Норма српског језика познаје четири акцента, иако се у неким дијалектима налазе само два, или чак само један акценат. С обзиром на то да је Вук Караџић за основицу српског језика одабрао новије дијалекте (шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки), у норму нашег језика ушла су четири акцента, као и седам падежних облика. Акценте можемо приказати у следећем квадрату.

Акценат је ритмички удар у одређеној речи. Српски језик, за разику од, на пример, француског језика, има тенденцију да акценте у речима чува што више на почетку. Тако наш језик звучи јако на почетку, али се према крају готово сваке речи интонација урушава и потања у мук, док се у Француском језику речи ,,котрљају“ према завршетку, што овај језик у тоналном смислу чини ведријим и веселијим од нашег. Научно се каже да је Француски језик ЈАМПСКИ ИНТОНИРАН, а Српски језик ТРОХЕЈСКИ ИНТОНИРАН.

Приликом изговора неке речи, њен тон може да се мења за трећину октаве ако је у питању кратки акценат, а две трећине октаве ако је у питању дуги акценат. Дакле, акценат мења висину тона слоговима речи за око 3 или 6 тонова.

Отпевајмо: ДО-РЕ-МИ… Сада отпевајмо један за другим тонове ДО-МИ у њиховом правилном распореду на тонској лествици. Висина тона промениће се за три тона када изговарамо кратке акценте. На пример, у речи СЕЛО акценат је краткоузлазни. Погледајмо!

У речи ПЕКАР, акценат ће бити краткосилазни. Погледајмо и пробајмо да ову реч отпевамо користећи тонове уместо слогова речи.

У речи МЛЕКО, акценат је дугоузлазни, што значи да ће други слог имати тон виши за пет-шест тонова. Отпевајмо тонове ДО, а затим тон СОЛ (или ЛА) уместо што бисмо изговорили реч млеко.

Реч МЛЕКО можете послушати на следећим везама:

МЛЕКО УБРЗАНО

МЛЕКО НОРМАЛНОМ БРЗИНОМ

МЛЕКО УСПОРЕНО

Слична је ситуација и са силазним акцентом, с том разликом што ће сада други слог у речи бити нижег тона у односу на први слог. Узмимо, на пример, реч МАЈКА.

Реч МАЈКА можете послушати на следећим везама:

МАЈКА УБРЗАНО

МАЈКА НОРМАЛНОМ БРЗИНОМ

МАЈКА УСПОРЕНО

ЗАНИМЉИВОСТ: Један професор на Факултету драмских уметности у Београду, учио је студенте глуме да изговарају акценте тако што је сваки акценат покушао да претвори у физичку вежбу. Тако би он изговарао одређене речи, а студенти би радили вежбе у складу са речима које чују. За краткосилазне акценте, студенти би се повијали у струку, а за дугосилазне акценте направили би читав чучањ. За краткоузлазни требало би да се усправимо у струку, а за дугоузлазни да се усправимо из чучња. Пробајте и сами да покретима свог тела осетите како се акценти мењају.

Акценат можемо одредити лакше ако пратимо следеће кораке:

1. Поделити реч на слогове,
2. Одредити место акцента,
3. Одредити дужину (квантитет акцента)
4. Одредити да ли се тон на слогу који долази након акцентованог слога пење или спушта (квалитет акцента)

ЈЕДАН ПРИМЕР

Одређивање места акцента може бити забавно и смешно. Да бисмо развили осећај за место акценатског удара у речи, најбоље је да реч изговарамо тако што ћемо сваки пут да јој мењамо место акцента. Узмимо, рецимо, реч ЗАПИСАЛА. Када је поделимо на слогове биће:

ЗА- ПИ – СА – ЛА

Сада ту реч можемо изговарати на више начина. Изговоримо је када је акценат на првом слогу

ЗА– ПИ – СА – ЛА

Изговоримо када је на другом слогу:

ЗА- ПИ – СА – ЛА

На трећем:

ЗА- ПИ – СА – ЛА

Хајде да је изговоримо и када би акценат био на последњем слогу, иако ту никада не сме да буде:

ЗА- ПИ – СА – ЛА

У следећем АУДИО ЗАПИСУ, налази се снимак ове речи изговорене на различите начине. Проверите да ли сте добро изговарали… Ако јесте, акценат је на другом слогу. Пошто је на другом слогу, правила нам кажу да на том месту у речи може да стоји само неки од узлазних акцената, а силазни не долазе у обзир јер они могу бити или на првом слогу, или над једносложним речима. Другим речима, у овом примеру ћемо у потпуности одредити акценат ако му откријемо дужину трајања (квантитет), јар од узлазних постоји само један кратки и само један дуги акценат. Почнимо онда…

Сада треба одредити дужину (квантитет) акцента. За одређивање дужине акцента треба имати мало слуха. Реч можемо ИЗГОВОРИТИ и када би имала кратки и када би имала дуги акценат… Изговорите и покушајте да чујете да ли се тон мења за три или за шест тонова. Такође, ослушните, да ли акценат траје кратко или дуго.

РЕШЕЊЕ: Наравно, у питању је дуги акценат, а пошто је на другом слогу, мора бити дугоузлазни акценат! Напишимо за крај акценатску ознаку изнад слога који је под акцентом.

Ето, решили смо овај задатак.

Не заборавите стару латинску изреку: ,,Repetitio mater studiorum est“ (Понављање је мајка знања). Што више будете вежбали, боље ћете осећати акценте и боље ћете осећати поезију и лепоту музике која се скрива у речима.

Још један савет…

Најтеже је одредити разлику између кратких акцената, када се акценат налази на првом слогу речи. Зато треба увек имитирати говор Црногораца, јер они готово увек речи интонирају краткосилазним акцентом, или говор ,,Лала“ у Војводини, који готово увек користе краткоузлазни акценат. Узмимо неколико речи које имају акценат на првом слогу и покушајмо да им одредимо акценат. Речи ћемо прво изговорити краткосилазним, а потом краткоузлазним акцентом.

	КРАТКОСИЛАЗНО	КРАТКОУЗЛАЗНО
ПЕСМА	ПЕСМА	ПЕСМА
ЈОВАНА	ЈОВАНА	ЈОВАНА
УЧИЛО	УЧИЛО	УЧИЛО
СРЕЋА	СРЕЋА	СРЕЋА

 Која реч правилније звучи? Одговор ћемо дати у виду правилно акцентованих речи:

POST SCRIPTUM:

ВЛАСТИТО ИМЕ ,,СТАНКО“