ЗА ЉУБАВ И СЛОБОДУ, ЖИВЕТИ И УМРЕТИ: Мјузикл "Цигани лете у небо" у Позоришту на Теразијама 350. пут

У ПОЗОРИШТУ на Теразијама све је спремно за велику прославу: 350. извођење мјузикла "Цигани лете у небо", који готово две деценије иде на карту више! У међувремену, десиле су се многе промене, али популарност представе није јењавала.

фото:позориште на Теразијама

Зато у позоришту у четвртак, 27. априла, припремају за јубилеј посебна изненађења верним посетиоцима: тог дана на благајни добиће на поклон књигу Максима Горког са приповетком "Макар Чудра" (која је инспирисала настанак представе и чувеног филма), а на сцени ће се међу више од 150 учесника појавити и стари знанци у улози лепе Раде и Лојка Зобара - Милена Васић и Иван Босиљчић.

Премијера је била 17. априла 2004. у "избеглиштву", па се чинило да нашем једином музичком театру околности не иду наруку. Јер, Театар "Вук" није остављао много могућности за моћну сценографију, али су зато костими били у пуном колориту.

- Свих ових година играмо представу у континуитету, осим кратких прекида због повреде глумца и повратка у обновљену зграду - открива редитељ Владимир Лазић.

- Кад смо одлучили да поставимо "Цигане", већина је рекла да на сцени тешко могу да буду атрактивни с обзиром на популарност и карактер филма. Јер, у филму су доминирали екстеријер, степе и коњи, што је био део спектакла. Схватио сам да у нашем мјузиклу емоција треба да буде примарна и да ће она да надокнади све оно што нисам могао да направим у "Вуку" са 28 рефлектора... Поред познате филмске музике додали смо и неке наше ромске нумере, а препеве је врхунски урадио покојни Гале Јанковић. Верујем да је тајна успеха и у идентификацији гледалаца са судбинама ликова, који су могли и да певуше у гледалишту и то на српском језику.

Како каже редитељ, главне глумце одабрали су на поштеној аудицији. Босиљчићу улога Лајка Зобара не само да је донела популарност већ је од њега створила звезду, а за већ познату Милену Васић ово је био идеалан начин да се врати на позорницу после породиљског одсуства. Обоје харизматични, добрим делом су допринели успеху представе.

- Свака нова режија је нека врста коцке. Редитељ мора да преузме одговорност главнокомандујућег, што значи да буде "капетан на белу лађу". Кад представа успе сви су заслужни, а кад омаши крив је искључиво редитељ.

На питање да ли редитељ може већ "на прву" да осети ко има потенцијал и харизму, тако потребну сваком театру (а поготово музичком), Лазић одговара:

- Морате уложити у неког да би постао звезда, да га психо-физички припремите и убедите да може да понесе ту "титулу". Редитељ ради на самопоуздању и самосвести глумца, потом он сам ствара харизму. А онда, све што касније ради, ради са ореолом звезде... Ипак, у "Циганима" је око 150 учесника, од тога тридесетак глумаца. Потребно је и за мале задатке имати добар избор. На пример, врхунска је улога Макар Чудре у извођењу Душка Радовића и то у његове само три појаве на сцени... Веома сам поносан и на чињеницу да је у међувремену склопљено тридесетак бракова и да се родило више од педесеторо деце - закључује Лазић.

У првој подели играли су Љиљана Стјепановић, Ивана Кнежевић, Веселин Стијовић, Александар Хрњаковић, Десимир Станојевић, Свјетлана Кнежевић, Зинаида Дедакин и многи други. Током готово две деценије мењали су се многи учесници у представи, а највећу промену представа је доживела почетком 2020, када су главни протагонисти, после шеснаест година извођења, предали улоге млађим колегама. Никола Шурбановић преузео је улогу чувеног крадљивца коња Лојка Зобара, док је после велике аудиције, улога Раде додељена Миони Марковић и Оливери Драгичевић, у равноправној алтернацији.

фото Д.Тонковић

Занимљиво је да позоришна критика на почетку сценског живота није баш охрабрила мјузикл, али како кажу у кући, он је растао и трансформисао се у врло специфичну енергију ансамбла који са све већим жаром изводи најлепше руске песме Јевгенија Доге, осликавајући једну од најпознатијих љубавних прича.

Гледаоци су увек имали последњу реч. И где год да су "Цигани" гостовали, наступали су пред препуном салом - у Охриду, Будви, Крушевцу, Смедереву, Неготину, Новом Саду...

- Скоро да не постоје представе које људи гледају по десет, двадесет или тридесет пута. Која је тајна представе "Цигани лете у небо"? То није само текст великог писца Максима Горког. Није ни само чаробна музика коју сви певамо када нам је тешко или лепо - каже Миона Марковић. - То је најдубља људска прича о томе за шта је вредније живети и умрети: за љубав или за слободу. Рада и Лојко Зобар неће да живе без слободе, а не могу да живе без љубави...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације