Девесиље

С Википедије, слободне енциклопедије

Девесиље
Seseli nanum
Научна класификација
Царство:
Plantae
(нерангирано):
Angiosperms
(нерангирано):
Eudicots
(нерангирано):
Asterids
Ред:
Apiales
Породица:
Apiaceae
Род:
Seseli

Species

125-140, види текст

Девесиље или Сесели (Seseli rigidum) је биљка из рода Seseli (породица Apiaceae), које се јавља у око 80 врста у Европи и Азији, са 368 описаних подврста.[1] У европској флори заступљено је око 55 врста. То су вишегодишње биљке са хермафродитним и мушким цветовима беле, розе или жуте боје, распоређеним у сложене штитове.[2]

Порекло назива[уреди | уреди извор]

Према Хипократу, seseli (seselis ili sesili) је старогрчко име по коме су назване разне врсте из породице Apiaceae. Реч „сесели“ (Σεσελι) или „сили“ (σιλι) је вероватно египатског порекла и означава врсту египатског дрвета.[3]

У англосаксонској области, оба биљке се зову „месечева шаргарепа“ или „камени першун“, јер их англосаксонци узгајају у баштама као украсне биљке.[3]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Seseli hippomarathrum
Seseli tortuosum
Seseli osseum
Seseli pallasii

Евроазијске врсте, су широко распрострањен и налазе широм Европе, у Сибиру, на Кавказу, у Малој Азији, на истоку - до Бајкалског језера и Северне Кине. Оне су уврштене у Црвену књигу Архангељске и Вологдске области.[4]

Јавља се на поплављеним ливадама, у степама, на падинама, на изданцима кречњака, поред путева и на пустари.

Најпознатије биљке овог рода су Seseli gummifferum и Seseli libanotis.

У Србији је род Seseli заступљен са десет врста:[4]

  1. Seseli hippomarathrum, која се налази у црвеној књизи флоре Србије као таксон за који се предпоставља да је ишчезао.
  2. Seseli rigidum, за ову врсту, која је најзаступљенија у Србији, највише се користи назив Девесиље
  3. Seseli serbicum, је угрожена врста Србије
  4. Seseli annuum,
  5. Seseli tortuosum,
  6. Seseli tommasinii, је угрожена врста Србије
  7. Seseli varium,
  8. Seseli osseum,
  9. Seseli gracile,
  10. Seseli peucedanoides.

Опис[уреди | уреди извор]

S. rigidum, која расте на кречњачким камењарима и литицама, најзаступљенија у Србији на Балканском полуострву и у Румунији као вишегодишња сива или сивозелена биљка са вретенастим одрвенелим кореном.

Стабљика је усправна, достиће висину до 50 цм, и готово од основе је разграната.

Цветови су бели, организовани у крупне штитове са 10-25 зракова дужине. Цвета од јула до септембра.

Плодови су округли, уздужно елипсоидни или јајолики, голи или длакави шкољкасти, најчешће са пет уздужних ребара и малом чашицом са пет зубаца на врху.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Род девесиља је релативно променљив и понекад разлике између појединих врста или подврста још нису утврђене. У европској природи расте око 35 врста, а неке од њих се јављају у бројним подврстама. Најближи сродници су родови (Peucedanum) и (Libanotis).

Девесиље у традиционалној народној медицини[уреди | уреди извор]

Врсте овог рода користе се у народној медицини од давнина, па тако нпр. Педаније Диоскорид у свом чувеном делу „О лековитим материјама” — (грч. Περί ύλης ιατρικής — Peri hyles iatrikes) помиње лековита својства девесиља.[3]

Корен биљке Seseli mairei Wolff који расте у кинеским провинцијама Јунан и Сичуан, познат је у кинеској традиционалној медицини као Zhu Ye Fang као лек који се користи за упале, реуматске болове и прехладе.[3]

У турској народној медицини плод биљка Seseli tortuosum користи се као еменагог (средство за изазивање менструације) и против надимања, док се у источној Турској листови биљке Seseli libanotis (тур Kelemkeşir ili Kelemenkeşir) користе у исхрани као поврће.[3]

Девесиље у народној медицини Србије[уреди | уреди извор]

Девесиље се у народној медицини Србије вековима користи као:[3]

  • тоник,
  • диуретик,
  • дигестив,
  • еменагог.

Девесиље у поезији Србије[уреди | уреди извор]

Насловна страна збирке песама Девесиље српског песника Јована Јовановића Змаја објављена је под псеудонимом Аливерић Тузлак.

Девесиље је чест мотив у поезији, па је тако једну од својих последњих штампане збирки Јован Јовановић Змај назвао „Девесиље“, и у њој је у песми „Ђулићи” споменуо и њена лековита својства...[3]

Сниво сам те, а ти пуна цвећа,
Међу цвећем лековита биља,
Било ститка, љубице и крина,
Одољена, чубра, девесиља…

Такође и мање познат српски песник, Ђорђе Марковић Кодер, користи девесиље у својој поезији, у којој култ биља има посебно место, што се види у овим стиховима из песме „Горске виле биље”:

Усовшено мора бити слово
Када биљка о Светињи сбори.
Девесиље, вилино је биље
Пред њиме је дивизма ковиље.
Роморанка
Девесиље ј’девет Сила биље…
Девесиље...

Одабране врсте[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Search results — The Plant List”. www.theplantlist.org. Приступљено 2021-12-25. 
  2. ^ Güner, E. D., et al. (2011). Pollen morphology of the genus Seseli L.(Umbelliferae) in Turkey. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2021) Turkish Journal Botany 35 175-82.
  3. ^ а б в г д ђ е „Mitske biljke Srbije - Devesilje”. Radionica Prirode (на језику: енглески). 2015-12-02. Приступљено 2021-12-24. 
  4. ^ а б V. Nikolić, str 241, Flora Republike Srbije V, SANU, Beograd (1975), ur. M. Josifović

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Девесиље на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Девесиље&oldid=26865081”