Трговина људима, проституција и жене: Када болно искуство претвориш у уметност
- Петра Живић
- ББЦ новинарка
У Нишу се 1997. године, после ратова и санкција, живело тешко, али двадесетогодишњој Невени Митић тада се догађа нешто лепо - заљубила се.
„Мислила сам да сам срела принца на белом коњу", прича Невена за ББЦ на српском.
Да нешто није у реду, схватила је, каже, чим је воз, којим је са дечком кренула за Холандију, напустио станицу у Нишу.
„Он постаје друга особа, насилна. Постало ми је јасно да ми се нешто страшно спрема", каже.
Невена завршава у градићу на југу Холандије, где је наредне две године била приморана да се бави проституцијом.
„Осећала сам да умирем у души", присећа се Невена данас, више од две деценије од када је успела да се извуче из ланца трговине људима.
Било јој је, каже, потребно двадесет година терапије, тражења одговора и оснаживања да би о свему што је доживела могла да прича.
Сада то чини пред хиљадама људи - искуство је претворила у уметнички перформанс Насиље, уметност и реланост који је извела и у Србији.
Погледајте видео: ББЦ интервју са Невеном
„Ако будеш ишта рекла, побићу ти целу фамилију"
Првог дана по доласку у Холандију, Невена каже да јој је „све било јасно".
„Није био само он, било их је неколико и ускоро почиње злостављање и принудна проституција", прича.
Најтежи тренуци били су када је схватила да је „скроз сама", а насилници су је присиљавали да сама и остане.
„Ако будеш ишта рекла, побићу ти целу фамилију", била је, каже, једна од претњи.
Породици се редовно јављала, али није смела да говори о ономе што јој се дешава.
Тада почиње да машта да побегне што даље од Европе, прича.
Ускоро ће се то и десити - уз помоћ пријатеља бежи из ланца трговине људима и са лажним пасошем одлази за Бразил, станица - Рио Де Жанеиро.
„Дошла сам у Бразил без правих документа, без пара, без ичега", сећа се Невена.
Испоставило се да бег са једног континента на други не значи и бег из ланца трговине људима - поново завршава у клубу и наставља да се бави присилном проституцијом.
„Имала сам среће да сам у том клубу провела само месец дана", каже Невена.
Из клуба, а испоставиће се, и из ланца принудне проституције, извући ће је муштерија - а убрзо после бега, Невена се за њега удаје.
„Мој сада већ бивши муж ме је извукао из пепела и дужна сам му до краја живота", истиче.
„Људи мисле да се то дешава негде тамо, на некој другој планети"
У сали културног центра у Београду, у коме се одржава фестивал ДАХ Театар, влада тишина и потпуни је мрак.
Тренутак касније, аплауз испуњава салу и једно једино светло обасјава Невену.
Она се клања публици. Завршила је перформанс и сада је чека разговор са публиком.
„Живот је тежак за све нас и верујем да све што сам прошла може да ми помогне да својим речима помогнем другима", одлучна је Невена.
Невена је после бега из ланца трговине људима наставила да живи у Бразилу, где упознаје филмску редитељку Евелину Косту.
Перформанс Насиље, уметност и реалност, који је први пут извела у Београду, плод је њихове сарадње.
Коста прати сваки Невенин корак на бини, на којој се, осим једне столице, налази и комад меса.
„Питала сам се како да представимо насиље над милионима жена које је Невена преживела - отуд комад меса са ребрима - као јак симбол насиља над телима и људским правима", каже бразилска редитељка.
Циљ перформанса је да да глас милионима жена, жртвама трговине људима, које нису добиле прилику да испричају своје приче, објашњава Коста.
Погледајте и видео о томе како се Гугл и Фејсбук користе за продају собарица у Персијском заливу
Невенин циљ је да кроз уметност охрабри жене.
„Желим да им кажем: 'Прошла сам кроз толико страшних ствари, можете и ви и можете све страшно што вам се дешава да претворите у нешто добро.
„Ако сам ја успела, а мислила сам да ћу да полудим, можете сви'", поручује Невена.
Ипак, Евелин Коста објашњава да је било момената када је Невена желела да одустане од перформанса.
„Невена није глумица, она је људско биће, храбра жена и ја сам налазила начине да је задржим да би испричала своју причу - то сам постизала разговором", прича Евелин.
Невена је остала до краја и почела да наступа пред публиком јер, како каже, не може да ћути.
„Све то што ми се десило, људи који су то урадили, они су невидљиви и непрепознатљиви и верујем да неко треба нешто да каже о томе", каже Невена.
Коста се нада да ће Невенина прича ускоро бити испричана на различите начине.
„Покушавамо да нађемо партнере који би нам помогли да направимо играни филм и књигу, како бисмо направили трилогију о Невени", каже.
Невена додаје да је њен циљ и да се повеже са организацијама из Србије које помажу жртвама трговине људима.
„Људи мисле да се то дешава негде тамо, на некој другој планети. Али није, то је овде", каже.
Трговина људима у Србији - пре двадесет година и данас
Аутор фотографије, Невена Митић - приватна архива
Невена жели да се повеже са што више организација које помажу жртвама трговине људима.
Обратила се организацији Центар за девојке из Ниша, који већ дуже од две деценије ради са жртвама породичног и партнерског насиља, а однедавно и са жртвама трговине људима.
„Јако ми је драго што су из мог града, јер тамо је све почело", каже Невена и додаје да је до сада своју причу поделила на семинару ове невладине организације.
„Био је то први пут да сам у Србији говорила о свом искуству", каже.
За стручњаке који раде са жртвама трговине људима, Невенина прича је драгоцена, каже Татјана Николић, извршна координатора Центра за девојке из Ниша.
„Невена је глас свих жена које нису имале могућност да се опораве на начин на који она јесте.
„Такође, шаље поруку женама које су сада жртве, поручује им да постоји излаз", каже Николић за ББЦ на српском.
Додаје да то што Невена причу прича у уметничкој форми, помоћи ће да је чује велики број људи.
„Људи су пуни предрасуда и нема довољно свести о проблему, а он је свуда око нас и може да се догоди свима нама", наглашава Николић.
Она додаје да је присилна проституција, односно сексуална експлоатација, само један од облика трговине људима - остали су принуда на брак, принудно просјачење, трговина органима.
Стратегије врбовања жртава разликују се од жртве до жртве, објашњава Николић.
„У Невенином случају то је била стратегија Љубавник, а остале стратегије укључују лажне огласе за посао, контакт преко пријатеља, а најређе киднаповање", каже.
Додаје да партнерска организације АСТРА, која помаже жртвама трговине људима, пружа и правну подршку и да јој се могу обратити сви који сумњају да су жртве врбовања које може довести до трговине људима.
„Све се може проверити", додаје Николић.
Погледајте видео: Свештеници у Ираку подводе девојчице
До краја 2019. године, републички Центар за заштиту жртава трговине људима идентификовао је 39 жртава трговине људима, од укупно 146 пријава.
Међу формално идентификованим жртвама, највећи је број жена и деце, а најзаступљенији вид експлоатације је сексуална експлоатација.
Статистика попут ове није доступна за период касних деведесетих година прошлог века када је Невена завршила у раљама принудне проституције.
„Темом трговине се тада нико није бавио у нашој земљи. У нашем центру у Нишу смо тада тек покретали СОС телефон за жене жртве породичног насиља", прича Николић.
Тек 2000. године настаје прва невладина организација, АСТРА, која у Србији пружа заштиту жртвама трговине људима, а државни Центар за заштиту жртава формиран је тек 2012.
„Невенин глас је један од првих гласова о овој теми који чујемо", каже Николић.
Она истиче да је неопходно не заборавити да Невена о свему прича тек после двадесет година рада на себи.
„Важно је нагласити да је жртвама трговине људима потребно много рада, разговора и терапије да би се отвориле - Невена може много тога да нам покаже и научи нас".
Уколико сте жртва трговине људима или познајете некога за кога сумњате да је жртва:
- Позовите АСТРА СОС телефон 011 785 00 00 24 сата, седам дана у недељи
- Позовите дежурни телефон Центра за заштиту жртава трговине људима 063/610 590
- Можете се информисати на странама Министарства унутрашњих послова Србије овде
