АВАНГАРДА 6

ИЗДАВАЧ:

Унија студената Републике Српске

Главни и одговорни уредник: Ангелина Дулић

Уредник: Анђела Арар

Редакција:

Никола Бојић, Марина Топић, Андреа Лукић, Валентина Кнежевић, Милица Јањетовић, Жељана Ђајић, Божана Тинтор, Лука Врањеш, Викторија Јокић, Никола Савчић, Горана Митровић, Мирјана Комосар, Александра

Бабић, Ђорђе Самарџић, Тијана Тепић, Стефан Божић, Кристина Марић.

Лектор: Анабела Сладојевић

Насловна страна: Оливера Савановић, графички рад Фотографије: Милана Савић Графичка припрема: Бранка Ружичић

Адреса редакције: Мајке Југовића 1, Бања Лука

Електронска верзија: https://issuu.com/avangarda4

Штампа:

Микро принт с.п.

Тираж: 2.000

Година издања: Децембар 2022.

ISSN 2490-2101 (Print)

ISSN 2303-8985 (Online)

Ријеч уредника

Поштовани читаоци, Авангарда је претходних година помјерила границе обичног студентског часописа и заинтересовала велики број студената да постану дио наше редакције. Авангарда јe постала начин размишљања. У овогодишњем броју имате прилику читати о новитетима са нашег универзитета, али и о свим занимљивостима о којима су писали студенти Универзитета у Бањој Луци.

Авангарда има за циљ да пренесе информације о свим организационим јединицама Универзитета свим студентима и да их заинтересује да свој студентски успјех, ангажман, волонтеризам преточе у наредни чланак, стварајући тако један круг позитивне повратне спреге.

Искрено се надамо да ће Авангарда држати вашу пажњу од прве до посљедње странице.

Посебну захвалност дугујемо Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво, које је дало пуну подршку објави овогодишњег броја као и свим друштвено одговорним предузећима.

Главни и одговорни уредник,

РАД И УЧЕШЋЕ НА КОНФЕРЕНЦИЈАМА СВЈЕТСКОГ И ЕВРОПСКОГ НИВОА МЕЂУНАРОДНОГ

УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ

Универзитет у Бањој Луци је водећа високошколска и научно-образовна институција у Републици Српској. Основан је 7. новембра 1975. године и од тада континуирано напредује на свим пољима. Други је по величини универзитет у Босни и Херцеговини и тренутно броји 16 факултета, академија умјетности и института за генетичке ресурсе. Настава се изводи на 66 студијских програма првог циклуса студија, 64 програма другог циклуса, уз два комбинована студијска програма, те на 13 студијских програма и један комбиновани студијски програм трећег циклуса студија. Оно што посебно истиче Универзитет у Бањој Луци јесте располагање свим неопходним просторним капацитетима, почевши од учионица и амфитеатара, преко читаоница и библиотека, до лабораторија и рачунарских сала. Универзитет тренутно похађа око 15 000 студената из свих крајева Републике Српске, али и из иностранства.

Ову годину и сам Дан Универзитета нарочито истичу започете активности на 22 нова национална и 12 међународних пројеката, који су од великог значаја за изградњу капацитета у области високог образовања, партнерства за сарадњу, као и пројекти који се тичу размјене студената и особља. Универзитет у Бањој Луци и ове године учествује у истраживачким пројектима које реализују чланови академске заједнице Универзитета у Новом Саду и Републике Српске. Поред сарадње које Универзитет у Бањој Луци остварује са универзитетима у Босни и Херцеговини и Републици Српској, значајна је и сарадња са многим свјетским универзитетима. Свечаном академијом у Културном центру „Бански двор“, 7. новембра 2022. године обиљежено је 47 година успјешног рада и развоја Универзитета у Бањој Луци. Свечаности су присуствовали уважени гости из академске заједнице, политичког, јавног и културног живота Републике Српске. На овој свечаности ректор Универзитета проф. др Радослав Гајанин уручио је повеље и плакате заслуженим појединцима. Повељу за заслуге и изузетан допринос

ЧЕТРДЕСЕТ СЕДАМ ГОДИНА

развоју Универзитета у Бањој Луци уручена је проф. др Радовану Вишковићу, предсједнику Владе Републике Српске. Проф. др Вишковић је том приликом истакао да је политика Владе Републике Српске да најбољим студентима јавних универзитета обезбједи радно мјесто у систему, чиме ти студенти помажу развоју не само академске заједнице већ и Републике Српске у цјелости. Поред предсједника Владе Републике Српске, исту повељу добили су Ђи Пингу, амбасадор НР Кине у Босни и Херцеговини и проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност АП Војводина. Плакету за дугогодишњи рад на Универзитету ректор Гајанин уручио је декану и редовном професору Факултета физичког васпитања и спорта Борку Петровићу, ванредном професору тог факултета Горану Граховцу, редовном професору Академије умјетности Ненаду Зељићу, те декану и редовном професору Рударског факултета Владимиру Малбашићу. Традиционално, уручене су и златне значке са ликом Николе Тесле најбољим дипломираним студентима првог циклуса студија у академској 2021/22. години. Почасни докторат Универзитета ове године уручен је проф. др Наранџану Сингх Далу.

Свечаној академији претходило је полагање вијенаца на Спомен-плочу погинулим студентима и радницима Универзитета у Бањој Луци 4. новембра

2022. године на платоу између Правног и Машинског факултета.

Као и до сада, поводом годишњице Универзитета, организована је и свечана промоција 84 доктора наука. Потом 11. новембра организована је и Конференција наставника и сарадника Универзитета у Бањој Луци који су добили новчане награде за остварене научне резултате у 2021. години. До краја 2022. године у склопу манифестације поводом водеће високошколске установе у Републици Српској, више факултета обиљежило је годишњице рада, промовисало дипломце првог и другог циклуса студија, те организовало научне конференције и скупове. Такође, Студенстки парламент Универзитета у Бањој Луци одржао је научно-стручни скуп „Студенти у сусрет науци“, који је један од доприноса студената развоју и напредовању Универзитета.

СНАГА РИЈЕЧИ

Лука Врањеш

аутор

СТУДЕНТ

Још у античком добу основана је Платонова Академија (338. године п.н.е.), која је вођена трагањем за знањем из математике, филозофије и гимнастике, које су имале за циљ развој и оплемењивање душе и тијела. Пуно тога се промијенило, али идеал је остао исти. Наиме, према изворима прошлости, усвајање знања у Платоновој академији трајало је и до 10 година, али основна теза била је критички и слободан начин размишљања, на којем је почивала свака мисао. Платонова Академија била је матица политичког, етичког, моралног духа. Да ли је овај путоказ и данас упориште, оставићу на разматрање нама, вама и свима који осјећају ову ријеч снажном у тексту.

Положај студента у историји се мијењао, али основ и јачина ријечи остављала је исти траг кроз процесе промјене, ратове, али и срећне тренутке. Овај пламен мудрости није се гасио ни у најтежим тренуцима. Оног ко је осјетио ову ријеч у пуном потенцијалу, како у прошлости тако и данас, пра-

тило је научно сазнање, племенитост, разборитост, тежња за знањем, стваралаштвом и патриотском службом, као и критика зла по сваку цијену, понекад и ону најскупљу. Студирати значи слушати, мислити, учити, али оно што стоји на врхунцу ове ријечи често је затрпано и упрљано постулатима модерног времена, а то је борити се. Борба која се води знањем за просвјетљење, истину и успон. Борба која се води за стварање друштва у којем се живи, остаје, ствара и бори за срећу. Борба чији жар не смије да се угаси. Скочити, а не устати, бити најбољи, а не медиокритет, бити жедан напретка. Само ово је путоказ којим ћемо опстати и сачувати оно што нам је дато, оно што је заслужено и оно за шта је било потребно вријеме. Студенти су одувијек били покретачка снага и промјена, они који отклањају трулеж и ослушкују бољитак прије свих. Бити студент значи улагати у оно што се не може купити новцем, улагати у оно што човјеку остаје неотуђиво од било каквог угњетача и зла.

Академска заједница је усмјеривач сваког студента, његов ослонац али и пијемонт идеја, из којег потиче свака мисао, заједничка, иста или различита, поштована, саслушана, али увијек преиспитана, никад отуђена. Искрена и оштра без обзира на посљедице којима је условљена, како у временима недаћа у друштву таква и у миру. Универзитет, али и цијела заједница, вођени су идејом слободе, аутономије од било којег идеолошког фактора и притиска који јој се намеће. Готово да можемо рећи

да је њена обавеза искључиво истина, која је увијек изнад свега, она водиља која опстаје и чиста је попут бисера чак и у блату. Једино оружје којим се води је искрена ријеч, која треба бити чистач сваког зла. За оног ко говори искрено као студент друштвених наука не постоји интерес, искључиво стварност. Иако може дјеловати као идеал, ово је стварни задатак заједнице, професора и студената који се још увијек препознаје као једини правац без грешке.

Три студента Универзитета у Бањој Луци дио пројекта EuniverCiné

Викторија Јокић

аутор

Свјетлана Топић

аутор

Дарко Драгић

аутор

Свјетлана Топић, Викторија Јокић и Дарко Драгић, студенти првог и другог циклуса италијанског језика и књижевности, боравили су од 6. до 11. децембра у Нанту, гдје су учествовали на Фестивалу британског филма захваљујући пројекту

EuniverCiné. Ријеч је о двогодишњем пројекту, финансијски подржаном од стране Еразмус+ програма, којим координира Универзитет у Нанту и који укључује шест европских универзитета: Бања Лука, Нант, Инзбрук, Ђенова, Сапијенца у Риму и Универзитет за странце у Перуђи. Предвиђено је да сваки универзитет учествује у активностима о европској кинематографији, које ће се одржавати на различитим локацијама партнерских универзитета. Циљ пројекта је промовисање интеркултуре, познавања страних језика кроз културне и едукативне активности које се тичу кинематографије као и активно учешће у организацији Фестивала, курсева и обука

о техникама титловања и сусрета са престижним редитељима и глумцима.

У првој фази пројекта, од 6. до 11. децембра, студенти из Нанта, Рима, Ђенове, Перуђе, Инзбрука и Бање Луке учествовали су на Фестивалу британског филма у Нанту и имали прилику погледати

нека од најновијих филмских остварења запажених аутора из Енглеске, Сјеверне Ирске, Шкотске и Велса. Филм који је отворио фестивал The Banshees of Inisherin афирмисаног енглеског редитеља Martin

McDonagh-а обећао је да ће овогодишњи фестивал бити на изузетно високом нивоу када је ријеч о квалитету филмова. Од првог па све до посљедњег дана биоскопске сале биле су углавном испуњене, те се могла осјетити веома позитивна атмосфера током пројекција. Оно што је посебно привукло пажњу

јесте сам такмичарски програм. У конкуренцији

за награду жирија такмичила су се четири филма:

Aftersun, Blue Jean, Joyride и The Quiet Girl. Побједу је

на крају однио филм Aftersun редитељице Charlotte

Wells, који говори о односу оца и кћерке за вријеме једног љетовања. Филм који се још истакао је и Young Plato, документарац који приказује једну веома сензибилну причу о директору школе који настоји промијенити судбину ирске заједнице у центру Белфаста, оптерећену дрогом и сиромаштвом.

Фестивал је закључио дебитантски филм Frances O'Connor Emily, биографска драма која прати живот и стваралаштво Емили Бронте. Иако је фестивал трајао само шест дана, публика је могла видјети прегршт квалитетних филмова који ће засигурно оставити траг на гледаоце свих узраста.

Прва фаза пројекта обиљежена је и радионицама о техникама превођења и титловању филмова. На преводилачким радионицама, које су трајале три дана, предавачи са Универзитета у Нанту представили су теоријске оквире титловања филмова уз мноштво примјера из филмова и серија као што су Господар прстенова, Хари Потер и Симпсонови Била је то изврсна прилика за студенте Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци да прошире знања о превођењу, која су стекли на матичном факултету, али и да подијеле са колегиницама и колегама са универзитета из Италије, Аустрије и Француске своје искуство у превођењу, као и изазове са којима су се сусретали приликом превођења филмова током студија у Бањој Луци.

Посебно занимљив изазов на Универзитету у Француској за троје студената бањалучког универзитета представљала су сама предавања на радионицама која су била на француском језику. Захваљујући колегиницама са Универзитета у Ђенови, омогућен је усмени превод на италијански језик, те су студенти из Бање Луке, поред свих осталих активности, имали прилику и да прокоментаришу квалитет и разумљивост усменог превода, који су колегинице из Ђенове одлично извеле.

Након теоријског дијела, који је трајао два дана, на радионицама је услиједио практичан дио, гдје су студенти шест универзитета имали прилику да се упознају са радом у програму за титловање Subtitle Edit. Студенти су имали задатак да

раде на превођењу одабраних дијелова из филмова Trainspotting и Entre le Murs. За студенте Универзитета у Бањој Луци превођење се одвијало са енглеског на италијански језик, док су студенти осталих универзитета титлове преводили на њемачки и француски језик, све у зависности од тога који страни језик изучавају на матичним факултетима. За студенте Филолошког факултета у Бањој Луци

био је ово први сусрет са програмом за титловање, чију употребу су брзо и лако савладали, те су изразили жељу да га наставе користити у будућности, заједно са неким другим софтверима за титловање као што је на примјер Aegisub. Сасвим је сигурно да ће стечена знања студентима омогућити значајну видљивост на тржишту рада у подручју филмског титловања.

Током петог дана пројекта студенти су имали прилику да на италијанском језику прате предавање о италијанској савременој кинематографији, које је одржала професорица са Универзитета „Сапијенца“ у Риму. То је била савршена прилика за проширење знања која су студенти из Бање Луке стекли током основних студија на предавањима др Стефана Адама, ванредног професора на Катедри италијанских студија, који је уједно био и ментор студентима током овог програма.

У сљедећој фази пројекта планирано је да студенти учествују на Фестивалу италијанског филма у Нанту, који ће се одржати од 7. до 12. марта 2023. године. Тада би требало да учествују на фестивалу као чланови жирија, али и да раде на титловању једног од филмова. Док ће студенти из Ђенове, Перуђе, Рима и Нанта филмове преводити на француски језик и они из Инзбрука на њемачки, студенти са Универзитета у Бањој Луци ће један од филмова превести на српски језик.

Овај пројекат је од великог значаја који се, између осталог, види у приближавању младих људи европској кинематографији, обуци у техникама титловања и стварању интеркултуралне размјене међу студентима.

Удружење студената Машинског факултета

„Жироскоп“ у 2022. години

Никола Савчић

аутор

Важност студентског ангажмана за техничке факултете је у развијању организационих и пословних вјештина, које су подједнако потребне као тeхничко знање у областима инжењерских послова. Поред те чињенице, битна је и креативност, којом студенти располажу приликом бирања и организовања активности које они желе да остваре. Студентска организација није ограничена на неку специфичну област дјеловања, тако да јој ми студенти дајемо форму врстом активности у којима се ангажујемо. У то се може укључити волонтерски и хуманитарни рад, забавне активности и рад са струком и осталим организацијама.

Све ово доприноси стицању додатне вјештине ваннаставног пограма, након чега се још више развијамо у личности спремне да закораче на пут каријере и позитивно утичу у својој ужој и широј околини. Током 2022. године били смо укључени у следеће групе активности:

су одређена средства и тако задобили чланство у организацији. Затим смо пакетиће предали хуманитарном Удружењу грађана „Оплемени срце“ из Источног Сарајева, које их је даље расподијелило нашим младим суграђанима. Хуманитарна акција је крајем 2022. године још успјешније изведена.

Крајем 2021. године прикупили смо 45 новогодишњих пакетића у оквиру велике акције, коју сваке године иницира Студентски парламент Универзита у Источном Сарајеву и Унија студената Републике Српске, под називом „А зашто ја немам пакетић?“. Студенти сваке године студија донирали

Вјероватно највећа активност Удружења до сада је стручни обилазак производних постројења у Словенији, који је трајао од 30.5.2022. до 2.6.2022. године. То је био први пут да је организација нашег факултета преузела организовање таквог путовања. Наравно, подједнаке заслуге имају професори који су преко својих контаката омогућили термине посјета у фабрикама, као и финансијску подршку потребну за превоз и смјештај. На путовање ишло је нас 40 и обишли смо шест фабрика: TPV Automotive,

ВОЛОНТЕРСКИ РАД

СТРУЧНИ ОБИЛАСЦИ И ПУТОВАЊА

различита постројења фирме Yaskawa. У њима смо имали прилику да видимо и чујемо о потпуно аутоматизованим и роботизованим системима производње, о изради мехатроничких уређаја, хидрауличне пресе са вишепозиционим алатима за обраду лима, машине и алате за обраду полимерних материјала, обрадне центре и још много тога. Осим фабрика, били смо и на Машинском факултету у Љубљани, који је познат по свом научно-истраживачком раду. Обишли смо лабораторију у којој се испитује криогено хлађење за обраду резањем, лабораторије за заваривање, испитивање материјала, аутоматизацију и мехатронику, машинске конструкције. Имали смо прилику упознати се са 3D штампањем металним материјалима, које се развија у задње вријеме и добија све већу примјену. Ово путовање нам је било значајно првенствено због увида у практични дио онога што се изучава на факултету из области производних система, а онда и као прилика да се обратимо овим напредним индустријама за помоћ око било каквих радова, чак и за праксу и запослење. Наравно, овакаве прилике би могле значити за рад и унапређење привреде у сопственом окружењу. Осим свега овога, имали смо прилику да обиђемо знаменитости Љубљане и Бледа, да се одморимо и забавимо.

Дана 25.1.2022. године, у оквиру пројекта ЕУ за цивилно друштво, Институт за стандардизацију БиХ потисао је Споразум о сарадњи са УСМФ „Жироскоп“, којим је омогућено бесплатно, онлајн читање стандарда свих врста, потребних за израду семинарских, дипломских, мастер и докторских радова. Овим је много олакшано колегама, с обзиром на велику присутност стандардизације у свим областима машинства. Непосредно након потписивања Споразума, студенти су почели подносити захтјеве за читање стандарда у сврху израде радова из различитих области.

САРАДЊА СА СТРУКОМ И ОСТАЛИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА

Осим овакве сарадње, чланови Удружења су омогућили боље упознавање са струком и начином запослења и рада у оквиру пројекта Jobfair 2022, покренутог од стране студената из EESTEC LC East Sarajevo, са Електротехничког факултета. У

периоду од 18.5.2022. до 20.5.2022. неколико фирми изложило је свој промотивни материјал у холу факултета. Одржане се у презентације којима је је представљен рад фирми и могућности запослења. Студенти су се боље упознали са струком, размијенили контакте и информисали се о потенцијалним послодавцима.

приредили занимљиву активност, која је послужила и у хуманитарне сврхе.

Поред тога, у оквиру акције Црвеног крста Републике Српске, организована је акција добровољног давања крви у просторијама факултета, дана 6.4.2022. године. Томе је претходила едукација студената о давању крви и заједно са Црвеним крстом, Унијом студената Републике Српске и Студентским парламентом, одлучили смо да организујемо ову активност у сваком семестру.

Једно од обиљежја Удружења у 2022. години је хуманитарни рад студената. Хуманитарном раду

бих додао посебан значај и овом приликом позвао

све студенте да у томе што више учествују. Тиме показујемо да студирање није само степеница до успијеха, него и прилика да покажемо какви смо људи и како се односимо према другима, колико смо спремни помоћи и ставити наше личне амбиције на страну у сврху добробити људи око нас.

Дана 26.3.2022. искористили смо забавну активност како бисмо прикупили средства за хуманитарну помоћ лијечења једног младог суграђанина. На два мобилна телефона добили смо по 1000 токена на апликацији од Апартеко Слагалице. Екипе од по двоје су користиле телефоне да играју популарни квиз у једној од учионица, док је у другој просторији публика посматрала пројекцију игре. Побједницима су симболично израђене медаље на 3D штампачу. Тако смо се у исто вријеме забавили и

Као студентско удружење, једна од примарних ствари је бити на располагању свим колегама на факултету, али и онима који су заинтересовани да упишу Машински факултет. У ту сврху, Удружење сваке године награђује најуспјешније на пријемном испиту у оквиру акције „Подршка најбољим будућим машинцима“. Чланови Удружења учествовали су и у бројним презентацијама Машинског факултета, његових лабораторија и капацитета при доласку средњошколaца на наш факултет из различитих мјеста у регији.

Све ове активности, иако су захтијевале одрицање и стрпљење, у резултату сматрам да су ипак позитивно утицале на колеге које су учествовале у њима, и на мене као представника Удружења у протеклој години. Закључак који бих извукао из овог искуства је да се од студентског организовања не треба бјежати. Потребно је искористити га у правцу рада на себи и стицања вриједних искустава и самим тим уљепшати студентске дане.

ХУМАНИТАРНЕ

АКТИВНОСТИ

ПОДРШКА СТУДЕНТИМА

Шести разред основне школе и први час географије, занимљиве и у том тренутку апстрактне науке. Тада је све почело. Многи основци и средњошколци налазе се у дилеми приликом избора свог будућег занимања, а међу ријеткима су они који се у тренутку пронађу и одлуче да постану професори, љекари или ипак инжењери. Ни сама нисам вјеровала да ће тај први час географије, сада већ давне 2006. године, одредити мој животни позив. Постати професор и једног дана преносити географско знање млађим генерацијама постао је мој животни циљ. Као ученику основне школе, географија је за мене представљала прозор у свијет, магичну науку која ми открива све тајне најудаљенијих дијелова наше планете, науку која ме учи да логички размишљам и повезујем појаве и процесе у системе и то примјењујем на одређени простор. Мислила сам да је то тренутна заинтересованост за школски предмет, али како је вријеме пролазило, схватила сам да се увијек може научити више. Тада сам донијела одлуку, уписаћу студиј географије на Природно-математичком факултету у Бањој Луци.

Сандра Николић

аутор

Током похађања средње школе, размишљала сам да ли је студиј географије и звање професора стварно мој животни позив. Сумња у ову одлуку проистекла је првенствено због утицаја околине која је географију углавном видјела као науку која захтијева учење чињеница напамет и њихову штуру репродукцију. Мишљење околине значајно утиче на размишљање једног матуранта, који се након завршетка средње школе налази на раскршћу, и, поред тога што жели студирати, разматра и опције које му околина предлаже. У таквим моментима битно је одабрати прави пут и остати досљеднa себи. Захваљујући жељи и упорности, 2014. године одлучила сам да је позив професора географије оно чему желим да посветим свој живот.

СТУДИЈ ГЕОГРАФИЈЕ ИЗ УГЛА СТУДЕНТА

Приликом уписа на наставни смјер географског одсјека Природно-математичког факултета, схватила сам колико је географија у ствари важна, примјењива и интересантна наука. Прва предавања била су јако интересантна, као и свако наредно, а жеља за знањем и учењем расла је из године у годину. Сам студиј географије оријентисан је на два смјера и то наставни и општи смјер. Током прве године студија, студенти слушају и полажу предмете који чине основу за разумијевање предмета на вишим годинама студија географије. Математичка и примјењена картографија, геологија, климатологија, биогеографија и статистика предствљале су основу за даље географско школовање. На другој години, неопходно је савладати одређене предмете из друштвене географије, као што су привредна географија, географија становништва, антропогеографија и етнологија. Захваљујући оваквом концепту изучавања географске науке, на трећој и четвртој години студија могуће је извршити синтезу усвојеног географског знања и примијенити га у регионалној географији свијета као и на предметима који изучавају национални простор. Захваљујући педагошко-психолошкој групи предмета, студентима наставног смјера омогућено је да се припреме за будући рад у основним и средњим школама. Обавезна теренска настава, која се проводи на свакој години првог циклуса студија, предстваља догађај који жељно ишчекују сви студенти. На првој и другој години, студенти имају за циљ да се упознају са физичко-географским карактеристикама терена, док на трећој и четвртој години, поред физичко-географских карактеристика терена, изучавају и друштвено-географске и регионално-географске процесе и појаве карактеристичне за подручје на којем се теренска настава изводи. Самим тим, на теренској настави практично се примијењује раније стечено теоријско знање. Поред обавезне теренске наставе и путовања, која она изискује, студенти географије могу постати чланови Географског друштва Републике Српске, као и Европског удружења студената и младих географа (EGEA). EGEA привлачи студенте првенствено због повезаности са осталим студентима географије у Европи, многобројних стручних конгреса, размјена и многих дешавања која омогућавају стварање нових пријатељстава али и размјена географских идеја и мишљења. Кроз четверогодишњи студиј географије, многи студенти развију интерес према одређеној области или областима географије без обзира на то да ли су приликом уписа одабрали наставни или општи смјер. У томе је суштина географске науке − да шири своје видике, али и да уско сарађује са другим наукама. Круну читавог географског образовања представља

дипломски рад, који студент бира на основу свог личног интересовања, приликом чега обрађује одређену географску проблематику. Сам дипломски рад представља задњи дио слагалице на првом циклусу студија географије, приликом чега је завршена једна слагалица географског знања.

По завршетку првог циклуса студија, сада већ дипломирани професори географије и дипломирани географи могу наставити своје образовање, јер жеља за образовањем и усавршавањем у овој науци је стална. Уписом на мастер студиј географије или ГИС-а, претходно завршена географска слагалица се допуњава и усавршава истраживањем и усвајањем нових сазнања. По завршетку првог циклуса студија, сматрала сам да је неопходно проширити дотадашња географска знања, због чега сам уписала мастер студиј географије, који предстваља степеницу више у развоју географског мишљења и сагледавања просторних односа. Сваки одслушани предмет и положени испит, као и добронамјерни савјети професора са одсјека, представљали су дио велике слагалице, која је постепено давала слику географског простора и развијала логички и географски начин мишљења, што предствља једну од главних способности које треба да посједује професор географије и дипломирани географ. Самим тим, бити професор географије значи првенствено бити свестран и ширити своје видике кроз цјеложивотно учење али и научити дјецу да шире своје видке, да развијају географско и логичко мишљење, да све појаве и процесе сагледају из више углова, да искористе благодати географије као мостовске науке и да увијек теже да знају више и да то знање примијене у свакодневном животу. Због нових генерација и њиховог будућег знања, вриједило је завршити студиј географије.

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ 25 ГОДИНА

СТУДЕНТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ

Низом манифестација Универзитет у Бањој Луци у периоду од октобра до 16. децембра 2022. године обиљежио је 47 година свог успјешног рада и развоја. Један од догађаја који се реализовао у оквиру плана манифестације 2. новембра 2022. године била је свечана академија 25 година од оснивања и постојања Студентске организације Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци.

Свечану академију у амфитетру ПМФ-а1 отворили су студенти Академије умјетности, Ивона Шари и Александар Јосиповић изведбом химни „Моја република“ и „Gaudeamus igitur“.

Догађај су својим присуством увеличали представници ректорског тима Универзитета у Бањој Луци – проректор за наставу и студентска питања проф. др Страин Посављак, проректор за међународну и међууниверзитетску сарадњу проф. др Милица Балабан, потом декан ПМФ-а проф. др Горан Трбић, потпредсједник Уније студената Републике Српске Владан Гачић, продекани за наставу проф. др Радослав Декић, продекан за научно-истраживачки рад проф. др Душко Јојић, оснивачи СОПМФ-а2 проф. др Драшко Маринковић, проф.

др Ирена Медар Тањга, проф. др Биљана Лубарда и Саша Тепшић, руководиоци студијских програма, професори, асистенти, бивше руководство СОПМФ-а и други гости.

Приликом обраћања присутнима, проректор

1 ПМФ – Природно-математички факултет

2 СОПМФ – Студентска организација Природно-математичког факултета

ФАКУЛТЕТА

Милица Јањетовић аутор

проф. др Страин Посављак посебно је истакао да у периоду обављања мандата није имао примједби од стране студената

Природно-математичког факултета, што указује на озбиљност једне Студентске организације кроз њене године постојања. Декан факултета проф. др Горан Трбић истакао је да се током дугог низа година задржао партнерски однос руководства факултета и Студентске организације, те да је свака иницијатива  организације симболично значила и покретање енергије и живота на факултету.

Потпредсједник Уније студената Републике Српске Владан Гачић скренуо је пажњу на тежину и одговорност рада и дјеловања Студентске организације. Предсједница СОПМФ-а Милица Јањетовић, која је и један од иницијатора свечаног догађаја, истакла је да се поред студирања и обавеза према испитима, укључивање и рад у Студентској организације посебно вреднује и наилази на бенефите у току даље професионалне каријере у смислу стварања веза и конекција на разним пољима дјеловања. Током свечане академије премијерно је приказан први промо видео Студентске организације, а затим су уручене и захвалнице онима који су допринијели раду и развоју Студентске организације. Након свечане академије, уприличен је коктел.

Своје прве кораке СОПМФ је направила давне

1997. године у улици дивљих кестена на броју 2. Неколицина студената сјела је те године у учионицу број 18 и договорила оснивање Студентске организације Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци. Да је организација пролазила тешке периоде, најбоље свједоче искуства тадашњих студената и чланова оснивачке Скупштине, проф. др Горана Трбић, проф. др Биљане Лубарде, проф. др Ирене Медар-Тањге, проф. др Драшка Маринковић, Зорана Дотлић и Саше Тепшић. У тадашњим незавидним социоекономским условима, гдје је студентски стандард био веома низак, руководство факултета препознало је значај оснивања Студентске организације и одмах им омогућило да крену са активностима. Прве активности биле су акцентоване на организацију спортских догађаја, журки под популарним називом „Бруцошијада“, успоставила се традиција вођења студената на сајам књига у Београд и годишњих одлазака на Приматијаду. Ове активности дале су индиције да се касније организују многе секције и активности. Бивши предсједник СОПМФ-а Драган Праштало сусрео се са низом реформи које су се 2006. године почеле примјењивати на Универзитетима, а један од њих је и болоњски систем. Како Праштало истиче, то је био изузетно болан процес за студенте и наставно особље. Себи је поставио задатак да свима кроз ваннаставне активности омогући лакше савладавање

нових закона који су се почели примјењивати на нивоу Универзитета и Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци.

„Рад у студентској организацији развија посебне вјештине и компетенције које се не могу стећи самим студирањем“, истиче тренутни виши асистент ПМФ-а и бивши члан Студентске организације ПМФ-а и ЕГЕА Бања Лука3 Драгица Делић. Сарадња са ПМФ-ом најбоље се огледа у оквиру Фестивала науке у Бањој Луци, гдје студенти активно представљају научну област коју студирају широј популацији. Током година, генерације студената су се смјењивале, препреке су надолазиле, али тенденција Студентске организације и њеног руковдства остала је иста – заступање права и интереса студената са свих студијских програма Природно-математичког факултета. Студентска организација данас броји 43 члана, који чине Скупштину Студентске организације. Чланови су уједно и представници својих година, те су тиме обухваћене све године свих осам студијских програма: биологија, екологија и заштита животне средине, хемија, физика, математика и информатика, географија и

3 ЕГЕА Бања Лука − Европско географско удружење за студенте и младе географе

техничко образовање и информатика. Захваљујући представницима, сви студенти ПМФ-а имају на располагању потребне информације и погодности које им нуди СОПМФ. Ту су бројне активности које се традиционално његују: Приматијада, учешће на научно-стручном скупу СтЕС, као и team building „Бардача“. Организација нуди могућности за путовања, размјену студената, попусте у фитнес центрима „4llife“ и „Olympia“, те бесплатне карте за Студентско позориште. Од настанка па до данас, његовала је хуманост, те се одазивала на бројне хуманитарне акције, а међу најдражим је новогодишња акција прикупљања слаткиша за дјецу без родитеља, затим за дјецу са потешкоћама у развоју, те за јавне кухиње коју реализује у сарадњи са ЕГЕА Бања Лука. Студенти који нису представници своје године, а вољни су да помогну, раде и друже се члановима организације, увијек су добродошли и радо дочекани.

Труд, залагање, вријеме и мисли вриједних људи у малој заједници потпомогнути су подршком деканата ПМФ-а, руководства Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци и Уније студената Републике Српске. Уз њихову помоћ и сусретљивост реализовани су многи пројекти, увесељени многи студенти и ријешена многа студентска питања. Студентска организације ПМФ-а активно сарађује са свим Студентским савезима и организацијама Универзитета у Бањој Луци, те се радо прикључује и активно учествује у свим пројектима од стране Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци.

Интервју са

Да ли сте до сада давали интервју неком студентском часопису?

Јесам већ једном за часопис „Мост“ (часопис студената Архитектонско-грађевинско-геодетског

факултета), један од првих бројева је био у питању.

Такође, говорио сам за „Инфинити“ – часопис који издаје Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информатичко друштво.

Шта мислите о идеји да будући инжењери

пишу за часопис? Сматрате ли да је то добра смјерница за будућу размјену искустава?

Уколико студенти имају слободног времена, што да не. Размјена нових информација је увијек пожељна. С тим што бих нагласио да је основна обавеза студента да учи и не треба да их овакве активности удаље од књиге.

Да ли можете издвојити некога ко Вам је био узор у Вашој каријери? Ако да, ко би то био?

Без сумње бих рекао проф. др Александар Борковић. За вријеме студирања био ми је асистент, затим ментор на завршном раду и од тада ми је безусловна подршка за даље бављење науком. Могу слободно рећи да ми је овакву посвећеност науци он усадио и на томе сам му неизмјерно захвалан.

Већ пар година заједно радимо на различитим научним пројектима, међу којима је и моја докторска дисертација, која ће, надам се, у догледно вријеме бити завршена. Шта значи завршена? Да игра са науком тек почиње.

Можете ли нам испричати на који начин је дошло до Вашег ангажовања на изградњи Tiara Towers у Дубаију?

Константно сам истраживао понуде на интернету. Нисам одустајао колико год то било исцрпно и, прије свега, ризично. Имао сам познанике у Дубаију, те ми је њихово присуство олакшало цијелу ситуацију у којој сам се нашао. Након обављеног разговора за посао, за који морам напоменути да уопште није био ствар стандардне процедуре, одговор са конкретном понудом за посао сам чекао годину дана.

Горана Митровић

аутор

Да ли сте у Дубаи отишли са претходно стеченим искуством? Aко да, у којој мјери?

Јесам, имао сам радно искуство стечено овдје, у Републици Српској, и то на изазовнијим пројектима наше струке. То је јако важно, јер отићи без искуства и чак без завршеног мастера је бесмислено ако причамо о аплицирању без некаквих препорука старијих и искуснијих колега, које би нас могле представити у још бољем свјетлу.

Можете ли нам описати један радни дан грађевинског инжењера, у Вашем случају запосленог на позицији надзора при изградњи ових гигантских објеката?

Генерално, моје радно вријеме трајало je од 7h до 19h, некада дуже ако су послови планирани за тај дан то захтијевали, а свакако било је и дана када сам завршавао послове и раније. На то су утицали и климатски услови, јер радити на љетним температурама у Дубаију је и више него изазов. Дневно сам комуницирао у просјеку са око 30 инжењера који су били запослени у извођачкој фирми и који су, као такви, су били на супротној страни од мене, који као надзор треба да контролишем њихов рад. Вишедеценијско искуство које су они посједовали спрам мене, двадесетседмогодишњака у том тренутку, је заиста требало савладати. Разноразне дискусије, заузимање за ставове које сматрам исправним и убјеђивање са таквом елитом инжењера обиљежавало је мој регуларан дан на послу. Сатисфакција је рећи да ми је то једно од, могу слободно рећи, највриједнијих искустава до сада.

Високе температуре, вјетар или различите

културе радника. Шта је од наведених ставки био највећи изазов за Вас?

Температура без размишљања. Током љетних мјесеци, тачније од јуна до септембра, на гради-

ОГЊЕНОМ МИЈАТОВИЋЕМ дипломираним инжењером грађевине

лишту се не смије боравити у интервалу 12–16h. Поред температуре, на климу утиче и велика влажност, што је чини још неподношљивијом. Вјетар достиже огромне брзине, чак и до 150 km/h, али не бих рекао да је негативно утицао на мене. Штавише, помагао је преживјети тако високе температуре. Различите културе за мене нису биле проблем

већ једна од предности боравка у Дубаију. Радио

сам са Индијцима, Пакистанцима, Филипинцима

и на тај начин увидио њихов начин размишљања, а то никако не може бити мана. Добар човјек је добар

човјек, ма које нације, расе и вјероисповјести био.

У припремању садржаја за овај разговор, наишла сам на информацију да је на

изградњи Tiara Towers учествовало преко 100

инжењера различитих струка, које све струке

су биле ангажоване?

На првом мјесту грађевински инжењери, затим су ту архитекте, машински, електро и инжењери заштите на раду.

Како изгледа када се на једном мјесту окупе

стручњаци из тако различитих сфера и да ли

је истина да у таквим ситуацијама извлачимо

максимум својих могућности подстакнути различитим идејама?

Јесте, то је апсолутно тачно. У мојој канцеларији, као и у већини осталих, постојала је табла са текућим проблемима и обавезама. То је било мјесто свакодневних дискусија и борби аргумената, без препирке и галаме. Често пута сам се осјећао као на испитима, наравно без оцјене на крају.

Видјела сам да је након паузе у извођењу радова, поред доста промјена које је пројекат доживио, једна од њих била и рушење моста на петом спрату који је повезивао близнакиње. Због чега је дошло до тога?

Промијењена је архитектура и замисао цијелог објекта. Није било потребе за повезивањем торњева. Нема никаквог занимљивијег и значајнијег разлога због чега је дошло до тога.

Да ли сматрате да је важна равнотежа између

теренског, односно практичног дијела наше струке, и академског, можда мање популарног аспекта?

Јесте, дефинитивно. Инжењер мора да прати токове и нове материјале, методе у струци. Наравно, то не значи да је обавезно дубоко залажење у научна достигнућа, али информисаност о свјетским пројектима је незаобилазна. Бесмислено је рећи да инжењери из наших струка нису чули за Шангајску кулу, куле у Куала Лумпуру, начин на које су

оне изграђене, да су то највише куле близнакиње направљене од бетона у том тренутку. Могао бих наводити много примјера, али желим рећи да је информисаност и уравнотеженост у бављењу науком и практичним радом више него важна, можда чак и пресудна.

Да ли имате неки хоби? Оставља ли уопште грађевинарство времена и простора за бављење неким другим активностима?

Ако причамо са аспекта једног студента који жели успјети што прије и знати што више, тешко. Мало простора остаје за некакав хоби. Ја сам дуго истрајао у планинарењу и скоковима са падобраном, али вријеме за такве активности се годинама и искуством драстично смањује.

За крај нашег разговора, шта бисте савјетовали и поручили новим генерацијама студената и будућим инжењерима?

Учите и радите и будите сигурни да ће се исплатити. Не бјежите од науке. Током каријере будите спремни одговорити на сваки изазов тако што ћете се наклонити природи, али у своју корист. Инжењерство јесте захтјевно, али је баш због тога и предивно. Бићу субјективан, па рећи да је поред природних наука, инжењерство најбољи посао којим човјек може да се бави.

БУЂЕЊЕ ЕКОЛОШКЕ СВИЈЕСТИ

КРОЗ 2022. ГОДИНУ…И ДАЉЕ

Валентина Кнежевић

аутор

Мајка природа је најбоља умјетница. Свакодневно се труди да нам пружи све од себе како бисмо уживали у њеним чаролијама, љепотама и благодатима.

Међутим, данашња размишљања о очувању животне средине отишла су подалеко од свијести и разума, а, колико год били свјесни проблема које сами стварамо природи, идаље се не одричемо лоших навика, за које би нам она могла вратити истим интензитетом.

Међутим, како не бисмо стално причали о проблемима, одлучила сам да чланак посветим идејама, могућим рјешењима која могу подстаћи некога или бар започети размишљање, направити корак више према здравијој планети Земљи!

Еколошки стартапи (engl. environmental startups) представљају компаније које повезују бизнис и технологију на начин да својим пројектима побољшају окружење и очување свега што имамо и што нам је природа дала. Краће, њиховим идејама можемо на разне начине да сачувамо наш околиш. У 2022. години неколико стартапа започело је разматрање или чак пронашло своју примјену. У овом чланку ћемо размотрити неке од њих:

SKELETON TECHNOLOGIES

Овај тип технологије производи кондензаторе високе енергије и снаге, те се према томе називају суперкондензаторима или ултракондензаторима. То су уређаји који складиште велике количине енергије, а еколошки су прихватљивији јер, за разлику од традиционалних кондензатора, због свог изгледа и функције смањују отпад, те своју примјену налазе углавном у превозним средствима.

BAKEYS

За све наше сладокусце, ова компанија је баш за вас. Свјесни смо да пластика представља огромну пријетњу нашим биљкама и животињама, те колико отпада одлази на кориштење пластичног посуђа (према неким подацима, само у САД-у годишње

се потроши око 40 милиона комада индивидуалног пластичног посуђа). Због свог састава, готово је немогуће интегрисати пластику у околиш, те она константно трује земљу испуштајући своје хемикалије. Израдом јестивог прибора за јело, ова компанија пружа можда и најбољу алтернативу за пластично посуђе. Они своје посуђе за једнократну употребу праве од различитих врста брашна, риже и осталих потпуно природних састојака. Производе кашике, виљушке, као и штапиће за јело!

Вода је извор енергије који често занемарујемо. Међутим, итекако постоје мјеста на нашој планети на којима људи немају довољно воде, оскудијевају и нису у могућности обављати најважније животне активности управо због оскудице.

Ова компанија је осмислила начин да споји „угодно с корисним" − туш који ствара маглу под притиском! Можда звучи чудно, али ова технологија може сачувати од 45% до 75% воде током свакодневног туширања. Начин на који функционише јесте распршивањем воде у веома ситне честице. Веома домишљато, зар не?

BOWERY FARMING

Ово је својеврсни пољопривредни пројекат који пруша подршку пољопривреди гдје се производи узгајају у индустријским затвореним просторима или паметним фармама. Кроз овај фарминг пројекат, чак и мањи градови могу набавити локалну робу без бриге о штеточинама, загађивачима или лошим временским приликама.

Овај еколошки стартап такође прати сваки производ од сјемена до продавнице, осигуравајући, притом, сигурност и квалитет, те свјеже и здравије намирнице! Holganix користи 800 врста бактерија и 20 врста гљивица за производњу 100% органског ђубрива. Њихова филозофија повезана је са интегрисаним управљањем штеточинама (ИПМ) који тражи еколошки прихватљиво рјешење за проблеме са штето-

HOLGANIX

чинама. Иако хемијски пестициди могу бити веома

ефикасни, они су штетни за скоро свако живо биће

које на њих наиђе, као и за ресурсе земље попут ваздуха, воде и тла. Остале предности ове компаније

укључују смањену употребу воде, повећано здравље тла, отпорније биљке и уштеду трошкова.

Свјесни смо да наша планета није баш (онако себично) само наша. Једном је била кућа наших предака, који су је нама оставили, а наш задатак

јесте да је оставимо нашим потомцима, да је чувамо

и његујемо, јер је она наш првобитан дом!

На који начин ТИ желиш да његујеш

своју околину?

Хвала ти на читању!

У Приједору је 9.12.2022. одржан јубиларни, десети по реду Скок преко коже у организацији Рударског Факултета Приједор и Савеза студената Рударског Факултета.

Мирјана Комосар аутор

Манифестација Скок преко коже је традиционална рударска манифестација коју Рударски факултет Приједор обиљежава сваке двије године у име и част славе рудара – Св. Великомученице Варваре. Симболична је за рударство јер представља обичај који датира још и средњег вијека, када су млади људи жељни да раде у руднику, као једно од искушења, морали да прескачу окно – вертикалну рударску просторију. Некада је окно било малих димензија, тек толико широко да рудари уђу, а њихов посао је једино потпомагао чекић и длијето

− данашњи симболи рударства. Међутим, развојем индустрије и технологије, расло је и окно, како би омогућило пролаз машинама и опреми. Данас се умјесто окна користи кожа, по чему је и ова манифестација добила назив – Скок преко коже.

колегица Мирјана Комосар, студент четврте године Рударског инжењерства. Нобл-бруц има задатак да бруцоше спреми и поведе у потрагу за Бруцмајор − старијим колегом или недавно дипломираним инжењером или пак колегом који већ има радног искуства у струци. На овогодишњој манифестацији у тој служби био је колега Срђан Шобот, апсолвент на смјеру Рударско инжењерство. Његов задатак био је да младе бруцоше поведе на Скок преко коже. Пут до коже за бруцоше ипак није лак, јер свог Бруцмајора траже на разним мјестима.

Сви студенти Рударског факултета (и смјер Геологија и смјер Рударство) сматрају се бруцошима све док не прескоче кожу. Овај заиста традиционалан и племенит чин предводи искусни старији колeга који је и сам прошао тај пут. Његово почасно име је Нобл-бруц. Ове године ту је функцију заслужила

Девети децембар, тринаест бруцоша је свој пут до коже започело у просторијама Рударског факултета, облачећи радна одијела и шљемове и обувајући тешке рударске чизме. У потрази за Бруцмајором, посјетили су многа мјеста, међу којима су „Рудпром“ Приједор, „ArcelorMittal“ Приједор, кафић „Хот Спот“, бифе „Центар“. У подруму вина „Грегоријан“ напокон проналазе Бруцмајора, који испрва одбија и да их саслуша, већ пјева и пије. Након убјеђивања и оштрог испитивања бруцоша, такмичења са њима и пјевања, Бруцмајор напокон пристаје да их води на Скок.

СКОК ПРЕКО КОЖЕ – СКОК У БУДУЋНОСТ“

Церемонија започиње присјећањем на претходне скокове, а затим бруцоши и Бруцмајор захтијевају славни и непогрешиви Президијум, којег чине чланови братства и стара бајта. Президијум затим позива лијевог контрапика (старијег колегу) и десног контрапика (колегу студента). Ове године то су били Душко Мариновић и Данијела Миљатовић.

Након њихове кратке али жустре расправе, пречасни Президијум позива Бруцмајора да званично започне са Скоком. Бруцмајор се затим присјећа свог дана и објашњава бруцошима шта је Скок и како прескочити кожу. Послије демонстрације, ред је да и сами бруцоши скачу. Прво се пењу на буре, представљају се, говоре своје гесло – шаљиве стихове који укртако описују рударе и геологе, и послије чаше пива скачу преко коже у свијет рударског и геолошког инжењерства.

Свечаној церемонији Скока присуствовало је преко педесет гостију, наших суграђана и уважених осам колега рудара са Рударских Факултета из Београда, Бора, Тузле и Љубљане, затим представници Универзитета у Бањој Луци, представници Уније Студената РС, представници Министарства енергетике и рударства и представници Градске управе Приједор. Саму манифестацију подржало је осамнаест спонзора како значајним новчаним средствима тако и својим присуством.

Рударски факултет ће наставити одржавање ове манифестације у наредним годинама, показујући да је рударство одувијек било и остало спој традиције и напретка.

КАКО СТУДЕНТИ БРИНУ О

МЕНТАЛНОМ ЗДРАВЉУ?

Марина Топић

аутор

Студирање је за многе најљепши период живота јер доноси бројне занимљивости попут нових пријатељстава, дружења, путовања, учења, излазака и многих других дешавања. Међутим, то је у исто вријеме и јако стресан период живота. За многе студенте уписивање факултета подразумијева одлазак од куће, пресељење у већи град, осамостаљење, а да не спомињемо бројне наставне обавезе и испите, који студентима задају главобоље.

Како би период студентског живота протекао на

што бољи начин, студенти треба да брину о себи и свом здрављу. Поред здраве исхране, довољно сна и физичке активности, у ту бригу се неизоставно треба укључити и брига о менталном здрављу. Истраживања су показала да прекомјерна изложеност стресу код студената може изазвати нелагоду, повлачење у себе, анксиозност, депресивност, агресију, поремећаје исхране. Иако су студенти свјесни негативног утицаја стреса на њихов живот, понекад не знају како могу себи помоћи. У таквим ситуацијама они најчешће прибјегавају активностима који им само краткотрајно помажу, а које изазивају бројне проблеме на дуже стазе, па тако студенти конзумирају велике количине кофеина, алкохола или опојних дрога како би „преживјели“ стресан период у коме се налазе.

Студенти Универзитета у Бањој Луци су кроз различите пројекте и манифестације показали како они воде бригу о свом менталном здрављу и пружили подршку својим колегама којима је помоћ неопходна. У наставку ће бити представљен рад бесплатног Психолошког савјетовалишта којим дијелом руководе студенти са својим професорима, као и једне манифестације чији су идејни творци управо студенти.

У септембру 2022. године са радом је почело бесплатно Психолошко савјетовалиште за све студенте Универзитета у Бањој Луци. Због стресног начина живота и бројних проблема са којима се студенти сусрећу, јавила се потреба за отварањем Психолошког савјетовалишта, као мјеста гдје се студенти могу јавити и потражити стручну помоћ.

У Психолошком савјетовалишту ангажовано је једанаест психотерапеута у едукацији из различитих психолошких праваца, а то су: трансакционо аналитички правац, породична системска психотерапија, когнитивно-бихејвиорална терапија и интегративна психотерапија. Важно је напоменути да се ради о волонтерском ангажману свих психотерапеута, који су максимално посвећени раду са клијентима.

Психолошким савјетовалиштем тренутно руководи координаторица проф. др Александра Хаџић. Администраторке су студентице мастер студија психологије Ана Рисовић и Ива Патрициа Давидоски, а у тиму су такође и три супервизора. Цијели тим се труди да заједничким радом, групним и индивидуалним супервизијама допринесе што бољем раду Психолошког савјетовалишта. Савјетавање се обавља у просторијама Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Организациони тим Психолошког савјетовалишта води бригу о томе да се заказивање термина и рад са клијентима реализује на начин да се пружа сигурност и поштује приватност сваког клијента. Томе посебно доприноси

ПСИХОЛОШКО

САВЈЕТОВАЛИШТЕ

ЗА СТУДЕНТЕ УНИВЕРЗИТЕТА

У БАЊОЈ ЛУЦИ

чињеница да су студенти дио организационог тима савјетовалишта, те да они много боље препознају потребе својих колега и знају са којим страховима

се они сусрећу. Понекад је главни разлог због којег

студенти не желе да потраже помоћ страх од осуде и одбацивања, а овим кораком доприноси се осјећају сигурност и гради се повјерење између студената и савјетовалишта.

На савјетовање се могу јавити сви студенти Универзитета у Бањој Луци који осјећају потребу да о својим проблемима поразговарају са стручњацима. Савјетовање је процес који се разликује од психотерапије, јер се приликом савјетовања ради на конкретним проблемима који блокирају нормално функционисање клијента, те је овај процес нешто краћи од психотерапије. Савјетовање може да буде први корак у рјешавању проблема за све студенте који не знају одакле да почну, а имају жељу да побољшају квалитет свог живота.

Психолошко савјетовалиште отворено је уз помоћ Пројекта менталног здравља у БиХ, који подржава влада Швицарске, а имплементира Institute for Population and Development у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите РС и Федералним министарством здравства.

У периоду од 3. до 10. октобра 2022. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци одржана је манифестација под називом Јесење чишћење УМА. Ова манифестација покренута је прије пет година на иницијативу студената који су жељели да дају свој допринос обиљежавању Свјетског дана менталног здравља, који се широм свијета обиљежава 10. октобра.

Ове године студенти су организовали низ предавања и радионица на различите теме како би пружили потребне информације о значају и превенцији менталног здравља како за своје колеге студенте тако и за ширу јавност. Предавања и радионице су организоване у просторијама Филозофског факултета, које су са посебном пажњом биле украшене у духу јесени. Такође, неколико предавања одржано је путем друштвених мрежа, те су на тај начин догађај могли пратити сви заинтересовани који нису физички могли присуствовати или којима је било пријатније да слушају предавања на тему менталног здравља из удобности свога дома. На овај начин организатори су угостили и предаваче из других земаља, који су несебично подијелили своје знање са другима. Предавачи су ове години били психолози, психотерапеути и професори, који су са учесницима разговарали о заштити менталног здравља, али и о другим занимљивим темама као што су љубав или родна равноправност.

Догађај је организован са циљем да се подигне свијест о важности менталног здравља, али и пружи подршка онима којима је помоћ потребна. Манифестација је већ неколико година симбол доброг дружења и окупљања студената различитих факултета, професора, стручњака и свих заинтересованих за бригу о себи.

ЈЕСЕЊЕ ЧИШЋЕЊЕ УМА

ПРОФЕСИОНАЛНА РАЗМЈЕНА У КАТАРУ

Александра Бабић аутор

Доха − многи је описују као један од најљепших градова Персијског залива, бисер Катара, метафора за Мундијал 2022. и мјесто укрштања многобројних култура и традиција. Међутим, оно што многи не знају, а то је да је управо Доха сједиште једне од најеминентнијих здравствених установа у свијету.

Комитет за међународну размјену студената медицине Републике Српске већ дуги низ година пружа прилику студентима Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци да усаврше своја знања и вјештине у иностранству. Као особа која по природи воли истраживати, упознавати нове културе, путовати, а истовремено и његовати своју професију, размјена се чинила као идеално искуство за мене. За Катар као размјенску дестинацију сам се одлучила из неколико разлога, с тим да је високорангирана здравствена установа „Hamad medical corporation“, у којој се обавља пракса, била пресудна при мојој одлуци.

„Hamad Medical Corporation“ је 2016. године постигао значајан резултат поставши први здравствени систем у свијету чије су све клинике унутар комплекса акредитоване од стране Заједничке међу-

народне комисије (Joint Commission InternationalJCI) према програму Медицинског академског центра (Academic Medical Center). „Hamad medical corporation“ је једини здравствени систем изван Сједињених Америчких Држава који је добио ову акредитацију за све болнице истовремено.

Праксу сам обављала на Клиници за алергије и имунологију. Клиника се налази у оквиру „Hamad Мedical city“ − великог медицинског центра за науку и истраживања. Неколико стручњака који раде на овој клиници свакодневно су пратили мој рад и биљежили мој напредак кроз једномјесечну обуку. Примјена имунотерапије, биолошке терапије, алерголошка тестирања, спирометријска тестирања и „challenge testovi“ на лијекове и храну − само

су неке од бројних метода дијагностике и лијечења

које сам имала прилику да видим на овом одјелу.

Такође, једном седмично, заједно са својим тимом, присуствовала сам предавањима на којима смо

имали студије случаја. Сам рад на клиници био је најбољи дио размјенског програма јер сам стекла нова знања, која ћу имплементирати у свом будућем раду.

Осим што је добар образовни центар, Доха је уједно и мали рај за туристе. У овом граду можете пробати етиопијску кафу, индијски чапати, катарски карак, па чак и специјалитете балканске кухиње. Ако сте љубитељ спорта, обилазак новоизграђених фудбалских стадиона је неизоставан дио. Архитектура Дохе је уникатна и представља идеалан спој модерног и оријенталног стила, а људи на овом подневљу изузетно цијене умјетност, те скоро свако насеље и дио града има по један музеј, галерију или позориште. Катар је био домаћин Свјетског фудбалског првенства у новембру и децембру 2022. године, али еуфорија међу људима још увијек траје.

Из Дохе носим само најљепше успомене. Ово је моја прва размјена у току студирања и мотивисала ме је да се упустим у још једну сличну авантуру у некој другој држави. Надам се да ће моје искуство мотивисати многе студенте да уче и путују.

Жељана Ђајић

аутор

Колико пута у свакодневици наиђемо на неке вијести за које не вјерујемо да су стварне и да су истините? Онда их прочитамо, дубље анализирамо и некако се увјеримо да је то заправо истина, да се заиста десило. Махом људи нису упознати са терминима попут „спиновање“ и „псеудодогађаји“. И зато стварност није посматрана истим очима. Оно што се око нас дешава и оно у шта имамо увид углавном не пребива на истој адреси.

Ради истине и рационалнијег погледа на свијет, овај чланак бави се управо непознатим терминима који нам кроје судбине. Ријеч спин1 потиче из спорта, тачније стоног тениса, гдје се лоптици даје „фелш“ односно жељени смјер. И у политици и међу медијима, задатак је сличан – постићи жељени циљ. То би била нека општа дефиниција, а сликовитије, спиновање би се могло описати једним, ако не динамичнијим у физичком смислу од стоног тениса, свакако динамичнијим спортом у менталном смислу – шахом. Наша стварност нека буде шаховска табла, а креатори потеза по њој су два играча. Та два играча, гдје један мора остати побједник, а други губитник, управљају сваком фигуром и фугурицом, и краљицом и пијунима. У нашем случају

1 Преузето са Спин доктори (politika.rs)

то су фамозни спин доктори, који вођама већих територијалних и административних јединица – држава пишу сценарије а онда се то све представља на једној позорници, испред које главну публику чине обични људи, или они пијуни из наше метафоре. Спин доктори се тако служе једним добрим алатом који се назива псеудодогађаји. Псеудодогађаји2 су све оне изјаве, конференције, интервјуи, којима се често дивимо, а за које не знамо да су дуго и уз велике анализе планирани. Тако шахиста штитећи краља, користећи краљицу, жртвује неважне пијуне, до момента када они дођу до краја табле и претворе се у нову, вреднију фигуру. Излазећи из метафоре, циљ је да стигнемо до краја табле прије него што нас „поједе“ неки ловац или скакач.

Шта све на ову тему има да каже професорица са Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци др Татјана Дуроњић, која се бави овим областима и темама, можемо прочитати кроз сљедећи интервју:

У већем или мањем обиму, спиновање информација готово је редовна појава у медијима. Мислите ли да медији могу зауставити ове процесе вишеструке обраде информација?

Данас је тешко замислити политичку комуникацију без утицаја спина и такозваних спин докто2 Богданић, А. (2016): Разматрање новинарског дискурса и теорије медија, Комуниколошки колеџ у Бањалуци, Бањалука

Спин доктори –

шах-мат за новинарство!

ра. Када су се снажније појавили у медијској сфери осамдесетих година прошлог века у САД-у и Великој Британији, пре свих, спин доктори били су људи од поверења тих влада. Најчешће су деловали као

саветници председника или премијера или као њихови заменици и помоћници. Сматра се да делују као новинари, али да размишљају као правници и психолози. Они су се једноставно и врло успешно инфилтрирали између јавности и политичара и постали један моћан филтер, па и регулатор садржаја најважнијих информација за јавност. Основни циљ

свих спин стручњака јесте да информација обрађена и филтрирана спин техникама, методама и стиловима постане примарни медијски извор. Аутореференцијалност медија или поступци преузимања садржаја у медијској сфери ће омогућити дистрибуцију такве информације. Када једном продре у медијској сфери, спин стручњак постаје један од контролора протока информација и развоја политичке или неке друге комуникације, с обзиром на

то да спин делује и у сфери политичког маркетинга, спортског маркетинга и друго. Медији не могу, а више и не желе да утичу на "нестанак спина", јер су спин стручњаци постали део медијског тима и

постали су легални медијатори између новинарске и политичке културе комуницирања. На концу, медијима, пре свега новинарима као основним медијским комуникаторима, више и не одговара да одједном нестану припремљене информације, уобличена саопштења, скраћени резимеи из говора политичара и чланова владе и министарстава.

Много је лакше добити смислено уређен садржај с привидним балансом информација, изворима, гледиштима и са готовим статистикама, анализама и друго, него изаћи на терен и бавити се истраживањем и интерпретацијом. Новинари су готово престали да се баве ауторским, аналитичким радом и дозволили су да их спин стручњаци истисну из медијске сфере "за једно место на доле" и заузму њихово место.

Иако медијска публика није свјесна спина, спин информација, по правилу, увијек привлачи пажњу аудиторијума својом занимљивошћу. У којој мјери се „прави штета" информисању спиновањем информација?

Спиноване информације рачунају на професионалну лењост новинара да истражују, али и масовну медијску публику која нагиње атрактивности, неизвесности, која воли пароле с прикривеним идеологијама, жели да им се „све каже лако и брзо", по могућности у једном слогану. Спин стручњаци јако добро знају да, ако се открију, ако пређу границу у свом деловању и открију се у јавности, онда нестаје шансе да њихов спин оствари свој циљ. Из

тих разлога делују неупадљиво, често дефанзивно, валоризовањем имиџа председника или премије-

ра, министра или директора... Када ствари крену у супротном смеру од очекиваног, спин стручњаци окривиће медије за необјективно извештавање, прогласиће законе лошим, администрацију нестручном, бирократију тромом и спором... И, онда ће кренути с новим и снажнијим спином, док се не оствари циљ. При томе, они ће користити више техника: поједностављивати, користити тзв. фрејмове, позивати се на заједничке вредности, здрав разум, на ауторитете и др. Све су то поступци који наносе, како рекосте, штету врховном принципу новинарства, за коју су се новинари борили дуго кроз историју новинарства.

Како би стварност изгледала да су грађанима „сервиране" само истините и необрађене информације и вијести?

Спин стручњаци утичу и на угао гледања у корист или на штету неке идеје или неке особе или групе људи. Својим утицајем на информацију могу да промене представу или предубеђење аудиторијума, али и да утичу на промену става. Они вештим техникама пренаглашавају неке информације, друге избегавају да кажу, трећима дају други контекст, четврте доводе у сумњу и тако редом. Вешто минимализују начињену штету у политичкој или некој другој комуникацији коју контролишу и на коју утичу. Тихо, неприметно, али с позиција моћи, који им омогућавају они за које делују или њихова статус саветника, делују континуирано и свестрано. Ништа не препуштају случају, све може бити важно и свака информација може да постане лавина која брише све пред собом. Проблем код деловања спина јесте што информације које они дистрибуирају нису увек нетачне, тј. у највећем делу нису нетачне. Манипулише се деловима информација, преусмерава се пажња, медији се затрпавају информацијама истог гледишта, истиче се нечије мишљење и друго... Према томе, до аудиторијума допре део истине, али онај део који одговара наручиоцима такве истине у медиолошком смислу овог односа. Друго је питање што део истине није истина у целини, односно није истина. Писање медија без интервенције спина сигурно би био с више личних, интелектуалних, емоционалних уметничких дистракција и медијско извештавање не би било оволико уједначено и стереотипно. Не би било оволико досадно, без динамике, критике, другачијег...

Дакле, фигура не може утицати на шахисту. Не можемо тек тако побиједити противника из таме, јер, нити га видимо, нити га чујемо, нити можемо знати његов идући покрет. Али увијек може доћи до оног, једног, непромишљеног потеза који умјесто да обори краља, дозволи пијуну да дође до краја табле и тако поремети све планове, па се партија настави играти још, бар неколико сати.

Ђорђе Самарџић аутор Jezgra vodonika

Нуклеарна фузија је процес током којег се више атомских

језгара спајају формирајући

једно теже атомско језгро. Овај

процес прати ослобађање енергије зависно од масе језгара која су у њега укључена. Да бисмо указали на значај фузије и енергије која се ослободи нуклеарном фузијом као и њене бенефите, прије свега морамо објаснити шта је то нуклеарна фисија

Нуклеарна фисија је процес добијања енергије цијепањем језгара тешких хемијских елемената, као на примјер U-235 (U-235 је атом уранијума са релативном атомском масом 235), при чему настају два атома средње тежине. При нуклеарној фисији, мали дио масе атома претвара се у енергију. Као резултат реакције цијепања атома настају фисиони фрагменти (са емисијом једног или више неутрона), те велика количина енергије. Долази до ослобађања енергије управо из разлога што је потребно мање енергије за формирање два мања језгра него

Oslobađa se energija

НУКЛЕАРНА

ФУЗИЈА −

БУДУЋНОСТ У ДОБИЈАЊУ

„ЧИСТЕ ЕНЕРГИЈЕ“?!

за формирање једног тежег језгра. Спонтана фисија језгра догађа се врло споро, али код неких тешких језгри могуће је иницирати бржу реакцију фисије дјеловањем спорих неутрона с том језгром. Енергија добијена фисијом једног килограма изотопа уранијума-235 једнака је енергији која би се добила изгарањем 1.300 тона угљеника или 1.350 тона нафте. Да би се тај велики енергијски потенцијал фисије могао искористити као енергетски извор, потребно је омогућити континуирано одвијање фисијске реакције. То се омогућава тиме што се ова реакција одвија при контролисаним условима у уређају који

се назива нуклеарни реактор.

На основу претходно реченог, могли бисмо закључити да је нуклеарна фисија најекономичнији

и најбољи извор енергије у природи. Међутим, то

није тако. Продукти који настају приликом реакци-

је нуклеарне фисијe су честице које представљају такозвани „нуклеарни отпад“, чије складиштење је један од највећих еколошких проблема у свијету. Разлог томе јесте што је „нуклеарни отпад“ радиоактиван. Радиоактивност се дефинише као спонтано емитовање алфа и бета честица, што је праћено емитовањем гама електромагнетих таласа, при чему једни хемијски елементи прелазе у друге, те се ослобађа велика количина енергије у виду кинетичке енергије насталих честица или енергије електромагнетних таласа. Свако атомско језгро има своје вријеме полураспада. Оно што је интересантно јесу свакако гама електромагнетни таласи, који имају малу таласну дужину, и управо због те мале таласне дужине има могућност да продире кроз различите материјале, па самим тим и кроз људску кожу и органе. Тек десетак центиметара оловна плоча може зауставити продор ових електромагнетних таласа. Ови таласи могу итекако утицати на човјека и човјеков организам тако што продиру до самих ћелија, изазивају поремећаје у генетском материјалу, што омета правилан рад организма и може довести до озбиљних обољења често са смртних исходом. Примјер хаварије у нуклеарној електрани у Чернобилу нам је показао како кобне посљедице може имати радиоактивно зрачење. Управно због свега претходно наведеног, воде се велике геополитичке борбе око мјеста складиштења нуклеарног отпада, јер од његовог настанка па до престанка емитовања зрачења из истог треба проћи пар стотина до хиљаду година. Из тих разлога енергија добијена на овај начин није пожељна у свијету, јер малом хаваријом и непажњом човјечанство може осјетити озбиљне посљедице.

Међутим, једним од највећих открића научници си дошли до начина како да добију велику ко-

личину енергије у нуклеарним електранама без настанка нуклеарног отпада − методом нуклеарне фузије.

Већ смо рекли да је нуклеарна фузија процес током којег се више атомских језгара спајају формирајући једно теже атомско језгро и да се при томе процесу ослобађа одговарајућа количина енергије. Човјечанство и савремена наука дуго времена знали су за ову методу, али она није пронашла своју примјену због једног проблема који гласи: “Подесити услове одвијања процеса нуклеарне фисије тако да ослобођена енергија буде већа од енергије коју смо уложили да бисмо покренули процес?“.

Истраживачи у фузијском експерименту у погону (JET) не само да су то успијели него су успијели пројектовати и подесити процес одвијања нуклеарне фусије тако да количина добијене енергије буде већа од енергије коју су уложила при томе се ради о великој количини добијене енергије. Важно је нагласити да НЕМАМО опасни нуклеарни отпад као нуспроизвод овога процеса, већ чисту материју која не емитује никакво зрачење штетно по људе. Овај историјски успјех човјечанству је обзнањен 9. фебруара 2022. године.

Поред тога што је наука направила велики искорак у производњи енергије, не треба занемарити чињеницу да је овај експеримент изведен у лабораторијским строго контролисаним условима и биће потребно још много времена док будемо видјели прву нуклеарну електрану у којој се енергија добија на принципу нуклеарне фузије.

Но, не смијемо занемарити ово епохално откриће. Можда је човјечанство баш овога 9. фебруара направило историјски искорак у области добијања „зелене“ енергије и ријешило један од највећих проблема 21. вијека.

Тијана Тепић

аутор

Студенти Медицинског факултета Универзитета у Бањој

Луци учествовали су на Седмом словенско-хрватском ултразвучном конгресу, који се одржавао

од 20. до 22. октобра 2022. године у Лашком (Словенија). За четири студента завршне године Медицинског факултета ово је било драгоцјено и веома поучно искуство. Конгрес је организован у склопу изузетно лијепог амбијента хотела „Термана Парк Лашко“, у чијем су конгресном центру два дана професори, љекари, али и студенти из Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине размијењивали своја знања из области овог перспективног метода дијагностике.

Програмска шема била је испуњена активностима од јутра до вечери, како би вријеме које су учесници имали на располагању протекло што корисније. Подијељен на два дијела, стручни и студентски, овај конгрес спојио је искуство уважених словеначких стручњака из области радиологије, хирургије, интерне и ургентне медицине, њихову жељу да стечено знање пренесу на младе колеге,

али и велику заинтересованост студената учесника. Тако су се кроз један веома ефикасан начин учења, који је подразумијевао кратка предавања, а затим практичну примјену на ултразвуку, упознавали студенти и љекари из три поменуте земље, а на крају дана постизао се завидан резултат. Сви студенти су на тај начин оспособљени да препознају најприје физиолошки изглед одређених струкутра на ултразвучном апарату, а затим су упознати и са могућностима дијагностике патолошких промјена обрађених органа. Може се рећи да је посебан акценат стављен на дијагностику ургентних стања помоћу ултразвука, његову ефикасност и неинвазивност у таквим случајевима. Такође, на распореду се нашла и једна веома занимљива активност, приликом које су студенти кроз приказе неколико хитних случајева показали своја знања и вјештине стечене током школовања, али и на овом конгресу.

Поред образовног дијела програма, учесници су имали прилику да се ближе упознају и уживају у природно богатом, мирном и надахњујућем Лашком. Студенти домаћини са Медицинског факулета у Марибору потрудили су се да боравак њихових колега протекне занимљиво и поучно. На самом крају конгреса одржали су предавање којим су објасни-

УПОЗНАВАЊЕ СА МОГУЋНОСТИМА

УЛТРАЗВУЧНЕ ДИЈАГНОСТИКЕ

ли како и зашто организовати сличне радионице на факултетима студената учесника, и тако подстакли

своје колеге да размишљају креативно, напредно и

за медицину најважније, као тим. Колико су њихо-

ва настојања имала одјека, свједочи чињеница да

се већ у возу на путу од Лашког до Љубљане разговарало о могућем организовању ултразвучне радионице и на Медицинском факултету у Бањој Луци, како би и наши професори, љекари и студенти удружили снаге и једни другима помогли у личном и колективном напретку.

На крају, велику захвалност дугујемо нашем декану проф. др Ранку Шкрбићу, који је препознао

значај овог образовног путовања и одобрио средства за финансирање пута и смјештаја, те тако још једном показао своју спремност да нас подржи у свим ентузијастичним идејама.

Интернационални

конференцијама

свјетског и европског нивоа међународног комитета

за размјену студената Републике Српске

Стефан Божић аутор

SaMSIC − међународни комитет за размјену студената Републике Српске − је непрофитабилна, волонтерска организација основана 1998.године. Члан је и Mеђународне федерације студената медицине (IFMSA). Свеобухватни домен и рад организације подржан је од стране IFMSA, али и од стране Медицинског

факултета и Универзитета у Бањој Луци.

Структура SaMSIC-а је, по узору на комитете

из других земаља, подијељена у шест радних тијела: јавно здравље, медицинска едукација, људска права и мир, сексуално и репродуктивно здравље, професионалне размјене и научно-истраживачке размјене. Свако радно тијело има своје активности и, кроз овакву подјелу, интегрисано, SaMSIC се труди да обухвата све јавно-здравствене проблеме у друштву, подстиче младе на акцију, мотивише их да стварају окружење боље за све нас, промовише здравље и утиче како на подизање значаја одређених проблема у друштву тако и на трагању за рјешењима истих.

Већ годинама SaMSIC студентима медицине пружа могућност обављања једномјесечне размјене у држави са којом има уговор. Уговор може да буде билатералан и унилатералан. Уколико је студент потписао унилатерални уговор, он праксу обавља у земљи која је домаћин. У случају билатералног уговора, број студената који одлазе из наше земље у другу земљу мора бити једнак броју студената из друге земље који долазе у Републику Српску.

Пандемија SARS-CoV- 19 оставила је трага на рад сваке организације, па и SaMSIC-а. Кроз радна тијела, SaMSIC подстиче директан контакт са људима у циљу подизања свијести о одређеним јавно-здравственим проблемима. С обзиром на рестрикције током пандемије, број активности у организацији био je видно смањен. Међутим, након јека пандемије, током 2022. године, SaMSIC не само да је наставио да ради онако као што је то било прије пандемије већ и много више, стављањем акцента на интернационалне конференције европског и свјетског нивоа.

ШТА СУ ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ НА КОЈИМА SaMSIC ПРЕДСТАВЉА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ?

Током сваке године, IFMSA организује два велика интернационална догађаја, гдје учествују студенти медицине из свих дијелова свијета, а то су March и August Meeting. У 2022. години SaMSIC је имао своје представнике на објема конференцијама. Током седмодневног трајања ових студентских скупова, свако радно тијело организације учествује на радионицама које се базирају на побољшању квалитета волонтерских активности, организацији нових пројеката, стицању мотивације и, што је најважније, потписивању уговора за размјену са другим земљама чланицама IFMSA. У склопу сваке конференције обавезна је организација догађаја NFDP (National Food and Drink Party), који нам пружа могућност презентовања наших традиционалних јела, наших обичаја, наше културе и наше Републике Српске свијету.

КОНФЕРЕНЦИЈЕ У 2022. НА КОЈИМА ЈЕ SaMSIC УЧЕСТВОВАО

Прва интернационална конференција у 2022. години на којој је учествовао SaMSIC је Мarch Meeting у Охриду. Ово је била одлична прилика за презентовање програма размјене студената Републике Срспке, али и упознавање са другим делегатима. Након Охрида, SaMSIC је имао и своје делегате на Европском регионалном сусрету студената медицини у Португалу, у априлу 2022. године. Ова конференција је мањег карактера, а циљ је да повеже студенте медицине из Европе и подстакне их на заједничку сарадњу и заједнички рад на одређеним пројектима. Током тог догађаја, представници SaMSIC-а учествовали су у бројним радионицама, презентовали програм размјене студената Републике Српске, као и пројекат ,,Екосфера“. У августу 2022. године SaMSIC је имао чак осам представника на најважнијем догађају у години, а то је Аugust Meeting, који је одржан у Истанбулу. Тај догађај је јако важан због потписивања уговора са другим земљама. Ове године SaMSIC је потписао 40 уговора, а неке од земаља у којима ће студенти медицине Републике Српске моћи обавити професионалну размјену су: Јордан, Тунис, Колум-

рад и учешће на

бија, Мексико, Тајван, Бразил и многе друге. Ово ће

бити сјајна прилика за наше студенте, прије свега због могућности одласка у ове дијелове свијета и

стицања новог знања и вјештина, упознавања нових

људи и култура и промоцији наше земље, наших

обичаја и наше културе.

СТРАНИ СТУДЕНТИ НА РАЗМЈЕНИ У

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

У 2022. години, велики број студената из других земаља одлучио се да једномјесечну праксу обави баш у Републици Српској. Бањалуку су посјетили

студенти из Латвије, Чешке, Турске, Шпаније, Словачке, Туниса, па чак и Мексика. Сваког викенда имали су организован социјални програм: рафтинг на Врбасу, дајак, језеро Мањача, Нови Град, посјета Сарајеву и Јахорини. SaMSIC је организовао и бројне радионице за стране студенте, као што су: радионица прве помоћи, радионица хируршког шивења, радионица интерпретације ЕКГ-а, радионица о менталном здрављу. По узору на друге земље, страни студенти су могли да представе своју културу и храну на националној вечери хране и пића.

„I can wholeheartedly state that I deeply enriched my medical skills in this exchange program. I am so grateful to my mentor and the hospital who was skillful and helpful to me in all manners. I also want to say special thanks to a kind SaMSIC family who made this program memorable forever with their provision of lots of social trips and gatherings. Learning and traveling to a beautiful city at the Balkans was one of the greatest summer holidays I have had“, Фатима из Турске о свом искуству са размјене у Бањој Луци.

Кристина Марић

аутор

Платоново и Аристотелово виђење умјетности преплићу се вијековима и њихова филозофија живи

и буја у темељима свих књижевности овог свије-

та, попут ватре која тиња негдје у давно заборавље-

ној Платоновој пећини. Топлина њиховог пламе-

на загријала је и оживјела дјело једног од наших највећих савремених писаца − Ранка Рисојевића. Његов историјско-психолошки роман „Босански џелат“ прожет је дубоким филозофским промишљањима, душевним и моралним превирањима, а у његовој слојевитој структури и композицији крију се бројна језичка и мотивска богатства, која су доступна само врло опрезном читаоцу. Поред великих питања која се постављају у овом дјелу, као што су питање злочина и казне, историјске позадине, породичних вриједности које блиједе због крвавог наслијеђа итд, поставља се и питање улоге умјетности у животу укрућеном од часног извршавања нечасног позива, животу окорјелом попут устајале крви дужних и недужних му жртава.

Сврха умјетности се кроз ово дјело провлачи веома вјешто и мудро, смислено извирући из наративног тока. Она се манифестује кроз више облика и код неколико ликова у овом дјелу, међу којима су

и главни лик, крвник Алојз Зајфрид, његов син Ото, као и његов „колега” Мустафа.

Грбавац, сликар, крвников син Ото дубоко је разочарење и казна за своју мајку, која никада није могла да се помири са проклетством којим је обузет њен син, али за свог оца он представља само невино створење достојно сажаљења и разумијевања, недостојано да буде схваћено озбиљно. Понекад би га тихо упитао шта слика, на шта би Ото једном приликом одговорио: „То су бомбе… Српске бомбе којима је искићено Сарајево.“ Некад би сликао чувени воз Ћиру, некад пејзаже из околине Сарајева, а некад булке − „Вода у лавору је била црвена као крв. Понекад сам таквом бојом сликао булке“.

Мучно одрастање, очево звање и клетва његовог наслијеђа, немаштина − то су боје које су красиле Отова искрена и не претерано вјешто осликана дјела. Често би отац и син проводили вријеме заједно, обојица заокупљени својом умјетношћу. Отац је свирао цитру, а син сликао. Тако су се њихове двије умјетности надограђивале. Дубоки и тешки тонови, прошарани изненадним јецајем високе ноте, уносили су све болнију атмосферу у тужне пејзаже и носталгичне боје синовљевих слика.

„Двије умјетности без ријечи, радост за уши и очи, одмор и бијег. За оца је бијег више него одмор, за њега, вјероватно, само бијег. Али сада, ни за једног ни за другог, можда ни одмор ни бијег, већ умјетност. Нека чаролија што их зближава.”

Њихова се мука преносила кроз музику и сликарство. Крв очевог позива погрбила је сина, његов живот и његову умјетност. Кист је био Отонов једини начин изражавања, живљења и бијега од своје клетве. Он је од оца наслиједио све, његов „гријех” и потребу да се искупи од истог кроз умјетнички израз.

Алојзе је, са друге стране, један од оних неостварених умjeтника које је живот одвео на другачији и, ко зна зашто, тежи пут. „И што ти вјешаш људе уместо да их разонођујеш својом свирком“, рече му једном приликом тесар из Далмације који му је правио најбоља вјешала. Несуђени музичар, забављач, умјетничка душа коју би сви вољели и прихватали, заправо је крвник, џелат, убица по наређењу који улива страх и трепет у народ, који га је врло брзо презрео и великодушно одбацио на дно каце. Зајфрид је знао зашто је омражен, знао је да носи терет свих жртава и цијеле царске власти на коју је био толико поносан, а ипак никада није устукнуо пред осуђеником, никада попустио конопац и само једном погрешно процијенио тежину његовог „пацијента“. Колико год се трудио да његова вјешала

Умјетност као исцјељење од гријеха

–

катарза у дјелу „Босански џелат“

буду савршена, да поступак буде брз и безболан, једног „пацијента“

омча никада није напустила, него се све више и више скупљала и притискала му шију до ивице пуцања, а онда је попуштала у тренуцима мелодијских лутања кроз жице старог инструмента. Из те се омче Алојзе никада није успио извући, а она му је била и свјетлост и тама, и благослов и проклетство. Не сумњајући у суд и правду царске власти, Алојзе се никада није суочио са кајањем, све до злослутног атентата и појаве младих револуционара, дјечака који нису ни били свјесни тежине својих дјела. „У почетку, док смо вјешали хајдуке и разбојнике, криминалце, музика ми није била одушак, него чиста разонода… али када смо вјешали ове, такозване политичке, сваки пут имао сам потребу да се музиком смирим и очистим. Као исповијест“. Свирање га је спасавало, попуштало конопац, давало му ваздуха и опуштало мишиће згрчене од нељудског заната, оно га је лијечило и изводило из тог страшног свијета и живота на који је био осуђен одмалена, након смрти свог оца. Умјетност му је хранила душу и опорављала ум, док су жене кријепиле његово тијело и лишавале га бијеса и физичке немогућности за бијегом од мртве стварности.

Његов „колега“ Мустафа, наизглед сушта супротност Зајфридова, стари турски џелат и мучитељ, окрутан, суров и неодољиво креативан у мучењу, имао је сличну навику након извршења казне. Казивао је: „Послије кажњавања могао сам да пјевам.’’ Зашто је пјевао? Ради духовног прочишћења или чистог задовољства? Он није био „хуманиста“ као Алојзе, није тражио безболнији и лакши начин да се изврши смртна казна, био је све само не хуман. Засигурно је пјевао из задовољства и поноса самим собом за добро обављен посао. Или га је можда пекла савјест за коју је само пјесма била спас и лијек.

Узимајући у обзир контекст у коме се умјетност манифестује у овом дјелу, морамо признати да је Аристотелово поимање сврхе умјетности као катарзе ипак надвладало Платонов утилитаризам. Духовна и морална потреба човјека да се кроз умјетност ослободи гријеха је свеприсутна, како у овом роману тако и у стварном животу. Душа се оплемењује, тијело и ум почињу удисати живот најчистијим и најсветијим плућима, умјетност нам опрашта све наше гријехе, само ако је осјетимо и послушамо савјете записане у њеним танким, узвишеним откуцајима срца.

FAST FASHION − БРЗА МОДА

ИЛИ БРЗО ЗАГАЂЕЊЕ

Андреа Лукић аутор

У зависности од тога колико

година имате, можда се сјећате да се некада прије одјећа није

куповала у толиким количинама

као данас − имали сте довољно одјеће да не ходате

у прљавоме. Нису се ствари драстично промијениле

у томе колико људи данас имају, а колико су некад

имали, већ се промијенило то што су цијене одјеће пале. Односно, појавили су се нови брендови који нуде јефтинију одјећу. Та одјећа је јефтинија зато што је квалитета неуспоредиво гора. Односно, цијена коју плаћате је превисока за оно што добијате. Долази до стварања новог тренда “fast fashion“, тј. брза мода. Брза мода је поприлично нови термин, али је упркос томе постао и веома важан, јер представља планетарни проблем.

ШТА ЈЕ УОПШТЕ БРЗА МОДА?

„Fast fashion“ или брза мода је термин који се први пут појавио 1996. године када је бренд Zara отворио радњу у Њујорку. Овај термин је смислио новинар дневног листа NEW YORK TIMES, како би описао до тада нечувену ствар, а то је да се колекција овог бренда произведе за само двије недеље.

Испрва су по овом принципу функционисали само „street брендови“, попут поменуте Zare, а затим ту су и H&M, Top shop, Primark итд, док данас тако послују и велики луксузни брендови као што су Chanel, LV, Prada. Умјесто двије колекције годишње (за јесен/зиму, прољеће/љето), данас имају од осам до петнаест колекција.

КАКО ФУНКЦИОНИШЕ БРЗА МОДА?

Данас модни брендови имају око 52 „микросезоне“, односно колекције на годишњем нивоу. Идеја индустрије је да сваки пут када купац дође у продавницу, наиђе на нешто што раније није видио, што ће га навести да опет дође у радњу ускоро. Масовна производња може бити исплатива само масовном куповином, тако да су цијене комада одјеће снижене на ону цијену која је приступачна свима. Због

материјала лошијег квалитета, одјећа траје краће у односу на раније, па се потрошачи брже одлуче да неки комад одјеће баце и купе нови.

КАКО ПРЕПОЗНАТИ БРЕНД БРЗЕ МОДЕ?

*Брзо смјењивање трендова и колекција у радњама (хиперпродукција): То значи најмање једна нова колекција сваке недеље. На овај начин стимулише се исхитрена куповина, јер се код потрошача ствара тензија да, уколико одмах не купе одређени комад, за само неколико дана он више неће бити доступан.

*Низак квалитет одјеће: Како би се смањили трошкови производње, брендови брзе моде користе лоше материјале. Данас се 60% гардеробе производи од полиестера, коме је потребно и до 1000 година да се разгради.

Модна индустрија цвјета, познати брендови профитирају биљежећи рекордне приходе, потрошачи су задовољни модним условом по приступачним цјенама, али друга страна медаље открива неодржив пословни модел, структурне проблеме и праксу експлоатације у срцу индустрија брзе моде.

Да ли сте знали да је модна индустрија друга по реду када је у питању загађење околиша?

Одјећа коју носимо, прије него што се нађе на полицама радњи, мора проћи дуг процес производње и обраде самих материјала који остављају негативне посљедице по околину. Проблем не лежи само у гомилању отпада, него и у томе да сами поступци производње имају огроман утицај на сав живи свијет. Током производње не само да се користе огромне количине енергије и воде него и хемикалија, што доводи до стварања отпадних вода. Јефтине тканине лако отпуштају синтетичка влакна, која потом загађују околиш, те их проналазимо у рибама. Осим тога, материјали који се користе у брзој моди су тешко разградиви. За производњу се користе штетне супстанце. Такође, јако мало одјеће се рециклира, те се она заправо спаљује. Јавна тајна је и како у најнеразвијенијим дијеловима свијета жене и дјеца производе одјећу данас најпознатијих модних брендова у неетичним условима уз свакодневно израбљивање. Сваки пут кад нешто купимо од познатих продавница брзе моде, заправо

шаљемо поруку да подржавамо њихов начин рада и производње, који је све само не еколошки свјестан и одржив.

ШТА МИ МОЖЕМО УЧИНИТИ ПО ТОМ ПИТАЊУ?

*Смањите куповину Fast Fashion брендова.

*Купујте у Second Hand-у.

*Ако неки комад не носиш, поклони некоме.

*Покушај да направиш нешто корисно од ствари које не носиш.

*Стару одјећу коју баш мораш да бациш, одложи у контејнер намјењен за то.

Квалитет одјеће коју носимо утиче и на квалитет нашег живота као и живота других бића. Да бисмо направили промјене, не морамо из коријена мијењати своје навике и у потпуности се одрећи куповине, али свако од нас може дати допринос у очувању животне средине.

МРАЧНА СТРАНА МОДНОГ ЦАРСТВА