ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.217

··

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

· obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXI  ПЕТРОВДАН  ЈУЛ 2012. г.  БРОЈ 217

Свети кнез Лазар

рага браћо и сестре, данас прослављамо Видовдан, свети дан, и божника и великог гонитеља имена Хрипјевамо пјесму: Видовдане, мој очињи виде, тобом видим што други стовог и правде Божије. Видовити пророк не виде. Амос и мученик Вит, чудотворац Божији, Очи Видовдана су отуда толико видовите и толико далековиде, били су дакле слава великомученика кошто су то очи пророка Божјег Амоса, који је пострадао много вјекова совског Лазара, па стога није чудо што прије Христа – у вријеме Озије, Јудиног цара и Јоакима, цара Израиља је он, заједно са својим витезовима, кре– будући живи свједок живога Бога и правде Божије. Он је оставио и нуо њиховим путем – надахнут истином своју књигу, којом се и данас надахњујемо и просвећујемо, у којој је Божијом и знајући да нема веће љубави између осталог записао и знамените ријечи – опомињући тада изабра- од оне да неко живот свој жртвује за ни Божији народ за зла која је чинио и подсјећајући га да је зло рађење ближње своје. Вјеран тој љубави, вјеран увијек готово суђење: „Овако вели Господ: за три зла и за четири што правди Божијој, вјеран народу који му учини Јуда нећу му опростити, јер презреше закон Господњи и уредаба је био повјерен, вјеран Христу Богу – Његових не држаше и преварише се лажима својим, за којима ходише држећи своје небо на своја три прста, у очеви њихови.“ (Ам. 2, 4) А онда каже и за друго царство, Израиљево, да име Свете Тројице – он је на Косову прии њему неће Господ опростити три и четири зла што учини: „нећу му нио себе на жртву живу и убројао се у оне опростити, јер продаваше праведника за новце и убогога за једне опан- који су Богу послужили, који су Богу угоке“ (Ам. 2, 6) Како тада тако и данас: и онда беху два царства и дили, који су се за Божију правду и Божију онда беху великаши, којима су проклете душе, па истину жртвовали. Многи кажу да смо ми православни су свето царство Давидово због своје сујете, властољубља и сластољубља раздвојили Срби можда једини народ на земљи који на Јудино и Израиљско царство. И једни – празнујући Видовдан, празнујући Кососу и други, на челу са својим владарима, во и држећи се светокосовског завјета – празнује пораз, док сви други народи ходили безбожним путевима, па их је Бог празнују своје побједе. На први поопомињао због зала. Зато је и попустио глед су у праву, међутим оно што на њих казну: не да их уништи је пред земаљским мудранего да их пробуди, да их цима пораз то је пред Боосвијести, да их врати закогом, пред истином Божијом, ну Божијем, правди Божијој, пред Царством небеским, правдољубљу, богољубљу и било и остало побједа. Није братољубљу. Христос Господ на Голготи пораОчи Видовдана су очи прожен, па ми славимо пораз Његов рока Амоса, крсне славе великославећи Његову голготу. Својом мученика косовског Лазара, а то голготом, својом жртвом, Он не су очи и мученика Вита, који је жртвовао себе за Христа Госпосамо што није поражен него је побједио овај свијет, принио себе да, своју мученичку крв приза живот свијета, Своју крв и Своје нио Њему на дар и помјешао тијело, и отуда је с правом рекао да је са крвљу голготског Мученика. Вит је био одавде, из је Он Онај који побиједи свијет. И као што Голгота није пораз него наших крајева. Пострадао је побједа над сатаном, побједа доје у вријеме оног проклебра над злом, побједа љубави сатог цара Дукљанина, можртвене над мржњом, побједа односно цара човјечности над нечовјечношћу, Диок лецијана побједа истине над лажју, тако – великог безсу и сви они који су кроз вјекове за Њим ходили, Њему служили,

јул / 2012 / svetigora

Јачи је Онај који је у вама, „Онај који побиједи свијет“, него сви они који су против вас и који покушавају да правду Божију и истину Божију униште и угасе.

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

ми побједу прослав амо

besjeda

Прослав ајући Видовдан,

svetigora / 2012 / јул

за Њега и правду Његову се жртвовали, побједници Мученици наших дана у овом свијету. Не треба изгубити из вида да Црква Наше је опредјељење опредјељење за великомученика коБожија само три рођендана слави (тек у новије совског Лазара, јер знамо и признајемо да је то једини пут, пут вријеме су измислили да сами себе прослављају, Богочовјека, којим смо призвани да ходимо и којим су ходили па смо на жалост почели и ми то да усвајамо и да сви најсветији наши преци. празнујемо своје рођендане): рођендан Христов, Међу њих спадају и пострадали у Јадовну, којима је ових рођендан Мајке Божије и рођендан највећега од дана (после седамдесет година први пут званично) одржан пожене рођенога, Јована Крститеља. Зашто та три мен – око четрдесет хиљада невино покланих. Међу њима су и рођендана? Зато што је тим рођењима – Христо- свештеномученици Петар Сарајевски и Сава Горњокарловачки, вим, Оне која Га је родила и онога који је припре- педесет свештеника наше Цркве и хиљаде и хиљаде младића, мао путеве за Његов долазак – дошло до истин- дјевојака, стараца и дјеце... У Јасеновцу такође – до седам стоског правог рођења, препорода и задобијања тина хиљада оних који су невино пострадали... Овдје су близу и вјечног и непролазног живота и смисла за свако Прибиловци, гдје је хиљаде костију оних који су невино бачени људско биће, за сву творевину. Када било ког дру- у јаме извађено деведесетих година, да би поново били заклани гог светитеља прослављамо, ниједнога рођендан – њихове кости уништене, а храм у који су били похрањени разоне прослављамо. Прослављајући великомуче- рен у вријеме новог безумља по Херцеговини. ника Димитрија ми његову смрт прослављамо, И у Прибиловцима и у Корићкој јами, и у Мајевцу и до прослављајући Светог Василија Острошког ми Словеније, гдје све нису пострадали за Христа Господа, и у нањегово упокојење прослављамо... Тако исто и шем народу и у другим православним народима. Да не говоСветог Петра Цетињскога и Светога Саву архие- римо о страдалној Русији, пострадалој до Леденог мора, гдје пископа и просветитеља српскога, тако и Сергија је хиљаде и хиљаде њих жртвовано у XX вијеку. Они су остали Радоњешкога и Светог Димитрија Ростовскога, тако вјерни Христу Богу, и задобили су кроз Њега и у Њему побједу и Светога Јована Владимира и Светога Владимира која побјеђује овај свијет, јер је у тој побједи сами Бог и јер се у Равноапостолнога, руског великог просветитеља. тој и таквој жртви побјеђује смрт и задобија вјечни и непролазни Дакле, у очима људи земаљских и овога свијета и живот, вјечно и непролазно Царство Божије. за њихову кратку памет, прослављамо њихове поСви су они, попут великомученика косовског Лазара, знаразе... ли да је земаљско за малена царство, а да је Небеско царство, Али, не: онај који побиједи у смрти, тај је Божије царство, вјечно. Та вјечност, која се улила у оне који су побједник за вјечни и непролазни живот и у том се пострадали, њихова је побједа која побјеђује свијет и у којој је дану последњем огледа сва људска судбина. У њему једина истинска нада овога свијета и свакога народа. се огледају и снага и немоћ људска, и појединаца И данас је, као што видите, поново тиранска, муратовска и народа земаљских. Срећни су они народи који психологија и философија господаре свијетом. Јер шта су они имају такве људе, који су жртвовали себе за живот који су нас бомбардовали 1995. године, до следбеници Мурата, свијета; који су жртвовали себе за добро, за прав- тиранина косовског? Они који су нас бомбардовали 1999. године, ду, за Бога, за Божији закон, за истину, за светињу шта су друго него настављачи оног насиља о коме је говорио још Божију, који су том жртвом задобили побједу. порок Амос у древна времена? Настављачи она три или четири Побједили су мрак, мржњу, зло; побједили су са- зла, којима се гази закон Божији и којима се продају правденици и танску силу, оца лажи и све носиоце лажи. Отуда је сиротиња за опанке; који врше насиље над људима и земаљским њихов крај свједочанство не њиховог пораза, него народима, неправду проглашавајући за правду, злочин за врлињихове побједе. ну, проглашавајући гоњење оних који чувају своју светињу и свој Зато и славимо Видовдан славећи Амоса, про- живот и своја огњишта, проглашавајући њих за нељуде и водећи рока Божијег побједитеља, славећи Вита мучени- их на судове земаљске... Тако је то било у вријеме Амоса, тако се ка побједитеља, славећи великомученика косов- то догодило са пророком и мучеником Витом, тако се догодило ског Лазара и оне који су својом жртвом побједили на Косову и на Куликову и на другим поприштима на којима су таму и мрак, зло и тиране овога свијета и који су се хришћани жртвовали себе за вјеру и отачаство. сврстали у онај број Христових сљедбеника који Прослављајући Видовдан, ми побједу прослављамо – приносе себе за живот свијета. Од тада, а и прије побједу добра, побједу Божију, побједу љубави Божје, побједу истога, и до данас, постоје двије врсте људи, а по- тине Божје над лажју, побједу оних који су задобили Побједиоца себно у нашем народу после Косова: они који се и који су себе уписали у књигу вјечнога живота. Зато нека би сврставају са великомучеником косовским Лаза- нас Господ утврдио у тој вјерности. Да путем великомученика ром (Одржали смо помен за њих осамдесетори- косовског Лазара, пророка Амоса и Вита мученика ходимо; пуцу овдашњих, који су на правди Бога тем Богочовјека, јер ми други пут жртвовани у времену безумља и братоне знамо, ми смо тим путем кренуВјеран љубави Божијој, вјеран убилачке мржње, као што смо поменули ли, тим путем ходимо и ходићемо у правди Божијој, вјеран наи све оне који су живот свој положили за све дане нашега живота и у вјекове роду који му је био повјерен, вјеру и отачаство ходећи путем Христовјекова. вјеран Христу Богу – држећи вим, ходећи путем великомученика коСрећан и благословен празник своје небо на своја три прста, совског Лазара), и они други, који су се Видовдана свима, свему роду нау име Свете Тројице – Лазар и до Косова и послије Косова до данас шем на земаљском шару у вјекове је на Косову принио себе на сврставали са тиранином, са Муратом, вјекова. Амин. жртву живу и убројао себе у муратовску философију исповједајући оне који су Богу послужили, Бесједа изговорена у манастиру и његовим безбожничким, тиранским и који су Богу угодили. Подластва Грбаљска, 28. јуна 2011. нечовјечним путем ходећи.

јул 2012 / број 217

из садржаја: Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

Поводом празника Предавање Библијске књиге Поезија Путопис Хронике

Прослав ајући Видовдан, 3 ми побједу прослав амо протосинђел мр КИРИЛО Бојовић

Света Тројица 6

17 26 32 40 47 55

игуман ПЕТАР Драгојловић

Апостол српске Галилеје 12 ЈОВАН Маркуш

Вапаји к аза Михаила Петровића 35 егоша за Ловћенском свети ом протојереј–ставрофор РАДОВАН Биговић

Вера данас 41

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXI  ПЕТРОВДАН  ЈУЛ 2012. г.  БРОЈ 217

Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић, др Ксенија Кончаревић Главни уредник: протосинђел мр Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције: Татјана Марјановић Редакција: Епископ липљански мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор мр Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), јереј мр Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах мр Павле (Кондић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања Радовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић Лектура и коректура: Ивана Јовановић

··

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

Фотографије: монах Игнатије, Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон Драган С. Танасијевић, †Живота Ћирић.

Освећење цркве Светог Василија Острошког изнад манастира Рибњака код Бара

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: , Суботица INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

bogoslovqe протосинђел мр КИРИЛО Бојовић svetigora / 2012 / јул

Света Тројица Предавање изговорено на Академији у Будви, одржаној на Тројичиндан, поводом славе града, јуна 2012. године

асни оци, браћо и сестре – господо хри- да достигне и до примрака у којем пребива Бог. Као некад шћанска! Мојсије на светој гори Синају, може и он да достигне до неИмам велику част да, на позив нашег доброг беског просветљења и сједињења ума и срца са божанском домаћина оца Арсенија, подијелим са вама радост благодаћу, може и сам да постане извор таквог надахнућа за данашњег празника и говорим пред овим узвише- остале људе. ним скупом о овако узвишеној теми. Зато призиЧитајући дјела таквих људи, а најприје Пророка и Аповам Бога Духа Светога да огради и отројичи мој ум стола, светих Отаца и учитеља Цркве, којих има и до даи мисао и ријеч, како би бар донекле могао да бу- нас, и следујући њиховом примјеру и ми се удостојавамо дем достојан повјереног ми задатка. да богословствујемо, и ми се надахњујемо да чинимо Често пута у црквеним химнама и пјесмама њихове подвиге и дјела. Надахњујемо се да живимо по Богу, посвећеним неком празнику налазимо да људски а тај живот по Богу и јесте циљ сваког трагања за Богом и ум изнемогава, то јест да је немоћан да схвати тајну богопознања. Јер благо нама ако наше знање и извршујемо, празника или тајну личности светитеља коме се како нас учи Свето Писмо. Благо нама ако наше знање похимне узносе. Тај израз најприје, чини ми се, при- роди вјеру или буде порођено вјером, ако буде заквашено личи овом празнику: јер ако људски ум не може до чистом вјером у једнога Бога који јесте и који се познаје у краја да схвати и одгонетне тајну створења, како три једносуштне Личности, Оцу и Сину и Духу Светоме. ће одгонетнути тајну Створитеља свега, Онога који Сматрамо да је докторска дисертација човјеку даје и дихање и ум и моћ да мисли и гово- Високопреосвећеног митрополита др Амфилохија, ри. Ово је празник о коме се најљепше молитвено „Тајна Свете Тројице по светом Григорију Палаћути – безмолвствује. ми“, која је недавно (2006) објављена на српском Како можемо ми, који размишљамо у језику, фундаментални образац како треба категоријама простора и времена, схватити Оног расуђивати и писати на ову тему. Посебно стога који је изван и изнад сваког простора, који обухва- што је богословље светог Григорија Паламе на та читав простор и опет присуствује у њему и који неки начин сумирало светоотачку богословску је био и јесте прије времена, а опет присуствује у мисао. времену и осмишљава и вријеме и нашу историју. Једна од важних чињеница којој нас учи Ако је људска наука често веома тешка, поне- поменута студија је та да треба одвојити кад чак и непријемчива људском уму, колико ли је изучавање унутарњег стања и живота Божјег то тек онда наука над наукама – наука о Богу? Но Бића, односа у Богу, односно Теологије од ипак, чињеница да нас је Бог створио по своме изучавања Икономије – Домостроја, то јест лику и подобију, чињеница да се Бог није сакрио јављања и дјелања Божијег кроз историју од човјека него да је много пута и на разноврсне стварања и спасења људског рода, иако се начине посвједочио Себе – о чему нам говоре и чи- та два појма, или боље рећи та два аспекта таво старозавјетно и новозавјетно Откривење, као гледања на истину о Богу међусобно прожимају и историја Цркве Божије све до данашњег дана, а и један другог допуњују. посебно истина Оваплоћења Бога у тијелу – дају „Отац као Бог и као Начело Божанства, ка нам смирену одважност да говоримо и мисли- којем се односе Син и Дух као имајући своје мо о Богу, то јест да богословствујемо. Нарочито битије од Њега, а не из заједничке Суштине, ‘мада зато што знамо да је нашем Богу посебно угодно и не без ње’, – то је свештени залог Православног кад Његова створења теже ка Њему у жељи да Га саборног предања“, пише митрополит Амфилохије. упознају, да Га познају, да Га приме у свој ум и срце. Код светог Григорија Богослова налазимо ријечи: Таквих људи који су се трудили да упознају „Јер је Божанство кренуло из јединице због богатства, и познају свог Творца, и да Га приме у свој ум и преступило двојство, (зато што је Божанство изнад вешсрце, а касније и да Га посвједоче другим људима, таства и форме, из којих се састоје тијела), и ограничило било је кроз сву историју људског рода, све до се Тројицом због савршенства (јер је тројство прво што преданашњега дана и биће их до свршетка вијека. Ти вазилази двојство), да Божанство не би остало ограничено људи су у познању Бога користили сва природна нити се разлило у бесконачност“. средства којима их је Бог обдарио, и свој разум и Задржимо се на овим ријечима и кажимо да Бог који би свој ум и осјећања. Често пута су у свом трагању остао затворен у самом себи не би био савршен Бог. Прије би користили и сву расположиву науку свог времена, то био неки самољубиви и егоистичан Бог који је задовољан али највише су у том трагалаштву користили дар самим собом. Таквог Бога би било немогуће вољети или начисте молитве. Тим даром и само њим, онда када звати Богом љубави. Бог је дакле, будући преизобилан босе одвоји од свих брига овог свијета, човјек може гатством, учинио покрет рађања родивши Сина, али како је

и Син савршени Бог као и његов Отац, и како се то рођење Сину“, пише митрополит Амфилохије. Или како је то догађа у вјечности (то јест ван времена и простора), било је лијепо умјетнички написао Николај Васиљевић Гогољ: потребно да и тај покрет излажења или исхођења Бога Оца, „Бог је сав само Љубав, који садржи у Својој Тројици будући вјечан, буде савршени Бог (јер је код Бога све савр- и онога који воли, и вољеног, и саму силу или покрет шено), то јест да Бог Отац исходи Бога Духа Светог. Бог је љубави. Онај који воли – то је Бог Отац, Љубљени је – дакле превазишао однос Ја и Ти – Двојство, који такође не Бог Син, а сама Љубав, која их повезује, јесте Бог Дух приличи савршеном Богу, него из Оца исходи савршени Бог Свети“. Дух Свети који је „предвјечна радост“ Оца и Сина или „неки За тај, условно речено, покрет у Светој Тројици од неизрециви ерос Родитеља преОца кроз Сина у Духу Светом, рећи ћемо да је основ ма самом неизрециво сваког покрета унутар створења Божјег. То је рођеном Лооснов препорода све твари, основ нагосу – шега духовног рођења, то јест нашег спасења.

јул / 2012 / svetigora

Дух Свети на чудесан начин чува и предаје тај образац спасења који нам је Христос, својим побједним Входом великог Архијереја Цркве, извојевао.

svetigora / 2012 / јул

Код свих ових расуђивања треба имати у виду и као онај који има власт и као онај који треба да свештеносупозоравајуће ријечи митрополита Амфилохија: лужи, то јест да принесе и приведе сву твар Богу. На жалост, „Бог као Тројица – Јединица, заиста је распеће за човјек није одговорио на прави начин том задатку и десио се људску логику, и њена ’смрт’, као и смрт закона на трагичан догађај продирања гријеха и смрти у људску прикојима се људска логика темељи. Међутим, та ’смрт’ роду као најтежих болести од којих људски род страда и до не уништава, него преображава и открива пуноћу данас. Свеблаги Бог није потпуно оставио своје створење и људског бића кроз познање и прихватање пуноће посјећивао га је на разне начине, слао му је пророке и чинио Тројичне Истине. У моменту када се неко усуди да чудеса; послао му је преко пророка Мојсија и закон да му рационализује ту Тајну над тајнама, неизбјежно за- буде чувар до Христа (по ријечима светог апостола Павла). пада у одрицање исте, осуђујући себе на загушујући Примијетимо да никад није само једно лице Свете Тројице затвор уских граница људског сиромаштва и у историји спасења људског рода дејствовало самостално, егзистенцијалне биједе.“ како нам то дивно објашњава и свети Григорије Палама кроз Овдје би ваљало дакле да пређемо на триипостасни карактер нетварних енергија Божанства, већ созерцавање другог – икономијског – аспекта увијек у садејству и уз савјетовање са другим Лицима. Ипак данашњег празника Тројица, да сагледамо Бога кроз ми понекад условно дијелимо историју људског рода на Његов однос према тварном свијету, управо кроз вријеме Оца, до Оваплоћења Сина, вријеме Сина и вријеме догађај којега се сјећамо и не само сјећамо, него га Духа Светога од дана Педесетнице. „Стари Завјет је“, каже и молитвено доживљавамо, на овај свети дан, а то је свети Григорије Богослов, „јасно проповиједао Оца, а Сина силазак Светог Духа на свете Апостоле у Јерусалиму нејасније. Нови Завјет је открио Сина и указао на божанство прије више од двије хиљаде година. Духа. Сада Дух обитава у нама, дајући нам јасније откривење Има много примјера из нашег материјалног о Себи“. „То показује да вријеме игра и те како велику улогу у свијета, из умјетности и науке, који нам наговјештавају тајни откривења Тројичног Бога и да, заиста, по народној пои изображавају (али не и у потпуности описују) тајну словици, „све бива у своје вријеме“, не само у космичком и Свете Тројице. Познат и често сретан у светоотачкој људском животу, него и у Домостроју божанског откривања литератури је примјер Сунца, у чијем кругу или лоп- пуноће Истине“, додаје митрополит Амфилохије. ти созерцавамо лице Оца, у његовој свјетлости или И тако, када је дошла пуноћа времена посла Бог Сина зраку лице Сина, а у његовој топлоти или енергији својега Јединородног у тијелу, то јест Богочовјека Исуса лице Светог Духа. Тај примјер је усавршио и допу- Христа. Како знамо и како нам казују свети Оци, Бог Син је нио свети Григорије Палама, који умјесто једног по- извршио сав домострој спасења палог човјека и како нам сматра три сунца, које созерцава као лица Свете кажу црквене пјесме „човјекову природу која се била покоТројице, док му енергија која из њих исијава као зра- рила пропадљивости у себи самом је обновио“. Значи смрт ке свјетлости и топлоте служи да изобрази енергије је побијеђена. О томе пјева и владика Његош: Божанства, које су код сва три сунца исте, и тиме „Од твога су хода свештенога лијепо илуструје своју познату богословску теорију богохулни срушени олтари; о нетварним Божјим енергијама које исијавају из воскресењем смрт си поразио“; суштине Божанства. и благовијести Златоуст: Наведимо и један примјер из егзактне науке, који Васкрсе Христос, и ад се стропошта! такође може да послужи само као илустрација надуВаскрсе Христос, и падоше демони! мне тајне Свете Тројице, о којем на свој особен наВаскрсе Христос, и радују се анђели! чин расуђује и свештеномученик Павле Флоренски Васкрсе Христос, и живот живује! у другом тому свог дјела „Стуб и тврђава истине“. Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу! Наиме, како је суштина у Богу једна тако је један и Побијеђен је ад и ниједног нема у гробу. Но људи и даље простор који нас окружује, и како у Богу постоје три умиру, умиру у страху од вјечних мука, и даље около харају личности тако у простору који нас окружује постоје пропадљивост и смрт. Како схватити ту антиномију: да је три димензије: ширина, дужина и висина. Међутим, Спаситељ дошао а да твар није у пуноћи примила његов ако тим трима димензијама нашег простора дода- печат, да је Спаситељ дошао и да нас је напустио, али примо и четврту димензију – вријеме, тада већ улази- времено; да је Царство небеско већ присутно и да није мо у созерцавање историјског домостроја стварања још дошло у пуноћи? Управо нам у томе помаже данашњи и спасења, које триипостасни Бог дела у односу на празник Педесетнице. Спаситељ Исус Христос остварио је твар. Уз вријеме и простор се неминовно намеће и сав домострој спасења у времену и рекао својим ученицијош једна категорија, а то је кретање (са брзином), ма да их неће оставити сиротне него ће им послати другог тако да нам ето и још једна слика или изображење Утјешитеља који ће пребивати с њима вавијек (Јн. 14, 16-17), Свете Тројице (свакако само изображење!): простор „Духа Истине, кога свијет не може примити, јер га не види, као Отац, кретање као Син (јер без простора нема нити га познаје; а ви га познајете, јер са вама пребива, и у ни кретања) и вријеме као Свети Дух (јер се свако вама ће бити“. кретање у простору догађа у времену). Свето Писмо нам јасно описује како је тај „поОнај који је Пут и Истина и Живот нам показује да крет“ у Богу од Оца кроз Сина у Духу Светом довео свијет не може примити у пуноћи Бога, али да зато до стварања свијета, и човјека као изабраног Божјег душа и личност човјекова могу. Како? Кроз личну бића, призваног да принесе сву твар Богу. Човјек је Педесетницу свакога понаособ, како нам о томе гобио уведен у васељену и рај као владика и цар. Дакле вори и данашњи празник.

јул / 2012 / svetigora

црква Свете Тројице, манастир Режевићи

Дакле свијет не може примити Бога у пуноћи, о чему нам говори и трагични догађај Великог петка — убиство Богочовјека на Крсту. Свијет је пресудивши Богу заправо пресудио себи, и зато он греди своме крају који ће бити у огњу, по ријечима светог апостола Петра. Међутим, ту се треба сјетити и ријечи другог великог апостола који каже да у Исусу Христу живи сва пуноћа Божанства тјелесно. Дакле Онај који је Пут и Истина и Живот нам показује да свијет не може примити у пуноћи Бога, али да зато душа и личност човјекова могу. Како? Кроз личну Педесетницу свакога понаособ, како нам о томе говори и данашњи празник. Ту нам опет долазе на памет ријечи смиреног подвижника из Сарова, да је циљ живота сваког човјека (хришћанина) стицање дарова Духа Светога. Дакле не стицање звања, знања, власти, богатства, станова, аутомобила... – иако све то има своје мјесто у животу свакога од нас, а многи богати људи су били највећи духоносци. Циљ је стећи у себи Бога, испунити своју душу божанском благодаћу, то јест нетварним енергијама Божијим, што представља и једини пут спасења. Спаситељ је рекао да ће Он, то јест Дух Свети, „од мојега узети, и јавиће вам“ (Јн. 16, 14). Дакле Дух Свети на чудесан начин чува и предаје тај образац спасења који нам је Христос, својим побједним Входом великог Архијереја Цркве, извојевао. То је исто као кад се штампа књига, на примјер Свето Писмо, па се у штампарији припреми образац за штампу или матрица (тај појам нас опет веже за егзактне науке), па се на основу ње могу онда одштампати хиљаде и милиони Библија. Тако и Дух свети узима од Христовог и доноси људима, и чини од њих христосе по благодати – то јест по подобију а не само по лику, као што се то десило са светим Апостолима на данашњи дан Педесетнице. У Духу Светом се и вријеме овјековјечује, каже митрополит Амфилохије, јер је Он свуда присутан и све испуњава, а као стваралачка и кохезивна сила све чува (и у сједињење призива), од настанка и до краја свијета и вијека. Тако, свако вријеме и сва времена од настанка свијета, сви еони – вјекови до краја свијета и вијека, постају силом дејства и присуства Духа Светог, и Њиме нам дарованог бесмртног памћења – наше вријеме. Његовим дејством и присуством и човјек остаје душа жива. О томе нам свједоче сви светитељи све до наших дана. Свете мошти светих Божијих људи нам свједоче да та свепрожимајућа сила Духа Светога не обухвата само душу и дух него и материју и тијело, што нам уосталом и свједочи празник који смо управо прославили, празник Вазнесења Бога Логоса у тијелу на Небо. Дакле Свети, чије су душе пред престолом Творца, нам свједоче и својим прослављеним тијелима да над њима друга смрт (то јест вјечна смрт) нема власти (Отк.), него да они царују и моле се за нас Богу, док се не испуни број оних који се спасавају. Али човјек није tabula rasa или чист лист папира, како су то говорили неки философи, већ слободно биће са свим својим манама и врлинама, позвано да одговори слободно и одговорно на позив Спаситеља свијета упућен свим народима и свим људима. Сваки човјек је слободан да изабере да ли ће се одазвати смирено на Божији позив и уз ријечи у својој души: „Ево рабе Божије, нека ми буде по ријечи твојој“, прихватити у себи домострој спасења Спаситеља свијета благодаћу Духа, или ће тај позив пренебрећи у свом животу. „Дакле, што је у ствари вријеме?“, пита се митрополит Амфилохије, а томе је слично питање ловћенског пророка: „Што је човјек а мора бити човјек?“ И владика одговара: „Вријеме је могућност повратка творевине у небиће из кога је настала, или могућност њеног вјечног раста и узрастања у мјеру раста висине Христове“. Али ми нијесмо од оних који одступају на погибао него смо од оних који вјерују да би спасили душу и зато поучени дивним стиховима црквеног пјесника, опет и опет и ми поновимо: „Царе небески, Утешитељу, Душе истине који си свуда присутан и све испуњаваш“, и све што је добро чуваш и нама доносиш, „Ризницо добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше“. Амин, Боже дај!

Прослав ена храмовна слава

Пресвете Тројице у Враки Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и цијеле Албаније г. Анастасија и ове године, већ по традицији, свештеници Митрополије црногорско-приморске су у недељу 3. јуна 2012. године, на Тројчиндан, служили свету Литургију у цркви Пресвете Тројице у Враки код Скадра, и са вјерним народом сабраним око ове светиње прославили храмовну славу.

svetigora / 2012 / јул

купљени вјерни народ са радошћу је дочекао делегацију Митрополије црногорско-приморске: шефа кабинета митрополита Амфилохија протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, ђакона Владимира Јарамаза, и теолога Александра Вујовића, уредника катихетског програма Радио „Светигоре“. Дочекани од многобројног народа, дјеце и представника Удружења српског и црногорског народа у Албанији, те представника амбасаде Републике Србије у Албанији, о. Радомир Никчевић и ђакон Владимир Јарамаз су служили свету Литургију. Светој служби присуствовао је и парох скадарски Албанске Православне Цркве, свештеник Никола Петани, који се у току службе пригодном бесједом обратио сабраном народу, честитајући храмовну славу српском народу. Он је прије свега заблагодарио митрополиту Амфилохију и о. Радомиру Никчевићу на бризи за српски народ у Скадру, којом бригом – више од деценије долазећи и богослужећи о великим празницима – по његовим ријечима, пројављују јединство православља. „Ова слава потврђује и вјековно јединство православних, које се огледа у светој Литургији. Желим вам да је још много година славите у радости и светим окупљањима“, истакао је свешетник Никола Петани. У току службе причестио се велики број вјерних и из Враке, Скадра и околине, али и из многих мјеста Црне Горе, који су дошли да баш овдје прославе Тројчиндан. Након причешћа сабране је поздравио о. Радомир Никчевић, честитајући овај свети дан тој цркви и

вјерним сабраним око ње. Истакао је „да су наши преци још у древна времена на овим подручјима древне Зете, а сада Албаније, храмове градили управо у славу Пресвете Тројице, па је тако и овај Божији храм посвећен овом великом празнику.“ У току бесједе окупљене је поучио о тајни Пресвете Тројице и о богословском смислу празника: „Данашњи празник нам даје мудрост и спознање да колико можемо схватимо ову најдубљу тајну, а и тајну и стварања свијета, и оваплоћења Христовог и једну од највећих тајни – силазак Светог Духа на Цркву Христову, на све сабране око имена Божијег. Спознајући ту велику тајну, која нам даје мудрост да је прозиремо, и схватајући да је то велика тајна, ми откривамо и дубљи смисао живота нашег: да по мјери чистоте свог срца човјек спознаје и открива тајну Божију, тајну творевине око себе и тајну срца свога“. Честитајући славу о. Радомир Никчевић је пожелио свим сабранима да их прати благослов Свете Тројице у све дане њиховог живота и да им сила Оца и Сина и Светога Духа буде путеводитељ – да све што раде у славу Божију раде. На крају бесједе пренио је и благослове и поздраве митрополита Амфилохија, са чијим благословом су дјечици подијељени пакетићи и новоизашла књига у изадњу ИИУ Светигора о благовјерној Јелени Лазаревој Балшић. Литургији су присуствовали и амбасадор Републике Србије у Алабанији г. Зарић са сарадницима, бивши министар вјера и културе у Влади Републике Црне Горе књижевник г. Будимир Дубак, као и представници Удружења „Морача-Розафа“ и Братства Светог Јована Владимира из Скадра. Прота Радомир је по благослову митрополита Амфилохија уручио и три стипендије за студенте из Скадра који студирају у Београду.

АЛЕКСАНДАР Вујовић

reporta`a

ПРЕДСТАВ ЕНА К ИГА БЛАГОВ ЕРНА ЕЛЕНА ЛАЗАРЕВА БАЛШИЋ

својевремено организовао садашњи епископ липљански Јован. Посебну радост празника увеличали су и књижевници Рајко Петров Ного, који је након бесједе о књизи присутнима говорио и своју поезију, и г. Будимир Дубак, који је за ову прилику посебно ишчитавао пјесму „Јелене Балшић позно отписаније Никону Јерусалимцу“ из своје збирке пјесама „Скадарске елегије“. Историчар Симон Ђуретић је истакао посебну духовну везу између Јелене – мудре Лене и њеног духовног оца старца Никона Јерусалимца, као и историјско-духовни значај зетске Свете горе за свеукупно православље. Након представљања књиге представници Удружења „Морача-Розафа“ су подијелили присутнима око 200 примјерака књиге, док је мали Емра Лекић из Скадра на виолини одсвирао химну Светом Сави, коју су сви заједно отпјевали, саборно прославивши празник светотројичне љубави Божије.

јул / 2012 / svetigora

рослава Тројичиндана је настављена у просторијама Удружења „Морача-Розафа“, гдје је организован Дан српске културе у Скадру и приређено представљање књиге „Благовјерна Јелена Лазарева Балшић“, ауторке Марије Д. Недељковић. Књига је изашла у издању ИИУ „Светигора“ са благословом Митрополита црногорскоприморског г. Амфилохија и Епископа крушевачког г. Давида. О овој драгоценој књизи говорио је у име домаћина г. Павле Брајовић, а у име ИИУ „Светигора“ протојерејставрофор Радомир Никчевић који је истакао допринос Митрополије црногорско-приморске на очувању духовног блага, као и многобројне подухвате које је у 22 године реализовала ИИУ „Светигора“. Подсјетио је да је Митрополија издала и роман краља Црне Горе Николе I „Деспа“, који је он посветио Јелени Балшић, као и Зборник са симпосиона о Никону Јерусалимцу, који је

povodom praznika игуман ПЕТАР Драгојловић svetigora / 2012 / јул

Апостол српске Галилеје Свети краљ Јован Владимир кроз символику житија и знамења зетске Свете горе

ваки хришћански народ на овом земаљскоме Но, и у његовом двојном имену има не мало символике: шару има своје одабране посленике на њиви прво име Владимир очевидно је име светога зетскога краља Господњој, своје свете апостоле, своје небес- прије примања светог Крштења, које му је по ондашњој ке људе, своје земаљске анђеле. Један од таквих традицији остало записано и запамћено у историји, заједно анђелоподобних посленика на њиви Господњој и са његовим новим именом, Јован, које је добио на Крштењу. духоносни орао Зетске земље, био је, јесте, и до Слично као и код његовог имењака и једновременика, векраја свијета и вијека биће Свети краљ Јован Вла- ликог руског равноапостолног кнеза Светог Владимидимир. У свом излагању покушаћу само, у врло ра Кијевског, који је задржао и старо предкрштењско име кратким цртама, барем мало одшкринути две- Владимир, а придодао и ново, Василије, које га је красило ри личносне тајне овог смиреног краља и слуге послије светог Просвјећења. Символика прецизног превоБожијег, који је узидан у духовне темеље зетске да његова два имена, Јован Владимир, открива нам и једну Свете горе и државе Зете, те својеврсне српске дубљу промислитељност Божију и краљеву богопозваност Галилеје. још од малена, коју је он до савршенства испунио у свом Одгајен и васпитан у хришћанком духу у кратком земаљском животу. Јован – што значи благодат дому свога оца, господара Зете, кнеза Петрисла- и милост Божија, и Владимир – што значи владар свијета, ва, још од своје младости он, како говори његово спојено је у једну двоимену тајну смирења и мучеништсвето житије, бејаше „кротак, смирен, ћутљив, ва. Он заиста и јесте био владар, но владар који је владао богобојазан и чист животом, презирући све при- потпуно хришћански, својим служењем и смирењем, али влачности земаљске и ревнујући за све оно што прије свега својом огромном милошћу и љубављу за сваје узвишено и божанско“. И древни се византијски кога, што му и име Јован потврђиваше. И заиста, овај свехроничар Скилица дивио врлини Владимировој, тионик Балкана и читаве Европе, својим је смирењем и муте је записао за њега да бејаше „човјек правичан и чеништвом преображавао не само сопствено срце већ и мирољубив и пун врлина“. читав свој српски народ, сву Зету и читав Балкан. О њему Пролазну свјетлост овога свијета Владимир је се, поготово послије његове мученичке кончине, писало у угледао у другој половини X вијека, у древној Зети Константинопољу, приповједало по дворовима великаша или Диоклитији, на обалама Скадарскога језера и говорило у простом народу широм Балкана и Европе. На и Јадранскога мора, у близини древних градова њега се најдиректније односе оне нелажне ријечи Господње – Скадра, Диоклитије, Бара, Улциња, Драча, Свача, „ви сте свјетлост свијету, не може се град сакрити кад на гори Сарда, Дриваста, Будве и Котора, и покрај прекрас- стоји“ (Мт. 5-14). Рођен је дакле на обалама Скадарскога језера, те них ријека – Мораче, Бојане, Кира и Дрима. Духовна символика ове регије открива нам посредно својеобразне српске Галилеје, у близини града Скадра, који још по неку тајну. Примјера ради, дивља, хладна као некa нова Тивераида украшаваше прелијепи пејзаж и сурова Морача, својом дивљином и хладноћом зетске Свете горе. Но, и сам град Скадар, или Розафа, како као да је символисала ону словенску дикост и се он називаше до IV вијека, прије него што доби ново име хладноћу која се прије крштења Словена обру- Скутарион, од стране светог Нишлије и римског императошавала на ромејске становнике у низинама Ска- ра, Константина Великог, скрива у себи дубоку тајну наше дра, Диоклитије, Златице и других зетских градова историје. У преводу, овај град носи име ромејске легије – и монашких насеобина. Тек у судару са ширином заштитника, предозначавајући нам да ће у њему и његовој Скадарскога језера, које као да символише ши- околини нићи мноштво манастира и подвижничких келија рину и кроткост хришћанства, Морача постаде који ће бити и остати светионици у тами овога свијета, али кротка и утопи се у тихост и благост једне нове прије свега духовни заштитници хришћанскога рода и читаГалилеје. Слично тишини и кротости које су завла- ве васељене. Није ни мало случајно нити без дубоког Продале у срцима хиљада Словена који су примивши мисла Божијег то што је Свети Јован Владимир изникао као Тајну Крштења постали народ и Израиљ нови, цар- најчистији цвијет локвања управо у околини Скадра Свеско свештенство, спремно да се кроз Крштење у тог цара Константина Великог. И један и други бејаху вларијеци Киру или Бојани, као новог Јордана, угради дари. И један и други високо подигоше свети и часни Крст и улије у бескрајно и Богом осољено плаветнило Господњи као знамење страдања Господњег и свепобједне Јадранскога мора, које својом величином и новим силе Божије. И један и други видјеше спасоносно знамење укусом, прасликује тајну Царства небескога које Крста Господњег на небу. Константин, како јаче од сунца није од овога свијета. Ту, на обалама ријеке Бојане, сија преко цијелог неба са натписом „Овим побјеђуј“, а Влавјероватно се и крстио Свети кнез Јован Владимир, димир, како га тајанствени орао са неба принесе и положи који је као и његов свети духовни заштитник Јован на земљу испред светога. И ево тога часнога Крста и данас, Крститељ, главу своју положио за правду Божију. у Микулићима, код честите породице Андровића, који га У њеној околини, као неки нови Претеча, Свети чувају и о празнику Педесетнице и Светога Јована ВладимиВладимир је засигурно својим животом, свијим ра износе на поклоњење вјерном народу. И опет не случајно ријечима и својим дјелима свједочио вјеру Хри- се и један и други крстоносац, и свети цар Константин и свети Јован Владимир, прослављају у Цркви Христовој један стову, маломе и великоме.

поред другога. Дан за даном. И не само то. Град Скадар коме свети цар Константин даде ново име, Скутарион, познат је од давнина по манастиру Светих Сергија и Вакха, древних мученика за вјеру Христову, а управо је свети Јован Владимир први међу српским владарима кренуо њиховим светим стопама, да мученичком крвљу још боље залије новопосејано сјеме Христове науке у Зети. Јер, како свједочи Свето Јеванђеље: „Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди“. И родови и плодови мучеништва Светога краља Јована Владимира видни су свуда око нас и дан данас, миленијум послије његовог страдања. Свака светиња Зете, Црне Горе, Приморја и Брда, као и читаве Зетске свете горе, духовно се напајала, јачала и поново васкрсавала благодаћу Божијом из мученичке крви светога краља. Нијесу ли и Свети оци Цркве говорили: „Дај крв, и прими Духа“? Тако заиста и бијаше у животу овога краља. Читав његов живот бјеше једно велико мучеништво за Господа, једно крстоносно одстојавање за истину Божију, једно непрекидно служење ближњима. Још као младић би у рату са силним бугарским царем Самуилом заробљен и бачен у тамницу утврђења које се уздизаше над Преспанским језером. Цјеломудрен, смирен, кротак и потпуно предан Богу, он се тихо мољаше у тамници као да је у царској палати јер, као што апостол Павле говораше, он „све држаше за трице, само да Христа задобије“. Кћи цара Самуила, Косара – Теодора, посјећујући затворенике, сажали се на младост, благочестивост, мучеништво и љепоту овога сужња и би јој жао да један такав врлински кнез умре у тамници. Завољевши га без похоте, и једино по хришћанској љубави, она га измоли за супруга од свога оца, цара Самуила. Иако жена му, остаде му сестра до краја живота, до његове мученичке кончине. И сахрани се подно ногу његових у манастиру Пречисте Богородице Крајинске, да смирењем потврди своју врлину и цјеломудрену љубав хришћанску ка светоме краљу. А постарада овај Свети краљ Јован Владимир 22. маја 1015. године, од руке вјероломног бугарскога цара Владислава. И ово његово ново мучеништво и страдање поново се деси у Преспи. По предању записаном у његовом житију, које прво би написано на српском а потом на грчком језику, он је своју, мачем одсјечену главу, узео у руке, и као жив ушао у храм Пресевете Богородице у Преспи, гдје је мирно легао у гроб. Ту бејаше првобитно и сахрањен по пуном хришћанском обичају. Свето тијело његово убрзо би Светом благовјерном супругом његовом Косаром – Теодором, пренесено из Преспе у Зету, у манастир Пречисте Крајинске, гдје се ускоро Теодора и замонаши и ту остаде до краја својих земних дана. У вријеме Светога српскога краља Стефана Првовјенчанога, 1215. године, свете мошти краља Владимира пренете су у град

јул / 2012 / svetigora

Овај светионик Балкана и читаве Европе, својим је смирењем и мучеништвом преображавао не само сопствено срце већ и читав свој српски народ, сву Зету и читав Балкан. О њему се, поготово послије његове мученичке кончине, писало у Константинопољу, приповједало по дворовима великаша и говорило у простом народу широм Балкана и Европе.

лико је само народних пјесама и предања о Светоме Јовану Владимиру сачувано и живо у памћењу балканских народа и дан данас. Чућете предивне и поучне пјесме њему посвећене и у Охриду, и у Бару, и у Скадру и у Софији, и на Космету и у Херцеговини, и на Приморју. Јер како кажу пророчке ријечи: „Спомен је праведнога са похвалама“; док други пророк додаје: „Прославићу оне који Мене прослављају, говори Господ“. Стога и ми на крају смирено прославимо овог предивног и светог зетског Краља и радосно ускликнимо: Свети краљу Јоване Владимире, нови апостоле рода хришћанскога, и просвјетитељу српски и свеправославни, моли Бога за нас! Бесједа игумана манастира Врањине, јеромонаха Петра Драгојловића на Духовној академији у Голубовцима у част Светог краља Јована Владимира, 2011.

svetigora / 2012 / јул

Драч који тада бејаше у српским рукама. Убрзо су поново биле пренесене, овога пута у манастир Шин Ђон, или у преводу манастир Светог Јована у Елбасану, гдје су до недавно и почивале. Последњих двадесетак година свете мошти краља Владимира почивају у центру Архиепископије Албанске Православне Цркве у Тирани, гдје силом Божијом која обитава у њима преображавају и васкрсавају на хиљаде људских душа из таме гријеха ка свјетлости добродјетељи. Својим благодатним даровима и послије своје смрти Свети краљ Јован Владимир на безбројне начине апостолски служи православним народима и свима онима који му приступају са вјером и љубављу. Благодарећи огромној љубави за све хришћане, својој кротости и смирењу, Свети краљ је посебно данас поштован на Балкану. На хиљаде хришћана њему се моле и у Црној Гори, и у Србији, и у Бугарској, и у Вардарској Македонији, и у Грчкој, и у Албанији. Ко-

Свеноћно бденије и Литургија у Елбасану на празник Светог Јована Владимира, замјена вате из Светитељевог кивота фото Весо Матановић

Прослава Видовдана на Буковој пољани у Васојевићима

reporta`a

Вјековна жртва косовска ПАТРИ АРХ ИРИНЕ : АКО ЗАБОРАВИМО КОСОВО, ЗАБОРАВИЛИ СМО САМИ СЕБЕ

јул / 2012 / svetigora

Његова Светост Патријах српски г. Иринеј казао је на Видовдан у Грачаници, где је служио Свету архијерејску Литургију, да је Косово била, јесте и да ће остати света српска земља – српски Јерусалим. „Свето Косово је наше, не смемо га никада изгубити из вида“, рекао је патријарх Иринеј, подсјетивши да је било много сеоба и бјекства од мука и невоља, али да се народ враћао порушеним и спаљеним домовима и обнављао их, започињући изнова живот. „Слобода је дар Божији, највећи дар који даје Господ човеку. Само човек има тај дар и могућност да бира једно или друго, а наша слобода је везана за крст за који су се борили јунаци на Косову, али и јунаци после Косова до дана данашњег. Зато поштујмо крст који су на себи и у себи носили косовски мученици и сви други који су били на том путу страдања”, поручио је он. „Косово не смемо никада заборавити, јер ако га заборавимо заборавили смо сами себе”, истакао је патријарх Иринеј, чију су бесједу окупљени прекидали аплаузом. Светој Литургији је испред Владе Србије присуствовао државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић, а био је присутан и руски амбасадор у Београду Александар Конузин. Срби су уз пратњу косовске полиције организовано допутовали аутобусима, а неки и појединачно аутомобилима, у Грачаницу из северног дела Косовске Митровице, градова централне Србије, Црне Горе и Републике Српске. У сукобу са припадницима косовске полиције на административном прелазу Мердаре коришћена је бојева муниција, а једна особа је са тешким повредама опасним по живот колима Хитне помоћи из Прокупља пребачена у Ниш, изјавила је Танјугу директорка Дома здравља у Куршумлији Љиљана Арсенијевић. Према њеним ријечима, екипа хитне медицинске помоћи Дома здравља у Куршумлији је десет особа, које су задобиле ране из ватреног оружја на административном прелазу Мердаре, збринула на лицу мјеста, док је осталих десет, због озбиљности повреда, збринуто у Дому здравља у Куршумлији. Од ових је петоро са тежим повредама колима хитне помоћи превезено на одељење Хирургије у Здравственом центру „Др Алекса Савић“ у Прокупљу. Поред бруталног насиља косовске полиције над голоруким српским народом на Мердару, нападнути су и школски аутобуси и повријеђено је шестнаесторо дјеце српске националности. Секретар Епархије рашко-призренске, јереј Саво Шмигић изјавио је Танјугу да су инциденти који су обиљежили јучерашњу прославу Видовдана на Косову показали неспособност косовске полиције да обезбеди сигурност православном српском становништву. Забрињава, такође, и млака реакција, на ове догађаје, државних органа и медија у Србији, који су све то представили као „инцидент“.

а празник Светог великомученика Лазара Косовског, 28. јуна, освештана је нова црква у част овог Светитеља на Буковој пољани, подигнута поводом славне побједе Васојевића под командом Миљана Вукова над Мехмед Али-пашом 1877. године. Свету Литургију служили су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, уз саслужење многобројног свештенства. Након Литургије одслужен је парастос свим пострадалим браниоцима часног крста и слободе златне од прије Косова до данашњих дана. „Овдје је била стара светиња, чудом Божијим откривена“, рекао је владика Јоаникије у бесједи многобројном вјерном народу. „Зар није чудо Божије и побједа Миљана Вукова и његових соколова? И вјерујемо дубоко да је и тада ова светиња укријепила и срца и мишице ваших предака, те су тако славно и јуначки побиједили непријатељску војску злогласнога и силном Мехмед Али-паше гусињскога“. Владика Јоаникије се захвалио свим градитељима храма, а посебно митрополиту Амфилохију, који, како је рекао, „на срцу своме носи ране косовске и који је дошао овдје, иако је свакога Видовдана, као Митрополит црногорско-приморски био на Газиместану. Али, од данас, ево и овдје једног обиљежја Газиместана и Грачанице“. „У знаку косовске жртве, да нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за своје ближње је и овај свети храм“, рекао је митрополит Амфилохије обраћајући се сабранима, „Први који је тако положио живот свој за спасење ближњих и спасење свијета је управо Онај чији именом смо освештали овај храм – Христос Господ. У Његовом Светом Духу и Кроз Њега, ево у свим хришћанским народима та се жртва и та Божанска љубав увијек изнова посвједочују… А Видовдан је дан када се она посебно јавила и открила и потврдила: за вријеме Косовске битке, а кроз

њу и преко ње за вријеме свих оних ратова и одбрана образа, части и достојанства светосавскога народа“. Након митрополита Амфилохија присутнима се обратио и господин Свето Мартиновић, предсједник одбора за градњу храма, који је говорио о његовом историјату, захваливши се свима који су помогли градњу. Заслужнима за градњу уручене су архијерејске грамате, а приређен је и богат културно-умјетнички програм у којем су учествовали црквени хорови, пјесници, рецитатори и народни гуслари.

КОСОВСКА ШТАКА Колико празнине у овом трену Мада памтим хиљаде прстенова Који изнова броје на мом деблу Под којим не би никад тишине

Р. В.

Празна је моја ћудљива шака И око изгубљено ободима дана У којој историја постаде штака Да се отклеца матицом заборава

ВИДОВДАНСКЕ ПОВЕ Е Жири за додјелу Видовдан- ко Јововић, Веселин Ракчевић, Раске повеље у саставу: митропо- дован Марков Караџић, Миодраг лит Амфилохије – почасни члан и Трипковић, Вишња Косовић, Перивоје прошлогодишњи добитник овог Поповић, Гаро Јовановић, Будивисоког признања, Милица Краљ, мир Дубак, Славко Живковић, Јован Радован Марков Караџић и Гаро Пејовић, Вукић Гаро Брајковић, ВесеЈовановић – предсједник жирија, лин Лазаревић, Слободан Чуровић, овогодишње Видовданске повеље Драшко Вулевић, Душица Пајчић, Мидодијелио је: Веселину М. Ракчевићу одраг Марковић, Андрија Маркуш, за поезију, Будимиру Дубаку за про- Љубисав Бијелић, Радован Радовић и зно и драмско стваралаштво, др Гора- Милица Краљ. ну Радоњићу за есеј и протојереју мр У име награђених, бројној пуВелибору Џомићу за публицистику. блици у крипти Храма Христовог У великом Видовданском пјесни- Васкрсења у Подгорици, обратио се чком бдењу учествовали су: Ран- отац Велибор.

svetigora / 2012 / јул

С. Ж.

Гробље ми је пресликано јетко У оку црва слике наопако Неко будаком копа корјење По мојој утроби Високих Дечана

Под мојим деблом не би тишине Ни гробу оца ни колијевци сина Вина се другог ту не пи Откад се преврну трпеза Лазарева

Веселин М. Ракчевић

По свој зем и изиђе О празнику Светих славних првоврховних апостола Петра и Павла

јул / 2012 / svetigora

Свети Ананија крштава Савла (апостола Павла)

јеромонах ИРИНЕЈ Стинберг

риближавајући се крају дугог Апостолског поста, Црква ном смислу, учешће у празнику Рођења Христовог се приближава и јединственом празнику у њеном – јер телесно примамо Њега који је узео тело, читалитургијском животу: празнику свехвалних и свеславних ву људску природу, ради нас. Нема савршавања Боврховних Светих апостола, Петра и Павла. Међу великим жанствене Литургије које није, у извесном смислу, мноштвом светитеља који певају на небесима у славу Божију, учешће у празнику Благовести Пресветој Богороова два апостола стоје на јединственом и неприкосновеном дици, јер је од Ње рођен Онај исти Христос којим се месту. То место је истакнуто у величанственим стиховима, причешћујемо из светог Путира. Празници усмеравају наше животе ка свешкојима им кличемо на богослужењима: Каквим похвалним венцима ћемо овенчати Петра и Пав- теним Тајнама, јер пружају сâм контекст живота и историје спасења, којег смо призвани да постанела?... Непобедива сте двојка Свете Тројице... мо причасници кроз свето Крштење, кроз које смо Прославимо велике светилнике Цркве, Петра и Павла; и причасници оних свештених стварности које нам дају живот. који сијају сјајније од сунца на небу вере... Тако је и са овим празником. Заиста, овај је празПост који нас води до овог божанственог празника нарочитог је интензитета; а у години као што је ова, када он траје ник толико значајан за наш православни живот, да готово колико и сâм Велики пост, суочавамо се са пуноћом му претходи вишедневни пост, какви претходе још значења који света Црква придаје овом јединственом поме- само светој Пасхи, Рођењу Исуса Христа и Успењу Пресвете Мајке Божије. ну. Црква користи пост као период приХришћански верник, као дете које се обраћа преме, позивајући нас из жалосно „нормајци, мора да се обрати својој мајци, Цркви, и да малног“ стања наше свакодневице ка постави нужно питање: „Зашто?“ Зашто се овом животу који је потпуно оријентисан празнику, који слави успомену на два знаменита и на прослављање истинске светости славна апостолска служитеља Господња, придаје и учешће у истој. У јелу се огранитакав значај за живот нас хришћана? чавамо, друштвене активности су Одговор је везан за сведочанство примерних нам смањене, богослужења проживота ових свештених и божанских слугу ширена, а пажња према давању Божијих. Као што прва стихира на великој милостиње појачана – све то да вечерњој њиховог празника пева: бисмо, благодаћу Бога који је Каквим похвалним венцима ћемо објавио да „Царство небеско припада онима који га овенчати Петра и Павла? Раздвојени телесно, беху напором освајају“ (уп. Мт. 11, 12), могли достојно сједињени Духом; прославити свештене Првоврховни међу проповедниции животодавне празма; нике Цркве. Један предвођаше апостоле, Празници су А други се труђаше више од свих. животодавни, јер Заиста, Христос Бог наш, Мнообразују контекст, гомилостиви, „ритам“, у који је Украси их венцима бессмештено наше мртне славе. учешће у божанОви служитељи и ским Тајнама. Нема предводници Цркве Хрисавршавања Божанстове су се сјединили у ствене Литургије које заједничком циљу и делу: није, у извесном смисда пронесу светлост Ислу, јасно учешће у празтине целом свету. Били нику свете Пасхе; јер се су обдарени апостолувек када учествујемо ском благодаћу у мноу Тајни Причешћа, гим њеним изразима: присаједињујемо истинском Телу и проповедањем, које је Крви васкрслог Господа, који је поразио величало Реч Божију са смрт и сада нам даје истински и вечјасноћом, прецизношћу ни живот. Нема савршавања Божани пастирском силом; ствене Литургије које није, у извесруковођењем, којим

povodom praznika

благовест ихова

svetigora / 2012 / јул

су устројили Цркву и старали се о пастви и јерархији; и подвизима, којима су предузели обраћење људских срдаца – срца сваке особе коју су срели – баш као што је Христос додирнуо и обратио њихова сопствена. Њихово сведочанство се родило од силе, но сама та сила се родила од љубави. У случају Светога Петра, та љубав је била искушавана, и по својој слабости нашао се лишен те љубави; но Сâм Христос, будући човекољубив према Свом створењу, поправио је и исцелио оно што је било нарушено: Трократним питањем: ‘Љубиш ли ме?’ Христос преокрену Петрово трократно одрицање од Њега... Од тада Симон поведе оне који посведочише Божије тајне. Ускликну Господу: ‘Господе, Теби је све знано; Ти знаш да те волим‘. ‘Напасај јагањце моје. Чувај изабране!’ рече Спаситељ. Блажени апостоле, моли се да и нама подари велику милост!’ Управо због тога што га је Господ призвао да се врати Његовој љубави, Симон Петар ће постати онај који ће „водити оне који посведочише Божије тајне“. На исти начин, ова неодољива љубав Господња, у болу због тога што се тадашњи Савле борио против Њега, била је та која је обратила агресивно срце прогонитеља у љубеће срце апостола. Ипак, сведочанство ових светитеља није постало савршено самим примањем Божије љубави, коју Он дарује читавом свету, нити пак само њиховим унутрашњим одговором. Усавршила се преображајем који је ова љубав унела у њихове животе. Уливена у њих благодаћу Светога Духа, љубав коју су примили од Господа се излила преко њих на читав свет; а они су учинили своје животе приносом, читаво своје биће употребивши на „напредак у сваком добру“ деце Божије. Кроз њих је Сâм Христос говорио, и водио, и подучавао и обраћао срца читавог света. Оно што Црква види у божанским Оцима, Светоме Петру и Павлу, је истинско преображење људске личности: људе који су од рибара и учених људи, постали истински јеванђељски проповедници и мисионари; људе који су некада ловили рибу и писали учене свитке о Закону, а сада су постали ловци људи и истински тајници божанских Тајни. Тако им Црква кличе на литији као победницима истинског Израиља, Цркве: Вишњега Јерусалима грађани: Камену вере (Св. Петар) и говорниче Цркве Христове (Св. Павле), Бејасте непобедива двојка Тројице, Уловисте читав свет у ваше мреже, Претрпевши страдалну борбу. Данас напуштате овај свет ради престола

Божијег: Стојећи смело пред Њим, Молите се за спасење душа наших! „Уловисте читав свет у ваше мреже.“ Овако богослужење повезују мисију Св. Петра и Павла са примањем Светога Духа, при чему ова иста слика образује део празничног тропара Педесетнице. Свети Дух је дао овим људима силу, и том силом, као што Псалмопојац пева и како сада објављујемо у прокимену на Божанственој Литургији: „По свој земљи изиђе благовест њихова, и до краја васељене речи њихове“ (Пс. 19, 4). Празник славних апостола Петра и Павла је средишњи за живот хришћанина, јер он у њему види

Ова двојица, освећени благодаћу Божијом, настављају да обраћају народе и наша сопствена срца. Mрежа коју бацају и нас је уловила. савршену икону људског живота преображеног Богом, и у њој сагледава преображај читаве васионе. Ми смо, у нашем грешном стању, обележени жалосно поремећеним виђењем творевине. Свет нас учи да је наше место безначајно, наша улога у њему минимална. Ми смо само један организам у мору организама, који се у суштини баве истим функцијама на одржавању обезвређеног доживљаја „живота“. А ипак, Црква открива истинско достојанство људског створења (човека): једини усред читаве творевине, он стоји као слика Божија, призвана ка Његовом подобију. Једини усред читаве творевине, он је призван да буде свештеник космосу, да освети и преобрази свет у коме обитава. Једини усред читаве творевине, он има у себи Пресветог Духа, који просветљује васиону. Празник Светих Петра и Павла је наш непрестани подсетник да се ово створење може призвати из греха – када би се само покајало, само везало за благодат коју излива Света Тројица! – и постати светилник читавог света. Клицање које се излива ка ова два човека, позив је сваком појединачном православном хришћанину: Каквим духовним песмама ћемо похвалити Петра и Павла? Ућуткаше оштре језике безбожних.

Страшни су мачеви Духа. Украс су Рима, Нахранише читав свет Речју Божијом. Живе су таблице Новог Завета исписане руком Божијом. Христос, Који има велику и богату милост, узвиси их у Сиону. Ако данашњи хришћанин живи не као онај који „ућуткује оштре језике безбожних“, не као „страшан мач Духа“, не као украс свог града нити „жива таблица“ Божије љубави, онда је овај празник подсетник и оптужба: тако проживљен живот, није достојан човека! Бог није призвао Своје створење из таме у ништавило; Он је призвао човечанство у живот, у пуноћу живота који нуди Својим Телом и Крвљу. Људско срце се може преобразити, променити – потпуно озарити. А онда, као што ми верни видимо у лику Светих Петра и Павла, може преобразити и свет око себе. Празник Светих Петра и Павла

Празник Светих Петра и Павла је у суштини мисионарски празник. У њему видимо хришћанско призвање, не ка „мисионарењу“ у плитком смислу једноставног ширења порука и дељења литературе, већ ка дубоком и трајном преображавању Светом Тројицом, и у том преображавању приближавање читавог палог света Христу.

Изворник: monachos.net (http://monachos.net/content/liturgics/liturgicalreflections/674-peter-and-paul-proclamation-all-the-earth) Превод: Милена Тејлор

јул / 2012 / svetigora

је у суштини мисионарски празник. У њему видимо хришћанско призвање, не ка „мисионарењу“ у плитком смислу једноставног ширења порука и дељења литературе, већ ка дубоком и трајном преображавању Светом Тројицом, и у том преображавању приближавање читавог палог света Христу. Данас видимо силу те мисије. Ова двојица, освећени благодаћу Божијом, настављају да обраћају народе, и наша сопствена срца. Mрежа коју бацају и нас је уловила. И читава Црква је светилник ове исте животворне благодати. Наша Црква је одувек била „мисионарска“ Црква управо у овоме: она мења људска срца, а срце мења творевину – извлачећи је из грешне понижености, враћајући

је у славу Божију. Тако је и наша Руска Православна Црква, од времена обраћења срца руског народа у данима Светог Владимира, играла улогу у евангелизацији и преображају читавог света. Тако она и данас преображава наша срца, привлачећи нас божанским Тајнама Господњим, да бисмо и ми могли постати хришћански народ мисије и истинског живота. То је оно, на крају, на шта нас празник истински позива. Дуги пост нас је довео до учешћа у помену ова два небеска Апостола, и са њима учествујемо у Тајни Светог Причешћа у Господу нашем и Богу и Спаситељу. Господ нам показује Своју љубав, као што ју је показао Петру и као што ју је показао Павлу. Он и нама поставља питање које је поставио Симону: „Љубиш ли ме?“ и ми морамо одговорити Његовој божанској љубави. То можемо учинити прихвативши је као било који други дар, а потом кренути даље чекајући неки нови; можемо је и потпуно занемарити (мада тешко нама тада!), или можемо одговорити тако што ћемо узети љубав коју смо добили, а у знак благодарности понудити своје животе као уздарје Христу, постајући потпуно Његови. Управо је ова саможртвеност истински одговор на љубав, и ствара од људског срца икону Христову која може да говори свету. Жртва је пут истинске љубави. Тако славопојимо жртву ових великих апостола: Похвалимо Петра и Павла, две велике звезде Цркве, Који сијају сјајније од сунца на небу вере. Нека народи следе зраке проповеди њихове И изађу из незнања у Богопознање! Један беше прикован за Крст И прими кључеве Царства од Христа на небесима. Други, коме главу одсекоше мачем, отиде Спаситељу, И достојно се назва блаженим. Заједно пак објављују Израиљу: ‘Онај Који би распет на Крсту је Господ свих!’ Њиховим молитвама, Христе Боже наш, Утврди православну веру и уништи непријатеље наше, Као једини Човекољубац! Садашњи празник нас позива на промену. Да следимо пример наших славних Отаца у вери, Светога Петра и Светога Павла и да сав свој живот принесемо као уздарје Животодавцу. Управо су оваквим жртвовањем себе и самоприношењем пуним љубави они постали „сјајнији од сунца на небу вере“. Нека бисмо и ми, управо оваквим самоприношењем, њиховим молитвама и заступништвом, нашли спасење у вечном Царству Свете Тројице.

^ udo

МИЛУТИН Вековић

МАРТИНИЋКА БИТКА

Витештво Светога Петра Цети скога и чудесна помоћ Божија Д

svetigora / 2012 / јул

а није духовне борбе не би било светитеља! Да није Бјелопавлића и Пипера било је дванаест хиљада бораца. Битратова не би се знало ко су јунаци. У духовној бор- ка је била једанаестог јуна 1796. године. Пред саму битку Свети Петар је у цркви Светих врачева Козме и Дамјана у селу Слаби побједници постају бесмртници. О једном таквом бесмртнику и духовном вите- тини сву војску прчестио Тијелом и Крвљу Спаситеља Христа, зу треба рећи нешто. А о ком би другом, но о Светом као некада цар Лазар своје витезове пред Косовску битку. ОдПетру Цетињском, најсветијем сину Црне Горе. Нема ржао је бесједу какву Црна Гора до тада није чула. Говорио је црногорског ума и срца које га није волело и поштова- о бесмртном животу, а не о смрти. Напунио им је срца вјером ло! Црну Гору је мирио и духовно лијечио. Као крсташ и витештвом. Нико се није бојао смрти, само гријеха издаје. орао је молитвом и подвигом надлијетао изнад њене И на крају им је , док су га сви у великом чуду гледали, рекао: „Када видите да се орао појави на небу и полети од Сретње вјере и слободе, бранећи их. О њему нећу рећи оно што је записано у књигама и преко Ждребаоника ка Острогу, онда ћемо са Божјом помоћи житијама светих. Рећи ћу оно што је записано у срцима кренути у бој!“, позвавши их све да приступе и пољубе мошти и памћењу мојих Бјелопавлића! У Мартинићима ми смо Светог Пантелејмона, које је донио са Цетиња. Убрзо иза тога велики орао отисну се са оних високих лига Бјелопавлићи добро упамтили и вјечно завољели! Силни Махмут-паша, са великом војском од тридесет тица и поче да лети уз Бјелопавлиће. Кад дође изнад манастихиљада војника, улогорио се ту и сву ноћ пред битку ра Ждребаоника на путу ка Острогу, на једном заста и поче да оргијао, а владици Петру пријетећи поручио: „Ономе ко лебди на једном мјесту, на видику свих охрабрених витезова. им помоћ даде ћераће га љутом Албанијом“. Пред нама Сви су у том тренутку владику Петра сматрали за свеца. „Сада је било бити или не бити. Потпуно уништење или крва- у бој за Крст часни и слободу Црне Горе“ – рече Свети, прекрва побједа. Неустрашиви Свети Петар му је поручио: сти се, па крстом закрсти изнад црногорских и брдских јунака. У првим је редовима јуришао он сам, са крстом у лијевој и „Брђани су моја браћа као и Црногорци, прођи се сабљом у десној руци! сиротиње брдске, да се права крв не пролијева, Овдје неће бити ријечи о великој побједи црногорској а ако ли нећеш, хвала да је Богу, а ми ћемо се и великој погибији турској, овдје ће бити ријечи о оном од твоје силе и напасти с помоћу Божјом невидљивом. Један је стари Павићевић пред саму смрт, бранити докле један тече!“ Црногораца,

20 црква Светог Петра Цетињског у Спужу

јул / 2012 / svetigora

са сузама у очима, тадашњем игуману Ждребаоника казивао следеће: „Овим својим очима, којима сад тебе гледам, тако сам исто видио како Свети Петар као лав јуриша на Турке и то у најкрвавијем дијелу бојишта. Неко од главара виче: Трчите пред светим Владиком да не погине! Други му одговара да Свети то не дозвољава и да га је немогуће сустићи. Отприлике било је прошло пола уре од почетка боја. Одјекују Мартинићи од крваве муке, цике џефердара, повика, цике сабљи које се сударају, звоњења са цркава и светог Ждребаоника. И ту видјех чудо незаборавно! И данас ми та слика лебди пред очима. Један младић необичне љепоте и сав у бијелом лети на коњу, око два метра изнад земље и у оном лету сабљом кида турске главе! Гледам у чуду и страху шта се ово збива око мене. Добро протрљах очи. Као камен станац ту остах, гледајући како небески војник са нама војује за Крст и слободу нашу. У тим тренуцима нијесам гледао, а ни видио, ни борце, ни себе, ни Турке, ништа... Само ми је у очима била његова свјетлоносна силуета, која је носила за нас помоћ и благослов прелијепог Христа, за чију смо љубав гинули. Никада нећу заборавити његову љепоту, сјај и брзину са којом је то чинио. Око мене је сијевало, тутњао је крвави бој који је као вјетар шибао и људе и ваздух и земљу. За крст Христов и слободу свету! Напријед соколови бјелопавлићки, напријед соколови црногорски!’’, одјекује, као из другог свијета.... Одјекују Бјелопавлићи и Пипери. Ја као камен студени, гледам, видим и чудим се: О,Боже свемоћни, јесам ли ја већ погинуо, јесам ли изашао из овога свијета и ово само својом бесмртном душом мојом видим?! Јесам ли у друштву духова или живих људи? Или се ово можда пред мојим очима сусријећу небески и земаљски свијет? Око мене хучи битка, најкрвавија у историји наших окрвављених Бјелопавлића, као да се сударају рушилачки вјетрови, грми као горопадни слап на Зети у зимским данима! Наједном небески ратник неста из мог видокруга, тамо према Спужу, ка центру турске силе. Пеша... Веко... Ристо... Бајо... Јоване.. – укрштају се дозиви бораца – За Васкрслог Христа и Његову истину гинимо! Ништа их није могло задржати, ни четворострука премоћ турска, ни пламени плотуни, ни муњевити бљескови сабљи и ханџара, ни стравична јека и треска турских таламбаса и труба, ни огромно мноштво тјелеса живих и мртвих. Они су ишли напријед и само напријед. Живи преко мртвих. Као да се тргох из неког сна схватих да доживех бесмртни сусрет. Заплаках од неке не-

описиве радости и рекох гласно да се чује: Благо нама, данас су са нама Бог и Његови свети анђели и светитељи! Полећех лак као перо. Полећех у најжешћи бој, са жељом да ту погинем, но ево ми се не даде. Да би се увјерио да је моје виђење било истинито, ја сам као маловјерни Тома, овим својим рукама, које гледаш, превртао мртве турске војнике, које, ту пред мојим очима, посијече они небески ратник. Сумњао сам ето и у своје очи, но увјерих се и овим рукама у ту истину. Ово што данас причам теби, оче из нашег светог манастира, другима нијесам, осим неколицини мојих сабораца и укућанима. Што да им причам када знам да ми не би вјеровали. То би ми неповјерење тешко пало, но када боље размислим, не бих им могао много ни замјерити, јер прије овога ни ја другима не би у ово чудо повјеровао. Ту сам се духовно потпуно ја пробудио и схватио да је анђео Божји, или Свети Пантелејмон, чије смо свете мошти прије битке цјеливали, или неко од других светих, ратовао... Послије сам се распитивао у нашем светом Острогу и сазнао да је анђео Господњи ратовао и за цара Језекију праведнога и да је за једну ноћ уништио сву војску халдејску. И као што је цар и пророк Давид јунаштвом и молитвом ослободио Јерусалим од тирана Хананејаца, тако је наш Свети Петар спасио наше Бјелопавлиће од страшних и крволочних Турака, који су прије овога боја, ту у селу Фрутку запалили и срушили фину цркву посвећену Светом Теодору Стратилату. Схватих да је небеска помоћ стигла да заштити нашег светог Владику, а на његове свете молитве и све нас.“ Тако је ту завршио своју причу–исповјест овај честити човјек, храбри ратник и ближи рођак игумана острошког, великог витеза и вође Бјелопавлића, Јосифа Павићевића, опјеваног у пјесмама. У Мартинићима смо тада доказали да је снага духа изнад снаге тијела. Рука Светог Петра је у тој борби сломљена, но ту је сломљена и турска сила у овом поднебљу. Убрзо послије тога Бјелопавлићи су се ујединили са старом Црном Гором. У Бјелопавлићима се име Светога Петра уздиже изнад свих владара и јунака Црне Горе. Он је својим молитвама и јунаштвом дао крила вјере и слободе нашем роду. Мартинићи су вјечни споменик његов. Мартинићи су Голгота на коју је он дошао да се разапне за нас! То је неуништиви споменик саграђен витештвом Црногораца и његовом окрвављеном десницом. Бјелопавлићи му подигоше два храма и Гимназија носи његово име. Но, највећи споменик он има у нашим бјелопавлићким срцима, у којима вјечно живи. Са њим смо се збратимили у Мартинићима, окропљенима крвљу наших предака. То ће побратимство трајати вјечно, јер су дани и године прах и дим, а љубав према Христу и Његовом Светом Петру је бесмртна!

ogled проф. др КСЕНИЈА Кончаревић svetigora / 2012 / јул

ЖЕНСКО МОНАШТВО ОД IIIIV ВЕКА ДО ИКОНОБОРСТВА:

ИСТОРИЈСКА, КАНОНСКА И ФЕНОМЕНОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА

VI дио

У раду се расветљава формирање и историјски пут женског монаштва од III-IV века до периода иконоборства (прва половина VIII столећа), при чему се посебно указује на његове феноменолошке црте и пројаве у личности и делу светих жена подвижница, као и на специфичне карактеристике типика женских монашких обитељи. Преподобна Радигана (Радегунда) Била је игуманија манастира Светог Крста у Поатјеу, а по западном календару се слави 13. августа. Рођена је око 520. године као туриншка принцеза у јужној Галији. Била је супруга франачког краља Клотера I. Чак је и пре брака била позната по побожности и подвигу. Њено племе је, иако очигледно слабије од Клотеровог, имало блиске везе са Цариградом. Њен рођак, Амалафрид, служио је у Цариграду у царској војсци. Нажалост, Радегунда постаје жртва политичког брака између два ривалска франачка племена и бива принуђена да се у осамнаестој години уда. Изгледа да је убрзо након брака почела да води својеврстан двоструки живот. Она не само да је прихватила дужности краљице, већ је и већи део осталог времена проводила помажући сиротима и водећи веома дисциплинован духовни живот. Глас о њеној доброти се брзо ширио у осиромашеним и најнижим слојевима друштва. Радегундина делатност је знатним делом била скривена од очију мужа. Један од њених животописаца укључује у своје дело и опис историјског и политичког контекста у коме је светитељка живела. Током овог периода, јужна Галија је представљала бојно поље између приврженика Истока и Запада. Нарочито током Клотерове владавине порасла је тензија између грчких и западних идеја. Не треба сумњати да је ривалство два племена одражавало ове конфликте. Клотер је описан као суров муж са којим је породични живот био дуги период јада. Вероватно је и физички нападао Радегунду, будући да га историја памти као изузетно насилног човека, човека неутољиве жеђи за моћ по ма коју цену. Чак је и јединог преживелог краљичиног брата држао као заробљеника у замку. Радегунда је побегла тек пошто је Клотер убио њеног брата, тражећи уточиште у служењу Цркви. До тада је у браку са Клотером провела дванаест година. Уточиште је потражила код епископа Медарда Ноајонског који није желео ни да саслуша њене захтеве. Епископ је био свестан да је Клотер већ посало војску да ухвати краљицу. Радегундине очајничке молбе њен муж очигледно никада није узимао у обзир, па су тако, по његовом наређењу, војници ушли у цркву да је ухвате, иако је епископ служио у олтару. Клотерови људи су их опколили и почели да претећи вичу показујући намеру да спрече Радегунду да дође до олтара. Најбеснији међу њима је

зграбио епископа, на силу га одвукао из олтара у наос цркве, док је краљица, уплашена услед метежа, покушала да се склони са својим женама у ризницу. Пошто се сабрала, Радегунда је преко краљевске одеће обукла монашку и тако, прерушена да је краљеви људи нису могли препознати, кренула према олтару где је седео свети Медард. Епископ најпре није хтео да услиши њене молбе. Пошто је оклевао, Радегунда га је подсетила да је он за своје поступке одговоран Господу. Ако оклеваш да ме посветиш, рекла је сигурним гласом, и плашиш се људи више но Господа, мораћеш да даш одговор, пошто ће Пастир од тебе тражити душу његове овце. Пошто прича описује епископа као побожног и часног човека, јасно је да је било потребно мало убеђивања да је прими у ђаконски чин полагањем руку (К. Каридојанис Фицџералд, Ђаконисе у Православној Цркви: позване на светост и служење. Крагујевац: Каленић, 2009, 69). Радегунда је тада има-

ла око тридесет година. Када су схватили шта се догодило, њени гонитељи су били дубоко погођени краљичином храброшћу и покајали се због својих поступака, допуштајући краљици да остане у миру. Они су показали дубоку приврженост и поштовање према њиховој сада краљици и служитељки Божијој која је у њиховим очима добила двоструки карактер краљице и жене посвећене за службу Богу. Подсетимо, њен дар служења се почео још раније пројављивати, убрзо након њеног брака. Нема сумње да су макар неки од краљевих људи овога били свесни, што је само повећало њихову радост. Забележено је и да се Клотер на крају покајао због својих поступака. Света Радегунда је касније основала женски манастир у Поатјеу где се прочула по својој светости. Јасно је да је била поштована као духовна мајка, будући да су од ње често тражили савете, како црквене, тако и световне вође. Њен манастир постаје познат као центар учености те се почиње сматрати местом просветљења. Ово просветљење је имало вишеструки карактер, будући да је њена заједница била поштована као место светости и молитве, учења и чињења добрих дела. Њен манастир је установљен као слободна обитељ (тј. слободна од директне епископске и/или политичке власти, будући да су код Франака епископи владали инструментима световне власти), где су задовољства ученог дружења, чак и са мушкарцима, била у спрези са молитвом и добрим делима (исто, 70). Упокојила се 13. августа 587. године. Преподобна Евпраксија У житијима светих подвижница можете наћи мноштво примера киновијског подвизавања жена у девствености, сиромаштву и послушности, од којих су неки уистину задивљујући. Такав је и пример преподобне Евпраксије († 413), чији спомен Света Црква слави 25. јула. Иако је била кћерка једног велможе, пошто је пожелела да се посвети Богу и да занавек остане девојка, отишла је у манастир, и ево

како се тамо владала: служила је сестрама са сваким усрђем и обављала чак и најниже послове са великим смирењем. Чистила је трпезарију и келије, намештала сестрама постељу, носила воду и дрва за кухињу, кувала храну, прала судове из којих су сестре јеле. На свим послушањима манастирским, како се вели у њеном житију, вредније од ње није било... А ево шта се догодило једном приликом. У манастиру је на једном месту лежала гомила камења; игуманија рече Евпраксији: „Дедер, кћери моја, пренеси ту гомилу камења да стоји поред пећи“. Евпраксија се одмах лати посла. И премда је ту било и огромног камења, никога није звала да јој помогне, никоме се није пожалила на глад или телесну слабост, него је са највећим усрђем извршила оно што јој је заповеђено. Камење је било пренето; али после неколико дана игуманија се опет обрати Евпраксији: „Знаш, није згодно да оно камење које си пренела остане поред пећи; боље га врати на пређашње место“. Евпраксија га одмах поче односити тамо, а за тридесет дана поново их премести на треће место. После тога игуманија је пошаље на послушање у пекару: ту је сејала брашно, месила тесто, кувала, цепала дрва и служила сестрама. И шта је најзначајније: ни на једном послу никада није показала безвољност и леност, никада није пречула оно што јој је речено да уради, никада ништа није немарно обавила, никада ни на кога није узроптала; напротив – на свим послушањима била је бодра, пуна воље и решености да уради оно што јој је поверено и пуна стрпљења. А и поред свих тих, толико напорних, послова никада није занемарила ни обично молитвено правило, ни полуноћницу, ни јутарње појање, ни шести час и вечерње; после вечерњег је давала испосницама храну (В. Гурјев, Минеји за читање у поукама за сваки дан у години, Краљево, 2006, 4, 253-254).

Света угодница Божија Павла Потресан пример подвижничког живљења у удовству (општежитељног типа) налазимо у житију свете угоднице Божије Павле († 404, спомен 10. фебруара). Света Павла потицала је из угледне и богате породице, а и муж њезин беше племенита порекла. Брак им беше срећан, али не потраја дуго: када Павла тек узе тридесет трећу, супруг јој се упокоји. После смрти његове Павла постаде образац јеванђељског живљења у удовству. Велико богатство које је поседовала давало јој је могућност да брише сузе са лица стотина и стотина сиромаха. Када би се десило да се упокоји који убожјак, Павла би дала новца да се он часно сахрани. Није било болесника који би остао без Павлине љубави. У огромном граду Павла је тражила људе који живе у сиромаштву и невољи да би их тешила. Осећала је тугу ако не би имала прилике да помогне породици која страда. А према себи била је веома строга. Готово да је покидала везе са оним делом света који је живео у безбрижности и весељу. Када би у понечему погрешила, сурово је себе кажњавала... Отишавши на поклоњење светим местима, обишла је све хришћанске светиње у Палестини и у Египту; у Витлејему је, на путу који води за Јерусалим, саградила странопријемницу и мушки манастир, док је сама остала да живи у једном женском манастиру у Витлејему, где је свим сестрама пружала пример смирења. Окружена девственицама, себе је сматрала последњом, и то је показивала и одећом, и гласом, и манирима, и ходом. Спавала је на голој земљи, чак и када се тресла у грозници; узимала је мало хране, и то најједноставније, а понајвише се хранила сузама својим. Осим у дане празника, никада није користила уље. И када су је молили да се мало поштеди, да причува своје ионако слабашно здравље, одговарала је: „Боље ми је да нагрдим лице своје, које сам толико пута излагала погледима других људи белећи га и руменећи га и тиме вређајући вољу Божију; и праведно је да сада

јул / 2012 / svetigora

svetigora / 2012 / јул

мучим тело које је премного сласти окусило; и добро ми је да плачем после толиких безумних весеља и гозби; и дужна сам да власеницом заменим раскошне хаљине којима сам повлађивала сујети и размажености својој; довољно сам се трудила да угодим свету – дошло је време да учиним све како бих макар донекле угодила Богу“. Читање Светог Писма било је најомиљеније Павлино занимање, и она је свим силама настојала да његове заповести спроведе у своме животу. Када су на Истоку зли људи почели да јој пакосте, на савет добронамерних хришћана да се удаљи из тих крајева како се не би излагала страдањима, одговарала је: „Зашто бих се склањала од злобе људске? Злобу ваља превазићи дуготрпљењем! Зашто не бих смирењем гордост победила? Зашто, када добијем ударац у један образ, не бих пружила и други?“ У предсмртној болести својој Павла је тихо читала псалме. „Можда си се изложила прекомерном страдању, Павла“, рекао јој је духовник, али она му је одговорила: „О, мени је тако добро!“. Ово су биле последње речи ове свете подвижнице (исто, 2, 382-384).

Преподобномученица Февронија Међу монахињама било је и оних које су се удостојиле мученичких венаца. Таква је била врлинска света девојка, преподобномученица Февронија († 363, спомен 25. јуна). Казивање о њој односи се на моменат када јој је било двадесет година и када се одликовала необичном лепотом. Желећи да тело своје потчини духу, Февронија је толико строго постила и уздржавала се, да се никада ни хлебом није наситила, ни воде напила колико јој воља, него је непрестано глађу, жеђу, многим трудовима, подвизима и краткотрајним спавањем умртвљавала тело своје. Као постеља служила јој је некаква кратка, уска, непокривена даска, а често би одспавала и на голој земљи. Када би се ноћу искушења дотакла њене чисте душе, она би, не часећи ни часа, устајала са постеље своје, падала ничице пред Господом и са многим се сузама молила да Господ одагна од ње злобног кушача – ђавола. Стално је читала свете књиге, и то читање доносило јој је посебну насладу. Пошто је била обдарена изузетним умом, а имала је широко срце кадро да воли огњеном и чистом љубављу, старала се и за спасење других девојака и жена, тако да им је непрестано читала Свето Писмо, објашњавала им га и учила их благочестивости. Да би се уклонила од саблазни, Февронија је увек одвраћала поглед свој од раскошних женских хаљина и украса. И уопште, понашала се тако да се на њој испунила реч Господња: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела, и прославе Оца вашега Који је на небесима“ (Мт. 5, 16). Добар глас о њој ширио се по читавом граду; свима су уста била пуна хвале када би говорили о њеном корисном духовном руковођењу, о лепоти лица њеног и о доброти њене нарави. И била је, како је забележено, „кротка, смиреноумна, целомудрена и свим врлинама украшена“. Љубав њена према Христу била је толика да се, ражегавши се њоме, Февронија добровољно предала мучитељима, који је бацише на страшна истјазанија (= мучења), и сваки уд тела њеног страдао је и трпео муке ради верности тој љубави. Била је обешена и изложена стругању тела; ране су јој паљене ватром, дојке, руке и ноге одсечене. Февронија је, наравно, највише држала до свога девојачког стида, и сурови мучитељи нису то сметнули с ума: зато су је уочи мучења обнажили и тако понижену изложили погледима читавог града. Тако се ова подвижница удостојила муженичког пострадања за свога Небеског Женика (исто, 4, 104-105).

Блажена Исидора Свакако да преглед типолошких црта подвижништва светих жена које у монаштву угодише Христу не би био потпун без указивања на оне које су примиле на себе најтежи вид аскезе – јуродство Христа ради (о суштини и историјату јуродства подробније в. у: И. Ковалевский, Юродство о Христе и Христа ради юридивые Восточной и Русской Церкви. Москва, 1902, 1-136).

једна малоумна остала је у кухињи“. „Доведите је к мени“, – каза Преподобни. Тако и учинише. Угледавши је, Питирим паде пред ноге њене и рече: „Благослови ме, мајко духовна!“. А Исидора паде пред ноге његове и ускликну: „Ти мени благослов подај, авва, господине мој!“. Монахиње после овога призора казаше Преподобноме: „Немој се срамотити, оче! Па она је малоумна!“, али он узврати: „Ви сте малодушне! Она је пред Господом виша и од мене и од вас, и свима је нама мајка. Молим се Господу да ме удостоји у дан судњи удела њезиног!“ Чувши те речи, све девојке падоше пред ноге старчеве и са плачем му почеше исповедати грехе учињене према Исидори. Једна признаде: „Ругала сам јој се“, друга: „Поливала сам је помијама“, трећа: „Тукла сам је“, четврта: „А мени се десило да сам је палицом ударила!“, и тако редом. И припадоше к ногама Исидориним, и мољаху је за опроштај. После овог догађаја Исидора, не могући поднети славу људску, удаљи се из манастира, и не зна се где је провела последње дане своје. „А сада“, – закључује њен агиограф своје казивање, – „од Господа награду на небесима прима јавно, пред свима житељима неба, и са њима заједно у обитељима небеским стојећи, слави Јединога Бога у Тројици“ (Гурјев, 3, 287-289).

јул / 2012 / svetigora

Најупечатљивији пример пружа нам житије блажене Исидоре († 365), чији спомен Црква Христова слави 10. маја. Ова угодница Божија била је и утемељитељка крстоносног подвига јуродства, прва у историји Цркве која се одважила на тај вид подвижништва. У Тавенисиотском женском манастиру живела је монахиња по имену Исидора, која је Бога ради примила на себе подвиг јуродства. Пошто су је све монахиње, не знајући њених помисли, сматрале – гледајући искључиво на њене спољашње поступке – глупом, односиле су се према њој са таквим презиром да ниједна од њих није хтела са њом чак ни да седне за трпезу. Од свију је, дакле, Исидора подносила понижења, подсмехе и увреде, али је све трпеСветост – основни садржај, визија и метод Јеванђеља ла ћутећи, у патњама својим благодарећи Богу. При Феноменологију женског монаштва из анализираног петоме, радила је у кухињи, а узимала је на себе и дру- риода изводили смо на агиографском материјалу из разга манастирска послушања: свима је служила, није лога што управо светост, по речима епископа Максима се гнушала ни најпрљавијих послова, чак је и нечи- (Васиљевића), представља „основни садржај, визију и места места доводила у ред, и била је, како се вели у тод Јеванђеља, до те мере да је надахнула хришћански жињеном житију, „попут сунђера који сваку нечистоту вот, културу и цивилизацију и тако обележила цео друштвени спира и чисти“. И такве је трудове непрестано но- живот хришћанске Цркве. Хришћани су, као род свети (1. Петр. 2, сила, од јутра до мрака обављајући сваковрсне по- 9), живели светошћу, општили са светитељима и од њих црпеслове и изнурујући тело своје, тако да ниједан час ли меру своје културе и цивилизације“ (Еп. Максим Васиљевић, није у испразности провела. Главу је Исидора пре- Светост: божанска и људска. Богословско-историјско истраживање Светог, кривала некаквом исцепаном марамом, и нико је светости и светитеља у Цркви. Београд, 2010, 24). Отуда и примери подниједном није видео да седи за трпезом и једе топлу, вижница женског монаштва које је Црква прибројала збору кувану храну: она је увек сакупљала само остатке са Светих представљају за монахиње из свих епоха и свих настола за којим су се остале сестре храниле и тиме рода водиљу у њиховом ношењу благог јарма и лаког бремеутољавала глад своју. Никога није увредила, ни на на завета целомудрености, сиромаштвољубља и послушања. Женско монаштво првих векова, као што смо показакога се никада није разгневила, ни због чега није туговала, нити је из ма ког разлога зароптала; увек ли, представљало је аутентични покрет побожности је ћутала, чак и када би је ударали, када би се пре- и духовног плодоношења у благодати и милости Божијој. ма њој са мржњом опходили или рђаво о њој гово- Његова духовност и његов етос остваривали су се у живом рили. У таквом је стању провела доста година. Али сусрету са Богом, унутар сагласја и јединствености Предања једном приликом јави се Преподобном Питириму, једне, свете, саборне и апостолске Цркве. Тој духовности који живљаше недалеко од манастира у којем се били су својствени и теоријски (мистичко-контемплативспасаваше Исидора, Анђео Господњи и рече: „Зашто ни) и практични (литургијски, мисионарски, харитативсе гордиш због врлинског живљења свога? Зашто, ни, просветитељски) карактер, у јединству богољубља обитавајући у пустињи, мислиш за себе да си ве- и човекољубља, усхођења и силажења. Дубока чежња за лики? Желиш ли да видиш једну жену која је већом Богом својствена подвижницама Христове љубави од саврлином испуњена и која је више од тебе Богу уго- мог заснивања монаштва до данас чини да се вековима дила? Иди у Тавенисиотски манастир; онде ћеш обнавља вечни завет, вечна посвећеност најблагороднијих угледати жену одевену у бедне дроње, која, свима кћери Цркве Небеском Женику душа њихових, по заветном служећи, од свију добија само поруге и прекоре, па обећању Пресвете Дјеве Марије: „Ево слушкиње Господње ипак се никада срцем није одвојила од Бога, и умом – нека ми буде по речи Твојој“ (Лк. 1, 38). Сведочење и искусвојим увек је погружена у Бога. Немој се собом хва- ство утемељитељки монашког подвига и данас представља, лити, јер пребиваш у осами и нико те не узнеми- и свагда ће представљати непресушно врело са које ће рава“. После овог виђења Питирим дође у Тавени- воду бесмртности захватати душе девојака и жена занесиотски манастир, па, ушавши у цркву, замоли све тих љубавном чежњом за Небеским Жеником и измењених сестре да се окупе. Изађоше пред њега све сестре Његовом божанском љубављу (св. Симеон Метафраст), уграђујући осим Исидоре. Питирим упита: „Зар нема овде још се у здање Града који ће доћи заједно са свима Светима Цркве сестара?“, а монахиње ће: „Све смо овде, оче; само Божије. - крај -

predavawe

митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Марија је бо и дио изабрала Д

svetigora / 2012 / јул

ивно је речено за светог Вартимеја и дивна је пјесма коју о њему пјевамо – да нам очи ништа не вреде, као ни њему, ако не виде прво Исуса. Прво што је он у своме вијеку видио, то је био Христов лик. Видио је Бога у човјеку. И то је оно гледање којим живи човјек, а нарочито душа пробуђена и просвијетљена Јеванђељем, благом вијешћу Христовом; душа која се срела са Живим Господом. По мјери тог сретења са Живим Господом, душа пјева ону пјесму, коју је запјевала Пресвета Богородица: „Величa душа моја Господа, и возрадовасја дух мој о Бозје, Спасје мојем”. Велича душа Господа. Нарочито душе оних, који су и познали Господа и поклонили се Господу и кренули за Господом, као што кошута иде за водама живим, за токовима вода живих, које отичу у живот вјечни; душе хришћана у свим народима и у свим земаљским покољењима, а међу њима и одабране душе, оне на челу којих су жене мироносице и они први ученици Христови, па онда редом кроз вјекове. Колико је било тих душа које су Господа пригрлиле, које је Господ пригрлио и које је просвијетлио свјетлошћу

26 Сабрање женског монаштва у манастиру Дуга, на Васкршњи уторак 2012. године.

Своје вјечне истине, просвијетлио очи њихове том божанском свјетлошћу и испунио их живота вјечнога и вјечне радости силом Свог Васкрсења. Истовремено, хришћани су били и остали људи испуњени тугом, Адамовском тугом за Господом, за изгубљеним Рајем. Изгубљени Рај није ништа друго, него лице Господње, које је због помрачености ума и умртвљености душе заборавио Адам и Адамово потомство, а онда је Господ поново открио и јавио Своје лице и Своју свјетлост. Зато ми и пјевамо на Литургији ону чудесну пјесму, „Видјехом свјет истиниј, пријахом Духа Небеснога...“ („Видјесмо свјетлост истиниту и примисмо Духа Небескога”); дубоку пјесму која изражава пуноћу истине Цркве, којом нас она, односно Господ храни и којом се исцјељује човјек од сваке туге. Јер, откуда туга у људском срцу? Туга се рађа из усамљености, самотности. А извор сваке туге управо јесте то одсуство Лица Божијега, човјекова немоћ, или не-жеља да се сретне са Живим Богом. Потреба за сретењем, за сретањем, за заједницом, за општењем, то је најдубља људска потреба. То је нешто што је уграђено у човјека и што показује да човјек сам није човјек. Као што су древни хришћански писци говорили: „Unus

christianus, nullus christianus” – “Један хришћанин je ниједан хришћанин”. Један човјек је ниједан човјек; он није пуно биће. Бог је у човјека уградио ту потребу општења, заједништва са другим човјеком, заједништва са Божијом творевином у којој живимо и којом се хранимо и кроз то заједништво трагање управо за оним заједништвом које је најдубље у људској природи, и коме води сваки наш сусрет и свако наше сретање овдје на земљи и са другим људима и са Божијом творевином. Tрагање за оним Сусретом, оним Сретењем које је доживио Симеон Богопримац, па је тек онда изговорио оне ријечи: „Сад отпушташ у миру слугу Свога, јер видјеше очи моје спасење Твоје”. То: да виде очи спасење Спаситељево, то значи задобити пуноћу живота. Добри су и сви сусрети овдје на земљи, заједнице међу нама људима. У духу те заједнице Божије је и светиња брака и светиња рађања дјеце, коју је Бог уградио у људску природу. Али све је то само припрема за оно што је најдубље у људској природи, за оно што је непролазно. Јер сваки сусрет који доживимо, и свако заједништво које имамо, за којим чезнемо овдје на земљи, су ипак – човјек тога постаје свјестан тек како живот пролази – нешто што данас јесте, а сјутра није. Ако је оно што је пролазно коначни циљ те најдубље човјекове потребе, онда је проклет дан у који смо се родили. И ако ми сву своју енергију уложимо у оно што је пролазно, у оно што је

земаљско – у земаљску љубав, у земаљско сретање, у земаљску заједницу – онда нијесмо много отишли далеко. Ако преко тих сретања на земљи не доживимо, не окусимо, не предокусимо – сваки према своме дару и према своме служењу у Цркви Божијој – ту тајну Сусрета са Јединим, са вјечно Живим, са Живим Господом, са Најљепшим од синова људских, онда нећемо далеко отићи. Најљепшег између синова људских, тај свети Лик и ту свету радост сусрета над сусретима – којег су предуказање сви земаљски сусрети и све заједнице на земљи – то је управо оно што Бог даје онима који Њега љубе и што Црква Божија дарује кроз Тајну крштења (облачења у Христа и васпостављања нашега лика по Лику Онога који нас је створио) и кроз Тајну запечаћења печатом дара Духа Светога; кроз тајну те чежње за Господом, за сусретом са Њим у овом животу: да Га видимо, да Га осјетимо, да Га доживимо, да нас све што је у нама и око нас на неки начин подсјећа на Њега, водећи нас к Њему – Господу. Најљепшег између синова људских, тај свети Лик и ту свету радост сусрета над сусретима – којег су предуказање сви земаљски сусрети и све заједнице на земљи – то је управо оно што Бог даје онима који Њега љубе и што Црква Божија дарује кроз Тајну крштења.

јул / 2012 / svetigora

svetigora / 2012 / јул

Све су заједнице и заједништва, нарочито светиња брака, благословене и све је то дивно и чудесно, наравно када је сагласно вољи Божијој. Ипак, врхунац свих тих заједница – не зато што смо ми монаси, него зато што је то некако од Бога и по Богу – управо јесте оно што је говорио древни пустињак: „Док човјек не каже у срцу: У овом свијету не постоји нико сем Бога и мене, нема му спаса”. Дакле, у том непосредном сусрету са Господом, у непосредном заједништву са Живим Господом, у томе врхуни све.

Људска је природа богородичинска природа То је онај бољи дио који је Марија изабрала. Шта је са Мартом? И она је благословена. Њу Господ прву благосиља, Марту која је служила, али ипак је Марија она која је бољи дио изабрала клечећи код ногу Господњих. Колико ли је њих, то само Господ знаде, за ове двије хиљаде година клечало као Марија код ногу Господњих? Колико ли је њих благословених? Почевши од Пресвете Дјеве, Која је на челу оних које клече пред Господом. Она, Која Га је загрлила, Која Га је родила, изњедрила, и Која је управо зато постала шира од небеса и савршенија од херувима и серафима, јер је Бога родила. Једна са Њим у заједници, у општењу, у јединству неизрецивом, које ни једно људско створење, ни једно биће не може доживјети у оној мјери у којој је то Пресвета Богородица доживјела. Људска природа је богородичинска природа. То је поготово природа оних које су сродне и по природи Пресветој Дјеви. А рађање Њено је богородичинско: није то само рађање обичног дјетета, него је рађање Живога Бога. То је оно што је величанствено, што превазилази сваки ум, што обујима људску душу, људско биће. Чему вриједи живот, тај кратки, пролазни? Шта је то: данас јесмо, сјутра нијесмо, све то дође и прође. Земља јеси и у земљу отидеши, као што је рекао Господ. Али, у том кратком интервалу живота задобити ту свету Тајну – постати мала богородица, има ли ишта величанственије од тога? На то су призвани сви хришћани, сви људи, али првенствено они који су сродни по природи Пресветој Дјеви, монаси. Свака монахиња је по благодати богородитељка, јер рађа Христа Господа у своме срцу, у своме бићу. Свака је призвана на то рађање најузвишеније. И онда она која је у пустињи постаје роднија и благороднија од оних које рађају у овоме свијету. Почевши од Пресвете Дјеве. Колико је Пресвета Дјева дјеце родила, и рађа и данас. Ево, родила је и нашу Воскресију данас. И непрекидно рађа. Ту је нека велика, у људско срце несмјестива тајна, како то све бива и како се то догађа... Али се догађа и наставља се, без обзира што свијет иде својим путевима и има своју неку логику, и без обзира на то што су калуђери и калуђерице неправилни глаголи у овоме свијету, како каже владика Николај: „Свака граматика има правилне и неправилне глаголе. Неправилних је понајмање, али то су главни глаголи у сваком језику”. Таква је и људска заједница: има монахе и монахиње, своје неправилне глаголе. Ни једна граматика, и ни једна људска заједница не може без тих глагола. Непрекидно се наставља та велика, света Тајна, и показује се заиста да је Господ са нама до краја свијета и вијека, да је Господ Онај који рађа, који препорађа и који непрекидно призива: „Ко је жедан, нека дође, нека пије воде живе“.

Оно што нам је потребно, то је мало више послушања. Што више љубави, то више послушања. Што мање љубави, то мање послушања. Што више Божије воље, то мање наше самовоље. Што више наше самовоље, то мање Божије воље. Па сад, да бирамо и да изаберемо: „Да буде воља Твоја, Оче”, да буде воља Господња.

на земљи биће оних који ће остати вјерни Ономе који је вјечно вјеран, Христу Господу, Ономе који је вјечна Љубав. Свака друга дође и прође, а Његова љубав и Његов загрљај не пролазе. То је љубав која је бесмртна и која даје живот вјечни и непролазни. Благо нама, ако истрајемо. Обећали смо се тој Љубави Божанској. Њему смо се ми обећали. И тако, клецамо, мало овако, мало онако, мало се копрцамо... Свега тога бива. Људи смо, слаби смо. Зна Господ и види, али једно је битно: да се истраје до краја и издржи, да се Господа не одрекнемо до последњега издисаја. И то је Божији дар... Некаква је тајна нашег времена то што први пут у историји Црне Горе имамо оволики број монахиња. Како то, зашто је то, не могу да објасним, право да вам кажем, али то није без Божијег знамења. Иако није без људске боготражње, богочежње, али је ту ипак једно знамење Божије. Бог брине о свакој људској души, ни једну не заборавља. Да не мислимо као онај који је говорио како га је Бог заборавио, па га је одвео анђео Божији у дубину мора. „Извади – каже му, – овај камен одавде”. Он га извади. „Ајде, разбиј га”. Он га разбије, а унутра мали црвић у оном камену. Е, па каже: „Онај који брине о овоме црву на дну мора, у овом камену, зар о теби да не брине...“ Да, велика света тајна Божија, велике и неизрециве Божије љубави која не прави разлику. Ми правимо разлике: мушко – женско, овај народ – онај народ, ова раса – она раса... То су наше људске предрасуде, наше ограничености. А Бог, као Бог, обгрлио црва и мрава до звијезде, до Цркве васељенске... Кад сам био у Бразилу срео сам у авиону једну малу дјевојчицу. Водила ју је мајка. То је било око Божића католичког. Када ме је видјела, рекла је мајци: „Мама, мама! Папа Ноел, Папа Ноел, Папа Ноел!“ Прошла је поред мене и сјела близу и све мало-мало: „Папа Ноел”. Ја сам јој дао иконицу Мајке Божије: „Ево теби од Папа Ноела”. Диван назив. Много бољи од назива који је преовладао овдје, у овој шашавој Европи – „Деда мраз”. Папа Ноел буквално значи Божић Бата. За мене је велика радост била што у Бразилу, у неком авиону, можеш да сретнеш дијете које те ословљава са Божић Бата. Шта то значи? Значи да је ту Господ. Знате, много су шира Божија њедра од ових наших. Ми често, понекад по незнању, понекад по љубомори, хоћемо да ограничимо Његову љубав, а Божија љубав је бесконачна. Господ је узео јагње за свој символ. То је знак Његове чистоте, цјеломудрености и безазлености, али у исто вријеме и Његове жртвености без остатка. Као што се јагње коље, тако се и Он коље за живот свијета, а то заклање и јесте управо Његова неизрецива љубав. Јер, како каже, Он грије сунцем Својим и грешне и праведне, пројављујући тако љубав према свима, и све Својим Распећем и Својим Васкрсењем обујима. Једна обитељ Христова – со овога свијета У људској души нажалост владају тектонски поремећаји, данас можда више него икада, и отуђење од Христа и од Бога – отуђење хришћанских народа, нажалост, почевши одавде, од Црне Горе, па онда редом. Западни се народи никада нијесу толико

јул / 2012 / svetigora

Ширина њедара Божијих Тако Господ и данас призива изабранике и изабранице Божије. И ви сте Божији изабраници: Бог је, међу милионима бића, узео па изабрао једну, па другу, па трећу... И Мајка Божија негдје одозго... Ево, данас је изабрао нашу Воскрсењку, Воскресију је изабрао Господ. И дивно је то у очима нашим. Велика је то света тајна, тајна Христовог дјеловања, Христовог присуства и тајна тог – и у „Пјесми над пјесмама“ опјеваног – брака између Њега као Вјечног Младожење и Његове невјесте, људске душе. Да, Он се заљубио у сваку људску душу и Његова је љубав неуништива, непролазна, не може да ишчезне... Није ни чудо што мало-мало па се појаве душе које се заљубе у Њега и остају Му вјерне до последњег издисаја. Ту се онда остварује та велика и света Тајна Божије Цркве, Божије заједнице, тајна Божанске љубави неразориве и заједнице неразориве. Државе се распадају, и империје се распадају и стварају се увијек изнова. Ево данас, неке Европске заједнице, све је то добро и иде и овако и онако... Али има једна заједница, која је ту тихо, непримјетна и данас као што је била и у прошлости, та заједница Христова, та Богородичина заједница... Увијек изнова се нађу душе гладне и жедне Живога Господа и онда оне крену за Господом. Иде то мукотрпно. Знамо ми то, како то иде. То ти је као кад оно ватру наложиш. Увијек се тога сјећам из дјетињства: гледам она дрва, никако да се запале, мајко моја. Па онај дим, па се пуши, па неће, па ти дође да све разбацаш! Али, ако разбацаш нема ватре и не можеш да се огријеш. Па потрпиш, и мало помало, ухвати се полако онај огањ, па се разгори и запуцкета, а теби милина и заборавиш сву муку. Као што се каже у Јеванђељу, да жена заборави муку кад рађа дијете. Тако и онај који се рађа духовно заборави сву ту муку и све то пребрине, кад та мука, тај подвиг и та туга – боготуга – уроде правим плодом. Само треба истрајати до краја. Не каже тамо: који истраје, него: који истраје до краја, тај ће се спасти. Велики Божији дар је то и хвала Богу што је и нас некако Господ уловио. Како – то само Он знаде. Свакога Господ лови негдје. Има Он има Своју удицу. То је Божија, Христова удица. Нису џабе први ученици Његови били рибари и није случајно Он рекао: „Учинићу вас рибарима људи”. И Он Сам је благосиљао да лове рибе и да улове. А он опет Риба. ИХТИС: Исус Христос Теу Иос Сотир – Исус Христос, Син Божији Спаситељ. То значи риба. Зато је риба била символ Христа од древних хришћанских времена, од катакомби, ево до сад. Видите рибу овдје. Ми монаси се поготово рибом хранимо. Не што не бисмо могли месо да једемо, већ што је риба символ Христа, а све оно што чинимо, што радимо, па и кад се хранимо, треба да нас Њему води и Њему приводи, Њему узводи и на Њега подсјећа. Што чусмо, што видјесмо, што опипасмо, то свједочимо. И то тако иде. Кроз вјекове то тако иде. И биће тако до краја свијета и вијека. Без обзира на то што се каже у Јеванђељу да је питање да ли ће Господ кад дође наћи некога који вјерује. Није много оптимиста Господ када је у питању овај наш свијет. Али, без обзира на то, ипак ће се наћи. До последњег човјека

Изабранице наших дана

svetigora / 2012 / јул

Дивне примјере имамо овдје код нас, да нас укријепе: Светог Василија, Светог Петра Цетињског, Арсенија Светог, Светог Стефана... Ту је и нови светитељ, Симеон Дајбабски, диван, велики Христов слуга. Колико их је таквих, да нас подстакну, да нас покрену. Па и ове наше сестрице, које је Бог призвао. Имамо нашу Јелисавету на Цетињу. Цетињанка, тврдоглавко један: викала је на Цетињане кад не дођу како треба у цркву. Сви су се бојали ње, Јелисавете наше. И на крају, тако ју је Бог фино призвао: у њеној ћемо кући отворити народну кухињу која ће се звати „Народна кухиња мати Јелисавете”. Заслужила је она то. Онда наша мати Еликонида. И она је била динамична. Знам је још из њених младих дана, кад је била у Ћелијама. Она је тамо, поред Авве и поред оних сестара од дјетињства, од малих ногу, стасавала и сазревала. И на крају, тако ју је Господ фино призвао. И Варвару, знате, из Бање, она је била и остала наша Варвара. Ја сам је исповиједао и знам да је била богољубива и христољубива. Стизала је и до Јерусалима, па до манастира Манасије гдје је била и игуманија, али је била једна душа жељна Господа. И, ето, Господ ју је, по нашем мало прерано, призвао... Затим мати Аквилина из Пећке патријаршије која се упокојила 2008. године. Потом Гликерија, која се упокојила у Пећкој патријаршији 2012. године. Помињем је, знам је, прислуживала ми је тамо у олтару. Са каквим је страхом Божијим она то радила. Увијек је она ту била, увијек је кадионица бивала пуна жара и све на вријеме и по поретку... А кад се заврши Литургија, она тражи опроштај: да није случајно погријешила нешто. И увијек је долазила увече да ми очисти ципеле. Без обзира на то што јој никад нисам дозволио, сваки пут је долазила да очисти. Када бих одлазио, увијек би ми тутнула бројанице у руке. Баш једна дивна Божија душа. Све су сестре у Пећкој патријаршији, на челу са мати

отуђили и били у опасности да се отуђе од Њега као Јединог Спаситеља колико су то данас. Лијепо је то што се стреми европској заједници, али је то све на једном нивоу економском, интересном, на нивоу тог спољашњег заједништва, биолошко–социјалног, а не оног заједништва којим је живјела и дисала Европа кроз вјекове. То заједништво је данас угроженије, ја бих рекао, него и у вријеме француске револуције и у вријеме бољшевичке револуције. Боже опрости, хришћански народи су данас постали богоотуђенији од исламске Арабије. Ислам има још увијек страха од Алаха, док хришћански народи тај елементарни страх губе, обоготворујући себе, своју економију, своје приземне интересе, своју похоту очију, похоту плоти и гордост живота... То је давно осјетио и доживио Свети Јован Богослов, па је у те три ријечи све сабрао: похот плоти – глад за земаљским хљебом; похот очију – глад за земаљским општењем и љепотом и гордост живота – надменост: не треба мени нико, ја сам ту бог и господ и мени се јединоме клањај, мени јединоме служи. И ако признаје Бога и Христа, то се своди на ниво неког обичаја, обичајности, некога фолклора. Нека Њега, може Он и да постоји, али да се зна: ја сам ту онај који сам све и сва и оно како ја организујем свој живот.

Февронијом, такве. Оне заиста горе као свијећа пред Господом. Февронија – прва на служби Божијој, а последња из цркве излази, а сад јој је већ скоро деведесет година. Не прича она много, нити нешто расправља, нити доказује, показује, нити показује да је она ту нека игуманија, али самим ставом тако дивно зрачи. Наравно и ове друге старице сестре, све са штапом, које чекају позив Господњи. Иду, после службе, то је најдирљивије код њих, двије по двије, иду и пјевају: „Достојно јест”. Онда код једне јабуке испред конака узму благослов или патријарха, или свештенослужитеља и тек онда иду на своја послушања. Од 1957. године су оне ту. Бог је преко њих спасио Пећку патријаршију. То је била пустолина, нека ми Бог опрости, не само у турска времена, него и после. Дође један калуђер, па двојица... Па дође онај несрећни Антоније, Бог да га прости – што је прогласио себе за митрополита, па закључа Патријаршију. Оставио је неком богословцу кључ и побјегао за Грчку прије но што су дошле ове сестре. Сами је Бог просвијетлио онда патријарха, који их је тамо примио кад су дошле. У овим тешким временима, кад су готово сви побјегли, оне су остале у манастиру. Није се помјерила ниједна од њих, нити се уплашила. А имале су разлога. Једна се, додуше, уплашила и кренула – натоварила камионе. Ја сам тада дошао, па јој кажем: „Његова Светост је рекао да не може одавде никуд да се иде. Ево, ја сам дошао, па ћу бити са вама”. А мати Февронија сва срећна. Она, млађа сестра, сирота, потрпела је и послушала и молила се очевидно Богу, јер је послије разумјела... Па мати Јустина из Атине. Заиста једна Божија душа, света душа. Једна вулканска природа, онаква какви Грци и Гркиње знају да буду. Она је од дјетињства, од гимназијских дана кренула за Господом. Прво је била у једном сестринству, „Евники”, световног типа, кренула је тамо шездесет и неке године. Убрзо је кренула у потрагу за здравијим монашким животом. Тада се прво срела са садашњим нашим патријархом Иринејом, који ју је упутио код оца Јустина, и то је одиграло пресудну улогу у њеном животу. Дванаест пута

Људска права су оно што ја проглашавам, а то што се ту мијеша и зло и добро и сатанско и Божанско, никоме ништа. Дакле, с оне стране добра и зла иде европска цивилизација, с оне стране добра и зла, а ми смо у средини. Зато је од огромног значаја да постоје такве заједнице, Христове заједнице, да постоје таква дјеца као ова мала дјевојчица у Бразилу, која препознају Божић Бату. Још има наде за овај свијет, за човјечанство, још има наде за хришћанске народе. Свједок те наде и истинитости те наде, управо је Црква Божија у својој цјелини, али првенствено они у њој који су ту негдје: изабраници Божији, изабранице Божије, они који су ту, као Марија, код ногу Господњих. Њему служимо и Њему се Јединоме клањамо и трудимо се да ону свјетлост која је засијала из Његовог гроба, са Његовог лица, која је обасјала на Тавору ученике, да се том свјетлошћу хранимо, њоме да се освећујемо, просвећујемо. Хвала Богу, свуда има таквих Божијих душа, Богом призваних, каква је и наша Воскресија (Може и Васкрсија, али некако је љепше старословенско Воскресија, пуније је. Васкрсија има тврдо српско “р” у консонанте сабијено, а овамо није, него пјева име. Име претворено у пјесму, испуњено пјесмом и духом Христовог Васкрсења, оном пјесмом жена мироносица и оном радошћу Христовог Васкрсења). Ја се радујем што нас је Бог сабрао овдје, у ову древну светињу. За мене сви сте ви једна обитељ. Не само ви које сте овдје сада,

је она долазила тајно. У Београд дође, оде до Беча, па се тајно спусти у Београд, па до Ћелија, да тамо буде са оцем Јустином и са сестрама. Била је наш поштар, нашу је пошту доносила у Ћелије, а онда из Ћелија нама писма оца Јустина, има на десетине тих писама оца Јустина нама и наших њему сачуваних. Она се тајно и замонашила у манастиру Ћелијама. Добила је име Јустина. Отац Јустин, који је и сам био вулкан, видио је да и њој пристоји то име Јустина. Потом је у Грчкој обновила манастир Свете Тројице. Била је велики добротвор, не само нашег него и других православних, и Руса и Бугара. Ко све није примио помоћ преко њеног манастира. Колико је само послала за Босну, за Косово, за храм у Подгорици. Колико пута сам је молио да прекине. Па сам говорио и Пајсији, која је тамо најстарија сестра. Она ми је тада рекла: „Владико, вјерујте ми, немамо за хљеб сјутра, али нема силе. То је њен такав систем...“ Нису имале ни струје. Тек су је сад увели у манастир, због неког апарата за дисање, који је био потребан мати Јустини. Толико је скромности, толико је несебичности било у њој, толико љубави. Баш је Божијом љубављу била испуњена. То се видјело и раније, али нарочито док је лежала у ковчегу, усмјерена према небесима. Чини ти се, овог тренутка ће да каже: „Кирие елеисон”, сад ће то да запјева. Била је то радосна старица од 92 године, и сва се већ била смежурала. Међутим, наједанпут су јој се вратиле младост, љепота, бјелина... Подвиг светитеља је заблистао и сав је њен живот био у том тренутку сабран у њеном лику. Заиста се огњено трудила, испуњена христољубља и братољубља. Исплатио јој се живот, то је било очигледно. Када се упокојила, та старица од деведесет и двије године, скупило се монаштва, нарочито монахиња, од Крита до Пелопонеза, до Свете Горе. Препуна је порта манастирска била. То је био тужнорадосни празник. То нису сахране у уобичајеном смислу. Тада човјеку бива јасно зашто Црква дан упокојења проглашава као дан светковања неког светитеља. Што је говорио патријарх Павле: „Најбољи су они због којих се када се рађају сви радују, а кад умиру, сви плачу”. Е, таква је била наша мати Јустина. Таквих, хвала Богу, има још. Дај Боже, да и од нас буде нешто.

Предавање митрополита Амфилохија на духовном сабрању у манастиру Дуга на Васкршњи уторак 2012. године. Приредиле сестре манастира Рустово

јул / 2012 / svetigora

него широм васељене. Све је то за мене једна обитељ, Христова обитељ, око Господа сабрана. Буде и да неко мисли: то је мој манастир, то је твој манастир, која је боља игуманија... Бива и тога... И апостоли су се препирали, Петар и Павле, али битно је да су сви били ту око Господа сабрани, прибрани... Радују се свети Божији људи, радује се овај празник, радује се Црква васељенска што има оваквих сабора. Хајде, реците ми, има ли љепшег сабора данас у Црној Гори, на овим југословенским просторима, на Балкану, у Европи, у свијету, од овог? Искрено речено, осјећам, и мислим да нијесам субјективан у томе, да нема љепшег сабора и чудеснијег Божијег сабора од овога. Нека би Бог дао да овако сабрани, заједно са другима сабраним око Господа, гредимо – сваки према својим моћима и немоћима, али трудећи се. И кад паднемо да се подигнемо, па опет из почетка. Нека Бог благослови све вас и ваше обитељи, и вас у обитељима. Бог да благослови овај празник и ваш живот, ваш труд, ваш подвиг, ваше молитве. И да истрајемо до краја! Ко истраје до краја, тај ће се спасти.

svetigora / 2012 / јул

biblijske kwige

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

КЊИГА ПРОРОКА данила

ГЛАВА ТРЕЋА 1. Године осамнаесте Навуходоносор цар начини златни лик, висина његова бјеше шездесет лаката, ширина његова лаката шест, и постави га на пољу Деиру у земљи вавилонској. (Рим. 1, 23) 2. И посла да саберу великаше и војеначалнике и мјесне началнике и настојнике и судије и властелине и све кнезове земаљске да дођу на освештање лика, кога постави Навуходоносор цар. 3. И сабраше се мјесни началници, великаши, војеначалници, настојници, велике судије, властелини и сви кнезови земаљски на освештање лика, кога постави Навуходоносор цар; и стадоше пред ликом што га постави Навуходоносор. 4. А гласник повика иза гласа: Вама се говори народи, племена, језици! 5. Кад чујете глас трубе, свирале и китаре, гусала и псалтира и сазвучја и сваковрсних музичких органа, попадајте и поклоните се златноме лику, кога постави Навуходоносор цар; 6. a ко не падне и не поклони се, оног часа биће бачен у пећ огњену ужарену. 7. И догоди се кад чуше народи глас трубе и свирале и китаре, гусала и псалтира и сазвучја и сваковрсних музичких органа, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се златноме лику, кога постави Навуходоносор цар. 8. Тада приступише људи Халдејци и оптужише Јудејце 9. рекавши цару Навуходоносору: Царе, да си жив довијека! (Дан. 2, 4; 5, 10) 10. Ти си, царе, наредио да сваки човјек, који када чује глас трубе, свирале и китаре, гусала и псалтира и сазвучја и сваковрсних музичких органа, 11. ако паднувши не поклони се златном лику, да ће бити бачен у пећ огњену ужарену. 12. А имају људи Јудејци које си поставио над пословима земље вавилонске Седрах, Мисах и Авденаго; ти људи не послушаше, царе, наредбу твоју, не служе боговима твојим, нити се златном лику, који си поставио, поклањају. 13. Тада Навуходоносор у јарости и гњеву рече да доведу Седраха, Мисаха и Авденага, и бише доведени пред цара. 14. И одговори Навуходоносор и рече им: Је ли истина, Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не служите боговима мојим и златном лику, који поставих, да се не поклањате? 15. Јесте ли, дакле, сада спремни, да кад чујете глас трубе и свирале и китаре, гусала и псалтира и сазвучја и сваковрсних музичких органа, паднете и поклоните се лику, који начиних? Ако ли се не поклоните, овај час бићете бачени у огњену пећ ужарену; и који је то бог, који ће вас избавити из мојих руку? (Изл. 5, 2; 4Цар. 18, 35; Мт. 27, 43) 16. И одговорише Седрах и Мисах и Авденаго говорећи цару Навуходоносору: Ми немамо потребу да ти на ову ријеч одговоримо; 17. јер има Бог, коме ми служимо, који је моћан да нас

18. 19.

20. 21. 22. 23.

избави из пећи огњене ужарене, и из руку твојих, царе, он ће нас избавити. (Пс. 65, 12; Пс. 85, 13) А и кад не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити, нити ћемо се златном лику, који си поставио, поклањати. Тада се Навуходоносор испуни јарости, и изглед лица његовог се измијени на Седраха, Мисаха и Авденага, па рече да се ужари пећ седмоструко, докле се потпуно не усија. И људима најјачим рече да окују Седраха, Мисаха и Авденага, па да их баце у пећ огњену ужарену. Тада мужеви они бише оковани са рухом њиховим и покривалима и обућом и одијелом њиховим, и бише бачени посред пећи огњене ужарене. Како ријеч царева би моћна, и пећ се превише усија, пламен огњени уби оне људе који бацише у њу Седраха, Мисаха и Авденага.1 Они пак тројица, Седрах, Мисах и Авденаго падоше посред пећи огњене ужарене, оковани.

Молитва Азаријина2 24. И хођаху посред пламена пјевајући Богу и благосиљајући Господа. 25. И ставши с њима Азарија се овако молио, и отворивши уста своја посред огња рече: 26. Благословен си, Господе Боже отаца наших, похвално је и прослављено име Твоје, вавијек, 27. јер си праведан над свиме, што си нам учинио, и сва дјела Твоја су истинита, и прави путеви Твоји, и сви судови Твоји истина, 28. и судбе истинске учинио си за све, што си навео на нас и на град Твој свети отаца наших Јерусалим, јер истином и судом учинио си све ово ради гријеха наших, 29. јер сагријешисмо у свему и чинисмо безакоње одступивши од Тебе и огријешисмо се у свему и заповијести Твоје не послушасмо, 30. нити одржасмо, нити сатворисмо као што си нам заповиједио, да би нам добро било. 31. И све, што си навео на нас, и све што си нам учинио, истинским судом си учинио 32. и предао си нас у руке непријатеља безаконих, мрских одступника, и цару неправедном и лукавијем од свих на земљи. 33. И сада не смијемо уста отворити, стид и срам постадосмо слугама Твојим и онима који Те поштују. 34. Не предај нас до конца имена Твога ради, и не разори завјета Твога, 35. и не удаљи милост Твоју од нас Аврама ради од Тебе вољенога, и ради Исака слуге Твога, и Израиља светога Твога, 36. којима си говорио, казавши им да ћеш умножити сјеме њихово, као звијезда небеских и као пијеска покрај мора. 37. Јер, Господару, постадосмо мањи од свих народа, и понижени смо данас по свој земљи ради гријеха наших,

1. Овај додатак „пламен огњени...“ налази се само у Александријском кодексу, као и у преводима, нпр. латинској Вулгати, словенском, Даничићевом и др. Прим. прев. 2. Молитва Азаријина, као ни Пјесма три младића у пећи вавилонској нису садржане у јеврејском канону Књиге пророка Данила, и спадају у девтероканонски дио ове пророчке књиге. Зато их нема у Даничићевом преводу Старог Завјета. Прим. прев.

38. и нема у времену овом кнеза и пророка и вође ни свеспаљенице ни жртве ни приноса ни кâда, ни мјеста за принос жртве, да би нашли милост; 39. но душом скрушеном и духом смиреним да будемо примљени као у свеспаљеницама овновским и јунећим и као у бројним јагањцима угојеним; 40. тако нек буде жртва наша пред Тобом данас и да је извршимо слиједећи Те, јер нема стида за оне који се уздају у Тебе. 41. И сада Те слиједимо свим срцем и бојимо Те се и тражимо лице Твоје, не посрами нас, 42. него учини са нама по снисхођењу Твоме и по мноштву

милости Твоје 43. и избави нас по чудесима Твојим и дај славу Имену Твоме, Господе. 44. И нека се постиде сви који чине слугама Твојим зло и нека се посраме од сваке силе и власти, и моћ њихова да се смрви; 45. нека познају да си Ти једини Господ Бог и славан по свој васељени. 46. И не престајаху који их убацише, слуге цареве, да зажижу пећ нафтом и смолом и ступом и лозовином. 47. И разливао се пламен изнад пећи до четрдесет и девет лаката

јул / 2012 / svetigora

svetigora / 2012 / јул

48. и ширио се и пржио које нађе око пећи Халдејце. 49. А анђео Господњи сиђе заједно са онима око Азарије у пећ и истисну пламен огњени из пећи 50. и учини средину пећи слично шумећем росном повјетарцу, те их се уопште огањ није дотицао нити их жалостио нити им досађивао. 51. Тада њих тројица као једним устима појаху и слављаху и благосиљаху Бога у пећи говорећи: 52. Благословен си, Господе Боже отаца наших, и хваљен и преузношен у вјекове, и благословено је Име славе Твоје, свето и прехвално и преузношено у вјекове. 53. Благословен си у храму свете славе Твоје и преопјеван и преславан у вјекове. 54. Благословен си, Ти који надгледаш бездане и сједиш на херувимима, и хваљен и преузношен у вјекове, 55. благословен си на престолу Царства Твога и преопјеван и преузношен у вјекове. 56. Благословен си на тврђи небеској, и опјеван и прослављен у вјекове. 57. Благословите, сва дјела Господња, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 58. Благословите, небеса, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 59. Благословите, анђели, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 60. Благословите, све воде изнад небеса, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 61. Благословите, све силе, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 62. Благословите, сунце и мјесец, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 63. Благословите, звијезде небеске, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 64. Благословите, сва кишо и росо, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 65. Благословите, сви вјетрови, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 66. Благословите, огањ и жего, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 67. Благословите, студени и врућино, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 68. Благословите, росо и иње, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 69. Благословите, ноћи и дани, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 70. Благословите, свјетлости и тамо, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 71. Благословите, ледови и мразеви, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 72. Благословите, слане и сњегови, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 73. Благословите, муње и облаци, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 74. Да благослови земља Господа; да Га поје и преузноси у вјекове. 75. Благословите, горе и брда, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 76. Благословите, све што расте на земљи Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 77. Благословите, мора и ријеке, Господа; појте и

преузносите Га у вјекове. 78. Благословите, извори, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 79. Благословите, китови и све што се креће у водама, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 80. Благословите, све птице небеске, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 81. Благословите, четвороношци и звијери, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 82. Благословите, синови човјечији, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 83. Благословите, Израиљу, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 84. Благословите, свештеници, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 85. Благословите, слуге Господње, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 86. Благословите, духови и душе праведника, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 87. Благословите, преподобни и смирени срцем, Господа; појте и преузносите Га у вјекове. 88. Благословите, Ананија, Азарија и Мисаил, Господа; појте и преузносите Га у вјекове, јер нас извади из ада и из руке смрти спасе нас, и избави нас исред пећи ужарена пламена и исред огња избави нас. 89. Исповиједајте се, Господу, јер је благ, јер је довијека милост Његова. 90. Благословите, сви који поштујете, Господа Бога над боговима; појте и исповиједајте, јер је довијека милост Његова. 91. И Навуходоносор их чу како поју, и задиви се, па устаде брзо и рече великашима својим: Зар три човјека не бацисмо посред огња оковане? И рекоше цару: Истина је, царе. 92. И рече цар: Гле, ја видим четири човјека одвезана, како ходе посред огња, и на њима нема никакве озљеде, а изглед четвртога сличан је Сину Божјем. 93. Тада приђе Навуходоносор вратима пећи огњене ужарене и рече: Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога вишњега, изидите и ходите. И изидоше Седрах, Мисах и Авденаго исред огња. 94. И сабраше се кнезови и војеначалници и мјесни управитељи и велможе цареве и гледаху људе, да не надвлада огањ над тијелом њиховом, чак ни длака с главе њихове не сагорје, и хаљине њихове се не измијенише, и мириса огња не бјеше у њима. 95. И одговори Навуходоносор и рече: Благословен Бог Седраха, Мисаха и Авденага, који посла анђела свога и избави слуге Његове, јер се поуздаше у Њега и ријеч цареву не послушаше и предадоше тијела своја у огањ, да не би служили нити се поклонили неком другом богу, осим једино Богу своме; (Пс. 33, 8; Пс. 90, 11; Дан. 6, 22)

96. зато издајем наредбу: Сваки народ, племе, језик који изговори хулу против Бога Седрахова, Мисахова и Авденагова, да буде уништен, и домови њихови разграбљени, јер нема другог Бога који може тако избавити. (1Јездр. 6, 11; Јерем. 10, 10; Дан. 6, 27) 97. Тада цар упути Седраха, Мисаха и Авденага у земљу вавилонску и постави их да управљају свима Јудејцима који су живјели у његовом царству. - наставиће се -

Навршава се 40 година од разарања цркве Светог Петра Цетињског и Његошевог гроба на Ловћену, али је до сада јавности остало потпуно непознато да је судски спор са државним властима, поред Митрополије црногорско-приморске, водио и књаз Михаило као легитимни потомак светородне лозе Петровић Његош.

ЈОВАН Маркуш

јул / 2012 / svetigora

ржавне институције и данас држе сакривену од очију јавности документацију о овом судском процесу. У ово смо се лично увјерили прије извјесног времена, када нам је од стране одговорних у Државном архиву Црне Горе, противзаконито и без икаквог образложења, ускраћен увид у цјелокупну судску документацију која ниједним постојећим законом није проглашена државном тајном. Али народна изрека: ,,Заклела се земља рају да се тајне све дознају“ и о вога се пута обистинила. Захваљујући Ђорђију Р. Петровићу Његошу са Цетиња, који је као блиски рођак књаза Михаила био у току са судским процесом, сазнали смо да су заступници били познати југословенски адвокати из Београда: Андрија И. Поповић, са Његуша, и Др Саво Стругар, са Цеклина. Доброчинством браће Слободана и Бранимира, синова Андрије И. Поповића, који су нам безрезервно ставили на располагање обимну судску документацију о цијелом процесу, у прилици смо да у најкраћим цртама упознамо јавност са током режираног судског процеса од врха комунистичке власти. У припремном поднеску тужиоца, књаза Михаила Петровића Његоша, од 28. 10. 1971. године наводи се као неспорно следеће: ,,Никада и ни у каквом облику Влада Републике Црне Горе, није донијела, током 1952. године, а нити касније, никакву одлуку о томе, да се мјесто Његошеве цркве – Капеле на Језерском врху Ловћена, подигне Мештровићев маузолеј Његошу, пошто је ноторно, а и тужени признају, нема никаквог писаног трага, нити су тужени одговарајућу писмену одлуку о томе суду приказали. Усмени разговор 1952. године ондашњег предсједника Владе Блажа Јовановића са Иваном Мештровићем, не може представљати никакву одлуку, која би могла ма какве правне посљедице. Међутим, тужена страна признаје и чак истиче, да су се све радње и сви подухвати, договори, комбинације, планови и узајамне обавезе „рушитеља“ Његошеве цркве и Његошевог гроба на Ловћену обављали у свему на основу те непостојеће ,,одлуке“ из 1952. године. Независно од те измишљене и неистинито приказане одлуке из 1952. године: чак и да је постојала, она је поништена фактички одлуком и правно ваљаном одлуком надлежног органа Бр. 04-770/1 од 7. јула 1961. године, пошто су том одлуком Његошева црква и Његошев гроб на Ловћену проглашени за историјско–културни споменик и СТАВЉЕНИ ПОД ЗАШТИТУ ДРЖАВЕ“ Књаз Михаило даље наводи: ,,да нема примјера у свијету да се завјет и аманет народних великана, какав је генијални Његош, од потомака не поштује и брани од сваког напада и уништења“, као и да је ,,СФР Југославија потписала међународни уговор и обавезала се да ће на својој територији чувати и штитити од пропадања и рушења све културно–историјске споменике и исте ставити под заштиту државе“

aktuelno

Вапаји к аза Михаила Петровића егоша за Ловћенском свети ом

35 „Крик Књаза Михаила“ фотомонтажа

На крају тужбе књаз Михаило предлаже да Суд кругова у иностранству, јер живи далеко од Црне Горе“ прибави извјештај Комисије о реорганизацији музеја Убрзо послије оваквог одговора Јавног правобранилаштна Цетињу од 5. априла 1966. године: ,,који је извјештај ва СР Црне Горе, не сачекавши чак ни исход судских спорова потписало свих 11 чланова и једногласно предложи- код првостепених судова које су водили Митрополија црноли да се Мештровићев маузолеј Његошу постави на горско-приморска и књаз Михаило Петровић Његош, у јулу 1972. комунистичке власти су, ангажујући затворенике из СпуЦетиње, а не на Ловћен“. У припремном поднеску од 22. јуна 1972. године жа, разориле цркву Светог Петра Цетињског и Његошев гроб тужене стране, тј. државних органа које је заступао на Ловћену. Годину дана послије вандалског чина, док трају радови на Ђорђе Дурутовић, замјеник Јавног правобраниоца СР Црне Горе, умјесто одговора на правно неспорне обезглављеном Ловћену, 12. јуна 1973. године књаз Михаило чињенице, констатујући да ,,тужбу заступају врло ис- захтијева да се оконча првостепени судски поступак, започет кусни правни стручњаци“, покушава да проникне у двије године раније. Да би се ,,купило вријеме“ и наставила наводно скривени циљ тужбе књаза Михаила и пише ,,дивља градња“ у одговору тужених од 25. јула 1973. године следеће: ,,Прави циљ тужбе је, изгледа, својеврсна појављује се нови ,,аргумент“ – да наводно књаз Михаило демонстрација против изградње Његошевог маузолеја, као тужилац нема активну легитимацију у судском процесу. па и то само формално у име тужиоца, а стварно за Другачије речено да књаз Михаило као легитимни потомак туђ рачун“. На крају Дурутовић, попут полицијског светородне лозе Петровић Његош није овлашћен да води исљедника, покушава да тужбу књаза Михаила пре- парницу ради заштите Његошевог гроба на Ловћену, односно твори у међународну завјеру и закључује: ,,Ми смо увјерени да је тужилац доспио у такву незавидну ситуацију само због дезинформације непријатељских

svetigora / 2012 / јул

ЕГОШЕВА КАПЕЛА НА ЛОВЋЕНУ – СРПСКА СВЕТИ А

Ниједан српски родољуб не може бити равнодушан када се поведе полемика о томе који је најдостојнији начин да се трајно изрази дужно поштовање и народна захвалност према успомени једног великана нашег рода. Поготову када је ријеч о највећем: о Његошу. Због тога је разумљиво што је српска јавност, како она у земљи тако и она у слободном свијету, с узнемиреношћу и протестима примила вијест о намјери данашњих властодржаца у земљи да намјесто постојеће капеле на гробу великог владике подигну један мраморни маузолеј, дјело вајара Ивана Мештровића. Гроб владике Рада у спомен-капели на врху Ловћена је српска национална светиња. На њу се и у Првом и у Другом свјетском рату био сручио бијес непријатеља. У Првом свјетском рату аустроугарски окупатор је порушио капелу, а ковчег са Његошевим костима био је пренијет у Цетињски манастир захваљујући старању тадашњег црногорског митрополита Митрофана. Послије Ослобођења и Уједињења, капелу је с пијететом обновио краљ Александар: нова капела била је потпуно вјерна реплика првобитне. У њу су Његошеве кости свечано пренијете и положене приликом њеног освећења, 1925 године. У Другом свјетском рату, капелу су оштетили италијански фашисти, али је главнокомандујући италијанских трупа сматрао за потребно да се јавно огради од тога варварског поступка. У оба свјетска рата, Његошев надгробни споменик био је симбол страдања и борбе српског народа. И у своме вјечном пребивалишту владика Раде дијелио је судбину свога народа. Вјечни покој највећег српског пјесника и мислиоца досад су се усуђивали да ремете само душмани Српства у данима српске трагедије. Сада су и црно-

Принц Михаило Петровић Његош

горски комунисти наумили да Његошев надгробни споменик преуређују по својој обијести. “За правило лудост изабраше”, па су одлучили да капелу на врху Ловћена сруше и да на њено мјесто поставе један световни споменик. Српска Православна Црква, којој у првом реду припада дужност чувања и одржавања, најприје је гласом црногорско-приморског митрополита Данила, а потом свечаном изјавом Светог архијерејског сабора, изјавила да је она одлучно противна томе неразумном пројекту. И с правом. Владика Раде је био поглавар Српске Православне Цркве. Вјера у Бога и дубоко продуховљена хришћанска етика биле су темељи његовог духовног живота и мисаоног стваралаштва. Он је још за живота подигао капелу на врху Ловћена и одредио да у њој буде сахрањен. Као владар и као пјесник Његош је желео да његови земни остаци пребивају на висинама, на врху

Ловћена, стожер-планини Црне Горе и слободног Српства кроз вјекове. Али као религиозни човјек и првосвештеник, он је одредио да му гроб буде на посвећеном мјесту, у капели, у подножју крста, симбола овоземаљског страдања и вјечног спасења. Његошева капела складно довршава природну куполу Језерског врха и с њим се слива у величанствени надгробни споменик који савршено изражава васионски домет Његошевог духа. Томе споменику нема шта да се додаје ни да се одузима. Љуба Ненадовић најљепше је описао сву непролазну величину овог споменика. „Пирамиде. гробови египатских краљева“, писао је Љуба Ненадовић, „шта су друго него гомила камења према Ловћенском врху, према томе Владичином споменику. И кад на овом свету нестане брегова и људи, мени се чини – још ће трајати два црногорска колоса: Ловћен и Владика.“ Замисао да се Његошева капела уклони са врха Ловћена. а на њено мјесто постави гломазни мраморни маузолеј за чије подизање треба да се и сам врх Ловћена поруби и заравна, а испод њега планина избуши галеријом од неколико стотина метара, је израз бахатости и мегаломаније комунистичких властодржаца. Њу спровести у дјело, значило би погазити Његошев аманет. Она је противна најосновнијим осјећајима мјере и чојства, како је то умјесно подвукао Епископ горњо-карловачки Симеон. Против тога пројекта одлучно се изјаснила већина мјеродавних умјетника и стручњака који су били консултовани по томе питању. Штавише, против њега се једнодушно изјаснила и Комисија за реорганизацију Музеја на Цетињу, састављена од угледних стручњака, коју је био образовао нико други до сам Републички секретаријат за просвјету и културу СР Црне Горе. Ево шта је та комисија закључила о поменутом пројекту: „Мештровићев пројекат предвиђа измјену силуете и читавог терена Ловћена, и то у једном негативном смислу који би грубо нарушио изглед једног од најљепших предјела у нашој земљи.“ Пројекат маузолеја на врху Ловћена намјесто Његошеве капеле за осуду је и са етичке и са естетске тачке гледишта. Он

је и за осуду с обзиром и на све оно што се иза њега крије. Ако је црногорским комунистима стало да, као што тврде, подигну Његошу споменик достојан његовог генија, зашто Мештровићев маузолеј не постављају на Цетињу, као што препоручује већина мјеродавних стручњака и културних радника? Зашто хоће пошто-пото да руше капелу на врху Ловћена? Комунистичка пропаганда у земљи острвила се на Српску Православну Цркву. Комунисти оптужују Цркву да „бесправно присваја“ владику Рада и да се супроставља њиховом пројекту „из себичних разлога“. По своме обичају, комунисти оптужују друге за гријех који хоће сами они да почине. Њихов пројекат с Мештровићевим маузолејом је параван иза ког се крије маневар уперен против утицаја Српске Православне Цркве и јединства српског народа. Кампања о споменику на врху Ловћена у тијесној је вези с једном другом кампањом која настоји да протури чудовишне тезе о тобожњој „нацији“ и некој „посебној црногорској култури“. И једна и друга дубоко вријеђају српски национални осјећај и понос правог Црногорца. Српска Православна Црква легигимни је чувар Његошевог гроба и капеле на Језерском врху. Њен став у одбрану ове српске националне светиње је у потпуном складу с њеном вјерском и националном мисијом. Одрођени цетињски комунисти дрско изјављују да је њихова „одлука“ коначна и неопозива. Са врха Ловћена на њих грми неумрли глас великог владике: „Не требује царство нељудима, нако да се пред свијетом руже.“ У Паризу, маја 1969. године Књаз Михаило Петровић - Његош Ово писмо је првобитно објављено у „Гласу канадских Срба“

јул / 2012 / svetigora

предмету одржана је 29. октобра 1973, када је Суд донео решење о закључењу главне расправе и наложио тужилачкој странци да уплати законску таксу за пресуду у року од 15 дана, после чега ће пресуда странкама бити писмено достављена... Од дана закључења главне расправе и решења Суда да ће нам се пресуда доставити у законом року, ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ПОЛОВИНУ ГОДИНЕ /скоро сада осам месеци/, а пресуде још немамо. Очигледно, Окружни суд у Титограду, у овом делу свога пословања НИЈЕ ПОСТУПАО ПО ЗАКОНУ / чл. 324 и чл. 326 Гр. П .П, а нити се оволико одуговлачење у овој ствари може правдати ма каквим разлозима, па се стога и ОБРАЋАМО ПРЕДСЈЕДНИКУ СУДА И МОЛИМО ЊЕГА ДА ИНТЕРВЕНИШЕ И НА КРАЈУ НАРЕДИ, ДА НАМ СЕ ОТПРАВАК ПРЕСУДЕ У ОВОМ ПРЕДМЕТУ ДОСТАВИ НА УРЕДАН И ЗАКОНИТ НАЧИН.“ Прошла је још година дана, четврта од почетка ове судске фарсе, Мештровићев маузолеј је уз велику помпу свечано отворен 28. јула 1974. године, али тајно чувана првостепена судска пресуда ни тада није достављена књазу Михаилу.

да је започета парница недопуштена. За окончање ове судске фарсе књаз Михаило је морао приложити обимну литературу о генеалогији своје владалачке куће Петровић Његош, уз коју је навео да је апсолутна већина Петровића Његоша сагласна са покретањем и вођењем судског поступка којим се жели: ,,одбранити од рушења у уништења црква Св. Петра и гроб владике Рада на Ловћену“ Прошла је и трећа година од подношења тужбе а да исход пресуде, која је већ била донијета и држана у тајности, није био познат књазу Михаилу. Пуномоћник књаза Михаила, адвокат Андрија И. Поповић је био принуђен да се обрати за помоћ предсједнику Окружног суда, којему у молби послатој 29. јуна 1974, пише, између осталог, следеће: ,,Пишем Вам као пуномоћник Књаза Михајла Петровића Његоша, у чије сам име поднеo Окружном суду - Титоград, тужбу РАДИ ЗАШТИТЕ ЦРКВЕ И ГРОБА ЊЕГОШЕВОГ НА ЛОВЋЕНУ ОД РУШЕЊА, ПРЕМЕШТАЊА И УНИШТЕЊА. Ова тужба је у Суду примљења 12. априла 1971. године /дакле пре три године/и заведена под П-бр. 465/1, а у име тужиоца књ. М. Петровића Његоша потписана од мене и др С. Стругара, као пуномоћника тужиоца. Последња главна расправа у овом

svetigora / 2012 / јул

Коначно, првостепена пресуда Окружног суда у Титограду књазу Михаилу је са ,,закашњењем“ од 2 године уручена 20. октобра 1975. године. У пресуди се кратко констатује следеће: ,,Одбија се, као неоснован, захтјев тужбе тужитеља Михаила М. Петровића, из Париза, којим се тражи да се гроб Петра II Петровића Његоша, који се налази на капи код Ловћена – Језерском врху прогласи неповредивим, како својим грађевинским тако и у природним дјеловима тла које му нужно припадају.“ Пресуду је донијело вијеће састављено од ,,предсједника вијећа – судије Слободана Ђуретића и чланова вијећа – судије поротника Ракчевић Василије и Божовића Рада.“ Два дана послије примања пресуде књаз Михаило је уложио жалбу Врховном суду СР Црне Горе због нетачно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примјене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка, предлажући да се укине првостепена пресуда. Врховни суд СР Црне Горе је, „у вијећу састављеном од судија Марковић Марка, као предсједника вијећа, Мила Бојовића и Радована Ђукановића, као чланова вијећа“, 30. децембра 1976. године, донио пресуду без права жалбе, која је књазу Михаилу достављена 24. јануара 1977. године, у којој пише само следеће: ,,Одбија се жалба тужиоца као неоснована и потврђује пресуда Окружног суда у Титограду П бр. 465/71 од 29. октобра 1973. године“ Овим чином је трагикомична судска представа у режији врха комунистичке власти била окончана. Треба подсјетити и на то да је књаз Михаило Петровић Његош, аристократа по крви и у души, у борби за очување светиња на Ловћену, прије започињања судског процеса, написао апел свјетској јавности који је објављен 1969. године у „Гласу канадских Срба“, као и писмо папи Павлу VI, 15. октобра 1970. године, које је остало без одговора. Када се погледа читав живот и дјело књаза Михаила Петровића Његоша, човјека који је три пута одбио краљевску круну, није случајно митрополит Амфилохије, који је седамдесетих година прошлог вијека у Паризу упознао овог скромног, часног и стаменог изданка светородне лозе Петровић Његош, у поговору мемоара књаза Михаила под насловом ,,Из мојих мемоара“ у издању ,,Светигоре“(2001) записао: ,,Оно по чему ће принц Михаило Петровић остати признат и познат и у будућности, јесте његова храброст и вјерност православљу, српству и отаџбини, те двије петровићке и светопетровске врлине, које је он пројавио и показао у пресудном историјском тренутку, нарочито на почетку и у току Другог свјетског рата.“ На крају за очекивати је да ће, како се памћење нових генерација буде враћало, тако расти и свијест да Светиње треба вратити на свето мјесто. Као што је Христос из мртвих васкрснуо, васкрснуће и свети завјет Његошев. До тада – надати се у остварење ријечи онога чији је аманет погажен, гроб разорен, а задужбина расута: „Над свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује; не пушта се да је зло побједи…“

38 Десант на Ловћен

У здравом телу здрав дух ? Л

рода људска повређена грехом и што је тело злоупотребљено.“ (Свети Игнатије Брјанчанинов). Када човек води грехован живот и када нема намеру да се промени, онда Господ исцељује такву душу болестима. Ово је посведочено како делима Светих отаца, тако и вишевековним искуством. „Понекада је грешницима боље да су болесни него здрави: онда када их болест приводи спасењу. Јер болест спречава и да се зачне у човеку покрет ка злу, а истовремено – самим тим што човек трпи страдање, на неки начин плаћајући дуг за учињене грехе – чини човека способним да поново задобије здравље душе, а затим и тела. То нарочито бива онда када болесник, разумевајући да здравље зависи од Бога, храбро подноси невољу, са вером припада Богу и делима, колико му то дозвољава снага, моли за милост“ (Свети Григорије Палама). „Духовни нас разум поучава, да болести и сваковрсна страдања, које Бог шаље људима, бивају послане по особитом Божијем милосрђу. Оне садејствују у нашем спасењу, у нашој вечној добробити – као горки исцељујући лекови који се дају болесницима – много боље, него чудесна исцељења“ (Свети Игнатије Брјанчанинов). Често Господ, видећи да лакомисленост и склоност ка греху могу човека довести у невоље, таквога чува од истих помоћу болести: „Бива и то да Бог болешћу чува појединце од оних невоља које их не би мимоишле уколико би били здрави“ (Свети Теофан Затворник). За хришћанина су болести људи који га окружују (како телесне, тако и духовне) широко поље за делање које треба да донесе спаситељне плодове: „Потрудио си се око болесника? Нека ти је благословен труд, јер је о томе речена утешна реч: Болестан бејах и посетисте ме (Мт. 25, 36)“ (Свети Теофан Затворник).

јеромонах ЈОВ Гумеров

атинска крилатица „Mens sana in corpore sano“ се први пут јавља у десетој сатири (356. стиху) римског песника Јувенала (I век после Христа). Ова је мисао, извучена из свог контекста, добила потпуно искривљено тумачење: здравље тела је схваћено као услов здравља духа. Међутим, мисао римског песника је потпуно другачија: „Молити се треба, за ум здрав у телу здравом. Бодрог духа ишти, који за страх пред смрћу не зна, који крај својега живота за дар природе сматра, који је у стању да претрпи невољу сваку, духа, који није гневу склон и за страсти неразумне не зна, који је склонији тешким Херкуловим трудовима него Сарданапаловим љубавима, пировима и раскошима.“ Овде је јасно исказана поука: онај који има здраво тело треба да се постара и о душевном и духовном здрављу. Хришћанска антропологија, за разлику од уобичајног схватања, физичко здравље не сматра за услов духовно-моралног здравља. Оно може постојати како у здравом телу, тако и у човека који страда од болести. Духовна снага зависи од правилне вере и испуњавања заповести Божијих. Уколико нема овога, грех ће временом разорно деловати и на тело. „Страдања људског тела су природне последице тога што је при-

sve[tenik odgovara

Одговара ли хришћанском погледу на свет израз

Преузето са pravoslavie.ru Са руског Ивана Јовановић

јул / 2012 / svetigora

poezija

КОСТА Радовић

ДОБРО УТРО ХРИСТЕ Сјенке, прије мене, стигоше на гроб. Старице - иконе око нас круже. (У животу једино смрти није лоше! Зашто Христе јутарњи друже?) Жапња, у уму, буру вије, неко лозу дивљу мота, суво грло постојбина није, изговори Ријеч, сопства, живота! Старице - иконе око нас круже. Добро јутро, Христе, Спасни друже!

Коста Радовић (пјесник, приповиједач, романсијер, драмски писац, путописац, просветар) је рођен у Пиви, на Миочи 1936. године, над ријекама, у процијепу природе, под „бескрајним плавим кругом“. Рођење га је опредијелило да цијели живот трага, да путује кроз човјекову судбину настојећи да одгонетне потајну завађеност природе и човјека, човјеков потајни нâм да бјежи (да се склања) од добра, да му је зло ближе, а ако се игром случаја нађе у добру и тад тежи злу. Двадесет збирки поезије започео је 1974. књигом „Пива самогласна“, даље иду књиге: „Псалм о земљи“ (1976), „За нови завичај“ (1976), „Просуто небо“ (1978) ... „Страх од среће“ (1984), „Смрт живог врела“ (1987) и даље, и даље до“ Два свијета видиш, један пјеваш“. Поезија није потисла у сјену прозу, аутор је романа: „Љетопис Арсенија Гаговића“, „Вртијељка“, „Богородичина књига“; књига прозе „Успенска врата“ (1997), „Пива, потоп“ (1998)... Посвећен му је симпозијум 2008. (Зборник Поезијом против потопа). Његова поезија до сада се чита на десетак свјетских језика.

ФИЛИПУ ВИШ ИЋУ НА ПИВИ

svetigora / 2012 / јул

Благо теби, слијепа љепото, два свијета видиш, један пјеваш.

Ријеке србиш, поља косовиш, небу бијелу грохотом се смијеш. Глас твој – до пошљетка замријет не умије.

Њиме виле везу којекуда Карађоку барјаке. Пјевач си ти – за оба свијета и два вида. Благо теби, слијепа љепото, два свијета видиш – Српски пјеваш.

протојереј–ставрофор РАДОВАН Биговић јул / 2012 / svetigora

ислио сам да вечерас поразговарамо о једном проблему који, морам да признам, мене лично мучи. О томе како савремени човек разумева веру. Сусрећући се са људима, разговарајући са њима и упоређујући њихове ставове и размишљања – често и понашања – са вековним предањем Цркве и њеног поимања вере, питам се да ли, и у којој мери, ми као верници следимо то предање. Или смо, можда и ту саму реч, велику реч „вера“, из ових или оних разлога потпуно превредновали – што је данас нажалост случај са многим речима – дајући јој један нови смисао. Као хришћани исповедамо и верујемо да је наша вера радосна вест. То је уосталом и дословно значење саме речи Јеванђеље. Но, упркос томе, сведоци смо да људи, посебно млади, веру често не доживљавају као нешто што је привлачно и што је радосно. Често се питамо зашто наше црквене поруке о вери нису људима уверљиве него им чак изгледају досадне. Многи данас хришћанску веру своде на неку обичну људску веру и неко људско веровање. У овој нашој постмодерној, или како је неки називају постхришћанској епохи, вера је постала за добронамерне људе скуп неких добрих начела, позитивних како они кажу. За људе који су склони моралним нормама вера није ништа друго до скуп одређених етичких или моралних прописа. За неке друге вера је у суштини само религиозни ритуал. За људе који су склони патриотизму вера је део националне идеологије или националне традиције. Вера је заснова на узајамности двају За такозване модернисте „нека буде“, двају „да“; на сусрету или прогресивне људе, снисходеће Божије љубави и љубави вера је симбол свега онога што је конзервативузлазеће, човекове. но и што је назадно. За мислеће људе и научнике вера је још увек симбол мрака и незнања. За трговце вера може бити само духовна добит. За оне који се осећају болно и невољно Постоје и људи који не верују у Бога али вера није ништа друго до нека врста утехе, коју они и од Цркве и кажу за себе да су религиозни, воле да свраод вере очекују. За већину људи данас, веровати значи прихватати нека на- те у цркву кад тамо нема никога, јер се тада чела, неке ставове, неке истине и вредности без испитивања, осећају некако смирено, тамо тада налазе доказивања и проверавања. Веру људи често разумеју као увере- мир и спокојство. Вера је опет за неке људе ност, уверење и убеђење. У том смислу бити верник значи бити својеврсно рекреативно задовољство у свеуверени присталица неког учења, неке идеологије или неке док- тим и узвишеним стварима, у цивилизацији трине. Веровати значи дакле прихватати неко учење, неки поглед каква је наша, где је основни смисао живона свет, без икаквих логичких или емпиријских доказа. Веровати та што више произвести и што више потроу Бога према тим тумачењима, значи веровати у Бога као идола шити. На тај је начин вера схваћена као некоји благосиља и штити. Веровати значи прихватати а не разумети. опходна и корисна за такозване националне Зато данас стално слушамо да вера и знање не могу заједно, да се интересе, за друштво, за породицу, јер она они искључују. Да су вера и знање нешто што је супротстављено. људе чини добрим и поштеним: ако си добар Вера је за такве људе у суштини нешто што је слепо: веровати зна- Бог те награђује, ако си лош Он те кажњава. чи безусловно, беспоговорно поштовати неки ауторитет. Наравно Вера је наравно важна, према мишљењу исда је тако схваћена вера идејни темељ сваког тоталитаризма, било тих, и за васпитање. Од ње се очекује, однорелигиозног, било идејног, идеолошког, политичког или било ког сно од Цркве и од веронауке, да људе дресира; да деца буду покорна и послушна – ако другог. Наш народ каже: „Без невоље нема богомоље“. Дакле људи че- то веронаука не успе да оствари, онда они сто верују и траже Бога у време страха, рата, несрећа, елементар- мисле да није дала плодова и да није ни поних непогода, патње, бола, немаштине... Када ти периоди прођу требна. Они који имају разне здравствене они се враћају животу који нема баш неке посебне везе са Богом. проблеме и невоље, од вере и Цркве очекују Верују кад им нешто треба, а кад то прође настављају да живе као својеврсну терапију, помоћ и утеху. За те је опет вера нека гаранција индивидуалне да Бога нема.

in memoriam

Вера данас

svetigora / 2012 / јул

среће и задовољства. Неки верују у оно што се данас најбоље плаћа. Веру опет неки тумаче као неку лепу традију, обичај... Често чујем: „Верујем оче, ја сам верник, то су лепи наши обичаји, дивна наша традиција.“

Различити типови вере и верујућих Из овог произилази да се у наше време јављају различити типови верника. Први тип, условно ћу га назвати утилитарни тип верника, данас чини ми се преовладава. За већину људи данас, и верујућих и неверујућих и агностика, добро је оно што је корисно, што доноси профит. Тај утилитарни тржишни карактер и менталитет рефлектује се и на вернике. Многи људи о вери расуђују и вреднују је из перспективе користи, било да је реч о личној користи или пак о користи коју она доноси другима. Чак се и истинитост вере процењује тим критеријумом: вера нас теши, даје нам мир, даје смисао, боље расположење, успешност у послу, боље здравље, стваралачку испирацију, ако смо верници добијамо друштвене награде, углед и признања... Појединци, да их назовемо псеудодуховни, имају у виду ту склоност људи, па им дају разне рецепте за све могуће животне проблеме и ситуације. Зар и ми стално нешто од Бога не тражимо, а кад то не добијамо онда се просто срдимо на Бога и постајемо разочарани или чак сумњичави према Њему? Други тип (то не значи да се ти типови не преклапају међу собом, али је сваки од њих на неки начин специфичан) условно можемо назвати: интелектуални тип верника. За овај тип људи вера је у суштини један интелектуални поглед на свет који је прихватљив и пожељан. Данас многи људи говоре, посебно интелектуалци, да су некада били агностици, нихилисти, марксисти, либерали; неки пак истичу да су се бавили јогом, медитацијом, психоанализом, али да тамо нису нашли решење за своје интелектуалне недоумице. Решење за себе су, кажу, нашли у самом хришћанству. Оно што им је у хришћанству прихватљиво као интелектуалним и рационалним људима, јесте један хришћански поглед на свет. За овај тип људи хришћанство је у суштини једна узвишена философија живота. Таква вера задовољава њихов разум, али се не дотиче много њиховог срца. Теоријски они прихватају Бога и верују у Бога, али тај Бог нема много везе – понекад чак никакве – са њиховим стварним свакодневним животом. Практично, они живе као да Бога нема. Мислим да нема потребе да наводим бројне примере таквог типа верника који постоје код нас, и не само код нас него наравно у читавом свету. Трећи тип могао би условно да се назове морални тип верника. Током целе историје хришћанства постојала је једна тенденција да се хришћанска вера сведе на морални систем забрана и казни. Стално се уобличавала представа о Богу као џелату, као суровом судији и садистичком ауторитету. Такво разумевање вере ушло је у подсвест свих хришћанских народа света. Сада, после 2000 година, остаје велика загонетка како је могуће да је у Европи више заступљен старозаветни морал него новозаветни, чак постоји неко свођење, редукција свеукупног хришћанског

морала на старозаветни декалог. Од великог броја људи данас можемо чути да је хришћанство најузвишеније и најсавршеније морално учење, да има најузвишенију етику и да је просто образац врлинског живота. Људи од хришћана стога очекују (иако у свакодневном животу нема доказа да су хришћани много бољи од других на том плану) да буду морални људи, пример за углед и сваки њихов грех – нарочито ако је у питању свештено лице – изазива саблазан, подозрење и осуду. Од верског образовања у државним школама родитељи највише очекују да им вероучитељи васпитају децу у складу са хришћанским моралним начелима. Истовремено раскорак између Цркве и савременог света је највећи баш када су у питању етичке норме и морално понашање. Хришћанску етику не одбацују само нехришћани и неверујући, већ је често и сами хришћани не поштују, посебно када је реч о такозваној брачној или сексуалној етици. Моралисти су увек људи који су строги према другима, а благи и болећиви према себи: оно што код других осуђују, то код себе грчевито бране. Црквене заједнице које своје постојање темеље на моралној надмоћи људима су данас одбојне, јер неминовно позивају људе да траже недостатке других и да их са радошћу приказују свету. Црква је данас често предмет напада у медијима, њени греси се стављају на насловне стране. То је зато што се погрешно и уопштено сматра да бити хришћанин заправо значи бити бољи од других људи. Четврти тип условно би могао да се назове социјалноактивистички тип верника. Наиме, један број људи, како у прошлости тако и данас, у хришћанству и у вери налази кључ за решење свих нагомиланих друштвених про-

рал, Црква јесте стварала нације и националне државе, Црква има и свој поглед на свет... од свега тога има понешто. Дакле није реч о апсолутној нецрквености, него је реч просто о једностраности, о томе да појединци наглашавају неки од ових аспеката хришћанства. Шта је вера из перспективе Православне Цркве? Пре него што одговорим на то шта је вера из перспективе Православне Цркве, можда би било боље да објасним шта вера није. Дакле, вера није интелектуално знање, није повремено религиозно осећање које настаје и нестаје. Предмет вере нису апстрактне идеје, већ конкретне личности у које човек има поверење. Вера није неко теоријско мишљење, није ни неки етички пропис, уверење које се темељи на људском умовању; вера није механичко понављање онога што се научило, нити је прихватање теорије о стварима о којима се заправо ништа не зна, како веру савремени човек разумева: као некадашњи стил егзистенције, као нешто што је било актуелно и што је прошло. Вера није научна истина, друштвена навика или традиција. Вера није утисак или осећај, оптимизам према животу, задовољена потреба за сигурношћу, а опет – вера јесте од свега тога понешто. Шта је онда православна вера? Кратко речено, вера је поверење, лични однос. Вера је дар Божији. Вера је живот. Вера је додир и сусрет човека са Христом и поверење у Њега. Јеванђелист Јован веру идентификује са самим животом у Христу, исту мисао срећемо и код светог апостола Павла, у Посланицама Галаћанима и Римљанима. У неким новозаветним списима вера је повезана са љубављу, она се пројављује кроз љубав и као љубав, зато се још назива и даром живота, заједницом, учествовањем, темељем, ипостасју. Вера се поистовећује са самим Христом. Овакву мисао срећемо и код великог теолога XX века, Владимира Лоског. Веровати, према светом Серафиму Саровском значи стицати Духа Светога. Вера није приватно тражење истине, већ прихватање истине откривења. Вера је прихватање Христовог погледа на нас саме, на друге људе, на ствари око нас, на човечанство, на историју, на свемир, на самога Бога. Вера је светлост која прожима и обасјава свеукупни људски живот. Вера је живо искуство. То је један живи однос и комуникација. Она може бити посредна и непосредна, ступњевита. Вера је, како каже свети владика Николај Охридски и Жички, поверење у Евангелије, у Христову радосну и спасонос-

јул / 2012 / svetigora

блема и противречности. Они верују да се на хришћанској основи могу стварати и изграђивати модели истински праведног и хуманог друштва. Кроз цео XX век, а и у минулим вековима, цркве су жустро критиковале друштвене неправде и аномалије, посебно комунизам и капитализам, истичући да хришћанство може да обезбеди друштвену правду. Људе занесене социјалним утопијама посебно привлачи хришћанско учење о љубави и солидарности. Пети тип би могао да се назове национални тип верника. Код нас, па и на другим местима, већ дуже времена вера се доживљава и разумева као део националне идеологије, као важан фактор националног идентитета који треба неговати и поштовати. Народ каже – Вера нас је одржала, њојзи хвала. Према тим тумачењима Црква је створила нацију, створила је националну државу и културу и формирала њен идентитет и зато се налази на првом месту међу националним институцијама, то сва истраживања показују. Наравно, на другом месту је војска. Ти људи су склони да хришћанство спасавају управо као део свог националног идентитета. Понекад, наравно, у име Христа осуђујући друге, а неретко се и Христос, а и сама Црква, од стране истих људи национализују. Затим постоји шести, естетски тип верника. Овај тип људи у хришћанству види нешто што је лепо и привлачно. Хришћанству их привлачи лепота и красота, црквена архиЗа хришћане није дакле суштинско тектура, иконе, музика, питање „Да ли верујеш у Бога?“, него појање и друге врсте „Верујеш ли Богу?“ – који се открио, уметности. Они одлакоји се оваплотио, који је страдао, зе у цркву тамо где је који је распет и који је васкрсао. млад и леп владика, свештеник или ђакон, где пева атрактиван хор, где блистају фреске и слично. Крштавају се и венчавају у атрактивним храмовима, који су – како они то кажу – in, јер то чинити на другим местима не би приличило њиховом маниру, њиховом статусу. Седми би тип био аскетско-духовни тип. Данас је просто постало модерно да свако има свог психолога, зубара, месара, пекара, електричара, па зашто не и свог духовника. Многи духовници – наравно не сви, не они истински – постају нека врста гуруа, својеврсних управитеља савести. Имају статус животног вође који има беспрекорно да се слуша; духовна чада морају у потпуности да се одрекну своје воље, а да се наравно подчине његовој вољи. Такви духовници одређују шта ће и како јести, како ће постити, кад ће се причестити, одобравају кад и колико пута брачни другови могу да спавају заједно... Ако духовник каже, може се и против Цркве ратовати чак, могу се не поштовати сабори, синоди, патријарси, епископи, а за свештенике да и не говорим. Таква врста духовности и саме те духовнике претвара у својеврсна божанства којима се треба клањати. Они од духовне деце не траже да прихвате Христа и да живе по вољи Божијој, већ да се подчињавају њиховој сопственој вољи или хришћанству онако како га они интерпретирају. Често користе клетве, психолоше уцене, разне методе испирања мозга и менталне контроле да би своја чада у то убедили. Многи су данас хришћани у оној мери у којој њихова вера не ремети њихову прикованост за ствари овога света. И обратно: многи су верујући у оној мери у којој је вера адаптирана за потребе света, то јест у којој вера поткрепљује те потребе својим безусловним ауторитетом. Ни један од ових типова које сам поменуо, а има их сигурно још, није независан. Најчешће се код многих људи комбинују ова различита веровања. Треба нагласити и то да ниједан од ових типова сам по себи није апсолутно неистинит и није нецрквен, али да јесте једностран и ускогруд. Црква има и своју лепоту, и свој мо-

УПОКО ИО СЕ ПРОТО ЕРЕ СТАВРОФОР ДР РАДОВАН БИГОВИЋ

svetigora / 2012 / јул

Протојереј–ставрофор др Радован Биговић се упокојио 31. маја, а сахрањен је 4. јуна на Земунском гробљу на Гардошу. Опело испред манастира Св. Архангела Гаврила служили су, у присуству Патријарха Иринеја, Њихова Преосвештенства Епископи: бачки Иринеј, зворничко-тузлански Василије, жички Хризостом, браничевски Игнатије, шумадијски Јован, будимљанско-никшићки Јоаникије, крушевачки Давид, јегарски Порфирије, хвостански Атанасије и ремезијански Андреј. Бесједећи током заупокојене литургије, Епископ бачки Иринеј је подсјетио на значај празника, али и на личност почившег о. Радована: – Наш отац и брат са којим се данас растајемо не одлази заувек и неповратно од нас. Са неког природног људског становишта ово јесте велики губитак за све нас, за породицу најпре, за Богословски факултет, за нашу помесну Цркву, за многе хришћане у свету и ван оквира наше помесне Цркве. То јесте велики губитак, људски, али у светлости Онога који је дошао да нађе и да спасе изгубљено овај данашњи дан је и велики добитак, јер се он прибраја Цркви прворођених на небесима. Верујемо да се прибраја заједници светих, која јесте Црква и у времену и у вечности. Спаситељ каже да онај ко у Њега верује, ко реч Његову слуша и држи, ко њоме живи – а то би требало да смо сви ми хришћани и ја искрено и дубоко верујем да је то био отац Радован Биговић – да онај ко држи и слуша реч Божју непрекидно, да је он слуша и чује и када она изгледа нечујна. Тај, каже Спаситељ, неће умрети у будућем времену, него је, вели „Прешао из смрти у живот“... Блажене успомене брат наш Радован је тако и живео испуњавао се Духом Светим, појући као свештеник непрекидно

Острог, 12. мај 2012.

у срцу своме неућутну химну хвале и благодарења живоме Богу, који га је призвао на служење Њему, којим и ради којег је живео, и Цркви Његовој. Зато и поред свега разумљивог и дирљивог, природног људског бола и његових најближих и свих нас, верујемо и у овом часу и у неотуђиву и неодузимљиву радост васкрсења – истакао је владика Иринеј током заупокојене Литургије, а након опијела је рекао: -Вест о изненадном упокојењу многима добро знанога, мени лично изузетно драгога човека, сабрата и пријатеља оца Радован Биговића, који овде лежи пред нама, одјекнула је у први мах у мојим ушима и у мојој души као гром из ведра неба. Ипак брзо сам се прибрао, дошао себи, јер као и сви ви верујем, па отуда и знам да Господ, једини Човекољубац, једини зна кога треба да призове из небића у биће, а кад опет и кога да из овоземаљскога живота позове к Себи у духовну земљу живих, у заједницу светих, чија су имена написана у књизи живота на небесима. Шта рећи о драгом покојнику? Био је хришћанин најширега срца, срца у коме је било места за све и за свакога. Сахрани протојереја–ставрофора Радована Биговића присуствовали су и апостолски нунције Орландо Антонини и надбискуп београдски Римокатоличке цркве Станислав Хочевар, као и београдски муфтија Мухамед Јусуфспахић, док је београдски рабин Исак Асиел, који тренутно није био у Београду, послао телеграм саучешћа.

ну вест. Веровати значи имати поверење у Бога, поверење у сведочанство наших праотаца, предака, пророка, апостола и светитеља. Не можемо у некога имати поверење ако га не волимо, то нам свакодневно искуство показује, али је исто тако незамисливо да некога волимо ако у њега немамо поверења. Зато су у читавом хришћанском искуству и предању вера и љубав готово синонимни појмови. Вера увек претпоставља љубав и љубав увек претпоставља веру, у овом смислу поверења у Бога и поверења у другог човека. Вера није наше људско ego и његови проблеми и потребе, или није само то – вера је увек излазак изван нас са-

ПАРАСТОС ПОЧИВШЕМ ОЦУ РАДОВАНУ БИГОВИЋУ У ЦЕТИ СКОМ МАНАСТИРУ

о. Радован ће данас бити сахрањен у гробници коју је сам, у Земуну, гдје је Богу служио, одредио за себе и своју породицу, да им Бог да здравља. Иако је био, по годинама млад, са великом одговорношћу пред животом, он је на вријеме одредио чак и своје гробно мјесто. Његову су величину препознали и људи који нијесу много везани за Цркву. Како ли тек ми који смо са њим радили, истом се Богу молили и заједно Му служили, осјећамо данас ту величину? Како ли се тек његовом подвигу радују његови преци? Сваки свештеник је значајан за велики број људи, којима служи као духовник и молитвеник пред престолом Господњим, али поготово је значајан за претке и за потомке своје. У ланцу предака и потомака сваки прави свештеник је она златна копча која веже покољења, која утврђује тај ланац, и која их на неки начин, својим истинским хришћанским животом, обавезује. Нека Господ упокоји нашег оца и брата Радована у алеји великана Царства небеског, и нека га тамо настани у мјесту свијетлом, гдје нема бола и уздисања, у заједници са светим људима. Да би и тамо, гледајући Тајну којој је служио, узрастао у свом богословљу и кроз сву вјечност прослављао Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

јул / 2012 / svetigora

Поводом упокојења протојереја–ставрофора др Радована Биговића, свештенство Митрополије црногорско-приморске служило је, на дан сахране, на Духовски понедјељак, парастос у Цетињском манастиру. Овом приликом сабраном народу обратио се протојереј–ставрофор Радомир Никчевић. У име Оца и Сина и Светога Духа, Ево смо се, браћо и сестре, помолили за покој душе нашега брата, и оца, и саслужитеља протојереја–ставрофора Радована Биговића, који је читав свој живот провео у Цркви Божијој. Од свог рођења, па до упокојења, и данас, скончањем у Господу, о. Радован никада није прекидао ту најтананију везу са Светињом. Није онда ни случајно да га је Господ, као угледног теолога, мисионара и благовјесника, позвао Себи уочи самог празника Свете Тројице. Живећи међу нама и служећи Богу, он је оставио лијепог трага у нашем времену. Радећи на добро Цркве и народа био је једна изванредна спона између Цркве и јавности, културне и медијске. И у праву је Његова Светост наш патријарх Иринеј када је рекао да смо губитком тог човјека изгубили велику узданицу коју је наша Црква имала у овом тешком времену. Оно што је посебно красило о. Радована је особина коју сваки свештеник може да пожели: умио је увијек да саслуша другога на један ненаметљив начин, и да, практично, његов саговорник наметне тему о којој би онда он, из свог богословског и животног искуства, бриљантно говорио. Сјећам га се из студентских дана, он је мало старији од мене, врло успјешно је студирао, a прије тога је завршио монашку школу у Острогу и богословију. Предавања која је још као асистент држао на факултету су и у то вријеме, иако је био веома млад, била међу најпосјећенијим. Чуо сам данас и да је био један од ријетких професора Теолошког факултета који је непрекинуто своја предавања држао у амфитеатру, а напунити слушаоцима амфитеатар Богословског факултета данас је веома тешко. Дакле, изгубили смо једног човјека који је био веома значајан за цијелу Српску Цркву, а поготову за нас, овдје у Митрополији. Он је, као изданак наше Митрополије, на најљепши могући начин представљао нашу Митрополију и у Србији, и шире од Србије. Зато је његово упокојење велики губитак за све нас, јер како позната мудрост каже: Живот изједначује све људе, смрт открива истакнуте. Чули смо да су, знајући о каквом се ријетком човјеку ради, људи из државног врха Републике Србије предложили да се он сахрани у Алеји великана у Београду. Међутим,

мих. У свакој људској мисли о Богу, Бог је онај који у људском уму мисли о самоме себи. То значи да је вера дар који је понуђен свима како би Бог могао да обитава у људском бићу. Веровати значи живети за друге, ко верује на хришћански начин тај не припада само себи већ припада Ономе у кога има поверење. Имали смо сви прилике да сусретнемо људе који заиста не мисле на себе, чији је цео живот давање и служење другима, који срећу не виде у томе да њима други служе и да им буду потчињени, него срећу и радост живота виде упра-

во у том давању, предавању, даривању себе другима. Ти људи јесу мањина, али они и те како, и хвала Богу, још постоје. Права вера је истовремено слобода. Слободна је јер ослобађа човека од њега самога, од његове природе – пале природе, огреховљене и страствене; ослобађа човека од ствари и предмета овога света. То не значи да човек треба да бежи од света, већ да треба да буде слободан од тога света. Вера је, као и љубав, увек заборав на себе, одрицање од свога ја и саживљавање са другим. Вера је и нада. Вера је својство самог људског бића. Један теолог је рекао да је вера чежња, жудња, надом испуњено очекивање нечега што се жели. У савременом свету вера је присутност другога, додиривање другог. Савреме-

svetigora / 2012 / јул

Данас се говори пуно о дијалогу, а истински дијалог је немогућ ако међу људима не постоји поверење и љубав, односно ако нема вере. Какав може бити дијалог и какав може бити разговор међу људима ако се ми истински не волимо и ако немамо једни у друге поверења? Онда остаје само једна симулација дијалога.

ни човек је склон томе да себе претвори у религију, да идеализује себе и своје мишљење, своје врлине и свој морал. Савремени човек претежно гради срећу и идентитет на самоме себи, а бити хришћански верник значи потпуно нешто супротно: веровати значи одрећи се свога ја и саживети се са Богом. Данас се људи често служе Богом кад им је то потребно, колико им је то потребно и за шта им је потребно. Хришћанска вера тражи нешто супротно: не да се служимо Богом већ да служимо Богу. Није исто служити се Богом и служити Богу. Кад људи данас кажу да верују у једнога Бога, они под тим подразумјевају све богове, и кажу: „Шта се ви тамо свађате, један је Бог.“ За православну веру веровати у библијског Бога, у Свету Тројицу, значи веровати у јединог Бога који искључује све остале богове. Зато веру у Христа поједини људи често називају фанатичном и ускогрудном, док сујеверје или многобоштво сматрају толерантнијим, јер оно омогућава ширину људских погледа на свет. Хришћанска вера је на првом месту – као и љубав, као и нада, као и сам живот – дар Божији. Њу човек прима ако Бог жели и ако је Бог дарује и наравно ако је човек хоће. Хришћанска вера претпоставља јединство и равнотежу вечности и времена, Бога и човека, душе и тела, вере и разума. Вера је у основи начин постојања, начин живота, вера треба да прожима све поре људскога живота, свеукупну историју и културу. Нажалост, као и све друго и вера може да подлегне сопственој патологији, због тога треба стално наглашавати да није свака вера од Бога и да није свака вера и свако веровање спасоносно. Постоје псеудоверовања – кривоверје и празноверје; постоје фалсификати вере, постоје и псеудоправославље и псеудоцрквеност, који су некад опаснији од нецрквености. Ово није неко моје умовање, ово је став многих. Између осталих и вероватно највећег и најзначајнијег теолога XX века, Георгија Флоровског, који каже: „Могуће је бити за предањску и отачку веру, а немати духа Христовог и живети у братомржњи и безосећајности. Могуће је чинити добра дела, а не знати за

живога Христа. Могуће је говорити о хришћанским начелима и идејама, а на свом личном путу никада не срести Христа Спаситеља. Бити хришћанин значи живети у Христу, свагда стајати пред Њим, волети Га свом силом своје благодарне и жртвене љубави и ништа друго не волети више од Њега, па чак ни оно што је само по себи достојно љубави. Истину треба волети не зато што је корисна и што је утешна; у Бога треба веровати не зато што од Њега долазе животна добра, не ради тога да би смо од Њега добили световно благостање, Њега треба волети некористољубиво.“ Савремени свет није антирелигиозан и антиверски, али је у великој мери антицрквен. Ово је стога што се стицајем многих околности код људи уобличава једна представа Цркве која је антиживотна, застарела, ригидна; која је претња самој људској слободи и достојанству. У стварању такве представе удео нас хришћана није мали и безначајан. Јеванђеље Христово поново може да постане радосна вест, блага вест, спасоносна вест, само ако хришћани смогну снаге да признају исповеде свој грех и да почну процес унутрашњег очишћења самих себе од разних псеудоцрквених наслага. Данас Црква можда често личи на кућу без прозора, у коју не допире спољашна светлост; или пак на кућу која се није дуго проветравала. Зато су нам неопходни та спољашња јеванђелска светлост и свеж ваздух струјања Духа Светога као насушна потреба, како би савремени човек поново у Цркви открио наду, радост, слободу и смисао свога постојања. Хвала вам на пажњи и стрпљењу. Предавање одржано у крипта цркве Светога Марка у Београду

„А доброчинство и заједништво не заборављајте јер се таквим жртвама угађа Богу“ (Јевр. 13, 16) а благословом Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Епископа средњеевропског г. Константина, делегација Богословије Светог Петра Цетињског са професором Призренске богословије, јерођаконом Силуаном Поповићем, боравила је у току божићњег поста у Епархији средњоевропској, у парохији Светих Кирила и Методија у Нирнбергу, код домаћина – свештеника Маринка Радмила и његове породице, свештеника Милорада Јовановића, ђакона Златка Којадиновића и вјерног народа Нирнберга.Делегацију Богословије су чинили вођа и организатор пута професор Аполон Мишченко, професори Благоје Рајковић и Слобо Станишић, као и Александар Вујовић. Узевши благослов од заштитника наше Богословије Светог Петра Цетињског кренули смо са Цетиња 21. децембра 2011. У Нирнбергу су љубазно дочекали прота Маринко и протиница Зора са дјецом. Сјутрадан се упознајемо са градом и са организацијом наше Цркве у Нирнбергу. Сазнајемо да је у овом граду скоро 30 година служио чувени прота Душан Колунџић. Прота Душан ће остати познат по томе што је први почео да умножава парохијско писмо и да га шаље својим парохијанима, да би их касније и штампао у неколико великих књига. Такође је при овој парохији покренута својевремено и „Мала религиозна библиотека“ у оквиру које су штампане вриједне духовне књиге које су у оно вријеме богатиле многе домове нашег народа. Посебно треба истаћи да је прота Душан преко 20 година предавао и вјеронауку при деветогодишњој школи (тзв. „Југословенској“) у Нирнбергу, некада и по 26 часова недељно без икакве надокнаде. Храм Светих Кирила и Методија са пратећим објектима је купљен и преуређен за православно богослужење које је сада редовно недељом и празником, док се петком вече

чита акатист пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице која је веродостојна копија Хиландарске Тројеручице, а рад је игуманије Стефаније из Калабрије и монаха из Грчке. По сведочанству свештеника и вјерног народа и пред овом иконом се дешавају богоугодна чуда, потребна људима преумљена ради и схватања науке Господње. При храму постоје и разне активности око којих се радо сабира и окупља наш народ. На првом мјесту су ту хуманитарне организације, а одржавају се и часови вјеронауке за дјецу и одрасле, такође постоји и црквени и хор који броји близу 50 чланова. Ту су и Коло српских сестара, фолклор, као и Братство православне омладине. Другим ријечима ова Црквена општина живо дјелује са благословом владике Константина, потврђујући, по ријечима покојног владике Данила Крстића, да нема живе парохије без мисије. Осим свих набројаних активности које Црква његује у самом Нирнбергу, ту су и мисионарске парохије у појединим градовима, удаљеним и по 250 км. Тако у ову парохију спадају још и градови Бајројт Вајсенбург, Ерланген, Ерфурт, Инголштат, Нојмаркт. Парохија броји око 5000 вјерних из нашег народа, док сам Нирнберг има око пола милиона становника. Град лежи на обије стране ријеке Пегниц, његови први спомени датирају из 1050. И кроз историју, а и данас Нирнберг је један од њемачких економских центара. У свом златном добу град је постао симбол њемачке умјетности и хуманизма – у њему има преко 30 музеја, као и низ других знаменитости.

АПОЛОН Мишченко

putopis

У посјети Цркви у емачкој

јул / 2012 / svetigora

47 Са домаћинима у Нирнбергу

Са професором Вирволом у Регензбуршком институту за источне Цркве

svetigora / 2012 / јул

Са Његовим Блаженством Архиепископом прашким и Митрополитом чешким и словачких земаља г. Христофором у Прагу

48 Са Епископом Константином у мисионарској парохији Св. Спиридона у Ерфурту

Пошто смо обишли знаменитости Нирнберга, отишли смо и до Регензбурга, гдје смо се срели са госодом професорима Вирволом и Раухом у надалеко познатом Институту за источне народе, у којем су се многобројни студенти теологије школовали. Поменућемо да је често овдје долазио и сам покојни патријарх руски Алексеј, као и његов наследник патријарх Кирил, а и многи епископи из Руске, Српске и осталих православних Цркава. Бивамо љубазно примљени од професора, који су нас укратко упознали са са историјом како самог Института, тако и града Регензбурга. У граду нам је такође и домаћин и наш свештеник, о. Станко Ракић који нас дочекује топлом добродошлицом. Град лежи на Дунаву, има око 150000 становника и налази се на списку Унескове природне баштине. Један је од већих студентских градова, не само Њемачке. Његова историја досеже такође дубоко у прошлост и у њему се налазе многобројне цркве, институције културе и знаменитости. 24. децембра одлазимо у град Ерфурт у мисионарску парохију Светог Спиридона Чудотворца гдје учествујемо на вечерњем богослужењу којим чинодејствује Епископ средњоевропски г. Константин. На служби вјерници узимају благослов Епископа који је први пут посјетио ову мисионарску парохију. Владика није крио своје благодарење што смо дошли и донијели благослов Светог Петра Цетињског овом граду. Потом у Нирнбергу одлазимо на поноћну Божићну Литургију код Грка из Цариградске Патријаршије. Благослове наше Цркве Светосавске сабраном грчком народу преноси у бесједи о. Силуан. Народ је видно радостан због нашег доласка, али и забринут шта ће бити са нашим Косовом и Метохијом. Подсјећамо се сви заједно и малоазијске катастрофе и најновијег косовског страдања, али свјесни тога да је жив Бог наш и да је жива душа наша, и да Бог никад неће оставити свој народ изабрани, још једном потврђујемо православно јединство. На празник Материца и Светог Спиридона учествујемо у светој Литургији у Нирнбергу заједно са нашим народом који је поздравио о.Силуан. После Литургије следе резање славског колача и свечани ручак који је припремљен од стане Кола српских сестара и матера. Празник Свештеномученика Гаврила патријарха српског прославили

Са Митрополитом Румунске Цркве г. Серафимом у Нирнбергу

Нирнбершка тврђава

јул / 2012 / svetigora

смо заједно са Братством православне омладине из Нирнберга, којег је овај празник крсна слава. На Литургији су били и свештеници из Минхена и из Регензбурга са својом омладином и многи други да би сви саборно служили свету службу и показали јединство нашег народа и наше омладине. После Литургије смо поводом божићних празника били на пријему код митрополита Румунске Православне Цркве г. Серафима. Увече се поздрављамо са драгим нам домаћинима и пакујемо светосавске пакетиће – дар вјерног народа из Нирнберга нашим богословцима. Благодарни свима који су својим поклонима уградили себе у живот наше Богословије растајемо се ујутру 27. децембра од наших драгих домаћина и путујемо ка Прагу на заказани пријем и свечану вечеру са поглаваром Православне Цркве у Чешкој и Словачкој, Његовим блаженством г. Христофором. Овај за нас несвакидашњи сусрет са поглаваром једне помјесне Цркве уприличио је г. Борислав Рудић са браћом Србима из Прага, који су замолили Његово Блаженство да се сретне са делегацијом Богословије Светог Петра Цетињског. У срдачном сусрету који је организован у српском клубу у Прагу, професор Аполон Мишченко је поздравио митрополита Христофора, пренијевши поздраве митрополита Амфилохија и Управе школе. Митрополит Христофор је заблагодарио свима који су дошли да посјете његову помјесну Цркву упознавши нас укратко са животом Чешке Православне Цркве и подсјетивши све нас на велике и дуге везе наше двије помјесне Цркве. Упутивши поздраве митрополиту Амфилохију он је пожелио да се ова сарадња настави и ако Бог да постане традиција, пожељевши успјешан и благословен рад наших Богословија. Благодарни Господу и Светом Петру Цетињском, чијим смо молитвама били чувани на овом лијепом путешествију, још једном свима изражавамо велику захвалност на указаном гостопримству, а посебно браћи и сестрама из Нирнберга који су својом љубављу и трудом нашим богословцима припремили и даровали светосавске пакетиће. Носећи свједочанство са овог дивног путовања, постајемо још свјеснији колико су велике и свете ријечи Апостола Павла – „доброчинство и заједништво не заборављајте јер се таквим жртвама угађа Богу“.

49 Са епископом Константином и домаћинима у Ерфурту

reporta`a

АЛЕКСАНДАР Вујовић

Дјецо, владајте се као синови свјетлости

svetigora / 2012 / јул

о одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ у периоду од 6. до 12. јуна 2012. године трајала је матура и богословски испит зрелости у Богословији Светог Петра Цетињског за ученике XVI генерације обновљене Богословије. Полагању испита приступило је 15 редовних и 2 ванредна ученика, и сви су са успјехом положили матуру и богословски испит зрелости. Поводом благодарења и додјела диплома, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је 12. јуна, на празник Светог Исакија Далматског, у Цетињском манастиру служио Литургију. Митрополиту су саслуживали: изасланик Светог Синода СПЦ, професор Богословског факултета у Београду – протојереј–ставрофор др Владимир Вукашиновић, ректор Богословије – протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протосинђел мр Кирило Бојовић – професор богословије, разредни старешина матураната – свештеник Немања Кривокапић и јерођакон Јаков Нинковић. На служби су одговарали и чтецирали свршени матуранти. У току Литургије Митрополит је у чин чтеца рукопроизвео свршеног богословца Милоша Лучића из Подгорице. Након прочитаног Светог Јеванђеља свим сабранима литургијском бесједом обратио се Митрополит, који је између осталог казао да је „учење богословља управо обнављање у себи образа светога. Богословље дјецо, које сте ви учили, и које учите, примивши ево и диплому свршеног богословца, је ношење Крста Христовог и обнављање светог образа и подобија и јесте просвећивање свјетлошћу богопознања. Оно што сте ви изучавали у овој светој школи и у овом благословеном граду, то богословље је само квасац оног истинског и правог богословља на које смо сви призвани, учећи се у школи која тек добија диплому с последњим човјековим дахом овдје на земљи... Хљеб богословља је управо оно што је Адам изгубио тиме што се отуђио од Бога и од Ријечи Божије, слављења и прослављања Бога. Сваки је човјек, да би се вратио истинском славословљу дужан да у зноју лица свога, подвигом и трудом цјелосним непрекидно да трага за тим хљебом који је хљеб живота вјечнога.“ После Литургије свечаност је настављена у Богословији гдје су ученицима пред гостима, новинарима и родитељима уручене дипломе и поклони Управе школе. Дипломе су ученицима уручили митрополит Амфилохије и о. Владимир Вукашиновић. На свечаном ручку је све поздравио о. Владимир Вукашиновић, поручивши ученицима да су они сви дошли по призвању Христовом, и да их је управо Он позвао да буду апостоли нашег народа. Указао је и на кризу свештеничке службе у Западној цркви, до које је дошло због тога што су они заборавили своје првенствено призвање – да буду литурзи нове твари, препородитељи светотајински творевине Божије и постали су све друго: и социјални радници, и професори, и шта све не: „Децо, то никада не заборавите: увек волите пре свега светињу олтара Божијег, волите богослужење, светотајински живот Цркве Христове... Ја ћу са задовољством написати у извјештају како сте осветлали образ овој школи, коју сте управо данас завршили“. Након њега скупу се обратио и разредни старешина ове генерације, свештеник Немања Кривокапић, пожељевши им да их прате молитве Светог Петра Цетињског и Светог Трифуна, њихове разредне славе: „да и даље узрастате и да будете на корист Цркви,

и понос вашим родитељима, а и нама, вашим професорима“. У име генерације све је поздравио свршени богословац Дарко Ђерковић, који се захвалио митрополиту Амфилохију, изасланику Светог Синода, ректору и господи професорима што су дошли да подијеле ову немалу радост XVI генерације цетињских богословаца: „Хвала вам што смо постали дио ове најљепше и најбоље школе, и хвала Богу и Светом Петру и професорима који су нас водили свих ових пет година школовања“. После њега ријеч је узео и ректор, о. Гојко Перовић, који је између осталог рекао: „Ис-

Матура у Богословији Светог Петра Цетињског користио бих прилику да заблагодарим Богу који нам је омогућио да изведемо још једну генерацију обновљене Цетињске богословије. Гледајући вас данас и када сте били на екскурзији, а сјећајући вас се када сте дошли у ову школу, видим да сте заиста постали прави момци, који су приклонили своје главе пред Црквом Христовом. Пожелио бих вам да волимо ово око чега смо се трудили пет година, и све ће се умножити строструко – и љубав и молитва, и свака врлина. Останите у тој радости и бистрини као што сте показали ових дана, а сви ми ваши професори знаћемо да смо се имали око чега трудити се. И нека вас Бог чува“. Слављенике је поздравио и предсједник Ц.О. цетињске, г. Рајко Радусиновић, који је, не кријући узбуђење, између осталог рекао: „Ја сам као Цетињанин радостан што сте се формирали овдје у нашем граду... Поносан сам што сте били овдје, и стасавали, и хвала вам на свему оном што сте пружили Цетињу – овај град и Митрополија ће бити увијек ваша кућа“. Све сабране поздравио је и универзитетски професор из Подгорице г. Божидар Шћепановић, који је стипендирао неколико ученика, рекавши: „Најдражи ученици, на мене сте оставили диван утисак и оно што вам од свег срца желим

јесте да будете одани свом позиву на који вас је сам Бог призвао и да Му са љубављу служите“. На крају, свршеним богословцима је свој очински благослов дао митрополит Амфилохије: „Ви сте на земљи Његови свједоци, нијесте овдје у овом животу да вам служе, него да служите и да живот свој положите за ближње своје, на христолики начин. То је порука за ваш будући живот, а већ сте кренули добрим путем, да будете свједоци Христу и људима којима ће те служити, Богу и роду себе жртвовати. То вам желим, и надам се да ће те то и испунити. Бог вас благословио.“

Господа свршени богословци XVI генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског су: Јован Ашћерић, Миливоје Бакић, Илија Вујановић, Дарко Ђерковић, Бранимир Ђукић, Вук Ерцег, Страхиња Јокић, Момир Кутлача, Милош Лучић, Војислав Мијатовић, Владан Миличић, Марко Мирановић, Миладин Пантић, Драгослав Перић, Максим Шестаков, Душан Белошевић, о. Синиша Јанковић.

јул / 2012 / svetigora

51 Са матуре XVI генерације Цетињске Богословије

saop[tewe

Заустављено идеолошко насиље над Црквом

Управни суд поништио одлуке МУП-а о прогону свештеника

Црногорски Управни суд поништио рјешење МУП-а о депортацији свештеника Синише Смиљића, рјешење којим је протојереју–ставрофору мр Велибору Џомићу одбијен захтјев за привремени боравак у Црној Гори, као и рјешење којим је свештеницима из Пљеваља одбијен захтјев за одобрење привременог боравка.

svetigora / 2012 / јул

рногорски Управни суд је донио пресуду којом јавни ред и мир, те да му зато није дато одобрење за боравак, је усвојена тужба Митрополије црногорско-при- а да је такав закључак изведен на основу мишљења Агенције морске поводом депортације свештеника Синише за националну безбједност. Смиљића, пароха паштровског, на Видовдан прошле Како се истиче у пресуди Управног суда, пред првостепегодине. Суд је својом пресудом потврдио да је и прво- ним органом је почињена битна повреда одредаба управног степени и другостепени орган, дакле црногорски поступка тиме што Џомићу није дата могућност да учествује у МУП, приликом решавања у случају свештеника Сини- поступку. Тужени орган код оваквог стања ствари морао је да ше Смиљића доносио незаконитa решењa тако што је поништи првостепено рјешење, јер тужиоцу није омогућено погрешно примјенио материјално право, прекршио учешће у поступку и да предмет врати на поновни поступак правила поступка и погрешно утврдио чињенично ради отклањања наведене повреде. Из наведених разлога, стање. Апсурдно је да су они који непрестано говоре а због битне повреде правила управног поступка, оспорео владавини права и приказују се као наводни експер- но рјешење треба поништити. У поновном поступку МУП ће ти у своме послу, свештенику Смиљићу, мимо Устава отклонити почињене неправилности и након тога донијети и закона, претпоставили кривицу, а не невиност. Оче- ново, на закону засновано рјешење у овој управној ствари, видно, у случају православног свештенства МУП ствар наводи се у пресуди Управног суда. поставља тако да испада да је свако, а посебно правоУправни суд је поништио рјешење МУП-а којим је свештеславни свештеник, крив док се не докаже супротно. А ницима из Пљеваља одбијен захтјев за одобрење привремеУстав прописује да нико није крив док се не докаже су- ног боравка. У образложењу пресуде се наводи да је нејасно протно. Такав незаконити приступ из темеља раздире и неразумљиво како је МУП приликом одлучивања о привреправни систем државе и драстично угрожава правну меном боравку свештеника „доказ о оправданости боравка” сигурност грађана. свештеног лица које је поднијело захтјев везао за вршење Суд је такође поништио рјешење МУП-а којим службе у Епархији милешевској СПЦ условио примјеном је протојереју–ставрофору мр Велибору Џомићу одредбе из члана 2 Закона о правном положају вјерских одбијен захтјев за приврезаједница. мени боравак у Црној Гори. У Према пресуди Управног пресуди се истиче да је МУП, суда, том одредбом се одређује ОТАЦ ВЕЛИБОР ЏОМИЋ: ПАЛА на чијем је челу министар обавеза оснивача да оснивање ПРИЧА МУП-А ДА ЦРКВА НЕМА Иван Брајовић, у току поступили престанак рада вјерске СВОЈСТВО ПРАВНОГ ЛИЦА ка битно повриједио одредбе заједнице пријави општинском „Незаконита рјешења МУП-а Црне управног поступка тиме што органу управе за унутрашње Горе, како видимо, падају као кула Џомићу није омогућено да у послове на чијој територији је од карата. Ова и друге пресуде јасно својству странке учествује у сједиште новоосноване или укипоказују да је МУП тенденциозно вопоступку. Протојереј Џомић је нуте вјерске заједнице. Суд је дио незаконите поступке против средином децембра прошле оцијенио да је материјални просвештених лица која већ дуго уредгодине Управном суду предао пис из чл. 2 Закона о правном но бораве у Црној Гори. Из пресуде је тужбу против другостепеног положају вјерских заједница поевидентно да је позивање МУП-а и мирјешења МУП-а којим је, због грешно примијењен од странистра Брајовића на члан 2 Закона о наводног угрожавања нацине МУП-а приликом доношења правном положају вјерских заједница оналне безбједности Црне рјешења што је битно утицало на од 1977. године правно неутемељено и Горе, одбијен његов захтјев за законитост одлуке тог органа. на то смо од почетка указивали. Пале одобрење привременог боЗбог погрешне примјене су, иако су правницима од почетка равка по основу спајања поматеријалног права у рјешењу биле јасне, приче да Митрополија и родице. МУП-а којим је одбијен захтјев епархије у Црној Гори немају својство Подгорички центар бесвештеника за одобрење приправног лица. Очекујемо од МУП-а да у збједности није Џомићу дао временог боравка, по оцјени најкраћем року поступи по пресудама одобрење о привременом Управног суда, не произлази одУправног суда, исправи своје грешке боравку иако протојереј 17 лука која је дата у диспозитиву и свештеницима одобри привремени година живи и ради у Поди то је био разлог да суд уважи боравак у складу са важећим законгорици. Из Министарства тужбу и поништи рјешење МУП-а ским прописима“, истакао је у коментаунутрашњих послова образЦрне Горе као незаконито. ру протојереј–ставрофор мр Велибор ложено је да Џомић угрожаЏомић, координатор Правног савјета ва националну безбједност и Р.В. Митрополије црногорско-приморске.

протојереј–ставрофор Гојко Перовић

pomen

Слуга Господ и Петар Тодоровић На Градском гробљу у Никшићу 2. марта сахрањени су земни остаци архитекте Петра Тодоровића, сина свештеномученика Јована и великог прегаоца на храмовима Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске. Опело новопрестављеном слузи Божијем Петру Тодоровићу служило је више свештеника Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.

нашег времена када нам је Господ широм отворио црквена врата. А та спона је била јако потребна како би најмлађи хришћани знали и осјетили ту страдалну страну црквеног живота, како се обнова духовног живота не би претворила у некакав емотивни или идеолошки занос. (...) Перо Тодоровић је био носилац црквеног предања из времена које нама дјелује по много чему нестварно... Перо је, нама савременим хришћанима, исто тако – по много чему дјеловао нестварно. Нестваран у својој истинољубивости, у својој животној мудрости, у својој храбрости... Његова нестварност више говори о нашој порозној и блиједој стварности, о губитку истинских вриједности у њој, него о самој личности архитекте Тодоровића. Петар Тодоровић се упокојио у Господу и напустио овај наш свијет. За мене, то је један веома крупан знак да се точак историје окренуо прилично великим замахом, и да – иако то понекад отрцано звучи – сигуран сам, овдје, међу нама, више ништа неће бити исто. Вјечан му спомен!

јул / 2012 / svetigora

еро Тодоровић је син свештеномученика Јована Тодоровића, православног свештеника пострадалог у несрећним налетима црногорског братоубилаштва у току Другог свјетског рата. Као изданак оне Црне Горе која је убијана без суда и пресуде, Петар је – како му и само име каже – растао стамен и сигуран попут стијене. Великим трудом и обилним Божијим даровима, завршавајући најбоље школе од Црне Горе до Словеније, повратио је право грађанства своме породичном имену, а себи стекао друштвени углед зналца чија се стручна ријеч цијенила и тражила. Страдални лик свога оца Петар није носио у себи тек као обиљежје несрећног дјетињства о коме није пожељно причати, него као мотив и инспирацију да се живи искрено, храбро и одано Богу и Светињи. Овај познати неимар имао је спацифичан духовни и интелектуални профил. Одан својој Православној Цркви и српском идентитету, Петар је у себи гајио посебно поштовање према тековинама западноевропске цивилизације, на којима је, између осталог, образован у словеначким високим школама архитектуре. Идеју како је могуће и пожељно живот православних људи спојити и увезати са западњачком прецизношћу и одговорношћу према обавезама, Перо је носио у себи и често је износио другима као оргиналну животну сугестију. Уз то, он је био духовит човјек, занимљив саговорник, заљубљен у поезију, као уосталом и сваки прави архитекта... Његовог оца су убили идеолошки и политички противници Цркве Христове. Једно вријеме се чинило да су ови злочинци успјели у својој намјери. Ипак, Петар је доживио да види и да активно учествује у обнови црквеног живота у Црној Гори, почетком деведесетих година XX вијека. У том времену, њега сте могли срести на црквеним градилиштима од приморја до манастира на црногорском сјеверу. Живо је пратио и несебично помагао обнову рада Цетињске богословије, знајући да се ради о установи из које ће потећи насљедници рада и труда његовог Светог родитеља. Дуго година је управљао послом изградње Храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Онај ко га је, од млађих свештеника или богослова, лично упознао – у највећем броју случајева постајао би његов лични пријатељ, јер је Перо плијенио искреношћу и посвећеношћу темема и проблемима које су мучиле другог. Перо је увјек говорио истину. Без компромиса и без страха. (...) Једноставно, он је својом личношћу и својим животом био једна од ријетких спона између времена у коме о Цркви скоро да нијесмо знали ништа и овог

sje]awe

АЛЕКСАНДАР Марковић Поводом 17 година од упокојења

Протојереј–ставрофор

Павић Радо ић

svetigora / 2012 / јул

уди које волимо, поштујемо и ценимо, никада не умиру, они ће увек живети у нашим срцима. Дубоко верујемо да се они само преселе у Царство Господа нашег, а нама остаје да их волимо, поштујемо и да их се молитвено сећамо. У време агресивног атеизма, у једном од најтежих периода за нашу Цркву, мало, ни по чему вредно помена насеље Панчевачки Рит, надомак Београда, 1958. године добија првог духовника, великог пастира Цркве Христове – свештеника Павића Радоњића. Павић Радоњић је рођен 1904. године Црној Гори, у селу Заграч код Даниловграда, у кући сељака. Основну школу завршава у родном селу, а гимназију у Подгорици 1924. године. Четири разреда Богословије завршава на Цетињу, а пети и матуру у Сарајеву. Митрополит црногорско-приморски, потоњи патријарх српски Гаврило (Дожић) рукоположио га је у чин ђакона 1934. године, а недуго потом у у чин презвитера у Цетињском манастиру. На прву парохију у Његушима код Цетиња постављен је исте године, а 1939. године постављен је као парох у Паштровићима и као дворски свештеник краљице Марије на Светом Стефану. Бежећи од комунистичког терора, који је био нарочито изражен у Црној Гори, нашао се у Београду. Ту је постављен је за пароха на новооснованој парохији Крњача. Новопостављени свештеник је одмах, имајући у виду да се лева обала Дунава убрзано насељава, увидео потребу за изградњом храма. У тешким временима по нашу Цркву овај човек чврстог карактера и велике вере започиње тежак и одговоран посао, градњу првог послератног храма у Београду. Комунистичке власти одобравајају изградњу, али под посебним условом – да нова црква нема никаквих спољашњих видљивих обележја карактеристичних за православне храмове. Ипак, прота Павић је остао упоран у одлуци да, заједно са својим верницима, направи центар духовности у Крњачи и без обзира на сталне сметње власти подиже не само цркву од камена већ и ону другу: у срцима својих парохијана. Године 1961, са благословом патријарха Германа, почињу радови. Несебичним залагањем проте Павића, његове породице и парохијана које вредни прота окупља својим ауторитетом, набављен је грађевински материјал, до кога је у то време било јако тешко доћи због несташица. О ангажовању проте Павића око изградње храма сведоче и данас многи парохијани који се сећају изградње, као и изненадне посете патријарха Германа, који је, када је дошао у пратњи влади-

ке Саве, затекао проту са мотиком у рукама, како заједно са парохијанима на градилишту гаси креч неопходан за изградњу храма. Четврте године патријарховања патријарха Германа и треће године протина служења у Крњачи, освештани су темељи првог послератног храма у Београду, посвећеног Св. апостолу и јеванђелисти Луки. Да посао не иде глатко побринуле су се нове власти: већ у децембру 1961. даљи радови су обустављени. Прота Павић – познат по својој привржености и оданости Цркви, којом се красио целога живота, али и по својој тактичности – решен је да истраје. Великим залагањем и одрицањем прота успева у својој чистој намери и даљи радови су настављени маја 1964. Није познат број врата на које је покуцао ради одобрења наставка радова. Поједини комунистички прваци утркивали су се на обустављању радова у Крњачи, чак су и претили оставкама својим претпостављенима ако се радови на храму наставе. Након добијања нове дозволе за градњу, са предузимачем је прецизиран и рок завршетка радова, 10. октобар 1965. године. Година 1965, 31. октобар остаће дубоко урезан у срцима свих становника Крњаче, дан када је сав несебичан труд и одрицање овог дивног свештеника награђено. На дан када наша света Црква празнује успомену на Св. апостола Луку и Св. Петра Цетињског, служена је прва Литургија у првом послератно подигнутом храму у Архиепископији. Патријарх Герман служио је Свету Литургију уз саслужење више свештеника, а прота Павић је одликован напрсним крстом. Прота Павић, духовник какав се заиста ретко рађа, се преселио у вечност 1. марта 1995. године. На темељима рада проте Павића настала су два велелепна храма, који су данас украс насеља Котежа и Крњаче. Нажалост, нисам имао част и задовољство да упознам овог дивног, вредног и великог духовника. Ово што напред написах само је мали део онога што сам слушао од мојих родитеља и других његових парохијана и савременика о овом човеку изузетних способности, благе нарави, али веома поштованог – како у породици, тако и од верника и претпостављених. Нарочито је уживао поверење патријарха Германа, који га је веома ценио и волео.

Приредио: Славко Живковић

СТРАДАЊЕ ХРИШЋАНА У СИРИЈИ Првојерарх Антиохијске Патријаршије Игњатије и предстојатељи других хришћанских заједница у Сирији издали су заједничко саопштење поводом бомбашког напада од 10. маја 2012, у коме је, у предграђу Дамаска, АлКазаз, погинуло 55, а рањено 370 особа: Пред овим болним страдањима, молимо се свемогућем Богу да исцијели ране Сирије и сиријског народа, да би се припадници једног народа вратили једни другима у љубави, помирењу, праштању, сарадњи и мудрости.

ДВА КОВЧЕГА ИЗ ВРЕМЕНА ПАТРИЈАРХ ИГЊАТИЈЕ ЦАРА ДАВИДА IV: АРАПСКE ЗЕМЉE СУ Израелски археолози су пронашЈЕДИНСТВЕНЕ Блажењејши Патријарх Антио- ли уникатне ковчеге из времена цара хијски и читавог Истока Игњатије Давида, пише KATHweb. Захваљујући IV је истакао да су арапске земље тим проналасцима научници у Израјединствене и да арапски народи не елу су први пут добили могућност да истражују предмете јудејског култа, допуштају њихову подјелу. Приликом састанка са настале хиљаду година прије Христа. Археолози јерусалимског Јевределегацијом либанског покрета независних насериста „Ал-Мурабитун“, јског универзитета под руководна челу са његовим предсједником ством Јоси Гарфинекела, ископали су Мустафом Хамданом, патријарх у рејону Хирбет-Кијафа, близу мјеста Игњатије је казао да су грађани гдје се по претпоставци одиграо Бејрута, Дамаска или било које дру- легендарни бој између Давида и ге арапске престонице представ- Голијата у долини Ела, два ковчега из ници једне културе и цивилизације времена прије Соломона. Један каи управо зато морају да се боре за мени (око 35 цм дубине), а други глиочување територијалног интегри- нени (око 20 цм). Према мишљењу тета арапског свијета. Мустафа Хам- Гарфинкела, они су минијатурна дан је изразио увјерење да ће Сирија изображења Ковчега Завјета. савладати кризу и изаћи из ње још СВЕШТЕНИК ОСВОЈИО ЕВЕРЕСТ јача него прије. СМРТНА КАЗНА ЗА ВРИЈЕЂАЊЕ АЛАХА

Познати руски путник, свештеник Фјодор Коњухов попео се на Еверест. На његов врх Фјодор се попео у саНародна скупштина Кувајта при- ставу руске екипе од седам чланохватила је пројекат закона који ва, под вођством познатог алпинипредвиђа смртну казну за вријеђање сте Александра Абрамова. Коњухов Алаха, саопштава Интерфакс, је Монт Еверест освојио други пут. Први пут се попео на највиши врх 11. позивајући се на локалне медије. маја 1992. године. Четрдесет депутата је подржало Фјодор Коњухов је први свешзаконодавну иницијативу, шесторо теник Руске Цркве који се попео на је било против. Да би ступио на снагу, Еверест . На врх је са собом носио пројекат закона мора да одобри влаикону светог Николе, са којом је чеда и да га потпише емир Кувајта. тири пута обишао Земљу. Сагласно документу, сваки човјек који увриједи Алаха, Куран, било ВИШЕ ЏАМИЈА НЕГО ШКОЛА којег пророка или неку од жена проУ јуну је на окупираној рока Мухамеда, може бити кажњен територији Кипра уприличена свесмртном казном. чана церемонија полагања камена темељца највеће џамије Сјеверног

јул / 2012 / svetigora

Очински и одговорно, вјерујући у Божије обећање: „Ја сам са вама до свршетка вијека“, позивамо све житеље земље, муслимане и хришћане, да нам се придруже у молитви, да би Бог заштитио народ Сирије од свих опасности и страдања.

IZ SVIJETA

IZ SVIJETA Кипра, пише главни уредник турског кипарског часописа Kibrisli, Картал Харман. „Очевидно, нико не сматра да су 192 постојеће џамије сасвим довољне, и никога не брине то што има свега 160 школа“, пише Харман. На 364 човјека на окупираној територији долази један љекар, на 836 становника дође један вјерски активиста, на 66 250 људи дође једна болница, а на 1 386 људи једна џамија, пише Харман, који такође указује на то да на окупираном дијелу Кипра има 187 села и 192 џамије.

svetigora / 2012 / јул

МОРАТОРИЈ НА АБОРТУСЕ Ректор Руског православног универзтета, игуман Петар (Јермејев) предложио је да се у Русији уведе једном годишње, на Међународни дан заштите дјеце (1. јун), двадесетчетворочасовна забрана вршења абортуса. „Барем тога дана сви они од којих зависи та одлука, треба да послушају глас савјести и да уведу мораториј на чедоморство у нашој земљи“, изјавио је игуман Петар, уочи Дана заштите дјеце. У његовој званичној изјави, коју су у четвртак пренијеле РИА Новости, речено је да су абортуси на Дан заштите дјеце монструозно лицемјерје. „Сваке године 1. јуна сви у један глас заступају дјечја права, док у исто вријеме тога дана на хиљаде дјеце бива ускраћено за право на живот на најнехуманији начин“, истакао је ректор.

КАМЧАТСКИ ЉЕКАРИ НА ДАН ЗАШТИТЕ ДЈЕЦЕ НЕЋЕ ВРШИТИ АБОРТУСЕ Дан заштите дјеце, 1. јун, на Камчатки је проглашен Даном без абортуса, саопштава локална прес служба. Камчатска породилишта су подржала иницијативу регионалне канцеларије међурелигиозног друштвеног покрета за заштиту права родитеља и дјеце „Родитељски састанак“ и Министарства здравља Камачатског краја, каже се у саопштењу. Љекари на Камчатки тога дана неће вршити прекидања трудноће, а у крају ће се активирати борба против абортуса, саопштава Интерфакс.

IZ pomjesnih crkava ГРУЗИЈА – САБОРНО КРШТЕЊЕ У још једном саборном крштењу у храму Свете Тројице у Тбилисију крштено је око 400 беба.

Приредио: Славко Живковић

ну је извршио хиротонију и увођење у трон новопостављеног Епископа Боцване Г. Генадија и освештао земљиште на коме ће се изградити први православни храм у Боцвани.

ПОКУШАЈ АТЕНТАТА НА СВЕШТЕНИКА На архимандрита Јоакима (Василаку), епитропа Триполске митрополије Александријске Патријаршије, 2. маја увече пуцано је у дворишту цркве Светог великомученика Георгија Побједоносца. У оца Јована је пуцао је из калашњикова фанатик муслиман, не Либијац, него страни бојовник, јавља агенција Амен. Самим чудом отац Јоаким није погинуо, рафал је прошао десет центиметара од његових ногу. На мјесто У циљу повећања наталитета у дешавања стигли су и предсједник земљи, Патријарх грузијски Илија грчке општине у Триполију, амбасаобећао је да ће бити кум свим бебама дор Кипра, опуномоћени представрођеним у православним породи- ник амбасаде Грчке и православни цама које већ имају двоје или више вјерници. дјеце. Од првог оваквог масовног крштења 2008, Његова Светост је по„ДАНИ ПРАВОСЛАВЉА“ У стао кум око 11 000 новоређенчади. ШВАЈЦАРСКОЈ Грузијски предсједник Михаил Током маја 2012. организовани су Сакашвили истакао је да је Патријарх „Дани православља“ на територији увелико заслужан за повећање ната- Швајцарске Конфедерације. литета, који је 2010 порастао за 25% у односу на 2005. Број абортуса је у овом периоду такође опао за 50%. Родитељи чија су дјеца крштена у недељу 6. маја навели су да је Патријарх заслужан за њихову одлуку да имају треће или четврто дијете. СТО ГОДИНА ПРАВОСЛАВЉА У ЈУЖНОЈ АФРИЦИ Свјетлост православне вјере обасјала је југ афричког континента прије тачно сто година. Тим поводом је другу половину маја, Патријарх Ова је манифестација, по први александријски и све Африке Г. Тепут организована у овој земљи, окуодор II провео у пастирској посјети пила представнике свих помјесних Кејптауну, Јоханесбургу и Преторији Цркава заступљених у Швајцарској. (Јужноафричка Република) и ГабороСвечаности су почеле саборним ну (Боцвана). служењем Божанствене Литургије Патријарх Теодор је у Кејптауну у храму Светог Павла при Правоосвештао нови митрополијски славном центру Констанинопољске храм посвећен Светим мученициПатријаршије у Шамбезију. Празма Николају, Рафаилу и Ирини. У нично богослужење служили су: Јоханесбургу и Преторији патријарх Митрополит швајцарски Јеремија је у грчким парохијама служио Све(Константинопољска Патријате Литургије у част великог јубилеја, ршија), Епископ корсуњски Неа посјетио је и руску парохију, где је стор, викар Швајцарске митрослужио велико вечерње уочи празполије, Епископ лампсакијски ника Вазнесења Господњег. У Габоро-

Макарије (Константинопољска Патријаршија), а такође и јерарси и свештенослужитељи других помјесних Цркава. АРХИЕПИСКОП ЈЕРОНИМ У РУСИЈИ

Архиепископ атински и све Јеладе г. Јероним боравио је од 23. до 27. маја 2012. године у званичној посјети Руској Православној Цркви. На празник Вазнесења Господњег, после Свете Литургије у Патријаршијском саборном храму Успења Пресвете Богородице у московском Кремљу, Патријарх московски и све Русије Кирил и Архиепископ атински и све Јеладе Јероним II, уз епископе и свештенство, предводили су литију са чудотворном иконом Богородице Иверске. Литија, која је кренула од Успенскога храма, завршена је испред цркве Светог Василија Блаженог, гдје су патријарх Кирил и архиепископ Јероним служили Акатист икони Богородице Иверске и светим равноапостолним Кирилу и Методију. На овом молитвеном сабрању, архиепископ Јероним је отворио манифестацију Дан словенске књижевности и културе.

ПРАВОСЛАВЉЕ У ЧЕЧЕНИЈИ У Чеченији су установљене три нове православне парохије. То је одлучио на свом засједању Епархијски савјет Владикавкаске и Махачкалинске епархије, саопштава Интерфакс. Парохије су успостављене на станицама Ишћерска, Червљенаја, Шолковскаја. За њиховог настојатеља је назначен јеромонах Амвросије (Марченко). Учесници засједања су се сагласили да преузму од Министарства одбране Руске Федерације капелу Светог Ђорђа на станици Калињинскаја у Чеченији. НОВИ СВЕТИТЕЉИ У РУСКОМ КАЛЕНДАРУ

У Духовно-административном центру Руске Цркве на југу Русије, под предсједавањем патријарха Кирила 6. јуна 2012. године отворено је редовно засједање Светог Синода. Првога дана рада донијета је одлука о уношењу у мјесецослов Руске Цркве недавно канонизованих светитеља Константинопољске – преподобне Софије Хотокуриду (6/23. април) и Српске Цркве – преподобног Јустина Ћелијског (1/14. јун), преподобног Симеона Дајбабског (19. март/1. април) и сабора Новомученика Јасеновачких (31. август/13. септембар).

РУСИЈА, А НЕ НАТО Од 16. до 26. маја, у оквиру програма Федералне агенције Руска сарадња и Синодалног одсјека за питања омладине Руске Цркве, у Москви се налазила делегација Братства православне омладине Црне Горе, на челу са свештеником Мијаилом Бацковићем. Представници Братства су се изјаснили о актуелним питањима везаним за гоњење Српске Цркве у Црној Гори и за негативне последице интеграције Црне Горе у НАТО. Представници Братства православне омладине донијели су специјални проглас, који су предали представницима руских државних структура, друштвених организација, као и представницима Руске Цркве. У свом прогласу, представници Српске Цркве посебно су изразили забринутост због могућих планова уласка Црне Горе у НАТО алијансу: „Свако ко иде праведним путем ка Господу, дужан је да прође кроз страдања и голготу како би достигао Васкрсење. Српски народ у Црној Гори, Србији, Републици Српској и другим републикама бивше Југославије последњих година пролази кроз страдања. Зато ми, Братство православне омладине Црне Горе, добро видимо опасност од стране тзв. новог свјетског поретка, који се надвио не само над нашу земљу, него и над Балкан и Европу. Милосрдни анђео, тако је била названа агресија НАТО алијансе на српски народ 1999. године. И ова агресија се наставља до данас. Први дарови Милосрдног анђела биле су бомбе са обогаћеним уранијумом, а даља лукава демонска политика НАТО покушава да на сваки могући начин увуче српски народ у своју крвожедну алијансу. Када је у 18. вијеку моћна Османска империја напала малу Црну Гору, свети Петар Цетињски је отишао у Русију и затражио помоћ. Следујући завјетима великог светитеља, који је одлазећи Господу казао: Молите се Богу и држите се Русије, и ми сада тrажимо вашу помоћ, драга браћо и сестре! Ми молимо Москву да јасно одреди свој став и подржи нас у

јул / 2012 / svetigora

НОВИ СВЕТИТЕЉИ Свети Синод Константинопољске Патријаршије прибројао је лику светих 11 новомученика пострадалих током прве двије године совјетске окупације Естоније. Патријарх константинопољски Вартоломеј упутио је писмо предстојатељу аутономне Естонијске Православне Цркве, Митрополиту таљинском и све Естоније Стефа-

ну, у коме се прихвата предлог за прослављење пет свештеника, два ђакона, једне попадије и три лаика који су исповиједали Христа пред совјетским режимом и пострадали мученички у затворима и прогонству у периоду од 1940. до 1941. године. Њихов спомен прослављаће се 14. јуна.

IZ pomjesnih crkava

svetigora / 2012 / јул

овој праведној борби против проширења НАТО-а на Балкан, зато што ширење НАТО алијансе на Балкану, носи пријетњу безбједности Европе и читавог свијета. Помажући нама, Русија помаже себи. Стављајући своју ногу на малу Црну Гору НАТО добија ослонац, како би се чврсто ослонио на Балкан, на Србију, Републику Српску и друге православне земље. Зато молећи Господа за опраштање грјехова, који су учињени проливањем невине крви не само српског народа, него и народа Авганистана, Ирака и Либије, ми морамо ујединити напоре, како би спријечили да се тако нешто деси у будућности. Тај посао мора да буде важан аспект међународног православног покрета. И нека нас бол, страдање и жртве, као и сјећање на оне који су погинули са вјером у Господа и Васкрсење, ујединe у борби против овог великог искушења.“

ДАН СВЕТОГ ЦАРЕВИЋА ДИМИТРИЈА Православна Црква 28. маја празнује Светог благовјерног царевића Димитрија, угличког и московског. Свети царевић Димитрије је био син цара Ивана Грозног. За вријеме царовања Фјодора Ивановича, када је фактички владар Руске државе био његов зет – властољубиви бојар Борис Годунов, царевић Димитрије је заједно са мајком, царицом Маријом Фјодоровном био удаљен са двора у Углич. Желећи да се отараси законитог наследника руског трона, Борис Годунов је почео да ради против царевића, као против личног непријатеља. У суботу, 15. маја 1591. године, дјечака су, док је шетао по дворишту са дадиљом, убице (Осип Волхвов, Данило Битјаговски и Никита Качалов) звјерски заклале. Мноштво чудеса и исцјељења почело је да се дешава на његовом гробу, посебно су се исцјељивали обољели од очију. А 3. јула 1606. године свете мошти страстотрпца царевића Димитрија обретене су нетрулежне.

iz ota~astvene crkve СВЕТИ ПЛАТОН БАЊАЛУЧКИ У суботу, 5. маја, Православна Црква молитвено је прославила Светог свештеномученика Платона, eпископа бањалучког. Широм Бањалучке епархије служене су Свете Литургије, а најсвечаније је било у придворном храму Свете Тројице у Бањој Луци, гдје и почивају мошти Светог владике Платона. Свету Архијерејску Литургију служили су Епископ бањалучки г. Јефрем и Епископ источноамерички г. др Митрофан, уз саслужење осморице свештеника и двојице ђакона и уз учешће великог броја вјерног народа. У пригодној бесједи епископ Митрофан се захвалио домаћинима на гостопримству, али је истакао и значај Светог владике Платона за Свету Цркву, а нарочито за Бањалучку епархију. СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ На дан празника, 3. маја, Епископ ваљевски г. Милутин, служио је Свету Архијерејску Литургију испред манастирске цркве уз саслуживање двадесетдвојице презвитера, из Епархија СПЦ из земље и расејања, па чак и из Јеладске цркве. На крају Свете Литургије епископ Милутин је свима честитао празник и поручио да никога не мрзимо, никога не осуђујемо, никоме не чинимо зло, јер се само тако може задобити спасење. Од када је Свети владика Николај 2003. године унијет у диптихе светих, залагањем архимандрита Авакума у његовој задужбини – манастиру Лелић – заживјела је пракса да се уочи празника, а пред само бденије, у цркву литијски унесу свијеће од чистог пчелињег воска, гдје ће горети цијеле године у славу Божју и част Светог Николаја, а за спас српскога народа. Ове свијеће, тешке 80 килограма и високе 2 метра, израдили су монаси манастира Лелић од чистог воска који је вјерни народ приложио у току претходне године.

Приредио: Славко Живковић

свештенослужитеља и хора призренских богослова. Светој Литургији су присуствовали вјерници пристигли из свих крајева Србије и Црне Горе, представници општине Грачаница, КФОР-а, УНМИК-а и Италијанске канцеларије у Приштини. У току Свете Литургије вјерницима се обратио епископ Теодосије. Владика је посебно нагласио да обновом литургијског живота и нарочито рада Призренске богословије Срби на Косову и Метохији показују да су и даље присутни у овом древном граду и сједишту Епархије рашко-призренске. СЛАВА ХРАМА НА ВРАЧАРУ

Празник Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, слава завјетног храма српског народа, молитвено је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Патријарх српски г. Иринеј. Литургијском сабрању, на коме су саслуживали Преосвећена Господа Епископи, хвостански Атанасије и ремезијански Андреј, као и четрнаест свештеника и петoрица ђакона Архиепископије београдско-карловачке, присуствовали су Његово Краљевско Височанство принц Александар Карађорђевић са члановима Краљевске породице и Крунског савјета.

НОВИ ПАРОХ У КАРАКАСУ У цркви Светог великомучениХРАМОВНА СЛАВА У ПРИЗРЕНУ ка Георгија у Каракасу, главном граУ Призрену је 6. маја свечано ду Венецуеле, која припада Епархији прослављена храмовна слава Са- буеносаиреској и централно-јужноборне цркве Светог великомученика америчкој, у Недјељу о слијепом јереј Георгија. Радост свечаности била је Александар Ђурђевић, који је на ову још већа, јер је Свети Георгије крсна парохију постављен од стране надслава и Епископа рашко-призренског лежног администратора епархије г. Теодосија који је и началствовао Митрополита црногорско-приморСветом Литургијом уз саслужење 14 ског Г. Амфилохија, служио је Свету

јул / 2012 / svetigora

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ Литургију уз саслужење оца Кирила ла, игумана тврдошког Саве, проУ МИТРОПОЛИЈИ из Руске Православне Цркве. тојереја-ставрофора невесињског ЗАГРЕБАЧКООтац Кирил, по професији стома- Алексе Зубца, као и цјелокупног ЉУБЉАНСКОЈ толог, неколико година је опслужи- свештенства мостарско-неретванПатријарх српски г. Иринеј са вао двије српске цркве у Венецуели, ског намјесништва. члановима Светог Архијерејског гдје је српска православна парохија Синода, Преосвећеним Епискооснована 1955. године од стране пима: сремским Василијем, бачуглавном политичких емиграната, ким Иринејом и шумадијским који су у ову земљу дошли после ДруЈованом, стигао је 7. јуна 2012. годигог свјетског рата, због неслагања са не у тродневну посету Митрополији тадашњим југословенским комунизагребачко-љубљанској и Републистичким режимом. ци Хрватској. Домаћин, Митрополит загребачко-љубљански Г. Јован, СЛАВА ВИСОКИХ ДЕЧАНА свештенство и вјерни народ дочекао У манастиру Високи Дечајесрпског Патријарха и Преосвећене ни свечано је прослављен празархијереје у Саборном храму ник Вазнесења Господа Исуса ХриПреображења Господњег гдје је слуста, храмовна слава манастира. жена доксологија. У поздравном гоСвету Литургију служио је Епископ вору Митрополит Јован јепожелио рашко-призренски г. Теодосије уз добродошлицу високим гостима иисаслужње 10 свешенослужитеља стакао важност и значај ове посјете. и у присуству преко двије стотине Његова Светост Патријарх српски Г. вјерника са Косова и Метохије и друИринеј у отпоздравном говору и погих дјелова Србије. Ове године празруци вјерном народу истакао је веник Вазнесења прослављао се на лику радостшто је гост Митрополије. празник Светих Кирила и Методија, Другог дана, 8. јуна, посјетили су заштитника новообновљене ПриЛитургијско славље увеличали су Предсједника Републике Хрватзренске богословије, па је радост литургијског сабрања у Дечани- хорови Православног богословског ске господина Иву Јосиповића и ма била још већа, јер су у празнику факултета из Београда и Богословије Предсједника Владе Хрватске госпоучествовали наставници и ученици Светог Кирила и Методија из При- дина Зорана Милановића. У суботу зрена. Литургији су присуствовали 9. јуна 2012. године, Његова Светост Богословије. и представници других религијских Патријарх српски Г. Иринеј освештао заједница, представници јавног жи- је нови храм Светога Саве у Загребу. ОСВЕЋЕЊЕ КОНАКА вота Босне и Херцеговине, као и Храм Светог Саве изграђен је у окМАНАСТИРА БУКОВО Празнично сабрање пово- многобројни народ из свих крајева виру зграде гимназије Кантакузина Катарина Бранковић и духовног цендом освећења новог конака ма- Епархије и дијаспоре. тра у манастиру Свете Петке. настира Буково, у недјељу 27. маја ДУХОВСКИ УТОРАК У ЛЕШЈУ 2012. године, отпочело је Светом На Духовски уторак 5. јуна, у маБОГОСЛОВЦИ ИЗ МОСКВЕ НА Архијерејском Литургијом, коју су КОСМЕТУ служили Преосвећена Господа Епи- настиру Покрова Пресвете БогоПо благослову Његове светоскопи: тимочки Јустин, рашко-при- родице у Лешју код Параћина, Свезренски Теодосије и крушевачки ту архијерејску Литургију служио сти Патријарха московског и све Давид; уз саслужeње настојатеља је Епископ крушевачки г. Давид. Русије Кирила и на позив ЕпискоТеодосија, манастира Буково архимандри- Литургији је присуствовао велики парашко-призренског та Илариона; протосинђела Стефа- број верника из Параћина и околи- хор Сретењске богословије из Мона, настојатеља манастира Зочиште; не, а самом епископу саслуживало је скве, посјетио је Косово и Метохију. јеромонаха Панарета, настојатеља четири презвитера и четири ђакона. У храму светог великомученика У току Литургије епископ Давид Димитрија Солунског у Косовској манастира Бођани; као и бројног је у презвитерски чин рукоположио Митровици одржанје концерт свештенства. дотадашњег јерођакона Дионисија, којему је присуствовао Епископ дугогодишњег сабрата овог мана- рашко-призренски Теодосије и ОПЕТ ЗВОНА У МОСТАРУ стира. Својом предивном беседом шеф канцеларије Амбасаде Руске ЗВОНЕ У недељу, 3. jуна 2012. године, епископ је честитао новом презви- Федерације у Приштини, А. Ј. Шуна Тројичиндан, поново су се, на- теру рукоположење и присутном на- гуров. Епископ рашко-призренски Теодосије се обратио гостима са изкон двије деценије, зачула зво- роду празник. После Свете Литургије у са- разима захвалности. Замолио је да се на са Саборног храма у Мостару. Свету Архијерејску Литургију слу- мом манастирском конаку била је Његовој светости Патријарху Кирилу пренесе искрено признање и зажио је Епископ захумско-херце- постављена трпеза љубави. Вијест приредио Војислав Рупић, хвалност за његову бригу о Српској говачки г. Григорије уз саслужење Параћин Православној Цркви и српском наигумана житомислићког Дани-

iz ota~astvene crkve роду на Косову и Метохији, као и ПРЕТУЧЕН МОНАХ У за програм помоћи српским маКОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ настирима на Космету, народним Двојица непознатих нападача су кухињама и подршку Призренској 13. јуна претукла монаха Митрофабогословији који се реализује већ на у јужном дијелу Косовске Митронеколико мјесеци. вице. Монах је смјештен на Хируршко одељење митровачке болнице, СЛАВА ПАРАКЛИСА СВЕТОГ а констатоване су му повреде глаЛУКЕ НА ВМА ве и руке. Архијерејски намјесник Са благословом Патријарха Милија Арсовић је рекао да је мосрпског г. Иринеја, Епископ хвостан- нах нападнут у близини општине и ски г. Атанасије служио је 11. јуна Све- зграде Југобанке у јужном делу Коту Архијерејску Литургију у паракли- совске Митровице, који је настањен су Светог Луке Симферопољског при већинским албанским живљем, када Војномедицинској академији у Бео- су на њега, без икаквог повода, насрграду. нула двојица нападача. У митровачку болницу довели су га припадници косовске полицијске службе. Ово је у два дана други озбиљан инцидент у Косовској Митровици, након што је претходно у сјеверном дијелу града пуцано из ватреног оружја на полицијску патролу која се налазила у насељу Бошњачка махала.

svetigora / 2012 / јул

АВВА ЈУСТИН НАС СВЕ ПРИЗИВА Празник Преподобног авве Јустина Ћелијског и Врањског прослављен је у четвртак, 14. јуна, молитвено и торжествено у манастиру Ћелије Ваљевске. Свету Архијерејску Литургију служили су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Господа Епископи: зворничко-тузлански Василије, шумадијски Јован, врањски Пахомије, нишки Јован и ваљевски Милутин уз саслужење свештенства.

Поред духовника параклиса саслуживало је више београдских свештеника уз појање певачког друштва „Мокрањац“ при Светосавском храму. Поред лекара, болничког особља и болесника, служби су присуствовали и други верници. Владика је преломио славски колач са лекарима ВМА и добротворима параклиса. Прву Литургију у новоустановљеном параклису је 11. априла 2009. године служио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Параклис је посвећен Светом Луки, архиепископу симферопољском и кримском, универзитетском професору и лекару, који је Током Литургије је бесједио миканонизован крајем прошлог века трополит Амфилохије, а на крају као исповедник вере. Икону са че- Литургије окупљенима се обратио и стицом његових целебних моштију домаћин сабрања, епископ Милутин, параклису је даривао Патријарх мо- захваливши се свима онима који су сковски и целе Русије г. Кирил. Од дошли и увеличали овај заиста велитада два свештеника, духовника, ре- чанствен догађај. довно служе Свету Литургију сваке Над гробом оца Јустина, након суботе, недеље и празника, обила- резања славског колача, бројним зе пацијенте и медицинско особље вјерницима обратили су се његови у склопу болнице, исповедају их, ученици, епископи Атанасије и причешћују и крштавају. Амфилохије. Владика Атанасије је ре-

као: „Нека би нас Авва окупљао, као што нас окупља у православљу. Отац Јустин је проповедник свеправослванога јединства. Отац Јустин није проклињао екуменизам, него критиковао лажни, а истицао истински православни богочовечански екуменизам. Будите трезвени православни хришћани. Особина монаха је трезвеност, расуђивање, па онда долази послушност и све остало. Главна врлина је љубав. Ако зарад истине газимо љубав, осветиће нам се истина презирањем истине, тако је говорио велики учитељ Цркве Хомјаков.“ Потом се митрополит Амфилохије осврнуо на искушење у којем се налази данас наша Црква, и емотивно и са сузама у очима зажалио због онога што данас ради његов сабрат и ученик оца Јустина, монах Артемије, замоливши народ да се помоли за њега и дјецу коју је залудио: „Да их Бог просвијетли да се врате светом ћивоту, Цркви светосавској, да не стварају први пут у историји Српске Цркве секту. Сам је свјестан онога што је и Сабор записао у свом саопштењу: да се раскол не може опрати ни крвљу мученичком. Ако то зна, зашто онда прави раскол? Зашто бјежи од светиње, зашто бјежи од своје браће? Звали смо га да разговарамо, али он неће. Зашто неће? Јер је очевидно уобразио да је он светац Божји! Погордио се! И то је оно што је најопасније. Гордост је изагнала и Адама из раја и Јуду са Тајне вечере... Зато вас све молим да се помолимо за нашега брата Артемија, да му Господ даде покајања, и нама свима. Онакво покајање какво је имао наш отац Јустин. Да идуће године, ако Бог да, када буде пренос (а биће, ја се у Бога надам) пренос моштију Светога Авве, да будемо овдје, да цјеливамо мошти његове, да се не одвајамо од њега. Јер он није разарао Цркву Божју. Иако је живио у временима кад су били други расколи, он је овдје, како причају наше сестре, дан и ноћ постио да Господ зацијели рану на Цркви Христовој. Таквога оца Јустина знамо и такав нас призива овој светињи, све нас, па и нашега брата Артемија. Да му Господ даде мудрости, знања, и изнад свега покајања и смирења, да дође овој светињи заједно са нама, да прославимо Име Божје и да цјеливамо мошти овога светога Божјега човјека.“

Приредио: Рајо Војиновић ОБНОВЉЕНА БОГОСЛОВИЈА СВЕТИХ КИРИЛА И МЕТОДИЈА У ПРИЗРЕНУ – ГОДИНА ПОСЛЕ Благодаћу Свесвете Тројице и благословом Светог Архијерејског Сабора СПЦ, а трудом Епископа рашко-призренског г. Теодосија, који је и вршилац дужности Ректора, новообновљена Богословија Светих Кирила и Методија у Призрену је успјешно завршила прву школску годину.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ НИКОЛАЈА У СЕЛУ МОМЧЕ У КУЧИМА Поводом празника Преноса моштију Светог оца Николаја, 22. маја је у селу Момче у Кучима свечано и саборно прослављена храмовна и сеоска слава. У самом подножју кучких планина сабрао се вјерни народ око светог храма, настављајући традицију која је у једном периоду била прекинута. Домаћини славе били су братственици Рашовићи, док су се за идућу годину јавили братственици Јововићи. Обновљени храм освештао је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије 7. јуна 2008. године и од тада, на радост свих, траје ово дивно сабрање око храма Светог Николе. ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ ВАЗНЕСЕЊА НА УБЛИМА КУЧКИМ На Ублима у Кучима 26. маја свечано је прослављена слава саборног кучког храма, који је посвећен празнику Вазнесења Господњег. И поред тога што празник увијек бива четвртком, радним даном, то није омело Куче да се саберу око своје светиње. На Светој Литургији пјевала је старија група Дјечјег црквеног хора Златица при храму у Дољанима. Домаћин славе био је Драгољуб Прелевић. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦРМНИЧКОМ СЕЛУ ГОДИЊЕ

Митрополит Амфилохије је 26. маја, са презвитером Срђаном Стефановићем, парохом црмничким и другим свештенством, служио Свету архијерејску Литургију у цркви Светог Јована Богослова у селу Годиње у Црмници. Ова црква се налази у веома лошем стању: кров је потпуно урушен, а зидови су на више мјеста напукли,и потребна јој је темељна обнова. Црква је на овом мјесту постојала још од 9. вијека, а по појединим предањима чак и од раније. У њој се редовно служило до прије педесетак година. Након читања Светог Јеванђеља митрополит Амфилохије се сабраним вјерницима обратио пригодном бесједом, у којој је између осталог рекао: „Истина живота је свјетлост. Не свјетлост која нас сада обасјава од овога земнога сунца, него вјечна и непролазна свјетлост која сија са Лица Божијега, са Лица Христвога, која је обасјала и обасјава све и сва“. „Као што сви потоци увиру у океан, тако и све што се догађа на земљи, сва створења и сва бића увиру у Њега, освијетљена Његовом вјечном истином, Његовом свјетлошћу, Његовим вјечним животом и Његовом мудрошћу“, рекао је владика Амфилохије. Митрополит је служио и помен приложницима, добротво-

јул / 2012 / svetigora

Први разред је са успјехом завршило једанаест ђака, који су отишли на заслужени одмор својим кућама. На јесен ће им се придружити још око петнаестак нових првака. Богословија у Призрену основана је 1871, а престала је са радом у јуну 1999, одмах након доласка снага КФОР-а на Косово и Метохију, када су у њене просторије ушли призренски Срби истерани из својих домова. У мартовском погрому 2004. комлекс зграда је запаљен и уништен, а у самој згради страдао је Душан Недељковић. Свечаност обнове и поновног почетка рада Богословије одржана је 21. септембра 2011. г. Иако их по неколико година дијели од пунољетства, ученици Призренске богословије дјелују далеко зрелије и озбиљније од својих вршњака. Ријешени да се посвете вјери, њих деветорица не скривају радост што ће се школовати у познатој духовној школи коју су завршиле, или су били у њој професори, многе важне личности српског црквеног живота и новије историје, а међу њима и патријарси Варнава, Гаврило, Павле и садашњи српски патријарх Иринеј. - Ниједног тренутка се нисам премишљао око доласка у Призрен. Ово је стари српски град, престоница цара Душана и само могу да будем поносан што овде учим како да служим Богу -прича Јован Филикомовић (15) из Новог Пазара. Вијест приредио јерођакон Силуан

Hronika mitropolije

рима, ктиторима, свештенослужитељима и свима који су се упокојили у нади на васкрсење и живот вјечни. Истог дана, у поподневним часовима, господин Митрополит је, заједно са протопрезвитером Ђуром Томовићем, надлежним парохом љешкопољским и Љешанске нахије служио молебан за почетак сваког доброг дјела, а поводом почетка радова на обнови цркве Светих мученика Кирика и Јулите у Доњој Горици, иницираној од стране тамошњег Црквеног одбора. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ СВЕТОГ НИКОЛЕ НА ПЕЛЕВОМ БРИЈЕГУ

што је пролазно, него се темељи на васкрсломе Христу, Христу вазнесеноме и вјечноме, и темељи се на Духу Светоме животворноме, којим дише све што дише, који је Цар небески, који силази на Цркву Своју и уграђује се у свако биће, у свако створење“, рекао је владика Амфилохије у литургијској проповиједи. „То је смисао Свете тајне миропомазања и тајне крштења у име Оца и Сина и Духа Светога. Обукли смо се у Христа примајући печат Његов. Тако смо се удостојили истога онога дара којега су се удостојили Христови ученици на Гори сионској“, објаснио је митрополит Амфилохије. Након Свете Литургије и литије митрополит Амфилохије је одслужио помен војводи и свештенику братоношком Пеју Станојеву на његовом гробу поред храма, а потом благословио славски колач и сабранима честитао славу. Домаћин славе – породица Видић је кумство за наредну годину предала породици Чађеновић. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ РЕЖЕВИЋИ Митрополит Амфилохије је 29. маја са свештенством служио Свету архијерејску Литургију у манастиру Режевићи.

svetigora / 2012 / јул

Митрополит Амфилохије је 27. маја, на Недјељу Светих отаца, са свештенством служио Свету архијерејску Литургију у манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу у Братоножићима. Овим литургијским сабрањем прослављена је манастирска слава, празник Преноса моштију Светог Николаја, који славимо 22. маја. „Црква се не темељи на ономе

Митрополит је претходног дана служио Свету Литургију у манастиру Свете Петке у Добром Долу у горњомартинићком селу Гостиље, а ноћ раније је у истом манастиру замонашио чином мале схиме сестру Сању, послушницу овог манастира, давши јој име Доротеја.

Hronika mitropolije – под притиском мјештана и Цркве – основана Комисија ОБНОВЉЕНА ЦРКВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ И за обнову ове цркве. Питање обнове овог храма је на СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ НА СВЕТОМ СТЕФАНУ У складу са пројектом одобреним од стручне црногорској политичкој сцени и у дијелу јавног мњења Комисије за обнову цркве Пресвете Богородице на Све- посљедњих годину дана било средство за даље клеветом Стефану, коју је прошле године основала Влада Црне те на рачун Митрополије и уопште Православне Цркве Горе, крајем маја је завршена обнова овог храма, који је у Црној Гори и продубљивање идентитетских и идепосљедњих годину дана био предмет изузетне медијске олошких подјела које већ годинама изнутра разарају Црну Гору. Овом обновом је на благотворан и разупажње. ман начин превазиђено то непосредно и ирационално манипулисање овом древном паштровском светињом.

У литургијској проповиједи Владика је казао да је силаском Светог Духа на Апостоле установљена пуноћа Цркве: „То је тренутак када је Дух Свети сабрао прву заједницу, утврдио је Својом силом, Својом мудрошћу је испунио, Својим откривењем и јављањем и када је Црква Божја кренула у овај свијет да проповиједа. Тада су се Свети апостоли напојили воде живота и онда су кренули да и друге напајају водом живота, а то јесте управо Дух Свети и истина Божја. Зато се Дух Свети назива душом Цркве“.

јул / 2012 / svetigora

Сви груби грађевински радови на храму су завршени. Остаје још да се уради прилаз цркви и унутрашње уређење самог храма. Радове је посљедњих мјесец дана, у сарадњи са Митрополијом, Управом манастира Прасквице, која се стара о свим храмовима на Светом Стефану, као и Црквеним одбором за обнову цркава на Светом Стефану и православним вјерницима из Паштровића, обавило предузеће познатог никшићког привредника Миодрага–Даке Давидовића, које је иначе ангажовано на пројектима на Светом Стефану и околини. Обновљени храм су 29. маја обишли митрополит Амфилохије, братство манастира Прасквице, тамошњи Црквени одбор, у име закупца „Aman Resorts“ главни менаџер хотела Свети Стефан г. Кевин Брук, сувласник компаније „Adriatic Properties“ г. Петрос Статис, г. Давидовић и поједини чланови поменуте владине Комисије. Након краће молитве пред црквом, Митрополит је заблагодарио Богу на обнови ове светиње и захвалио свима који су допринијели њеној обнови, изразивши наду да се више у Црној Гори неће забрањивати обнове богомоља које, у име Господње, обнављају љубав и заједништво међу људима, што је заправо циљ и њихове градње и њихове обнове. Новобновљена црква Свете Госпође потиче из 15. вијека, а свој коначан изглед је добила обновом 1937. Тада је ктитор била краљица Марија Карађорђевић, а храм почиње да слави и свога другог покровитеља – Светог благовјерног књаза Александра Невског. Црква је ради изградње коцкарнице и ресторанске терасе срушена 1959. године са одобрењем тадашњег Завода за заштиту споменика културе и уз оштро противљење тадашњег игумана манастира Прасквице, Бориса Кажанегре и Митрополије. Након што се прошле године покушало са њеном обновом, одлуком Владе Црне Горе је срушен дио обновљеног зида и забрањени су сви радови, а потом је

ТРОЈИЧИНДАН – СЛАВА ДОЊЕГ МАНАСТИРА ОСТРОГА Свечаним празничним бденијем, Светом архијерејском Литургијом, литијом и благосиљањем славског колача, 2. и 3. јуна је у Доњем манастиру Острогу прослављен празник Силаска Светог Духа на Апостоле – Тројичиндан, храмовска слава Доњег манастира. Служио је митрополит Амфилохије са свештенством. Владика је у току Литургије у чин ђакона рукоположио монаха Луку, православног Сиријца који већ више година живи у манастиру Светог Димитрија у Боану Кадића код Даниловграда.

Hronika mitropolije Слави су присуствовали и гости из Московске Патријаршије: протојереј Фјодор Тихон из Кишињева, Молдавија, јереј Александар Јељски из саборног храма у граду Могиљеву, Бјелорусија и двије монахиње из Покровског манастира из Кијева, Украјина. У току боравка на поклоничком путовању по Митрополији црногорско-приморској они су на дар митрополиту Амфилохију донијели ковчежић са честицом моштију Светог Илије Муромца, чудотворца печерског чије се мошти чувају у Светоуспенској Кијево-печерској лаври. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПРЕЧИСТОЈ КРАЈИНСКОЈ И ПРЕДВОДИО СВЕТОВЛАДИМИРОВСКУ ЛИТИЈУ У БАРУ Митрополит Амфилохије је 4. јуна, на Духовски понедјељак и празник Светог Јована Владимира, са свештенством служио Свету архијерејску Литургију на остацима манастира Пречиста Крајинска у Остросу код Улциња.

Након литије на гумну поред барског Саборног храма у изградњи изведен је пригодан музички програм, чиме је завршена овогодишња духовна манифестација „Дани Светог Јована Владимира“.

svetigora / 2012 / јул

СЛАВА РАДИО СВЕТИГОРЕ У понедјељак 4. јуна, на Духовски понедјељак, Радио „Светигора“ прославио је крсну славу и 14 година постојања.

У литургијској бесједи митрополит Амфилохије је рекао да Крст Светог Јована Владимира вјековима свједочи о његовом страдању и његовој вјерности Христу Господу. „Мошти Светог Јована Владимир и његове благовјерне супруге Косаре свједоче да су они себе принијели на миомирну жртву Христу Богу. А њихов крст кроз вјекове био је ношен одавде са овога мјеста на врх планине Румије у литији. Читава покољења су га носила до времена када је ова светиња разорена. Али је крст остао да сабира око себе на благословеној планини Румији. А Румија значи – Хришћанка“, рекао је Митрополит. У поподневним часовима у Бару је обављено освећење и постављање крстова на два пирга саборног храма Светог Јована Владимира. Митрополит Амфилохије је, благодарећи свим приложницима храма, а нарочито приложницима крстова, сабранима рекао да су ти крстови знак да је Бар Христов град и град Светога Јована Владимира. Митрополит Амфилохије је приложнике храма одлиСлавски колач у просторијама Богословије Светог ковао архипастирским похвалницама, а потом је са свеш- Петра Цетињског пререзао је протојереј–ставрофор тенством предводио традиционалну литију у славу Божју Момчило Кривокапић, архијересјки намјесник бококои у част Светог Јована Владимира, небеског покровитеља торски у присуству протојереја–ставрофора Радомиграда под Румијом која је прошла барским улицама. ра Никчевића директора ИИУ „Светигора“, јереја Пре-

Владика Амфилохије је у литургијској проповиједи казао да је на светост и на светињу призвано свако људско биће: „Светиња је уграђена у свеукупну творевину, а у најбољем и најпотпунијем виду она је уграђена у онима који су се крстили, који су Јединога Светога признаМИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ли, који по Његовим заповијестима живе, који се сабирају СЛУЖИО У КОМАНИМА Митрополит Амфилохије је 9. јуна, на празник Светог око Њега, који се укључују у Сабор Светих.“ На предлог надлежног пароха протојереја Ђура свештеномученика Терапонта и на оданије Педесетнице, служио Свету архијерејску Литургију и обавио освећење Томовића, Владика је уручио архијерејску похвалницу обновљеног храма Светих Козме и Дамјана у селу Орао- парохијанину Новаку Ђурановићу. Дјеца из школе вјеронауке при цркви Светог Ђорђа, вица у Команима, гдје је и обављено прво крштење након коју води теолог Тања Божовић, су након Литургије извеосамдесетак година. Након прочитаног Светог Јеванђеља митропо- ла пригодан програм. Потом је митрополит Амфилохије лит Амфилохије се вјернима обратио архипастирском одржао састанак са члановима мјесног Црквеног одбора бесједом: „Није исто права вјера и лажна вјера. Није исто и са њима разговарао о активностима у будућем периоду. Владика је обишао и цркву Светих Кирика и Јулите тврда Божја вјера и пасја вјера. То је знао и зна народ. У невјере нема вјере... Какве везе има такозвана и лажна која се такође налази у Доњој Горици и чија обнова се инцрногорска црква са Христом, са Духом Светим? Појавила тензивно припрема, а потом и цркву Свете Тројице у селу се групица људи који су себе прогласили епископима и Гољемади у Љешанској нахији. свештеницима, а о Христу и не причају никад ништа. Они МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У једино причају о држави, као да је држава Бог. Поштујемо КОМАРНУ У ЦРМНИЦИ И НА РИЈЕЦИ ЦРНОЈЕВИЋА државу, али није држава Бог. Држава данас јесте а сјутра ОСВЕШТАО БРОД „СВЕТИ НИКОН ЈЕРУСАЛИМСКИ“ није, данас има ове а јуче је имала друге границе, само ГоМитрополит Амфилохије је 16. јуна служио Свету спод знаде какве ће сјутра бити границе. Поштујемо све то, али се једино Богу клањамо“, поручио је митрополит архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија у селу Комарно у Црмници. Амфилохије. „Предачка кост – то смо ми“, рекао је Владика у литургијској проповиједи вјернима. „Онај који не поштује предачку кост, не поштује себе. Онај ко не осјећа светињу предачке кости, себе самога презире. Као што он презире кости својих предака, тако ће и његови потомци презрети њега. Зато су код нас, посебно овдје у Црној Гори, гробља око храмова. Светиња храма освећује и кости предака“. Митрополита Амфилохија и свештенство су након Литургије у свом дому угостили и Митар и Срето Лекић. По локалном предању, црква Светог Георгија је изграђена на мјесту старијег храма посвећеног Светом апостолу Андреју. У поподневним часовима митрополит Амфилохије је на Ријеци Црнојевића освештао брод „Свети Никон Јерусалимски“ који ће служити за превоз поклоника по Скадарском језеру и којим ће управљати поклоничка агенција „Одигитрија“. Црква Светих Козме и Дамјана била је запуштена од Другог свјетског рата, а житељи Ораовице кажу да је последња Литургија у њој служена 1943. године. По ријечима надлежног пароха, јереја Илије Зекановића, прва Литургија након тога у њој је служена 2010. године, када је почела обнова храма. Црква је иначе саграђена 1868. године. дарага Шћепановића, директора Радија, ђакона Николе Пејовића, главног и одговорног уредника Радио „Светигоре“, свештеника Јована Пламенца, радника и гостију.

јул / 2012 / svetigora

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ДОЊОЈ ГОРИЦИ Митрополит Амфилохије је 10. јуна, на Недјељу свих Светих, служио Свету службу Божију у цркви Светог Ђорђа у подгоричком насељу Доња Горица.

Hronika mitropolije

svetigora / 2012 / јул

Потом је одржано кратко крстарење Скадарским језером. Међу званицама су били амбасадор Руске Федерације Андреј Нестеренко, амбасадорка Украјине Оксана Сљусаренко и амбасадор Србије Зоран Лутовац. Брод је посјетио и Епископ захумско-херцеговачки Григорије, који је потом са митрополитом Амфилохијем обишао манастир Светог Николе на Ободу.

Митрополит Амфилохије је рекао да је о могућности обнове цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену већ разговарао са предсједником Црне Горе Филипом Вујановићем. „Обраћамо се и премијеру Лукшићу, тражимо и захтијевамо, молимо и надамо се, да ће то бити испуњено у мјери разума и пробуђене савјести. Да се поводом 200-годишњице рођења Петра Другог Петровића Његоша, који се родио 1813. године, обнови и црква Светог Петра Цетињског на Ловћену“, казао је митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је казао да на Ловћену има мјесто гдје црква може да поново буде изграђена и да се у њој похране земни остаци Петра Другог Петровића Његоша. Породица Липовац је у родној кући Светог Јоаникија у Столиву приредила празничну трпезу. Један од присутних свештеника, протојереј-ставрофор Милојко Топаловић, поријеклом из Рудог, исричао је занимљиву причу о митрополиту Јоаникију. Током повлачења према Словенији, митрополит Јоаникије је извјесно вријеме боравио у родној кући оца Милојка, код његовог оца коме је дао бројанице уз благослов да један од његових синова упише Богословију. Отац Милојко је први након рата уписао богословску школу, а Светитељев благослов је толико уродио плодом да је Рудо до данас изњедрило преко седамдесет свештеника и једног епископа. Митрополит Амфилохије је посјетио и манастир Бању код Рисна, гдје је служио парастос на годишњицу упокојења монахиње Евангелије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПРЧЊУ И ПОЗВАО НА ОБНОВУ ЦРКВЕ НА ЛОВЋЕНУ Митрополит Амфилохије је 17. јуна, на празник Свештеномученика Јоаникија (Липовца), митрополита црногорско-приморског, свештеномученика и мученика пострадалих с њим од стране безбожне власти, са свештенством служио Свету службу Божију у цркви Светог Петра Цетињског у Прчњу код Котора, поводом двадесет година од освећења ове цркве подигнуте као сјећање на ВЛАДИКА ЈОАНИКИЈЕ СЛУЖИО НА ПАРДУСУ прије четрдесет година порушену цркву Светог Петра Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије слуЦетињског на Ловћену, која је и њена архитектонска режио је 17. јуна, на празник Светог свештеномученика плика. Јоаникија Липовца и свештеномученика и мученика поНа Литургији су појала дјеца са вјеронауке коју при страдалих са њим, Свету архијерејску Литургију у храму овом храму држе которски свештеници. У току Свете посвећеном овом празнику на брду Пардус код Подгорислужбе митрополит Амфилохије је у чин ђакона рукопоце. Саслуживали су свештеници Митрополије црногорложио дипломираног теолога Драгослава Ракића. ско-приморске, а молитвеном сабрању је присуствовао „У овом храму се оваплотила она ловћенска црква велики број вјерног народа из Љешанске нахије и околСветог Петра Цетињскога, разорена и оскрнављена прије них крајева. четрдесет година“, рекао је митрополит Амфилохије у Говорећи о Свештеномученику Јоаникију, Владика је литургијској проповиједи, „Ми се данас сјећамо и Светоу литургијској проповиједи подсјетио на мудрост из Свега Петра Цетињскога и сјећамо се тога храма мученичкотог Писма да једно зло прође а да за њим дође друго и га, распетога, голготскога храма који је својим страдањем веће. „Ни данас ништа нијесу лакша времена од времеуградио себе у Христову Голготу. А кроз себе је уградио на Светог Јоаникија – једино што се крв српска не проу Христову Голготу и сву Црну Гору... Страдање те црквилива и једино што нема рата. Али дао је Бог, имамо наду це је истовјетно са страдањем онога коме је посвећена, велику да ће доћи боља времена јер се, ево, подижу као и са страдањем онога који је посвенове светиње и обнављају се старе. Данас су сви наши тио и у њој био сахрањен. Погажено је храмови, почев од старих немањићких светиња, па оних завјештање Петра Другог Петровића светиња које је подизао господар Црне Горе, краљ НикоЊегоша. А то је нешто ла и оних подизаних послије њега и које подижемо ми најсрамније што може да данас – сви ти храмови су пропојали и заблистали новим се догоди једном вресјајем“, рекао је владика Јоаникије. мену и једном нароОн је рекао да то показује да се обнавља и украшаду“. ва душа народа, „и чини се заједништво, јеванђелско и свето и спасоносно, утврђено на вјери православној и на Васкрсењу Христовом“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки. Током богослужења је освештан и пререзан славски колач, а домаћин храмовне славе био је Чедо Радуновић.

Завршена едиција Нема ићки манастири И

здавачка кућа „Светигора“ је 15. јуна у Медија центру у Београду представила последњу од десет књига о немањићким манастирима, монографију о манастиру Милешеви. О књизи су говорили Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић, др Милка Чанак-Медић, др Драган Војводић и, у име „Светигорине“ редакције, професор Весна Тодоровић. Говорећи о пројекту Немањићки манастири, митрополит Амфилохије, под чијим се благословом радио овај велики посао, поред осталог је рекао: – Ова лоза Немањића је нешто изузетно међу свим владарским лозама на европском континенту. У Дечанима, у наосу, са десне стране, налази се осликана Јесејева лоза, лоза царска, изабраног Божјег народа, која завршава у пуноћи личности Христове. С друге стране, у припрати цркве осликана је лоза Немањића, гдје је корјен Свети Симеон Мироточиви, до потоњег изданка те владарске лозе, Уроша Немањића. То што је лоза Немањића осликана као пандан Јесејевој лози није случајно, већ указује на то да је преко те лозе, преко њене улоге и значаја, српски народ конципиран као изабрани Божји народ. Лоза Немањића је значајна и по томе што она није просто само владарска лоза, као што је то најчешће у другим земљама, него је та лоза поред владара имала и људе који су утицали на свеукупни духовни, културни, национални и државотворни живот српскога народа. Само поменимо Светога Саву, али и остале Немањиће владаре, који су поред тог периода владарско-државотворног имали и други дио свога живота, који су често завршавали као монаси. Вертикала лозе Немањића и њено зрачење видно је у свим областима народног живота. Свеукупна култура и плод народног живота од Симеона и прије Симеона, од Мирослава и Првослава, све је негдје попримило печат те лозе. Од ријеке Таре до Милешеве је било седамдесет манастира(...) Манастир Милешева у маломе слика ту вертикалу историјског, националног, културног српског народа, осликава и зрачење тог народа и његове културе шире од тих простора, органска прожимања Истока и Запада. Отуда и она реченица, која се приписује Светоме Сави – да смо ми Исток на Западу и Запад на Истоку. Исток је унутарње устројство, сјај, љепота доживљаја. У спољашњем слоју долази до симбиозе Истока и Запада, која је својствена нашем историјском бићу и нашем историјском простору. Сврха ове едиције није да задовољи радозналност људи који се баве историјом, који се баве умјетношћу, архитектуром, него је њен циљ да разоткрије и да укаже на све те димензије светородне лозе, да открије тај њен значај који је пресудан, који је изузетан. Др Милка Чанак-Медић је казала да вјерује да су књиге из ове едиције стигле у многе домове и у ђачке торбе. Између осталог рекла је и следеће: – По усвојеној методологији, као и остале књиге из ове едиције и Манастир Милешева садржи врло опширан историјски дио, затим приказ архитектонских, умјетничких и других вриједности које постоје у манастиру. Нагласак је ипак стављен на историјски дио који је најпотпуније приказан и изложен, са

освртом на многа збивања, догађаје и личности које освјетљавају Милешеву, њен настанак и њене вриједности. У том се контексту нарочито говори о Светом Сави. Милешева се зове његовим домом, не само зато што су тамо положене његове мошти, него и зато што је он учествовао и савјетовао краља Владислава о градњи његове задужбине... Књига која је изашла врло је значајна јер шири сазнања о том значајном црквеном средишту. Цијела едиција је замишљена са врло складним преломом, са уравнотеженим односом између текста и илустрација, које су бројне, и тежиште је стављено на што бољу информисаност читалаца, тако да је она намијењена широком кругу читалаца. Уз др Драгана Војводића и Весне Тодоровић, члана редакције овог значајног „Светигориног“ подухвата, на представљању је учествовала и новинар Сања Лубардић, која је водила програм.

ЗА САБОРНИ ХРАМ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА

СВИ ПО ЕВРО

Цјелокупна едиција Немањићки манастири

• Манастир Дечани • • Манастир Грачаница • • Манастир Бањска • • Манастир Морача • • Манастир Арханђели • • Манастир Сопоћани • • Манастир Студеница • • Манастир Жича • • Манастир Хиландар • • Манастир Милешева •

-Уплатницом код ЦБЦГ на рачун 550-3610-20 Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ; -Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту; -Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова; -Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

ИЗД НОВА

АЊА

SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 369-07-57 369-07-05