Rakovi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Rak.
Ukoliko ste tražili pojam "ljuskavci", pogledajte članak Ljuskavci (višeznačna odrednica).
Ukoliko ste tražili pojam "ljuskaši", pogledajte članak Ljuskaši.

Rakovi
Vremenski raspon: 511–0 Ma
Kambrija — danas
A segmented animal is seen from the side. It has a long antennae and small black eyes; one pair of legs is much more robust than the others; the body is slightly arched and each segment carries a pair of appendages. The whole animal is translucent or a pale brown colour.
Abludomelita obtusata
jastog
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Kladus: Pancrustacea
Podtip: Crustacea
Brünnich, 1772
klase i potklase

Rakovi ili ljuskari (Crustacea) su zglavkari za koje je karakteristično da imaju dva para antena, dvograne ekstremitete, da dišu na škrge i da su, sa malim izuzecima, vodene životinje.[1] Ovaj podtip zglavkara[2] obuhvata oko 30 000 vrsta najčešće dobro pokretnih životinja koje vode slobodan način života, sa samo nekoliko vrsta koje su sesilne i retkim parazitskim vrstama.

Spoljašnja anatomija[uredi | uredi izvor]

Telo im je heteronomno segmentisano i najčešće podeljeno na dva regiona:

  • glavenogrudni (cephalotorax), nastao srastanjem 6 glavenih i različitog broja, zavisno od vrste rakova, grudnih segmenata i
  • trbušni (abdomen), koji se sastoji od različitog broja segmenata.

Na glavi se nalaze:

1. par su antene 1 koje najčešće primaju hemijske draži:
2. par su antene 2 koje mogu da imaju različite uloge: taktilnih čulnih organa, plivanje, pridržavanje ženke prilikom parenja i dr.
3. par su mandibule kao par jakih hitinskih i nazubljenih ploča kojima se drobi hrana;
4. dva para maksila, nežni, listoliki ektremiteti koji dodatno sitne hranu.

Broj grudnih ekstremiteta je usaglašen sa brojem segmenata koji grade ovaj region:

1. jedan od prva tri para su vilične noge (maksilopede) kojima se hrana pridržava i pomera ka usnom otvoru;
2. ostali grudni ekstremiteti služe za kretanje i nazivaju se pereipode. One mogu kod pojedinih predstavnika, kakvi su desetonogi (dekapodni) rakovi, da budu jako snažne i u obliku klešta kojima se plen hvata i drobi.

Trbušni ekstremiteti se nazivaju pleopode i prisutni su samo kod viših rakova. Najčešće imaju ulogu u kretanju, plivanju, a mogu služiti i za nošenje jaja, kod ženki, ili kao kopulatorni organi mužjaka.

Spoljašnji skelet je dobro razvijen i izgrađen od kutikule koju izlučuje jednoslojni epidermis. Na spojevima segmenata i članaka nogu kutikula je tanka što omogućava dobru pokretljivost tih delova.

Unutrašnja anatomija[uredi | uredi izvor]

Crevni sistem je sastoji od:

  • prednjeg creva, koje je poreklom od ektoderma i obloženo je kutikulom koja obrazuje zadebljanja čija je uloga mehanička obrada hrane;
  • srednje crevo je endodermalnog porekla i nema kutikulu, u njega se uliva par žlezda označenih kao jetra;
  • zadnje crevo je istog porekla kao i prednje i takođe je obloženo kutikulom.

Krvni sistem je otvoren, krv cirkuliše kroz:

U krvi se nalaze respiratorni pigmenti:

Rakovi dišu:

  • pomoću škrga, oni koji žive u vodi, koje mogu biti u vidu listića (prostiji rakovi) ili u vidu velikog broja niti nakačenih na jednu centralnu osovinu;
  • kod suvozemnih vrsta obrazuju se škržne komore koje funkcionišu kao pluća;
  • sićušne, vodene vrste mogu respiraciju da obavljaju celom površinom tela.

Izlučivanje se obavlja jednim jedinim parom izmenjenih metanefridija koji se izliva u osnovi maksila ili antena pa se prema tome nazivaju maksilarne ili antenalne žlezde.

Nervni sistem je lestvičastog tipa pri čemu kod pojedinih vrsta može da dođe do stapanja ganglija.

Rakovi imaju odvojene polove sa izraženim polnim dimorfizmom, a hermafroditi su retki. Kod najvećeg broja vrste razviće se odvija metamotfozom pri čemu dolazi do presvlačenja, odbacivanja stare kutikule, koja postaje mala, tesna i obrazovanja nove.

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Klasa rakova deli se na potklase:

Po jednoj zastareloj podeli delili su se u dve grupe:

  • niži rakovi (Entomostraca) i
  • viši rakovi (Malacostraca).

Zajedničko je obeležje viših rakova jednak broj segmenata.

Takozvani niži rakovi, su podeljeni u :

Podred rakova se deli na:

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Calman, William Thomas (1911). „Crustacea”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 7 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 552. 
  2. ^ Omar Rota-Stabelli; Kayal, Ehsan; Gleeson, Dianne; Daub, Jennifer; Boore, Jeffrey L.; Telford, Maximilian J.; Pisani, Davide; Blaxter, Mark & Lavrov, Dennis V. (2010). „Ecdysozoan Mitogenomics: Evidence for a Common Origin of the Legged Invertebrates, the Panarthropoda”. Genome Biology and Evolution. 2: 425—440. PMC 2998192 Slobodan pristup. PMID 20624745. doi:10.1093/gbe/evq030. Arhivirano iz originala 10. 7. 2012. g. 
  3. ^ Hrvatska opća enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav Krleža. 2007. ISBN 978-953-6036-39-4.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Blesić, B: Artikulata, PMF - Kragujevac, 2002.
  • Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Rakovi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ракови&oldid=27550933”