2

уугј
Реиензенти Протојереј
Ставрофор Хаџи-Љубодраг
Петровић Протојереј Вајо
Јовић Владимир
Димитријевић

С1Р - Каталогизација у
публикацији Народна библиотека
Србије, Београд
271.2- 4
271.2- 475.5
271.2- 29
271.2- 584
271.2- 285.2
271.2- 186

РАФАИЛ, архимандрит
Умеће умирања или уметност живљења ; Путокази
савремених духовности / архимандрит Рафаил (Карелин);
превод с руског Марина Тодић [прво дело], Мирослав
Голубовић [друго дело]. - Београд: Православна
мисионарска школа при храму Светог Александра
Невског, 2004 (Београд : Финеграф). - 397 стр.: илустр.;
21 ст.
- (Библиотека Образ светачки; књ. 75 )

Превод дела : 1. Умение умиратв или исскуство ЖИТБ :

2. Векторн духовности. - Тираж 500. - Напомене и
библиографске референце уз текст.

18ВИ 86-83815-52-8
1. Рафаил, архимандрит : Путокази савремених
духовности
а) Смрт (теологија)
б) Духовни живот -
Православље ц) Хришћанска
етика
д) Спасење - Православна црква

СОВ155.5К-ГО 117226508
Уредник издања
Јован Србуљ
 4

АРХИМАНДРИТ
РАФАИЛ (КАРЕЛИН)

УМЕЋЕ УМИРАЊА
или
УМЕТНОСТ ЖИВЉЕЊА

ПУТОКАЗИ САВРЕМЕНИХ
ДУХОВНОСТИ

Превод с рускоГ
Марина Тодић
Мирослав Голубовић

БЕОГРАД
2004
Наслови изворника:
1. Архимандрит Рафаил (Карелин), Умение умиратн или искусство ЖИТБ,
Москва, 2003.
2. Архимандрит Рафаил (Карелин), Векторвг духовности, Москва.
2003.
 6

УМЕЋЕ УМИРАЊА
или
УМЕТНОСТ ЖИВЉЕЊА
 8

О ВРЕМЕНУ И СМРТИ

ЗАГОНЕТКА ВРЕМЕНА
Загонетка времена се не може разрешити. Ипак, древни мудраци су
покушавали да на известан начин бар донекле подигну крајичак завесе над
њом уз помоћ символа и алегорија, да представе време у извесним
опипљивим представама. Једна од таквих слика јесте Хронос - свирепо и
немилосрдно божанство које прождире сопствену децу. Време рађа дане и
ноћи: дане - као своје синове, ноћи - као кћери и одмах их прождире без
остатка. Векови и миленијуми нестају у утроби незаситог времена.
Код Персијанаца и Миђана аналог грчког Кроноса представља
божанство времена Зерван. Оно се приказује у обличју човека с гла- вом
звери и са два крила. Зерван стоји на лопти, у његовим рукама је жезал.
Лопта која се котрља означава кретање времена које се никада не зауставља,
не прекида, не враћа. Осим тога, лопта означава космос, пошто су древни
народи управо лопту сматрали најсавршенијим геоме- тријским телом.
Време влада космосом, оно га шутира својом ногом. Жезал у рукама
Зервана је символ врховне власти, ништа не може да се супротстави
времену, нико не може да му се одупре.
Глава Зервана је глава чудовишта: време није цар већ тиранин, оно
влада с неумољивом суровошћу, оно нема ни предака, ни потомака, оно је
рођено само из себе, убија свакога кога сретне на свом путу. Зерван има
крила: време је свуда присутно, од њега човек не може да се сакри- је ни у
земаљским провалијама, ни на врховима планина, ни у бездану неба,
испуњеном звездама. Својим жезлом Зерван руши стене и збацује звезде с
неба. Зерван је увек сам. Он је господар света. Нико не сме да му се
приближи и да стане поред њега. Само божанство смрти излази у сусрет
Зервану како би из његових руку преузело свој плен.
Друга слика времена јесте египатска сфинга, која лежи у подножју
пирамида у пустињи и као да чува царство смрти. Сфинга делимично личи
на Зервана, само што је код ње супротно: она има труп лава, а главу и груди
човека. Ово је божанство философа, које ступа у дија- лог с људима,
поставља им питања, нуди загонетке, а затим их убија.
Философи и мудраци покушавају да одгонетну тајне које сфинга чува, да
одговоре на њена питања, али се испоставља да су беспомоћни као деца.
И сфинга се с њима поиграва као с децом, а затим их дави својом
лавовском шапом. Мудраци и философи нису кадри да се ишчупају из
власти времена, не могу да одгонетну загонетке сфинге, не могу да се
одбране силом своје дијалектике којом су запањивали и освајали свет, и
зато деле заједничку судбину с незналицама и умиру не сазнавши: одакле,
куда и због чега, јер то људима може да открије једино Онај Ко је изнад
времена.
Сфинга има главу и груди жене. Глава жене је символ земаљске
лепоте. Време очарава људе, везује, привлачи као змија своју жртву
погледом. Једна страна груди сфинге означава живот, а друга смрт. У
времену почиње човеков живот, у времену се завршава његово земаљ- ско
битовање. Једна дојка је пуна млека, а друга отрова. Сфинга је изабрала
своје место у пустињи као на граници с вечношћу. Они који су подизали
пирамиде мислили су да ће победити само време, али њима сад влада
сфинга. Ове рукотворене планине, четворокраки символи огња - само су
илузија бесмртности.
Вавилонци су у олтарима својих храмова - зигурата - имали чудно
изображење у облику спирале, које је такође представљало символ
времена. То је уједно и круг и права линија: време је праволинијско, али
уједно садржи извесне циклусе, који не затварајући се у цео круг, прелазе
један у други. Ове циклусе древни Вавилонци су уочавали сву- да: од
космичких појава (кретања светила) до догађаја људске историје. То је
пројекција времена у космосу или космоса у времену*
Древна индијска племена Маја и Инка већину својих храмова по-
свећивала су страшном божанству времена. Градили су их на високој
основи попут брда, а свака страница је представљала степениште с ка-
меним степеницима. Сам храм, који се налазио на врху, имао је изглед
засечене пирамиде. Степенице су символички означавале дане људског
живота. На простор# храма сваке године су приношене људске жртве као
знак тога да незасито време захтева жртве, да су људи његови заро-
бљеници и таоци и да је смрт - апотеоза времена.
Стари Грци су смислили још једну представу времена: ћелав човек
трчи по оштрици сечива. Немогуће га је стићи и ухватити за косу - та- ко
се ни време не може стићи и вратити. Оштрица бритве означава
неповратноствремена, његову једнодимензионалност: човек који трчи по
њој не може да скрене у страну. Међутим, овде постоји још један смисао:
условност самог времена. Прошлости нема зато што је већ за-
 10

вршена. Од реалности се претворила у нешто о чему може само да се

размишља. Будућност објективно такође не постоји, она још није
наступила, сва је у области претпоставки, у извесној потенцији егзи-
стенције, опет - у области онога о чему може да се размишља. Реална је
само садашњост, али ни она није ништа више осим граница између
прошлости и будућности, танка као оштрица бритве.
Древни народи нису могли да открију тајну времена. Они нису били
кадри да открију тајну вечности која им је изгледала као нека статика или
пауза између циклуса космичке историје. Због тога је за древне народе
време представљало знак осуђености на пропаст, било је слично страшној
змији, која до смрти стеже плен у свом загрљају.
Тајном времена влада Црква, али ова тајна није једноставна. Бог је
створио време као припрему за вечност. Време није беспочетно и није
бесконачно, оно протиче на позадини вечности. Време је стање припреме
и избора, раскрсница путева, где се решава главно питање људског
постојања: с ким је човек - с Богом или без Бога. Време је мо- гућност
промене, настанка људске личности, испољавања или губитка
богосличности, стицања онога што ће се открити у вечности.
Овде, на земљи, је пребивање, док је у вечности истинско битије.
Време је поље испитивања човека, а вечност је својство Самог Божан- ства,
зато се за хришћанина вечност открива у времену, кроз удеониче- ње душе
у предвечној благодати. Сликовито говорећи, вечност је као дах Божанства
који душа може да осети за време молитве. За неверују- ћег, као и за
древног паганина, време је само предворје смрти, негатив битија, рушење
људских нада. Зато неверујући има само један начин да се бори против
времена и смрти - да заборави на њих.

НАШ ПРИЈАТЕЉ И НАШ НЕПРИЈАТЕЉ

Замислите дете које својом руком жели да ухвати зрак светлости. Оно
скупља прстиће, чини му се да је сунчев зрак ухваћен међу њима, али затим
шири длан и види да у њему нема ничега. Тако човек не може да задржи
тренутак. Време тече као широка бешумна река. Ма шта човек да ради: да
ли да спава или је будан, да ли ради или се моли, да ли да размишља о
смислу живота или је уроњен у испразност својих страсти, - час за часом,
дан за даном, таласи ове реке у неуморном трку сустижу један другог, и
као што се не може зауставити ток реке, исто тако се не може зауставити
време. Јунаци историје чинили су велика де- ла, постизали победе над
непријатељима, оснивали огромне империје,
подизали неосвојиве тврђаве, правили баште и цвећњаке који су виси- ли
на ланцима, подизали зграде које су се називале светским чудима, али...
нико од њих није био кадар да врати ниједан минули тренутак, ниједан
од највећих умова човечанства није могао да врати уназад реку времена.
Ова река их је однела као зрно песка у океан вечности. Про- будили су се
из небића и поново утонули у сан.
Замислите други пример: дете трчи за сопственом сенком и жели да
је стигне. Оно убрзава кораке, али свеједно не може да је стигне: што
брже човек трчи за сенком, тим брже сенка бежи од њега. Немо- гуће је
стићи крилато време.
Време је у сталном самоуништењу. Древни народи су га приказива-
ли у облику змије која гута сопствени реп. Време је атрибут релативног
постојања. У времену нема прошлости - она је неповратно нестала; у
времену нема будућности - она се само претпоставља; у времену нема
садашњости - то је зрак који нема ни дужину, ни ширину, који непрекид-
но клизи од већ изгубљене прошлости ка још непостојећој будућности.
Док се наши органи чула труде да фиксирају време као садашњост, оно је
већ прошло, претворило се у прошлост, тај талас је пројурио поред нас.
Значи, садашњост је само сећање на недавну прошлост, тромост органа
наших чула која до нас доносе тренутак којег већ нема. Дакле, садашњост
је само траг прошлости и очекивање будућности.
Сама смрт није излазак из времена. Једноставно, човекова душа
прелази у стање новог доживљаја времена који је нама непознат. Време
ће нестати кад небо и земља изгоре у космичком пламену који неће
уништити свет, већ ће га преобразити. До Страшног Суда време не ца-
рује само на земљи, већ и на небу и у преисподњој. Душе светаца чекају
васкрсење тела, душе грешника - милост Божију по молитвама Цркве и
оних који за њих на земљи дају милостињу. Сваки динамизам прет-
поставља време, то је кретање по хоризонтали. Вечност је кретање по
вертикали, у њој нема промена као прелаза из једног стања у друго, у њој
је присутно откривање садржаја људске душе.
У вечности нема оног губитка битија који философи називају аси-
метријом времена, тамо нема периода који се смењују. Вечност није
непокретност, није статика, већ је кретање, динамика, само другачијег
карактера него што је то динамика времена.
Време је једнодимензионално, авечност је вишедимензионална. То
је тешко схватљиво. Претпоставимо да је површина која је била дводи-
мензионална добила трећу димензију, да је добила волумен. Тако је,
сликовито говорећи, и у вечности: оно што је било једнодимензионално
 12

постаје вишедимензионално, и човек не губећи прошлост шири сада-

шњост, и у овој садашњости се кроз удеоничење у благодати стално от-
крива нешто ново: нове димензије бића, нове димензије доживљавања. У
вечности је ново без губитака. Вечност је истинско битије. Време је етапа.
Време не прелази у вечност и вечност не прелази у време. Време протиче
на позадинивечности. То је период настанка, пренатални пери- од
вечности. У Апокалипси се каже да после Страшног Суда времена више
неће бити.
Постоје две врсте бесмртности. Прва је бесмртност светих, веч- но
приближавање Богу, стално кретање ка Божанству, стално нова озарења
Божанске благодати кад прошлост не нестаје, већ постаје подобије
садашњости, а садашњост се не претвара у прошлост, већ постаје подобије
будућности. Међутим, вечни живот није тек пуко са- моотварање, то је
општење у којем постоје два пола: за спасене је то Бог, за оне који су се
сурвали у погибао - сатана. Општење с Богом је истински живот, општење
са сатаном - егзистирање као антиживот, егзистирање као вечно умирање.
Кад говоримо о два пола, нипошто између њих не стављамо знак
једнакости. Општење с Богом је предна- значење, циљ, садржај самог
људског живота. Општење с демоном је вечни распад, где нема нестајања
као разлагања на елементе просте и јединствене природе душе: овде је
кретање од центра ка периферији, које такође нема граница; зато је овде
смрт - у најстрашнијем и најзло- слутнијем смислу ове речи - бесмртна
смрт.
Неки људи се питају како ће за грехове који су учињени у времену
душа бити осуђена на лишавање вечног живота. Међутим, тајна ово- га је
у општењу: удео грешника је вечно општење са сатаном, вечно
уподобљење сатани, вечно удаљавање од Бога, вечити губитак. Овде, на
земљи, одређује се с ким је душа - с Богом или с ђаволом. Тамо, у
вечности, више нема одређивања, већ је присутно остваривање; зато је
земаљски живот тако драгоцен, тако је драгоцен сваки тренутак који може
бити степеник на лествици која води навише, ка духовном небу, или
наниже, у бездан, који заиста нема дна. Зато је време - наш пријатељ и наш
непријатељ; и једно и друго зависи од усмерености наше воље.
12

ВРАНА И СОВА, ЗВОНО И САТ

"Мисао о томе да након смрти нема ничега пружа ми велику уте-
ху", овако или отприлике овако писао је у својим мемоарима маркиз де
Сад, по чијем имену је назван један од порока који спада у област
сексопатологије. Ова реченица би у обрнутом виду могла да постане не-
милосрдно разобличење појаве која се назива атеизмом и то: "Желим да
нађем утеху у мисли о томе да после смрти не постоји ништа, због тога
тамо ништа и не постоји."
По свој прилици ова нада у будуће непостојање је једина утеха коју
је на дну греха и порока пронашао де Сад. Људска савест има свој глас
који неумољиво сведочи о неминовности праведне плате. Збогто- га
човек не може да нађе срећу у греху. Савест не само што га подсећа на
паклене муке, она му даје да осети будуће стање туге и мрака, као да га
доводи до предворја пакла. Човек се бори са својом савешћу као с
непријатељем и на крају налази жалосну утеху у истој овој мисли: "На-
кон смрти нема ничега." Своју књигу де Сад је поклонио Наполеону
Бонапарти - верном слуги смрти. Међутим, император је, доживевши
овакав поклон као личну увреду, као одговор на то заточио дрског
маркиза у тамницу.
Духу човека је својствено извесно осећање вечности, осећање које
се не може исказати речима. Дух је око душе. Међутим, као и телесне
очи, он је веома нежан и рањив. Греховни живот парализује силе духа, и
човек практично губи осећај за вечност. Она за њега посгаје апстрак- ција
и загонетка, једно велико "не знам", нешто непознато, што он не може да
одгонетне. Међутим, чак и након губитка духовности и њене замене
душевношћу, размишљања о вечности и смрти муче човека који живи по
својим страстима. Савест га макар шапатом подсећа на то да се у самом
"не знам" садржи "можда", тако да чак и нејасне сли- ке вечности
испуњавају његову душу бригом. Он се хвата за мисао: "После смрти моја
свест ће се угасити, а тело иструлити као леш пса, у односу на којег у
овом смислу немам никакву предност. Уронићу у бездану празнину,
нестаћу. Каква је разлика у томе да ли сам чинио добро или зло? Смрт
изједначава све и свакога. Због чега треба себи да ускраћујем било шта?
Живот је мехур од сапунице, који сија на сунцу. Од њега ће већ у
следећем тренутку остати само мокра флека, која ће се осушити и нестати
без трага. Вера и моралност су старе
 14

ф 13

предрасуде, окови у које људи сами себе окивају. Ако нема вечности, све
ми је дозвољено, све је могуће."
Уверивши себе у то да нема вечности, човек истовремено упорно
одгони мисао о смрти како не би себи кварио расположење. "Дајте ми да
на миру попушим дигарету, а онда нека буде шта буде", отворено ми је
рекао један савремени интелектуалац, спреман да расправља о свему на
свегу: од етике Аристотела до Сартрових парадокса, од вавилонских
митова до Кафкиних новела - о свему изузев питања о сопственој смр- ти.
Постоји обичај: у соби у којој се налази сандук с покојником засти- ру се
огледала, како се у њима не би одражавало неколико сандука. Човек се
плаши да ће у огледалу његовог сећања остати слике смрти, и зато се труди
да испуни своју свест било каквим садржајем: радом, уметношћу, науком,
новостима, политичким играма, вином и дрогом, само да заборави на
неизбежан крај, само да се у души не појави, као ноћна утвара, слика
сандука у којем лежи покојник који му је познат - он лично, с ушиљеним
жутим лицем.
Тече река времена. Она на својим таласима, као у загрљају, носи
сплав украшен различитим цвећем. То је наш живот, Људи на сплаву диве
се погледу на обалу која као да им плови у сусрет, разговарају, при- чају
приче, измишљотине... Смеју се, плачу и певају, али нико од њих не
размишља о томе да иза сваке кривине реке може да искрсне водопад и да
ће се њихов сплав, као путник који се сурвао с врлети у бездан разби- ти о
камење и да ће узаврела стрмина реке постати њихов гроб.
Хајне, који се одликовао не само песничким талентом већ и не-
васпитаношћу, дрско је написао: "Нека мртви труну у гробу, живоме дај
ми живот до дна" (тако или отприлике тако) и, следећи сопствени савет,
добио је познату болест која се у његовом случају завршила дуго-
годишњом парализом и лудилом. Још пре смрти он је као леш у гробу
лежао у својој соби и као у сандуку трулио је на свом кревету. У цвету
своје славе смејао се Богу и смрти, и овај демонски смех учинио је из-
вором свог књижевног прихода. Био је заљубљен у земаљски живот с
његовим тренутним насладама, али му се свет, осим којег он ништа није
хтео ни да зна ни да види, подсмехнуо. Његова судбина личи на алегорију
или на причу са злослутним крајем - о томе како је човек заволео
змију,дивиојој се, носио је на својим грудима, а она га јеу знак захвалности
за ту љубав ујела за срце. Тако свет поступа с онима који му се предају,
заборавивши на своју душу и небо.
Овде, на земљи, на време и смрт подсећају два бића и два пред- мета:
врана и сова, звоно и сат. Усамљена врана која седи на грани с
које је опало лишће личи на знак питања, као да се замислила: шта се
дешава у овом свету, где је почетак оне бујице која се назива време и где
је њен крај? Ова птица црног перја које личи на црнину непо- мично седи
на дрвету под снегом попут каменог кипа, као да жели да изађе ван
времена, изван онога што се мења и пролази. Облак од врана које се
окупљају изнад леша јесте весник смрти. Живот вране је стрпљиво
очекивање нечије погибли: за врану је леш храна, значи, смрт је њен
живот. Само промукло грактање вране личи на ударање сувих костију, на
пуцање грана док их секу, на буку камења које пада.
Сова воли осамљена места. Она се настањује далеко од бучних
градова, у шумским честарима или у пукотинама стена. Неки човек је
причао како је једном приликом посетио пустињаке који су живели у
планинама Сванетије. Пут до тамо је био дуг и тежак. Он је са својим
сапутницима час пролазио кроз стрмените планинске реке, час се пен-
трао по избочинама стена, час се пео на врхове иза којих се као талас за
таласом уздизала друга планина, час је силазио у кланац до убогих
станишта пустињака - неколико кућица направљених од брвана и пре-
мазаних глином.
Пустињаци су нарочито волели ноћну молитву. Они су ноћ делили
на неколико делова и спавали на тренутке. Овај човек је упитао: "Има- те
ли, као што је то обично случај у манастирима, звоно или дрвено клепало
да бисте се окупљали у договорено време на молитву?" Они су
одговорили: "Имамо ноћно звоно. Чућеш га." И ево, око поноћи неки звук
сличан плачу запарао је ноћно тиховање, као да је сама тишина гора
зајецала као кристал од ударца. Звук се понављао у некаквом отег- нутом
ритму. Ово је био жалосни крик сове, као да је нарикача над гробом
оплакивала мртваца.
Планине које се протежу источно од Сухумија биле су за монахе
омиљено место у току многих векова. Тамо човек наилази на камење с
крстовима који су на њима уклесани и указују на место нечијег гроба или
на људске кости у каквој омањој пећини обраслој шибљем. Чинило се да
сова ноћу оплакује оне који су овде живели и подсећа на неизбе- жност
смрти. Прича се да сова обично избегава људска станишта, али ипак због
нечега воли да се настањује око монашких колиба. Сова се појављује тамо
где долазе монаси, као њихова сапутница, и они ноћу чују њен крик који
позива на покајање. Сова ноћу не спава у потрази за пленом, а монах ноћу
тражи у молитви своје једино благо - благодат Духа Светог, храну и пиће
своје душе.
 16

Ноћу се у планинама може видети чудесан призор. Врхови обасја- ни

светлошћу месеца добијају тамно-плаву боју, као да су се таласи
подземног мора разлили из недара земље и замрзли у лету. Дрвеће
непроходних шума стоји непокретно као статуе. Кланци изгледају као
црни бездани, дубоки као само небо, непробојни као духовна тајна. Звезде
су попут варница од пожара који букти иза ноћног хоризонта у искрама
хладног огња. У планинама влада некаква посебна тишина. Човек ову
тишину може да слуша с таквом насладом, као што уморни путник пије
воду из планинског потока. А отегнути крик сове још више истиче ову
дубоку тишину. Овај крик који се пролама ноћу је песма о смрти. Изглед
планина које се сливају с ноћним небом је песма о вечности.
Глас који говори: "Време пролази, жури; не поседујеш време, оно ти
је дато на зајам", јесте куцање сата. Оно подсећа на то да је наш живот
умирање. Кажемо: "Човек је живео тридесетгодина." Међутим, може се
рећи другачије: "Човек је умирао тридесет година." Умирао је од првог
дана свог рођења. Сат је скала губитака и рачун изгубље- ног. Чиме смо
испунили протекло време, са чим смо сјединили прошли тренутак?
Понекад ми се чини да бројчаник часовника личи на слику космоса, а
дванаест цифара јесу дванаест знакова небеског свода, два- наест његових
мислених делова. Центар бројчаника је наша Земља, а казаљке су кретање
космоса. Раније су постојали пешчани или водени сатови, где су једно за
другим падала зрнца или је капљицу по капљицу цурила вода. Последње
зрнце у сату је последњи удах човеков. Посто- јали су сунчани сатови, где
је време показивала сенка. Јутро је слика детињства, подне - зрелости, вече
- старости. А затим сунце залази иза хоризонта, сенке гасну, наступа ноћ;
ћути сат, као да умире само време.
Гласом који подсећа на вечност и на смрт говори звоњава звона.
Ударцима звона завршава се сахрана. У звоно се звони кад се поред храма
покојник носи на гробље. Каже се да су у минулим вековима за време
епидемија куге људи обично непрекидно звонили како би очистили ваздух
од заразе. Звоњава звона као да крчи пут души пре- минулог, одагнава од
ње тамне духове који је као чопор грабљиваца опкољавају и прогоне.
Сандук се спушта у гроб уз звуке звона, као да брод отпловљава од обале
у бескрајне просторе океана. Звоњава звона изазива дубока размишљања
о пролазности земаљског живота. Она такође подсећа на васкрсење
мртвих, о којем ће свету објавити глас Арханђела и звук трубе. Звоњава
звона позива на богослужење:
"Ви, странци и дошљаци на земљи, хитајте у свој дом где пребива ваш
Небески Отац; тај дом је храм." Звоњава звона објављује Тајну Свете
Евхаристије. Она као да каже: "Хришћанине, ма где да се налазиш,
размисли о вечности."
Кажу да су раније на обали мора, на местима где су били гребени и
подводно камење, у ноћима без месечине на високе стубове ставља- на
звона, нарочито у невреме; та звона су звонила како морнари, који су
скренули с пута, не би претрпели бродолом и погинули. За нас је страшна
опасност ако заборавимо на смрт. И овде звоно буди душу из дубоког сна.
Вране се, осетивши плен, откидају с грана као црни листови и с
промуклим крицима круже над шумом.
Звоњава звона објављује да је покојник унет на гробљанску капију
кроз коју се нико не износи назад. Шкрипа гвоздене капије је попут
шкргутања зуба смрти.
.. .Наступа ноћ у планинама и пустиња се оглашава отегнутим кри-
цима сове. С првим бљесцима сванућа сова заћути и погружава се у сан,
рекло би се, да не би видела трулежну лепоту овога света и његову
испразност. А ноћу ће поново звати пустињаке на молитву.

КО СЕ СЕЋА СМРТИ НЕ МОЖЕ ДА ГРЕШИ

Човеку су непознате три ствари: кад ће умрети, где ће умрети и какав
удео га чека после гроба. Зато човек увек треба да очекује смрт, стално
имајући на уму да може да се испостави да једанашњи дан последњи дан.
Управо зато је данашњи дан - дан спасења. Господ је обећао да ће примити
грешника уколико се овај покаје од свег срца, али Он није обећао неко тачно
одређено време за покајање, јер је знао лукавство људске душе.
Када би знао дан и час своје смрти, човек би говорио у свом срцу: "То
је још далеко, стићи ћу да узмем од овог живота све што он може да ми да,
а затим ћу, пред смрт, започетц покајање." Међутим, покаја- ње је жеља да
се буде с Богом, то је почетак борбе с ранијим газдом, демоном, којем је
човек служио свим својим греховним животом, то је могућност стицања
благодати. Лукаво срце које жели да обмане Бога показаће се неспособним
за покајање, пред смрт ће постати камено, и човек пада или у хладну
равнодушност или у очајање. Због тога је Господ премудро сакрио време
смрти: она се не види попут путника у магли, она у кућу улази без куцања,
она као неочекивани гост не упозо-
 18

рава на свој долазак, одводи човека за собом као што стражар одводи сужња
на суд - у ономе у чему га затекне.
Човек увек греши, због тога осећање покајања за хришћанина треба да
буде стално осећање, а непријатељи сећања на смрт су много- брижје,
многословље и шале.
Брига за много јесте узалудно трошење времена. Човек заборавља на
главно - на самог себе. Стално му недостаје време да се на крају замисли над
тим ко је он, због чега је на земљи? Он личи на куглу ба- чену на зелено поље
билијарског стола која се од невидљивих удараца котрља, као да јурца с
једне стране на другу. Човек чак нема времена да размисли због чега и коме
је све то потребно: ова журба, ово вечно трчање! Овакав човек није оставио
у свом животу место за Бога, забо- равио је на смрт, не види своје грехове.
Метафизичка питања занимају га мање од живота у далеким галаксијама.
Чини му се да сличним пита- њима могу да се баве само доколичари и
сањари, а он нема времена за такве глупости. У овој сталној испразности, у
овом ковитлацу послова, он као да се крије од Бога. Смрт га затиче
неочекивано. Он личи на тркача који изненада пада спотакавши се о камен.
Умирући, он разми- шља о томе да није завршио своје послове. Вечни живот
и духовни свет су за таквог човека непријатна, страшна неочекиваност.
Други непријатељ сећања на смрт је многословље (= прекомерна
говорљивост, прим. прев.), један од облика испољавања скривене гордо- сти.
Господ у Светом Писму каже: на кош ћу поГледати? На невољноГа и на
онот ко је скрушена духа (уп. Ис. 66,2). Заиста је тако: смирење и кротост,
које Бог толико воли, сједињени су с ћутањем. Многословље је страст слична
пијанству. Она поробљава човека, тако да он као да постаје додатак
сопственом језику. Док је човек који се претворио у мрава-радника одузео
себи време које му је дато да се припреми за вечност, протраћио га на
спољашње и духовно банкротирао, брбљивац није крадљивац само свог, већ
и туђег времена.
Брбљивац у дубини душе сматра да он већ све зна и да му прео- стаје
само једно: да учи друге. У ствари, многи људи причају само зато што се
нису научили да ћуте. Свети Оци су тврдили да човек који је од овог великог
дара - речи - начинио разоноду за себе, личи на блудника. Зато је брбљив
човек одвратан људима, туђ Богу.
Многословље је бесмислено трошење душевних снага. Молитва
брбљивог човека постаје немоћна, расејана, сува, слична закржљалом
растињу. Онај ко много говори губи способност да дубоко размишља, не
може да се заустави, да усредсреди своју мисао на питање које зах-
18

тева пажњу. Он почиње да личи на прождрљивца који гута храну не

жваћући је, личи на звонце које звони зато што је изнутра празно. Или - на
бубањ пресвучен магарећом кожом, који својим звуком све заглу- шује.
Заиста: "Речи расипају, ћутање сабира." Крај многословља је опу-
стошеност душе и губитак благодати. Свевидећи Бог као да "не види"
човека-празнословца, зато што ни овај није у стању да у свом срцу види
Бога, неспособан је за богоопштење, које захтева усредсређеност ми- сли.
Рибар извлачи рибу из воде кад она прогута удицу својим устима, а овде
ђаво држи брбљивца, као свој плен, за језик.
Смрт је тајна, а човек само у тиховању може да дође у додир с тај-
ном. Брбљивац може да живи непосредно поред гробља, да види како
сваког дана поред његових прозора носе сандуке и истовремено да се не
сећа тога да ће једнога дана и он морати да умре. Сећање на смрт захтева
оно што је брбљивац изгубио - способност за созерцавање, као да човек
урезује писмена на сопственом срцу. Сећање на смрт, као и све што је
неопходно за спасење јесте благодатни дар, а брбљивац, због хуке речи које
изговара, не може да чује у својој души тихи глас благодати.
Смрт словоблуднику долази исто онако неочекивано као и мно-
гобрижном, јер је, претресајући туђе ствари и дискутујући о њима, потпуно
заборавио на властито постојање. Међутим, ако човек који је уроњен у
испразне бриге одлази из овог света као празан, брбљивац ни издалека није
празан: он на леђима има читаву врећу туђих грехова, који су постали
његови грехови. По навици ће покушати да заподене разговор са самом
смрћу, али неће добити одговор.
Ништа мање од многословља у супротности са сећањем на смрт није
ни навика човека да се стално шали. Цар Соломон је поредио смех с
пуцкетањем запаљених суварака који дају дим, али не и топлоту (в. Проп.
7, 6). Смех и подсмех јесу исто оно празнословље, само још и испуњено
отровом који попут змије човек сабира у свом срцу. Човек је образ Божији.
Подсмех је жеља да се он прикаже у ружном светлу, то јест да се лиши
образа Божијег, да §е прикаже као наказан, као Квазимодо.
Шала човека чини циничним и дрским. Она је пород гордости: под-
смешљивац тежи ка томе да понизи ближњег како би показао своју на-
водну надмоћ над њим. Осећамо задовољство кад чујемо шале управо због
тога што оне празне потенцијал зла накупљеног у нама Склони смо да
приказујемо шалу као добронамерност, али ниједан шаљивџија не воли да
му се људи смеју.
 20

ф 19

Синоним за реч "ђаво" је - "лакрдијаш". И заиста, ђаво се забавља

играјући се човечанством, он се смеје погибли људи. Због тога човек који
је навикао да се шали подражава демону. Као мађионичар он ства- ра неку
илузорну "реалност", јер шаљивџија гради музеј наказности, у који позива
посетиоце. Његова душа се налази у свету иза огледала, само што свако
огледало има криву површину. Сећам се како су ме једном, док сам био још
дете, родитељи повели у луна-парк. На тргу се налазио велики шатор налик
на циркуску шатру, а у њему су била огромна огледала с испупченом и
удубљеном површином. Видео сам себе у њима час као Лилипутанца с
огромним стомаком, час као да сам извучен на горе, као да ме је неко
развлачио као гуму, тако да глава додирује плафон, час исеченог на делове,
час окренутог наглавачке. Нисам схватао због чега се људи унаоколо смеју,
мени су та огледала уливала страх као да ће ме украсти и начинити
другачијим, као да ћу нестати у дубини огледала, а отуда ће искочити
наказе, сличне мени. Почео сам да се привијам уз мајку.
"Досадно ти је?" упитала је.
"Да", одговорио сам.
Било је очигледно да се ова лакрдија ни њој самој није свидела и она
ме је брзо извела из шатора. Обрадовао сам се што сам остао она- кав какав
сам био...
Основа вере је свештени страх. Шале и смех уништавају свештени
страх и чине душу мртвом и јаловом, слично као што врели ветар песка
претвара цветне вртове у пустињу. Подсмешљивац такође не може да
размишља о смрти, не може да размишља о метафизичким питањима:
навика да се шали приказаће их у ружном, наказном светлу. Прича се да
професионални забављачи обележавају смрт свог сабрата јавним
кловновским наступима. Тако се некада, кад су биле сахрањиване кра-
љевске луде сама, погребна процесија претварала у карневал.
Господ је рекао: Тешко онима који се смеју, јер ће заплакати (уп. Лк.
6,25). Смех човека приморава да заборави на постојање демонског света, на
то у каквој се опасности налази његова душа. Смех и шале рађају дрскост.
Колико саблазни и грехова почиње смехом! Док празно- словац брзо
заборавља на смрт, човек-спадало је спреман да се руга смрти. Овде је
присутна некаква мучна мистерија смеха: човек се смеје мртвачкој лобањи,
а мртвачка лобања се смеје њему.
За преподобног Исихија се приповеда да је најпре живео немарно,
нимало се не бринући за своју душу. Пошто се тешко разболео Исихије је
умро, али је затим Промислом Божијим поново враћен у овај живот.
20 гф>

Својим очима је угледао лице смрти, видео је рај и пакао. После тога се
затворио у своју келију и плакао је даноноћно. Нико од њега није чуо
празну реч, нико није видео осмех на његовом лицу. На умору је рекао
братији: "Опростите ми, ко се сећа смрти више не може да гре- ши." Прва
смрт је за њега била неочекивана и ужасна, она га је затекла неспремног,
као што стражар задеси лопова на месту злочина. Друга смрт је његово
срце испунила радошћу.
Човеку који се не сећа смрти она долази као непријатељ и одводи га
у заробљеништво окованог у ланце. Ономе ко је се сећа долази као
пријатељ и одводи га као ослободилац од напора и страдања у земљу
вечног спокоја.
Цар Соломон је рекао: "Жури у дом плача више него у дом смеха",
међутим, често човек од свог срца прави "дом смеха", "дом" у којем бе-
смислено и бесциљно протиче сав његов живот. У сталним бригама за
световне послове, многословље и смех, он жели да се сакрије од било
каквог подсећања на смрт, тако се Адам кад је згрешио, заборавивши на
свезнање, Бога узалудно и јадно сакривао од Њега међу дрвећем.
Ми живимо у време испуњено фаустовским духом. Човек нуди ду-
шу ђаволу, желећи да овековечи земаљско постојање. Ђаво је лажов, зато
он радо обећава оно што је за њега немогуће. Фауст за уговор са сатаном,
који потписује сопственом крвљу, поставља два услова. Прво је - сатана
треба да му пружи насладу која би испунила његову душу ра- дошћу, као
што се пехар испуњава вином, до врха, да би рекао: "Више ми ништа није
потребно." Друго је - сатана треба да заустави трену- так, да учини да он
вечно траје, време треба да се заустари као бујица реке која се изненада
претворила у лед.
Легенде о Фаусту је сакупио Г ете - окултиста високих иницијација
- и написао је на основу њих своју драму, која у суштини представља
розенкројцеровску мистерију. Овде можемо да видимо сатанску стра-
тегију: треба уништити сећање на смрт употребивши страст. Страст је
удица на коју се хвата људска душа. Страст је адут у рукама ђавола кад
он започиње своју игру с човеком. Ђаво му обећава, као Фаусту, да ће му
дати насладу кад ће човек ускликнути: "Тренутку, заустави се!" и
продужити овај тренутак као што се одвија нит свилене бубе, само
бесконачно. Свака страст се супротставља сећању на смрт. Свака смрт је
избацује ван граница свести. Сећање на смрт човеку који тражи сре- ћу у
насладама изгледа као црна маска на свадби.
За хришћанина, пак, сећање на смрт, сједињено с молитвом, јесте
мач уперен против демона. Док се човек сећа предстојећег исхода, док
 22

*Ф» 21

га мистички доживљај смрти приморава да задрхти у срцу, он не може да

греши, као што не може да спава, док је при себи, поред змијског брлога
или да се весели у кући захваћеној пламеном.
Испуњење страсти је лажни живот, то је илузорна представа да
наслада може човеку да донесе срећу. И друга илузија је да наслада може
да траје бесконачно (срце треба да поверује у такве глупости да би се
препустило страсти!). И сав људски живот је непрекидно рушење илузија
- ових и других, шима сличних. Рушење илузија је лекција коју човек
стално добија и коју запањујуће брзо заборавља.
Ђаво не може да заустави време. Он сам очекује Страшни Суд и
вечите муке, међутим, он може да учини нешто друго: да одузме чове- ку
сећање на смрт и да му сугерише сигурност и непоколебљивост
земаљског постојања.
Постоји једна чудна секта, код чијих чланова се жеља да живе веч-
но на земљи претворила у опсесивну манију. Учење ове секте тврди да
људи умиру зато што су поверовали у своју смрт. Дакле, да човек не би
умро довољно је да поверује да... неће умрети. А кад неко од чланова ове
секте ипак умре, то нимало не отрезни остале. Они кажу: "До њихо- ве
смрти дошло је због маловерности, они су се поколебали у вери у то да
смрти нема, допустили су у свом срцу мисао да ће умрети и били су
кажњени смрћу због сумње. Међутим, то је њихова ствар, а ми верујемо
да нећемо умрети и вечно ћемо живети."
Ова секта је настала у 19. веку, тамо где је морала да настане - у
Америци, и постоји и дан-данас. Њени чланови медитирају на тему да
никада неће умрети, да смрти нема, а затим, неочекивано за себе, умиру и
крећу у крематоријум или на гробље.
Будимо поштени, загледајмо се на прави начин у своје срце да не
светлуца тамо нешто што личи на наду ових несрећних секташа? Не
тешимо ли себе мишљу да ће смрт, затворивши очи, проћи поред нас, да
ћемо се само ми сакрити од њених свевидећих очију? Разум каже:
"Умрећу, Промисао Божији ми је пре стварања света припре- мио гроб у
којем ће моје тело остати до Страшног Суда." Душа се противи: "Не, нећу
умрети, то је превише ужасно да би могло да бу- де истина." Шта да
чинимо у овом спору ума и душе? Да молимо да нам Господ дарује, као
што је речено у молитви светитеља Јована Златоуста, "сећање на смрт и
умиљење", које се рађа од овог сећања у људском срцу. Нека наше срце
буде чврсто као камен, а речи мо- литве меке као вода, али млазеви воде,
падајући с висине на камен, постепено га тање.
22 Постоји оваква представа: преподобни Макарије Велики разми-
шља о смрти. Египатска пустиња. У даљини се виде пирамиде - над-
гробни споменици древних фараона. Поред пештерских келија на каме-
ну седи преподобни Макарије. Испред њега су људски скелет и бачени
лопата и крамп. Могуће је да он жели да сахрани монаха који је пре
њега овде живео. Преподобни је погружен у размишљање о пролазно-
сти овога живота. Иза његових леђа стоји смрт. У једној руци држи
косу, а у другој - пешчани сат. Сат означава време, које је човеку дато.
Коса - неизбежни крај. Десно од Макарија стоји Анђео са свитком у
руци. На свитку је натпис: "Макарије, хитај да чиниш добро."
Понекад се на овој представи слика сунчани дан, пешчано про-
странство пустиње, гомиле сунцем опаљеног камења, поцрнелог и по-
пуцалог као после пожара. Тада цела пустиња изгледа као слика смрти.
Понекад се изображава ноћ. Месечева светлост пада на кости и лобању као
да их граби из мрака. Пирамиде које стоје у тами, негде на ивици
хоризонта, једва се разликују од околине. Овде, у келији преподобног
Макарија, као да се води борба мрачних и светлих сила. Макарије гле- да
на остатке почившег, да се свет не поткраде у неки кутак његове душе, да
не привуче ниједну од његових мисли одвојивши је од молитве, макар то
била помисао танка као влас, коју је тешко видети, коју ми у мраку своје
душе не бисмо никад разликовали. Изгледа да је свет као птицоловац
поставио своје мреже, али се преподобни, раширивши два крила - молитве
и сећања на смрт - издигао изнад њих и лебди попут орла у необухватном
небеском пространству.

КАКО ЉУДИ УМИРУ

На болницу је Соломон такође указао као на дом плача и школу
сећања на смрт (в. Проп. 7, 2-4). Да ли сте имали прилике да видите како
људи умиру? У болници их смештају у одвојене собе како дру- ги
болесници не би видели смрт која сваком од њих може да се деси. Ипак,
људима на самрти пуштају у знак милости рођаке и пријатеље, као сужњу
заточеном у самицу за осуђе^ђ на смрт, ради последњег опро- штаја.
Видљиви свет је од невидљивог одвојен непробојним зидом, али за
самртника ова преграда постаје све тања, провиднија, пробојна; уми- рући,
он као да се налази у два света. Он чује гласове које наш слух не прима,
изгледа као да до постеље човека на умору долазе људи који су га
престигли на путу ка вечности, нарочито Они с којима је био сједи-
 24

ф 23

њен везама пријатељства и љубави. Умирући тихим шапатом изговара

имена преминулих, нарочито често изговара реч "мама", Вероватно је да
мајка и после смрти остаје најближе биће за своје дете, чак и ако је оно већ
старац у веома дубокој старости.
Често очи умирућег човека постају зачуђујуће дубоке и јасне, као да с
њих пада копрена видљивог света - слике његових ствари и пред- мета.
Његов поглед је уперен некуда у даљину, он не види људе који су око њега,
али почиње да види оно што ми још не видимо, пред њим се открива нешто
велико и необично. Запањиле су ме очи човека на умору којег сам видео у
детињству. Оне су личиле на два плава бездана или на два кристала у којима
се огледала вечност. Видео сам смрт не- верујућег, он је осећао да умире и
преклињао је лекаре да му продуже живот као да сами лекари не умиру, као
да је бесмртност на земљи у човековој власти. "Убрзо ће доћи пролеће",
говорио је, "процветаће дрвеће, а ја ћу у то време лежати у земљи. Какви
сте ви лекари ако ја умирем? Шта ћете ми ако не можете да ме спасите?"
Једна од његових комшиница, верујућа жена, почела је да га наговара да се
исповеди и причести, алудирајући на то да Причешће може да га исцели.
Неоче- кивано је пристао, али је умро исте ноћи. Очигледно да је у души
био исти какав је и био и пре, и Господ му, не нашавши у њему покајање,
није допустио да се причести.
Видео сам другу слику мучне смрти: самртник је чинио покрете као да
гура неког од себе, као да одбацује неке невидљиве непријатеље који су се
окупили око њега. Видео сам на његовом лицу печат страха, као код
животиње ухваћене у клопку.
Кажу да се за време причешћа нарочито добро види унутрашње стање
човека, али оно се помало открива и у време смрти. Лице једне монахиње
која је дуго година патила од туберкулозе костију и која је умрла у болници,
после кончине постало је тако светло и предивно да су се лекари окупили
да виде овај преображај после смрти као чудо (монахиња Љубов је умрла у
Сухумској болници седамдесетих година минулог столећа). И насупрот
томе, постоје људи, чија лица након смр- ти тамне, попримајући тежак,
мрачан израз.
Они који читају Псалтир за умрле знају како човеку бива лако да се
моли за неке људе, као да се заједно с њима моли душа преминулог. Поред
неких мртвачких сандука осећа се мир и радост, тамо нема до- живљаја
смрти као губитка, већ постоји радост што се душа вратила у свој дом након
земаљског туђиновања. Постоји некакав нарочит осе- ћај, који објављује да
је душа спасена, као да је срце од ње добило вест
из загробног света. Међутим, има покојника поред којих душа осећа
тескобу, тежину и неодређени, несвестан страх, као да њихов сандук
окружују нека тамна бића. Тешко је читати Псалтир у таквој кући: човеку
се чини да му је језик отежао и да сваку реч изговара с великим напором,
као да онај ко чита окреће и подиже тешко камење. Од не- ких гробова
осећа се миомирис, а од неких - тешки смрад смрти који не личи на обичан
задах леша који се распада: он се не прима чулом мириса, већ неким
унутрашњим осећајем душе. Понекад се код санду- ка догађају чудне
ствари: сваки час се гасе свеће и падају саме од себе, никако не може да
се разгори кадионица, као да нека невидљива бића вичу: "Шта тражите
овде, он је наш!"
Једном сам пред смрт причешћивао професора универзитета, који је
једно време предавао на Богословском факултету у Тбилисију и у средњој
богословској школи. Студенти су га волели не само због знања, већ и због
чистоте душе, коју је сачувао у овом развратном свету: чини- ло се да је
ишао кроз мочвару и није се испрљао у блату. Овај човек ми је пред смрт
рекао: "Немојте мислити да сам одлучио да се причестим у нади да ће ми
то дати исцељење; у овим тренуцима не молим Бога за здравље и за то да
ми продужи живот, осећам да умирем иако од мене крију моју болест,
желим само једно: опроштај од Бога у Којег сам веровао целог свог
живота."
У Гудаутима је живела искушеница по имену Клавдија, духовна кћи
схиигумана Саве из Псково-Печерског манастира, која је прислу- живала
при цркви. Она се разболела од неизлечиве болести, дани су јој већ били
одбројани. Штавише, лекари су рекли да може да умре у сваком тренутку
и да је чудо што још живи.
Питао сам је:
"Желиш ли да примиш монаштво?"
Одговорила је:
"Ја сам духовна кћи схиигумана Саве и плашим се да било шта чиним
без његовог благослова. Једном ми је отац Сава поклонио ко- шуљу која
личи на власеницу и упитао је: "Хоћеш ли је променити за другу?"
Одговорила сам: "Не." И сада је*код мене.
Рекао сам:
"После монашког пострига инок се предаје старцу, а ја ћу, извр-
шивши постригрећи: "Предајем те оцу Сави". Кошуља коју ти је покло-
нио биће ти потребна за постриг, тако да ћеш остати његова духовна кћи."
Присталаје.
 26

25

Отишао сам у Сухуми да узмем благослов од митрополита Илије.

Саслушавши ме, рекао је:
"Немој да је пострижеш у схиму, него у расофор."
За време пострига Клавдија је устала из кревета и сама је држала крст
и свећу. Кад сам се вратио кући јавили су ми да је после мог од- ласка
клекла на колена, заблагодарила Господу за милост која јој је дарована и
да је, тако клечећи, умрла. Као да је Анђео смрти који је послан по
Клавдијину душу чекао да буде обучена у монашку одећу да је поведе као
невесту Христову...
У Књизи Премудрости Исуса, сина Сирахова, написано је: и умрле не
лишавај милости (уп. Сир. 7,36). Ова милост је молитва за њих, нарочито
помињање на Литургији. Често кад нам умре близак човек остаје у нама
не само осећај ненадокнадивог губитка или бол растан- ка, већ се у нашем
срцу буди и осећај кривице према њему, осећај неотплативог дуга. Сећамо
се добра које нам је учинио и незахвално- сти којом смо му одговарали.
Колико бола смо причинили нашим бли- жњима, какву суровост смо
показали у односу на њих, колико пута се њихово срце стезало од наших
речи као од удараца и како је тешко мислити да су овај бол и нашу
неправедност однели са собом у земљу смрти, оставивши нам закаснело
раскајање, оставивши у нашем срцу незацељиву рану.
Међутим, можемо да поправимо грехове и погрешке молитвом за
умрле - још у већој мери него да су с нама на земљи. И мртвога може- мо
да замолимо за опроштај као живога, нарочито на његовом гробу. Било је
много случајева кад су душе умрлих захваљивале за молитве за њих или
се јављале онима с којима су раније били у свађи како би опростили једни
другима. Живи и мртви су одвојени једни од других као преградом,
материјом, али у Цркви Христовој наше душе се налазе у јединству с
њима. Светлост црквених молитава обасјава не само земљу, већ и дубине
пакла; она доноси олакшање и утеху онима који могу да приме њене зраке
или чак њихове мутне одсјаје. У овим молитвама је утеха за мртве и поука
за живе, то је плач због трулежности и греховно- сги нашег живота, али у
њој звучи и нада. Мртви од нас очекују милост. И како ће се они
захваљивати онима који су се молили за њих кад се сретну с њима у
загробном свету!
26

ХРИШЋАНСКИ КРАЈ ЖИВОТА НАШЕГА,

БЕЗ БОЛА, НЕПОСТИДАН...
У црквеним молитвама постоји посебна молба за хришћански кра
живота нашег, за припрему за њега кроз покајање и Свете Тајне. Цело1
живота треба да се припремамо за смрт, међутим, нарочито је важно да се
не изгубе они драгоцени дани, часови и минути кад човек, опра- штајући
се са земљом, одлази у вечност. "У чему те затекнем, у томе ћу ти судити",
каже Господ. "Дан смрти је већи од дана рођења", рекао је преподобни
Марко Трачки монаху који је требало да га сахрани. Дан смрти је, у
суштини, дан рођења за онај живот којем нема краја. Он је резултанта,
испит, и зато - пресуда човеку.
Због чега Господ блаженима назива оне који плачу (уп. Мт. 5,4; Лк.
6,21)? Плач је рушење земаљских илузија. Знајући суровост и ока-
мењеност нашег срца, Господ нам шаље болести као веснике смрти. Човек
види како копни његово тело с којим је себе поистоветио, чије похоте су
угушиле глас духа. Он види како му је тело немоћно, како трули за живота,
као да га прождиру невидљиви црви, тело које одише нечистотом и
смрадом, изнурено, избраздано борама, тело којем пред- стоји да се
претвори у леш, тело у којем је тражио насладу, како се сада претворило
у некакав грумен бола. Чак и само општење с болесницима је већ
подсећање на смрт: живот човека који је прикован за болеснички одар
личи на крхко стакло које може да се разбије од једног неочекива- ног
ударца. Завоји натопљени гнојем, смрад крви која се-разлаже - све је то
слика греха који разједа људску душу, оне страшне болести, оне ране коју
може да исцели само Божанска благодат,
Болница личи на затвор. У затвору човека држе резе и решетке, а
овде је прикован за постељу болешћу као оковима. Болест човеку даје
драгоцену могућност за покајање, она отрежњује човека, она показује
ништавност наших страсти, од чије "велелепности" су остале само там- не
мрље на души, она нам открива сву лаж људске гордости, она као звоно у
храму зове човека Богу. Међутим, опет и ово драгоцено време, које може
да постане одлучујуће за човека у вечности, демон покушава да одузме, и
то под маском добра. Најближи људи се труде да учине све да смрт затекне
болесника неспремног. Они крију од њега да је болест смртоносна или
опасна, они лажу да ће му ускоро бити боље, теше га неостваривим
надама, сигурни су у то да ће чак и алузија на
 28
а>^Ј
27

смрт отровати последње дане самртника. Још би могло да се схвати кад би

то чинили неверујући људи, за које је рођење случајност, а смрт -
неизбежност, међутим, овако поступају и многи хришћани, не схвата- јући
да тако постају издајници човековог спасења, духовне убице онога кога
воле.
Дешава се да се рођаци и ближњи човека на умору плаше да га
подсете на потребу да се исповеди и причести или оклевају да позову
свештеника како се болесник не би досетио да је болест попримила
озбиљан обрт. За лекаре је да крију од болесника његово стање, одно- сно
да га лажу и варају, постало неписано правило медицинске етике, тачније
бонтон. Међутим, непокајани греси муче човекову душу, иако он сам тога
није свестан, а покајање и причешћивање Светим Тајнама ће му дати мир
и спокој, даће му исцелење или снагу да достојно, с покорношћу вољи
Божијој дочека смрт. Како често људи свештеника зову да дође код
болесника тек онда кад овај изгуби свест и не може да се причести! Колико
боље у овом смислу поступају Кинези, који својим родитељима поклањају
мртвачке сандуке, и они овај поклон примају с радошћу и захвалношћу,
као бригу деце за њихово посмртно станиште! Уколико се човек на умору
не упозори на то да само што није напустио овај свет и самим тим се
духовно убије, он ће у загрљају смрти прокли- њати оне који су га успавали
и преварили.
Мишљење савремених људи је усмерено на то да, лишивши човека
сећања на смрт, омогући човеку да безбрижно, рекли бисмо "комфор- но",
умре. Ова лаж, са своје стране, рађа друго зло, ништа мање опасно:
уколико је болест мучна, а могућност за оздрављење не постоји или је она
занемарљиво мала, поставља се питање: зар неће бити милост да се
прекину те муке, односно да се прекине лечење и човеку да суп- сганца, на
пример, наркотик у великој дози, који би га безболно убио? У неким
земљама већ је донет закон који даје право лекарима и рођа- цима да
решавају питање о животу и смрти болесника. Овде се исти онај
хуманистички атеизам или атеистички хуманизам супротставља Промислу
Божијем, и човек узима на себе да решава питање живота н смрти, иако
ова одлука припада само Богу. По правилима Цркве, уколикоје самртник
на било који начин изразио своје кајање, ма ка- кав био његов протекли
живот, над њим се врши хришћански погреб и узносе друге молитве за
покој душе. Дакле, чак и кратко покајање пред смрт даје наду у спасење -
остало решава Господ. У Јеванђељу се говори о разбојнику који се покајао:
још увек је, док је био разапет на крсту, хулио на Спаситеља, међутим,
одједном је, као зрак небеске
28 ф
светлости, његово срце обасјала вера и Господ је примио његово пред-
смртно покајање (в. Мт. 27,44; Лк. 23, 39-43).
Замислимо другу слику. Претпоставимо да је овом разбојнику, кад су
га водили на место погубљења, неко дао отров како би олакшао патњу и
да је разбојник умро на путу до распећа. Шта би тада било с његовом
душом? Она би отишла у пакао.
Лекари који убијају болесника смртоносном дозом наркотика
лишавају га можда последње шансе - покајања пред смрт, чак и ако би ово
покајање било сједињено с последњим издисајем. Зато се ново учење о
"лакој смрти" као милости према болеснику претвара у непо- прављиву
немилост.
Савремени човек из све снаге покушава да избегне сећање на смрт.
Многи се плаше да иду на гробље, да присуствују сахрани, чак и да виде
мртвачки сандук блискогчовека. Психијатри сугеришу својим па-
цијентима да не размишљају о смрти како би избегли фобије и неурозе.
Уколико се сећање на смрт упореди с удаљеном грмљавином, људи су
спремни да запуше уши воском како је не би чули, уколико се упореди са
севањем муње, која обасјава ноћ, људи су спремни да носе повез на очима
како би живели у мраку.
Човека увек прате два невидљива сапутника: Анђео чувар и демон.
Демон га вуче према греху кроз похоте, Анђео чувар га задржава да не
учини грех, подсећајући га на смрт. Неки људи сматрају да сећање на смрт
може да паралише човекову вољу, да га учини неспособним за рад, лиши
животног циља, погрузи у стање сталне чамотиње, онога што се назива
фрустрација. То није тако. Униније је последица разоча- рања или
неиспуњених жеља. А сећање на смрт, насупрот томе, при- морава човека
да време сматра драгоценим, помаже му да схвати да се његов истински
циљ налази иза линије земаљског живота. Оно не разара живот, већ
илузију живота, оно само време потчињава вечности. Сећање на смрт даје
храброст у искушењима, утеху у тугама, јер је за хришћане сама смрт
обасјана светлошћу васкрсења.
Уђите у болничке собе у којима леже људи на умору. Поред врата
стоје носила на којима ће лешеви бити ОДнети у мртвачницу и стављени
тамо један преко другог као дрва у спремишту. Погледајте људе који
умиру од туберкулозе: њихова тела сажиже невидљиви огањ. Претво-
рили су се у кожу и кости, а приликом дисања из уста им излазе крвави
мехури. Погледајте људе који умиру од рака: као да је хоботница оба- вила
њихова тела својим пипцима и лагано их прождире. Погледајте људе који
умиру од гангрене - њихово тело постаје црно као угаљ, они
 30

*ф» 29

труле још за живота као лешеви. Погледајте очи свих ових људи, чини се
да оне већ гледају негде ван граница овог света. Међутим, последњи уздах
је први корак у непознато, у том тренутку очи човека гасну и као да се
претварају у мутно стакло.
Премудри Соломон је писао: "Тело је узето од земље, иде у земљу, а
душа - код Бога, Који ју је створио - на суд.м Данас се одвија препород
паганске традиције - спаљивање лешева, човек се претвара у шаку пепела.
За хришћане је слика огња који прождире - слика пакла. За пагане -
њиховог неверовања у васкрсење. Приликом кремације поста- је на
известан начин неуместан и сам чин хришћанског погреба. Речи молитве
"земља јеси и в земљу отидеши" ("јер си земља и у земљу ћеш се вратити")
треба да буду промењене: "земља јеси и в огањ отидеши" ("јер си земља, и
у ватру ћеш отићи"). Гроб који би био осењен крстом данас људи тако
често желе да замене, и заиста замењују, урном или ку- тијом с шаком
пепела - тако је лакше избавити се од сећања на смрт.

ОНИ КОЈЕ ЈЕ СВЕТ ПРЕВАРИО

Најтрагичнији облик смрти је самоубиство. Самоубица сам брише
себе из живих. Међутим, ни мртви не желе да га приме. Раније самоуби-
це нису биле сахрањиване на гробљима, њихове гробове није осењивао
крсг, на надгробном камену им нису паљене свеће. У стара времена
самоубице су сахрањиване негде поред пута, далеко од људских стани-
шта, као да су их људи терали од себе као губавце.
Шта прнморава самоубицу на то да оде из живота, као што се изла- зи
на капију туђе куће? Шта приморава човека да тражи слободу у смр- ти
као што сужањ тражи слободу од окова? Због чега живот за њега постаје
неиздрживо и безизлазно мучење? Узрока и повода има много, али ако је
свако самоубиство злокобна песма душе отпевана ђаволу, сва она су
прожета и обједињена једним лајт-мотивом који пролази, као јецај кроз
ову осуђену гомилу, фантазмагорију болом изобличених ли- ца, мрачну
симфонију људских душа, кроз овај црни реквијем очајања; овај лајт-
мотив је губитак наде.
Човек је поистоветио себе са земљом: осим овог живота он не види
ништа, жели срећу, али среће нема, свет није у стању да му да оно што ни
сам нема. Човек може да нађе срећу само у ономе што је сродно љеговој
души, а његова душа није од земље, већ је од неба. Његова ма- игга и
страсти стварају илузију постојања, али се она руши у сусрету са
реалношћу. Овај контраст између умишљеног и стварног, који човек
30 ф
доживљава као рушење свих нада, као обману, као трагикомедију, чији
лик је он постао, претвара се у његовој души у убеђеност у то да је живот
лаж и грумен бола, а вечност - зјапећа празнина.
Прича се да шкорпија кад бива ухваћена удара отровним репом себе
у главу, како би се избавила од непријатеља, и сопствени отров пушта у
себе саму. Тако и самоубица жели да побегне од противречно- сти и
страдања, од разочарања и срамоте, од обмане и душевног бола у исто
тако илузорну, као што је био његов ранији живот, метафизичку
празнину. За њега живот и смрт мењају места: он исто толико жуди за
тим да умре као што други желе да живе. Среће у овом животу нема, али
метафизичке празнине - црне провалије у којој би се гасили осе- ћање и
свест, у којој би се човек растворио претварајући се ни у шта - такође
нема, и човек прелази у област оног мрачног и богоборног духа, кроз који
је смрт дошла на земљу.
У самоубиству могу бити присутна два чиниоца: или неверовање у
Бога или мржња према Богу -треће није могуће. Или самоубица сма- тра
да је живот случајност, искра која се сама пали у мртвом простору
космоса, или, ако пак верује у Творца овог света, Њега сматра виновни-
ком зла. Зато је самоубиство апсолутно одрицање од Бога.
У човеку живи грех: то је наказно чудовиште које обитава у дуби-
ни његове душе. Међутим, човек као образ Божији тежи ка лепоти.
Страсти му приказују грех у замамном обличју, али затим наступа гор- ко
унутрашње прозрење. Оно што му је изгледало предивно управо пред
његовим очима постаје наказно, ружно. То је конфликт скривен у души,
који човек стално доживљава. Ако нема стимуладса да се бори с грехом
и страстима, човек не зна за другачије унутрашње стање осим смењивања
преваре и разочарања, насладе и празнине, привида среће и његовог
нестанка. Карактеристично је то да знатан део самоубица управо међу
људима који су опевали земаљску лепоту, који су јој служи- ли као свом
идолу, који су у њој тражили срећу. Кумир је глинена или камена статуа
покривена позлатом: он блиста из даљине, а од честих додира позлата
спада с њега. Можда је^бог тога највише самоубица међу
алкохоличарима и песницима.
Песници су гурмани земаљске лепоте. Они не само да се просто
препуштају страстима: страсти су извор њиховог надахнућа, боје њихо-
ве палете; они желе да искусе све страсти, да их виде у свим нијансама и
тоновима како би их оваплотили у својим стиховима. Песници су у души
пагани, оно што припада Богу они приписују свету и човеку, зато се у
њиховом срцима спајају чежња за идеалом и незадржива
 32

ф 31

тежња ка греху, коју они украшавају, као мртвачки сандук, златним

брокатом.
У поезији се сједињују два начела: реч и музика, као имитација му-
зике служе рима и ритам. Кад слушамо музику наш ум је неактиван, он
као да замире, прелази у пасивно стање. Човек не може да доживи музику
на нивоу свести, она делује на оне дубоке струне људске душе које
приморавају емоције и страсти да се огласе. Музика више од било које
друге уметности овладава човековом душом и паралише његову личну
вољу. Ако ум и воља делују, човек престаје да слуша и осећа музику.
Хармонија ритма обузима човека, очарава га и он доживљава сгихове
будући погружен уз помоћ њихове музике у стање некакве хипнозе,
доживљава словесно ткиво поезије кроз танане асоцијативне везе
запретене у области чула.
Поезија гаси дух (разуме се, говоримо о световној поезији), али чини
осећања тананима и пластичнима. Због тога трагичност живота -
смењивање душевних полета и падова - песници могу да доживљавају
веома болно. Хајне је писао:
Међутим, ево, иако сам збаиио ове рите,
Иако нема позоришне старудије,
До сада ме још боли срие,
Као да трам драму!
И оно што сам вештачким болом сматрао,
Показало се као бол живи, -
О Боже! Ја сам, смртно рањен, трао,
Гладијаторову смрт представљајући!
Бодлер је себе поредио с Икаром који је пао на земљу. Живот без
Бога се претвара у апсолутну превару. Они који служе овој превари по-
стају њене жртве. Повремено, као пијаница који се пробудио у блату, они
виде да су страсти замка за душу и осећају пакао у себи. Међутим, иемају
куд да беже. Небо је за њих затворено. Они виде само облаке, који плове
по плаветнилу, - хладне сенке далеког неба, и због тога се пут пред њима
раздваја, као на раскрсници: или да поново иду у свет ранијих страсти и
илузија, или у небиће, где човек жели да се избави пре свега од самог себе.
Многи песници су живот завршили самоубиством. Још већи број је
покушавао да то учини. И готово код свих повремено у стиховима
провејава права чежња за смрћу. Самоубиство песника је последица
одбацивања Бога и опијања земаљском лепотом. Песници су као ви- нари
наливали врели напитак страсти у златне пехаре и кристалне
чаше
32 филигранских стихова, али су затим осећали да је њихов укус -
прљавштина из септичке јаме. Шта им је преостајало? Да мрзе Бога, и
још... да очарано гледају облаке који као острва из бајке плутају по
преврнутом океану изнад земље.
Из гробова самоубица се откида црни пламен проклињања Бога Који
их је створио и света који их је преварио, то је молитва ђаволу. Изнад
гробова самоубица је вечита ноћ. Од ових страшних гробова допире
хладноћа, тако понекад као да ледена рука стеже срце човеку који се
одједном нашао на самој ивици дубоке провалије без дна.

ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГЛАВА О СЕЋАЊУ НА СМРТ

У свим делима својим сећај
се краја твоГ и никада
нећеш зГрешииш.
Сир. 7,39
1
На капији једног од средњовековних градова на бакарној плочи је
био угравиран натпис: "Путниче, можеш да сазнаш имена свих оних који
живе у граду, а имена умрлих зна само Бог." Шта знамо о својим
прецима? Могуће је да знамо само неколико имена уназад до праде- де
или чукун-деде, а даље се све губи у некој непробојној тами. Тако ће се и
наша имена памтити само неколико генерација, а затим ће се она
избрисати из сећања људи, као што дете брише с табле слова написана
кредом. Можда ће још неко време на нас'подсећати гроб обележен
каменом на којем стоји натпис, али ће затим и он бити предат забораву,
сравњен са земљом. Не месту где се налазио биће саграђене нове зграде
или прокрчени путеви, а остаци неиструлелих костију, помешани са
земљом, биће избачени заједно с грађевинским шутом.
Испред нас је бездан вечности, иза нас - бездан небића; сваки дан
нас приближава гробу. У овом свету живимо као у тамници, изречена нам
је смртна пресуда. У сваком тренутку смрт, као затворски стра- жар, може
без куцања да уђе на врата и поведе сужња - нас - на место погубљења.
Наш живот личи на уску стазу зараслу у бодљикаво шибље и изро-
вану каљугама. Ни сами не схватамо како смо се нашли на њој; дата нам
је заповест да идемо, крај овог пута је гроб. Време нас као звег1 ”
 34

потери за пленом приморава да идемо напред, не дајући нам ни за тре-

нутак да се зауставимо како бисмо одахнули.
Или је време попут реке чија бујица се не зауставља ни дању ни ноћу
- ма шта човек да ради, речни ток стално јури напред од извора ка ушћу,
без обзира на то да ли човек ради, спава, забавља се или седи за столом,
време бешумно наставља да тече.
Сунце, звезде, безбројне милијарде далеких светила попут острва у
космичком океану - све је потчињено времену, све има свој почстак и свој
крај. Некада, у детињству, чинило се да је дан дуг, и изгледало је да сунце
лагано путује од истока ка западу, као да огромно око није желело да
одвоји свој поглед од земље. Међутим, са сваком годином дан као да
постаје све краћи, као да се убрзава ток времена, као да чове- ку само
промицање дана и ноћи пред његовим очима - попут кадрова у филмској
хроници - говори: "Жури, остало је још мало времена, а време је новац за
који се купује вечност."
Или време личи на ледом прекривену падину: човек нема за шта да
се ухвати, нема на шта да се ослони, клизи наниже, а испод његових ногу
је провалија. Наша земља је гробље, гробље по којем корачамо, тела
мртвих се претварају у прах и овај прах присуствује у новим обли- цима
живота. Међутим, да ли смо ми ова тела која су закопана у гроб? Човек се
родио с једним телом, а умро је с другим: само наше тело се ненрестано
мења, а то значи да телом сматрамо бујицу материје која под дејством
нама непознатих сила поприма одређени облик. Као што река пролази
кроз корито које остаје исто, иако се сваког тренутка мења вода у њему,
тако и наше тело, узима из околине и враћа у њу откидајући од себе. У
чему је онда суштина његовог јединства? У самој човековој души. Душа
напушта тело, и оно се претвара у леш. Значи, видљиво умире, а суштина
живота је у невидљивом. Видљиво је смрт- но, невидљиво - бесмртно. А
ми ипак најчешће себе поистовећујемо с видљивим.
У скандинавским бајкама постоји прича о непобедивом витезу с
којим нико није могао да се пореди по снази и храбрости. Једне ноћи овај
витез усни чудан сан. Широка арена за такмичење, он излази и шзазива на
дуел сваког противника који пожели да ступи с њим у борбу. Витез је
унапред сигуран у своју победу. Три пута позива супарника на бој и
одједном... у сусрет му излази погрбљена старица. Витез је гледа с
чуђењем, али га она неочекивано зграби својим јаким рукама и он осећа
да га снага напушта и да постаје беспомоћан као дете. Затим га старица
подиже изнад земље и лагано гуши.
34 ф
Он се буди у бризи и недоумици:
"Шта значи овај сан?"
Нико није могао да га одгонетне и само је један мудрац-отшелник
рекао:
"Сматрао си да си непобедив, али постоји супарник који је јачи од
тебе. То је време, њега још нико није победио. Оно ће те учинити слабим
попут детета, угушиће те у свом кошчатом загрљају. Овај сан ти је послат
да се не би гордио због своје снаге. Доћи ће старост кад ће те снага
напустити, а затим - смрт."
Човек се плаши да се сећа смрти и у томе је један од узрока њего-
вих падова у грех. Он пије из чаше у коју је убачен отров и не жели ни-
шта да зна о том отрову. Прођи улицама града - хоћеш ли наћи много кућа
у којима никада нису оплакивали мртваца, хоћеш ли наћи много
дворишта кроз чију капију није изношен мртвачки сандук? Човек је
мислио да нешто поседује, али се испоставило да му је све што је имао
било дато само на зајам.
Наш живот личи на облаке који плове небом. Они мењају свој об-
лик: почињу да личе час на снежне планине, час на чудовишта из бајки,
час на царске дворце, а час се поново претварају у безобличне сенке, у
праменове магле, који се топе у небу, као гомиле леда у пролеће.
Наш живот личи на сан, а смрт на буђење. Човек се пробудио, и све
што је било у сну остало је у власти минуле ноћи. Оно што је сматрао
животом, у ствари је било умирање, а за оно што је сматрао смрћу
испоставило се да је живот. Он је животом сматрао испуња- вање пожуда
и страсти свога тела, али је све прошло бер трага, као налет буре. Пет чула
је било свега пет рупа у тамници кроз које је разликовао само нејасне
сенке, али их је смрт затворила као што се затварају жалузине у кући, а
само тело се показало као леш који је носио на себи.
Човек је сликом смрти сматрао гроб у који закопавају његово те- ло,
сам гроб му је изгледао као бездана црна јама, у којој ће нестати распавши
се у земљи, као што се кап кише губи у океану, нестаће у црној космичкој
ноћи где нестаје свест, где остаје само празнина која нема краја. Међутим,
показало се да то није крај његовог постојања, да то нису врата у
подземље која су замандаљена кључем и на која је на- трпано камење, већ
рођење у нови живот. Све оно што му је изгледало као главни циљ на
земљи: власт, богатство, наслада, - показало се као тамни негатив
постојања. Видљиво је, неставши, постало невидљиво, а оно невидљиво
је постало једино реално.
 36

Оно што свет назива лепотом јесу у ствари тренутне сенке које 35
нестају са сванућем; капљице које блистају на сунцу; пахуљице које личе
на мале звезде, које се, падајући на земљу, претварају у блато. Дивимо се
цвећу, али се оно брзо претвара у прах који личи на пепео. Наше погледе
мами зелено лишће дрвећа, али оно у јесен жути, пада с грана као стара
одећа, лежи на путевима као гомила отпада и ветар га развејава по пољу
или скупља код ограде као сметове снега.
Људи кажу: "Какво предивно лице!" Колико песама и стихова је
сачињено ради величања земаљске лепоте, а у шта се ова лепота
претворила - у смрдљиви гној! Где су очи које су некада поређене с
тиркизом или ахатом, с бојом мора или небеским плаветнилом? Оне су се
претвориле у сукрвицу и слуз и истекле из очних дупљи, попут последњих
суза.
Земаљски живот је бесмислица кад га људи чине циљем за себе.
Уколико желе да исцеде из њега напитак насладе, као што се из гроздо- ва
винове лозе цеди вино, он се претвара у горку чашу пелена. Страст је мед
помешан с отровом. Срећа на земљи је сенка која се не може стићи: човек
трчи за сопственом сенком, а она бежи од њега. Међутим, ако се на живот
гледа као на пут ка вечности, он се открива души као велики дар: тада
његове тамне дубине бивају обасјане светлошћу, тада човек схвата зашто
живи, зашто пати, у име чега се бори. Тада све стаје на своје место и човек
постаје свестан да му је живот дат како би заувек стекао образ Божији или
обличје сатане.
Време уништава све видљиво, трагичност смрти прожима све што
постоји, као да трзаји бола потресају васељену, али за хришћане се иза
пучине овог бурног мора отварају обале земље обећане.
2
Човек пролази кроз три стадијума постојања. Први је пренатални
период, кад се формира његово тело. Други је земаљски живот, кад се
формира његова личност, кад се његова воља опредељује да ли ће бити на
страни добра или зла, кад се решава главно питање: његов однос према
Богу. Трећа је улажење у вечност, кад се открива онај душевни садржај
који је човек стекао у свом земаљском постојању. Последњи чин историје
човека и човечанства биће свеопште васкрсење мртвих и коначно
одвајање (разлучење) добра и зла.
Добар је само Г оспод, зато је истинско добро које прелази у веч- ност
богоуподобљење, а зло је губитак образа Божијег и уподобљење
демонима. Обично човек дефинише добро као земаљску добробит,
као могућност да реализује своје страсти, а зло - не као грех који разједа
душу, већ као неповољну спољашњу ситуацију или телесне бо- лести.
Због тога време и снагу користи како би стекао благостање у
овоземаљском животу. Међутим, налазећи се у бујици времена где све
нестаје, он узалуд губи снагу: иза спољашњег не види унутрашње, иза
покрова времена - вечно, и умире не припремивши се за смрт, као пацов
који се полакомио на мамац и пао у замку. Понекад овакав мр- тви пацов
с кичмом пребијеном од федера држи у зубима парче меса - као свој
последњи плен...
Свети праведни Јован Кронштатски пише да мисли о земаљском
приземљују душу. А мисли о греху и слике греха скупљају се у дубина-
ма нашег сећања, и ако не буду омивене покајањем и молитвом, остаће у
вечности у души као печат демона, као жиг одбачености. Човек уми- рући
оставља земљу, али оно што је сакупио у свом срцу - добро или зло - иде
за њим. Кад читамо хронике минулих векова, о царевима и јунацима, о
њиховим подвизима и труду, о добру и злу - о свему што су учинили,
питамо: "Где су? Да ли је неко од њих остао у животу? Има ли неког цара
који би вечно царовао? Има ли богаташа који би се зла- том искупио од
смрти? Има ли тврђаве или замка чије камење време не би могло да
разруши? Има ли таквих дубина у којима смрт не би пронашла човека?"
Од неких су остала само имена која су се сачувала у летописима
сачуваним до нашег доба. А имена многих су заборављена као што су
заборављени и њихови гробови.
У историјским бурама нестају називи народа и земаља - тако ветрови
и кише сравњују са земљом надгробне хумке. Само, док су се раније у
гроб стављали злато и украси покојника, сада се због злата одвијају
расправе и свађе поред тела које се још није ни охладило. Највећа тврђава
био је Вавилон, а шта је остало на месту прве пре- стонице света? - Гомиле
цигле и камења слепљених смолом од угља, која се стврднула од времена.
Шта се догодило с највећом светињом Јерусалима, с његовим Храмом? -
Од њега је остао само део зида назван Зидом плача. А колико државахе
налазило на месту дана- шње Сахаре и сада је погребено испод њеног
песка као у огромном саркофагу!
Ако ноћу подигнемо свој поглед, видећемо небо као огроман оке- ан
што блиста од звезда које личе на далека острва од бисера и дија- маната.
Космос с архипелазима сазвежђа изгледа нам безграничан и бесконачан,
али он тоне у другом, за нас невидљивом бездану који се назива - време.
 38

гф> 37

3
У стара времена живео је један познати мудрац који је изучио све
науке, и чинило се да нема питања на које не би могао да да одговор.
Једном приликом к њему заједно са својим малолетним сином дође неки
човек и рече:
"Моје дете ми је поставило питање на које нисам могао да одгово-
рим. Узнемирио сам те, учитељу, како би му објаснио оно што жели
да сазна."
Мудрац се осмехну и упита: "Које питање си, дете, поставио оцу?"
Он одговори: "Питао сам шта је време."
"Није ваљда да твој отац то не зна?" зачуди се мудрац. "Слушај ме..."
И одједном се замисли као да му недостају речи, као што човеку
понекад недостаје ваздуха да би удахнуо. Дуго мудрац размишљаше, и на
крају прозбори:
"Дођите сутрадан и рећи ћу вам шта је време."
Они дођоше следећег дана, али им мудрац не изађе у сусрет, већ
пренесе да дођу по одговор за недељу дана. Затим замоли да то одложе за
месец дана. Кад су поново дошли рече им:
"Погледаћу књиге древних мудраца, можда ћемо тамо наћи одго- вор,
дођите за годину дана."
Након годину дана дочекао их је с речима:
"Књиге мудраца о томе ништа не говоре... Зар је могуће да је сва моја
мудрост посрамљена питањем детета? Дођите код мене кроз десет година,
ако будем могао одговорићу вам."
Кад су отац и син дошли након десет година мудраца више није би-
ло међу живима, али су им пренели да је пред смрт заповедио да дођу на
његов гроб. Тамо су видели речи уклесане на надгробни камен: "Тајна
времена је за човека недокучива."
Као што ветар кида лишће с грана и односи га некуда у даљину, смрт
откида из нашег живота људе који су нам блиски. Они иза себе остављају
сећање у нашој души: ране могу да зарасту, али трагови од њих остају
заувек. Смрти ближњих јесу некакве црне рупе у нашем живо- ту, неке
провалије које не рефлектују светлост. За неверујуће је смрт ближњих још
и гроб у који је заједно с ковчегом закопана нада. Гроб је последња реч
којом се завршава књига. Смрт је последњи звук покида- них струна. То је
огромни питон који не пушта из чељусти свој плен.
 Међутим, за верујуће смрт је само привремени растанак, плач над
ковчегом је плач приликом опроштаја који обећава сусрет. Један од
пријатеља је раније отишао тамо где ће те чекати. Мрак гроба не оба- сјава
сунце, али у њега продиру зраци молитве.
4
Тело је завеса душе. Међутим, смрт неочекиваним трзајем збацује
ову завесу и душа види себе онаквом каква заправо јесте. Због тога је смрт
тренутак кад се душа напокон среће сама са собом. Човек са за-
препашћењем сазнаје да никада није познавао себе, да је читавог живо- та
носио маску која се срасла с његовим лицем, а сада је угледао себе по
први пут: смрт му је даровала ново, духовно виђење.
Као што човек који умире од жеђи у пустињи мисли само на гу- тљај
воде за који је спреман да да све што има, тако човек после смрти жели
само једно: да му буде даровано макар неколико дана за покаја- ње.
Међутим, смрт је капија на коју се може ући, али се више не може изаћи.
Смрт одваја душу од тела - тако се ударцем камена разбија орахова љуска
како би се извадило језгро, и тада се види да ли је цело или су га појели
црви.
Духовни свет је од нас сакривен док смо живи, а смрт је улазак у тај
свет где је за нас све ново, сусрет с духовима чију вољу је човек ис-
пуњавао у свом земаљском животу. То је пут душе која пролази неопи-
сивим безданима и мрачним стрминама у пратњи Анђела чувара, коју
сустопице прогоне демони као чопор звери-грабљивица које желе да је
ухвате као свој плен.
На дан смрти човек схвата шта за њега значи благодбт Крштења. Два
прстена - златан и бакарни - испочетка се наизглед готово не раз- ликују,
међутим, временом бакар тамни и покрива се зеленом патином, а злато
чува свој бљесак. Тако се душа онога ко је примио Крштење разликује од
душе некрштеног, иако за живота може да изгледа да се ови људи не
разликују. Велика је несрећа отићи у вечност неомивен Тајном Крштења,
не сјединивши се с Црквом, остати у свету светлих и тамних сила без
молитвеног покрова? без Анђела чувара као свог верног водича, остати у
вечности сам, остати заробљеник демона, неис- купљен Крсном Жртвом
Спаситељевом.
Након смрти пред човеком ће се открити она доброчинства Бо- жија
на која је тако брзо заборављао, која су се избрисала из његовог сећања
као да су била написана на води. Откриће му се и она за која није знао и
на која није помишљао. Откриће му се они његови грехови
 40

39

које је заборављао с још већом лакоћом, као писмена на земљи која је

развејао ветар, грехови њему знани и незнани. Угледаће свој живот као
бескрајну издају Бога, као непрестано противљење Његовој вољи. Уви-
деће да је ради њега разапет Христос, а он Га је духовно толико пута
издавао попут Јуде, толико пута Га је разапињао, толико пута је, као један
од Пилатових војника, стављао на Његово чело трнов венац! И тада неће
моћи да се отворе његова уста како би изговорила: "Господе, помилуј!"
У будућем животу ће се, као негатив, развити наш земаљски живот,
сузе ће се претворити у радост, земаљска наслада у тугу, сми- рење у
славу, гордост у пад, богатство у сиромаштво, сиромаштво - у богатство,
сиромашво духом у мудрост, земаљска мудрост у духовну таму; онај ко је
на земљи свима био слуга постаће први, ко је хтео да приграби првенство
и власт - последњи. Крст Христов, који је свет сматрао и сматра безумљем,
показаће се као престо славе; дух света, пород похоте и гордости - као
црнина. У тренутку смрти човек ће увидети да је све лаж осим заповести
Христових и предвечног имена Његовог. Због тога ће смрт постати друго
рођење - за вечни живот или за вечну смрт.
Неверујући се плаше смрти зато што виде у њој само прелазак у стање
које је претходило њиховом рођењу, односно у велико "ништа". Међутим,
и верујући, чак и праведници, такође се плаше смрти. Велики Јован
Златоуст, чији је сав живот био подвиг исповедништва, говорио је да се не
плаши смрти због тога што жели да се продужи његов живот на земљи,
већ зато што после смрти неминовно наступа суд. А шта да кажемо ми,
грешни? Само једно: "Господе! Нека бездан милосрђаТвог прогута бездан
грехова наших."

5
Сви људи су грешници, међутим, грешници се ипак могу поделити
на оне који се кају, на оне који се не кају и демонизоване. Они који се дају
јесу они који се боре с грехом; у овој борби има два краја, два исхода:
победа или пораз, спасење или погибао. Грешници који се не кају јесу
неверујући људи или лицемерни хришћани који верују, али хладном,
безосећајном вером, а живе као да Бога нема. И трећи су демонизовани
грешници, који су се свесно предали греху, који служе демону као свом
владару. У овај ред спадају сви они који се баве чароб- њаштвом и
магијом, као и злочинци који се наслађују мучећи људе и проливајући
људску крв.
40 Први падају и устају, греше и кају се; душевно стање оваквих људи
је неодређено, о њему може да суди само Господ. Други или одбацују
постојање Бога или покушавају да споје неспојиво - да служе греху и
благодати, да живе по заповестима својих страсти, а притом се лажно
моле, лажно се кају без икакве тежње ка исправљању. Ко је бољи: не-
верник или верски лицемер? Тешко је рећи. Али од неверја је лакше
прећи на веру него од лукавства и претварања на духовну истину. Го-
спод је нарочито страшно разобличавао фарисеје - ове глумце вере.
Што се тиче демонизованих грешника, у њиховој души је већ за живо-
та присутан пакао. Они већ горе у црном пламену. Само име Божије
изазива у њима мржњу коју обично крију, али се она често испољава
у светогрђу, отровним шалама на рачун вере, а понекад у некаквим де-
монским нападима злобе. На пример, француски сатанисти су издали
часопис под називом "Како сам убио Христа". Илустрације су цртежи
на којима је приказано како би сатанисти желели да муче Христа: да
Г а разапну наопако, да секу Његово тело на делове, пале на тихој ватри
итд. Многи злочинци светског гласа издавали су себе за неверујуће, али
се данас све више открива њихова веза с окултизмом и демонизмом.
Како се сви ови људи односе према смрти? Грешници који се кају
труде се да се сећају смрти како би овим сећањем угасили у души ватру
страсти, ојачали вољу и оживели молитву. Грешници који се не кају мрзе
сећање на смрт као свог непријатеља, они се вређају кад их неко подсећа
на то да су и они људи и да ће умрети као сви остали. Они живе у стању
некакве аутохипнозе. Гледајући не виде и слушајући не чују. Теше се
Епикуровим речима о томе да, док је човек жив смрти нема, а кад има
смрти нема човека, односно сугеришу себи да је Смрт прелазак у небиће,
а пошто смо данас живи, не треба да мислимо на њу. Ипак, сам Епикур је
по речима савременика био велика кукавица и само се јуначио да се не
плаши смрти.
За неверујућег су речи о смрти - подсећање на нешто неиздрживо
тешко. Зашто да безразложно квари своје расположење? За лажног
хришћанина сећање на смрт личи на бол који му причињава туђа рука
збацујући маску која се срасла с његовим лицем. Он ће умиривати се- бе
тиме да није баш тако лош и да други око њега више греше. Трећи -
демонизовани грешници сматрају да се за смрт треба припремати
угађајући демону с којим желе да остану заувек. Због тога многи од њих у
старости постају још суровији. Они умиру с речима светогрђа, уколико се
у тренутку смрти уопште сећају Бога. Умиру проклињући свет. Међу њима
има људи који су спремни да предају живот на служе-
 42

ње ђаволу, а има великих кукавица које су у стању да се дрзну на сваки

злочин како би спасили себе. За већину њих смрт бива мучно тешка.
Да би се видело какав је неки човек, треба с њим започети раз- говор
о смрти. Онај за кога је смрт велика тајна и предмет дубоких размишљања
има верска осећања чија је основа свештени страх, Онај ко је спреман да
запуши уши при самом помену смрти нема у свом срцу вере, иако сматра
себе хришћанином. А ко на помен смрти по- стаје сличан звери или
одговара подсмехом, прави гримасе као кловн, подражавајући ђаволу који
се назива лакрдијашем, - у својој души је сатаниста. Због тога сећање на
смрт као да помало открива завесу с људског срца: ко је и с ким је.

6
Мисли о смрти плаше грешника. Савест га подсећа на будућу пла- ту.
Међутим, он је прикован за своје страсти као што је сужањприко- ван за
клупу галије, чак и више од тога, не жели да се од њих растане. Човеку је
дата способност да осећа вечност, да је созерцава својим ср- цем. Грех је
човеку затворио очи срца, он је престао да види духовни свет у
непосредним созерцањима, престао је да осећа његову реалност. Телесни
човек може само да замишља смрт у одређеним сликама, не осећајући је
као тајну. Он може да расуђује о вечности као о нечему што му је далеко и
непознато. Зато на питање: "Постоји ли загробни свет?" такав човек
одговара: "Умрећу и тада ћу сазнати." Међутим, у овом одговору се садрже
и "да" и "не" (и то пре ће бити "не").
Због тога за грешника постоје два пута: или да се покаје и бори против
греха који је срастао с његовим срцем, или да увери себе да се смрћу
завршава његово постојање, да се с последњим уздахом по- гружава у
небиће, у једно велико "ништа", где се његова свест гаси, а тело претвара у
прах. Чак и нејасна ноћна сновиђења испуњавају душу грешника бригом, и
он се хвата за мисао да је живот случајност, а смрт - пропадање у празнину
заувек, вечно. Ово је својеврсна медитација, аутосугестија, која стално
постоји у дубини душе грешника, негде ду- боко у његовој подсвести.
Међутим, и у овој медитативној аутосугестији он не може да нађе себи
мира, пошто је смрт рушење његових нада, губитак свега што је имао. Због
тога је друга мисао коју грешник покушава себи да сугери- ше мисао о томе
да се смрт налази негде далеко, зато је се не треба пла- шити, као да се не
треба узнемиравати претпоставкама о томе да ће кроз милион година нека
комета, пролећући, одувати Земљу као зрнце
42 гф)

својим ватреним репом. Човек сматра: "После смрти нема ничега, саме
смрти за сада још такође нема, брод с црним једрима се још није поја- вио
на хоризонту." Ђаво жели да одузме човеку сећање на смрт, зато му нуди
мноштво мамаца. Кад ђаво не би украо сећање на смрт као кључ од врата
душе, он не би могао да уђе у туђу кућу као лопов и опљачка је. Погледајте
душевне болеснике, хистеричне и манијаке - оне који се налазе под
нарочитим демонским утицајем - како се они плаше мисли о смрти, како
им је тешко да уђу у собу у који стоји ковчег или да прису- ствују на
сахрани чак и најближих људи! Они се плаше да дотакну чак и леш свог
детета. Колико лукавства и довијања употребљавају само како не би
видели својим очима слику смрти!
А код окултиста постоји посебан начин да се избаве од страха од
смрти. Они говоре о томе да ће људи који су за живота угађали сатани
након смрти постати кнезови у царству пакла и да ће сатана с њима
поделити своју власт. Не! Он ће с њима поделити своју паклену муку,
тежину богоостављености, која ће попут камена великог као земља вечито
притискати њихове груди. Не! Он ће с њима поделити језичке црног
пламена у којем гори откако је пао с неба, како би овај пламен палио, не
гасећи се, њихова срца. Он ће с њима поделити своју мржњу према Богу
како у паклу не би проклињали мучитеља - сатану, већ свог Творца.
Пакао је друга смрт, у којој нема васкрсења. У поређењу с њим прва,
телесна смрт и труљење у гробу изгледају као миран сан.
7
Свети патријарх Авраам је живео у кући свог оца у-Уру Халдеј- ском.
Обично младићи крећу на путовања како би се упознали са животом и
обичајима других народа. Свет се отвара пред њима као књига. Сваки град
је њена страница, свака земља је засебно поглавље. Затим, с годинама,
човек све ређе напушта границе домовине, све ду- же борави у свом дому,
у кругу породице, он као да збраја блага које је стекао.
Живот светог Авраама није тако протицао. Кад је сунце његовог
живота већ почело да се нагиње ка западу, он је, по заповести Божијој
заједно с укућанима и слугама заувек напустио своју земљу и кренуо на
југ, у Палестину. Не само Авраам лично, већ су се и његова породица и
слуге претворили су се у туђиноватеље. Заједно са својим стадима онје
водио номадски живот између Сирије и Египта. По једном од древних
предања у Палестини су створени наши праоци, земља Палестина је
 44

а^б)
43

послужила као материјал, као материја за Адамово тело, као мермер за

клесара и вајара. У Палестини су прогнаници из Едема пронашли своје
уточиште. У Палестини се одиграло искупљење људског рода. Тамо где је
био саздан први Адам родио се Други Адам, Који је једном Својом руком
узео небо, а другом земљу, откинуте једно од другог и поново их спојио.
Овде, у Палестини завршиће се последња етапа зе- маљске историје, зачуће
се њен последњи акорд.
Авраам се као странац и дошљак обрео у Палестини. Он је са сво- јом
породицом живео у шаторима, и једино што је стекао на овој земљи као
личну својину која се наслеђује јесте пештерна гробница у којој је сахранио
супругу, завештавши да тамо буде сахрањено његово тело. Становници ове
земље, поштујући Авраама, желели су да му подаре овај комад земље на
којем се налазила пећина у којој је она била погре- бена, али је праведник
инсистирао на томе да је плати сребром пред старешинама народа и дао је
за ову земљу више него што би коштала земља за баште и винограде.
Ако дозволимо себи да прибегнемо извесној символици, Авраам је
образ разума, а његова жена Сара - образ осећања. Сећањем на смрт
укроћују се осећања; Сара прва леже у гробницу. Затим се ум ослобађа
свега земаљског, он улази, као у гробницу, у срце како би у његовом мраку
угледао светлост која је у њему скривена. Сећање на смрт не даје се на дар,
оно се купује ценом сребра - ценом труда и суза.
Људи који стоје на ивици гроба као на пристаништу спуштају ков- чег
на конопцу у црну јаму, у дубину земље, као што морнари спушта- ју брод
у тамно-оловне таласе мора. Они секу конопац и ковчег, као лађа без једара
и весала, креће у океан вечности, плови безграничним простором који није
затворен обручем хоризонта. Капетан ове лађе је смрт, њен терет је
покојник.
Човек се растао од свега што је имао на земљи, космос са сунцем и
звездама сад се за њега сузио до величине јаме од неколико аршина која
личи на пукотину у земљи. За мртвог је гроб - његово последње
обитавалиште, а ковчег постеља, на чијим тврдим даскама ће почивати
његово тело. Ковчег је сто с јелима, који међутим више није постављен за
мртваца, већ за црве које је смрт позвала на пир као драге госте, сама
утроба леша постала је храна.
Шкртац имајући богатство ништа нема, он га крије од себе самог.
Наследници отварају сандуке, често их ломе, парају у брзини јастуке, а кад
нађу злато или друге драгоцености, радују се као да су нашли благо и
ископали га из земље, али нико више неће откопати ковчег из гроба,
44 гф)
неће отворити, као врата, његов ексерима закивени поклопац. Сунчева
светлост више никада неће линути у празне очне шупљине...
.. .Ковчег се лагано спушта у гроб. Мртвац је близу и истовремено
далеко од нас; он је овде и он је негде, он постоји и нема га, био је и поново
ће бити, он је за наше очи видљив и невидљив. То је тајна смрти на којој
лежи печат вечности.
8
Кад су војници ишли у поход осим оружја и хране носили су са собом
празна кола, џакове и сандуке како би у случају победе имали у шта да
стављају освојени плен. Читав караван је ишао за војском. Ме- ђутим, за
једног француског маршала причало се да је имао другачији обичај: у
походе је носио само ковчег како би се сећао да за сваки дан и сваки час
може да се испостави да је за њега последњи. Смрт попут жетеоца излази
на бојно поље са српом у рукама и скупља лешеве као посечено класје и
снопове. Метак с једнаком лакоћом пробија маршал- ски мундир као и
војничку блузу и свака битка за сваког од учесника може имати подједнако
кобан исход. Понекад после битке од човека остају само исечени комади
тела који се заједно с лешевима бацају у за- једничку гробницу и посипају
земљом. Вране неким нарочитим, њима својственим осећајем разумеју да
се за њих спрема "гозба" и из даљине прате војску, дозивајући се међу
собом као стражари, као да се друга, црна војска окупила као облак како
би ступила у бој, али не са живима већ са мртвима.
Отац припрема колибу за своје још нерођено дете. Богаташ купује
гвожђем окован сандук како би у њему чувао своје злато. А овај францу-
ски маршал је стекао нешто што ће једном свакоме бити најпотребније -
сандук. Дете расте и колевка му постепено постаје тесна. Богаташ оставља
своје злато наследницима који чекају, баш као ове вране, ње- гову смрт. А
сандук је имовина од које се човек неће растати док се његово тело не
претвори у прах и храстове даске не иструле у земљи.
Дакле, маршал је свуда носио сандук као свој дом, као номад свој
шатор. Он се сећао смрти и због тога се‘није надимао због свог звања, није
био опијен славом ранијих победа. Знао је да ће пре или касније њега самог
свеједно победити смрт и зато је остајао спокојан на бојном пољу, као да
су меци били његови пријатељи. Он је умирао свакога да- на и зато се није
плашио смрти.
Хришћанин мора имати на уму да је он - бесмртни дух, његово је ово
тело, а оно чиме су "натоварена кола" је туђе. Оно не припада ње-
 46

гф» 45

му, већ времену. Сећање на смрт личи на острво посред мора: бродар је
дошао до њега и миран је. Он гледа како таласи ударају о обалу, како бесни
море, али на острву је као иза зидина тврђаве, мир и тишина.
Кад се питаш: "Шта да радим?", не знаш какву одлуку да донесеш, кад
стојиш на раскрсници, кад се срце и ум не слажу, а воља и страст личе на
два супарника која су ступила у дуел, замисли да си у сандуку - и добићеш
одговор.
9
Омар Хајам има рубаје* посвећене вештини грнчара, који од гли- не
прави пехаре и чаше. У овој глини су честице људских тела. Грн- чару се
чини да му ћуп прича о томе како је некада сам био грнчар, да су ивице
пехара била уста умрле девојке, да грнчар меша глину од тела умрлих
људи.
Има код њега и рубаја у којима се као главна личност појављује вра-
на- символ смрти. Врана гракће, и у грленим звуцима њеног гласа чује се
питање: "Куда, куда?" - куда јури овај свет којег прогони време?
У једној од рубаја врана седи на градским зидинама са лобањом давно
умрлог султана у канџама. Врана пита: зашто нема свечаног до- чека, зашто
се не чују флауте и лире, зашто народ не истрчава из кућа како би дочекао
свог владара? Где је султанова слава? Његово име је заборављено; све што
је остало од њега јесте кост у канџама птице.
Још су велики мислиоци древних времена говорили: "Философија је
умеће умирања". За нас, хришћане, земаљски живот је припрема за смрт.
Смрт је кроз васкрсење Христово за нас постала рођење за веч- ност и
почетак истинског живота. Умеће умирања за овај свет јесте умеће
живљења.

10
Човек живи у три света. Први свет је видљиви свет, оно спољашње
што нас окружује са свих страна, што доживљавамо посредством пет
органа чула, што се слаже и чува у нашем сећању као у некој оста- ви душе
и затим се прерађује у сећања, представе, слике, фантазије, планове,
закључке разума, у облак помисли који се непрекидно врте у нашем уму,
Други свет је невидљиви, духовни свет: он је недоступан нашим
телесним чулима, невидљив је за очи, не чује се слухом, неопипљив је

* Рубаје - у оријенталној поезији: афористички тетрастих (прим. рус. прир.).

46 а^о

(не може се опипати), у њега се не може пронићи чак ни кроз наша

расуђивања и мисли, он се не може изразити људском речју. Овај свет се
открива људском срцу дејством Божанске благодати: човек као да види
сенке овог непознатог света, осећа његово постојање, а затим ово осећање
гасне и губи се. Као да је Господ на тренутак показао зрак небеске
светлости и рекао: "Иди и тражи сад ову светлост." Где и како човек да је
тражи? У спољашњем свету се не може наћи, али у самом човеку постоји
трећи свет - његово сопствено срце, она област где до- лази у додир
духовно и телесно, небо и земља.
Човеково срце је капија кроз коју може да уђе у за њега непознату
област духа. Оно је онај зрачак кроз који може да на пар тренутака угледа
лепоту Небеске Цркве, Раја који је Адам изгубио и који је Хри- стос поново
стекао за човека. Кроз срце лежи пут човека од пакла према Рају, али је
наше срце - грешно и страсно - затворено, као да је закључано. У њему
врију страсти, жеље, похоте, које колебају и уско- витлавају помисли, и
човекова душа се налази у некаквом мрачном ха- осу. Он не познаје своје
сопствено срце, не осећа своју сопствену душу, открио је себе за утиске
видљивог света, тражи ове утиске и живи од њих. Он нешто жели од овог
света, он му се прилагођава, тражи његову помоћ, размишља како да освоји
његово пријатељство. И у овом тало- гу страсних помисли као у
ковитлацима прашине које подиже ветар пролази сав живот.
Прозрење обично наступа у тренутку смрти. До овог последњег
тренутка човек је уверен да је овај земаљски свет - његов. Међутим, сад
види како све нестаје, све га напушта, све се показује као привид, сан, и он
остаје само с оним што је успео да стекне у свом срцу. Управо зато је за
демона тако страшно сећање човека у смртном часу. Демон покушава да
успава човека, да га натера да заборави да све на земљи пролази, да га
увуче у вртлог светских послова. И ово му најчешће полази за руком: у
овом сну, у овом вртлогу, неприметно, час за часом, дан за даном, годину
за годином пролази сав живот и човек се буди тек на самој ивици свог
гроба и чује кикотдемона, који га је тако вешто и тако страшно преварио.
Све за шта је човек био везан, све што је волео, све што је стекао, топи се
и нестаје као ноћне сенке у свануће. Човек схвата да је безумно протраћио,
као да је убио оно најдрагоценије што му је Бог дао - време за спасење.
Због тога је прво аскетско правило - сећати се смрти. Апостол Павле
пише: Не опијајте се вином, у чему је разврат (Еф. 5,18), од- носно блуд.
Богатство и наслада овог света су исто ово вино, које не
 48

даје истинску радост, иако опија човека; и у овом вину је такође блуд: душа
47
- невеста Христова, привезујући се за њој туђе материјално и земаљско,
вара Бога и блудничи са светом.
Господ је рекао: Где је блшо ваше, онде је и срие ваше (уп. Мт. 6, 21).
Срце које је својим страстима везано за свет затворено је за Бога. Свет опија
човека, а сећање на смрт га отрежњује. Оно све ставља на своје место.
Већина људи се, по наговору демона, труди да не разми- шља о смрти, тежи
ка томе да је заборави, као да је нема. Видећи око себе слике смрти, чак
налазећи се крај самог сандука својих ближњих, људи без обзира на све и
даље мисле да ће их она мимоићи, да сви умиру, а они неће умрети. Људи
су потиснули сећање на смрт из своје свести и живе као да је земља њихов
вечни дом.
Зато, кад се будиш, размишљај о томе да је можда овај дан за тебе
последњи. Кад устајеш из постеље размишљај колико је људи умрло ове
ноћи, кад идеш путем, сећај се да је цео наш живот исти овај пут, од рођења
до гроба, и сваки дан је корак који нас приближава смрти. Кад седаш за
трпезу, сети се да ћеш и сам постати храна црвима. Кад осећаш у срцу црни
огањ похоте, размишљај шта ће бити с човеком ко- јег желиш неколико дана
након његове смрти, како ће ово тело, које те сад саблажњава, почети да
шири неиздрживи смрад. А шта представља мртвац у гробу? Вероватно је
најодвратнији призор изглед леша који се распада, који се претвара у
сукрвицу и трули. Ето, то је оно према чему си осећао пожуду...
Ако у твом срцу букне ватрено црвени пламен гнева и мржње, сети се
да ћете и ти и твој непријатељ лежати један поред другог, у истој земљи, и
тада више нећете имати шта да делите, неће бити чему да се завиди. Кад
душа стане пред вечну правду Божију, све земаљско ће јој изгледати
ништавно. Чему завидети ако ће време и смрт све одузети?
Кад човек леже да спава, нека размишља о томе да је његова по- стеља
- мртвачки сандук, сан - смрт, ноћна тама - мрак гроба, и нека се моли да му
се Господ смилује уколико ова ноћ за њега постане по- следња. Кад нашу
душу почну да привлаче и маме светске забаве и разоноде, сетимо се да је
можда Анђео смрти већ послан да нас поведе са собом. У чему ће нас затећи
овај незвани и неочекивани гост?
Сећање на смрт испочетка изгледа страшно, али кад се човек на њега
навикне, он осећа да га оно ослобађа робовања овом свету, окова страсти,
помисли које га угњетавају, које га као бреме притискају. Он почиње да
воли сећање на смрт, оно му изгледа као целомудрени пра- тилац, верни
пријатељ, увек спреман да га утеши у жалости. А што је
главно, сећање на смрт учи човека да истински смисао у животу који му је
дарован није у врћењу у земаљској испразности, већ у припреми за
вечност.
Због тога је сећање на смрт вођа ка Богу. Оно се стиче кроз са-
мопринуду, напором воље. Прво му треба посветити макар неколико
минута у току дана, како би човек размишљао о томе да је цела земља -
огроман гроб у који су отишла безбројна покољења: ми газимо ове гробове,
али ће убрзо и нас покрити земља. Морамо да молимо Господа да нам да
сећање на смрт као дар благодати. А изговарајући речи мо- литве, морамо
размишљати о томе да је можда ова молитва последња молитва у нашем
живрту.
Чак и у природи тражи оно што те подсећа на смрт. Ако видиш сунце
на заласку, цвет који вене, птицу која лети у даљину - имај на уму да на
сличан начин пролази човеков живот. Реци неверујућем ма- кар неколико
речи о смрти - он ће се увредити или наљутити; за њега је смрт ћорсокак,
црна рупа, крај свих нада, прелазак из постојања у непостојање. А за
хришћанина је смрт - завршетак земаљског пута, испит за цео живот који
је проживео и откривање онога што је стекао у току њега у свом срцу.
Због тога је сећање на смрт за хришћанина силно оружје у борби с
демоном који жели да човек себе сматра само за зрнце видљивог света, за
шаку земаљског праха. Овде, на земљи, личимо на људе који плове чамцем
низводно, низ реку. Река је време које бешумно тече дању и ноћу, и у овај
поток се не може ући два пута. Пре или касније чамац ће доћи до ушћа реке
која се улива у океан - вечност. Тдмо, у вечности, време престаје да
постоји. Кад би се људи, укључујући нас саме, сећали да све на земљи
пролази, да све што је рођено умире, вероватно би би- ло мање зла у овом
свету, чистија би била људска душа, јасније бисмо видели истински циљ и
смисао нашег живота.

11
Некоме може изгледати да је сеђ^ње на смрт опсесивно бунило,
болесна фобија или ненормално осећање (нешто попут мазохизма или
некрофилије) у којем они који су њиме опседнути у самом замишљању
слика смрти налазе извесну несхватљиву насладу. Неки могу да поми- сле
да је сећање на смрт известан интелектуални пандан самоубиства.
Међутим, у стварности сећање на смрт је прелазак од илузија ка реал-
ности, од које ми кукавички бежимо, и саму мисао на њу одагнавамо даље
од себе.
 50

ф 49
Човек живи у страшној заблуди: он мисли да ће његов земаљски живот
трајати бесконачно. Ако му се укаже на ову заблуду, он мо- же да покуша
да оповргне такву оптужбу упућену на његову адресу, може да каже да све
разуме, умом схвата да свему једном дође крај, али нека погледа у своје
срце. Срце се не слаже с овим, оно се бори с разумом, оно каже да човек не
умире, и мисао о смрти се истерује из човекове свести. Заиста, у овом
сведочанству срца постоји део истине. Човек заиста не умире, јер се пред
њим отвара други свет - беско- начно загробно постојање. Међутим, његова
грешка је у томе што он ово осећање вечности преноси на земаљски,
пролазни, трулежни свет. За њега нестаје истинске вечности. Она се
замењује илузорним негирањем сопствене смрти овде, на земљи, и због
тога, заборавивши на смрт, човек престаје да се брине за вечност, он се
хвата за оно што не може да задржи, за пролазне тренутке, за оно што се
појављује и нестаје у времену, за оно што треба да остави након напуштања
овог земаљског живота.
Зато се опет може рећи да сећање на смрт заиста све ставља на сво- је
место. Човек захваљујући њему почиње да гледа на земаљски живот не као
на циљ сам по себи, већ као на пут: све што види и има није ње- гово, већ
као да му је дато на зајам на неко време, а смрт је раскрсница путева од
којих један води у вечно блажени живот, друга - у постојање слично вечној
смрти, постојање без Бога. Управо овај вечни губитак Бога и јесте истинска
смрт, о којој најчешће они који живе на земљи ни не размишљају.
Човек је безумно, страсно заљубљен у овај живот, он у физичком и
материјалном тражи оно што материја не може да му да, а то је сре- ћа.
Никакве спољашње околности не могу да учине човека срећним, и он
узалудно жели да нађе срећу у спољашњем док је она у њему. Он тражи
радост у видљивом и опипљивом, а радост је у невидљивом и духовном.
Кажу да ће, ако човек узјаше магарца и држи пред његовом њу- шком
свежањ траве, магарац трчати мислећи да ће дохватити јело које му је
стално пред очима. И колико год буде трчао, непрестано ће се свежањ траве
удаљавати од њега, али он ће наставити да трчи, не схва- тајући да је
преварен. Тако и нама ђаво сугерише да се смисао нашег постојања састоји
у нечем спољашњем: наводно, стекнемо ли новац и имовину, одједном
ћемо постати срећни, и окружимо ли се жељеним комфором и стварима,
осећаћемо блаженство, и сви проблеми ће се сами по себи решити, све
бриге ће ишчезнути.
 И човек трчи као магарац за привидном срећом која бежи од њега
попут његове сопствене сенке. Затим наступа старост: то је време кад се
човеку неочекивано отварају душевне очи, он види други свет, за прелазак
у који није спреман, у који треба да уђе, а ништа не поседује. Он схвата да
га је демон преварио, да су страсти заслепиле његов ум, да је мисао да
наводно у материјалном и вештаственом може да нађе срећу - велика лаж.
Он схвата да је видљиво и трулежно, заклонило собом вечно, али је већ
касно.
Зато је човеку, да не би учинио тако страшну грешку, да не би све снаге
своје душе усмерио на пролазно и трулежно, неопходно сећање на смрт.
Наша безумна везаност за овај свет, погружавање у њега, пои- стовећивање
с њим представља болест душе, некакво ужасно изопаче- ње, управо
некрофилију коју човек сматра животом. Наше страсти не желе сећање на
смрт, оне му се противе, зато га треба уливати у свест напором воље.
Сећање на смрт не притиска душу, већ јој напротив, даје осећање
слободе. Оно не убија љубав према људима, већ је надахњује, јер веома
често љубављу називамо оно што уопште није љубав, већ само пристра-
сност према лепоти људског тела, у суштини, просто похота. Понекад нас
заиста у човеку привлаче његова бестидност и разврат, у којима као да
налазимо "сазвучност" са својим сопственим страстима. Понекад као љубав
нам се чини слепа и случајна заљубљеност која може брзо да прође,
претвори се у равнодушност или чак мржњу.
Међутим, управо сећање на смрт нам помаже да у човеку видимо оно
главно - образ и подобије Божије, да схватимо да је оно с чим обич- но
поистовећујемо човека, његово тело, само трулежна љуштура, да у њој
заправо нема ничег лепог, јер је она отрована грехом и осуђена на смрт.
Тело може да буде заиста предивно након свеопштег васкрсења из мртвих,
код праведника, кад постане слично његовој души. А овде се, заљубљујући
се у људско тело, заљубљујемо у блато; тако се дете, којем купују лепу
лутку, игра њоме, не знајући да је напуњена опиљци- ма или крпама.
Сећање на смрт као да нам открива природу овог света оштећену грехом.
За шта се више бринемо - за душу или за тело? Зачуђујуће, али чак се
и верујући људи више брину за тело, поклањају му више времена него
молитви, више размишљају о његовом здрављу, него о стању своје душе.
Заборављамо најочигледнију истину: да је тело трулежно, а дух бесмртан.
Не желимо да се помиримо с мишљу да наше тело стари, хаба се и да ће
наступити време кад ће се оно претворити у леш. Тело
 52

нам је потпуно заклонило душу, у задовољавању његових похота ми- слимо

да ћемо наћи радост, и зато треба да се сећамо шта оно реално представља.
Жена која нам данас изгледа као лепотица по истеку у суштини ма- лог
броја година претвориће се у немоћну, ружну старицу. Човек који данас
пуца од здравља и снаге, од неке случајне болести може жив да иструли, а
ако доживи сто година, постаће немоћан као дете. Онај ко је сакупио
имовину и новац на умору ће се показати као последњи си- ромах, јер
остављајући овај свет не може да понесе са собом ни гроша. Чак и више од
тога, сиромаха могу искрено да оплакују, а поред одра богатог
распламсавају се страсти, свако од рођака жели да дограби најбољи део
имовине, свако у души ропће на онога ко умире што му није све оставио. И
обично се нека мрачна атмосфера непријатељства и мржње надвија над одар
богаташа који умире.

12
Човек који је везан за ствари и новац тешко да ће пред смрт мо- ћи да
се покаје искрено, од свег срца. Страсти које су као паразити живеле у
његовом срцу, налазиле у њему сталну храну, нарочито уста- ју на њега пред
смрт. У ранија времена људи су често себи унапред наручивали мртвачки
ковчег и стављали га негде у угао своје куће како би их сам изглед ковчега
подсећао на неизбежни крај. Неке аскете су спавале у мртвачком сандуку као
у постељи; многи су има- ли у својој келији лобању и кости неког од
преминулих, како не би заборавили какви ће и они сами једном постати;
други су намерно у свом обитавалишту држали изображења смрти у њеним
различитим облицима.
У средњем веку постојале су специјални слике: "Игра смрти", "Смрт на
гозби" и томе слично. Шта је на њима приказивано? Смрт у виду костура
изнад колевке детета; смрт која прати младенце у њи- хову спаваћу собу;
смрт у дворцу, смрт у колиби сиромаха, смрт на бојном пољу која у своје
руке хвата читаве нарамке мртвих тела, смрт за време куге, која својом
петом гази градове и села и претвара их у гробља; смрт која попут госта
улази у кућу; смрт која скаче као звер од које се човек не може сакрити.
О једном древном цару се причало да имао овакав обичај: после пира
на дворцу слуга је доносио последње јело прекривено покровом испод којег
је лежала људска лобања, слуга је скидао покров, подизао посуду и гласно
говорио: "Царе, не заборави да си и ти смртан."
52 ф
13
Ми осећамо страст према људском телу, желимо да нађемо у њему
извор некаквих непознатих наслада. Међутим, шта представља наше тело
- не првобитно као творевина Божија, већ у стању оне страшне деградације
која је уследила за падом праоца у грех? Од чега се и како оно ствара? - Од
некаквих капљица за време страсне помрачености ума. Шта оно садржи у
себи кад је једном већ формирано? - Кости, крв и слуз пресвучене кожом.
Ако се ова кожа погледа кроз лупу ви- дећемо је избраздану и с гнојницама,
покривену порама из којих се издваја масноћа за њено премазивање и
отровна течност с отпацима раствореним у њој, која се назива зној. Нос
који нам изгледа леп као нос античке статуе јесте систем за пречишћавање
и загревање ваздуха у којем жлезде луче слуз. А уста, шта су уста у којима
зуби играју уло- гу жрвања који мељу храну што се затим натапа
пљувачком? У устима труну остаци хране, човекова уста представљају
својеврстан расадник болести; садржај уста је пљувачка, и њен испљувак
се код свих народа сматра знаком презира.
А шта се налази у унутрашњости човека, шта се дешава с унетом
храном? Кад бисмо то видели својим очима, какву бисмо одвратност
осетили! Не понижавамо и не хулимо створење Божије: тело је инстру-
мент душе, већ говоримо о пристрашћености према телу - и свом и према
телима других људи. Говоримо да се у телу и кроз тело не може наћи срећа
и истинска радост, да се смисао људског живота не састоји у телесним
функцијама, да смо од слушкиње направили грсподарицу, од оруђа душе -
кумир своје врсте. Све наши страсти и жеље представља- ју стање
опијености кроз које ступамо у свет илузија. Због тога после задовољења
страсти тако често и наступа нешто слично трежњењу и уједно - осећај
духовног губитка.
Страст ствара себи идола; човек заробљен страшћу губи осећај за
реалност у доживљају њеног објекта - другог човека; почиње да при- писује
овом човеку савршенства која му^нису својствена. Зато се може рећи да је
страст увек слепа, увек варљива. Пошто је сама слепа она заслепљује ум, и
оба слепца падају у исту јаму.
Човек поседује извесну тежњу према лепоти као сећање на изгу-
бљени Рај, који је неизрециво прекрасан. Међутим, тражимо лепоту у свету
у којем се све претвара у прах. Често људи лепу жену у некаквом безумљу
називају "Анђелом". "Геније чисте лепоте", рекао је један од наших
најпознатијих песника. Међутим, ова лепотица одише душев-
 54

53

ним и телесним смрадом: она која изгледа као небеско биће свакога дана
празни свој желудац. У шта се претвара човек после смрти? - У црну
безобличну масу која се као уквашено тесто комеша, кипти од црва. Отвори
својим мисленим погледом гроб и заљуби се, ако можеш, у такву лепотицу
или лепотана.
А шта ће бити с тобом кад душа са страдањем и мукама буде на-
пуштала болесно, истрошено тело, кад буде гледала на њега са стране као
што се гледа прљава одећа коју је човек на крају скинуо са себе? Замисли
како твоје очи цуре из њихових дупљи, како кожа и месо спа- дају с твог
лица, како се огољују зуби у некаквом дивљем осмеху, како се твоја глава
претвара у лобању с праменовима косе који личе на пра- менове вуне, како
твој мозак попут загрејаних пихтија цури из ушију и ноздрва, како се твоје
срце, у којем су се некада гнездиле страсти, које је час распаљивала похота,
а час као да га је на комаде кидао гнев, пре- творило у љигаву сиву грудву,
како црви једу твоју плот, како отпадају од руку прсти - зглоб за зглобом,
како се тело, узето из земље, поново претвара у земљу.
Зар је могуће да ово тело треба да постане центар нашег живо- та око
којег се непрекидно врте наше мисли, жеље, планови, који служе као
предмет наше маште, наших фантазија? Не хулимо тело, већ кажемо да
човек због њега често губи душу, због њега се душа покрива флекама греха
и постаје исто тако мрачна и смрдљива као тело у ковчегу.
Време и смрт су рођена браћа. Време нам одузима све што имамо, само
што на то заборављамо, плашимо се да погледамо истини у очи: она је за
нас страшна. Време је смртна пресуда која је изречена човеку, а живот није
ништа више од одлагања пресуде. Човек као да се већ ра- ђа с омчом око
врата: слике живота промаћи ће као кадрови филма и смрт ће као
неумољиви џелат намаћи омчу.
Гледајући лепе зграде, запитајмо се: "Ко ће живети у њима после
неколико деценија?" Вероватно, потпуно други људи - тако се нови
посетиоци хотела усељавају у слободне собе. А шта ће бити кроз сто година
с истим овим зградама? На њиховом месту стајаће друге или ће међу
крововима моћи да се виде само гомиле цигле и камења - све што ће тада
остати од њихове велелепности.
Не можемо да зауставимо тренутак сјединивши га с помишљу о
земаљском: испоставља се да је он за нас изгубљен као отисак стопе у
прашини, као кап која је пала у море. Међутим, можемо да учини- мо друго:
да спојимо овај тренутак с речима молитве, с именом Исуса
54 ф
Христа - тада ћемо га стећи, тада ће се он претворити у драги камен и
постаће наше бесмртно благо, тада ће он као небески цвет рашири- ти
своје миомирисне латице, тада ће само време постати степеник на
духовној лествици која води у висину. Време нестаје без трага, али кад га
човек зауставља молитвом, оно се претвара у невидљиву светлост и
остаје у његовој души. Само у молитви човек може да угледа одсјај оне
лепоте која је изгубљена за свет, да искуси - макар у извесној мери -
осећање оне радости коју Господ обећава да ће нам дати у вечно- сти.
Међутим, већина људи бесмислено и узалудно тражи ову радост у
материји која у себи нема живота. Због тога сећање на смрт откида душу
из ропства, ослобађа је онога што јој је туђе, али је нипошто не оставља
празну, већ јој, напротив, показује где су истински живот и истинска
радост.
Постоји прича о томе како је човек продао душу ђаволу и овај му је
дао сандук пун злата, али прошло је извесно време, и кад је сандук
отворен, показало се да су у њему разбијени црепови, ђубре и разне га-
дости. Ђаво је исмејао човека који му је поверовао. Свет се исто тако
подсмева људима који му верују: он им обећава злато, а даје им грудве
блата, обећава да ће га напојити вином насладе, а уместо тога испуња- ва
уста трулежношћу. Због тога је мудар онај ко живи у овом свету, али се
не дружи с њим, ко свом телу даје оно што му је потребно, али не и власт
над собом; ко је претворио дане и године у пут ка вечности; ко истински
смисао живота види иза његових граница, ко даје предност невидљивом
у односу на видљиво, ко поробљава тело и крв како би примио Дух.

14
Кад пишемо о томе да у свету царују смрт и трулежност, да се
земаљска лепота претвара у наказност, да само људско тело, које тако
често изгледа привлачно човеку опседнутом страшћу, губи своју при-
влачност у старости, постаје ружно у болести, а после смрти, у ковчегу,
представља најодвратнији призор који човек само може да замисли,
нипошто не желимо да наружимо тво^евину Божију. Обично говоре- ћи
да слика уопште није тако предивна како изгледа на први поглед, самим
тим индиректно негирамо уметника. Међутим, у овом случају није тако.
Господ је створио свет и човека другачијима. Слика Небеског
Живописца била би предивна и савршена. Међутим, Он није створио свет
непроменљив у његовој завршености и непокретности, већ свет
 56

*ф> 55

динамичан у његовим могућностима, у људима као богосличним би- ћима

датом праву да доносе одлуке и на известан начин саучествују у његовом
даљем развоју. Свет је био створен као предиван и савршен, али је човек
требало као да оконча, заврши, учврсти ово савршенство потчињавањем
своје слободне воље Божанској вољи и на тај начин ус- постави однос
између Бога и света не само као везу између Творца и творевине,
Уметника и слике, већ и кроз своју душу која истовремено представља
образ и подобије Божије и ипостас света. Дакле, човек је био саздан као
карика која повезује духовно и материјално, карика из- међу неба и земље.
Човек је био створен као софијно, односно идеално биће, у којем се
оваплотила сама идеја човека. Међутим, ова идеја је укључивала дар
унутрашње, аутономне слободе, захваљујући којој се и може говорити о
човеку као образу Божијем. Зато је у човеку посто- јала не само већ
одређена датост, већ и могућност - могућност вечног богоуподобљења.
Слобода се састоји у способности не само да се до- носи, већ и реализује
одлука; само предвиђање Божије не ограничава слободу, иначе би она
била фикција.
Долази до трагедије. Човек се буни против Бога, сам желећи да
постане божанство; карика између Бога и космоса као да се кида. Тру-
лежност и смрт као антиподи живота и последица богоодступништва
увлаче се у свет. Демонски импулси у виду страсти и свесног проти-
вљења Богу делују у људској души. Христос спасава човечанство заме-
њујући Собом сваког човека; ово спасење се открива као могућност
препорода кроз прихватање Голготске Жртве, кроз учествовање у Тај-
нама Цркве, кроз испуњавање заповести Божијих. Воља човека која се
побунила против воље Божије треба, уз помоћ благодати, да јој се поново
добровољно покори.
Свет ће се показати у својој првосазданој лепоти после васкрсења
мртвих, кад дође до коначне поделе између добра и зла; тада ће човек,
обновљен благодаћу Божијом, поново примити своје Богом дато до-
стојанство. Због тога ми не говоримо о порочности творевине Божије - не,
нипошто! - већ о наказности греха, о човеку и свету у њиховом
постојећем, реалном стању. И овде видимо инерцију греха, и то не ка- ко
слаби, већ пре како расте у току историје човечанства. Видимо све
обнаженији демонизам, љубав не према лепоти, већ према ругоби, пре- ма
ономе што унакажава образ и подобије Божије. Савршена лепота
првоствореног света је изгубљена, благодат омогућује да се она врати, али
коначно васпостављање човека и космоса оствариће се после Стра- шног
Суда и огњеног очишћења света.
 Истинска лепота је Бог, истинска лепота човека је образ Божији; сад
је ова лепота прешла у ред "могућности" - злато лежи испод слоја блата,
човек је себе поистоветио са својим телом и за њега је смисао живота
постало задовољење страсти и наслађивање привидним добри- ма овог
материјалног света. Свакодневно искуство показује да је ова- кав живот,
по речима једног познатог песника, кад погледаш с хладном пажњом око
себе,
- тако испразна и Глупа шала...
Колико бесмислености, прљавштине и очигледног демонизма има у
самом сексу и у начинима његовог остваривања; у сексу где нема ра- ђања
деце, већ је само "уметност ради уметности"! Оно што је човеку било дато
као дар рађања деце претворило се у вулгарност и гнусобу, у прљавштину
и наказност, у некакво ђавоље изругивање над образом Божијим у човеку.
Човек чини оно што не ради ниједна животиња и зато рећи да секс који се
код нас популаризује претвара људе у свиње значи увредити свиње. Кад
би свиња могла да говори људским јези- ком, она би узвратила: "Превише
сам пристојна да бих радила такве ствари."
Постоји једна врста безумља кад човек прождире своје нечисто- те:
то се назива копрофагија, а данашњи приручници из сексологије предлажу
да се чини исто то! Због тога желимо да истинску лепоту не помрачује и
не скрива од наших очију илузорна, натопљена грехом, лажљива и
варљива лепота овога света. Стога је тако важно сећање на смрт - ову
"апотеозу" земаљске лепоте.
15
Постоји неколико ступњева у служењу Богу. Први је ступањ ро- ба.
Кад говоримо о наказности греха, о трулежности видљивог света, о власти
смрти, стојимо управо на њему. И ово је за нас спасоносно, пошто
размишљања о смрти откидају срце од везаности за свет. То је почетак.
Други ступањ је ступањ најамника. Човек који се бори против греха осећа
повремено како га благодат теши. Он из искуства зна да радост коју даје
благодат ништа не може да замени, ништа с њом не може да се упореди.
И због тога тражи Бога као извор вечне радости и нетрулежне светлости.
Трећи ступањ је ступањ сина. У човеку се буди љубав према Богу, он
тражи Самог Бога, а не Божије дарове, осећа Бога као Највишу Љубав и
његов једини циљ је да не буде лишен ове Љубави. Овде му се Бог отвара
као Личност. Он више не мисли шта стиче. Жели бого-
 58

општење ради богоопштења. Не жели ништа осим Самог Христа; кад 57

би свет био тако предиван као у освит свог стварања, он би свеједно
у срцу желео да буде само с Богом, једино с Богом, а не с Његовом
творевином.
Овај трећи ступањ је доступан само малобројнима; пре успона на
њега треба проћи кроз оно што му претходи. Међутим, и ако човек
остане на ступњу роба, достићи ће спасење. Први ступањ је негирање
онога што стоји између душе и Бога. Други је стицање онога што сје-
дињује душу с Богом. А трећи је само сједињење душе с Божанством,
кад човеку није потребно ништа осим јединог Бога.
Међутим, ко жели да се одмах попне на трећи ступањ не укротив-
ши страсти, не спознавши трулежност света, не стекавши благодат
- просто напросто ће се наћи преварен својим сопственим сновима и
фантазијама чији је извор - духовна гордост, дрскост и умишљеност.
Због тога је у духовном животу неопходна постепеност, слична посте-
пеном расту биљака. У аскетици се показује да је сваки скок увис пад
у провалију.

16
Због чега треба да размишљамо о смрти, трулежности, прљавшти- ии
и пороцима? Зар је могуће да човек не може одмах да окрене своју душу ка
Богу и види свет у другачијој светлости, јер свети су гледали на људе, чак
и грешне, као на Анђеле, а за неке подвижнике се прича да су заборавили
да зло уопште постоји? Због чега треба да копамо по сметлишту? Зато што
је љубав према Богу дар Божанске благодати, а да би се примила благодат
треба за њу ослободити место у свом срцу, међутим, цело наше срце је
заузело овоземаљско, као непријатељска војска која је окупирала земљу и
прогласила у њој своју диктатуру.
Сва трагедија се састоји у томе што смо ми безумно везани за овај
живот: предали смо му своју душу, испунили његовим сликама своје
сећање. А највећа лаж је непрестано трагање за срећом не у себи, већ ван
себе, у поседовању предмета овог света, у ситуацијама и животним
околностима. Заљубљени смо у оно што припада смрти и зато уводимо
смрт у своју душу - управо због тога нам је потребно да видимо поле- ђину
онога чему смо тако страсно одани: како бисмо макар с болом, али ипак
откинули своје срце од света и окренули га ка Богу. Наравно, овде такође
постоји својеврсна опасност: поистоветити свет са злом, за- боравити на
онај одсјај Божанске светлости који се може угледати и у свету, и у души
човековој, али обично чак и лепоту света доживљавамо
површно, материјално, похотљиво и зато -изопачено. Да бисмо видели и
схватили лепоту света, треба да имамо отворене душевне очи, јер је
истинска лепота, која као да помало открива тајну будућег преобража- ја,
недоступна телесним очима.
Због тога треба да одбацимо своју везаност за све оно у овом свету
што трули и пропада и уз помоћ благодати Божије васкрснемо у души
љубав према свету као предивној творевини Божијој и љубав према човеку
за којег се разапео Христос. Ми треба да одбацимо трулежни свет како
бисмо ослободили душу за Бога, како пристрасност према свету не би
стајала као бакарни зид између душе и вечности и затим да прихватимо
свет у светлости Божанске благодати. Зато, ако нас упитају због чега
размишљамо о смрти, зашто замишљамо људско те- ло у ковчегу, треба да
одговоримо: "Да бисмо обуздали своју похоту, укротили своје страсти,
како нас не би непрекидно варало спољашње и пролазно."
Страх од смрти нас отрежњује као што хладноћа отрежњује пијан- ца
који се ваља поред тарабе. Човек који је научио да се сећа смрти спознаје
да његове страсти и похоте нису природа, већ болест душе. Он почиње да
се бори против греха: прво се уздржава од спољашњих, грубих грехова, а
затим, сразмерно заједничарењу у благодати Божи- јој, преноси борбу у
своје срце. Тада, у светлости благодати, почиње да види свет из
перспективе вечности као прожет зрацима Божанске љубави. Што више
обуздава страсти, што чистије постаје његово срце, тим више се пред њим
открива друга страна света: не ужас смрти, не смрад греха, не време које
све гута, већ предназначење света и човека - да буде престо Божанства. У
садашњем стању човека он не види само грех и порок већ више залог
његовог будућег препорода: кад се у са- мом подвижнику помаља образ
Божији, тада он и у другима види овај образ, тада сваког човека доживљава
као богослично биће.
Понекад нас питају: "Зашто тако много говорите о ђаволу? Зар се не
може заборавити на њега и размишљати о Богу?" Ради се о томе што се
стално налазимо у стању рата с ђаволом, непрекидно осећамо његове
ударце, а за време рата треба да размишљамо о тактици не- пријатеља, о
оружју којим он влада. Говоримо о прљавштини греха, зато што у нашој
души постоји тајна тежња према греху: ми као да не видимо да је
прљавштина прљавштина, она нам стално изгледа као нека бајковита
лепота.
Треба да се сећамо мочваре која је одозго обрасла травом и цве- ћем,
како не бисмо доспели у њу - то је први ступањ. Други ступањ је
 60

видети зраке благодати у овом свету, сећати се његове првосаздане лепоте 59

и будућег преображаја, гледати на човека не као на предмет наше страсти -
похоте или мржње - већ као на пројаву вечности. Човек личи на златну
монету бачену у прашину. Незналица неће приметити злато, али поглед
јувелира препознаје драгоцени метал и испод слоја прљавштине. Тако
благодат показује у човековој души другу, невидљи- ву, вечну духовну
лепоту образа Божијег.
Да би човек пожелео да достигне у рај треба прво да постане све- стан
да смо у паклу; треба прво угледати пакао у својој души како би се човек
избавио од њега, како би се угасила црна ватра пакла. Овај пут се назива
покајање. Без виђења сопствених грехова покајање није могуће; без
покајања није могуће заједничарење у благодати, без бла- годати -
приближавање Богу. Да бисмо се борили са страстима, поро- цима и
гресима треба да имамо на уму према чему нас они воде. На првом ступњу
човек се бори против похоте, замишљајући слике смрти н распадања; на
другом замишља предмет настале страсти у облику дрвета или цвета и
говори себи: "Зар треба да осећам похоту према овом цвету? Зар не треба
да, гледајући на лепоту коју је Бог створио, размишљам о томе да је највиша
лепота - Господ, Творац света? Ако је творевина лепа, како предиван мора
бити Творац!"
На другом ступњу, кад у нашем срцу букне мржња или увреда, морамо
да размишљамо да се Господ разапео и за оног човека који је у нама изазвао
гнев и да му опростимо. Морамо имати на уму да га Ан- ђео чувар прати,
чак и уколико самом човеку не би био потребан наш опроштај, Анђео чувар
ће нас благословити и помолиће се за нас ако у свом срцу овом човеку
пожелимо спасење и добро.
Да бисмо се ослободили чревоугодија (угађања стомаку), треба на
првом ступњу да замислимо у шта ће се јело претворити у утроби и да ће
само наше тело постати храна црвима, а на другом да се сећамо да дебљина
тела омета јасност мисли, да уздржање помаже молитви, да пост омогућава
благодати да делује у души и телу човековом.
За борбу са среброљубљем на првом ступњу треба се сетити да је
богатство непоуздан пријатељ: или ће нас оставити за живота, или ћемо га
оставити у часу смрти. А на другом ступњу треба да имамо на уму да је
истинско, нетрулежно богатство - благодат Духа Светог, која ништег чини
царем и без које цар после смрти постаје ништ.
Први ступањ је ступањ страха. Други је ступањ наде, а трећи - ступањ
љубави према Богу; овај последњи ступањ се достиже дугим н тешким
трудом, послушањем, самоодрицањем и непрестаном моли-
твом.
60 Међутим, усхођење на сваки од ових ступњева могуће је само уз
испуњавање јеванђељских заповести и учествовање у црквенимТајнама.
Формално посматрано, нешто што личи на различите нивое устројства
човека можемо да сретнемо и у другим религијама. Међутим, такав
аскетизам чини човека само осетљивијим за утицај духовног света, а без
вере у истинитог Бога то ће бити утицај демонских бића. На друго ме- сто
после сећања на смрт Свети Оци стављају молитву. Она је царица свих
добродетељи (врлина). Уметност спасења је уметност молитве.
17
Световни човек ће, можда, не схватајући о чему се ради, с негодо-
вањем рећи: "Зашто треба да се загледам у прљавштину, да се сећам свега
што се дешава с људским телом након његовог погребења, да размишљам
о порочности људских страсти кад желим мирно да живим на земљи, да
се наслађујем њеним добрима и благодарим Богу? Зар због тога да не би
убијао и крао човек обавезно мора да замишља се- бе као леш који се
распада?" Међутим, ствар ни из далека није тако једноставна.
Човеку је дато једно специфично својство и сила, сила љубави. Љу-
бав приморава човека да тежи ка општењу са оним кога воли. Пре пада
прародитеља у грех, у њему је, као и у Анђелима, љубав била усмерена ка
Богу. Управо у љубави се састојао унутрашњи савез људске душе с
Божанством. Нарушавање заповести дате прародитељима представља- ло
је пре свега губитак љубави. Место духовне љубави заузела је чулна
љубав, усмерена ка спољашњим предметима. Може се рећи да је љубав
деградирала, претворила се у страсти и слепу везаност1; међутим, овој
везаности преостала је једна сила - да приближава и спаја. Због тога човек,
волећи трулежно, сам постаје заједничар у трулежном, волећи земаљско
приземљује своју душу, волећи грех улази у општење са са- таном. Ево
због чега треба да размислимо шта желимо, за шта смо везани, чему нас
уподобљавају наше страсти.
И овде се неочекивано налазимо на самој ивици провалије која зјапи
пред нама. Видимо дубине које супд нас биле скривене, али су се сада
отвориле како се не бисмо сурвали у ову провалију и погинули у њој.
Видимо чудну слику: реке људи пролазе земљом усмеривши своје погледе
наниже, као да небо за њих не постоји. Они су заљубљени у ову земљу.
Заборавили су на своју душу и зато су сами себи украли вечност. Индијски
мистичар, а затим атеиста Рабиндранат Тагоре је писао да жели да буде
шака обичне земаљске прашине. Бодлер је у својој књизи
 62

гф> 61

"Поеме у прози" поредио живот с привидом који изгледа предивно и

зшамно, а кад му приђеш ближе, испоставља се да су то кости скелета. Овај
скелет говори поклонику земаљске лепоте: "Дођи у мој загрљај". Сергеј
Јесењин је писао:
Не називај себе разбојником,
Ако си чист, падај у блато.
Код Александра Блока Прекрасна Дама, обучена у звездану све- чму
одећу, касније се претвара у уличну проститутку. Ево о чему се ■ссници
излану у тренуцима искрености!
Најтананији од њих сведоче да је живот без Бога пакао који се ПЈИО
из дубине земље на површину. Пушкинови и Љермонтовљеви спкови о
томе да је живот "дар узалудан", "празна и глупа шала", пре- мше су познати
да бисмо их понављали. Рембо описујући јазбине Па- риза као грумен
прљавштине и крви, поручује овој престоници моде и разврата: "Твоја
мрачна прошлост је благословена", прошлост, која по његовим речима
"пропада од праха и трулежи". Блок има песму која личи на реквијем:
Сви на свету, сви на свету знају:
Среће нема.
И по ко зна који пут стискају
Пиштољ!
И по ко зна који пут, смејући се и плачући,
Поново живе!
Дан - као дан, јер решен је задатак:
Сви ће умрети.
Овде је живот клопка у коју се ухватила дивља животиња. Мисао о
самоубиству као да прожима све његове стихове. Они су испуњени тешком
чежњом неостваривих снова и горких разочарања. Док стоји ■а обали реке
Неве жели да се баци и нестане у виру таласа:
Тече она, пева она,
Зове она, проклета.
Ове мисли, као што аутор признаје,
не моГу се отерати
(И воља је уништена)...
Он жуди за смрћу као за небићем, као за алтернативом животу
бесмисленом и вулгарном, чију је другу страну видео и спознао као весник:
Схвати: умећем умирања
Душа је оплемењена (...).
62

Овде је племенитост, као антипод вулгарности и наказности, смрт.

Живот му изгледа као страшна свакодневна фантазмагорија у којој, по
његовим речима, "нема излаза".
За хришћане постоји излаз - то је тражење Царства Божијег и вечног
живота. Међутим, хришћанин је такође човек у којем живе грех и страсти,
зато му је потребан труд како би разликовао где је смрт и где је живот, где
је отров, а где је лек, где је демонска превара, а где је нетрулежна светлост
истине.

18
Уколико кажемо да је живот предиван сам по себи, у својој земаљ-
ској равни, бићемо у противречности са свом историјом човечанства која
представља трагедију, чији последњи чин још није завршен и чија завеса
још није спуштена. На то нам се може узвратити опаском да у свету има
много тога дивног. На пример, сама природа, уметност, и посебно
књижевност. Међутим, загледајмо се у ову "дивоту" мало пажљивије.
У природи која нас окружује свуда видимо трагове смрти. Смрт је
као сенка неодвојива од свега што постоји: у овој природи која милује наш
поглед одвија се непрекидна, сурова борба, непрекидно једна бића
уништавају друга, и у том смислу најнезаситији убица је човек.
И није нимало чудно што велики писци и песници нису били опти-
мисти: напротив, нека неолисива туга прожимала је целокупно њихо- во
стваралаштво. Хомер је писао:
Све се на земљи мења, све је пролазно, али од свеш
Што Год ивета, што 1од на земљи живи, човек најбрже пролази.
У поемама Дантеа и Милтона опис греха и пакла својим мучним
сликама подсећа на концентрисано зло - не у његовом метафизичком
смислу, већ у потпуно земаљским реалијама. Размишљања о смрти и
пролазности света срећемо у Шекспировима трагедијама:
Ко је посејао у народима страх,
Пред ким једва смеју да дишу,
Велики иезар - он је данас прах,
И њиме замазују рупе!
Омар Хајам у једној од својих песама пореди наш живот с ноћи у
чијој тами нико није нашао пут, мудраци су празнословили и затим су
утонули у вечни сан. У другој, описујући земаљска добра која човек може
да пожели, он три пута пита: "Шта даље?" - и не налази одговор: даље је
тајанствено ништа.
 64

63

Код шкотског песника Бернса постоје речи: "И срећа је прах, и сав
живот је прах." Немачки песник Лихтенштајн пише:
Земља мемли у маГли.
И вече Гуши олово,
Све изршује електрични Грохот,
Цијуче, савијајући се у круГ...
И завршава ову песму речима:
Круто сам нанишанио у сиво,
Испод метка поставивши чело.
Циклус поема о Александру Македонском, нарочито популарних на
Истоку, прожет је мислима о ништавности земаљске величине. Освојивши
Вавилон, који је желео да начини престоницом света, Алек- сандар сретне
код градских зидина неког старца, који скупљаше кости. Старац му
предлаже да погоди чије су то кости: кнезова, војника или робова,
богаташа или сиромаха. И Александар стоји у недоумици: не може да
одгонетне тајну минулих векова. А овде, у престоници Ни- мрода,
победоносни војсковођа којем није пошло за руком да оствари своје горде
планове - да створи јединствену државу на земљи и дозида "Вавилонску
кулу" - изненада умире за време гозбе, напунивши свега тридесет три
године. Његова империја се распала, срушила се попут исте оне куле,
претворивши се у гомилу рушевина.
Нажалост, без обзира на овако, чини се, дубоко поимање прола-
зности постојања, већина песника се није одлучила да ступи у борбу са
страстима: њихова "дијагностика" земаљског живота као трагеди- је
рушења духа није водила ка исцељењу. У самој болести налазили су боје
за своја књижевна платна и уместо да разбију чашу с опојним отровним
напитком, поново и поново су пили из ње надушак, незасито и у
самозабораву.

19
Пре пада у грех средиште Адамовог битија био је Бог. Он је био за
њега почетак и бесконачни крај постојања - извор вечне светлости, узрок
који даје свету живот и покреће га. Бог је за Адама био више него мајка за
новорођенче. После пада у грех веза човека с Богом је нарушена. Господ
као да је сакрио Свој лик у магли. Видљиви разлог и основа постојања
човека постао је овај земаљски, материјални свет, средишта бића - сам
човек, а садржај живота - задовољавање његових жеља и страсти. Небо се
затворило за Адама, време и материја заман- далили су пред њим врата
Едема. Адам се нашао у затвореном кругу
материЈалности, у тамници чулног, и само кроз покаЈање и молитвена
прозрења могао је да созерцава одсјај Божанске светлости која се уда- љила
од њега.
Исто тако ни ми не видимо духовни свет кроз завесу материјалног,
свет се за нас сузио у тродимензионални материјални простор. Дух и
вечност су се претворили у некакве неодређене појмове, у апстракцију,
која није потврђена нашим унутрашњим искуством. Птичету које се још
није испилило још увек се чини да је свет јаје у које је оно затворе- но; тек
кад пробије љуску видеће да постоји огроман, њему непознат свет и с
чуђењем ће почети да се осврће око себе. Ми смо такође зази- дани у такво
окамењено јаје вештаствености, страствености, материјал- них представа
и слика. Треба да пробијемо његову љуску како бисмо угледали духовни
свет у његовој неизмерној величини.
Овде постоје три фазе. Прва је негирање палог света с којим су се
сјединиле наше страсти, као корење дрвета које је урасло у земљу. То је
размишљање о трулежности света, његовој празнини и погубности
прелашћивања њиме. Друга је ново доживљавање света кроз благодат
Божију, виђење света као пута којим се може или ићи ка Богу или одлазити
од Бога, односно поимање живота у овом свету као времена искушења у
којима се обликује сам човек; притом нам се пали свет от- крива у свом
будућем преображају, у још увек неугаслим одбљесцима некадашње
лепоте, коју приземан човек не види. И трећи је - усхођење душе ка Богу
као извору битија, откривање личносног Бога с Којим је душа сједињена
љубављу.
Један од светаца је рекао: "Све сам спалио како бих све поново
створио." Због тога размишљање о смрти, о томе да се све претвара у
трулеж и сметлиште, мислено посећивање гробаља и мртвачница, ни-
пошто није некрофилија, већ управо жеља да се све разруши како би се
поново саградило. Време нас вара, зато треба да га питамо:"А шта ће бити
после? Шта ћеш учинити с оним што је у твојој власти? Обе- ћаваш добра
и насладу, али лажеш. Чак и ако на земљи заиста постоји срећа, она није
ништа више од вечере дред погубљење. Јела која нудиш као да су загрчена
жучи, она постају горка већ у устима."
Колико је било градова од којих нису остале чак ни рушевине, ко-
лико је гробаља на којима су никла насеља! Где су блиставе војсковође,
где су моћни цареви? Ветар времена их је одувао као прашину с лица
земље. Кад би се историја човечанства могла приказати убрзано, као на
траци филмске хронике, угледали бисмо сву земљу с њеним царстви- ма и
градовима, као мора на којем се таласи дижу и падају, нестајући у
 66

ф 65

пучини. Ма колико година, векова и миленијума да прође, све то није више

од једног трена.
Све што постоји мора бити разорено, за шта онда да се вежемо својом
бесмртном душом? Свети Оци су говорили да после молитве, као уосталом
и пре ње, неколико минута треба посвећивати размишља- њу о смрти.
Оружје безбожног света је похота која нам заклања веч- ност, похота као
заљубљеност у материју. Оружје наше вере је сећање на смрт, које укроћује
похоту и открива души вечност, њен истински живот, духовни свет с којим
она има исту природу. Треба да видимо прљавштину да бисмо је опрали.
Иако, спремајући кућу, добра домаћи- ца тражи прашину по свим
ћошковима, зар то сведочи о њеној љубави према прашини?

20
На почетку сећање на смрт бива тешко, па чак и мучно, али касни- је,
кад под његовим утицајем страсти почну да се смирују као дивље звери под
бичем укротитеља, човек више не осећа тежину и муку, већ олакшање. Он
као да се буди из сна, његов ум, ослобађајући се прити- ска страсти, постаје
јаснији и чистији. Његова душа више није с таквом снагом везана за
земаљско као раније, постепено почиње да осећа сло- боду. Његово срце
почиње да жуди за чистотом, због чега је један од Светих Отаца и рекао да
је сећање на смрт чисто и целомудрено иако су слике смрти ужасне.
Треба рећи да се сразмерно очишћењу човека мења сам карактер
размишљања о смрти. Страх смењује нада, и кроз мрак гроба душа почиње
да види светлост васкрсења. Преподобни Јован Лествичник пи- ше: "Неки
кажу да је молитва боља од сећања на смрт, али ја опевам два бића у једном
лицу."
Говорили смо да је људско тело, које је Бог створио као диван ин-
струмент душе после пада у грех бити изложено деформисању, нашло се у
власти трулежности и смрти, поставши с једне стране помоћник ду- ше, а
с друге - њен супарник. У људском телу, у његовом устројству, у његовој
сврсисходности као физичког организма огледа се премудрост Божија и
чувају се остаци некадашње лепоте. Међутим, истовремено тело
представља својеврсно злосмрадно сметлиште.
Из капљице слузи настаје плод који се постепено претвара у чове- ка.
Дете има слабо и крхко тело; људско дете је беспомоћније од мла- дунчета
било које животиње. Чим човек почиње да расте, у телу се буде страсти.
Најчешће тело поробљава душу и човек се у потпуности
поистовећује
66 с њим. Душа је до те мере покорна телу да савремени човек
сматра да она као таква ни не постоји, да је она само функција тела -
функција можданих ћелија и влакана.
Затим с годинама тело постаје трошније, стари као изношена оде- ћа.
Наступа старост, и тело одбија да служи човеку, постаје његово тешко
бреме. А често већ у младости може бити погођено тешким болестима и
тада представља жалостан призор. Болест као да скида некакав
унутрашњи филтер и отров цури из свих пора тела: она откри- ва смрад
који се у њему налази.
У души коју је поробило тело живе страсти, али она не може да их
задовољи онако како би желела, у пуној мери. Збогтога порочни људи у
старости обично постају зли и раздражљиви, као да желе да се освете
свету за своју немоћ. Старост је свођење рачуна људског живота, жетва
коју домаћин сакупља у јесен са свог поља - и најчешће се испоставља да
у пожњевеним сноповима није пшеница, већ коров.
На крају долази смрт, неизбежна за све људе, и онај ко је био везан
за свет и сопствено тело види да је преварен, да га је демон исмејао. За
људе који су у потпуности везани за свет то је коначан пораз. Оваквим
људима је тешко да поверују да ће смрт заиста доћи к њима, тешко им је
да натерају себе се суоче с њом, да замисле како ће се њихово тело
претворити у прах: зато они и напрежу све снаге како би сами себе
преварили. И, у суштини посматрано, сва људска уметност, књи-
жевност, поезија представљају исту ову обману, златни брокат бачен
преко леша.
Нема ничег познатијег од смрти и нема ничег тајанственијег и не-
познатијег од ње. Фауст је продао душу ђаволу како би овај зауставио
тренутак, како би зауставио време, дао му бесмртност на земљи и ђаво га
је преварио. Исто тако и данас човек заборавља на то да је време бујица
која јури из бездана битија у бездан смрти. Он се налази у овој бујици која
га незадрживо носи ка гробу. Нико и ништа није кадар да заустави ову
бујицу. Чак и кад би човек могао да завлада целим светом, свеједно би
био немоћан да врати макарједан протекли минут. Ако је човек заборавио
на вечност у којој почиње истински живот и све снаге уложио у своје
земаљско постојање, ако је човек заборавио на смрт, он је самоубица,
изгубио је Бога, а на земљи нема бесмртности - жрвњеви смрти ће га
самлети.
Ако је човек живео само од земаљских утисака, чулних страсти, ако
се његов ум непрестано вртео тамо-овамо, само у кругу земаљских брига,
његова душа, приземна и слепа, неће моћи да доживи светлост
 68

вечности и зато ће се након смрти погрузити у метафизичку таму. Гово- 67

рили смо о трулежности нашег тела, о томе да леш у гробу представља
слику пакла. А шта се с душом догодило после пада у грех? И наша душа
је сметлиште слично телу. Као што се у лешу гнезде црви, тако се у нашој
души гнезде страсти. Већ се у души детета крије грех којег оно није
свесно, штавише, људска душа од човековог рођења носи у себи
последице првородног греха и оне утичу на формирање човека као
организма и као индивидуе.
Дете је непосредније, отвореније од нас, али зар се у детету од нај-
ранијих година не испољавају похота и љубомора? Понекад суровост деце
запрепашћује родитеље. С годинама грех се открива у људској души:
гордост, егоизам, лаж и таштина прожимају све људске односе. Кад би се
неким зрацима попут рентгена могле обасјати наше мисли, указала би се
страшна слика, некаква фантазмагорија. Човек жели да оствари победу
над другима по сваку цену. Он лаже, лицемеран је, завиди, жели смрт чак
и својим ближњима и пријатељима уколико су га увредили или стоје на
путу ка задовољењу његових страсти као пре- града. Колико пута у
мислима жена вара свог мужа, колико пута муж жели да на месту његове
жене буде друга жена!
Какве се све гнусне слике појављују у човековом уму! И то је само
спољашњи слој наше душе, а кад бисмо угледали оно што се налази дубље,
ужаснули бисмо се. Тамо гмижу чудовишта и змије, у њему су се притајиле,
као у каквој пукотини, шкорпије, тамо обитавају демони, душа грешника
је много ружнија од тела које трули. Свеци су целог живота плакали због
својих грехова. Зашто? Зато што су видели та- кве дубине своје душе које
ми не видимо. Светост прати трезвеност и јасност ума. Подвижници
уопште нису били хистерици или људи који су осећали некакво болесно
задовољство од непрестаног самопо- нижења. Не, напротив. То су били
људи чврсте воље који су доносили ближњима љубав и мир. Међутим, док
су у молитвеним прозрењима созерцавали своју душу, ужасавали су се
видећи колику власт грех има над човеком.
Преподобни Антоније Велики сведочио је о себи да је сав његов ду-
ги живот био дуготрајан плач због грехова. И преподобни авва Пимен је
говорио својој братији: "Уверавам вас, тамо где баце сатану бациће и
мене." Тако је и преподобни Григорије Синаит писао: "Ми смо гори од
демона: демон је барем господар, а ми смо његови робови." За нас је
бездан наше душе покривен мраком и ми не видимо шта се у њему дешава.
За свете је пак бездан душе био обасјан светлошћу благодати,
68

и у овој светлости они су је видели обузету пакленим пламеном, те су

даноноћно вапили: "Господе, помилуј нас!" Код пророка Исаије се ка- же
да људска истина наликује прљавој одећи. Слично томе и пророк Давид
је изговорио пресуду читавом човечанству: сваки је човек лаж (Пс.
115,2). На земљи су свуда лаж и превара. Човека којег ковитлају страсти
вара демон. Како се може веровати човеку, укључујући и себе самога?
Након пада у грех душа се изменила још више од тела, али у њој су
остали образ и подобије Божије. У човеку је остала могућност да уз
помоћ благодати Божије изађе из свог страшног стања - демоноподо- бија
- и ослободи место за Бога у својој души, као би Он уместо њега победио
грех. Хришћани воле човека управо као образ Божији. А људи овог света
воле у другом своје сопствене страсти. И оваква љубав лако се претвара
у равнодушност, па чак и мржњу: јер ако се не види образ Божији у
човеку, шта да се воли у њему? Парче тела које ће пре или касније
иструлити? Или душа са страстима које су још гнусније од тела које
трули? Зато је истинска љубав дар благодати. Она воли у човеку остатке
некадашње Богом саздане лепоте, који сведоче о томе да уну- трашњи рај
може бити враћен човеку. Духовна љубав живи од наде. У душевном
смислу она се испољава као самилост.
Наша слепа везаност за људе често постаје узрок губљења Бога.
Један човек од другог прави некаквог идола и клања му се, а испоста- вља
се да је идол изнутра обитавалиште пацова и мишева. (Тако су често у
стара времена људи, ломећи идола, налазили у њему само миш- ји измет.)
Зато човек не сме да даје срце никоме осим Бога. Нека су то деца, или
родитељи, или супружници, свеједно: сваки је човек лаж. Ако у овом
животу стварамо себи кумире, лажне богове, лишићемо се истинског
Бога. Кумир не може да нас спаси: видећемо своју тра- гичну грешку која
ће нам донети много туге и суза - суза разочарања и увреде - или у овом
животу или после смрти, кад схватимо да је наш кумир био слеп и глув,
а у суштини - да је представљао плод наше ма- ште која нас је преварила
тако да см^ обоготворили човека.
Дакле, прво је сећање на смрт, друго - сећање на првородни грех.
Онај затворени круг у којем протиче наш земаљски живот треба рас-
кинути како се не бисмо нашли у области вечне смрти, одакле неће бити
излаза.
 70

ф 69

21
Постоји једна метода, веома делотворна: гледати будућност иза
танког покрова садашњости. Кад се срећеш с човеком, замисли шта ће
бити с њим после његовог изласка из живота: спашће му кожа с лица,
кости добање ће постати огољене, његово тело ће иструлити и тада нећеш
осећати према њему ни јаку привлачност, ни непријатељство;
највероватније ће ти га бити жао. Чему завист ако сваки човек мора да
легне у гроб као дете у колевку, ако ће се претворити у неколико шака
праха? Према коме осећати пристрасност?
На земљи је и богаташ - калиф на сат*, затим ће се претворити у
сиромаха. Кад улазиш у кућу имај на уму да време не убија само људе,
већ разара и камење, зато ће наступити тренутак кад ће и од ове куће
остати само рушевине. Зато улази у своју кућу као у туђу, а у туђу као у
хотел у којем се смењују домаћини. Страст захтева да човек заборави на
време и на смрт, она покушава да заустави тренутак, али то није могуће.
Зато се страст увек вара и увек вара човека. Она ли- чи на пса којем је
бачено парче меса и истог тренутка истргнуто из његових чељусти.
Рећи ћемо овде нешто б главном у духовном животу - о молитви,
живом општењу људске душе с Богом. Молитва је средство за обраћање
нашег ума и срца Богу. Молитва има двојако дејство. Прво: она откида
човека од земље, друго: отвара душу за утицај духовног света. Ако се
душа упореди с огледалом, у обичном стању ово огледало је окренуто
наопако и одражава слику земље. У молитви се оно окреће на горе и
одражава у себи небо. Овде говоримо о чистој молитви. Међутим, по-
требно је много труда да би се она макар у извесној мери стекла.
Земаљске представе, утисци и знања - све што смо видели, чули и
читали - све се чува у нашем сећању као документа у архиви или књиге
на полицама библиотеке. За време молитве ови утисци, сједињени с на-
шом фантазијом, као да су покренути демонским дејством, испливавају
на површину свести као што густа магла обавија душу и човек престаје да
чује чак и сопствене речи. Шта чинити, како обуздати уобразиљу, како
сабрати мисли, како натерати ум да пази само на речи молитве? Како
отерати помисли које попут оса и бумбара зује око нас? Господ

* Овај израз означава човека коме је власт дата само за извесно краће време. Он
води порекло од назива арапске бајке "Сан на јави, или Калиф на час", која је
укључена у збирку "Хиљаду и једна ноћ" од стране њеног првог европског прево-
диоца - оријенталисте Антоана Галана (прим. рус. прир.).
70 *ф>
је рекао да се демони изгоне само молитвом и постом (в. Мт. 17,21).
Молитва без поста ће увек бити немоћна и нејака. Међутим, пост није
само уздржавање од хране, већ и уздржавање од спољашњих утисака, од
онога што испуњава наше сећање.
Свештеник Павле Флоренски, један од најобразованијих људи 20.
века, човек који је имао енциклопедијску ширину знања, писао је да
постоји један специфичан интелектуалне облик прождрљивости: то је
гутање свих информација. Обиље непотребних података, прочитаних
књига, навика да се оне гутају с похлепом чревоугодника који никако не
може да се насити, што доводи до интелектуалне гојазности. Чове- кова
душа почиње да личи на тело прождрљивца утонуло у сало, чије
мишићно ткиво постепено атрофира и претвара се у масноћу. Овај дебели
трбоња може да изгледа као страшан џин, али је у ствари вео- ма слаб и
једва се креће под теретом сопствене тежине. Зато молитва изискује
духовни пост и уздржање. Сувишна знања, као сувишна тежи- на не
додају снагу, већ је одузимају. Овде се стваралачка способност изрођује
у механичко, пасивно памћење.

22
Постоје патолошки похлепни људи који кућу претварају у скла-
диште ствари које скупљају свуда како би затим њима испунили своје
станиште. Човек не може ни да се разабере, чак ни да пронађе неку ствар
у тој гомили која сваке године расте. За њега готово да не прео- стаје
слободног простора. Он мора час да се повија како би се провукао кроз
узани пролаз, час да се вешто провлачи и увија како се на њега одозго не
би обрушиле сломљене столице, празне тегле и различита стареж, час да
чини, попут играча, компликоване скокове, прескачући преко безбројних
сандука и кофера, али не може да се растане од не- потребних ствари.
Њему их је тако жао као да су постале део његовог сопственог тела, који
би неко захтевао да одједном одсече ножем. Шта ће му, он ни сам не зна,
али делује повинујући се својој страсти. Друга- чије просто не може да
живи.
Сваким даном ове гомиле ствари ^окрива све дебљи слој праши- не.
Немогуће је очистити такву кућу. Човек се гуши, али трпи, пошто нема
снаге да одвоји од себе овај или онај предмет који му је потпуно
непотребан. Ако неко покуша да узме из те гомиле смећа зарђали ек- сер,
то ће се оваквом власнику чинити таквим губитком као да је ексер био
искован од злата. Ако му се посаветује да ослободи кућу од свих
сувишних ствари, очисти собе и остави само оно што је заиста неопход-
 72

гф> 71

но за живот, он ће се ужаснути: живот без ових ствари изгледаће му празан

и бесциљан, он ће осећати као да људи желе да га претворе у последњег
сиромаха.
Сад претпоставимо да овакав човек не само да скупља ствари, већ
оставља као резерву различите намирнице за случај глади, чувајући их у
својој остави. Оне почињу да се кваре и труле, тако да се кућом шири
задах као у штали. Човек почиње да се гуши од смрада, али истовреме- но
је задовољан, теши га то што му смрт од глади више не прети.
Наша меморија је иста таква остава у којој се чувају утисци ко- је
добијамо из спољашњег света, оне информације које се као бујица уливају
у нашу душу посредством вида и слуха. Какве цркотине људи гутају
седећи сатима испред телевизора, какав отров пију, листајући странице
савремених часописа и књига, окупираних, као непријатељ- ском војском,
најодвратнијом порнографијом! На оне који одбијају да гледају
телевизију, читају књиге из сексуалне патологије и слушају рок-музику
људи гледају као на археолошке ископине изумрлих бића које треба да
постану плен археолога и којима није место међу цивили- зованим
људима, већ у музеју.
У шта се претвара душа човека који свакодневно види сцене раз-
врата, најужаснијих и најстрашнијих убистава? - У некакву одвратну
наказу! Она постаје прљава, смрдљива и ружна. Пет чула за нас по- стају
пет прозора смрти. У човеку постоје две "компоненте" - то су тело и душа.
Међутим, у самој души садржана је сила, једна способност која се назива
духом. То је окренутост ка вечности. Грех је раздвојио дух и душу,
супротставио их је једно другом. Долази до хипертрофије душевних сила,
погођених грехом, које својом тежином притискају и гуше дух. Страсти
душе постају надгробни камен за дух. Он се повлачи у себе, као да пада у
сан и обамире, место које припада њему осваја душа. Она престаје да
"осећа" вечност. Сликовито говорећи, она више нема оно унутрашње око
које би било усмерено ка Божанству. Она види само земљу. Зато је
људима који поседују прекомерну количину спољашњих душевних знања
тешко да буду религиозни. Код њих атро- фира, или, у крајњем случају,
слаби мистичка интуиција. Чак и у вери они траже материјалне доказе.
С друге стране, људи с прекомерно развијеним емоцијама, као што
су на пример песници или глумци, такође ретко бивају религиозни у
хришћанском смислу те речи. Ако се у њима буди мистичко осећање, оно
често носи демонски карактер и њихова псеудорелигиозна дела показују
се прожетима богоборачким духом. Духовни живот захтева
72 ф
одрицање од светске уметности - ове стихије страсти, свођење подата- ка
из спољашњих знања на неопходан минимум како би се дух зацарио у
души и обасјао је својом светлошћу. Овде се нипошто не проповеда
незнање, већ замена горег бољим. Дух поседује толико дубље гностич- ке
способности од душе колико је небо изнад земље, колико вечност
превазилази време.
Човек је чудно биће, спој противречности, честица неба у груме- ну
земље, величина и ништавност, лепота и ругоба, светлост и мрак, живот и
смрт. Човек се налази на распућу дејстава Божанских и де- монских сила.
Истинска лепота човекова је образ Божији, просвећен благодаћу. Колико
је човек стекао благодаттолико је он човек, толико живи. Ван образа
Божијег и благодати човек је душевно и телесно сме- тлиште, а његов
живот личи на смрт.
Страст је слепа: кад она продре у област духа, човек лута у тами.
Изласка из овог лавиринта нема. Страсти лажу. Оне ружно приказују као
предивно. Говорили смо о смрти тела, међутим, страст је мала смрт душе,
то као да је привремена смрт. Говорили смо о томе да је најод- вратнија
слика која се може замислити - леш који трули у гробу; леш који једу црви
јесте слика пакла. И истовремено то је слика душе коју разједају страсти.
Када би душа на видљив начин могла да се представи у стању гнева,
видели бисмо чудовиште с ужасном искеженом чељусти или крвожедну
дивљу животињу која комада свој плен. Неки примитивни народи су се
клањали изображењима демона као божанствима. Ове демоне су видели
њихови жреци и шамани у стању окултне екстазе и изображавали су
њихова лица, исецали су њихове ликове на дрвету и камену. Ова
чудовишта су нека смеса звери и змајева у људском обличју. Понекад су
жречеви стављали маске приносећи жртве. На- ше душе, потпадајући под
власт страсти, сједињују се с демонима и постају сличне овим маскама.
Човек је сличан апарату с диском који се окреће: центар овог ди- ска
је Бог, а остало је душа која се излаже непрекидним променама, у њој нема
ничег сталног и постојаног, она сваког тренутка постаје нешто друго. Зато
човек који даје своје срце другом човеку заборавља чему треба да тежи по
самој својој природи и осуђује себе на разоча- рања и патњу. Он као да
препушта птиће меким шапама мачке која затим пружа канџе и зарива их
у тело своје жртве. Пророк је рекао: Да је проклет човек који се узда у
човека. Наше срце треба да припада само Богу, у противном ћемо
изгубити и Бога и срце.
 74

73

Време је ланац тренутака. Сваки тренутак је неповратан, сваки

тренутак приближава нас смрти, сваког тренутка умире део нашег те- ла.
Међутим, ми живимо као да желимо да зауставимо време, као да желимо
да зауставимо тренутак, као оштру бритву, а оно одлази од нас и немогуће
га је вратити. Пре човек може да савије огромну планину или да врати реку
од ушћа ка извору него да врати уназад макар један тренутак. Време је пут
ка Богу, то је могућност спасења, међутим, гу- бећи Бога људи претварају
време у кобну неизбежност своје погибли, у некакав злослутни реквијем.

23
Има градова у којима су зграде ижџигљале попут Вавилонске куле,
тако да улице изгледају као дубоки кланци који леже између стена. Има
села у којима као обитавалишта служе колибе исплетене од прућа, као у
нереду разбацане по пољу. Има крајева у којима куће изгледају као да су
закачене за висине планина, као орловска гнезда. Међутим, постоји нешто
што је заједничко за сва ова насеља и градове: око града живих обавезно
расте град мртвих - то су нема гробља. Нема града на земљи око којег не
би било гробља као његове сенке.
Кад сам био дете волео сам да гледам како се у вечерњем сумраку
пали светлост у прозорима кућа; чинило ми се да је свака соба неко мало
царство, да свака соба чува своју тајну, непознату другима, као летопис
нечијег живота. И на гробљу - у овом граду мртвих - сваки гроб чува своју
тајну: шта је однео са собом преминули у своје послед- ње обитавалиште.
Постоји тишина планина у којој се чини да се време зауставило.
Постоји тишина гробља - то је другачија тишина, овде се рађа осећа- ње да
се време није зауставило, већ је почело да тече узводно. Овде се свако сећа
онога што је било. Постоји неки посебан осећај код сваког човека, неки
непосредан доживљај сопственом душом онога ко лежи у гробу. Неки
гробови, чини се, зраче невидљивом светлошћу. Поред њих је поље
задивљујућег мира и спокоја. Од таквог гроба човек не жели да оде: иако
није познавао онога коме припада тај гроб, осећа се као да седи поред свог
пријатеља и да разговарају без речи; сама тиши- на постаје дубља и
разумљивија срцу од било којих речи.
Други гробови шире неки невидљиви мрак. Овај мрак тескобом,
готово физичком тежином притиска срце и човек жели или да плаче или
да што пре оде, као што жели што пре да изађе на ваздух из мрач- ног,
загушљивог подрума.
74 ф
Неки гробови као да нас зову по имену, као да нам се обраћају. Дру-
ги личе на уснулог човека којег баш брига за све: он је утонуо у чврст
сан. Има гробова осењених крстовима: чини се да је умрли пригрлио уз
своје груди крст као последњу наду. Има гробова који личе на непо-
кајани грех, као да мртвац, који је већ у гробу, жели да задржи сећање на
себе, као да се хвата за светску славу. То су споменици који личе на куће
од црног мермера, куће у којима нико неће живети, који само при- тискају
својом монотоном тежином гроб и леш који у њему лежи.
Натписи на гробовима говоре о томе да смрт граби људе у разли-
читом узрасту: једни поред других леже деца, младићи и старци. Дете као
да каже: "Смрт ме је украла из мајчиног загрљаја: она ме је приви- јала уз
своје груди, али се кошчата рука смрти показала јачом. Стави- ли су ме у
мали мртвачки сандук као у колевку. Тек што сам угледао светлост сунца
кад се оно за мене угасило. Мама је украсила сандук цвећем и заједно с
последњим целивом окропила је својим сузама моје лице. Ја сам личим
на откинути цвет који је лежао на мом гробу."
"Некада сам била млада", чује се глас из другог гроба, "сашили су
ми венчаницу, али је она постала моја погребна одећа. Уместо молита- ва
за благослов брака певали су ми песме за покој душе. Није ме рука
младожење већ смрт одвела у постељу - у хладни гроб."
А ево свежег гроба засутог грумењем црне земље које још није по-
стало сиво као пепео од сунчевих зрака, њих још није разлокала киша и
није развејао ветар. Ко је легао у овај гроб? Чији сандук је спуштен у њега
на конопцима као што се спушта лађа у океан вечности? Глас из њега
одговара: "Радио сам овде као гробар од младих дана до ста- рости.
Колико сам гробова ископао - не могу да набројим. Међутим, себи нисам
припремио место, мој гроб је ископао други гробар. Колике мртваце сам
дочекивао и пратио, као вратар, на вратима гроба! А да- нас је други
гробар дочекао мој гроб с лопатом у рукама, и само звук земље која удара
о поклопац сандука чуо се уместо последњих речи опроштаја са мном."
Глас из четвртог гроба говори: "Не питај како ми је име. Трговао сам
оружјем, зарађивао сам новац на љуДској крви. У телима безброј- них
убијених људи чувају се, као оловне ђавоље амајлије, меци које сам
продао! Колико пута су цеви оружја људи уперили, као око смрти, у
браћу своју! У сваком плачу за покојником звучало је проклетство смрти,
упућено не само убици већ и мени. Продавац оружја је, као и трговац
отровом, саучесник у убиству. Када би се крв убијених мојим оружјем
могла скупити на једно место, било би је довољно да се у јар-
 76

ф 75

ко црвену боју обоје зидови мојих кућа или да се до врха испуне ивице
овог гроба. Како бих сакрио од људи своје преступе, ја сам, не верујући у
Бога, одлучио да изградим храм не одустајући од својих демонских дела.
Међутим, нисам стигао да уђем у њега: смрт ми је пресекла пут. Бог се не
може ни поткупити ни преварити - схватио сам то, али прека- сно. Кад
чујем звоњаву звона, чини ми се да оно говори људским гласом: "Напоље!
Нема за тебе места ни у земаљској ни у Небеској Цркви!"
Ево још једног гласа: "Ја сам био гробар и правио мртвачке санду-
ке као што се праве сандуци у којима се чува благо. Мој товар никад није
лежао. Никад нисам седео без посла: колико често сам морао да радим по
читаву ноћ! Људи су закерала кад је посао гробара у питању. Они желе да
сандук буде блиставе израде, као да га неће закопати у земљу где ће он
иструлити и претворити се у прах, већ бити стављен изнад гроба. Мерио
сам покојника као кројач муштерију, да се не би испоставило да му је
сандук тесан или насупрот томе, да не би био преширок, како би тело
чврсто лежало у њему, не окрећући се с бока на бок кад га понесу на
гробље. Био сам вешт гробар, био сам мајстор свог заната, али сам
заборавио да направим сандук самом себи и мој ученик ми је склепао
сандук који личи на кутију."
А ево речи из суседног гроба: "Умрла сам у дубокој старости у кру-
гу своје породице. Целог живота сам радила, молила се Богу и никоме
нисам желела зла. Смрт је за мене постала весница вечног мира, одмо- ра
од земаљских туга и рада. Моја деца и унуци су плакали поред моје
постеље кад сам их благосиљала. Нису схватали да, иако их волим, с
радошћу одлазим у вечност, и овај последњи дан је био најсветлији дан у
мом животу."
А ево шта каже кост која лежи испод ограде: "Ја сам умро одавно,
нико се не сећа где је мој гроб. Прво су с њега скинули крст, затим су
некуда однели камену плочу, а затим су раскопали сам гроб и избаци- ли
из ње остатке мог праха. Ујутру су у њу спустили новог покојника. Раније
су крадљивци гробова скидали с мртвих одећу или покров, али су их
остављали у земљи. А сад избацују људске кости. Зар је могуће да ће
наступити време кад ће деци бити жао да за своје родитеље дају чак и
даске за њихов сандук?"
...Неми гробови као да нам пружају невидљиве руке вапијући за
помоћ, молећи молитве за умрле. Свега неколико речи молитве њима је
драгоценије него гутљај воде за онога ко умире од жеђи. Сваки гроб је
тајна, али помињући преминуле ми долазимо у додир с том тајном.
Анђели чувари преминулих се радују кад се молимо за њих. Ако је пре-
минули био грешник, поменувши га испунићемо дуг љубави, а ако је
76
спасен, наше речи ће га подстаћи да се и он моли за нас. Живи, будите
милостиви према мртвима: они су некада били као ми, и ми ћемо једно-
га дана постати као они!

24
Градско гробље личи на пустињско острво у мору. Бука града ко- ја
подсећа на буку ударања таласа замире на гробљанској огради као таласи
који се разбијају о обалу. На гробљу се не говори гласно, само плач покрај
свежих хумки нарушава тишину. Од неких гробова као да допире нека
необјашњива топлина, која греје људско срде. Други зраче хладноћом од
које се срце стеже као поред затворских зидина, нешто мрачно и
злослутно се осећа у њима. Тешко је чак рећи шта је то. Ти гробови су
лишени благодати. Тамо је пустош и безнадност. Ови гро- бови су
ћорсокак у којем се завршио човеков земаљски живот, а даље је мрак у
којем нема наде. (Тако су некада у стара времена источњачки цареви
имали тамнице које су се називале "кулама ћутања". Из њих није било
излаза, у њих није допирала светлост. Затворски чувар који је спуштао на
канапу храну и воду за сужња под смртном претњом није смео да му каже
ни реч. У мраку и ћутању губио се рачун данима и годинама. Кад је сужањ
умирао његово тело је остављано да трули у овом подземљу које је личило
на бунар. Тамо - у тесну клет пуну ко- стију и лешева који труну - бацан
је нови сужањ, који је знао да за њега нема помиловања, да се више никада
неће вратити животу и угледати светлост.) Ови гробови личе по свом духу
на гробницу Авесалома, на идолишта где су се идолима приносиле људске
жртве, на куће где се окупљају поклоници ђавола, спиритисти и магови.
.. .На гробљу расте цвеће претварајући га у зелени тепих, проша- ран
јарко црвеним и жутим нитима. Ово цвеће говори о томе да се живот не
завршава смрћу. Јарко црвени цвет који је израстао из црне земље као да
сведочи о васкрсењу мртвих.

22 *

.. .И поново ћу рећи: кад читам историју и казивања о минулим ве-

ковима, о делима царева, о мудрацима који одгонетају приче, о онима чија
су имена остала у сећању потомака желим, затворивши књигу, да упитам:
"Где су они сада?" Међутим, на ово питање камена уста сфинге времена
могу да одговоре само једно: "Они су постојали, изашли су из небића,
проживели су године земаљског живота, као што путник про-
 78

лази свој пут и отишли су одавде кроз тамну капију смрти." Колико је пута
77
после њихове смрти сунце цртало на небу као огњеним шестаром своје
годишње кругове! Ови људи су живели, волели и мрзели, борили се,
побеђивали и трпели поразе, испољавали великодушност и светили се;
њихове душе су киптеле од страсти као млада комина, у уму су са-
стављали планове, у сновима, као на крилима облетали су сву земљу,
њихова срца су хрлила ка богатству и почастима којих човек никада не
може да се насити. Међутим, све се то показало као игра детета које
скупља на шаку песак и поново га сипа на земљу, слаже од коцкица куће
и поново их руши. Код детета долази смрт као његов наставник и каже:
"Већ је вече, време је да се заврши игра, хајдемо кући."
Немогуће је зауставити кретање сунца, немогуће је преградити пут
звездама, које као птице селице лете с истока на запад. Немогуће је
зауставити време и преградити пут смрти. Човек се ретко сећа веч- ности,
ретко подиже поглед према плавом бездану неба. Он личи на прозорчић на
тамничким вратима који се окреће под ударцима бича који демон држи у
рукама; овај бич су његове незасите страсти. О томе шта жели од овог
живота, шта може да однесе са собом, шта је донео на земљу - не
размишља. Страсти приморавају прозорчић на тамнич- ким вратима да се
окреће и описује на земљи кругове, као да плеше на једном месту. Од
последњег ударца бича он пада и умире. Чак су и вели- ки мудраци из
древних времена и цареви чија дела народи прослављају више
размишљали о земаљском него о небеском. У ретким тренуцима они су се
издизали душом изнад пролазног, међутим, "земљина тежа" - тежина
брига, испразности и, што је најважније, њихових сопствених страсти
вукла их је наниже, као да су се спуштала крила душе и она је поново била
принуђена да пузи по земљи.
Кад отварамо карте старог света, читамо у њима називе градова од
којих су остале само руине, а често су и оне већ нестале с лице земља,
потпуно, без трага. Прогутала их је земља, уништило их је време. Ви- димо
на картама границе земаља и држава које већ одавно не постоје. Некада су
заузимале огромне просторе као гигантска мрља, шириле се по карти.
Затим су се распарчавале на делове и нестајале како би ослободиле место
за друге државе и народе. Време је ломило границе великих држава и
спаљивало их као плотове од сувади.
Историја помиње народе чије порекло и узроке нестанка не знамо.
Ови народи су попут поточића, чији почетак нисмо видели; ти "поточи-
ћи" су нестали у песку или су се улили у корито светске "реке" народа,
створивши заједно с другим племенима и народима нове етносе - о ово-
78 ф
ме се могу само износити претпоставке. До нас су дошла само имена која
су се сачувала, као да су се спасила у ковчегу историје, остала је прогутао
"светски потоп" заборава без трага. Зато је прошлост за нас неодгонетнута
тајна.
Ми смо тајна сами за себе. Само једно нам је познато - да ћемо умрети,
отићи одавде, оставивши овде своје тело као што човек који одлази у
далеку земљу оставља до повратка своју празну кућу. Наше тело ће
почивати у гробу, а сунце стално излази на истоку и креће се својом
путањом ка западу као по неком небеском мосту. Очи звезда ће исто тако
гледати на земљу, али више нас неће видети.
.. .Међутим, кад отварам странице Отачника и Житија светих осе- ћам
друго: с ових страница зрачи нека тиха светлост вечности. Ови људи су
победили време, учинили га степеницама лествица којом су се попели у
висину, ка небесима. Хероји историје су били, а свети нису били, већ јесу.
За њих не постоји ни "растојање" времена, ни баријера смрти која личи на
непробојни зид. Они су, иако су живели у времену, пребивали у вечности,
одисали су њом у молитви, били су обасјани благодаћу - небеским
пламеном који сија у тами. Заиста: онај ко је заборавио на Бога мртав је
још за живота. Али ко је увек с Богом, тај је и после смрти жив.
 80

79

О ЗАПОВЕСТИМА

Заповести Старог и Новог Завета су вечни, непромењиви услови савеза

између човека и Бога.
Заповести су, по речима светитеља Јована Златоуста, јединствени
златни ланац. Ако испадне или се покида макар једна карика у овом ланцу,
богоопштење на земљи и вечно спасење за човека постају не- могући.
У старозаветно доба постојао је обичај да се заповести извезу на
марамама којима су људи повезивали главу у знак тога да увек треба да се
чувају у човековом сећању и да обасјавају, попут зракова небеске
светлости, његов ум, или да се заповести пишу, као на пергаменту, на
широким рукавима горње одеће како би увек биле пред очима, сведоче- ћи
самим тим да сва дела и поступци човекови треба да буду усмерени на
њихово испуњавање, како би његов живот постао испуњавање воље Божије.
Дакле, заповести су представљале главни оријентир у људском животу,
основу за све одлуке и поступке.
А у новозаветно доба заповести не треба да буду написане на оде- ћи
и на папиру хришћана, већ у сећању њиховог срца. Заповести треба знати
напамет, као Исусову молитву и "Оче наш". Свети Оци су учили да без
испуњења заповести никакав духовни напредак није могућ. За- повести су
извор вечног живота. Међутим, овде бисмо желели да скре- немо пажњу на
једну тајну која се састоји у томе да је духовна раван свих заповести једна.
Њихови врхови се у хришћанској аскези спајају као радијуси, у једном
центру.

ЈА САМ ГОСПОД БОГ ТВОЈ

Дакле, обратимо се првој заповести која је дата Мојсију на Синају:
Слушај Израиљу, Ја сам Господ БОГ твој, Који те је извео из Ешп- та;
немој имати друТе боЈове осим Мене (в. 5 Мојс. 6, 4; 2 Мојс. 20, 2-3). Ова
заповест, као и друге, има три равни. Реч слушај у буквалном смислу
означава: "изучавај, читај, понављај, држи у сећању Моје запо- вести". То
је прва, спољашња раван. У другој, душевној равни слушај значи: "пази на
своју савест, чини ове заповести ослонцем свог живота",
ослонцем на који се нижу дела, речи и помисли човека, разбојем на којем
се тка шара људског живота.
Заповести су својеврстан пробни камен уз помоћ којег човек може
да одреди ко му сугерише ову или ону мисао: благодат, сопствене стра-
сти или демон. Заповести су филтер уз помоћ којег се чисти непрекид- на
бујица наших помисли; пећ у чијем пламену се метал одваја од шља- ке -
од прљавштине страсти. Заповести су прозори кроз које човекова душа
треба да гледа свет. Другим речима, у душевној равни човекова пажња
према заповестима означава то да он на основу заповести уређу- је сав
свој духовни живот. Овде још није присутно потпуно одрицање од света,
али јесте тежња да се кроз овај свет у којем се човек налази и који
душевно доживљава, служи Богу. Овде није присутно негирање, већ
оплемењивање интелектуално-емоционалне сфере властите душе,
тачније, садржаја који она добија посредством чула.
Трећа раван је духовна. Реч слушај, односно "пази", треба да буде
управљена на оно главно, оно што се налази ван граница простора,
материје и времена. Истински живот човека јесу хоризонти вечности који
се отварају пред њим; то је такво општење душе с Богом у процесу којег
душа не само да се бори, као с непријатељима, са страстима и гре- ховним
осећањима, већ и жели да заборави све пролазно и трулежно, све оно што
припада власти смрти, и да живи и дише само Оним Ко је изнад света и
изнад свега. Овде пажња означава пребивање ума у Богу кроз призивање
имена Божијег, у којем као у символу налази одраза оно што је предмет
символичког представљања.
Име Божије је унутрашњи пут душе ка бесконачном циљу, оном који
нема ни границу, ни завршетак. Због тога слушај, Израиљу, зна- чи:
"Ослободи се онога што стоји између тебе и Бога; овде, на земљи, живи
у вечном, мрзи оно што те одваја од Бога, савладавај тежњу ка овом свету
који душу привлачи слично као што земља привлачи тело." Другим
речима, духовна раван заповести слушај или "пази" означава стање ума у
имену Божијем, као у непокретном средишту точка ко- смичког битија
који се окреће - у оврј једино стабилној тачки ослон- ца. Треба, међутим,
дати једну напомену: овде се не ради о некаквом радикалном и отуда
једностраном спиритуализму, већ о усредсређењу на главно. Ако
усредсређено разматрамо једну тачку остало се рас- плињава и као да
нестаје из нашег видокруга: ми гледајући као да не видимо ништа осим
онога на шта је управљен наш поглед. Преподобни Антоније Велики каже
да замишља себе самог као неку статуу која се креће, коју он посматра са
стране, али се не слива с њом. Реалност Бо-
 82

ф 81

жанског бића за њега је била већа него реалност његовог сопственог

постојања у овом пролазном животу. Због тога реч слушај у духовном
смислу означава смрт за свет и васкрсење за Бога, негирање себе и ново
стицање себе.
Ја сам Господ БОГ твој, немој имати боГова осим Мене. У буквал-
ном смислу, који је темељ за следеће грађевине, то је заповест о истин-
ској вери у Јединог Бога и Његово Откровење; то је припадност Цркви као
оном духовном царству у којем делују благодат и Божанска сила. Пре
Христовог рођења то је била старозаветна Црква, сада је то ново- заветна
Црква која се сачувала и држи се у чистоти исповедања вере као Црква
Православна. Бог се открива кроз верске догмате, црквене Тајне и обреде,
спајајући се кроз њих с човековом душом. Црква је је- динствени и
истинити пут ка Богу, зато је ван ње вера у Јединог Бога - вера у "једину
неодређеност".
Немој имати ботва осим Мене. То је забрана да се истина тражи ван
Цркве. У јеретичким заједницама, у њиховом учењу лик Божији се
приказује изопачено, и због тога сама свештена имена Божанства престају
да буду символи кроз које се душа приближава Богу. Лажни образ Бога је
лажни бог, чак и ако га називају Јехова или Христос.
У душевној равни Ја сам Господ БОГ твој означава уношење у чове-
ково живот једне потпуно одређене скале вредности, на којој највише
место припада Богу. Нажалост, веома често наше душевно стање (го-
ворим о верујућим људима) личи на некакво полуверје, на компромис који
стално траје. Верујемо у Бога, припадамо Православној Цркви и у том
смислу се не клањамо другим божанствима, али Господ не заузима главно
место у нашем животу, није Му предат сав живот, већ само један његов
део. Кад би наш унутрашњи живот, наше помисли и осећања могли да се
сниме на филмску траку и да нам их неко покаже, видели бисмо какав хаос
влада у нашој души и како мало места у њој припада Богу.
Чак и кад стојимо на молитви, до наше свести једва да допире смисао
речи молитава. Ове речи тону, као у некој бујици, у инерцији нашег
свакодневногживота. Сама по себи молитва је средство олште- ња душе с
Богом, а код нас она готово увек остаје само форма без унутрашњег
садржаја, као да остаје "искључена" од разума и срца. У овом смислу смо
недоследнији и од неверујућих. Они негирају Бога и бришу Га из своје
душе, а ми признајемо Бога, али Му притом издваја- мо место у неком
кутку своје свести, као у тесној собици на мансарди и настављамо да
живимо истим оним чулним, страсним животом. При-
82 ф
том се можда уздржавамо од грубих грехова, али у унутрашњости сво- га
бића их прихватамо и чинимо их, тако рећи, пред лицем Бога Којег
призивамо. Овде, у душевној равни речи/а сам Господ БоГтвој-јесу
призивање на унутрашњу борбу за то да наша душа стално осећа при-
суство Божије, да осећа своју зависност од Бога, да верује у Његову моћ
и Промисао. Ако Бог постоји, значи, све је у Његовој власти, а код нас је
присутан парадокс: кажемо да Бог постоји, али не верујемо да је све у
Његовој власти и зато се бринемо и неспокојни смо. Каже- мо да Бог
постоји, али Га замишљамо како спава или заборавља на нас. Верујемо у
Бога, али кад је потребно реално испуњавање воље Божије, испоставља
се да немамо поверења у Бога. Плашимо се да се одрешимо од својих
сопствених представа и да се свецело ослонимо на Промисао Божији: то
за нас значи да изгубимо ослонац на који смо навикли (иако свет управо
не пружа никакав ослонац) и, затворивши очи, бацимо се с висине некуда
доле. Ево због чега призивамо Бога и истовремено се плашимо да Му у
потпуности поверујемо и потпуно се предамо вољи Његовој.
Може се рећи да је у душевној равни прва заповест за нас завет да
прихватамо речи Светог Писма као заповест упућену нашој души,
заповест која обавезно мора да се испуни. Сликовито говорећи, десет
заповести Старог Завета и девет заповести Новог Завета јесу драго- цене
карике којима је земља причвршћена за небо.
Духовна раван прве заповести се састоји у томе што Господ жели да
се зацари у нашем духу, у свести о томе да човек није створен за овај свет
у којем се све завршава смрћу, као што се бујица реке обру- шава у
водопад, у којем се о камење разбија све живо што је ова бујица повукла
за собом, већ да би у њему живели образ и подобије Божије, како би
човек, покоривши се Богу, ушао у општење с Њим. Цео свет је ништаван
у поређењу с Божанством као тачка у поређењу с беско- начношћу. Због
тога вера у Бога Који је створио свет и надсветско битије, време и
вечност, Који жели да прими човека у духовни савез са Собом и да му
омогући да учествуј^ у Божанском животу треба да препороди човека, да
промени његов живот. Ова вера треба да поти- сне из човековог живота
све што одвлачи његов ум од Бога, да смањи његове свакодневне потребе
и послове до захтева нужности, до неког минимума; главним, сталним
својим делом човек треба да сматра мо- литву, која открива души
светлост Божанства, слично као што он сам, пробудивши се ујутру,
отвара у својој соби жалузине и зраци сунца обасјавају његов стан.
 84

Молитва омогућава Богу да делује у човековој души. Ако је Го- спод

Бог наш Бог, онда по Његовој величини и достојанству, по Ње- говој
неизрецивој мистичној лепоти и богатству обећања која нам је дао, која
премашују људску способност поимања, наше главно делање треба да
буде управо унутрашња молитва, а све остало у животу је позвано да
служи само као припрема за њу. Молитва је одговор на питање ко је наш
Господ - Бог или свет. За пагане је космос био Бог. И ако смо за било шта
везани више него за Бога или ако се било чега плашимо више него Бога,
то значи да наше срце припада "туђим бо- говима". Ако смо заборавили
на унутрашњу молитву и задовољавамо се само спољашњом, која не
допире до нашег срца, то значи да је Бог престао да буде наш Бог. Једном
речју, духовна раван прве заповести значи: стајати умом у срцу с именом
Божијим.
Господ је свемогућ, али Он жели да Га ми добровољно примимо као
Цара своје душе, а ово за нас значи непрестану борбу против демо- на и
света, како би Господ, видећи наш труд, погледао на нашу борбу као
место Свог успокојења.

НЕ ПРАВИ СЕБИ ИДОЛА

Друга заповест гласи: Не прави себи идола (2 Мојс. 20,4). Стално
правимо себи идоле (кумире). Пре свега, кумир себи самима смо ми сами.
Уобичајени циљ нашег живота јесте да припремимо место на земљи за
кумир као што смо ми. У овоме пролазе године нашег труда и брига.
У душевној равни кумири (идоли) су оне тежње због којих забо-
рављамо Бога и губимо благодат. Сва наша маштања и снови јесу не-
прекидно стварање кумира. Наша машта као уметник слика замамне
слике кумира за наше страсти.
Кумир може да постане човек, страсна заљубљеност - управо то је
стварање кумира. Заљубљени личи на човека који прави идоле од дрвених
клада и крхотина камења. Ове идоле, које је створила његова сопствена
машта, он украшава, њима се клања и служи.
Човек је образ и подобије Божије. Дата нам је заповест да воли- мо
човека, али обожавати човека понекад до стања некаквог безумља значи
правити себи кумира од гомиле меса и костију која ће се једном свакако
претворити у трулеж.
Кумир може бити новац, који човек у својој обмани приписује непо-
бедиву моћ. Кумир може да буде наука: већина научника који сматрају
да
84 се достигнућима науке може спасити човечанство, прави од ње себи
кумир који они супротстављају Богу Живом, при чему сами наступају у
улози жречева овог "божанства интелекта". Кумир може бити умет- ност
која не служи у славу Божију, већ ради обоготворавања овог света и
људских страсти.
За родитеље кумир могу да постану њихова сопствена деца, ради
које они понекад бивају спремни да у буквалном смислу продају душу
ђаволу.
На једном месту Светог Писма је написано: "Идоли су ништа", а на
другом: "Идоли су демони". Сам по себи идол је духовна обмана,
празнина, али ову празнину, овај духовни вакуум, испуњавају мрачне
силе. Због тога се човек који је више везан за творевину него за Творца
налази под утицајем демонских сила.
Најкраће речено, душевна раван друге заповести је провера соп-
ственог срца: да ли у њему постоје прекомерна везаност или мржња које
заузимају место Самог Бога у људској души, кад се, сликовито говорећи,
престо душе добровољно даје другом и на њега се пење не- видљива звер.
Занимљиво је како су примитивни народи изображавали своје бо-
гове. Њихови идоли имају обличје чудовишта, некаквих фантастичних
животиња с кљовама пруженим напред и канџама повијеним као код
птица грабљивица. Уколико имају људско обличје личе на демоне с
избуљеним очима, искеженим зубима, чини се да су ови идоли спремни
да се баце на своју жртву и раскомадају је. Идоли наших страсти су
подједнако одвратни, страшни и ружни као божанства. афричких пле-
мена и становника тихоокеанских острва. Ма како да их украшавамо,
истинско лице ових идола је немилосрдно и сурово као лице духова
подземља. Они муче своју жртву, заривају у њу своје канџе, али засле-
пљеној жртви се свеједно чини да су јој дражи од свега на свету. Кад за
време искушења ови глинени богови бивају разбијени, душа пада у та-
кву тугу да јој се већ чини да је боље да умре него да види ништавност и
бруку својих кумира.
Христос се не може увести у пантеон. Благодат не може да уђе у
душу у којој владају страсти. Због тога заповест учи да се од срца от- кида
све оно што му је драгоценије од Бога; да се откида с болом, као што се
спаљује тело оштећено гангреном.
У духовном смислу друга заповест говори о томе да људски дух
треба да буде храм. У олтар се не може уносити ништа што није све-
штено; све то треба да буде остављено ван њега. За време срдачне
 86

ф 85
молитве појављују се помисли, и разне представе најчешће подижу главу,
поново зову. И у овом смислу заповест не прави себи идола говори о
потреби да се у молитви човек одрешује и одваја од свега земаљског.

НЕ ИЗГОВАРАЈ ИМЕ ГОСПОДА БОГА ТВОГ

УЗАЛУД
Трећа заповест учи: Не изшварај име Господа Бош твоГ узалуд (в. 2
Мојс. 20, 7). Дословце, име Господње, као светиња, не сме да се
употребљава у свакодневним разговорима, односно без осећања све-
штеног страха пред Оним Ко нам је открио Себе у овом имену. Име
Божије постаје огњена освета и казна за оне који му се клањају лажно,
претварају га у шалу или његово помињање прате псовком. Кад изгова-
рамо име Божије, као да се дотичемо својом руком Његове ризе. Кад
изговарамо име Божије, свевидеће око Г осподње је управљено на наше
срце. Име Божије треба да се изговара с таквим свештеним страхом с
каквим се клањамо икони и целивамо је својим уснама. Може се рећи да
је име Божије словесна икона Онога Ко је изнад мисли и речи, Ко је вечан
и бесконачан, Ко је недомислив људскоме уму и неизрецив људским
језиком.
У душевној равни срце треба да постане онај апокалиптички ка- мен
на којем је написано тајанствено име - то је камен беле боје, сим- вол
чистоте. Срце треба да постане основа на којој је насликана икона Бога
као Његово име. Овде постоји обострани процес: човеков живот припрема
његово срце за молитву, а молитва обасјава човеков живот. Код древних
Отаца није било књига и разрађеног учења о Исусовој молитви, али је
постојала чистота срца и помисли, која је привлачила благодат Божију, и
сама благодат се молила у срцима њиховим. Они као да су у свештеном
озарењу ослушкивали неизрециве речи ове духов- не молитве: Сам
Господ је био учитељ молитве. Нечистота и лукавство нашег срца
представљају главну препреку за Исусову молитву.
Тешко је насликати икону на кривој, неравној дасци прекривеној
пукотинама. Наш живот не одговара молитви, због тога се она - без обзира
на све књиге у којима се одражава искуство Светих Отаца који су
напредовали у унутрашњој молитви, у којима су дати њихови савети,
њихове методе (односно, говорећи савременим језиком, техника моли-
тве) - не калеми на наше срце. Не исправљајући свој живот, а понавља-
јући речи молитве, желимо да спојимо неспојиво. И сиромах може да
позове цара у своју убогу колибу, али ми зовемо Бога у обитавалиште
86 *ф>

своје душе, пуно прљавштине, смрадно од нашег мисленог разврата, где

кипте мисли и представе изазване злобом и мржњом, које личе на борбу
и тучу пијанаца. Управо у ову прљавштину од које не желимо да се
растанемо позивамо Цара над царевима! Због тога молитва, "изоло- вана"
од нашег живота у целини, остаје јалова.
Ружа не може да се прими међу камењем: њен корен се суши и
цветови вену. Човек се труди у молитви, али не види резултат и због тога
је најчешће напушта. Он копа кладенац у пустињском песку, а до воде не
може да дође; од читавог труда остаје само гомила иско- пане земље.
Овде је наша грешка у томе што молитву доживљавамо као нешто
апстрактно у односу на свој живот, док је молитва испит, а живот је
припрема за њега. Спасење се остварује у узајамном дејству Божанске и
људске воље. У овом смислу није само човек без Бога већ је и Бог без
човека "немоћан". Творац светова дао је човеку унутрашњу моралну
слободу, аутономију, и не узима Свој дар натраг. Свесилни и Свемогући
као да је ограничио Себе пред људском личношћу; Он је дао човеку
могућност слободног усмерења и развоја његове воље. У овоме се састоји
богосличност човека, у томе је његова величина и одговор- ност.
Међутим, у томе се крије и метафизичка опасност слободе.
Човек који се бави молитвом, али не мења свој живот као да се нада
да ће Бог остварити његово спасење Сам, да ће се сама молитва
аутоматски претворити у "спасење по нужности". Због тога овде чове- ка
очекује неуспех, може се рећи духовни крах. Молитва се претвара у
некакав спој речи, а речи у спој слова или гласова. Молитву треба да
прати стално осећање покајања, односно незадовољство сопственим
животом, осуда, одбацивање и жеља да се започне нови живот. Ова жеља
треба да има вољни карактер, треба да постоји одлучност да је човек
оваплоти у дела и поступке. У свакој животној ситуацији човек треба да
мисли: "А како ће се ово одразити на моју молитву? Хоћу ли стећи
благодат или ћу је изгубити?" Укратко речено, сав наш живот треба да
буде позадина за молитву.
Човек треба непрестано да чисти своје срце од помисли и страсти.
Главна и универзална страст је самољубље које се испољава као гор-
дост, духовни изолационизам, супротстављање себе не само људима, већ
и Богу. Затим следе три страсти: среброљубље - везаност за новац и
ствари, која се често огледа у скупљању ствари - нада у спољашње и
мртво; сластољубље - похота душе, жудња за насладом, лажна тежња да
се срећа нађе у задовољавању сопствених страсти, сласт на чијем дну је
горчина, илузија која, расејавајући се, оставља празнину у души;
 88

ф 87

славољубље је лаж душе, која претвара човека у глумца који игра на

животној сцени ради одобрења и аплауза оне гомиле коју исти овај човек
у дубини свога срца презире.
Ове страсти, заслепљујући човека рађају друге: неразумност - кад
човек уместо истинског прокламује нешто лажно за главни циљ свог
живота: уместо богоопштења - општење са светом; незнање - кад човек
искључује себе из унутрашњег, духовног живота који даје истин- ско
знање и мудрост и пребацује се искључиво на изучавање споља- шњег,
што га чини духовно слепим; заборав - заборављање вечности и смрти и
лекција које му живот даје. Ово стање личи на опијеност: човек се
добровољно препушта страстима, заборављајући шта га чека након
трежњења - смејање демона његовој души. Пијаница, пробудивши се
негде поред плота, кад га опљачкају његови другови, у својим сопстве-
ним нечистотама, брзо заборавља на срамоту коју је доживео и поново
жуди за вином. Ово је стални заборав код грешника, стално тражење среће
у прљавој бари. Човек може да искуси најтежу патњу, али да све заборави
и да се ничему не научи.
Уопште, Свети Оци указују на осам главних страсти, на осам ра- на
људске душе, на осам извора из којих теку мртве воде греха. Ове страсти
и борба против њих детаљно су описани у аскетским зборни- цима
"Добротољубље" и "Отачник". Без очишћења душе од страсти, без
сталног унутрашњег рада на себи успех у Исусовој молитви није могућ:
човек као да захвата воду разбијеном, од коришћења пропалом посудом,
и вода ће се одмах проливати на земљу, а посуда ће остати празна.
Духовна раван треће заповести је повратак истој оној апокалип-
тичкој представи: на белом камену, односно на срцу које се каје, где
унутрашње сузе омивају прљавштину страсти, Дух Свети пише ново име.
За такву душу име Исуса Христа је увек ново, оно јој се открива у новим
дубинама, у новој лепоти, у својој вечној непоновљивости. Бели камен
означава за човека могуће одрешење не само од греховних, већ уопште од
световних помисли, од онога што је ван Бога, од онога што је по својој
природи туђе души. Бели камен с тајанственим именом написаним на
њему које нико не зна (ово стање је немогуће пренети речима, оно припада
само ономе ко га је искусио), јесте вечна слава светих, за које је Бог постао
сва пунота њиховог битија.
Испунити трећу заповест значи потчинити имену Божијем сав свој
живот, испунити њим све време живота и сав простор срца.
88

СЕЋАЈ СЕ ДАНА СУБОТЊЕГ

Четврта заповест се тиче чувања суботе, односно буквално - издва-
јања црквених празника из обичних дана седмице. Субота је дан посве-
ћен Богу, дан који символизује вечни живот. Од прецизног испуњавања
суботе, по мишљењу старозаветних учитеља, зависили су историјска
судбина народа и долазак Месије.
Реч "субота" означава "спокој". Међутим, само у Богу људска душа
може да стекне истински спокој. На земљи и у срцу где царује грех, где
лудују страсти, не може бити истинског спокоја. Старозаветни праоци и
пророци стицали су спокој савести у испуњењу заповести и закона, али
истински спокој као избављење од греха и богоопштење у Духу Светом
још нису имали. Због тога је старозаветна субота служила као слика, као
сенка оног небеског спокоја који је људима открио Господ кроз Своје
распеће и Васкрсење. Овај спокој је могућност творевине да учествује у
животу свог Творца, то је са-битије с Божанством као излаз из сопствене
ограничености и заједничарење у Његовим апсолутним савршенсгвима.
За старозаветне Јевреје субота је била спокој статике, извесне "не-
покретности", одрешење од спољашњих дела и унутрашњих брига. За
хришћане је спокој недеље динамични спокој, излажење из ковитлаца
свакодневних послова у живот духа. То није весеље древних Јевреја ко-
јима се прописивало да на дан Божији пирују, посећују пријатеље или се
просто одмарају код куће, већ време за одлазак у храм и молитву код
куће, време стицања благодати.
У душевној равни четврта заповест нам говори о стицању срдач- ног
спокоја као о превладавању унутрашњих противречности. Људска душа
је по својој суштини хришћанка. А у свом реалном стању она представља
арену невидљиве борбе светлих и мрачних сила, поље са спаљеном
земљом и рушевинама некадашњих зграда; она личи на ли- це лепотице,
унакажено губом. Међутим, Господ је и дошао на земљу управо да би
исцелио и обновио човекову душу.
Сама вера је исцелење душе, њено обнављање и враћање првобит-
ној лепоти богосличности. Господ је створио душу човека као дивну
песму у Своју славу - у славу Бога и Творца. Г рех је нарушио њену хар-
монију. У испуњавању јеванђељских заповести душа поново пронала- зи
себе, поново стиче своју целовитост, њене способности, осећања и
 90

*ф> 89

силе обједињене благодаћу поново почињу да звуче као небеска песма.

Због тога само у живљењу по заповестима душа стиче потпуни спокој,
само кроз њихово испуњење отклањају се унутрашње противречности.
Нарушавање заповести, живљење по стихијама света и његовим схва-
тањима јесу мучни дисонанси људске душе. Спокој који је открило
Јеванђеље јесте хармонија душевних сила и хармонија саме душе с Богом.
Дакле, у душевној равни субота је испуњење јеванђељских запо-
вести кроз које се, као кроз некакве прозоре, у душу улива небеска
светлост.
У духовној равни спокој духа је његово саваскрсење са Христом.
Сама Тајна Крштења символизује смрт и васкрсење: смрт као крај вла-
давине греха и страсти над човеком и васкрсење из мртвих као буђење
духа и његово окретање ка Богу - свом почетку. Душа треба да се поко-
ри духу, а дух треба да се покори Богу. Спокој је његово пребивање у
светлости благодати. Поглед духа устремљеног ка Богу је унутрашња
молитва која се узноси у дубини људског срца, где пребива дух. И у овој
духовној равни испуњење суботе јесте труд на стицању непрестане мо-
литве, труд у којем душа налази истинску радост и спокој у Богу.
Субота, која се открила у недељном дану, освештава све дане сед-
мице, а Исусова молитва је образ недељног дана као одблесак Крсне
Жртве и зрак вечног Васкрса, она освећује и преображава сав живот
хришћанина.

ПОШТУЈ ОЦА СВОГ И МАЈКУ СВОЈУ

Пета заповест је: Поштуј оид сво\ и мајку своју (2 Мојс. 20,12).
Буквални смисао ове заповести је јасан, зато се нећемо на њему
задржавати. Рећи ћемо само да је њена основа осећање захвалности, без
којег је хришћанство немогуће.
У душевној равни пета заповест представља учење о хијерархији.
Треба се потчинити карици која је изнад нас у јединственом хијерархиј-
ском ланцу (на известан начин треба се укључити у одређену енергет- ску
мрежу) - потчинити се, како би постојала могућност за примање. Овде
непокоравање старијима представља искључивање себе из струк- туре.
Без поштовања хијерархије и субординације (потчињавања ни- жег
вишем) нису могући никакво друштво и ниједан систем, почевши од
породице и завршавајући државом, штавише: почињући од атома и
завршавајући космосом.
90 ф
У Цркви постоји неколико врста хијерархије. То су: небеска хије-
рархија - чинови Анђела, затим свети - сразмерно с њиховим просвећи-
вањем Божанском светлошћу, и црквена јерархија у ужем смислу, која се
дели на свештенослужитеље (три степена јерархије) и црквенослу-
житеље. (Притом свештеномученик Дионисије Ареопагитуспоставља
аналогију између анђеоске и црквене хијерархије.)
Постоји такође још једна врста хијерархије, која нема, међутим, тако
јасна својства поделе на степене - то је хијерархија духовна, осно- вана на
личном подвигу и аскези хришћанина, а такође на његовом исповедању
своје вере. Ово је хијерархија такозваног "стараштва" које народ нарочито
поштује и које на овај или онај начин највиша црквена јерархија треба да
има у виду. Оваква хијерархија је обично настајала у монаштву. Овде је
хијерархија пре свега у односима између духовног оца и његовог чеда.
Духовни отац мора сам да прође кроз школу послу- шања и аскезе, мора
да прими дар духовништва од својих отаца, иначе неће имати шта да преда
својој духовној деци. Духовни отац, који се обично назива старцем,
стално се налази у духовном општењу са својим учитељима аскезе. Чак и
ако су они напустили овај свет, духовна веза се не прекида, само се мења
облик општења: старци и после смрти не остављају своје ученике.
Од духовног сина или кћери захтева се послушање, односно па- жња
према свакој речи старца и одсецање пред њим своје воље; тада старац
заиста постаје истински отац који помаже души да се роди за вечни живот.
Ко је нашао таквог старца стекао је половину спасења. Послушање се
прихвата добровољно, Човек може да се спаси и ако испуњава заповести
онолико колико може, међутим, у првом случају пут човеков је обасјан
светлошћу, а у другом се човек пробија у помр- чини; у првом случају као
да му расту крила, а у другом је принуђен да се креће пузећи по земљи.
Послушање ослобађа човека од помисли: за њега и уместо њега је
већ све одлучено. Ово чува огромну снагу за молитву, и зато они који се
налазе у послушању брзо стичу непрестану молитву. Како каже пре-
подобни Симеон Нови Богослов, истћнски послушник само прочита
"Трисвјатоје" и већ се сама благодат моли у њему. Кад се у срцу послу-
шника подижу греховне страсти и он их открива, као да их обнажује, пред
својим духовним оцем, демон као лопов затечен на месту злочина бежи
далеко.
Пад се послушнику дешава онда кад било шта крије од старца или
му се супротставља у унутрашњости свога бића, али ако се каје, старац
 92

га подиже и моли се Богу за њега. Старац као да улива сопствену крв и у

жиле свог духовног чеда и њему се брзо враћају духовна снага и бла- годат.
Међутим, ако је живот послушника испуњен сталним роптањем и
неповерењем у старца, унутрашњим блаћењем и понижавањем стар- ца
(или његових поступака), противречењем његовој вољи и поукама, пад је
неизбежан. Послушник који се дрско одрекао послушања и који испуњава
своју вољу као да је већ испрограмирао свој пад. За човека с таквим
устројством можда је боље да уопште не преузима на себе подвиг
послушања, као што је за пијаницу боље да не прилази ватри како не би у
њој изгорео.
Духовни аспекат пете заповести је послушање духовном оцу у ко- јем
послушник види, може се рећи, - образ Самог Христа. Ученик по- чиње да
воли свог духовног оца више од телесних родитеља, он осећа да је духовно
спојен с њим као гранчица са стаблом дрвета.
Христос се назива Логосом. Он је врх и почетак сваке хијерархије.
Ван Логоса је тама и безумље. Испадање из хијерархије (без обзира на то
да ли се дешава Анђелу или човеку) јесте супротстављање овој хије-
рархији; то је стање бунта против Бога, удаљавање од јединог извора
благодати и лочетак вечне смрти. За испуњење пете заповести Господ је
обећао добро и дуг живот (в. 2 Мојс. 20,12). Највеће благо је благо- дат, а
дуг живот је символ вечности.
Неки духовни писци упозоравају на опасност бављења Исусовом
молитвом, али опасност не настаје због молитве, већ услед несавитљи- ве
гордости.
Самовољник није молитвеник већ духовни "револуционар": чак и ако
покушава да понавља молитву, име Исуса Христа не може да уђе у његово
метежно и на известан начин окамењено срце. За Исусову молитву су
неопходни послушање и покајање, труд и свештени страх - то су четири
реке које наводњавају башту душе, без којих ће она остати пустиња.

НЕ УБИЈ
Шеста заповест: Не убиј (2 Мојс. 20,13). Убити значи уништити,
лишити живота. Први убица је демон, који је лишио човека вечног живота,
одвојио га од Бога - извора пуноте битија, потчинио га власти пакла и
смрти. Након свог земаљског живота човек прелази у вечност. Убица је
пре свега онај ко га лишава истинског живота, као да му га одузима у
вечности. Губитак вечности је најстрашнија катастрофа. То
92 ф
је непоправљива несрећа, неисцељива болест, црни бездан из којег не- ма
повратка. Због тога је најгори облик убиства одузети човеку веру,
одвојити га од Бога, учинити да његов крај земаљског живота буде по-
четак другог постојања као мучног стања без љубави и наде. Човекова
душа се испуњава некаквом страшном црном празнином. Он схвата шта је
изгубио, али истовремено без благодати његово срце не може да воли
Бога. Он не само што доспева у ропство сатане, већ му постаје и сличан.
У овоме се састоји страшна тајна вечних мука, немогућност да се Богу
окрене она душа која патећи виче: "Мрзим!"
Људска душа је образ и подобије Божије. Бог даје човеку благодат
како би га привукао Себи. Човек, одбацујући благодат, као да је "уби- ја"
у себи. Грешник који је одбацио Бога је богоубица у сопственом срцу. Ово
је страшна тајна греха. Грешник не жели да Бог постоји. Он мрзи Бога, а
вечни живот је љубав према Богу као мистично јединство. Овде, на земљи
свети су стекли пламичак љубави према Богу и највише од свега су се
трудили да чувају овај пламичак како га буре страсти не би угасиле. Након
смрти њихова љубав се из трепераве ватрице, из пламичка свеће
претворила у јарко сунце.
Грех је искра мржње према Богу; не наилазећи на препреке, рас-
пламсавајући се све више и више, она клокоће у дубинама душе као
страшан подземни пламен, помрачујући ум колутовима дима и палећи
срце огњем страсти. А после смрти ово унутрашње одбацивање Бога
претвара се у црну ватру пакла. У свакој страсти постоји и нека танана
демонска наслада, постоји ова паклена наслада помешана с муком и у
мржњи.
У вечности грешник живи мржњом према Богу и истовремено,
одбацујући Га, он мрзи свете због тога што они пребивају у истој овој
вечности с Њим. Он мрзи и исте такве грешнике као што је он сам, јер у
њима види наказност свог греха. Мрзи демона као роб окрутног го-
сподара. Он мрзи самог себе, проклиње дан свога доласка на свет, мрзи
родитеље због тога што су му дали живот. Мрзи Бога зато што је Бог
љубав. Он има само једну утеху: својим патњама у паклу "напакостио" је
Богу, али Му се није покорио.
После демона најстрашнији убица је онај ко, попут човекоубице од
искони (уп. Јн. 8,44) атакује на највећу вредност људског живота, у којој
се састоји сав смисао људског постојања - на веру. Добровољно губљење
Бога од стране човека јесте самоубиство. Губљење почиње од малог - од
пристанка на грех. Пут ка Богу такође почиње од малог: човек ослушкује
зов благодати Божије -то је први корак. Сваки бес-
 94

циљно проживљени дан је убиство дана, сваки свесно почињени грех је

"убиство" благодати у свом срцу.
Благодат се хришћанину даје у Тајнама Цркве: он осећа, доживља- ва
ову благодат. Међутим, наилази искушење и човеково срце почиње да се
раздваја и да се колеба. Савест му каже: "Не чини", а страст су- герира
друго, нашаптава као змија: "Даћу ти рај без Бога - овде на земљи; даћу ти
ону насладу коју Бог не жели да ти да." И човек верује страсти која га је
већ много пута преварила, улази у свет илузија, у свет своје страсне
фантазије, чини му се да је сопствена савест постала његов противник и
непријатељ и у њему се појављује жеља да је убије, да је уништи. Овде је
присутна она метафизичка страна греха коју смо назвали богоубиством. За
грешника ђаво представља духа ослобођења, доброг духа који његовим
устима приноси жељени пехар насладе. Гре- шник као да каже благодати:
"Зашто си дошла? Нисам те звао, иди и не сметај ми!" Кад се срце заледи
у греху, оно се окамењује у мржњи према Богу; у вечности се ова
усмереност душе - њено пребивање у сме- ру супротном од Бога - више не
може променити, као што се не може померити стрелица компаса која ће
свеједно увек показивати север.
Вечни живот је вечно богоопштење. Богоопштење је сједињење; ако
се Бог приближи непокајаном грешнику Својом љубављу, он ће
одговорити: "Иди, мрзим Те!" Свети Оци говоре о томе да Бог не мо- же
да спаси човека без самог човека. Због тога је непокајани грех кад човек
убија сопствену душу; за онога ко се није покајао за своје грехове само
васкрсење из мртвих биће почетак метафизичке смрти - вечног пребивања
са сатаном и на сатански начин. Ми смо убице у односу на друге људе кад
их терамо у грех, јер је у греху "програмирана" смрт. Кад саблажњавамо
човека постајемо ђаво у односу на њега. А колико је у нашем животу
суптилне саблазни коју људи уопште не сматрају грехом! Колико је врста
нежности и мажења под којима се крије блуд! "Нежност" се показује као
дах који распаљује угљевље страсти у души другог човека. И чиме се то
завршава? Веома често - падом, кад човек губи благодат, као да је изгубио
све што је имао, и у трену постаје пуки сиромах. Притом се испоставља да
је његово срце, у којем практично не остаје места за Бога, скоро потпуно
заробљено страсном везаношћу. Или све ово доводи до патње, кад човек с
тугом откида од своје душе греховну пристрасност, као што се с болом
откида завој који се сасу- шио на отвореној рани.
Други облик убиства је суровост која може да доведе човека до
духовне изнемоглости, до унинија и очајања и представља подобије смр-
ти. Човеку може да постане свеједно за све, чак и за сопствено спасење.
У стању унинија и очајања он лако пада у грех, чак и више од тога: тражи
га, како би се заборавио у њему као у дроги или вину. Понекад човек, из
озлојеђености греши за инат некоме. Овде као да два ножа истовремено
ударају у груди. Овде су две убице једне душе. Како често реч коју олако
изрекнемо наноси човеку рану која не зараста дуго годи- на - и овде смо
убице! Колико често на свом путу наилазимо на људе, несрећне и
беспомоћне, а ми равнодушно пролазимо поред њих. "То није наша
ствар", кажемо и постајемо убице. Понекад се човек налази у таквом
стању да би само једна наша самилосна реч могла да га охра- бри, да му
да снаге; а ако пак види унаоколо само лаж и равнодушност, чини му се
да нема излаза. Тада се показује да смо убице не само другог човека, већ
и у себи убијамо оно главно и најдрагоценије - осећање љу- бави, и
претварамо се у живи леш. Лаж је такође убиство, то је убиство
међусобног поверења на којем се заснива духовна блискост. По речима
Господа, сатана је од самог почетка убица и лажљивац (в. Јн. 8,44).
Постоји још једна врста убиства. Понекад, кад нас људи увреде, ми
као да се не светимо, али се трудимо да истерамо из своје душе чак и
успомену на човека који нас је увредио говорећи: "Он је за мене умро." А
просто напросто осветили смо му се, избрисавши га из свог живота и
избацивши га из њега као што се избацује смеће. Чак нам је тешко и
непријатно и да се молимо за онога ко нас је увредио, као да носимо на
леђима тешко и незгодно бреме. Не молимо се за њега од срца већ као
овлаш, форме ради, чак као да не желимо да се наша молитва испуни. Ако
му се догоди несрећа, негде у дубини душе обрадоваћемо се томе и рећи:
"Добио си оно што си заслужио, тако ти и треба." Тако видимо да се испод
привидне равнодушности крије ледена мржња.
Бог је љубав. Човек живи онолико колико воли. Љубав чини чове-
ка потпунијим, срце - дубљим, ум - мудријим, и премда човек у овом
свету осећа тугу због себе и због других, у овој тузи Господ му даје
неочекивану и неизрециву радост. Зато заповест не убиј означава: "Не
убијај Бога у свом срцу, не убијај љубав према људима, не убијај свој
бесмртни дух за којег је истински живот - Бог."
У грех убиства спада и гнев - страст која човека чини добровољ- ним
безумником. Свети Оци су писали да је гнев као извесна способ- ност
душе био дат човеку заједно са силама као што су разум и љубав. Г нев
треба да чува човекову душу од греха, као што пас чува кућу свога газде.
Г нев против греха и страсти представља другу страну целомудре- ности,
а гнев против демона и оних који покушају да нас одвоје од Бога
 96

нераскидиво је повезан с љубављу према Богу. Да су наши праоци 95 на

време употребили гнев као оружје и уперили га против демона, запо- вест
не би била нарушена, а Едем изгубљен.
После пада у грех силе душе су се изопачиле, гнев се уместо за-
штитника срца претворио у једну од рана које се час крију на дну срца,
час излазе на површину. Кад бисмо се гневили против демона који нас
искушава и одводи од Бога, гнев би био наш пријатељ. Међутим, испа- ло
је супротно: заборављамо на постојање свог истинског непријатеља и
усмеравамо гнев против човека - истог бића као што смо ми - који је, као
и ми сами, страстан, несавршен, морално слаб и којег је демон преварио.
Кад пса гађају каменом, он не види руку која га је бацила, већ се баца на
овај камен и острвљено га гризе зубима. Ми видимо чове- ка који нас је
озлоједио, али не видимо демона који стоји иза његових леђа - главног
узрочника свих људских падова. У стању гнева човека који нас је увредио
сматрамо оличењем порока и зла и својим гневом желимо да га спалимо
као огњем. Заборављамо да у сваком човеку заједно живе добро и зло,
образујући неку чудну шару душе, да су чак и свети могли да имају своје
"слабости", а да и злочинац понекад има ову или ону врлину.
Уместо да непријатељем сматрамо ђавола, ми непријатељем сма-
трамо човека, бојимо га у свом срцу у црно, приписујемо му све пороке и
затим почињемо да му судимо. У стању гнева није могуће било какво
оправдање - ми само оптужујемо. Свака омашка, свака грешка човеко- ва
изгледају нам као неко васељенско зло, слично као што мушица под
микроскопом изгледа као огромно чудовиште. Међутим, у гневу откри-
вамо оно што се сакупило у нашој сопственој души: некакве наслаге пр-
љавштине сакупиле су се у њој, а сад се изливају у вербалној нечистоти.
Кад се човек гневи, чини се да из његових уста прска смрдљива течност.
Какве речи користи у гневу? - Најгоре од оних које постоје у људском
језику, и притом, ма како парадоксално звучало, чини му се да се бори за
истину, не примећујући да се од његове "истине" шири злосмрадије због
развратних речи. Ако са стране погледамо на човека који се гне- ви, он ће
нам изгледати као лудак: његово лице губи људски израз и он постаје
попут дивље животиње која жели да зарије у свог противника зубе и канџе
и да га раскомада. Очи почињу да се сјаје ватром мржње као очи гладног
вука. Лице постаје тамно црвено као да је крв јурнула у њега, глас не личи
на људски говор, већ на рику дивље животиње. И то је само споља, а кад
бисмо могли да завиримо у срце онога ко се гневи, угледали бисмо
паклени пламен, кратер вулкана који клокоће.
96 *ф»
Гнев је смртна пресуда коју изричемо човеку, често постајући и
извршиоци ове пресуде. Колико се неправичности, суровости и злочи- на
чини у стању гнева! А сатана - узрочник греха - стоји ту поред нас и смеје
се томе што је оружје које је дато за борбу против демона човек уперио
против себи сличног, а демон је остао непримећен и за- борављен. Треба
рећи да се у гневу човек понаша сумануто, бије самог себе, гризе сопствено
тело, истовремено осећа неку тајну насладу услед гнева, задовољава
зверску страст која нагони на разарање и убијање, препушта се власти ове
страсти - као што се самоубица, затворивши очи, баца у провалију. А кад
гнев прође човек као да се буди: види у каквом заробљеништву се налазио,
види да је био само лутка на позо- ришној сцени, а иза "кулиса" се крио
онај ко је вукао конце лутке како би она скакала и играла.
Свети Оци су нам заповедили да ништа не говоримо у гневу - ни
добро, ни лоше, већ само да чврсто стиснемо усне, као што се чврсто
затвара поклопац на тегли у којој гмижу отровне змије покушавајући да
нађу пукотину како би кроз њу испузале напоље. Након гнева обич- но
долази кајање: човек увиђа како је био неправичан и зато одједном постаје
мекан као восак. Међутим, то је само за извесно време: својство страсти
гнева је такво да се сличне експлозије често понављају.
Морамо имати на уму да човек обузет гневом не може да исправи срце
другог човека: он је у стању само или да озлоједи или да уплаши. У љутњи
је исто тако немогуће одбранити или доказати истину, као и натерати
ђавола да чини добро. Зато, кад човека гнев почиње да опи- ја као вино, он
треба да се сети колико га је већ пута ђаво преварио, колико је пута падао
на истом месту, да има на уму да, препуштајући се гневу, као да се баца у
загрљај ђавола, и попут њега, постаје човеко- убица у свом срцу.

Додатак
Питање: Шта човек треба да ради да се не би наљутио?
ОдГовор: Треба да се љути, али не на човека, већ на демона који уводи
човека у грех, који је зачетник, починитељ и довршилац сваког греха.
Човека који нам је скривио видимо, а демона који је бескрајно кривљи - и
пред нама и пред оним ко нас је озлоједио - не можемо да ви- димо. Зато
просто заборављамо на његово постојање, сматрајући узро- ком греха и
извором зла човека сличног нама. Постоји једна аскетска метода: гушити
гнев не дајући му да се пробије кроз злу реч као што се из пећи откида
ватра. Овај рачун је тачан, али сами Оци признају да
 98

ф 97
је то дуг пут: само постепено човек може да се научи да обуздава гнев, а још
дуго времена ће га нападати мислени гнев, којем је поставио, као препреку,
своје стиснуте усне.
Међутим, постоји и друга метода која се заснива на томе што грех није
сила која је туђа човеку, већ способност душе да штити себе од греха и
демона, али способност оштећена, изопачена грехопадом, која се и сама
претворила у грех. Гнев нам је дат као оружје против демона, али ми смо
ово оружје уперили против човека, а у суштини против самих себе.
Друга метода се састоји у томе да се гнев преусмери на демона, те да
оне горке речи које желимо да сручимо на неког конкретног човека,
упутимо демону, који је заиста достојан ових речи. Рећи ћемо демону који
за време свађе скаче око нас: "Ти си, ђаволе, нитков, зато што си постао
мрзак Богу, тебе су избацили као прљавштину с неба на земљу и сад се
бавиш тиме да нас мучиш. Ти си безуман, зато што си изгубио главно -
вечни живот, и нас покушаваш да лишиш Небеског Царства. Ти си подлац,
зато се вучеш за нама и уједаш као змија; искушаваш мог брата на грех, а
затим се кријеш иза његових леђа као да те нема и као да је само он крив,
али ти си главни виновник његовог греха. Подсти- чеш ме да се, уместо да
волим свог брата и саосећам с њим, гневим на њега, вређам га и тако
жалостим Небеског Оца и Анђеле чуваре, које је Господ послао ради нашег
спасења. Међутим, ја волим свог брата и мрзим тебе, издајника Божијег, не
потчињавајући се твојој вољи, већ те проклињем именом Исуса Христа Који
је за нас - спасење, а за тебе одбацивање и погибао." Све за шта желимо да
прекоримо један другог у гневу пренесимо на демона, грдимо га и
проклињимо, зато што је над њим већ изговорено вечно проклетство. Једна
од највећих и најблагодат- нијих књига Светог Писма - Псалтир - садржи у
себи проклетство про- тив демона. Зато, кад гнев узаври у твом срцу реци:
"Проклет си, сатано, и сва дела твоја. И нека буде спасен брат мој и ја по
његовим молитвама. Завидиш нам зато што за тебе нема спасења."
Поступајући тако, може се сачувати љубав према брату и унети светлост у
своју душу.
Осим тога, треба имати на уму да се све дешава по Промислу Бо-
жијем: да Г оспод може само зло да претвори у добро, да туге уче трпље-
њу и откривају унутрашње стање наше душе, које је често сакривено од нас
самих, да своје муке треба прихватати као епитимију, коју нам је Бог дао
ради спасења.
Дакле, ако се у твом уму појаве речи грдње, усмери их против демо-
на: он је инспиратор тих речи, зато му враћаш његову својину. Пророк
98 ф
Давид каже: Безаконике омрзох, а закон Твој заволех (Пс. 118, 113). Љубав
према закону Божијем чува нас гневом који осећамо према гре- ху. Демон
нас искушава кад му тајно саосећамо, али не може да делује када се
гневимо против њега: гнев је знак одбачености.

НЕ ЧИНИ ПРЕЉУБЕ
Седма заповест гласи: Не нини прељубе (2 Мојс. 20,14).
По учењу Светих Отаца у људској души делују три силе: мислена
(интелектуална), афективна и волитивна. Волитивна сила је послед- ња од
њих и истовремено прва по својој власти над човековом душом, зато често
управо она на нивоу подсвести, као скривена иза кулиса, покреће мисао и
вољу, усмерава човеков живот. Пре пада у грех ова сила се испољавала
као непрестана, незадржива тежња душе ка Богу, образа - ка Првообразу.
То је била стална жеља, неугасива жеђ душе да созерцава Божанску
лепоту. У Соломоновој "Песми над песмама" Бог се појављује у лику
женика, а душа у обличју невесте, и међусобно су везани нераскидивом,
вечно девственом љубављу, јаком као смрт, дубоком као сам живот.
У Библији се Бог назива ревнитељем (в. 5 Мојс. 4,24; 2 Мојс. 20, 5;
34,14). То је нарочита ревност као динамика љубави. Бог негодује на душу
кад се њене очи спуштају на доле, ка земљи, кад се одвраћају од Њега.
Аскете су блудом сматрале занимање за свет, које води до забо- рава
Бога када творевина човеку постаје дража од Саздатеља. Свет је
величанствена слика Божанске славе. У њему душа може да нађе одсјаје
мудрости, моћи и лепоте његовог Творца, да узводи ум од разно- врсности
творевине ка јединственом Почетку, да хвали љубав Творца Који нам је
даровао живот, извео нас из небића као из неког тамног бездана, обећао
нам вечно блаженство. Међутим, може бити и друга- чије: човек се
заљубљује у овај свет, "зарија" у њега као пипцима својим страстима,
опија се светом, заборавља на вечност и спреман је да прода овом свету
своју душу.
Апостол Павле пише: не опијајте се вином, у чему је разврат (Еф.
5,18). Вино страсти, екстазе, лажне мистике, опијеност моћима људског
разума - све је то душевни блуд. Срце отпада од Бога и спаја се с оним
што му је спољашње и туђе.
У Библији се учествовање у паганским ритуалима (којима се све ви-
ше и више приближава савремена уметност) такође називало блудом.
 100

На сличан начин се у Апокалипси учење гностика, који су покушавали да

продру у хришћанске заједнице, назива развратом, који мрзи Дух Свети
(в. Откр. 2,14-15), а лажна пророчица се приказује у обличју блуднице (в.
Откр. 17,1). Може се рећи да су се сва култура древног па- ганског света,
његова филозофија, уметност, његова спољашња лепота и унутрашња
празнина, његове мистерије и сатанске оргије оваплотиле у Апокалипси у
образу вавилонске блуднице која гадостима напаја цео свет.
Богоодступништво у виду богоборства и лажних учења, нарочито тајне
мистичне секте - све је то блуд који скрнави земљу.
У Библији је написано: "И земља је била убијена њиховом крвљу" (в.
Откр. 17,2,4) - крвљу људских жртава које су принете идолима.
Ако је Стари Завет сурово кажњавао за прељубу, Нови Завет од нас
такође захтева чистоту помисли и жеља. Грех блуда је многолик и
разноврстан. Жеља у срцу против које се човек не бори већ је блуд. Блуд
личи на мутни млаз који се излива из људских очију: као да је по- глед
једног човека облио другог лепљивом, смрдљивом прљавштином. Блуд
може да се открије у звуку гласа: понекад човек наизглед говори о чистом
или чак светом, али у самом његовом гласу и даху осећа се скри- вено
сладострашће. Понекад покрет главе или осмех човека служе као неми
знак да је у унутрашњости свога бића спреман на грех.
Пројавом блуда Свети Оци су сматрали и смех и шале. Смех уни-
штава, као да прождире људску стидљивост, шале наводе на дрскост, а
дрскост је, по речима преподобног авве Агатодора, "слична јаком ве- тру
који пали, од којег, кад почне да дува, сви беже и који квари сваки плод на
дрвећу", односно свако добро у души.
Од свих чула најопасније је чуло додира. Ако већ сам поглед пре-
носи вест која се претвара у некакав невидљиви ланац који везује људе,
додир је почетак плотског пада. Страсни додир буди у души похоту - овог,
по речима Светих Отаца, "домаћег демона" који је неодвојив од нас. Он
као да се буди и испузава из мрачног подземља душе. Путем додира се
преноси извесна енергија блуда, која подсећа на струју, кад је једна жица
спојена с другом. Неки кажу: "Нисам осећао никакву ду- ховну борбу,
нисам уочавао у себи похотне мисли и чини ми се да овде постоји
преувеличавање. Можда је ово сувишно упозорење, изазвано некаквим
неуротичним страхом." Међутим, ради се о томе да је наша душа, њен
живот - тајна за нас саме. Наша свест је само врх ледог брега, чији је већи
део скривен испод воде и неприступачан погледу. Свети Оци говоре о
обитељима душе, које су смештене, као спратови у кули, једна испод
друге. Савремени психолози област душе која не
100 ф
подлеже контроли називају подсвешћу. Тамо, у дубини подсвести ожи-
вљавају страсти. Међутим, то човек може да не примети, као што онај ко
живи на вишем спрату не примећује пожар који је почео од подрума и
постепено захвата кућу.
На почетку, приликом самог настанка страсти, човек може да је
доживи као чисту љубав или невину насладу. Осећања га варају, и ис-
поставља се да је могућност самоконтроле практично парализована.
Обично човек примећује опасност свог положаја тек онда кад већ по- стаје
заробљеник страсти. Често, доживљујући неочекивани пад, он чак ни не
схвата шта се десило, због чега се изненада изменио, због чега се
препустио искушењу које је раније мрзео и презирао. А све се догоди- ло
само због тога што је неприметно за себе сакупио много запаљиве
течности, које је моментално букнула од једне варнице. Овде говоримо о
паду као о крајњем случају, али сам додир и телесне нежности већ
помрачују човеков ум и подижу са дна његове душе нешто мутно као муљ
са дна баре.
Да ли човек може да не осећа деловање страсти? Бестрасност је стање
савршенства, стање које су достигли малобројни и међу свети- ма;
бестрасност је чудо. Најчешће не осећамо страсти кад нас демон вара, кад
се он, по речима преподобног Јована Лествичника, прави д? је мртав као
лисица која жели да ухвати неопрезну птицу. Зато је заВеч Отаца: не веруј
свом телу док има даха у устима твојим.
Ниједан грех, осим гордости, не убија срце као блуд. Молитва је
голуб чистоте који не може да нађе себи места у оскрнављеном срцу.
Ниједан грех не баца подвижника у такву тугу која доводи до очајања као
блуд. Пали подвижник осећа да је испуњен прљавштином, сопстве- на
душа му изгледа црна као да је прекривена непробојном тамом. У оче- но
је да се од блудника шири некакав духовни смрад који подсећа на смрад
меса које трули. Апостол Јуда је писао да се треба гнушати чак и
оскрнављене одеће (в. Јд. 1,23).
Неки облици уметности представљају оваплоћење еротике и секса
изражених у ритмовима музике и покретима, на пример, балет (сад не
говоримо о савременој авангардној уметности која личи на оно што се у
стара времена називало "срамним" грехом). Читање романа (не говори се
о порнографији, већ о класичној књижевности) приморава човека да
доживљава осећања и страсти ликова ових дела, а готово у сваком од њих
телесна љубав заузима главно место. То је као нека осо- вина око које се
врти сижејна линија. Свети Оци кажу да оклевање и задржавање пажње на
греховној помисли или представи већ спаја душу
 102

с њом и скрнави срце. Свети Оци су ђавола називали сликарем који слика
у човековом уму замамне слике, а сад се овог демонског рада на човековој
души латио телевизор, као да је ђаво, уморивши се, за седам хиљада година
предао машини свој "програм".
Телевизор је куће претворио прво у позоришта, а затим у јавне куће.
Може нам неко рећи да се често на телевизији емитују и вести о научним
достигнућима, приказују се историјски споменици, упознајемо се са
животом света животиња или биљака, да на телевизији могу да говоре људи
који позивају друштво на побољшање морала, односно на екрану постоји
мешавина доброг и рђавог, па нека свако изабере оно што жели. Али грех
живи у нашој души, и наша развраћена воља тра- жи грех као што слично
тражи слично. Риба, прогутавши удицу, више не може да се избави од ње,
и човек који се развратио поред телевизора већ му припада. Једини начин
да се избави из овог заробљеништва јесте да избаци телевизор из своје куће
као што се на сметлиште избацује непотребна ствар. Овде нису могућа
помирења и компромиси.
Телевизор је непријатељ који се ушуњао у кућу и којег треба изба-
цити шутирањем. Стан у којем се налази телевизор у духовном смислу личи
на просторију у којој је пукла канализациона цев и у којој неиздр- живо
смрди. Колико бриге и немира доносе родитељима болести њи- хове деце!
Међутим, мало кога брине то што испред телевизора деца развраћају своју
душу. И зато они који гледају телевизијске емисије свакодневно
нарушавају заповест не чини прељубе. Они се толико на- викавају на овај
визуелни разврат да касније не могу да замисле како се без њега може
живети.
Древне апологете су писале да су нарочито омиљена места демона
пагански храмови у којима се приносе крвне жртве идолима и где се чини
ритуални разврат: они, демони, као да се хране испарењима људ- ске крви
и смрадом блуда. Због тога се у кућама у којима се на екрану телевизора
чини оно што се некада чинило тајно настањују мрачни духови, као
грабљивице око несахрањених лешева.
; Онај ко гледа телевизор, а затим иде у Цркву личи на човека који
служи двама боговима. По речима пророка Илије, онај ко се клања Јехови
и Ваалу храмље на оба колена (в. 3 Цар. 18,21), а хришћанин који је начинио
од телевизора своју "икону" истовремено се клања Хри- сту и Венери.
Хомер је писао о чаробници Кирки која је уз помоћ омађијане хране
претварала људе у свиње, а данас људи, добровољно прождирући помије,
постају гори од животиња.
102 ф
Иако за хришћане који се стално скрнаве "телеблудом" нису за-
творена врата храма (они могу да се моле, дозвољава им се да учеству- ју
у Тајнама), они су лишени оног главног - богоопштења. Тек након
искреног покајања и по истеку дугог времена њихово срце постепено
може да се очисти.
Међутим, постоји још дубљи морални бездан чији је крај тамо где је
дно блуда: то је разврат, о томе нас је известила Библија - језиком огња
који је спалио Содом и Гомору (в. 1 Мојс. 19,24-25).
■ Шта човек да чини како би се борио против ове страсти? Пре свега
да нема поверења у себе, да избегава све поводе и узроке искушења, да
чува своје срце од греховних утисака и упражњава Исусову молитву.
Исусова молитва и сећање на смрт не само што штите душу од грехов-
них жеља, већ чисте меморију, као од трагова и флека, од сећања на
раније падове у грех.
Додатак
Питање: Зашто је секс поГубан?
ОдГовор: Он лишава човека богоопштења, дакле, и Царства Бо-
жијег, које је, по речима Спаситеља, у нама (уп. Лк. 17,21). Заповести
Божије представљају моралне догме. Завет је савез који је закључен
између Бога и људске душе. Бог је обећао човеку Своју љубав ивечни
живот; Он обећава ону Божанску силу која се назива благодаћу; Он
обећава васкрсење душе и духовну радост на земљи, почетак богооп-
штења, посредством којег људска душа задобија удео у Божанском
животу и Божанским савршенствима; Он нам обећава што око не ви- де,
и ухо не ну, и у срие човеку не дође (уп. 1 Кор. 2,9), односно пуноту радости
у оним осећањима и стањима која човек никада није искусио. Заповести
су услов за постојање савеза. Сликовито говорећи, на њих као на осовину
човек треба да наниже свој живот, своје мисли, речи и поступке.
Заповести су нераскидиво повезане, као карике у једном ланцу:
покида се једна карика и распада се сав ланац. У Старом Завету дата је
заповест да се не чини прељуба, у Новом Господ захтева целомудреност
не само у поступцима, већ и у мислима: онај ко гледа са жељом већ чини
прељубу (в. Мт. 5,28). У заповестима блаженства Господ каже: Блажени
чисти срием, јер ће Бот видети (Мт. 5, 8). Значи, обавезан услов за
богоопштење је чистота срца. Људи нечистог срца неће моћи да виде
Бога, не визуелно, већ кроз нарочито осећање срца просвеће- ног
благодаћу. Видети Бога значи имати у својој души Божанску све-
 104

тлост. Свети Оци су сматрали борбу с блудом за једну од најтежих и

најопаснијих борби за човека, они су блуд називали парализом духа. Код
преподобног Јована Лествичника може се наћи тврдња да је блуд најтежи
грех после убиства. Човек који се препустио другим страстима је згрешио,
а онај ко је починио блуд је пао, односно демон га је поту- као до ногу и
он беспомоћно лежи на земљи. Потребне су многе године покајања како
би блудник у потпуности добио не само опроштај, већ и благодат
изгубљену кроз грех.
Свети Оци нас уче да контролишемо вид, слух и своја остала чула
како кроз њих у душу не би улазила никаква прљавштина, нарочито
блудна нечистота, у противном наших пет чула постају, како пише
преподобни Симеон Нови Богослов, пет прозора смрти. Чак и ако блуд-
ник иде у цркву, пре покајања и исправљења живота унутрашњи, та-
јанствени живот Цркве остаје за њега затворен - тако слепац, стојећи на
сунцу, не може да види светлост. Тек с покајањем почиње повратак
блудника у живот, али је потребно, као што је већ било речено, много
времена да би се срце очистило од гноја и прљавштине овог гнусног греха.
У Апокалипси свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов све- дочи
о томе да блудници и прељубочинци, исто као убице и врачари, неће ући
у Небески Јерусалим (в. Откр. 21,8). И свети апостол Павле пише: Не
варајте се, блудници неће наследити Царство Божије (уп. 1 Кор. 6,9).
Притом у исти ред с блудницима ставља оне који се баве вештачким
узбуђивањем свог тела (в. 1 Кор. 6, 9), оним што се у Би- блији назива
грехом Онана (в. 1 Мојс. 38, 9-10). У суштини овај грех се препоручује у
готово свим упутствима за употребу контрацептивних средстава и за
такозвано "планирање породице".
Што се тиче противприродних грехова, апостол Павле сматра да је о
њима мрско чак и говорити (в. Еф. 5,12).
Дакле, морамо рећи директно и отворено: секс у свим својим мани-
фестацијама лишава човека вечног живота и Бога. Рећи ће нам: "Данас се
на секс другачије гледа." Да, у томе се састоји један од узрока уну-
трашњег одрицања хришћана од Христа. Зато су хришћанске религије
данаси постале "пост-хришћанске". Збогтога се катастрофално смању- је
унутрашње двориште Цркве, односно број оних чија се срца заиста налазе
у пољу светлости благодати. Секс уништава људску личност, он
раслабљује човекову вољу, чини га робом страсти, сличним чамцу на
отвореном мору за време буре, који је изгубио контролу и нашао се
свецело у власти таласа. Секс разара људски морал. За хришћанина
104 ф
је морал пре свега стање душе. А за савременог човека он се своди на
одређену норму заједничког живљења. Због тога је савремени човек
двоједушан, за њега бити моралан значи изгледати морално.
Последица секса није рађање већ убијање деце. Због тога је секс по
својој природи неприродан и суров. Секс уништава поштовање људи
једних према другима и према самима себи. Секс и разврат сужавају
човеков живот до задовољавања мрачних инстинкта који живе негде на
дну подсвести, притом вештачки деформисаних. Човек се навикава да
гледа на себе, на друге и на сам живот бестидно и цинично. Ако је човек
само парче животињског меса, где је место за верност и истину, коме
треба бити веран, пред ким треба говорити истину и коме је она уопште
потребна? Зато у наше време лаж и лицемерје постају уни- верзални
принцип општења. Истина и част, верност и оданост су речи којима се
вешто шпекулише. А ако човек живи у складу с моралним принципима,
он изазива нему раздраженост, у најбољем случају људи га доживљавају
као чудака попут Дон Кихота, а у најгорем - као непри- јатеља
друштвеног мира и стабилности.
Секс чији су пропагатори и заштитници у доброј мери књижевност
и уметност створене у последња два века, човеков живот чине заправо
бесмисленим, сивим и досадним. Ако човек савлада терор јавног мње- ња
и масовну "хипнозу", искрено говорећи, мораће да призна да у сексу који
се култивише, који се приказује на свим телевизијским каналима и који
се упио као прљавштина у људски живот, нема ништа племенито и
радосно, већ напротив има толико понижавајућег и вулгарног! Овде
долази до искључивања свести као приликом употребе дроге и алко-
хола, а затим човек доживљава период унутрашње опустошености и
одвратности према себи. И овде се, као код алкохоличара, појављује
зависност од отрова овог греха и долази до постепене деградације лич-
ности на духовном и душевном, па чак и телесном нивоу.
Постоји још један, мистички аспект секса и разврата. Прво обе- ћање
Бога нашим прародитељима биле су речи: "Семе жене ће сатр- ти главу
змије." (в. 1 Мојс. 3,15) Обред обрезивања у Старом Завету имао је
символичко значење - посвећивање потомства Богу. У Новом Завету
супружанство је подигнуто на степен Тајне. Разврат и секс су
посвећивање семена ђаволу и то није проста слика или символика. У
демонским ритуалима заиста постоје обреди посвећивања семена ђаволу,
потенције живота - човекоубици. Секс и разврат су атрибути црне магије,
грехом разврата се завршавају празници сатанистичких секти. Демони се
окупљају на смрад блуда, као вране које слећу на
 106

ф 105

леш. Људско семе постаје њихов плен, али о овоме вероватно не тре- ба
писати детаљно. Зато су секс и разврат сила која демонизује свет, то је она
страшна опасност на коју смо заборавили или пред којом се намерно
затварају очи како се не би видео њен истински, одвратни образ.
Први потоп је претворио земљу у океан. Последњи ће је спалити и
истовремено обновити у ватри. Међутим, у наше време присутан је потоп
прљавштине, у којој не тону људска тела већ душе (в. 2 Петр. 3,10-13).

НЕ УКРАДИ
Осма библијска заповест гласи: неукради (2 Мојс. 20,15), односно, не
присвајај туђе. Моралне обавезе човека садрже у себи његов однос према
Богу, према људима, према свету, према самом себи, због тога се заповест
не укради односи на оно што припада Богу, свету, људима и нама самима.
Богу припада људска душа. Он ју је створио за Себе; људска душа је
објекат Божанске љубави, једина драгоценост у ство- реном свету коју
Господ жели да има као Своју; само људска душа је способна да прими у
себе љубав Божију, способна је да уђе у тајанстве- но сједињење с Богом,
да постане одраз и својеврсни одсјај Божанских савршенстава.
Свето Писмо се назива Заветом. Завет јесу услови које душа при-
хвата и после тога доспева у поље Божанске светлости, пошто се људ- ска
воља усаглашава с вољом Божијом, јер да би примио у себе. љубав Божију
човек мора сам да научи да воли Бога, да да благодати Божијој место у
свом срцу. Први лоповлук који човек чини и чини га стално је- сте крађа
самог себе од Бога и предавање овом пролазном, суровом и туђем му по
својој природи свету. Душа је искра Божанске светлости, она не може да
се пронађе у материјалном свету, и човек је, укравши себе од Бога, украо
себе од себе самог.
Човек се састоји од душе и тела, који имају своје нужде и потребе.
Међутим, бесмртна душа је толико драгоценија од тела колико је небо
изнад земље и вечност изнад земаљског живота. Неколико десетина
година додељено нам је за боравак у овом свету. Међутим, већи део овог
времена ми губимо на своје телесне потребе и због тога стално крадемо
оно што припада души. Створени смо за вечни живот, али погружавајући
се у световне бриге, у њихову празнину која убија, кра- демо вечност од
своје сопствене душе.
106 ф
Хришћанин је дужан да недељу и дане црквених празника посве-
ћује Богу, да дан започиње и завршава молитвом. Ово време Господ је
одредио за Себе, а ми га користимо за земаљске послове и због тога
поново крадемо оно што припада Богу. Заборављајући на молитву или
молећи се немарно, крадемо своје срце од Бога Који је рекао: Сине Мој,
дај Ми срие твоје (уп. Прич. 23,26). Уопште, сваки грех је крађа самог
себе од Бога, Којем морамо припадати и Чијим слугама себе лицемерно
називамо. Једини од кога не крадемо, већ коме, напротив, радо дајемо
јесте ђаво. Он је нама туђи дух. Он у нама нема своје. Ме- ђутим, ми
према њему показујемо необичну милост, делимо с њим све, укључујући
и сопствену душу.
Духовна добра су нераздељива. Бог подједнако припада свима,
онолико колико је сваки човек у унутрашњости свога бића у стању да
прими у себе љубав Божију, а пролазна добра овог света су оскудна и
ограничена; због тога се човек, погрузивши се у светски живот, бори с
другима за ова добра, жели да их одузме и присвоји за себе. Оно што
називамо "својим" је најнижи закон правичности, који се супрот- ставља
горем - самовољи. Ово је правичност наше пале природе, то је
правичност друштва које живи духом страсти и егоизма. Сама.својина је
неизбежно и мање зло, али она је сведочанство о томе како је мало
љубави у нашем срцу и у овом свету: боримо се с онима који имају, као
и ми, бесмртну душу и који су створени по образу и подобију Божијем,
за неживе предмете који су осуђени на трулежност.
У причи о неправедном управитељу (в. Лк. 16, 1-8) говори се о томе
како је човек злоупотребљавао поверење свог господара и како је
поткрадао његово имање. Ово имање су време живота, снаге и спо-
собности, које човек треба да употреби за добра дела и милосрђе. Ме-
ђутим, човек их најчешће употребљава за задовољавање својих похоти и
страсти. Господ нас је извео из небића, и ми ништа нисмо донели са
собом у овај свет. Све што сматрамо својим је "неправедно стечено"; оно
што имамо поврх неопходног јесте знак оскудице наше љубави према
људима. Због тога је Господ рекао: тешко боттима (уп. Лк. 6, 24). Кад
стичемо више него што нам је неопходно, унесрећујемо друге. Међутим,
само стицање и љубав према стварима носе у себи освету човеку,
оптерећујући га тежином брига, везујући га за земљу, одузима- јући му
време и снагу који су потребни за оно главно.
Све веће сабирање добара, као све гушћи облаци, затвара за нас небо
и одузима од душе Бога. Преподобни Симеон Нови Богослов је говорио
даје изгубио љубав онај које првирекао "овоје моје", а не "ово
 108

ф 107

је твоје", а први је овде био Каин, који је за своју породицу изградио град,
оградио га оградом и рекао: "Ово је моје" (в. 1 Мојс. 4,17). Реч "моје" је
крађа од љубави.
Бог је љубав. Уколико имамо више него што нам је потребно, то је
грех против љубави према људима, нашој браћи у Адаму и честици нас у
мистичком телу Христа - Цркви. То је грех против наде. Забора- вљамо да
Бог није само Творац, већ и Промислитељ, не само Проми- слитељ, већ и
Отац Који не може да остави Своју децу, тим пре кад она чине Његову
вољу. То је грех против вере у то да ћемо добити плату за сва своја дела у
вечности, да милост највише од свих добродетељи (врлина) помаже
вечном спасењу.
Уосталом, ретко се задржавамо на граници и ове, како је било го- ре
речено, световне правичности, то јест поседовања само властите сво- јине.
Стално је занемарујемо, и наша спољашња "пристојност" често се
показује просто као маска лопова. Многи се с овим неће сложити, али нека
погледају колико се лаж уплела у наш живот. А ко лаже жели то да
сакрије, значи све време морамо нешто да кријемо. Како често ко-
ристимо поверење људи и плаћамо им незахвалношћу! Како често по-
казујемо лажну наклоност према човеку како бисмо користили његове
услуге и помоћ, као глумци играмо се "љубави" и уопште не сматрамо
грехом ово лицемерје и кокетирање ради продаје! А кад добијемо оно што
смо желели и кад нам човек више није потребан, гледамо на њега као на
непознатог. Штавише, знајући да треба да будемо захвални том човеку,
љутимо се на њега, желимо да га се избавимо. И овде се дешава
парадоксална, али уобичајена појава: човек плаћа злом за добро, и то је
такође облик душевне крађе.
Човек је образ и подобије Божије, и ма како ниско пао, образ Бо- жији
се не брише у њему у потпуности: ако је злато испрљано блатом, ми ћемо
се свеједно односити према њему као према драгоцености, а не као према
блату. Међутим, како често вређамо човека заборавља- јући да је он образ
Божији, чак и ако је тај образ потамнео, прашњав итешко може да се
запази! И овако крадемо од човека његово вечно достојанство.
Анђеле чуваре Бог шаље у помоћ људима, али и они служе човеку
радо и с љубављу као образу Божијем, саосећајући с њим и не одбацују-
ћи га, а ми смо због ситница спремни да образ Божији - човека оцрни- мо
најпрљавијим речима и да га упоредимо с демоном. То је исто као да човек
узме икону потамнелу од дима, пљуне је и згази. Господ вели: Ко каже
човеку: "будало", крив је паклу огњеном (Мт. 5,22) - управо
због тога што је такав одузео од човека славу образа Божијег. Дакле,
вређајући човека, крадемо од њега оно небеско достојанство о којем је
писао псалмопојац Давид: Ниси ш (човека) МНОГО (Господе) умањио од
Анђела (Пс. 8,6). Значи, у опхођењу с људима стално се показујемо као
лопови.
Како често незаконито желимо да потчинимо себи другог човека, да
га поробимо, претворимо у неку ствар која нам припада! Чак и Го- спод
поштује личност човека. Он му је дао унутрашњу слободу, а ми смо
навикли да гледамо на ближњег као на инструмент за испуњење својих
жеља и планова, односно као на фигуру на шаховској табли - и ово је
крађа слободе од човека. Овде треба изложити извесно поја- шњење.
Учитељ одговара за свог ученика, родитељи - за децу; слобо- да није
самовоља, старији у извесној мери одговара за млађег, али ми овде
говоримо о нечем другом - не о учењу, послушању, већ о гушењу људске
личности, о злоупотреби свог положаја, о бесмисленој ситнича- вости, о
непрекидној духовној агресији. Кад се учитељи или родитељи претварају
у својеврсне робовласнике, њихова деца и ученици постају или безвољна
бића или сићушни злодуси. Друштво је устројеНо по хије- рархијском
принципу, на међусобном потчињавању, али злоупотреба овог принципа
представља крађу и пљачку. Власт старијег не сме да игнорише личност
млађег, већ треба да има у виду његову корист, ина- че се претвара у
некакву пресу.
Међутим, још већу неправичност човек чини у односу на самог себе.
Он не може другог да поткраде тако потпуно као себе самог, да одузме
другом оно драгоцено што одузима себи. Кажемо да се човек састоји од
душе и тела, али тачније је рећи: од тела, душе и духа, и управо се по духу
разликује од свих осталих бића која живе на земљи. Дух је усмереност ка
вечности, захваљујући духу човек постоји на гра- ници између пролазног
и вечног, између материјалног и духовног. Дух човеков општи с Богом. А
код нас је дух покраден, опљачкан и још је испребијан.
Душа која се окренула ка земљи потчинила је под своју власт мисли,
жеље и тежње човекове. Она личи на узурпатора који је свргао цара с
престола и натерао га да служи слуги, у овом случају - нашем телу.
Главни циљ људског живота јесте богоопштење. Царство Божије
унутра је, у вама (Лк. 17,21), - рекао је Господ. Ово Царство - удео Анђела
- ми сами крадемо од себе. Наш живот је стална крађа времена којим би
се могла стећи вечност, крађа времена од сопственог духа ра- ди
задовољења својих страсти, ради метежних и пустошних послова и
 110

ф 109

још испразнијих разговора. У колико обухватимо свој живот пажљивим

погледом, покушамо да схватимо колико времена смо дали свом духу, а
колико души, видећемо да смо духу оставили само мрвице. Чак су неки
свети умирући молили Господа за одлагање смрти ради покајања, а ми смо
сами од себе украли време које се не може вратити и наги стојимо пред
вечношћу, која је спремна да се покаже пред нама.

НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО
На ово нас позива девета заповест. На црквенословенском језику она
звучи много дубље и тачније: Не послушествуј на друТа својеГо
свидетељства ложна.
Овде су присутне две мисли или два принципа: други човек је при-
јатељ и свака лажна реч о њему је клевета.
Директно значење заповести је: "Не изговори свесно лаж у циљу да
обрукаш човека, не лажи на суду, не шири тајно лажне гласине, не
претварај свој језик у змијин жалац који рањава људе." Међутим, док
змија погађа само своју жртву у чију крв пушта отров, клевета трује многе,
трује душе оних који слушају овог човека и опште с њим. Клевета личи на
заразну болест, која се преноси с једног болесника на другог. Због тога је
цар Давид рекао на поуку нама: ОноГа који тајно клевета ближњеГа
своТа, тош изХоних (Пс. 100, 5). Свети Оци су говорили: "Не стиди се да
прекинеш клеветника. Слушајући га сау- чествујеш у клевети."
Људи, пошто су и сами рањени грехом, суде о другима по себи, и зато
радо верују клевети. Осим тога, два порока која су нам својствена -
гордост и завист - тајно прижељкују понижење и срамоту других људи
како би човек могао да се наслађује мишљу да је наводно бољи од других.
Због тога се човек обично дотиче клевете као укусне хране.
Господ је заповедио: Не судите (Мт. 7,1). У свакој осуди човеко- вој
садржана је клевета. Ми оцењујемо човека као учитељ на испиту ученика,
изричемо му пресуду, као судија злочинцу, говоримо о њему тако као да
видимо најскривеније кутке његове душе или као да је сав његов живот
отворен пред нама. За своје претпоставке о човеку, нетач- не и климаве,
засноване не толико на чињеницама колико на нашем личном односу
према њему, симпатији или антипатији, тврдимо да су стварност. У
дубини душе сматрајући себе непогрешивим аналитича- рима туђих
врлина и недостатака, описујемо личност другог човека као научник
инфузорију коју разгледа под микроскопом.
 Осуда је један од облика испољавања гордости, то је страст која
ништавилу даје могућност да се, оцрњујући друге, диви себи. Често се
људи окупљају управо ради осуђивања. Како живахна постају њихова
лица кад говоре о људским слабостима или пороцима! С каквим ли-
ковањем доносе новости о својим комшијама, као плен на заједнички сто!
Готово увек осуђујући и клевећући друге, правдају себе тиме што се "боре
за правду". Међутим, у ствари овде не говоримо о осуђивању порока, већ
о патолошкој унутрашњој прљавштини самих судија-кле- ветника. Овакви
људи личе на муве што гамижу по тезги на којој лежи месо или на црве
који нагризају леш.
Наша обавеза је да испуњавамо заповести, а не да судимо. Ми сами
смо осуђени (сопственим греховима) и потребно нам је помиловање. Због
тога, осуђујући друге, ми самим тим као да молимо од Бога да нас казни
за наше грехове сличне онима о којима говоримо. Премудри пи- ше: у
мноГословљу се не може избећи Грех (Прич. 10,19), зато су Свети Оци као
на ваги мерили сваку своју реч.
Међутим, постоји још један облик клевете. То је клевета против
мртвих. Наша оцена људи који живе поред нас је веома непоуздана, а
суђења о њима су површна и једнострана. Међутим, ми са сигур- ношћу
судимо и доносимо пресуде чак и онима који су живели пре много векова,
односно клевећемо не само живе, већ и почивше. У духовном смислу
клевета је убиство и крађа: убиство доброг имена човека и крађа његове
части. Клевећући неког човека, претварамо га од ближњег у туђина,
одузимамо себи могућност да га волимо, као што је заповедио Христос, и
у мистичком смислу чинимо брато- убиство.
Човекова душа (како наша тако и другог) јесте тајна. Зар може- мо да
знамо срце човека, да видимо његова стремљења, жеље, његову борбу са
својим страстима, добра дела која он чини, услове у којима се налази,
демонску силу која је деловала на њега и борила се с њим? На- равно да
не. Зато наш суд о човеку никада неће бити слободан од кле- вете, због
чега су Свети Оци и учили: "Пази на самог себе, суди самом себи,
разобличавај самог себе." Твоја сопствена душа је поље зарасло у коров и
чичак, на том пољу треба радити целог живота. Свети Оци су говорили:
"Кад би човек схватио шта значи: ЗбоГречи својих бићеш оправдан и збоГ
речи својих бићеш осуђен (Мт. 12, 37), предност био дао ћутању." А треба
имати на уму и то да је човек - образ и подобије Божије, дакле понижавање
образа односи се и на Првообраз, постаје понижавање Творца.
 112

111

А како се борити с клеветом и осудом - овим обичајем ниских душа,

овом жељом за самопотврђивањем у својим сопственим очима зарад
понижавања и оцрњивања других? Пре свега клевета и осуда јесу дефицит
љубави - основе Јеванђеља. Зато, ако човек заиста жели да се бори са
страшћу осуде, треба тајно да чини ближњима добро и да се моли за оне
које би у души желео да осуди. Затим за своје делање треба да има Исусову
молитву, у чијој светлости срце спознаје сву нискост и мрскост наше
свакодневне клевете. Осуда је тајна жеља да се уништи други, а молитва
рађа осећање живе, животне, непосредне самилости према сваком човеку,
кад ближњи постаје као наш "двојник".
Клеветник наноси штету барем тројици. Пре свега самом себи, јер
прљавштина клевете, пре него што се оваплоти у речима, пролази кроз
његово сопствено срце. Затим ономе кога клевеће, зато што има мало људи
који би могли да подносе клевету спокојно и великодушно, док већина
пада у униније и гнев, а често и одговара онима који су их увредили истом
мером. И на крају, ономе ко слуша клевету: он мисле- но и сам почиње да
осуђује, као да га гута живо блато. Наслушавши се клеветника, он губи
љубав према човеку и претвара се у учесника у очигледно неправедном
суду над својим братом. Онај ко беспоговорно верује свакој речи
клеветника најчешће није саучесник, већ својеврстан "медијум" клевете,
као да је зомбиран клеветом. Због тога су Свети Оци волели да понављају
псаламски стих: Да не возГлаГољут уста моја дјел человјеческих (Да не
Говоре уста моја дела људска) (Пс. 16,4).
Једина савршена истина која излази из човекових уста јесу речи
молитве.

Додатак
Питање: Какве уопште Грехове човек чини језикомЧ ОдГовор: Језик
је сличан пламену који изгледа мали, али при нео- презном опхођењу с њим
може да читав град претвори у пепео. Језик је попут малог кормила на
броду: оно се не види у води, али његово неправилно окретање даје броду
погрешно усмерење, и што даље брод плови, тим више се удаљава од циља
(в. Јак. 3,6,4-5). Човек је назван словесним бићем; кроз реч он обраћа у
молитви душу Богу, путем ре- чи општи с људима, кроз реч стиче знања и
истовремено неопрезно обраћање с речју и распуштеност језика бацају
душу човека у мноштво грехова. Вероватно се скоро половина свих
грехова које човек чини дешава због злоупотребе великог дара Божијег -
речи. Може се рећи да су у власти језика живот и смрт наше душе.
112 ф
Најстрашнији грех речју јесте преступање заклетве. Кад се човек
куне лажно, нарочито именом Божијим и призива Бога за сведока сво- јих
речи, он као да даје у залог своју сопствену душу. Подвргава се суду
Божијем како у вечности, тако и овде на земљи. Због тога се грех
преступања заклетве назива грехом који вапије на небо: као проливена
људска крв, тако и он вапије на небо за освету. Преступник заклетве
продаје своју душу демону, печат Јуде невидљиво лежи на његовим усна-
ма. Онај ко се одриче Бога јесте преступник заклетве: он се одрекао
завета Крштења, одрекао се благодати Божије, коју је добио у Тајнама
Цркве. Он је изгубио име хришћанина.
Постоји и други вид одрицања од Бога - одрицање од монашких
завета. Монах који живи у блуду јесте стални преступник заклетве; по
црквеним правилима, ако овакав човек умре без покајања рГповратка
монашком животу, он се чак не сме ни сахранити хришћански. Нарочи-
то је страшно кад је такав човек свештенослужитељ и служи Литургију:
у сваком молитвеном возгласу он као да самом себи изговара анатему.
По откровењу које је било дато преподобном Макарију Египатском, види
се да душе оваквих људи одлазе у саму дубину пакла.
Други грех је проклетство које човек изговара у стању гнева или
увреде, понекад чак и блиским људима. Проклињати човека значи желети
му казну на земљи и погибао у вечности. Посебно је страшна клетва
свештенослужитеља, а затим родитеља према деци. Незаслу- жено
проклетство се окреће против онога ко га изговара, а заслужено
помрачава и без тога тежак живот човека који га је навукао на себе, оно
као да се упија у његове кости и он га свуда носи са собом. Клетва је грех
против јеванђељске заповести: љубите непријатеље своје (Мт. 5,44),
против речи апостола: блатсиљајте, а не куните (Рим. 12,14). Често се
сам онај ко је проклео другог човека горко каје због онога што је учинио,
али је реч већ изговорена, паклени пламен се откинуо из његових уста.
Трећи грех речју јесте клевета, намерна лаж уз помоћ које жели- мо
да оцрнимо другог човека, мреже које му постављамо. У Светом Писму
се пали анђео назива ђаволом, односно клеветником. Онај ко клевеће, ко
плете интриге, ко се труди да оцрни другог човека постаје истог духа с
ђаволом. Клевета је облик човекоубиства речју.
Четврти грех је осуда. Господ је рекао: Моја је освета и плата (5
Мојс. 32,35), а човек се прихвата да суди другима уместо Бога. Свака
осуда садржи у себи лаж, чак и кад наизглед личи на истину, јер Господ
неће судити човеку само по његовим делима, већ и по стању његовог
 114

срца, а дубина туђег срца је за нас затворена; зато је онај ко суди брату
свом - слепи судија. Господ је рекао: каквим судом судите, онаквим ће
вам се судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити (Мт.
7,2). Значи, човек који осуђује друге у ствари осуђује себе. Он као да
захтева од Бога казну за своје грехове; осудити значи не опростити, а не
опростити значи сам остати без опроштаја. Треба рећи да јасне границе
између клевете и осуде нема, и готово увек се испоставља да је злорек
човек клеветник.
Пета врста греха јесте лаж и претварање. У молитви Господњој ђаво
је назван лукавим, друго име ђавола је лажљивац. Господ је рекао о Себи
да је Његово име Истина и онај ко је од истине чуће Његов глас (в. Јн.
18,37). Овде као да се налазимо између два поларитета: истина води ка
Христу, лаж - ка сатани. Савремени човек више не уме да буде оно што
јесте. Он стално ставља маске, стално игра разне улоге и ла- же. У наше
време лаж је постала некакав свеобухватни, универзални грех. Човек је
престао да верује другом човеку, у томе се садржи један од разлога због
чега је тако тешко живети у савременом свету; лажју је човек убио своје
срце и угасио љубав. Лаж молитву чини немоћном: на небу се чује само
глас срца, а срце се затворило за молитвене речи. Онај ко свесно лаже
човеку нехотице ће лагати и Богу. Лаж испуњава главу читавим облаком
помисли. Човек једну лаж прикрива другом лажју. Један од облика лажи
пред Богом је самооправдање. Свети Оци су рекли: "Ако се греховима
дода још и лицемерје, душа остаје неисце- љена."
Шести облик греха речју јесу вулгарне шале и псовке. У том случа-
ју човек својим речима шири око себе духовни смрад; он личи на бомбу
напуњену блатом, која експлодира при најмањем додиру и кроз слух пр-
ља душе других људи; нарочито је гнусна псовка с помињањем светиње
или светогрдне шале. Овај грех најчешће бива кажњен овде, на земљи.
Говорили смо о светогрдним шалама, али свака шала и подсмех такође су
блиски светогрђу. Шаљивџија је млађи брат псовача: човек је образ
Божији, а у шалама се овај образ показује као искривљен и унакажен.
Шала је манифестација похотне душе без страха Божијег.
Следећи облик греха речју јесте празнословље, навика да се говори
о непотребном и испразном, да се своје и туђе сећање пуни случајним
отпацима. Празнословље је жеља да се говори, која прелази у навику.
Уколико празнослов не каже све што је хтео, осећа да је болестан и
разбијен, као алкохоличар без вина. Празнословље удаљава благодат
Божију. Празнослов постаје бреме за околину, због тога треба да се
учимо великој науци - ћутању. Празнослов је непријатељ своје душе и
крадљивац туђег времена. Уз празнословље иде и многословље, али се
ипак на известан начин разликује од њега.
Човек склон многословљу може да говори о потребном и кори-
сном, али притом употребљава такво обиље речи које уопште није
потребно. Таков не може да одвоји главно од секундарног, чини се да
седи на сеоским колима која се крећу толико споро да не знаш кад ће
стићи на одредиште. Разговор с таквим човеком оставља осећај разби-
јености и замора, пажња слаби и постепено престајеш чак и да схваташ о
чему ти прича. Многословље је истовремено гордост која воли да се
покаже и одсуство културе размишљања. Овоме додаје још и одсуство
поштовања према говорнику, којег не питају да ли жели да слуша или пак
не зна како да се извуче на обалу од ове бујице речи.
С ким се нарочито треба трудити да не будемо многословни? Као
прво, с човеком који је старији од тебе по годинама; као друго, с оним ко
боље од тебе познаје материју о којој говориш и схвата у лола речи; као
треће, с монахом, који по свом чину треба да се бави унутрашњом
молитвом, при чему свака сувишна реч омета његово унутрашње дела-
ње; као четврто, с непријатељем који жели да те ухвати у речи како би те
обрукао; као пето, с болесником којем си дошао у посету; као шесто, с
човеком који има мало времена и којем је испрограмиран сва- ки минут;
као седмо, с оним ко те непрекидно прекида, гледа за време разговора на
све стране и најчешће на сат, ко одговара неповезано (очигледан знак да
си му досадио и да те човек не слуша), ко се у твом присуству љути на
жену и децу или грубо тера мачку која се, мазећи се, таре о његове ноге,
ко слушајући те затвара очи (то значи да му се од твојих речи већ дрема,
јер су приликом занимљивог разговора очи сабеседника широко отворене
и усмерене према теби). Али чак и ако свега овога што је речено нема,
ипак је боље не говорити много.
Не треба говорити о ономе што не знаш, у шта ниси сигуран, што је
изречено с духовном штетом по оне који те слушају. Треба говорити о
ономе у чему си зналац, што је корисно за друге и притом треба гово-
рити кратко. Боље је ако се код људи појави жеља да говориш још него
жеља да што пре заћутиш. Чак и у добром треба поштовати меру. По
речима Премудрог, ако си нашао мед једи колико ти је потребно да се не
би прејео и избљувао 1а (Прич. 25,16).
Питање: Кад дискусија може да донесе корист?
ОдГовор: Кад обе стране желе да поделе информације и да откри- ју
истину и кад човек јавно треба да брани своја уверења.
 116

ф 115

Питање: Мо1у ли спорови и дискусије да доведу човека до вере?

ОдГовор: Постоје две врсте неверја: од незнања и од развраћености
воље (при чему је овде најгора духовна гордост). Али, док се у првом
случају човек може подстаћи да се озбиљније односи према питањима
гледања на свет, у другом случају у човеку почиње да говори повређено
самољубље, које га чини глувим (али не и немим).
Питање: Коме не треба веровати?
ОдГовор: Човеку који:
- много обећава;
- стално говори о својој части и о својим врлинама;
- хвали људе у очи и брука их иза леђа;
- у свакој прилици се куне у љубав и оданост;
- користи у свом говору превише шала и пословица.
Питање: Кад треба прекинути дискусију?
ОдГовор: Кад човек не тежи ка томе да схвати онога с ким говори,
већ да утврди своје сопствено мишљење. Кад је предмет разговора непо-
знат сабеседнику и незанимљив. Кад један прекида другог. Кад човек
понавља једно исто. Кад не говори, већ декламује као глумац на сцени
(ово значи да нема доказа и уместо разума у њему делују емоције). Кад
човек игнорише чињенице и уместо да одговара на питање скаче с једне
теме на другу. Кад сматра да је у свему у праву и не признаје да греши.
Кад човек наступа у улози свезналице. Кад не говори о принципима већ о
личностима. Кад уместо доказа на ред долазе отровни подсмеси. Кад
човек не одговара на тему. Кад човек говори превише не допушта- јући
сабеседнику да убаци ни реч (то је знак самозаљубљеног глупака који не
поседује јасност размишљања, већ с насладом слуша свој глас као
меломан арију Каруза; у том случају, ако се разговор настави то више неће
бити дијалог, већ два међусобно изолована монолога). Ако човек
дозвољава себи некоректност у опхођењу, увредљив тон и изразе
(јуродство без светости губи свој шарм и претвара се у свакодневну
свињарију). Уопште, треба имати на уму да се у срцу сумира човеков
)кивот и у разговору пре свега звучи садржај срца и страст душе. Људи
који се налазе на различитим духовним таласима престају да се разуме-
ју: после оваквог разговора не долази до зближавања, већ до још већег
разилажења.
У сваком случају, треба се сећати признања преподобног Арсе- нија
Великог: "После разговора сам се често кајао, а после ћутања - никада."
116

НЕ ПОЖЕЛИ...
Десета заповест Старог Завета гласи: Не жели дома ближњеГ твоТ;
не пожели жену ближњеГ твоГ, ни поље њеГово, ни слуГу њеГовоГ, ни
слушкињу њеГову, ни вола њеГовоГ, ни маГарид њеГовоГ, ни било какву
животињу њеГову, ништа што је ближњеГ твоГ (2 Мојс. 20,17). Она
личи на мост који спаја Мојсијево Петокњижје и Јеванђеље. Ако се првих
девет заповести декалога углавном бавило друштвеном етиком и било
изложено у форми забрана које личе на мрежу коју ловац баца на дивљу
звер - на људске страсти (у суштини, њихов циљ се и састоји у
ограничавању и обуздавању греха), десета заповест усмерава појам
моралности на унутрашњим очима невидљиви живот човека, на област
његовог духа, на извор његових жеља и помисли, на само средиште
људског бића, његов ум и срце.
Десета заповест учи човека да се бори с грехом на самом почетку, у
самом његовом зачетку, кад греховна помисао, испливавајући из дуби-
не срца као хоботница из дубина мора, поприма облик представе или још
неисказане речи. У њој је изражено главно аскетско правило: стаја- ти
умом и пажњом крај свог срца и уништавати греховне помисли као што
баштован чупа у својој башти прве изданке корова док још нису пустили
дубоко корење. Свети Оци су говорили: Нови Завет се скрива у Старом,
а Стари се у Новом открива. У десетој заповести скривена је моралност
Новог Завета, где је главно стање људског срца, док су дела, поступци
само пројава и одраз унутрашњег, скривеног човековог живота. Свети
Јован Кронштатски је говорио да је срце у ствари сам човек.
Основа све аскетике је очишћење срца како би се у њему зацарио
Господ. Десета заповест говори о томе да човек не треба да жели туђе,
које му не припада, али у вишем, сакралном смислу она забрањује да се
жели све оно што је туђе људском духу, да се страсно жели оно мате-
ријално, пролазно, осуђено на трулежност и смрт. С овом заповешћу се
поклапају речи апостола Јована Богослова: Не волите свет, ни оно што
је у свету (1 Јн. 2, 15). Страсти су болесне красте душе, то су изопачена
и деформисана осећања, то је ткиво душе које је испуњено гнојем. Не
желети туђе значи не препуштати своје срце страстима, јер страсти увек
желе туђе. Помисли и страсти ковитлају наш ум, као што ветар или
бујица окрећу воденичне жрвње. Страсти личе на тешку за-
 118

ф 117

весу која сакрива од наше душе светлост Божанства. Страсти и грех су

непријатељи Бога, који Га спречавају да уђе у људско срце као у Своју
обитељ. Христос као убоги путник који нема где главе приклонити стоји
иза врата нашег срца, које смо за Њега затворили.
Међутим, како да не желимо ако срце жели? Како се борити с по-
мислима кад су оне налик на рој пчела које зујећи лете и пузе у нашој
глави као у својој кућици? Куда бежати од страсти ако су нас оне за-
хватиле као пламен кућу? Пре свега треба исповедати пред Господом
своју немоћ и слабост и из дубине душе вапити: "Спаси, помози и сми-
луј се, ја не могу да победим грех, али Ти, Победитељу сатане и пакла -
можеш да поразиш и победиш грех у мом срцу." Свети Оци говоре о
унутрашњој борби као о борби Мојсија с Амалићанима: кад је Мојсије у
виду крста подизао руке према небу побеђивали су његови војници, а кад
је спуштао руке, побеђивали су Амалићани (в. 2 Мојс. 17,8-13). Кад душа
вапије к Богу, не побеђује она, већ благодат Божија побеђује грех; кад она
заборавља на Бога, као да спушта поглед наниже, побеђу- ју страсти; зато
Свети Оци саветују да се за време искушења молимо кратким молитвама,
као што кратким и одсечним речима зовемо у по- моћ за време смртне
опасности.
Међутим, Свети Оци су нам открили и други начин духовне борбе и
очишћења срца - стражити с именом Исуса Христа над својим срцем као
на стени изнад обале безданог мора и одсецати помисли приликом саме
њихове појаве. Прву појаву помисли Свети Оци су називали под- стреком.
Подстрек личи на плод дрвета познања добра и зла, човек може да га
убере, али може да задржи своју руку; овде још нема греха, већ постоји
само избор. Међутим, ако будемо оклевали, наша страсна душа почеће да
саосећа са помишљу. У овом саосећању постоје два еле- мента: наслада и
интересовање. То је саглашавање са грехом.
Затим долази до спајања с помишљу: душа као да јој се препушта,
она одводи душу са собом, као што преварант одводи дете. Спајање
прелази у страст која овладава човеком, паралише његов ум, разбук- тава
у његовом срцу паклени огањ. Овај стадијум се назива поробље- ношћу.
Човек постаје заробљеник. Воља се приклонила, покорила страсти и вуче
за собом ум: човек почиње да размишља о томе како да задовољи своју
страст. Затим се грех оваплоћује у поступку: то је већ пад. Благодат
одступа од човека, до искреног покајања он пребива у власти демона. Пад,
понављајући се, прелази у навику, а навика се упија у саму природу човека
као рђа у гвожђе. И човек својим силама није у стању да се противи
греховној навици, испоставља се да стално
118 ф
издаје себе. Међутим, уз помоћ Цркве, њених Тајни, чистосрдачне испо-
вести и молитава може бити спасен као човек извучен из речног вира;
ипак, ова борба је веома тешка, овде је потребно посебно послушање и
смирење.
Човек се извлачи из лавовских шапа, али ране од канџи непријате- ља
остају у његовом срцу и оне се дуго гноје и не зарастају. Међутим,
истинско покајање је најтеже за оне који су се раније бавили магијом и
окултизмом. Каква страшна и неочекивана искушења сатана подиже
против њих! Међутим, Господ нам каже: Не бојте се: Ја сам победио свет
(Јн. 16, 33). Губитак наде је духовна смрт. Да би човек испунио десету
заповест треба да се труди да стекне непрестану Исусову моли- тву;
захваљујући њој постепено се обасјавају дубине човековог срца, иако је за
то потребно много времена и труда. Велики дарови Божији изискују
велики труд, иначе се лако губе; зато они који желе да испуне десету
заповест треба увек да имају Исусову молитву на својим усна- ма.
Постепено ће име Исуса Христа сићи у дубину срца и тада ће човек
осетити радост духовне чистоте - једину истинску радост.
 120

119

НЕКЕ МИСЛИ О ПУТУ СПАСЕЊА

ТАЈНА ПОСЛУШАЊА

1
И у материјалном и у духовном свету постоји известан непроме- њиви
принцип који се назива структуром, Без структуре није могуће постојање:
од атома до галаксије. Рушење структуре је експлозија која повлачи за
собом уништење, а затим, као последицу тога, деградаци- ју у следећим,
обновљеним структурама. (Очигледан пример рушења структуре је
аутономна експлозија, која, сликовито говорећи, избацује лошу енергију
која се назива радијација.) Структура није могућа без поштовања закона
субординације. Тако се уређује одређена хијерархи- ја, која чува не само
постојање као организацију, већ такође остварује сврсисходно уређење
битија.
Још више него у материјалном свету принцип структуре је очи-
гледан у животу духовног света. Овде од структура које су нам позна- те
постоје структуре анђеоска и црквена, које сједињују творевину с њеним
Творцем, и ове структуре представљају проводнике благодати.
Нарушавање анђеоске структуре, прва катастрофа слична експлозији која
је потресла васељену био је бунт Луцифера против Бога. "Радија- ција" ове
катастрофе у виду греха, трулежности и смрти и даље делује у свету, све
више растући на рачун воље људи који су себе потчинили вољи сатане.
Господ је створио Цркву - старозаветну и новозаветну, попут ан-
ђеоске Цркве: с јасном структуром, где хијерархија служи као карике које
сједињују човека с Богом, својеврстан "канал", посредством којег се
благодат излива на земљу. Земаљска Црква без јерархијске структу- ре није
могућа. Испадање из Цркве, фактичко, као њено игнорисање, или
декларативно, у виду раскола, доводи човека до губитка благодати, дакле,
средстава за спасење. Ван Цркве је истински благодатно бого- општење
потпуно немогуће. Ван Цркве могу постојати само интелек- туална и
емоционална надахнућа, субјективни религијски доживљаји, али не и
реално присуство Божије.
120 ф
У још већој мери принцип структуре и потчињености нижег ви- шем
неопходан је у монаштву. Послушање за монаха постаје као "ди- сање".
Ако је оно нарушено, одмах наступа агонија. Непослушање је за монаха
нешто попут мале револуције: непослушни монах укључује се у
метафизичку стихију револуције - у ломљење хијерархије. Треба имати
на уму да се зло ретко испољава у свом демонском обличју. Нај- чешће
сатана прима обличје светлог Анђела, и тек касније се човек досећа да је
с њим разговарала она змија која је упропастила прароди- теље.
Међутим, ни такво прозрење не наступа увек.
Почетак револуције и раскола је најчешће завист, која се крије под
осудом. Револуционари су излагали критици постојеће уређење, поре-
дећи га с неким умишљеним идеалним уређењем. Они су указивали на
грешке, грехове и пороке, који би по њиховом мишљењу могли да буду
уништени само рушењем структуре. Ова разобличавања формално би
могла да изгледају тачна, али неправда револуције се садржала у томе
што су се у новим структурама зло и грех пројављивали с много већом
силом, и револуције обично нису уништавале најгоре, већ најбоље.
У савременом монаштву раширено је мишљење да, ако нема ду-
хоносног учитеља, човек нема кога да слуша и зато су завет послуша- ња
који се даје на монашком постригу многи склони да сматрају за архаизам.
Међутим, они који се придржавају овакве тачке гледишта не могу да
понуде у замену ништа осим читања светоотачких дела, и по могућности
то да се човек њима руководи у свом животу. Али, књиге Светих Отаца
биле су написане управо у традицији прејемства и послушања, тако да
могу да их схвате само они који и сами живе у матици ове традиције.
Схватити аскетска дела само на нивоу ин- телекта, "апстрактно", није
могуће. Чак и ако се претпостави да је човеку некако пошло за руком да
схвати мисао Светих Отаца (што у ствари сматрамо немогућим),
свеједно, без помоћи благодати она не би могла да буде оваплоћена у
живот: једно је знати, а имати снагу да човек то испуни је нешто сасвим
друго. Због тога нисмо видели нијед- ног монаха који живи по својој
вољи и притом напредује у духовном смислу.
Може се правично указивати и на недостатке манастирског живо-
та, на слабости игумана, на грешке духовника, али биће највећа за- блуда
ако будемо сматрали да ће ови недостаци ометати наш духовни живот
или нас лишити спасења. Послушање неправичном игуману је слично
послушању роба-хришћанина злом господару које одобрава апостол
Павле (уп. Еф. 6,5-7; Кол. 3,22; 1 Тим. 6,1; Тит. 2,9), док као
 122

ф 121

узроци непослушања монаха служе његова умишљеност и гордост; при-

том непослушање прати експлозија страсти, са свим последицама које
могу да се појаве, можда не одмах, али ће се открити сигурно. Свети Оци
су изражавали смелу мисао да у начелнику међу потчињенима
присуствује Христос (разуме се, не у греховним делима овог начелника,
која могу да постоје, већ у самом принципу структуре). Излазећи из
послушања монах самим тим понавља грех сатане.
Данас многи мисле да се више не може живети у манастирима, треба
седети у својој соби и молити се Богу. Међутим, може ли човек само
својом молитвом да победи страсти? Неки кажу да, остајући у свету, човек
може да изабере себи духовника и да га слуша. Међутим, духовник не
може да замени манастир. Спасење и заједничарење у благодати - јесте
само битије, и чак је и лош манастир у овом смислу много бољи од света.
Опет настаје противречност: људи не иду у мана- стир или одлазе из њега
зато што више нема духовника и истовреме- но сматрају да се духовници
могу наћи у свету... Међутим, пре свега треба тражити благодат Божију,
која је једина кадра да победи грех. Човек који је препуштен сопственим
снагама не може да победи грех. Истински духовни живот може бити
саграђен само на темељу смирења. И овај темељ све време треба да се
продубљује и учвршћује: само у смиреном срцу делује Бог, само
смиреном Он показује Своју силу. Код Отаца постоји изрека: "Бог слуша
послушног".
Критика манастирског живота, чак и ако је формално исправна,
заснива се на умишљености човека који сматра да духовни живот разу-
ме боље од игумана, епископа, патријарха. Притом се оно главно што
човеку манастир даје на известан начин игнорише и заборавља. Често
монах који живи у свету постепено духовно подивља, он оставља своје
молитвено правило, а затим заборавља и на Исусову молитву. Неки од
Отаца су такође изражавали мисао да више нема духоносних учите- ља,
али нико од њих није говорио да због тога треба потпуно укинути
манастире - бацити се из оштећеног брода у отворено море. Изнад
манастирског живота може бити само отшелнички живот, али је и за њега
потребна припрема у манастиру.
Неки ропћу зато што их игумани терају да много раде физички и што
им због тога мало времена остаје за молитву. Међутим, онај ко хоће да се
моли наћи ће начин да сједини молитву с радом. У крајњој линији, за
време практично било ког посла може се читати Исусова молитва или се
могу изговарати макар две речи: "Господе, помилуј". Искреном
послушнику даје се на дар срдачна молитва, а непослушни
122 ф
"аскета" је никада неће стећи. Не слушајући игумана он не слуша Хри-
ста, и зато речи молитве остају без одговора.
А како често непослушање потиче од повређеног самољубља! Кад
би расколник добио у Цркви висок чин, он би погледао на њу другим
очима. Можда се ово не односи на све расколнике, али на њихов знатан
део свакако. Знамо људе који су отишли у раскол због тога што нису
добили обећану парохију, што су остали у тешком материјалном поло-
жају и нису поднели ово искушење; други су безуспешно хтели да се
домогну епископског чина, а затим су решили да се "освете" изазвавши
раскол. Видели смо како су неки напуштали обитељ да би се настанили у
близини својих духовних отаца: жене поред мушких манастира. Ме-
ђутим, ништа добро из тога није излазило. Само човек који је заражен
духовном гордошћу може да мисли да ће његово присуство и разговор
заменити монахињи манастир. Овакве самовољне "заједнице" се обич- но
одликују духовним нередом, атмосфером нервне егзалтације која у њима
влада и често - хистеричношћу. Духовни отац у том случају за чланове
заједнице постаје у дословном смислу те речи средиште њихо- вог
живота, и често само послушање оваквим духовницима постепено
нестаје, смењујући се љубомором и супарништвом.
Да, заиста је за време револуције и касније атеистичке диктату- ре,
кад су манастири били затворени и опљачкани, настала потреба за
постојањем својеврсних скривених манастира у свету, управо у виду
заједница. Међутим, монаси су се у њима осећали као да су одведени у
вавилонско ропство: псалам На рекама Вавилонским, тамо сеђасмо и
плакасмо... (Пс. 136,1) одражавао је њихово стање. А одлазакиз мана-
стира у наше доба нипошто није оправдан.
Преподобни Симеон Нови Богослов пише о благочестивом млади-
ћу који је у свету, оптерећен многим и сложеним пословима управника
имања, достигао благодатну молитву; међутим, прошло је неко време и
овај човек, који је изазивао дивљење у преподобном Симеону својим
скривеним подвижништвом и ноћним молитвама, постепено се охла- дио,
заборавио је своју некадашњу љубав и постао сличан безумнику.
Преподобни Симеон објашњава ово тиме што га је благодат звала у ма-
настир, али је он закаснио, не послушавши је. Занимљиво је да је овај
човек имао старца којем се обраћао, али ни то му није помогло. Свет је
постепено освајао његову душу, као што услед дуготрајне опсаде на крају
крајева пада тврђава опкољена са свих страна.
Због чега савремени монаси кажу да нема духоносних стараца? А зар
се с данашњим старцима не може спасти, иако их људи снисходљиво
 124

123

не називају старцима већ "дедама"? Такви монаси сматрају да би их духо-

носни старци узели на своје руке и понели у Небеско Царство, односно да
би им олакшали пут. Међутим, то није тачно. Некадашњи старци би им
дали таква правила да тешко да би они могли да их издрже, а древ- ним
подвижницима би таква правила, напротив, изгледала као необич- но
снисхођење. Савремени старци управо одговарају нивоу савремених
монаха, а маштање о повратку онога што је отишло у прошлост је пуста
романтика, и као свако маштање уопште - долази од ђавола.
Господ награђује послушне монахе духовним даровима ради њихо-
вог послушања, укључујући непрестану молитву - ову монашку радост.
Послушан монах у многобројним пословима може имати унутрашње
тиховање, а непослушног ће чак и у усамљености непрекидно колебати
бура помисли. Зато, нека не забораве монаси да је послушање било и
остаје угледање на Христа, а непослушање је подражавање нашем древ-
ном непријатељу. Преподобни Јован Лествичник заповеда игуманима да
трпе сваку немоћ братије осим непослушања, које је погубно, како за
самог човека, тако и за оне који су поред њега. За непослушног је
заповедио да се истера из манастира, као што су били истерани из раја
наши прародитељи, како би му се омогућило да кроз невоље постане
свестан свог греха и покаје се.

2
Запамтио сам следећу слику: контејнеру прилази старац и претура по
њему штапом. Он налази комаде хлеба, остатке хране и пажљиво их
ставља у торбу, а затим их односи. Судећи по цртама његовог лица, по
тужном изразу његових очију, по његовим покретима, по целом из- гледу
у којем су још увек приметни трагови некадашње благородности, он
припада оним унесрећеним људима који су постали непотребни у наше
сурово и меркантилно време. Знам да ово нипошто није некакав изузетно
редак случај, да многи представници интелигенције, чак и на- учници,
оставши без средстава за живот траже како да се прехране на депонијама,
а неки умиру од глади.
...Ми живимо у време духовне глади; нарочито јасно ово осећају
монаси. Разрушене су традиције ранијег монаштва, често манастирима
управљају неискусни људи, често "старцима" сматрају оне који сами још
нису прошли у потпуности монашким путем, нису савладали своју
гордост. У манастирима се чује немушти крик: "Гладујемо!" Многи мисле
да је једини пут читати светоотачке књиге и по могућности се руководити
њима. Међутим, овај пут је опасан.
124 ф
Основа монаштва јесте смирење, оно што гледа и на шта може да се
смилује Бог. Књиге не дају смирење. Оне обогаћују разум, оне могу да
надахњују душу, али су попут туристичке карте. Човек може да проучи
ову карту, али да не крене путем, да не крочи ни корака. Сви смо ми
дубоко пали грешници, али гордост и лукавство чине за нас невидљивим
сав бездан нашег пада. Само светлост смирења обасјава њене дубине,
само истински подвижници виде да дубине њихове душе личе на паклено
дно.
Ми живимо у стању незнања. Још су древни мудраци рекли: "По-
знај самог себе", међутим, без благодати ово нису могли да учине.
Сликовито говорећи, наша душа, јединствена и проста, је за наш ра- зум
нешто попут куле подељене преградама. Разум обично види само горњу
просторију и не зна шта се дешава у доњима. Непријатељи, демони, су
можда већ давно направили лагум, продрли у ову кулу, заузели њене
унутрашње просторије, а разум то чак ни не слути. Он је стражар који
види само спољашње; он мисли да је све мирно и до- бро, све док се
непријатељ не појави у горњој просторији; међутим, тада по правилу бива
већ касно и разум постаје беспомоћни заробље- ник побуњених страсти,
као цар којег су бунџије изненада ухватиле и оковале.
Монаштво је предање, попут литургијског предања, које сам човек
искључиво на основу књига не може да доживи. Разум се не смирава од
знања, чак ни духовних. Напротив, немајући основу у виду послушања,
он је склон да се горди и поноси овим знањима и често почиње да личи
на змију која и цветни нектар претвара у пакао.
Свети Оци су учили: "Благодат се враћа оним путем којим је на-
пустила човека." Сви смо ми пали у Адаму кроз његово непослушање
Богу, зато је основа наших грехова - наша развраћена, непослушна воља.
Она може бити исцељена једино послушањем: послушањем Цр- кви,
послушањем јерархији, послушањем духовним руководитељима; у њима
ми показујемо послушање Христу. Послушање рађа смирење. Смирење
даје благодати могућност да делује у човековој души и тада човек види у
каквој страшној опасности се налази, какве се отровне змије гнезде у
његовом срцу, какве страсти, налик на чудовишта се та- мо крију: један
пустињак је говорио да види сатану који седи у његовом срцу као на
трону. Међутим, благодат не само што нам показује наш грех, она га и
спутава. Подвижници су безусловно тврдили да човек није у стању да
победи грех својим силама, као што дете није у стању да савлада џина, да
грех може бити побеђен само благодаћу Божијом.
 126

ф 125

Силног (палог првоанђела) може да победи и свеже једино Онај Ко је јачи

од њега (в. Мт. 12,29). Зато монаси нашег доба имају само два пу- та: или
да "умру од глади", односно да буду побеђени својим страстима и да их
демон превари, или да се задовоље оним оскудним "остацима" с "гозбе"
светих отаца који су се сачували за нас, и оним "остацима" монашког
предања које још увек постоји.
Чак ће и због послушања руководитељима који не поседују у пот-
пуној мери неопходно искуство Господ дати смирење - ово царско бо-
гатство монаха. Значи, човек неће изгубити своју награду. Наши руко-
водитељи нису сишли с неба, нису дошли код нас са страница Отачника
- и они су из овог отрованог света, зато треба да им будемо захвални због
тога што су онакви какви јесу.
Сећали смо се оних људи који су се изненада претворили у просја-
ке: они који нису умели да савладају своју гордост и стид умрли су од
глади, а они који су се смирили нашли су себи храну у контејнерима и
остали живи. Промисао Божији је благ и правичан. То значи да смо
недостојни бољег, а могуће је да га просто не бисмо понели.
Нека наше поређење никоме не изгледа увредљиво. Не говоримо
буквално о људима, већ о времену, о овом свету, који је у потпуности
натопљен "радијацијом" греха, о земљи која се из духовног Едема пре-
творила у пустињу, спаљену огњем људских страсти. Они који у наше
време иду ка Богу пролазе кроз овај огањ, пливају кроз море отрова. Они
се не пореде с ранијим Оцима, кроз њих више не тече, већ као да полагано
капље благодат, међутим и ова благодат је довољна за спасе- ње човека,
само ако марљиво буде скупљао сваку капљицу, као што човек изнемогао
у пустињи скупља росу с камења.
У Цркви постоји седам Тајни. Међутим, за монахе постоји осма Тајна
- послушање. Можда наше доба човеку даје могућност да се још дубље
смири: слушати духоносне оце је лакше него људе с очигледним
немоћима, али онај ко их слуша ради Господа, ко види у њима "карике"
Цркве Христове добиће награду зато што се није гадио чаше живота с
напитком бесмртности која није направљена од сребра, већ од олова.
Свети Оци су учили: "Послушање је изнад поста и молитве." Усудиће- мо
се да кажемо да је послушање изнад саме љубави, јер је љубав без по-
слушања само душевно осећање, љубав без смирења је глас скривених
страсти. Послушање рађа смирење, смирење - покајање, а покајање
- љубав, али не ону љубав која се може емоционално доживети или
представити у уобразиљи, већ прозрење духа, који созерцава лепоту
образа Божијег у сваком човеку.
126 ф
Почетак послушања је неосуђивање и повиновање. Његова сре- дина
је неверовање себи, стремљење ка одсецању своје воље како у великом
тако и у малом. А бесконачни крај је осећање радости и спо- која, осећање
истинске слободе и истовремено страх: да се у било чему неприметно не
би испољила наша пала воља са својим скривеним стра- стима. Тада је
човек спреман да се повинује чак и малом детету, само да се не повинује
себи.
Они који кажу да су данашњи духовници неискусни, да се данас игу-
мани манастира више баве спољашњим него унутрашњим животом, да
немају кога да упитају за савет, бирају за своје руководитеље себе саме,
односно свој горди ум и распаљене страсти. А овим "руководитељима"
управља са своје стране невидљиви "старац" који се зове ђаво.
Монашки живот се у току читаве хришћанске историје кретао у
таласима, доживљавајући плиму и осеку. Ако се монах буде налазио у
послушању, чак и код духовника који није веома искусан, али је пра-
вославан, може се научити (чак и на његовим грешкама) духовном раз-
ликовању добра и зла, и може и сам да постане искусан старац. Зато они
који тугују и жале се на унутрашњи пад монаштва нека не траже
прозорљиве старце, већ нека постану искрени послушници и можда ће
управо то и бити почетак духовног препорода. Штавише, зарад искре- ног
послушања монаха, зарад њихове кротости сличне жртви, Господ ће дати
мудрост њиховим духовницима.
У сваком непослушању садржано је понављање Адамовог греха, а у
послушању - образ Христа Који се за нас разапео.
3
Чин монашког пострига у многоме подсећа на погреб. Монах уми-
ре за свет. Он као да, унапред објављујући свеопште васкрсење, треба сад
да живи животом духа, оним животом у којем налази одраз тајне будућег
века. Ако је монах мртав за свет, жив је за Бога; ако је жив за свет, мртав
је за Бога. Ка смрти за свет воде два пута. Први је - тихо- вање у пустињи,
које је за нас готово немогуће. Други је послушање у којем умире
искварена воља монаха, овај извор греха. Ако монах није целог себе
предао на свецело послушање значи да није умро за свет и да је у суштини
само неки "монахолики" мирјанин, који као и раније живи у смраду својих
страсти и гордости. Без послушања чак се и спољашњи подвизи
претварају у храну сујете и гордости, и он их практикује сма- трајући своју
распаљену умишљеност ревношћу по Богу. Оваква рев- ност се обично
завршава падовима, који бацају гордељивца у униније и
 128

ф 127

очајање, али га ретко уразумљују. Он као Сизиф из мита подиже камен на

врх планине, а овај пада и котрља се наниже.
Друга последица непослушања је немарност. Човек се постепено
хлади остављајући монашке обавезе, живи у лењости и страстима, гле- да
на монаштво као на "професију" која му даје средства за живот и навикава
се на мисао да се у данашње време другачије не може живе- ти. Монаштво
изискује обуздавање жеља душе и тела, успостављање контроле духа над
њима. Душа поседује способност мишљења (али на нижем нивоу),
могућност расуђивања и суђења, које уопште није духовно знање, већ
напротив често долази у противречност с њим. Зато монах кроз послушање
треба да одбаци овај душевно-плотски разум. Ако монах сам доноси
одлуке упркос саветима и благословима свога духовника, он припада
свету. Уздање у свој душевни разум већ пред- ставља пад. Овде се лажно
знање супротставља вери - подвигу душе. Због тога монах не треба да
тражи земаљску мудрост, већ да ограничи световна знања неопходним и
чак и у читању духовних књига треба да се руководи благословом
духовника.
Друга страна душевно-плотског разума је уобразиља. Она се на-
рочито испољава у уметности. Зато монах световну уметност треба
категорички да одбаци, тим пре што је замишљање слика и представа још
више него логичко мишљење повезано с нашим страстима. Монах који се
жудно диви земаљској лепоти не види духовну лепоту. Гледати на лепоту
природе дозвољено је само ради одмора, као пауза између молитве и рада,
као снисхођење човековој немоћи. Код Светих Ота- ца нема оног усхићења
природом видљивог света које називамо есте- тизмом. Понекад код њих
можемо да нађемо речи о томе да, ако на земљи погођеној грехом постоје
само одсјаји истинске лепоте, како онда предиван мора бити Творац.
Међутим, овде треба подизати ум од нижег ка вишем. Монах који се диви
изласку и заласку сунца, цвећу и прозрачним слаповима реке или
ослушкује појање птица које обузима његово срце до заборављања
молитве изгубио је осећај небеске лепоте, он је жив за свет којег се одрекао
у монашком постригу.
Онај ко живи у послушању једва-једвице се дотиче земље, послу-
шање као огњена стрела стоји између овог света и његове душе. Само кроз
послушање човек може да уђе у своје срце, иначе ће страсти као црна
тешка завеса учинити срце непробојним за ум, а ум, оптерећен тежином
сопствених помисли и световних знања, са своје стране, неће моћи да уђе
у срце, као што дебела полутка не може да прође кроз уска врата.
Послушање ослобађа ум од земаљског терета, чини га оштрим
128 ф
као нож. Послушање као вода гаси ватру страсти у људском срцу, зато се
код послушника ум и срце брзо сједињују у Исусовој молитви.
Име Исуса Христа је Љубав. Међутим, Он има још једно скривено
име - то је Смирење. Зато смирено срце немо зове Христа и Христос
улази у то срце као у Своју обитељ. Преподобни авва Исаија је на поу- ку
монасима писао: "Ја сам попут птице коју је ухватио дечак и којој је
канапом везао ноге. Кад дечак попусти канап, птичица прхне мислећи да
се ослободила. Међутим, дечак затеже канап и поново баца птичицу на
земљу." Ово треба да имамо на уму сви ми кад нам се чини да смо
"слободни од страсти". Само послушање - искрено, стално и свецело -
може да раскине нити посредством којих нас демон држи везанима.
Светитељ Јован Златоуст тврди једну, наизглед чудну ствар: да је онај ко
даје милостињу просјацима ради Христа изнад оних који су чинили
добра дела Христу за време Његовог земаљског живота. Речи Христо- ве
су биле слатке, Његов лик предиван, Он је чинио чуда, а овде човек види
просјаке - прљаве, смрдљиве и ружне, али им чини добро ради Христа и
његову милостињу у овим просјацима прима Сам Христос. Зато,
слушајмо наше духовнике - такође Христа ради - не обраћајући пажњу
на њихове немоћи и недостатке и можда ће овакво послушање имати већу
вредност него послушање ангелоподобним старцима који су имали дар
чудотворства.
Монах који није у послушању већ је лажљивац против својих мона-
шких завета. Његова душа не може да васкрсне са Христом, он удише
ваздух овога света и зато му монашки живот не даје радост и опитно
осећање благодати. А он, не схватајући то, опада своје духовнике и тугује
што се није родио пре хиљаду година.
4
Преподобни Јефрем Сиријски пише да је најјаче оружје у борби с
демоном смирење, али се оно кује на наковњу послушања. Често људи
који не схватају тајну послушања, прочитавши у књигама о томе како су
се речи стараца испуњавале, како су савети дати ученицима многе
спасавали од несрећа, иду код неког познатог монаха с једним циљем: да
се успешно остваре њихови свакодневни послови и оно што предузи-
мају. Узимају благослов - нешто као осигурање - и питају га за будућ-
ност, као гатару или астролога. Ово се чини без покајања и жеље да човек
исправи свој живот, без одлучности да одсече своју вољу, која као
преграда стоји између Бога и човека; то се чини у суштини само зато да
његова власт буде јача. Овде није присутно послушање, већ искушење:
 130

ф 129

од духовника се захтева гаранција да ствар неће пропасти и буквално с

неким насиљем се од њега откида благослов.
Међутим, старац није пророк и није гатара; онај ко долази код ње- га
добија одговор по свом сопственом срцу и "неправилан" одговор му
служи као казна. Први услов за благослов у духовним и свакодневним
стварима је поверење у духовника (пре свега духовно поверење које треба
да се испољава у целом животу), унутрашња веза која постоји између
духовног оца и чеда и спремност да човек не послуша ради све- товне
користи, већ ради Господа. Од стране духовника услов за овакву везу је
чисто православље, жеља за својим спасењем и спасењем својих чеда,
немање личне користи везане за одговор и молитвено стање. Онај ко је
дошао код старца пита га, старац пита Бога, а Бог даје одговор по срцу
духовног чеда или посетиоца. Ако духовник чује у својој души тај
одговор, он говори шта треба чинити. Често духовникове речи не
одговарају ономе ко је поставио питање, њему се чини да га је духовник
неправилно схватио, да је недовољно детаљно објаснио стање ствари, и
уместо да прими прве речи као да су му речене од Господа, он почиње
изнутра да се противи - да објашњава, допуњује, препричава поново, као
да наводи старца на жељени одговор.
А старац је као и сви људи човек грешан, само што је он, сликови- то
говорећи, више од других свестан своје греховности и недостојности пред
Богом. Дух говори тихим гласом и старац мора да чује овај шапат у свом
срцу; од најмањег противљења глас Духа понекад одмах умукне: старац
гледа у своје срце, а тамо више ничег нема. Ово противљење онога ко је
поставио питање већ је раскинуло везу између њега, старца и Бога. Кад
испадне једна карика, распада се цео ланац. Најбољи и нај- тачнији
одговор у том случају је: "Не знам". Старац заиста више не зна. Чак и на
самом почетку духовнику који види своје сопствене немоћи тешко је да
каже: "Кроз мене ти говори Бог", он одговара са страхом и опрезом,
премда осећа у себи извесну сигурност. Један од услова деј- ства
благодати јесте спремност од стране онога ко поставља питање да
прихвати све што буде чуо, а показана сумња или тајно неповерење
лишавају духовника таквог ослонца.
Међутим, често посетилац, не схватајући све то, наставља да по-
ставља питања, и ако старац одлучно не одбије да настави сличан раз-
говор, сам ће сигурно од благодатног просвећења прећи на људска ра-
суђивања, од унутрашњег - на спољашње, и овде као човек ни на који
начин није осигуран од грешака, пошто су његова знања ограничена.
Међутим, понекад чак и уз дејство благодати ствар коју је човек зами-
слио
130
нема успеха управо због тога што би она за њега била некорисна или
превремена, или би повукла за собом духовне губитке. Међутим, ако
постоји послушање човек не бива остављен, само, рећи ћемо овако,
Господ отвара пред њим друга врата.
Сад размотримо ово питање на вишем нивоу. Шта даје монаху
манастирско послушање? Прво: одсецајући своју вољу пред старцем он
се учи да одсеца страсти и испуњава вољу Божију, садржану у за-
повестима и монашким заветима. Друго: остављајући старцу право да
доноси одлуку уместо њега, монах не може да се горди успесима у свом
духовном животу, јер их приписује старцу, на тај начин се осло- бађа два
духовна лопова - гордости и таштине. Треће: препуштајући право
одлучивања старцу, он се избавља од многих сумњи, недоуми- ца, брига,
од помисли које се међусобно боре, које исцрпљују човеков ум и прљају
његову молитву. Четврто: пребивајући под руковођењем послушник не
може да падне у очајање или тугу, који представљају другу страну
гордости, знајући да се за њега пред Богом заступа старац. Пето: монах
осећа радост, јер благодат чува његово срце, а ако у нечему и згреши,
ране које задобије брзо се зацељују. Шесто: ученик који се налази у
послушању јесте наследник дарова старца. Седмо: искрено послушање
Свети Оци пореде с разапињањем. Осмо
- оно од чега смо почели: послушање доводи до смирења, а смирење је
основа свих хришћанских врлина, укључујући и највишу од њих
- љубав.
Ђаво устаје против послушања са свом својом силом и лукавством.
Он показује ученику непостојеће или постојеће грехове старца, само, ове
у последњем случају, увек у изопаченом виду, као кроз увеличава- јуће
стакло. Ако је ученик стекао благодат рећи ће: "Више верујем старцу него
својим ушима и очима, јер се оне често варају". У другом случају мора да
каже: "Мој духовник је грешан, као и сви људи, али си- ла Божија у
немоћи се показује савршена (уп. 2 Кор. 12,9). Грехови су његова ствар,
он одговара за мене, а не ја за њега; он ми је послан ради мог спасења,
дакле, он врши у односу на мене службу Анђела чувара; само је овај
бестелесан и безгрешан, а духовник је човек у телу, зачет као и сви људи,
у греховима рођен, као и сви људи, у безакоњу, под јармом првородног
греха."
Ђаво почиње да говори да духовник неправилно руководи. На то
треба одговорити: "Слушам човека ради Бога." Ђаво сугерише учени- ку:
"Старац те не воли, он те презире, он се уопште не брине за твоју душу,
он те просто трпи." На ово треба одговорити: "Истинска љубав
 132

није мажење, она је скривена као и све хришћанске врлине. Највеће

испољавање старчеве љубави је молитва за мене."
Ђаво подсећа послушника на сурове речи које је духовник рекао и
сугерише да су оне неправичне. На то треба рећи: "Значи, духовник ми,
видећи моју болест, даје горке лекове." Ако духовник чак и истуче
послушника, овај треба да се држи мисли да духовник није тукао њега,
већ је руком или штапом терао демона.
Ђаво каже: "Сам твој старац је немаран, и теби не даје благослов за
подвиге, а на тај начин омета твоје спасење. Ни сам не подражава Светим
Оцима, ни теби то не дозвољава." На ово треба одговорити: "Висока кућа
без чврстог темеља се брзо руши."
Ђаво каже: "Боље је читати књиге него слушати грешног човека." На
ово ваља узвратити: "А зашто се ти, ђаволе, не бавиш књигама него трчиш
по целом свету и сад, искушавајући ме, хоћеш да ме одвојиш од мог
духовника и сам да постанеш мој старац?"
Ђаво каже: "Колико је унаоколо много духовнијих монаха и све-
штеника који су више напредовали! Зашто си изабрао једног од нај-
слабијих? Промени га за бољег!" Не треба се повлачити: "Променићу
старца ако он изда Православље или ми нареди да учиним блуд. Нека су
други бољи од њега пред Богом, ја нисам судија, али верујем да ће за
послушање благодат надоместити оно што недостаје, а ти сатано, иди од
мене: тебе је Господ назвао лажљивцем и човекоубицом (уп. Јн. 8,44)."
Међутим, дешава се да ђаво и без било каквих речи убацује у срце
послушника несхватљиву злобу и одвратност према старцу. Тада то тре-
ба исповедити свом духовнику, молити га за молитве и знати да је то
огњено искушење које треба преживети. Треба рећи: "Да послушање није
тако спасоносно, ти, сатано, не би улагао толико напора и труда да ме
одвојиш од старца. Твоја искушења су ме само убедила колико је теби,
мом непријатељу мрско моје мало послушање."
Без послушања монаштво није могуће, као што живота нема без
дисања; послушање је дах монаха. Без послушања монах се по мало чему
разликује од мирјанина. Једног преподобног старца философи су питали:
"Ви проповедате сиромаштво, а ми презиремо богатство; ви учите о
чистоти, и ми се клонимо разврата. Која је разлика између нас?"
Преподобни је одговорио: "Ви верујете у себе, а ми немамо пове- рења у
своје помисли, већ се уздамо у Бога."
Оно о чему овде говори преподобни стиче се само послушањем. Зато
монах који није одбацио своју вољу може да достигне степен фило-
софа, али, не спознавши тајну и силу послушања, никада неће постати
истински монах.

5
Како стећи благодат? Овде нећемо говорити о благодати као о
присуству Божанске силе у црквеним Тајнама, већ о томе како да човек
стекне благодат у свом свакодневном животу. Господ је удахнуо у ли- це
Адама дах живота, од самог тренутка кад је створен Адам је већ био
заједничар Божанске благодати - тог даха Божанства(в. 1 Мојс. 2, 7).
Благодат је она Божанска сила која се од вечности излива из бића Бога и
чини човека заједничарем Божанске светлости и новом тварју. Као што
је већ било речи, благодат се враћа човеку оним путем којим је отишла.
Другим речима, човек мора да се бори с оним грехом због којег је изгубио
благодат.
Први грех који је погодио нашег праоца и који прелази из генера-
ције у генерацију са све већом силом јесте грех гордости. Ово је она
непромењиво висока оцена коју човек даје себи, макар у дубини своје
душе. Он може да глуми смирење. Може да говори смирено, али ако се
не смири заиста, у осећању срца, он ће и остати гордељивац, премда
навлачи маску смирења.
Други грех Адамов било је непослушање Богу, жеља да сам поста-
не "као Бог" (в. 1 Мојс. 3,5), жеља не слободе у Богу, већ слободе од Бога.
Зато, да би стекао благодат човек треба да се научи послушању. Ово је
послушање пре свега Цркви (а кроз Цркву - јеванђељским запо- вестима),
а затим послушање у свету: послушање код куће, на послу, једном речју,
послушање свима. То је свест о свом месту у Цркви, у друштву, у
породици. Господ је створио свет по хијерархијском прин- ципу, нижи се
у њему потчињавају вишем. Лажна слобода је робовање сатани.
Виновника зла, демона, Јеванђеље назива лажљивцем и оцем лажи.
Савремено човечанство је напојено лажју, као сунђер водом. Сву- да
видимо игру и превару, које су постале тако уобичајене да се прихва- тају
као природна норма живота. Човек иза лажљивих речи крије своје
истинске мисли и уопште не усклађује дела с реченим, без обзира да ли
је то пријатељско обећање или заклетва. Речи су за савременог човека
постале смеће, луковина. Лаж омета молитву. Лажљивац не може да
сједини ум са срцем. Један од древних мислилаца је рекао: "Да би змија
ушла у своје легло, мора да се исправи." Лажљиви ум стално прави неке
врлудаве покрете. Срце за њега остаје затворено, а срце је оно место где
се човек среће с Богом, ступа у општење с Њим. Већ смо го-
 134

гф» 133

ворили о томе да је ђаво назван и човекоубицом. Кад човек губи Бога, он

губи љубав. Испоставља се да се налази у власти страсти, у другом човеку
види свог супарника и непријатеља. Зато је он сам човекоубица у својим
помислима и речима, које избијају из њега на површину као бујице лаве
из вулкана.
Човеку је био дат избор; да чува девственост или ступа у брак ка- ко
би имао потомство, а он је измислио и изабрао нешто треће: блуд уместо
брака и брак без потомства. Зато су главни путеви којима нам се враћа
благодат, својеврсне "двери" душе - смирење, послушање, истина,
милосрђе и целомудреност: смирење пред Богом, послушање Цркви,
истина као јединство речи, мисли и дела, милосрђе у односу на људе,
целомудреност у односу на своју сопствену душу.
Међутим, како стећи ове добродетељи, како истерати страсти из свог
срца? Одговор је један: вратити се самом себи, повратити се од овог света,
а затим ићи од себе ка Богу. На овом путу ум треба да изабе- ре кратку
молитву и да се на неки начин затвори у мало речи. Молитва има два
дејства: она преграђује пут бујици утисака спољашњег света и окреће
душу ка Богу.
Наш праотац је требало да чува Едем као брижни баштован свој
цвећњак, али је згрешио, био је истеран, попут лукавог, односно невер-
ног слуге. Ми треба да испунимо исту ову заповест: чувај и обрађуј (уп. 1
Мојс. 2,15) у односу на тајанствену башту наше душе. Ова башта је
зарасла у чичак и коров. Ум, враћајући се срцу молитвом, постепено
чисти срце. То је главно духовно делање човека.
Духовна знања се човеку откривају онолико колико је он покорио
себе вољи Божијој. Још је цар Соломон писао да премудрост може да
обитава само у целомудреном срцу (в. Прем. 1,4). Световна знања сама
по себи не чине човека мудрим. Она му само дају спољашњу образова-
ност, испуњавају његову меморију информацијама, али истовремено
остављају да у његовој души мирно живе грехови и страсти. Свет је
изгубио сећање на духовну мудрост. Он тражи мудрост земаљску, људ-
ску, која је свега фалсификат, сурогат.
6
Шта значи благослов? У буквалном преводу то је блага (добра) реч
која носи у себи ону Божанску силу која се назива благодаћу. Од- бачени
благослов је одбачена благодат, то је унутрашње противљење Богу, то је
тајна борба људске воље с вољом Божанском, и зато благо- слов одбачен
или неиспуњен због заборава постаје препрека, као ка-
134 гф
мен спотицања на човековом путу. За неиспуњеним благословом следи
казна; она може наступити одмах или након много година. Међутим, пре
или касније сигурно ће задесити човека. Она може да се испољава у
различитим облицима: у несрећама, болестима, неочекиваним морал-
ним падовима, несрећама које га прате. Међутим, најстрашнија казна је -
хлађење према духовном животу и стање унутрашњег мртвила.
Ако се послушањем одсеца глава змије - гордости, која лежи у
дубини људског срца, онда је непослушање храна којом се храни ова
мрска гадост, окупатор људске душе. Непослушање је поље на којем
расту отровне траве: умишљеност, таштина, надменост и властољубље;
оне гуше и убијају цветове покајања и молитве. Говорећи савременим
језиком, човек кроз непослушање "програмира" свој сопствени пад. Зато
су старци последњих времена веома опрезно давали благослов, плашећи
се да ће остати неиспуњен, да ће бити попут таласа који се скотрљао назад
од обале, да ће одбацити човека назад - од Христа ка демону. Старци
често говоре изокола, дајући човеку могућност избо- ра, али истовремено
довољно јасно како би човек који то жели могао да схвати како да
поступи. Неки одговарају примерима, као причама, други заодевају
благослов у форму савета. Често старци, осећајући да њихов благослов
неће бити испуњен, одговарају: "Не знам." Било је стараца који су смело
говорили: "Ја ћу се помолити, а ти ћеш добити одговор у околностима
свога живота."
Подсетићу да старац није астролог који погађа будућност по зве-
здама. Он осећа шта је потребно за човеково спасење и у неким случаје-
вима - за његову земаљску срећу, али он уопште није дужан да решава
сва свакодневна питања и проблеме, нарочито у наше доба, кад су лаж и
лицемерје постали практично животна норма у односима између љу- ди.
За њега је немогуће да благослови човека да буде лицемеран, да говори
неистину и томе слично, а захтевати истину у одређеним ситуа- цијама
значи благословити на мученички подвиг, за који ни издалека нису сви
способни.
Овде је присутно искушење за самог старца. Он не може да благо-
слови нечиста средства: то ће бити увреда самог благослова. Благосло-
вити да се не одступа од истине без обзира на све спољашње последице,
нарочито ако човек има породицу, значи рећи неискусном пливачу да
плива узводно уз реку. Постоји само један излаз: сам човек треба да се
измени. Међутим, измене се ретко дешавају брзо, потребни су дуготрај-
ни напор и молитва. Зато се старац труди да постепено доведе човека до
исправног решења и не жури с благословом. Није довољно добити
 136

одговор од старца. На овоме се благослов не завршава. Између старца и

човека који му се обратио успоставља се невидљива духовна веза. Ова
веза не сме да се прекине са завршетком било ког дела за које је духовник
упитан, већ треба да остане за читав живот. Ако је човек послушао
духовника, он га неће заборавити, већ ће почети да се моли као за рођеног.
Ако пак, упитавши није послушао, његово име као да се брише из
старчевог сећања и испада из молитве.
Непослушник је за учитеља "страно тело" које душа одбацује. За- то
духовника и ученика у духовном животу не дели растојање, већ непо-
слушање. Многи се налазе поред старца, срећу се с њим свакодневно и не
постају бољи, већ гори. Они не схватају да је благодат духовни огањ и да
се према њој треба постављати опрезно; ова ватра их не загрева, већ пали.
Код њих се рађа супарништво, љубомора, не духовна, већ те- лесна
везаност, они узнемиравају духовника свакодневним пословима мислећи
да ће му угодити. Овде на сцену ступају људске емоције, јача се осећање
гордости (хвалисање: "каквог духовног оца имам" итсл.). На крају ови
људи не само да не стичу никакву корист, већ губе чак и оно што су
имали.
Господ је рекао да се сав закон и пророци налазе у две заповести - о
љубави према Богу и о љубави према људима (в. Мт. 22,37-40). А овде
сећање на Бога постепено слаби, човек постаје некакав кумир, и љубав се
такође хлади, појављује се завист, недобронамерност, танана клевета
упућена од једног човека према другом и томе слично. Забора- вља се
главно - да је духовник - путовођа ка Богу: он треба да установи какве
преграде стоје између људске душе и Бога и да му помогне да их савлада.
Зато духовник није дат за разоноду, ради "комфора", није дат за
многословне разговоре, ради потајног супарништва, већ ради спасења.
Искрени послушник је увек са старцем, чак и ако их дели на хиља-
де километара. Већ смо рекли да молитва духовника има посебну силу у
односу на онога ко чува послушање. Међутим, постоји још и један
највиши степен испољавања овог закона духовног живота: кад послу-
шник чује у својој души одговор старца на растојању. Међутим, то ни
издалека није наша мера.
Постоји још једна карактеристична црта: прави послушник је увек
незадовољан собом, у смислу да увек сматра своје послушање недовољ-
ним. Он види у њему много грешака и мана, које треба исправљати, он
види како у чисти поток послушања доспева муљ његове самовоље и
грехова. Само послушање, као и све добродетељи, нема краја, оно от-
крива
136 човеку пут ка сталном усавршавању. Међутим, људи који говоре о
свом беспоговорном послушању као да се хвале пред собом и другима
делањем којем су тек приступили - као да су наводно овладали овом
врлином у потпуности и испунили подвиг самоодрицања, ови људи, не
видећи своје грехове и несавршенства, изненада падају, одбацујући сва-
ко послушање, и напуштају свог духовног оца, којем су се ватрено кле-
ли да ће бити одани. Или пак постепено почињу да крију од њега своје
грехове и прелазе на некакво млако лицемерје. Истински послушник
осећа радост због одсецања своје воље, али истовремено увиђа да је још
увек није одсекао до краја, да тако много рада предстоји. Истински
послушник доживљава као губитак, ако чак и мало, ако и за длаку,
одступи од воље старца и каје са за то као за свој пад.

СЛУГА БОЖИЈИ
У Светом Писму и у литургијским текстовима хришћанин се нази-
ва слугом Божијим. Слуга припада свом господару, он зависи само од
њега; слуга не може истовремено да припада двама господарима или да
бира господара по свом нахођењу. Древни закони су гласили: "Слуга мог
сина није мој слуга"; чак ни цар није могао да издаје налоге туђем слуги
(пример за ово је случај с Августом и Ведијем Полионом). А ми,
називајући себе слугама Божијим, најчешће лажемо: ми смо слуге другог
господара. Њему је име свет, а нашем срамном ропству - чове- коугађање.
Не говорим о спољашњем ропству, о систему насиља, што је практично
неизбежно сједињено са сваким државним системом, не говорим о
формалним правима или безакоњу, не говорим о уставима објављеним у
новинама и о сложеном систему "кочница" захваљујући којима они у
стварности постоје само на папиру. Спољашње насиље још увек не чини
човека слугом; спољашња неправичност и зло, по- стајући глобалне
чињенице историје, не одузимају човеку слободну вољу. Говорим о
унутрашњем ропству, о оној психолошкој преси, која стално гуши
човека, чини га превртљивцем, слугом људи који су му блиски, одузима
му вољу, претвара га у камелеона који стално мења своју боју. Ова клопка
у којој се човек налази попут рибе у мрежи јесу неписани закони света,
гордог, лажљивог, развратног, увек паганског света, његова правила,
обичаји, мишљења, оцене и представе, његове компликоване церемоније.
Све ово делује као хипноза у току које човек заборавља ко је. Свет
гледа на човека мноштвом змијских очију које доводе његову безвољну
 138

аф» 137

душу у стање укочености. Прича се да животиње под тежином змији- ног

погледа саме иду или пузе у сусрет овом гмизавцу. Кажу да на неке људе
исто тако делује призор огромног водопада; он их привлачи као магнет:
сломљена воља тражи да се потчини јачој вољи.
Човек којег је свет сломио најчешће му се покорава без супротста-
вљања. Веома многи, готово већи део хришћана, називају себе "слуга- ма
Божијим", а у ствари бирају "слободу" од Бога и од своје савести и постају
слуге другог божанства - грумена световних страсти. Ове стра- сти
попримају обличје добродетељи, остајући притом увек "блистави пороци"
лажног сјаја. Свет човеку нуди оно што има, што је накупио за време свог
постојања - отров гордости и сладострашћа, мржње и сластољубља.
Међутим, кад се отров продаје у кристалним чашама он не губи своју
смртоносност. Свет личи на глумца који је обукао царску одећу и ставио
на главу круну с лажним драгим камењем. Свет има своју шифру, свој
тајни језик: он гордост назива људским досто- јанством, распуштеност -
слободом, суровост - правичношћу, похоту и разврат - природом морала,
лаж мудрошћу, лицемерје хуманошћу и поштовањем човека, кукавичлук
кротошћу, безвољност смирењем, похлепу опрезом, распикућство
ширином душе, грубост искреношћу итд. Свет не примећује истинске
добродетељи, оне су од њега скривене; он види само оно што се може
разазнати у светлости реклама и позори- шних кулиса, он признаје само
параду лажних врлина, сматра светима учеснике процесије коледара.
Човек се, мало-помало, навикава на оно што му свет намеће. (Ка- жу
да се чак и кад се запосли у мртвачници човек адаптира и после неколико
дана престаје да осећа задах лешева који се распадају.) Човек се постепено
навикава да гледа кроз призму световних оцена и предста- ва. На почетку
још осећа да је лаж лаж, али се затим умара од супрот- стављања и прима
је на веру. Постоји бајка о томе како је сељак водио на продају бика, а
људи који су му долазили у сусрет називали су бика јарцем. Сељак се прво
љутио, затим је почео да сумња, а на крају је по- веровао да његов бик није
бик, већ заиста јарац. Тако нам свет намеће своје оцене, лепи на све своје
налепнице.
Они који желе да буду слободни од света личе на пливаче који
пливају уз реку. У време римских царева на арени Колосеума органи-
зовала се борба двојице гладијатора, од којих је један био окован у штит,
наоружан мачем и копљем, а други је држао нож и мрежу. Ако
наоружаном војнику не би пошло за руком да прати покрете против- ника,
мрежа бачена на њега спутавала би га са свих страна и чинила
138 ф
беспомоћним попут детета завијеног у пелене. Тада више нису помага- ли
тешки оклопи; противник би га лако бацио на земљу, стао ногом на
његове груди и забо му нож у грло. И ма како моћан интелект да је
поседовао човек, ако је доспео у заробљеништво света, исход њихове
борбе је већ унапред решен, јер Платону није помогла његова памет кад
га је сиракуски тиранин продао у ропство.
Робови су живели заједно са стоком у шупама и коњушницама свог
господара, а ми живимо у огромном затвору који се назива човекоуга-
ђање. Где је почетак овог заробљеништва? Какви су то окови у којима су
се изненада нашле наше ноге?
Овде је прво страх пред људима, нека бојажљивост која се рађа од
сталног, понекад тајног стремљења ка чулним насладама: душа изнемо-
гла од жудње за насладама увек је безвољна и испуњена кукавичлуком. У
наслади делује исти механизам: гаси се ум, човек се погружава у мрачна
недра своје подсвести и тамо осећа извесну сласт која личи на свраб коже
коју је напао екцем. Овај момент "сливања" људског духа с чулном
насладом увек је исти, без обзира да ли једемо укусну храну или гледамо
дело Леонарда да Винчија. У наслади се по правилу пара- лише воља.
Воља и наслада су антиподи, зато култ насладе доводи до робовања свету.
Понекад је узрок кукавичлука други: он је вештачки усађен у чове-
ка, тако шо је дете навикавано да се плаши свих људи уопште, почевши
од сопствених родитеља. Овакво опхођење с дететом углавном може да
се заврши на три начина. Први је - страх постаје стално стање, свет и људи
изазивају у човеку осећај бојазни, он је спреман да бежи од сукоба с
људима као дезертер с бојног поља. Други је - дете постаје озлојеђено и
касније, кад порасте, свети се, како родитељима који су заиста криви пред
њим, тако и својој деци која ништа нису крива. Треће - навикава се да лаже
и претвара се пред људима како би се обезбедио.
Кукавичлуку је близак други порок - лажно саосећање. Човек осе- ћа
оштру реакцију на стање или расположење другог човека; у суштини
говорећи, њему није жао овог другог човека, већ му је жао сопственог
поквареног расположења и зато је спреман да лаже и иде на уступке и
испуњава нечије каприце како би изашао из овог тешког духовног стања.
Од наведене болести пати знатан део хуманиста. Понекад ова- ква
"повратна спрега" настаје само у односу на узак круг рођака, при- јатеља
и познаника: човек постаје њихов слуга. Сентименталност га лишава
слободе и често се претвара у суровост у односу на друге људе.
Сентиментални су били многи џелати у нацистичким логорима смрти,
 140

који су нежно волели своју децу и слали сужње на погубљење уз звуке

музике (наши, домаћи џелати, нису били сентиментални).
За свет нас везује лажна представа о пријатељству као савезу који
захтева солидарност у свему, Ми на пријатељство гледамо као на ме-
ђусобну помоћ и извесну "гаранцију". Молбу својих пријатеља обично
оцењујемо с тачке гледишта њене тешкоће и наших могућности, али се
ретко замишљамо над тим да ли је ова молба морална, да ли ће наша помоћ
причинити зло и штету другим, нама непознатим људима; они за нас као
да не постоје. На пример, човека моле да помогне некоме да се упише у
школску установу за коју је пријављен велики број људи. Човек пристаје,
налази могућност да учини протекцију ради пријатељства (а да и не
говорим о другим, прагматичнијим мотивима), његова молба се
задовољава и на крају губи место непознати, али можда достојнији човек.
Чини се преступ: од човека је украдена, одузета могућност да се школује,
и ово се сматра "пријатељском услугом", а не подлошћу и разбојништвом;
ово личи на ситуацију када злочинац не осећа грижу савести само зато што
у мраку није добро видео лице своје жртве.
Кад се нека ствар тиче рођака и ближњих, често за судије престају да
постоје сзакони, а за проповеднике - Јеванђеље. Зато пријатељска,
породична солидарност, прерастајући у реципрочни, затворени круг,
постаје један од најтежих облика робовања свету, нешто попут при-
силних радова на галији (притом се веслач закован у окове диви томе како
галија брзо и складно плови). Пристрасност према пријатељима и
ближњима или пак међусобна рачуница чини човека неправичним пре- ма
другима. Међу древним хришћанима које су пагани приморавали да се
одрекну Христа било је и таквих који, издржавши физичка мучења, нису
касније могли да издрже пред молбом рођака и одрекли су Га се.
Пристрасност према рођацима и пријатељима ствара за човека два
света: један, који се налази у осветљеном пољу, јесу његови ближњи;
други чине сви остали људи. Овај други свет као да је погружен у таму: за
човека он не постоји или га дотиче веома мало. Човек чија је воља
ослабила због везаности за ближње је већ потенцијални злочинац, он
беспоговорно ради оно што му нареди свет - његов сурови господар.
Слугом људи чини нас и лажни осећај захвалности. Човек сматра да,
добивши помоћ од другог, мора да "одради" то као најамник који је
унапред добио плату. Тако добро које му је неко учинио као тешко бре- ме
пада на његова плећа. Овде се не ради о осећању захвалности. Свети Оци
су рекли: "Добро које ти је учињено урежи у камену како сећање на њега
време не би спрало." Овде је присутно нешто друго: човек се
140 ф
не захваљује Богу Који му је помогао изабравши човека за Своје оруђе,
за инструмент Свог Промисла, већ, заборављајући на Бога, види само
спроводника Његове милости. А осећање своје захвалности испољава у
виду жеље да "плати”, често повлађујући притом страстима и грехови-
ма свог доброчинитеља, односно фактички му за добро плаћа злом.
Захвалност је осећање које пре свега у човеку који је пружио по- моћ
или доброчинство треба да претпостави несебичност: за шта му се друго
захваљивати? Ово осећање може да подстакне човека на уз- вратно
дејство, ако за то постоји нужност, али не може да га натера да игра само
зато што је наручена музика. Кад се губи нада у Бога, настаје потреба да
се човек узда у човека. Егоизам захтева гаранцију и осигу- рање;
инстинкт је гмизаво осећање, он тражи материјални ослонац, ослањање
на нешто или на некога.

НЕ ТРЕБА ТРАЖИТИ БОЖИЈЕ ВЕЋ БОГА

Данас је почело да се шири учење о томе да човек може да се спаси
својим добрим делима (односно да су она сама довољна за његово спасе-
ње). Овде су померени акценти. Ако се раније говорило да Бог спасава
човека, у данашњу представу се све више усађује мисао да човек сам себе
спасава, а Бог му даје вечни живот као обавезну награду за његов труд.
Ако се савремени човек упита шта је вечни живот, он ће рећи: "То је
рајски живот, то је место дивне лепоте и вечне радости; то је место и
стање у којима су укинути свако зло, смрт, трулежност, несклад, у којем
ништа не помрачава људску душу; вечно пребивање тамо где пре- бивају
Анђели и свети и у које Божанство нисходи Својом неизрецивом
светлошћу." И овде су опет померени акценти: вечни живот је место
блаженства и стање које се карактерише као радост душе. Међутим, овде
је пропуштено нешто веома важно, а то је: Бог не даје само Своје, што
само по себи већ превазилази људски разум, већ даје Себе Самог, чини
човека богом по благодати. Пред овим даром сва људска дела не могу да
не изгледају бесконачно мала. Господ је обећао да ће дати за дела
милосрђа узвратити неизмерно већимуздарјем, али овде Он даје човеку
нешто с чим се ништа не може упоредити, што нема аналогије, оно што
премашује све људске појмове: даје Себе Самог. О каквим заслугама овде
може да се говори? Како се може "зарадити" Бог, како се Бог може добити
као награда? Овде је тајна мистичне љубави Бо- жанства према људској
души. Остало је потребно само како би зов ове љубави био услишен.
 142

ф 141

Трагедија савремених хришћана састоји се у томе што они траже

Божије као своје наслеђе, али не траже Самог Бога као извор вечног
живота. Њима је несхватљив светоотачки израз обожење; њима је не-
схватљиво шта значи постати бог по благодати. Не схватајући, они то ни
не желе. Они желе само повратак изгубљеног Едема као предивног врта
где цвета небеско цвеће, где нема старости и смрти. За њих добра дела
постају својеврсна гаранција за добијање вечног блаженства. Ме- ђутим,
тајна оваплоћења Сина Божијег, тајна искупљења - не само као повратак
у безгрешно стање, већ и као пут душе ка Богу кроз удеони- чење у
Његовој Божанској светлости, кроз усхођење и озарење, кроз улажење у
Божански живот, пут вечног бесконачног богоуподобљења је нашим
савременицима несхватљив.
На Крсту је Господ нас заменио Собом. У црквеним Тајнама Дух
Свети припрема људску душу за нови живот кроз сједињење с њом,
сразмерно њеној припремљености за ово сједињење. Спасење је велики
дар, а савремени човек гледа на њега као на нешто обавезно и као на
нешто што одговара достојанству самог човека. Треба схватити шта је
главно, шта је највиши човеков циљ. Коначни и истовремено бесконач-
ни човеков циљ јесте обожење. Оно се остварује једино посредством
благодати. Благодат се човеку даје само у Цркви, у овом пољу вечне
Божанске светлости која је у узајамном дејству с људском душом и не-
видљиво је просветљује (у неким случајевима ово просветљење душе
Божанском светлошћу може бити толико јако да постаје очигледно,
видљиво чак и за људе из околине).
Тајне Цркве за своју основу имају искупитељску жртву Христа Спа-
ситеља. Господ је, заволевши нас још пре нашег постојања, испунио све
како би нам даровао не само Своја неизрецива добра, већ и Себе. Спасене
Он види као одраз Свог неизрецивог образа, у спасенима пре- бива као у
живим, бесмртним, нерукотвореним храмовима. За њих је Он све -
почетак и крај. Без освећења благодаћу спасење није могуће. Они који
говоре о спасењу само кроз добра дела самим тим стављају известан знак
једнакости између ових дела и дарова Божијих, док су добра дела само
услов за испољавање и развој осећања љубави, пошто су љубав према
Богу и љубав према људима неодвојиве једна од друге. Човек са својим
добрим делима, који се нада да ће за њих добити спа- сење, личи на
просјака који, сакупивши неколико бакрених новчића, мисли да се за њих
може купити царски дворац.
За спасење је потребан преображај човека. Овај преображај Ду- хом
Светим почиње на земљи, у Цркви, и с преласком у Цркву Небеску
142 ф
не завршава се никада. Само благодаћу Духа Светог, Који делује у Цркви,
човек може да постане бог по благодати у вечности.

ДУХОВНО И ДУШЕВНО
Једна од грешака у духовном животу коју стално уочавамо јесте
непознавање разлика између душевне и духовне делатности човека или
неумење разликовања ове две аутономне области његове делатности.
Модус постојања свих јереси и црквених раскола јесте у суштини погру-
жавање у душевни живот и притом имитација духовних стања.
Свако лажно учење јесте бунт душе (тачније, душевних страсти и пре
свега гордости и похоте) против духа, бунт душе, која призивајући за своје
савезнике машту и сједињујући се с демонским силама ствара нешто као
бајковити замак посредством своје домишљате еуристике и емоција. У
овом замку, који је створила његова сопствена уобразиља, човек живи до
саме смрти.
Сам по себи душевни живот представља потпуно легитимну стра- ну
земаљског постојања човека. Чак и више од тога: без њега човек не би
могао да постоји. Али овде је неопходно поштовање строге хи- јерархије:
ако је тело слушкиња душе, душа мора бити слушкиња ду- ха. Уколико је
ова суобрдинација нарушена, дух се затвара у себе, он као да се
добровољно одриче онога што му с правом припада и уступа своје место
освајачу. Слуга који је неочекивано добио власт не може да живи по
ранијим законима. Због тога почиње поновно оцењивање претходних
вредности. Као што се за време револуција уништава ари- стократски слој,
интелектуалне снаге земље, и њихово место заузимају популисти и
лажљивци, тако после победе душе над духом човек губи способности
духа као што су созерцање, прозрење, унутрашњи логос срца, духовне
интуиције и способност да се разликују мрачне и светле силе које делују
како у космосу, тако и у његовој сопственој души. Ум затвара своје око
окренуто ка вечности и душа остаје слепа. Овде почи- ње нови процес:
измишљање и конструисање вере.
Вера је савез Бесконачног с коначним, Вечног с оним што је ство-
рено у времену, Творца с Његовом творевином, Бога с човеком. Јереси
желе да изврну поредак: да га претворе у савез човека с Богом, односно да
не прихвате услове дате у Откровењу, већ да поставе Богу своје услове.
Због тога је лажно учење одрицање Божанског Откровења и његова
замена неким плодом измишљања страсног ума. Свако лажно учење је
потурање уместо Божанског Откровења каснијих фалсифи-
 144

<ф> 143

ката, и као што се Откровење чува у светом Предању, тако се лажне

традиције чувају реформаторством.
Вера је савез. Међутим, то је савез динамичан, који претпоставља
зближавање и сједињење. Сједињење је могуће само кроз уподобљење,
зато је вера пут уподобљења људске душе Божанству и борба с оним што
води душу ка другачијем постојању, ка губитку образа Божијег, што се на
црквенословенском језику прецизно назива безобразије.
Након што душа освоји област духа, одговорност за "духовни живот"
преузимају на себе две најгоре страсти: гордост и похота. Гор- дост никако
не може да уподоби човека Божанству, али га с успехом уподобљава
демону. Похота не може да воли Бога и зато имитира ре- лигиозно осећање
страсним поривима и надахнућем. У неким сектама ова танана
космофилија завршава се падом у еротику.
Православном хришћанину је неопходно умеће разликовања ду-
ховног од душевног. Душевно је оно што нам органски припада, али је
душа након пада у грех погођена болешћу и њене силе и осећања су стекли
болестан карактер страствености; због тога дух треба да вла- да над душом,
да је оживљава својим импулсима, да укроћује страсти, препорађа у њој
оно добро које је остало неоштећено грехом. Зато реч "душевни" нема
једнозначан, негативан карактер: то су силе и способ- ности које су човеку
дате ради живота на земљи. Душа, налазећи се у стању болести, као да се
колеба између живота и смрти. Међутим, не потчињавајући себе духу, она
се одриче могућности препорода и онога што називамо вечним животом.
Сама вера је процес исцелења. Поље душе на земљи је људско оп-
штење, породица, заједништво интереса и емоционалних веза. То је поље
узајамне подршке и зависности, поље храпаво и колебљиво, поље на којем
могу да се испољавају како племенита осећања, тако и ниске страсти душе,
поље високог напона, које понекад обузима, као да гута човека, због чега
се повлачи и престаје да делује његов дух, затварајући се у себе.
Поље духа је вечност. Оно је као излаз из земљине теже. То је усме-
реност ума ка Божанству, то је буђење логоса срца кроз молитву.
Нарочито често се мешају два појма - духовне и душевне љуба- ви.
Духовна љубав види у човеку оно што је вечно - образ и подоби- је Божије,
што је за њу изнад свега и драгоценије од свега. Највећа радост за њу
састоји се у томе да вољени припада Богу. Она не тражи своје (в. 1 Кор. 13,
8), зато што је њен удео Бог, а у Богу има све. Она не може никога да
изгуби, јер и не тражи да буде узвра-
144 ф
ћена. За љубав према човеку души Својом љубављу одговара Бог, или рећи
ћемо на други начин: она мистички воли Христа кроз бла- годат која живи
у човеку као у Његовом образу, а не емпиријског, страсног, човека који се
стално мења, којег је псалмопојац назвао лажју (в. Пс. 115, 2). Видећи
величину човека као образа Божијег, а не болестан грумен нерава и плоти,
она се до самог краја нада његовом спасењу, сећајући се пролазности и
несталности овог живо- та, у којем смрт све прождире. Она се не гневи и
не љути; будући чиста и једноставна, она верује ономе кога воли, иако би
ова вера била преварена хиљаду пута (в. 1 Кор. 13, 5, 7). Ако је боли, не
боли је због себе, већ због другог. Ова љубав је дар Духа Светог, и
истовремено је природна људском духу, јер је човек рођен ње ради. У
духовној љубави има више мудрости него у свим књигама које су
философи написали. У њој има више лепоте него у свим уметнич- ким
делима скривеним иза музејских врата. Ова љубав је истински човеков
живот.
Душевна љубав је зависност од онога кога волиш, у њој нема сло-
боде. То је љубав према плоти, а пошто је плот трулежна, подлеже
трулежности и све је у њој трулежност; душевна љубав мења реалност за
фантазију, она види оно што жели да види, а не оно што јесте у стварности.
У њој су непрекидно присутни немир и забринутост: не- мир - како стећи,
забринутост - како не изгубити; разочарање, кад се човек освести од
сопствених фантазија.
Душевна љубав нема ослонац у самом човеку: то је ватромет осе-
ћања који, почевши да се разгорева, изненада, исто тако може да се угаси.
Како се често душевна љубав смењује равнодушношћу и оту- ђењем, како
често прелази у мржњу! Душевна љубав се не исцрпљује телесном
привлачношћу: постоји, на пример, пријатељска љубав. Али како је лабава
ова љубав! Како често она не издржава ни најмање искушење и разбија се
као кристална чаша од лаког ударца. Како често успешни друг среће свог
некадашњег пријатеља и гледа на њега потпуно другим очима, као да су
новац или власт његово срце учинили каменим, и пријатељ осећа да је
између њих настала дистанца која се не може измерити ни хиљадама
километара. Практично сва поезија је плач због неузвраћене или
изгубљене љубави. У основи готово свих позоришних представа је прича
о разбијеној љубави која доводи до патње, очајања или освете.
Хришћанин мора да се издигне изнад душевне љубави. Он не сме да
се налази као сужањ у њеној власти. Само борба са страстима може
 146

да открије пут ка духовној љубави, само духовна љубав ће, ако не осве- ти,
просветлити душевну љубав.
Дух тражи Бога, због тогасе на земљи задовољава малим. Духовна
љубав даје човеку срећу као унутрашње стање. Он може да буде срећан и
задовољан малим. Душа која је "искључена" из духа налази се у непре-
станом трагању, она тражи много, али се не задовољава ничим. Зато је
колебају, као таласи површину мора, два осећања: страх и гнев. Кад се
човек плаши или мрзи некога, то је сигуран знак да у њему оскудева
духовни живот и да је упао у живо блато душевности.
Нарочито велика искушења за духовни живот представљају власт и
богатство. Човек, уздајући се у њих, престаје да се узда у Бога и за- једно с
уздањем губи веру и љубав. И отвара се директан пут за то да човека поробе
његове сопствене страсти. Страст је незасита: пошто је задовољена, она
затим устаје с новом силом. Због тога богатство и власт најчешће
погубљују оне који су их се дочепали. Зато је тешко наћи љубав међу
богатима и онима који поседују власт. Што се више човек пење узбрдо,
теже му је да дише. Међутим, овде главна препрека за љубав нису власт и
богатство сами по себи, већ везаност за њих, узда- ње у њих, њихово
оваплоћење у оно чудовиште које гута људско срце.
Господ је рекао: мир Свој дајем вам (Јн. 14,27). Овај мир је благо- дат
Духа Светог. Да је прими може само људски дух, како би затим осе- нио
светлошћу душу у којој су присутни стални немир, смена емоција,
супротстављање мисли. Сама суштина аскетике се састоји у умећу да човек
потчињава душу духу, а дух - благодати. Хришћанин треба да уме да
разграничи област душевног и област духовног како би дао шру шрево, а
Божије Бо1у (Мт. 22,21): свету - онај данак који треба да му плати
посредством живота своје душе, Богу - оно што треба да Му да кроз
стремљење духа ка вечности и Вечном, а то је једино чиме човек може да
оправда своје име и призвање.
Све верске заблуде су фалсификат реалности, коју прихвата дух који
не машта, не анализира, већ види, душевним осећањима, силом уобразиље
или фантазијама ума спутаног логиком и рационалном моралистиком.
Готово сва душевна осећања имају своје духовне аналоге, који се сада,
након грехопада осећања, подвргнути деградацији, тешко уоча- вају.
Супротност љубави представља мржња. Ово је мрачно осећање које човека
чини потенцијалним убицом спремним да "вежба" убиство непријатеља у
својим мислима, осећање, које тако често доживљавамо и које поседује свој
духовни аналог. То је концентрација,усредсређива-
146 ф
ње духа у молитви, кад он не прима туђе помисли и утиске и мрзи их
бестрасном мржњом. То је сила с којом дух одбија нападе демонских сила
на душу. Мржња је способност духа да мрзи оно што му је туђе по
природи, што спречава његов једини циљ - богоопштење. Духовна мр-
жња је стално анатемисање демона и греха. Што је јача духовна љубав,
силније човек мрзи све што може да је угаси или смањи. Што јаче дух тежи
ка Богу, тим више човек мрзи све што служи као препрека на пу- ту ка
Њему. Духовна мржња се испољава као аскетско делање - бдење и
стражење ума над срцем, које одбацује и одбија као непријатеља све што
продире у светлосно поље молитве.
Г оспод не говори само о љубави, већ и о мржњи према ближњима (в.
Лк. 14,26). То је бестрасна, рекли бисмо, света мржња која не даје духу да
се поробљава земаљском, телесном везаношћу, стављајући чове- ка изнад
душевне љубави. У овој мржњи је стални подвиг аскета који су се одрекли
света ради Јединог Бога. Света мржња не руши породичну и пријатељску
љубав, већ је ставља под контролу духа, даје јој место које јој припада у
хијерархији вредности, ослобађа човека од ропства везаностима, од
безвољног потчињавања емоцијама и страстима. Ду- ховни човек је више
од душевног пажљив према својим пријатељима, одговорнији је у свом
раду, дубље осећа дужност према својој породици и истовремено је
слободан од насиља ових унутрашњих веза које му тако често одузимају
вољу и приморавају га да чини грехове и злочине ради оних које воли
слепом, душевном љубављу.
Човек има циљ ван граница овог света, идеал који се увек налази
испред њега, који као да му се помало открива из вечности. Зато свет не
види као једину и самодовољну вредност, већ као слику која је изображе-
на на позадини вечности, и сам земаљски живот као пут ка вечности.
Свети Оци су сматрали непознавање и незнање лажном усмерено-
шћу душевне делатности, која се рађа од непостојања жеље код људи да
знају оно што противречи људским страстима, а пре свега гордости и
похоти. То је бекство у незнање и заборав као у неку мрачну јаму где се
комешају, као змије, наше страсти. Човек често бежи од знања ка за њега
непотребном многознању да не би оставио ни место ни време за по- знање
главног. Кад с таквим човеком човек говори о Богу, о одговорно- сти за
своје поступке, он, ослањајући се на умишљено многознање, тежи ка томе
да се заштити од овог знања и понекад почиње да личи на јежа који се од
додира скупља у клупко и претвара у бодљикаву лоптицу.
Међутим, ма како чудно било на први поглед, ово незнање такође има
духовни аналог. Дух је око душе, устремљеност ка Богу. За д у х ј е
 148

највише знање и мудрост - созерцање. Оно се састоји од пажње (устре-

мљености духа ка Божанству), пребивања (задржавања духа у овом стању,
односно молитвеној усредсређености) и доживљаја невидљиве светлости
Божанства, који се такође може назвати приближавањем Богу и
преображајем човека. Созерцање је везано за вољну жељу да се не зна оно
што је испод богопознања, ограничавање душевног мно- гознања и његово
свођење само на неопходно. Овде се духовно знање супротставља
душевној радозналости.
Подвиг исихаста се темељи на овом вољном неприхватању и свође-
њу спољашњих утисака на минимум, како би се силе духа ослободиле за
богопознање. Један од философа-мистичара је назвао своју књигу:
"Мудрост незнања".
Свети Оци уче да је основа свих грехова самољубље. Међутим, и ов-
де можемо да нађемо духовни аналог. Обично се самољубље човеково
поистовећује с његовим телом и тежи ка задовољењу његових страсти и
инстинкта. Оно се показује у жељењу богатства и власти, у тежњи ка
комфору, понекад у прекомерној, ненормалној бризи за своје здравље, која
подсећа на бригу фараона за мумифицирање свог тела у нади да ће себи
обезбедити земаљску бесмртност и томе слично.
Међутим, постоји и исправно самољубље: то је поистовећивање
човека пре свега не с телом, већ с духом и брига за стање духа, за ту искру
вечности. Дух налази себе и открива своје силе у богоопштењу, због тога
правилна љубав према себи не противречи љубави према Бо- гу, већ се
стиче у њој. Обично самољубље држи човека у стању непре- кидног
конфликта с људима који га окружују. Овај конфликт може да поприми
различите форме: од отворених свађа до скривених против- речности, као
логорска ватра која тихо гори, али испуњава атмосферу димом. Самољубље
засновано на страстима условљава сукоб са страсти- ма и претензијама
других људи, рађа лаж и насиље и претвара живот људи у међусобну борбу.
Духовна љубав је слободна од подела на своје и туђе; где је она, тамо нема
ни освајања туђег, ни губитка свог. Удео ове љубави је Бог, Који је
јединствен и нераздељив. Онај ко је стекао благодат самим својим
постојањем помаже другима, већ самим својим присуством уноси небески
мир у метеж који влада на земљи. Зато онај ко воли себе, своју душу, често
постаје супарник и противник другима, док онај ко воли свој дух, који је
постао спроводник, својеврстан зрак Божанске светлости, бива њихов
доброчинитељ. Духу припада оно што је вечно, а души оно што је пролазно.
148

ТРАГИЧНИ ВЕК
Наш век је посебан, трагичан. Осећај је такав као да присуству- јемо
последњем чину историјске трагедије. Човечанство је током сво- је
историје увек представљало болестан организам који грех разједа као чир.
Међутим, сад изгледа да је болест достигла свој последњи стадијум и да
прелази у агонију. Нашу планету непрекидно потресају ратови, природне
непогоде и катаклизме, стиче се утисак да се земља уморила од људи и
жели да их збаци као инсекте са свог тела. Не само хришћани, већ и људи
других религија, па и неверујући осећају знаке краја који се ближи.
Чини нам се да је главни знак апокалипсе оскудица љубави и ду-
ховна дегенерација човечанства. Грех је увек постојао. Први син првог
човека је из зависти убио свог брата (в. 1 Мој. 4,1-8). Од тада крвава киша
пада на земљу седам хиљада година. Љубав је она тајанствена сила која
човеку омогућава да доживљава другог човека као себе са- мог, као да
живи у другом човеку, да се радује његовим радостима, да тугује због
његове туге, да болује због његове боли. Данас је човек унутрашње
изолован од других. Душа као да му се скаменила, срце се сузило и не
може да прихвати другог човека. Штавише, човек види у другом исто тако
туђе и према њему равнодушно биће. Грех је постојао увек, али је поред
греха постојало и добро; грех је остао какав је био, само је попримио
бестидније форме и престао да се крије. Он постаје све циничнији, а добро
катастрофално нестаје.
Човек не само што је изгубио ближњег, већ је уједно изгубио себе
самог. Он је угасио свој дух, оскрнавио је своју душу, поистоветио се с
парчетом меса. Потчинио је самог себе ниским страстима и постао је
жртва страшне самообмане. Данашњи људи, без обзира да ли су сиро-
машни или богати, подједнако су несрећни. Само можда богаташ има
више времена и средстава да разврати и унакази самог себе, да се нару- га
образу Божијем који му је дат. Живот без љубави постаје монотон и
незанимљив. Штавише, данас човек често чак ни не схвата шта значи реч
"љубав", изједначавајући у својој свести ово осећање са страшћу, са
заљубљеношћу, с крвном везаношћу, с оним што га повезује с најни- жим
и слепим жељама. А љубав као духовно јединство, као осећање са-
милости према ближњем, као умеће да се види лепота образа Божијег у
другом човеку, као пожртвованост, је изгубљена.
 150

ф 149

На смену страсти долази осећај губитка и празнине, а често и од-

вратности; зато је страст својеврсна ђавоља карикатура љубави. Страст не
даје срећу, то је мехур од сапунице, који светлуца на сунцу, али се након
неколико тренутака претвара у мокру флеку. Управо због од- суства
љубави живот постаје умртвљен и туробан, као да је офарбан у сиву боју.
Дан се смењује даном, један следи за другим, као прамени магле који се
ковитлају по земљи, а душа говори: "То није оно што бих ја желела." Човек
можда не схвата шта жели, али ипак осећа у свом срцу да је то лажни
живот. Он жели да побегне од њега. Неко свим си- лама тежи ка стицању
новца, сматрајући да ће, кад прикупи довољно средстава, за њега почети
прави живот. Други траже заборав у раду. Може бити да он никоме није
потребан, али погружавајући се у свој мрављи рад људи као да се
искључују из овог живота. Трећи траже заборав у алкохолу и наркотицима,
у рок-музици, у додиру с демон- ским светом, надајући се да ће се на тај
начин удаљити од сивила своје свакодневице, заборавити своје духовно
сиромаштво. Многи проводе живот у разврату, као да желе да дају
анестезију сопственој савести, односно да је учине апсолутно
безосећајном. И премда им разврат не пружа срећу, они траже исти заборав
у овој прљавој мочвари, некакву насладу у скрнављењу себе самих.
Ако се погледа човек који се препушта разврату, угледаћемо у ње- му
не човека, већ демона, који на све начине покушава да оскрнави ону
нерукотворену икону коју је Господ дао људском духу, - честицу Свог
сјаја, зрак Своје светлости. Чини се да је овај човек употребио све силе
своје уобразиље како би се претворио у грумен смрдљивог блата.
Грех у мистичкој равни представља спајање душе са сатаном. Грех је
жеља да се човек уподоби сатани, чак и ако то не схвата разумом. Грех је
жеља да искуси осећање лета кроз пад у бездан. Посредством греха у
човековој души се урезује лик демона, ствара се тајни савез из- међу
човека и палог анђела. И премда на почетку савест говори човеку да се
предаје у руке свом убици, овај глас постаје све тиши и човек с некаквом
злобом гуши чак и њен шапат. Он жели да је разапне својим грехом, како
би што пре умукла заувек. Сатана му, као пријатељ, пру- жа руку и он се
хвата за њу без размишљања. Међутим, демон не може да пружи човеку
оно што сам не поседује: он нема мира, и грешник је увек немиран; сатана
не осећа радост, и грешник је увек погружен у некакав мрак. Његов живот
пролази у сталном метежу - између крат- ке опијености и унутрашње
чамотиње, које често покушава да сакрије иза глумљења веселости. Сатана
је дух таме, и код грешника нема све-
 *ф>
150

тлости у души: тама се одражава чак и у његовим очима и отиснута је као

печат на његовом лицу; сатана је дух гордости, и човек је у свом палом
стању горд и самољубив; сатана је човекоубица, и грешник се све време
налази у стању раздражености, зло које је стекао лако се претвара у јарост
и гнев. Сатана је већ осуђен на вечне муке, и живот грешника овде, на
земљи, ако се завири у дубину његове душе, види се, није ништа друго до
мучење; тако се мучи безумник који лиже сечиво бритве намазано медом,
тако се мучи сужањ који у тамници ишчекује своју смрт.
Грешник Бога, чак и ако верује у Њега, не осећа: грех га је лишио
Божанске благодати, и он не може да воли Бога. У неким тренуцима
обузима га предосећај вечне погибли, вечне самоће, вечне напуште- ности,
али он најчешће опет тражи заборав у греху. За човека који је изгубио Бога
земаљски живот постаје мучна трагикомедија, својеврсно предворје пакла.
А шта рећи за оне које овај свет назива "пристојним људима"? У су-
штини, реч "пристојност" означава поштовање одређених закона. Ако би
макар само на неколико сати могло да се осветли, да се начини очи-
гледним за све оно што се дешава у души ових "пристојних људи", кад би
се могле показати, као на екрану, мисли и представе који настају у
њиховом срцу и пролазе кроз њихову свест, видели бисмо исте оне ду-
ховне звери и змије, исте оне хоботнице које су обавиле њихова срца.
Пристојност људи без вере у Бога је исти онај леш, само обучен у другу
одећу; ако у њиховом срцу нема вере и љубави, онда је и тамо живот пун
лажи, грехова и унутрашњих разочарања.
Међутим, зар је могуће да је живот бесциљан? Најбољи пагани нису
могли да схвате зашто човек живи, као што не може да изађе из лавиринта
онај ко у рукама нема нит-путовођу. Најдубљи и морално нај- осетљивији
од њих - Сенека - сматрао је да је велика срећа за човека дг живот заврши
самоубиством. Највећи источњачки песник Омар Хаја писао је да нико од
мудраца није нашао пут из ове мрачне ноћи. Са\ је Христос открио свету
вечну Божанску светлост, указао пут ка пре< бражају, уништио смрт
Својим Васкрсењем. Само се за хришћанина открила могућност да врати
оно што је најстрашније изгубити - љубав према Богу и уједно љубав према
људима. Само је хришћанима дата Бо- жанска сила за борбу с грехом и
страстима: то је сила благодати. Само су хришћанима дати права радост и
спокој душе у мукама и невољама.
Човек је створен као боголико биће, али је по сопственом хтењу, по
сопственој вољи он постао сличан демонима. Хришћанство је мо-
 152

ф 151

гућност повратка човеку образа и подобија Божијег. Међутим, овај

повратак се достиже кроз борбу са сопственим страстима, са злом у самом
себи, и зато је земаљски живот борба. Да би победио у рату, војник мора
да буде спреман да умре, а хришћанин мора сваког часа да умире за своје
страсти и грех, за везаност за пролазни свет, да умире за привидан живот,
како би добио живот истински, како би већ овде, у помрчини земље видео
вечну светлост.

МИСТИКА И РЕЛИГИЈА
По чему се мистика разликује од религије? Мистика представља
искуство додира с вечношћу, осећање највише реалности, осећање онога
што јесте тајанствено Биће, Које стоји над текућом бујицом вре- мена, ван
граница материјалног света и истовремено продире у ову материјалност и
обасјава је. Мистика је доживљај тајанственог сусре- та с Оним Ко је
неухватљив за људску мисао, недоступан за телесна осећања, неизрецив
речју; с Оним Ко је истовремено у нашој близини и бесконачно далек, Ко
је у тренутку сусрета највећа очигледност и истовремено увек остаје
несазнатив; Ко нас тражи, али жели да ми Њега тражимо; Ко је за човека
највећа срећа, ради поседовања Којег се треба одрећи себе и покорити свој
дух Њему. Ако се мистичар упита за име Бога, он ће рећи: "Прво име је
Сушти (Онај Који јесте), а друго је - Несазнативи."
Религија је неодвојива од мистике, међутим, обраћа се целој лич-
ности, отварајући пут и дајући средства за вечно богоопштење. Основа
религије је откровење, које се прима кроз веру. Вера даје знања, која се
потврђују мистичким искуством. Вера открива Бога као Личност и
одређује услове у којима коначно може да се сједини с Бесконачним кроз
озарење Божанском светлошћу. Откровење је усмерено на три силе душе:
на разум - догматика, на вољу - заповести и правила Цркве, на осећања -
богослужење и молитва. Мистика је језгро или срце рели- гије. Без ње се
религија распада: догматика постаје философија, морал (заповести) -
норме друштвеног морала, а богослужење - естетика. Ван мистике Црква
представља социјално-историјску институцију.
Са своје стране, без религије (овде имамо у виду Православље)
мистика постаје нешто субјективно, аморфно. А пошто духовни свет
садржи у себи и духовно зло, концентрисано у палим анђеоским бићи- ма,
мистика је ван религије сједињена с лажним религијама и доводи човека
до демонизма. Зато је за нас тако важна припадност Православ-
152 ф
ној Цркви, овом највишем критеријуму духовне истине. Због тога нам
теософија и екуменизам изгледају као добровољно разоружање пред
силама космичког зла и демонском лажју. Православна мистика се за-
снива на осећају тајне, осећању свештеног страха пред Саздатељем све-
та и у извесном смислу пред Његовим створењима у којима мистичар као
да види сенку Божанства.
Мистика је нераскидиво повезана с аскетизмом. Првородни грех који
је погодио читаво човечанство испољава се у демонским импул- сима и
страстима. Човек је спој добра и зла, узвишеног и ниског, ан- ђеоског и
демонског. Он се стално налази у стању унутрашње борбе са самим собом;
он је раскрсница мрачних и светлих сила које делују на његову душу.
Његова воља личи на клатно које се колеба између два пола - врлине и
греха. Његово срце је драги камен који он може да поклони Богу или да га
да сатани. Зато су мистичару неопхоцни аскетизам и послушање Цркви.
Без аскетизма, који укроћује страсти, и без послушања Цркви као извору
освећења, он се лишава помоћи благодати - једине силе која је у стању да
обузда демонске импулсе у човековој души.
Католицизам је изврнуо појам о првородном греху и тиме "успа- вао"
човека. Он је аскетизам свео на минимум оставивши га у наслеђе само
малобројним монашким редовима. Протестантизам обично на аскетизам
гледа као на патологију. Сликовито говорећи, католицизам је срушио
зидине аскетике, а протестантизам је однео њихово послед- ње камење за
изградњу световних здања. Он је аскетизам заменио дру- гим појмовима:
умереност, штедљивост и поредак. И у католичкој и у протестантској
религији мистика је уништена или деформисана. У јед- ном случају њу ће
заменити морализам, а у другом она често поприма окултни карактер
(због чега у наше време постоје и постају популарни различити окултни
правци и школе).
Природно је да човек који је изгубио или деформисао своје ми-
стичко осећање, за којег је религија сведена на морал, никако не може да
схвати каква је разлика између Православља, католицизма и
протестантизма. Он их је свестан као разлика у историјској тра- дицији и
негодује због чега се хришћанске конфесије, а затим и све религије
уопште не уједине на основу општих моралних принципа. Веру у
Православље као једину могућност истинског, благодатног богоопштења
он сматра дефицитом љубави према људима, верском гордошћу,
опскурантизмом, а у неким случајевима - злонамерношћу против
човечанства.
 154

*ф» 153

Међутим, кад јувелир не би запажао разлику између врста драго-

цених метала и камења, већ би тврдио да су сви једнаки, људи би га на-
звали лаиком. Његово највише знање требало је да се покаже управо у
умећу разликовања њихових својстава и одређивању њихове вредности.
Ако човеку сви предмети изгледају као да су обојени једном бојом, ово не
говори о ширини погледа, о оштрини вида, већ о болести очију. Кад би
неко изјавио да између философских система нема разлике и да се сви
подударају у оном главном, људи би га назвали незналицом, чове- ком који
није упознатс различитим философским постулатима. А овде ми тврдимо
само једно: без мистике се не може схватити и оценити пра- вославна вера;
човек који је лишен мистике неће бити православац, чак и ако би себе
таквим сматрао, већ само рационалиста "православног обреда". Без
мистике и аскетизма није могуће осетити реалност право- славних догмата,
а без исповедања догмата и учествовања у црквеним Тајнама не може се
стећи богатство мистике, Таворска светлост, а не лажна мистика која
заслепљује човека одбљесцима пакленог пламена и затим погружава душу
у непробојну таму. Зато је за нас Бог највиша од свих вредности, а
Православље онај тајанствени Синај на којем се Божанство јавља човеку.

ДУШЕВНА БОЛЕСТ
Шта представља душевна болест? Психијатрији је немогуће да изађе
на крај с њом, као што савремена онкологија није кадра да се избори са
малигним обољењима. Штавише, број психички болесних људи се
непрекидно повећава; може се рећи да су душевне болести ку- га двадесет
првог века. Ако су за време епидемија куге у средњем веку на улицама
градова лежали несахрањени лешеви којима су се људи плашили да приђу,
у наше време се људи погођени безумљем претва- рају у живе мртваце.
Они су се повукли у себе као да су се закопали у гроб, живе међу нама, као
да опште с нама, понекад чак и раде, али су то људи с којима се не може
ступити у контакт, они су отргнути од реалног света, од Цркве, уронили су
у своју иреалност коју сматрају једином стварношћу.
Постоје два облика безумља. Први је очигледна опседнутост де-
моном, кад човековом душом овладава мрачни дух, живи у човеку као
газда у својој кући, паралише његову вољу, искључује његову свест, и чини
се да човек има две душе: његова друга душа је ђаво. Ма како чудно било,
овај облик безумља, који је обично истовремено праћен
дејствима светогрђа и страхом пред светињом, исцељује се лакше не- го
други облик, о којем ће бити речи касније. Овде очигледно делује демон,
али исто тако очигледно помажу светиња, исповест и често
причешћивање,
Друга врста безумља је безумље које овладава човеком због њего- ве
гордости. Постоји, истина, још и трећа врста - наследна оштећеност не
психе, већ психичког апарата која се испољава или већ у самом де-
тињству или у одређеној етапи формирања човека. Међутим, нећемо се
дотицати наследне патологије; у овом случају човек је исто тако несрећна
жртва као и онај који се родио слеп или с другим манама. Желимо да се
зауставимо на другој врсти безумља - на безумљу које потиче од
неискорењених страсти.
Пре свега треба утврдити шта се догађа за време психичке боле- сти.
Шта болује? Душа се човеку даје у време зачећа, она је бестелесна, нема
органе, нема никакву сложеност у природи и структури, поседује
одређене силе и способности, али притом остаје проста у својој сушти-
ни. Душа је сједињена с телом, али после смрти тела она и даље постоји
без њега, наставља да мисли и осећа. Међутим, душа покојника не мо- же
да ступи у контакт с нама. Тако у уму композитора може да звучи
мелодија, али без инструмента он не може да је оваплоти у звуке, да је
пренесе у спољашњи свет. Тело је инструмент душе, али постоји изве-
сна танана материја, као систем канала, која сједињује душу и тело, као
што систем канала спаја реку с пољем које напајају бујице воде. То није
сама душа, већ посебан психички апарат, нервно ткиво које прожима све
ћелије људског тела, али има за свој центар човеков мозак. Овде се
стварају неопходни услови за интеракцију између душе и спољашње
средине - то је граница између душевног и телесног. Овде се стварају
извесни комплекси, рефлекси, овде се мисли заодевају у форму речи и
тако даље. Овде се прерађују спољашњи утисци и затим се одлажу у
сећање. То је систем веза и међусобних односа. То је као површина душе,
као опна, али се она не слива са самом душом.
Безумље је разарање правилне интеракције између душе и света. Кад
у човековом сигналном систему настане кратак спој, кад се он ру- ши,
човек губи способност да адекватно доживљава спољашњи свет. Он губи
самоспознају, погружава се у некакав бездан хаоса. Шта се с њим
дешава? Човек има инстинкт самоодржања. Човек, рећи ћемо ова- ко, има
јаку подсвесну способност да у тешким околностима процењује све
варијанте и бира ону која му чува живот. У овом смислу безумље је
покушај човека да сачува свој живот, да побегне у болест, сакрије се
 156

у њој, створи илузорни свет и живи у њему као у љуштури, оградивши се

од стварног света, који је за њега постао неиздржив. Узрок овога је,
сликовито говорећи, микроб гордости, који се уселио у њега од са- мог
детињства (тако најчешће бива) и затим се неприметно развио до
огромних размера.
Основа човековог психичког мира јесте смирење: смирени човек је
легао на земљу и јак ветар је прохујао изнад њега, а гордељивац је стао
колико год је висок и ветар га је бацио на камење. Исто се дешава и с
буром страсти. Човек се смирио, признао своју немоћ, признао је своју
греховност, и јак ветар је протутњавши прошао. Гордељивац за сва
искушења окривљује друге, па чак и Самог Бога, страсти кипте у његовом
срцу, може се рећи да се он налази у сталној борби - само не са својим
страстима, већ с умишљеним непријатељима. Горд човек је увек
незахвалан Богу, незахвалан је за живот који му је дарован, неза- хвалан
је људима који га окружују, јер у дубини душе сматра да је за њих велика
част и срећа да опште с њим. Он верује да поседује таленте и способности
које више нико нема. Тешко га погађа кад неко пре- ма њему покаже не
само најмање непоштовање, већ и равнодушност. Чини му се да му је дато
некакво нарочито право да управља другим људима, а кад му се пружи
отпор, негодује против њих, као против не- захвалних и глупих животиња,
које нису могле да схвате његову велику душу. Уосталом, гордост је
многолика, може да се гура у туђе ствари и добија по носу, али може да
ћути и презире људе сматрајући да су они у поређењу с њим ништа више
од паса који лају.
Најстрашнија гордост је духовна гордост, кад човек устаје против
Бога, кад сматра да је Бог неправичан према њему; он као да каже: "Зашто
људи који су гори од мене уживају Твоја добра, а ја сам непра- вично
оштећен?" Ако је неверујући, чини му се да се цео свет ујединио у борби
против њега. У срцу гордељивца је стално узбуна, у души гор- дељивца је
стално страх.
Људи су сједињени љубављу; гордељивац губи љубав, а губитак љу-
бави је већ почетак безумља. Овде се долази до унутрашњег конфлик- та:
ако је човек верујући, сматра да га је Бог као сурови отац избацио из куће,
у његовом срцу је присутна нема мржња према Богу; ако је неверујући,
сматра да је он једини достојан човек који живи међу подла- цима и
нитковима, да живи у кући у којој по зидовима пужу шкорпије спремне
да га убоду, зато је у хроничној нервној напетости. У дубини душе је
убеђен, иако то не признаје, да су људи заслужили да се земаљ- ска кугла
напуни динамитом и затим минира.
156 ф
Гордељивацје увек незадовољан. Гордељивацне може да буде сре-
ћан, јер је срећан само онај ко се задовољава оним што има. Гордељи- вац
живи у овом земаљском животу. Он не осећа вечност својим срцем,
пошто се у њему гнезде непокајани грехови, страсти: јер гордељивац не
може да се каје, он је у свему у праву. Он не може да се моли, чак и ако
би читао речи молитве, зато што сматра да му је испод части да мо- ли за
нешто и преклиње; он жели да говори с Богом као равноправан. А кад му
ово не полази за руком, често долази до пада у окултизам и демонизам.
Демонизам је један од испоручилаца живе робе у душевне болнице.
Гордељивац стално долази у конфликт са свима, и овде његов
психички апарат, истрошен и разрорен, више не издржава. Овде или
долази до смрти, или као алтернатива, до безумља. За то време се акти-
вирају мрачне демонске силе и помажу човеку да створи свет безумља и
хаоса, у који се он затим погружава. Доспевши у овај свет, човек ви- ше
не може да изађе из њега. Најкарактеристичнији симптом у овом случају
је одсуство љубави. Ако безуман човек плаче, то је само због себе; ђаво
је хладан, и човек који је погођен безумљем постаје хладан, безосећајан.
Само смирење можда да спаси човека од безумља, али у томе и јесте
ствар, што он више не може да се смири. Чак и у сво- јим халуцинацијама
и фикс-идејама безумни обично уображавају да су велики људи - и у
овоме се испољава исти онај комплекс гордости. Без смирења није могуће
дејство благодати, без благодати није могу- ћа љубав; без љубави свет
постаје болестан и несрећан. Ми говоримо о очигледним облицима
безумља, а колико је "излизаних" облика ове болести, како често сами
постајемо за неко време безумни - управо онда кад губимо љубав!
Гордељивац је у потпуности испуњен страстима, међутим, сама по
себи гордост је тако јака страст да може да угуши све остале. Човек који
је обузет гордошћу често се задовољава само њом и зато на први,
површан поглед, може да изгледа пристојан, па чак и моралан, али ње-
гова привидна пристојност је основана на самозаљубљености, на вери у
своје сопствене снаге, на страшном духовном слепилу. За гордељивца је
сопствена душа затворена. Жеље гордељивца се по правилу не испу-
њавају зато што потичу од лажне претпоставке, тачније: људи треба
према њему да се односе исто онако као што се он односи према себи.
Зато је између жеље и реалности присутна стална противречност, зато су
нерви гордељивца увек затегнути као струне, чак су и његови снови
тешки и узнемирени.
 158

а^Ј
157

Гордељивац има специфичан морал: он мора бити цар, а људи га не

признају, значи људи су за њега побуњени поданици. Г ордељивац се
стално осећа усамљен, не може да има праве пријатеље, несрећан је у
сопственој породици. Убеђење да се с њим стално поступа неправично
рађа у његовој души дубоку, непролазну увреду. Ову увреду - на све и
свакога - он увек носи у свом срцу; то је најтежи терет, то је некакво
оловно бреме које је везао за своју душу и које га вуче према земљи. Често
гордељивац жели да се ослободи овог тешког стања, које подсећа на
ђавоиманост (хистерији су по правилу склони управо гордељивци). Након
свађе и псовки он се мало смирава, али само на неко време; за- тим наступа
чамотиња, не покајање, већ управо чамотиња. Гордељивца не боли душа
због тога што је причинио бол другима, већ се стиди што је свађом
понизио себе и као да је поколебао свог сопственог идола, али је овај, мало
се пољуљавши, поново стао на своје место.
Ако горд човек доспе под власт истог таквог гордог човека као што
је он сам, сматра себе мучеником за правду. Често мора да трпи увреде,
али се гордост тиме не исцељује, само мржња као отровна змија расте у
души. Понекад бива и да гордељивац због таштине тражи опа- сност како
би демонстрирао, као на слици, своју храброст. Гордељивац не трпи да
било ко буде изнад њега, зато је један од најраспрострање- нијих узрока
неверја - гордост ума. Ако пак гордељивац верује у Бога, он жели да се
утврди у вери као учитељ и пророк, жели да искористи веру како би
владао људима, како би био у средишту њихове пажње. Овде се дешава
оно што се, нажалост, понекад може уочити у право- славном храму. Људи
самоуверено уче друге кад их нико не моли и уче ономе што ни сами не
знају и не схватају. Или пак поступају још горе: неупућеност и грешке
човека који је тек дошао у храм користе како би показали своју ревност у
вери, користе као могућност да задовоље своју страст властољубља и
таштине, некажњено вређајући другог.
На вишем интелектуалном нивоу гордост такве људе може да дове-
де до јереси и раскола. Гордост не трпи послушање, а вера је послуша- ње
догматима. Гордост жели да се реализује, да нађе нешто необично, што би
запањило уобразиљу људи. Ово је један од узрока религиозног
реформаторства. Гордост убија љубав, и религија се доживљава сад већ
на другом, на страсном нивоу. Овде одсуствује главни критеријум истине
- осећај, доживљавање присуства благодати, а страсти као разбеснели
таласи бацају човеков ум као лаки чамчић, с једне стра- не на другу.
Гордост рађа јереси, она налази у њима своје; на нивоу душе религија се
не доказује ни фактички ни логички, зато су многи
јеретици убеђени да су открили истину: "провера благодаћу" њима је
недоступна.
Само неверје носи емоционални карактер: у то може да нас увери
историја прогона, којима је вера била излагана и изложена је кад атеи- сти
освајају власт. Овде није у питању теоретска несагласност, већ не- какве
ђавоље баханалије, жеља да се светиња уништи или попљује или оскрнави.
Светогрђе је само по себи психолошка појава. Горд човек жели да се избави
од мисли о Богу. Чак и претпоставка о томе да по- стоји Божанство може
да га доведе до суманутости која личи на стање напада. Изговорите име
Божије у присуству гордељивца, и у његовим очима ће бљеснути злоба,
иако би хтео да је задржи, као пламичак у очима вука.
Рекли смо да човек често тежи да се "испразни" кроз псовке или свађу,
коју подсвесно провоцира. Међутим, кад се због кукавичлука или неких
других узрока (могуће је да не би пао лицем у блато) уздржа- ва, ова
енергија се окреће против њега самог. Човек мора да задржава гнев, али на
другим унутрашњим основама као што су самооптужива- ње и молитва за
оне који су човека увредили, док овде гнев стиче фор- му упорне, иако
понекад скривене мржње. Уколико се гнев упореди с ватром, мржња је
ватра која се претворила у лед, и овај лед може годинама да лежи на дну
људског срца.
Гордост је ненормално стање. Гордељивац отвара своју душу за
демонске импулсе, он је човек који је доспео у поље страшне духовне
"радијације". Једна од манифестација гордости, а такође пут ка њој је- сте
непослушање. Цео људски живот - и духовни, и физички, пролази у
одређеним, ако се тако може рећи, структурама. Непослушање је излаз из
структуре, њено ломљење; резултат овога је човекова самои- золација.
Мисао о сопственој изузетности, о свом превасходству, чини послушање у
очима оваквог човека неприхватљивим. Међутим, без послушања човек
ничему не може да се научи на одговарајући начин: послушање је потребно
да би се усвојила било каква знања. Због тога горд човек најчешће осуђује
себе на некакво непоправљиво незнање, нарочито у духовном смислу.
Непослушање је превисоко мишљење о себи, презир према дру- гим
људима. Карактеристично је да они који одбацују послушање исто-
времено веома активно, упорно, захтевају да њих саме људи слушају;
управо због тога је у наше време тако много недоучених учитеља. Гор-
дељивац не види у човеку образ и подобије Божије, зато га општење с
човеком не задовољава, не доноси му радост. Гордељивац је увек и
 160

гф» 159

свуда сам. Он је кажњен већ овде, у овом животу, тиме што не може да буде
срећан. Душевне болести су један од оних страшних путева на које
гордељивца може да доведе његова гордост. Из овог стања нико и ништа не
може да изведе човека осим особитог Промисла Божијег.
Чак и ако човек жели себи срећу само у пролазном животу, на земљи,
он мора да зна да једино смирење може да му пружи душевни мир.
Међутим, како стећи смирење без благодати Божије? Још једна
карактеристична чињеница: потомство највећих злочинаца света је често
изумирало након неколико генерација, и показивало се да већ међу
њиховим унуцима и праунуцима увек има психички болесних љу- ди,
алкохоличара и наркомана, који су носили на себи проклетство које је
лежало на њиховим оцима, на њиховом роду.
Један од облика испољавања гордости представља кукавичлук. Чини
се, тешко је наћи директну везу између ове две особине, али по нашем
мишљењу узрок кукавичлука су управо оне дубоке унутрашње трауме које
је преживела (нарочито у детињству) горда душа. Најче- шће је плашљивост
последица насиљакоје је гушило људску вољу, ме- ђутим, на смирену душу
насиље не делује дубоко, оно као да "клизи" по површини свести; у овом
смислу смирени личи на познату играчку која се, ма како да је преврнеш,
исправља и поново устаје. Гордељивац се из дубине свога бића противи
насиљу, супротстављајући му своје сопствене снаге, а што је најважније,
мржњу и злобу, и истовремено дубоко пати због неправичности, али не у
односу на друге, већ пре- ма себи. На крају, исцрпевши своје снаге, он
налази излаз у бекству: страх искључује човекову свест, у њему се паралише
способност да се супротставља, он покушава да се прилагоди околини, а у
свакој опасности се предаје.
Међутим, ово уопште није смирење, које се повлачи пред споља-
шњим притиском остајући притом добронамерно. Обично кукавица
испољава суровост према онима који су слабији од њега, као да им се свети
за свој страх. Зато је кукавица увек свиреп, његов живот пролази у
непрекидној узнемирености, чак и кад нема реалне опасности он је из-
мишља и то је "излизани" облик безумља. Међутим, ма како чудно би- ло,
за гордељивца у оваквом стању постоји момент својеврсне насладе, која се
састоји у опијености својим унинијем или наслађивању болом.
Често бојазан прелази у очигледну психичку болест, сразноврсним
манијама и фобијама: човеку се чини да га прогањају непријатељи, да га
опасност вреба са свих страна. Он тражи излаз у бекству од прогони- теља,
чија су обличја изазвана из небића његовом уобразиљом и ђаво-
160 ф
љом фантазијом; демон је дух смрти, и човек који је опседнут страхом
тражи насладу у стању сличном смрти.
Кад кажемо да гордељивац болесно доживљава реалну или при- видну
неправичност заиста треба имати у виду да се говори о непра- вичности и
увреди причињенима лично њему, а што се тиче других, гордељивца за
њих није брига. Гордељивац не реагује на бол ближњег, он је равнодушан
према несрећама људи који га окружују; штавише, у души често осећа
злурадост кад види како други пате. Зато крајње болно доживљава
презриви поглед, грубу реч, примедбу, а понекад чак и обичан савет. Душа
оваквог човека је према другима безосећајна као камен, а у односу на себе
показује болесну осетљивост: она личи на не- жне листиће мимозе који се
скупљају и шире од најлакшег додира.
Смирени човек ће, кад га увреде, пре свега размислити да ли је
заслужио ту увреду и чак ако је није заслужио, наћи ће у себи довољ- но
великодушности да опрости ономе ко га је увредио. Гордељивац носи у
себи увреду годинама, она разједа његово срце као рђа гвожђе, трује
његову крв као гнојна рана; зато је гордељивац непријатељ пре свега самом
себи. Постоји овакав облик безумља: човек себе замишља као дивљу
животињу, најчешће вука. Било је случајева кад су овакви безумници
вребали чак и децу на пустим местима путнике, и клали их зубима, као што
вук гризе грло својој жртви. У овом безумљу се оваплоћивала њихова
мржња према људима.
Неки сматрају да је узрок безумља урбанизација, односно ствара- ње
огромних градова у којима се човек осећа усамљеним, као да су га сви
заборавили и напустили, као и технички прогрес који са све већом и већом
тежином притиска човекову психу. Међутим, то су само пра- тећи
чиниоци, а главни узрок је исти - гордост. Технички прогрес даје људској
гордости обилну храну, а живот у великом граду откида човек; од земље и
чини га у односу на људе отуђенима и хладнима.
Сав наш живот пролази у одређеним ритмовима. Неки људи су
покушавајући да схвате природу мисли, говорили да она личи на музич ки
акорд. У космосу, у атому, у самом људском организму садрже о
најсложеније структуре, које делују по принципу ритмова. Приликом
ломљења структуре нарушава се ритам, али и обратно: приликом нару-
шавања ритма руши се структура. Зашто човек има урођену потребу да
пева? Зато што певањем штимује себе на одређени ритам. У чему се састоји
чар поезије? Опет, у ритму, који обузима људску душу.
Савремена уметност постаје све аритмичнија, а авангардна умет- ност
се заснива на дисонансима. Рок-музика, хеви-метал, кубизам - све
 162

*ф> 161

је то уметност експлозија и рушења, уметност хаоса и смрти. Познато је да

рок-музика доводи људе у стање некаквог демонског транса, кад се у души
рађа жеља за насиљем и рушењем, која се често излива у не- какво
колективно безумље. Међутим, зашто савремени човек упорно тражи оне
облике уметности који би још недавно изазивали непријат- ност и
одвратност као крици и цика са прозора луднице? Управо зато што у овим
апокалиптичким сликама и музичким "револуцијама" или, ако вам се више
свиђа, касапници звука, микроби безумља који су се уселили у свест човека
препознају своје. Ова уметност је сродна унутра- шњем безумљу човека,
зато она обједињује људе у једно црно поље.
Већ је 19. век био почетак декаденце која је стргла покров роман- тике
с људских страсти као што пљачкаш гробница збацује мртвачки покров с
покојника. Он је опевао демонско лице порока, налазио је насладу, копајући
по смећу и депонијама које су се накупиле у исква- реној и развраћеној
људској души. Живот многих декадената, као што су, на пример, Бодлер,
Балмонт или Блок завршавао се очигледним безумљем. Међутим,
карактеристично је да је декадентски покрет из 19. и са почетка 20. века
сачувао суптилност форме. Злосмрадну пр- љавштину он је разливао у
кристалне чаше. А декаденца друге поло- вине 20. века више није могла да
задржи безумље чак ни у границама ове спољашње ритмике која је била
присутна у стиховима Верлена, у сликарству Врубеља и у музици
Скрјабина. Узда хармоније, ритма, асонансе итд. била је прекинута.
Савремени човек као да је саткан од противречности и тражи излаз у
свету дисонанса. То је обличје ломљења структура, ломљења закона,
ломљења морала. Кажу да дубоке провалије имају некакву привлачну
снагу: неки људи осећају несавладиву жељу да се баце у њихов бездан. Исто
тако се у неким људима рађа жеља да се баце у срж зла, да му се предају, да
служе демону као некој огромној сили којој не могу, тачни- је, више не желе
да се противе. Човек који се препустио греху, који је постао као један дух с
демоном, већ је безуман.
Постоји реч "безобразије"', она се обично схвата као ружан посту- пак
или поступак који изазива негодовање, међутим, у ствари смисао ове речи
је страшнији, може се рећи, злослутан. Човек је образ Божи- ји. Без-
образност је губитак образа Божијег, због чега човек постаје образ демона.
У какве само бездане греха он не упада, какве гадости не чини у односу
према другима и у односу на своју сопствену душу! Зато преподобни Јован
Лествичник каже: "Казна гордом је његов пад, узрочник његове
озлојеђености демон, а знак да га је Бог оставио је-
сте
162 силажење с ума." Савремена уметност је својеврстан барометар
човековог духовног стања. Стрелица овог барометра пала је готово до
нуле, као да наговештава буру. Безумље све више обузима човечан- ство.
Цивилизација истовремено храни његову гордост и осуђује га на
усамљеност. Једино вера може да помогне, али наша интелигенција жели
да спозна Бога разумом, а не срцем, да спозна без личног подвига, без борбе
са својим страстима. Неки се, напротив ограничавају само на формално
вршење обреда и ритуала, причему се не труде да измене свој живот. Зато
већина људи пребива у стању некакве полувере. Гото- во сви су заборавили
главно - очишћење свог срца од страсти које се у њему гнезде.
А од чега почети? Од јеванђељских заповести. Пре свега човек треба
да спозна да је духовно ништ; ово је први степен и истовремено основа за
други и следеће. Девет заповести блаженства (в. Мт. 5,3-11) личе на девет
анђеоских чинова од којих највиши стоји код Престо- ла Божијег, а
најнижи се дотиче земље. Ове заповести ће ишчупати човекову душу као
из клешта чврстих канџи безумља. Међутим, како заиста постати свестан
свог сиромаштва, како стећи смирење? Пут ка овоме се налази у
послушању, човек треба да се налази у чину за који је позван; да има у
Цркви духовног учитеља у руководитеља; у свим животним ситуацијама
човек треба да се труди да оправда друге и окри- ви себе. Свети Оци су
рекли: "Господ је као пример смирења дао Самог Себе, зато што је ова
добродетељ неисцрпна, нема краја ни граница." Гордељивац се плаши
своје сопствене сенке, иако то скрива, а смирени остаје спокојан међу
бурним таласима. Онај ко је победио гордост по- бедио је страх, очајање и
безумље које потреса цео свет.

ХРИШЋАНКА И ИСТОВРЕМЕНО ПАГАНКА

Наша душа је по својој природи хришћанка, али је по својим стра-
стима паганка. Она је невеста Христова, коју је, међутим, силовао де- мон;
она је царица која је постала блудница. Она је образ и подобије Божије,
међутим, уједно у њој налази одраз мрачни лик сатане. Она је становница
земље - зрнца које се врти у космосу, у космичком ви- хору, и уједно - у
пољу велике и последње битке између Бога и палог архистратига. Она је
робиња света, условљена, ограничена у свом по- стојању простором и
временом, и она решава његову коначну судбину Она живи у киптећој
бујици времена, али уједно припада вечности. Заборавила је на саму себе,
зачарана је фантазмагоријом земаљских
 164

слика, привидима своје страсне уобразиље и сновима неоствариве сре- ће,

али је ништа на земљи не задовољава, и она се осећа као туђино- ватељка.
Заборавила је на себе, али је Бог ради ње створио безбројне светове; ради
њеног спасења Промисао Божији управља космосом и историјом.
Сликовито говорећи, људска душа у својој руци држи кормило
васељене. Она је створена ради богоопштења, али најчешће тежи ка
општењу с демоном. Она је делић неба који је пао у блато. Она је уса- мљена
маска на бучном, шареном карневалу. Она или, заборавивши на своје
божанско достојанство, поистовећује себе са црвом и закопава се у блато
или, осећајући трагичност свог бића, немо вапије: "Ради чега ми је дат овај
живот, зашто сам овамо доспела?"
...Одговори ми, душо моја, ко си ти? Ако си од неба, зашто тра- жиш
срећу у блату? Ако си од земље, одакле у теби таква чежња за небом? Ако
си царица, зашто си уместо порфире обукла рите сирома- ха? Ако си се
родила као сиромашна, зашто тражиш богатство које ниси имала? Ако не
знаш Бога, зашто одједном усред светског метежа твоје срце изненада
уздрхти од речи молитве, које су ти несхватљиве, као од звука песме коју
си чула у далеком детињству? Ако се не сећаш раја, откуд ове вреле сузе
које разгоревају твоје срце, сузе непознате љубави, слађе од свих наслада
света? Ко је урезао у твојим дубинама тајанствено име Божије? Како си
могла да заборавиш на Њега као богаташ који је закопао благо и затим
изгубио место на којем је оно било скривено?
Ко си ти? Планински орао сломљених крила или птиче које није стекло
перје, које беспомоћно пузи по земљи, док вране гракћу гледа- јући га с
грања дрвећа? Зашто понекад вичеш и копрцаш се у унутра- шњим мукама
као што звер која је пала у замку гризе гвожђе, желећи да се ишчупа на
слободу и падајући у изнемоглости?
Иако си слична бесплотном Анђелу, обучена си у трулежно тело које
ће након смрти иструлити у сандуку. Како си постала носитељка леша,
душо моја? Зашто, видећи унаоколо слике и привид смрти, ода- гнаваш као
непријатеља мисао о томе да ће ти она неизбежно доћи? Зашто си се зарила
у овај земаљски живот као крпељ у псеће ухо?
Господ ти је дао све за спасење, али ти си као слепац који носи џак са
златом и не зна шта је у њему. Зашто си се, душо, ти, проста по природи као
зрак светлости, претворила у клупко неразрешивих про- тивречности, у
чвор са скривеним концима, који је човек сам немоћан да развеже? Зашто
си се, душо моја, уподобила малом, неразумном
детету,
164 које се игра с отровном змијом дивећи се њеној боји или ономе ко
скупља цвеће на површини живог песка?
И душа одговара: "Ја сам пала звезда, која чува сећање на небо, ја сам
Христова љубав; ради мене је Он сишао на земљу. Господ ми је,
створивши ме као одбљесак Божанске светлости, уручио царски прстен
како бих се заручила с Њим; овај прстен је моја слободна воља. Како је
велика љубав Божија према мени: ја сам створена Његовом речју, а
искупљена Његовом Крвљу, због мог спасења ће се радовати небеса, а због
погибли - туговати Анђели, као браћа над гробом своје млађе сестре! Више
ме не питај ни за шта: ја сам тајна за себе саму. Иза границе речи је област
ћутања, а моју тајну ће открити вечност."
 166

165

о молитви
ДАХ ЖИВОТА
Духовни живот је умногоме уметност молитве. Свети Оци су мо-
литву називали дахом живота, нервима душе, златном кишом која се излива
у човекову душу, неисцрпни извор благодати, небеско благо, које човек
увек има уз себе. Молитва је кључ који отвара врата Небе- ског Јерусалима.
Молитва је лествица којом се душа пење ка престолу Божијем.
Молитва је вечна, нетрулежна, неугасива небеска светлост која види
човеково срце.
Молитва је васкрсење човекове душе пре васкрсења тела.
Молитва представља крила душе, без ње душа у својим помислима и
страстима пузи као црв по земљи.
Молитва је озарење бездана наше душе небеском светлошћу.
Молитва је стално пребивање с Богом, врело светле, непотрошиве
радости.
Молитва је предукус и предворје раја.
Човек је створен за вечност, његова истинска домовина, његов род- ни
дом је небо. Овде, на земљи, он је изгнаник и туђинац. Кад човек заборавља
на своје предназначење, кад му се чини да је његов живот само кратки пут
од рођења до смрти, од колевке до гроба - он постаје најнесрећније биће на
земљи.
Молитва је сећање на изгубљени рај, то је усмереност душе ка Богу.
За молитву нема времена и растојања. Ако се на речи молитве одазвало
срце, чуло их је цело небо. Кад су се речи молитве излиле из дубине душе,
дошле су до Господа. Често у молитви чинимо суд- боносну грешку: чини
нам се да се молимо својим силама, сами по себи, а Бог само одговара на
нашу молитву. Међутим, није тако: молимо се истински само онда кад се
благодат Божија моли заједно с нама.
Благодат је Божанска љубав, Божанска сила, која спасава човека. Само
"подсећање" на молитву, жеља за молитвом представља дејство благодати.
166 ф
Човек може да прихвати благодат и може да је одбаци, али не може
да "замени" благодат својим људским силама. Ако човек сматра да може
да се моли само напорима своје воље, усредсређивањем својих мисли,
подстицањем својих осећања, телесним трудом (метанија, клеча- ња),
значи да приписује молитву свом личном подвигу, својим људским
способностима, и тада долази до губитка саме молитве: или се наше силе
исцрпљују и молитва се руши као кућа која није саграђена на ка- мену, већ
на песку; или долази до пуцања душевних осећања, и после молитве човек
уместо душевног мира осећа болесну раздражљивост, као да су му
обнажени нерви; или се пак, што је најгоре, погружава у стање
фантазерске узбуђености, у гордо дивљење себи.
Демон сугерише човеку да је велики подвижник, као да му успављу-
је душу успаванком. Треба да имамо на уму речи Господа: Без Мене не
можете ништа чинити (Јн. 15,5). А молитва је највише стваралаштво
духа, пред којим је душевно стваралаштво с ремек-делима уметности које
је створило бледо и ништавно.
Црква је одредила да се на почетку молитвеног правила чита мо-
литва Духу Светом - без Њега ће молитва бити мртва. Међутим, како да
сазнамо где делује благодат, а где људске снаге? Јер, наша духовна
осећања нису довољно формирана, тако да своје одушевљење и своје
расположење можемо да сматрамо за духовни доживљај. Човек може у
свом срцу да остави место за благодат Божију само ако одстрани две
препреке које јој сметају да делује у нама. Прва је страственост, друга је
гордост.
Молитва без покајничког осећања није побожни разговор, већ др- ски
изазов упућен Богу. Господ је свет, а ми смо грешни; зато само кроз
покајање можемо да се приближимо небеском пламену и не будемо
опаљени. Борба с гордошћу је стално осећање своје немоћи и своје
слабости, стално осећање потребе за помоћи и благодати. Ми као да
говоримо Богу: "Ја сам слаб, Ти се Сам моли у мени, Сам ме учи да се
молим и Сам прими ову молитву." Тада ће човек у молитви осећати нешто
друго - не своју снагу, већ силу Божију. Тада ће схватити да је његова душа
раније била јалова, мртва, као врели песак у пустињи. А сад су се у овој
пустињи отворили извори вода. Овде се не може чак ни помислити да се
наша воља искључује из молитве - напротив, наша воља се покорава
благодати, чува благодат у срцу, жели ову благодат, ослушкује њен неми
глас, предаје јој сву славу, а о себи мисли као о способној да чини само
грехове. Кад човек обраћајући се Богу говори: "Ја...", Бог га оставља с
малим "ја". Кад човек у молитви каже Богу:
 168

" Т и . . Б о г надомешта његову немоћ и оскудицу Својом силом и пре- бива

с њим.
Основа молитве је мисао: "Ти си све, а ја сам ништа." То је њен
гранитни темељ. Долази до некаквог тајанственог сједињења Бога с
душом: душа слуша благодат, а благодат слуша душу. О овоме апостол
Павле каже: Потрудих се, али не ја, неГо блаГодат Божија (уп. 1 Кор.
15,10).
Ако Господ треба да буде највиши циљ и главни садржај живота
верујућег човека то значи да способност душе да се обраћа Богу, одно- сно
молитва, мора да постане унутрашњи ослонац који прожима све човекове
мисли, речи и дела. Ако човек живи за вечност, ако се сво- јим земаљским
постојањем припрема за истински, вечни и бескрајни живот, његов
најважнији посао треба да буде молитва, а све остало, укључујући и његове
домаће и друштвене обавезе, треба да служи само као припрема за њу.
Ми најчешће мислимо да спољашње околности, нарочито рад, оме-
тају нашу молитву. Међутим, у ствари, главну препреку за њу предста-
вљају наше сопствене унутрашње противречности. Као што кретање крви
која кружи артеријама и венама ометају склеротичне наслаге, тако и
молитву не спречавају заузетост и рад, већ лаж и лицемерје, лењост и
сластољубље, превелика везаност за земаљски живот.
Шта треба учинити како би наше обавезе биле спојене с испуње- њем
заповести о непрестаној молитви? {Молите се без престанка, на свему
захваљујте (уп. 1 Сол. 5,17-18) - каже свети апостол Павле.) Не треба
доживљавати свој посао као јарам бачен на врат животиње или као данак
који треба платити свету, а затим слободно време пре- пустити молитви.
На свој посао треба гледати као на послушање дато од Бога, обављати га
као пред лицем Божијим, са свом усрдношћу и савешћу, имајући притом
увек мисао да не служимо људима, већ Самом Господу. Ако не будемо
радили да бисмо се што пре избавили од посла и проводили духовни живот,
већ тако да посредством њега угодимо Бо- гу, сам посао ће постати
стимуланс за молитву, иако може да одузме више времена и да изискује
више напора и труда него раније. Тада ће живот сједињен с молитвом у
потпуности бити прожет светлошћу, тада ће наша савест стећи спокој.,
Главне силе душе су воља, разум и осећања. Вољу треба вежбати у
томе да се човек приморава на потчињавање разуму, а не осећањи- ма;
воља треба да буде савезник ума, а не емоција и расположења. Осећања
треба развијати, чистећи их од страсти и слепе везаности. У
духовном животу наслада Је неприЈатељ ума и срца, то Је мамац КОЈИ човек
гута као риба удицу.
Ум треба вежбати за молитву:
1) сећањем на смрт;
2) узвођењем од видљивог ка невидљивом, од материјалног ка ду-
ховном. На пример, дивимо се лепоти природе или човека - размисли- мо:
а како предиван мора бити њихов Творац, каква је онда неизреци- ва
лепота духовног анђеоског света! Видиш светлост сунца - сети се духовне
светлости, која просвећује људске душе. Ако си видео ноћно небо, реци
себи: "Како је велик Творац ових небеских светова! Колико је тајни
скривено од човека!"
Сваки предмет, сваки догађај, могу да послуже уму као подсећање на
будући живот, на духовни свет; ум који је томе научен из свега може да
извлачи за себе лекције и примере.
Да не би био поробљен земаљским, материјалним и спољашњим у
свим ситуацијама мислено питај себе: "А шта ће бити даље, какав је
завршетак свега?" И видећеш да је крај свега земаљског прах и тру-
лежност и да је једино оно духовно вечно. Већ самим тим чистићемо ум
од земаљских слика и узводити душу ка Богу, сећати се Његове
свеприсутности, имати Га у мислима, односно имаћемо молитву. На
пример, мами те лепота женског лица - упитај себе: а шта ће бити кроз
двадесет или тридесет година? Боре ће избраздати лице као ожиљци, очи
које изгледају као драго камење претвориће се у груменчиће слу- зи, зуби
ће испасти. А шта наступа затим? - Смрт. И шта ће бити с овим човеком у
сандуку након неколико дана? - Лице ће му потамнети, почеће да отиче,
леш ће ширити задах, а кроз месец дана у гробу ће бити некакве страшне
пихтије у којима се мигоље црви. Ево земаљске лепоте и њеног краја.
Ако навикнемо себе да питамо: "Шта даље? Шта следи након то- га?"
- схватићемо да је све видљиво осуђено на погибао, да је све све- товно -
непоуздани пријатељ који ће нас оставити, да је једина драгоце- ност у
овом свету људска душа. Сличне "вежбе" чисте ум и припремају га за
молитву.
Живот не сме бити неуредан и хаотичан. Човек не сме истовреме- но
да почиње да обавља неколико послова: он се умара и губи снагу од самог
нереда у раду и тада се у његовој души уместо свештеног страха пред
Богом рађа осећање унинија, роптање и раздражљивост према себи и
према свима. Чини му се да су се послови који су се нагомилали
претворили у огромну планину, коју не може да помери с места. Зато
 170

ф 169

посао који човек одлаже, или започевши не доводи до краја, притиска

његову душу као неплаћени дуг. Молитву не омета посао, већ унутра- шња
несређеност. Треба узети за правило: не радити неколико послова
истовремено. Ваља мирно размислити и одлучити који од њих је нај-
важнији и најхитнији и почети од њега као да је то једини посао који треба
обавити. Неопходно је борити се с расејаношћу и непажњом као са
непријатељима своје душе.
Кад човек одједном предузима неколико послова и, не завршивши
један, размишља о другом, он у себи развија својство карактера које се
може назвати хроничним немаром и безвољношћу. Овакав човек неће
моћи да се усредсреди на молитву: обављајући молитвено прави- ло,
истовремено ће размишљати о мноштву послова и решавати их. Његова
молитва ће прећи у механичко понављање набубаних речи, при чему ће
мисли врлудати на све стране као капи расуте живе. Тек кад заврши један
посао човек треба да приступа другом.
Сада нешто о спољашњој страни молитве: човек се састоји од ду- ха,
душе и тела. Положај и стање тела су за молитву веома важни. Кад човек
опушта своје тело, његова мисао постаје трома, она као да по- чиње да
дрема. Кад човек на молитви седи распуштено, прекрстивши ноге или кад
лежи у немарној пози, у њему нестаје осећање свештеног страха за
молитву, он фамилијарно, као кроз зубе разговара с Богом.
Постоје две врсте језика, два облика самоизражавања: реч и гест или
покрет. Поклони (метаније) и клечање на коленима јесу неми језик у којем
се реч замењује покретом. То је облик писма које није написано мастилом
на папиру, већ се одражава и оваплоћено је у са- мом људском телу.
Огромну важност за духовниживот има контрола онога што човек
говори: свака празна реч је губитак драгоцене енергије људске душе, зато
се након дугих и празних разговора у човеку појављује осећање пустоши,
губитка. У њему нестаје жеље да се моли, душа се испуњава некаквом
маглом и тежином. Он постаје мрзак самом себи. Ово осе- ћање губитка
личи на озлојеђеност и горчину коцкара који се враћа кући празних џепова.
Свака лажљива реч је ожиљак на лицу људске душе, огреботина која
је чини ружном. Свака трула реч и псовка су смрдљиви чир, јер је Господ
рекао да ће за сваку празну реч човек дати одговор на Стра- шном Суду и
тим пре - за грешну (уп. Мт. 12, 36). Овде постоји веза између душе и речи:
срце рађа помисао од које потиче реч, а изречена реч се као бумеранг враћа
човеку, душа постаје главна мета његових
170 ф
сопствених речи. Исто ово се може рећи за језик гестова и покрета: они
могу изражавати не само јаке емодије, већ и танане покрете људске душе.
У начину хода, покретима тела и човековој пози изражава се читав
спектар осећања: радост и туга, уображеност и презир и тајна
пристрасност, љубав и одвратност. С нарочитом мимичком силом изра-
жавају се страсти као што су гнев, страх и блуд. Зато човек, исто као своје
речи, треба да прати и покрете свог тела. У пози се ништа мање него у
речима може одразити распуштеност, и она такође има поврат- но дејство
на човекову душу. Ако човек у стању гнева сачува спољашњи мир, не
стеже песнице и не стиска зубе, ако не мршти обрве, ако не хода нервозно
по соби, не маше рукама или на било који други начин не покаже своју
страст, она неће добити подршку његовог тела и човек ће се брже
умирити. То се лако може проверити у личном искуству.
Ако човек не покаже претерану слободу у покретима или фанта-
зерску раслабљеност за време искушења од нечистих помисли, оне ће
брзо проћи као што пролази облак по небеском хоризонту. Некима се
чини да спољашње нема значаја за духовни живот, да је једино што је
потребно да човек пружи Богу своје срце. Међутим, они не схватају да
тело није спољашња одећа, већ део нас самих, да између тела и душе
постоји најтешња веза, да се очишћење срца не своди на намеру и од-
лучност - то је упоран рад, који траје до саме смрти.
У свакој обуци видимо прелазак од лакшег ка тежем, од једностав-
ног ка сложеном; контрола сопственог тела представља услов који је
неопходан не само за почетнике, то је један од оних камена-темељаца на
којима се гради зграда свег нашег духовног живота.
Црква је у богослужење као органски део молитве укључила језик
ритуала и обреда. Може се рећи да не само човеков ум, већ и сав човек
као душевно-телесно биће учествује у богослужењу. Црквени обред је
посебан символички језик. Чак и ако човек не може да преведе обред који
се обавља на језик речи, односно да га објасни, али учествује у њему, он
се свеједно укључује у благодатно поље Цркве, као што се си- јалица
укључује у енергетску мрежу, чак и ако ми у суштини не знамо шта је
струја, већ опажамо само њено дејство и снагу.
Свети Оци су забрањивали нескромне, неконтролисане и бесмисле-
не покрете који испуњавају нашу душу нечистим и ружним помислима.
Ако се сумирају њихове поуке у вези с овим предметом у неколико речи,
човек треба да се држи скромно и једноставно. Чак и кад је сам или иде
на починак, треба да има на уму да није сам, већ се налази у присуству
свог Анђела чувара. Свети Оци саветују да човек за време
 172

ф 171

молитве своје тело држи нарочито затегнуто, да се не премешта с ноге на

ногу, да не опушта тело. Ако је веома уморан, боље је да седне и да неко
време молитву обавља седећи.
Што се тиче метанија и клечања на коленима - они су израз нашег
богопоштовања. Овде покрет и гест као да допуњују реч, појачавају је и
продубљују. Тело приликом молитве не сме бити ни раслабљено, ни
превише напето. Прво слаби, као да успављује, а друго замара човека.
Тело треба да буде сабрано, треба да се налази у стању унутрашње гото-
вости, која се увек пројављује пре обављања посла који захтева напор и
брзину, кад човек као да осећа своје мишиће још увек их не напињући.
Човек је јединствена личност, јединствена психофизичка монада,
зато у молитву треба да буде укључен свим својим духовно-телесним
бићем.

НАЈВИШЕ ДЕЛАЊЕ ЧОВЕКА

Питање: Шта представља Исусова молитва?
ОдГовор: Спознају имена Исуса Христа.
Питање: Шта то значи!
Одговор: Спознају светости и спасоносности овог имена за човеко-
ву душу. Оно се открива кроз благодат, оно се спознаје Духом Светим,
мењајући саму човекову природу: његов дух, душу и тело, чистећи од
греха његово срце, ум и сећање.
Питање: Како делује Исусова молитва?
ОдГовор: Делује Сам Христос Који је изволео да постане Спаситељ
света и изабрао од свих имена име Исус. Оно је нераскидиво повезано с
Његовом личношћу. Зато, говорећи о имену Сина Божијег, ми говори- мо
о Његовим Божанским дејствима. У имену Исуса Христа делује сва Света
Тројица. Син опрашта и спасава, Дух освећује, Отац благосиља. Дејством
Духа Светог спознаје се Син, у Сину се открива Отац.
Питање: Шта је неопходно за Исусову молитву?
ОдГовор: Вера да је Исус твој Спаситељ, покајање које даје у срцу
место благодати да делује и нада се да ће име Исуса Христа, Који је
победио свет (в. Јн. 16,33), победити демона у твојој души. За молитву су
неопходни труд и трпљење. Вера кроз молитву прелази у наду, нада у
љубав. Љубав је врхунац, а делање и покајање су темељ. Речи Исусо- ве
молитве представљају камење духовног здања. Човек не зна кад ће посао
бити завршен, али ако га не заврши у свом земаљском животу, оно што
недостаје надоместиће Сам Господ.
172 ф
Питање: Шта се овде има у виду!
ОдГовор: Циљ молитве је спајање срца с именом Исуса Христа. Ако
човек није достигао непрестану молитву за време земаљског живо- та, али
је стално улагао напор у то, Господ ће му у часу смрти дати молитву
попут крила на којима ће се душа винути ка небу.
Уопште, непрестана, срдачна молитва је велико благо које се и стиче
великим трудом.
Питање: Какав је то труд?
ОдГовор: То није само понављање молитве, то је потчињавање це-
лог свог живота молитви. Ма шта човек да чини, он то мора да чини тако
као да се спрема за молитву. Једног древног вајара су питали како је
остварио такву лепоту и савршенство својих фигура. Вајар је одгово- рио:
"Узимам мермер и одсецам од њега све што је сувишно." Слично то- ме,
човек који тежи ка Исусовој молитви треба да одсече све сувишно и
непотребно, све што расејава ум, оптерећује сећање, раслабљује вољу,
чини осећања размаженима и каприциознима. Ако човек не потчини свој
живот молитви, без обзира на сав труд, молитва ће остати споља- шња,
срце раздвојено, ум ће стално одступати од речи молитве. Тада може да
се догоди нешто друго: пред смрт ће се подићи страсти које су живеле у
његовој души и угасиће молитву као што ветар гаси упаљену свећу, и
душа ће отићи у вечност изгубивши Христово име.
Питање: Значи, онај ко није достито пажљиву молитву биће
напуштен у тренутку смрти!
ОдГовор: Треба рећи да постоје два облика расејане молитве. Пр- ви
је кад се човек труди, али не може да овлада својом пажњом. Ум напушта
речи молитве и врти се у земаљским стварима. Подиже се читава бура
помисли, која гуши речи молитве, али човек не оставља молитву, поново
силом воље враћа ум на њене речи, закључава га у њих и опет се ум чупа,
као звер из мреже, и човек га поново напором воље враћа унутра, на ону
реч молитве коју је ум напустио. Овде је присутна борба. И због труда
који човек предузима оваква молитва је спасоносна.
Други облик је лажљива молитва. Човек лаже Богу, он иде лаким
путем и чита или изговара молитву не старајући се за пажњу. Он не схвата
пред Ким стоји, шта ради, с Ким разговара, претвара се да се моли, а
затим се толико навикава на ово лицемерје да га не примећује. За такву
лажљиву и лењу молитву пророк Јеремија је рекао: Проклет је ко дело
Господње чини с немаром (Јер. 48,10). Проклет значи - "од- лучен од
Бога". Услед овакве недостојне молитве, као и због недостој-
 174

<ф> 173

ног причешћивања човек постаје још даљи од Бога него што је био. За
непрестану молитву потребно је да се чисти ум споји с чистим срцем.
Стога човек треба да се чува лажи која прља срце и испуњава ум по-
мислима, као и злобе, јер са злобним срцем не може да се сједини име
Исуса Христа.
Питање: Шта стиче човек од молитве у овом животу?
ОдГовор: Мир и радост. Грех душу испуњава горчином и сталним
немиром. Благодат Божија немирној души даје спокој. Спољашње не
може човеку да пружи срећу док је у његовој души смрдљива јама, На-
против, молитва која се твори у срцу убогу колибу претвара у дворац.
Питање: Који је најбољи начин творења Исусове молитве?
ОдГовор: Пратити своје срце, изгонити помисли при њиховом пр-
вом појављивању, како добре, тако и лоше и закључавати ум у речи мо-
литве. Као пример за то може да послужи мачка, која седи код мишје рупе
и вреба, и ако се појави миш истог тренутка се баца на њега. Тако ум треба
да стоји изнад срца и да силом гнева убија помисли и усељава у срце
молитву. Као што се на чистој дасци лако уочавају писмена, тако се у срцу
празном од помисли урезује име Исуса Христа. Онима који расејано
изговарају име Божије оно изгледа као нешто познато и као нешто на шта
су се навикли, али за оне који се моле с пажњом, оно ће увек бити ново и
другачије, зато што се мења сам човек и његова могућност спознаје Бога.
Божанство је безгранично. И човеков вечни живот је вечна спозна-
ја Бога кроз приближавање Њему, кроз обасјавање Божанском светло-
шћу која саму душу чини сличном светлости.
Питање: Ако је за Исусову молитву потребно одриидње од све-
товне културе, укључујући философска и друт знања или њихово свођење
на минимум, зар то људима неће изтедати као својеврсно прослављање
незнања и похвала неукости!
ОдГовор: Питање је неправилно постављено. Овде се не супротста-
вља незнање знању, већ највише знање, надзнање - световном знању.
Овде човек личи на путника који је нашао благо. Како да га понесе? Човек
избацује из своје путне торбе све чега може да се ослободи, како би је
напунио драгоценостима, како би имао могућност да их понесе са собом.
Зар се може рећи да ће због тога постати сиромашнији? Обич- но људи
који немају представу о духовном животу сматрају да одри- цање од
световних знања обавезно води ка интелектуалној празнини, лењости
мисли и необразованости. А овде се догађа нешто потпуно друго:
прелазак од нижег ка вишем, од душевног ка духовном, од про-
174 ф
лазног ка вечном. Зато Исусова молитва чини човека мудрим, она му
открива друга знања која су толико изнад свега што може да стекне
људски интелект колико је небо изнад земље.
Науке овог света су знања о творевини Божијој и то су знања услов-
на и променљива, колебљива и непоуздана, а молитва је познање Онога
Ко је створио видљиве и невидљиве светове, пред Ким је земља налик на
зрнде на обали мора, пред Ким је космос само најнижи степен тво- ревине,
оне тајанствене лествице која иде у бесконачну висину. Бог Се открива
човеку у молитви, Бог обасјава Својом светлошћу људску душу, Бог, Којег
не може да смести у себе васељена, силази у људско срце. Зато је светост
највиша гноса на коју је човек позван. Ум фило- софа и научника који желе
да напорима свог разума пронађу истину, заплиће се у чвору
противречности, лута лавиринтима из којих нема излаза и препустивши се
земаљском, претвара се у грумен земље. Мо- литва је удеоничење човека
у највишем животу и прелазак од смрти ка бесмртности. Философија и
наука не чине човека бољим, а молитва мења саму његову природу, он као
да постаје друго биће, као што дру- гачији постаје метал растопљен у
ватри. Зато је молитва велики дар Бога човеку, који човека чини сличним
Анђелу.
Безумље је не веровати у Бога, али је још веће безумље веровати у
Њега и истовремено се односити према Њему као према споредном
чиниоцу свога живота, остављати за Њега само неки мали ћошак у сво- јој
свести и срцу, давати Му мрвице свог живота, одвајати за богоопште- ње
само паузе између обичних земаљских послова. Неверје је демонско
одрицање духовне очигледности. Полувера је понижавање Божанства. У
Апокалипси постоји следећа слика: Христос куца на затворена вра- та, ова
врата су људско срце (в. Откр. 3,20). Неверујући их не отвара за Бога, он
не чује или не жели да чује ово куцање. Млаки хришћани, каквих је већина
међу нама, отварају врата, али Христу не дају место у соби, већ у ходнику
плашећи се да ће присуство Бога ометати њихове уобичајене послове; за
њих Бог није извор живота, није највећа радост њиховог постојања, није
вечна светлост, која обасјава људске душе, већ је пре свега гаранција
њиховог благостања.
Погледајте молитву савремених хришћана. За шта се они најчешће
моле Богу: за спасење душе, за вечни живот, за повратак благодати, за
љубав према непријатељима? Не, они се моле за успешан завршетак посла,
за исцелење од болести, за избављење од несрећа, а Бог им је као
унутрашњи живот њиховог срца непотребан и несхватљив. Тек по- некад
наступа некакво прозрење, нарочито кад умире вољени човек;
 176

тада се они сећају вечности, тада се моле за упокојење душе онога ко је

прешао границу овог света, тада осећају несигурност и пролазност ••вега
земаљског, схватају да су се хватали за сенке које се не могу задр- сати у
рукама, да је истински живот ван граница земаљског постојања. Међутим,
ово прозрење необично брзо нестаје и заборавља се, као да је искра планула
и истог тренутка се угасила, и опет се срце скамењује и погружава у
уобичајени дремеж.
Колико пута се човек уверава да у греху нема среће, већ су присут- ни
само пустош и горчина! И већином ове лекције пролазе без трага, он
поново тражи срећу у прљавштини од које му се још недавно вртело у
глави и било му је мука, поново продаје Бога, поново верује ђаволу. Наш
однос према Богу може се назвати свињским. Наш однос према сопственом
духу треба назвати непомирљивим непријатељством. Наш однос према
сопственој души - сталном преваром, наш однос према свом телу -
покорношћу господара свом безобразном слуги који вла- да у његовој
кући, пијанчи и пљачка ову кућу, приморава га да му служи.
А ко смо ми сами? Какво је ово тајанствено "ја" које одређује наш
живот, које решава питање: јесмо ли с Богом или с ђаволом? То је онај
тајанствени центар људске душе где се сумира сав човеков живот, али где
остаје његова слободна воља. "Ја" је оно што доноси последњу одлу- ку, то
је образ и подобије Божије, који су неуништиви у човеку. Човек је
истовремено личност и објекат овога света. Највиша и најсавршенија
Личност јесте Бог. У приближавању Богу обнавља се људска личност,
човек постаје све независнији од спољашњег и од унутрашњег: од онога
што је наследио, навика, пређашњегживота, од својих страсти. Изван Бога
се човек из личности претвара у предмет, он као да се поствару- је, његова
душа губи онај центар који смо назвали слободом, она бива поробљена и
прогутана спољашњим. У Светом Писму ђаво је назван "туђином" (в. Јн.
10,5), он је туђ души, али му се душа без Бога покора- ва и постаје његова
слушкиња.
Исусова молитва просветљује у човеку образ Божији, безгранично
повећава потенцијал његове унутрашње слободе. Светост је својство
Христовог имена. У човеку се светост испољава као супротстављање свету,
телу и демону, похоти плоти, похоти очију и духу гордости (в. 1 Јн. 2,16).
У Новом Завету пише о огњу који ће преобразити небо и земљу (в. Лк.
12,49; 2 Петр. 3,12-13; Откр. 21,1). Исусова молитва је зрак огња који
преображава срце. Грех који у нама живи разјединио је ум и срце. Ум живи
у свету фантазија и представа, срце - у свету
176 гф)

страсти. Исусова молитва зближава ум и срце чистећи их. Кад се ум и срце

сједињују у молитви почиње преображај човека - његовот духа, душе и
тела.
Црв се зазиђује у лутку. У њој он као да умире, претвара се у густу,
безобличну масу, а затим се невидљиво у лутки ствара лептир - кри- лато
биће које не личи на црва. Ум који се погрузио у срце налик је на овог
црва: у тами, у незнању вештаствених образа, у незнању овога света, он се
преображава заједно са срцем, приближава се оном духов- ном знању које
је Адам поседовао пре пада у грех. Ово стање свети су поредили с огњем
који греје душу и са светлошћу у којој човек види свет у његовој
првосазданој лепоти, оном светлошћу у којој созерцава Бога. У овој
светлости он види бездан своје душе, види страшне ране својих грехова,
види демоне као црве који пузе у лешу што се распада. Он види предворја
пакла у свом срцу и истовремено осећа да је име- ном Христа везана и
заробљена ова страшна мрачна сила, као што у Апокалипси Анђео
оковима везује сатану (в. Откр. 20,1-2). Он личи на човека који седи на
стени о коју ударају таласи разбеснелог мора: они ударају о стену, али не
могу да је досегну. Ова стена је име Исуса Христа, Којег се плаше демони.
Без Исусове молитве човек само задобија ударце од непријатеља који
је од њега скривен у тами, а с њом може сам да задаје ударце овој пакленој
сили. Име Исуса Христа приморава је да дрхти. Човек види како благодат
Божија попут вештог лекара лечи у његовом срцу ране тако да не остају
чак ни трагови. Међутим, за то су потребни труд и са- мопожртвованост:
молитву треба сматрати главним послом у животу, а остало само
успутним. Бивало је случајева да сужањ у току многих месеци, па и година
турпија окове турпијицом или да крхотином гво- жђа копа ров испод
тамничког зида. Он се трудио стално и неуморно како би се срео са својим
рођацима и пријатељима, како би поново угледао сунце и небо, како би
својим плућима удахнуо чист ваздух, а не смрад тамнице, како не би био
жив закопан у подземље; и кад би стекао слободу заборављао је на свој
труд. Тамница и окови јесу наши греси. Исусова молитва је на почетку
исто тако тешка, као што је те- шко турпијати окове или рукама копати
земљу разбацујући је по поду. Међутим, кад се благодат дотакне срца оно
ће осетити да су окови спали. Исусова молитва се претвара у љубав душе
према Богу, а у овој љубави је истински живот за који свет не зна,
истинска радост и слобо- да. Кад се сужањ будио из сна, знао је да је за
њега главно да турпија окове; овде избора није било - или слобода или
смрт. Човек, будећи се
 178

ујутру, треба да зна не само умом, већ и срцем да је тог дана за њега главно
177
- Исусова молитва, а остали, световни послови су позадина на којој она
треба да протиче. И ово знање треба да пређе у одлучност воље. Лежући
да спава, човек треба да тоне у сан с молитвом, будећи се ноћу, треба да
устаје на молитву; ако дан посвети молитви, она ће га посећивати ноћу за
време сна; ако се део ноћи буде молио, цео дан ће за њега бити другачији.
У Јеванђељу се говори о мудром трговцу који је продао све своје
имање како би купио један драгоцени бисер (в. Мт. 13,45-46). И човек мора
да прода своје мислено имање - своја световна знања, своје поми- сли,
слике земаљске лепоте, своје маште и снове, своје интелектуално имање у
којем је навикао да живи као на породичном имању, да прода све, да се
свега одрекне како би стекао један бисер који је драгоценији од читавог
света; тај бисер је име Исуса Христа; овим бисером се стиче Небеско
Царство.
Питање: Шта новек треба да чини како би се пажљиво молио?
ОдГовор: Одреши своје мисли од свакодневних послова, затим по-
свети неколико минута размишљању као припреми за молитву. Сети се
времена које нам је одређено за наш земаљски живот. Оно јури као нит
која се одвија, и наступа неизбежни крај: можда данас, можда кроз месец
дана, можда кроз десетине година. Крај је неизвестан, али је неиз- бежан.
У овом периоду морамо да се припремимо за бескрајну вечност. Затим
размисли о смрти - коначном резултату нашег живота, после које следи
суд, а за њим пакао или рај; размисли о Промислу Божијем у твом животу,
који те води ка спасењу, а ти му се стално противиш. За- тим реци: "Душо
моја, треба журити, време брзо пролази, није могуће вратити га или
зауставити. Треба сакупити благо с којим ћеш кренути на свој последњи
пут: то благо је име Исуса Христа, које ће у будућем веку постати све за
тебе: светлост, дах, храна, пиће и одећа благодати, у коју су обучени свети,
оно ће за тебе постати неисцрпни извор живо- та. Уткај ово име у своје
срце као драго камење у ризницу." Реци својој души: "Све видљиво се
руши и нестаје, само је невидљиво вечно. Ђаво ти под хиљадама изговора
одузима време живота како би се твоја душа у часу смрти показала
празном."
Затим почни молитву. Први услов је: изговарај молитву као да је
изговараш први пут у животу. Други је: изговарај је као да је раније ни- си
знао, а сад треба да је запамтиш заувек. Треће: у мислима се врати на своје
детињство. Сети се кад си био мало дете које је тек почињало да се упознаје
са светом: све што га окружује изгледало му је као тајна,
178 гф>

али је осећало својом душом присуство невидљивог света у видљивом

свету. Четврто: не дај предност било чему другом у односу на молитву,
никаквим блиставим мислима у односу на име Исуса Христа. Ако поч-
неш дубоко да се молиш, као што је рекао један старац, "супер" да се
молиш, демон ће почети да те одвлачи од молитве читавим ватрометом
"блиставих мисли", али ти дај предност сиромаштву са Христом. За вре-
ме молитве демон ће ти нудити различите планове, обећавајући успех у
земаљским пословима. Међутим, постави себи питање: "А какав је крај
свега овога?" И видећеш да се све на земљи расипа као брдо песка, да
богатство, успех и слава остају на прагу смрти, а најчешће напуштају
човека још за живота као лажни пријатељи. Пети услов за молитву је
послушање, оно ослобађа ум од помисли. Кад је човек препуштен се- би,
приликом решавања питања једна помисао се супротставља другој, душа
се налази у несигурности и сумњи, а у свом срцу човек не може да
разликује страсти које су се тамо притајиле. Послушање у човекову душу
уноси мир и ослобађа њене снаге за молитву.
Питање: Које силе душе треба да буду укључене у молитву?
ОдГовор: Воља, која задржава молитву у свести, ум, који прониче у
речи молитве, и осећања, која греју молитву и сливају је с душом. Трима
силама душе одговарају три силе духа: вољи одговара пажња; разуму -
унутрашњи логос и способност продирања у дубину појава и предмета,
виђење узрока и коначних циљева, способност интуитивне спознаје
духовног света; емоцијама - специфично верско осећање, као доживљај
општења с духовним светом, као спознаја благодати Божи- је, као
унутрашња сигурност у истину. Духовне способности и силе се буде кроз
молитву. У молитви се одвија сједињење духа и душе, њихо- вих сила и
својстава. У молитви трострукост сила духа и душе постаје јединствена
спознаја Бога, сликовито говорећи, јединствени "локатор" који хвата
Божанску светлост. Од три силе душе грехом је најмање погођен разум, и
премда и њега заробљавају страсти и емоције, он се повремено издиже
изнад њих и ступа с њима у борбу.
У молитви разум иде напред, он у помоћ позива вољу. Воља за-
држава речи молитве пред очима разума и сабира расејане мисли у једно,
као што пастир скупља овце које су се одвојиле од стада. Разум као да
обасјава речи молитве и осећање на крају почиње да се одазива на њих.
Молитва постаје доживљај људског срца. Понекад јаки живот- ни потреси
буде осећања и укључују их у молитву. Међутим, обично је потребан
труд. Речи молитве делују на наше стврднуто срце као млаз воде који пада
на камен и постепено га разбија. Било је људи
 180

који су одмах добијали дар непрестане молитве, али то је изузетак. Обично

се оно што се лако стиче лако и губи. Зато нам Господ по мудрости и
милости Својој не даје одмах дарове како их не бисмо брзо изгубили.
Онај ко се бави Исусовом молитвом временом почиње да осећа да је
то највише делање човека, да је обичан говор у поређењу с молитвом груб
и празан, да световни послови носе у себи хладну умртвљеност, да је без
молитве само људско биће ништавно. Он почиње да воли ћутање, у којем
чује песму вечности. Волећи људе он се крије од њих, престаје да се
занима за послове и новости овога света како они, проникавши у његову
свест, не би нарушили молитву, како је не би заглушили својом буком. Он
чува молитву од додира са светом као што мајка чува дете од врелог сунца
и даха зимског ветра.
Постоје ствари које су потпуно неспојиве с молитвом. То је читање
савремених часописа и новина; то је телевизор, који је постао газда у кући.
Дух Свети је Дух чистоте и целомудрености. Молитва човеково срце чини
храмом Божијим, а у овај храм човек пушта као званице уби- це и
развратне жене и наслађује се смрадом греха. Благодат Божија ће
напустити оваквог човека. Како у души распаљеној страстима, у уму у
који се усељују слике насиља и разврата може да борави Христос? Зато
онај ко нема одлучности да избаци телевизор из своје куће никада неће
моћи да стекне Исусову молитву. То неће бити молитва, већ спој звукова
без унутрашњег смисла. Овакав човек ће личити на домаћина који је
спровео у своје собе канализационе цеви и затим у њих позива госте.
Питање: Како сачувати своје срие за молитву?
ОдГовор: Питај себе у свим животним приликама: "Како ће се мој
поступак, дело и одлука, одразити на молитву?" Кад седаш за тр- пезу
постави себи питање: "Колико треба да поједем, а да не угасим молитву?"
Кад ступаш у разговор, мисли: "Како треба да говорим да не расејем
молитву?" Кад узимаш књигу да читаш разјасни себи да ли ће ти она
помоћи у молитви или ће је, напротив, потиснути из сећања. Тако проводи
цео дан.
Има једна прича. Царски син је упитао оца: "Реци ми, како си се
научио да управљаш огромном државом?"
Цар ништа није одговорио. Међутим, после извесног времена пра-
вио се да се наљутио на сина због неког поступка и изрекао му смртну
пресуду. Син је пао пред очеве ноге преклињујући га за милост и закли-
њао се да није крив. Тада је цар рекао: "Добро, проверићу те."
180 ф
Напунио је чашу водом до врха ивице и рекао: "Обиђи с овом чашом
градске зидине, а за тобом ће ићи џелат: ако пролијеш макар и капљицу
воде он ће ти истог тренутка на лицу места одсећи главу."
Царевић је обема рукама узео чашу, попео се на градске зидине и
почео полако да обилази град, опрезно корачајући по плочама. Овај пут је
дуго трајао. На крају се предвече вратио у дворац и донео је оцу чашу пуиу
воде: није пролио ни кап.
Цар упита: "Да ли си видео народ који стоји поред зидина?"
Царевић одговори: "Не."
Цар упита: "Да ли си чуо људске гласове?"
Царевић одговори: "Не,"
Цар упита: "Какво је небо било данас, да ли је било прекривено
облацима?"
Царевић одговори: "Не знам."
Цар упита: "А шта си радио?"
Царевић одговори: "Ништа нисам ни видео ни чуо, гледао сам у чашу
да не пролијем воду и да останем жив."
Тада цар рече: "Ето ти лекције како треба управљати државом: треба
да умеш да се усредсредиш на сваки посао тако као да је он једи- ни,
заборављајући на све."
Ова прича може да нам послужи као лекција за то како треба да се
молимо. Чаша је наше срце, вода је благодат, џелат који иде за нама с
исуканим мачем је смрт која стоји иза леђа сваког човека. Молитва сабира
и чува благодат.
Питање: Који је најпокваренији и најскривенији непријатељ мо-
литве?
ОдГовор: То је наслада. Људи су још у стара времена рекли да на-
слада мудре чини безумнима.
Питање: Како разликовати насладу од духовне радости?
ОдГовор: Приликом насладе мисао се зауставља, ум прелази у спе-
цифично стање дремежа, душа се погружава у таму, она осећа некакву
мутну сласт која као да иде одоздо ка срцу, заборавља на смрт и на
вечност. У наслади се, као и у страсти, гаси светлост душе. Наслада је
парализа молитве. Постоји духовна радост која се понекад такође назива
насладом, али то је нешто сасвим друго.
Питање: Који светаи за нас може да служи као пример делатни- ка
Исусове молитве?
ОдГовор: Пресвета Дјева Марија, Којој је у Светињи над светиња- ма
било откривено име Исуса Христа. Ово име је као незалазна звезда
 182

ф 181
сијало у Њеном срцу. Дјева Марија је била венац свих добродетељи.
Међутим, нарочито је заблистала целомудреношћу, смирењем и љуба-
вљу. Љубав ју је учинила Кћерју Небеског Оца, чистота - Невестом Духа
Светога, смирење - Мајком Сина Божијег. Све ове добродетељи су дарови
благодати. Међутим, оне истовремено у знатној мери зависе од човекове
воље. Исусова молитва је немогућа без непрестане борбе с гордошћу.
Господ је рекао: На ко!а Ну поГледати? на невољноГа и на ОНОГП ко је
скрушена духа (Ис. 66,2). Смирење је онај Синај на ко- јем се Бог јавља
души. Целомудреност је она купина која гори огњем благодати не
сагоревајући. А духовна љубав је награда победнику над сбпственим
страстима, то је присуство Самог Божанства у људском срцу, то је
бесконачни крај духовног пута.
Преподобни Максим Капсокаливит, атонски подвижник, стално се
молио Мајци Божијој да му буде дарована срдачна Исусова молитва и
добио ју је као дар од Небеске Царице.
Треба се молити и за даривање Исусове молитве обраћати се Ар-
хангелу Салафаилу, који је по учењу Цркве Анђео молитве. Треба мо- лити
преподобне Оце да нас они науче умном делању, ради којег су оставили
свет и отишли у манастире и пустиње.
Питање: Шта значи постати у молитви попут детета?
ОдГовор: То значи одрећи се, као што смо већ говорили, земаљске
мудрости и земаљских знања. Као што рвач, ступајући у борбу, збацу- је
са себе одећу, тако човек, стајући на молитву, треба да зна како су ништава
и нетачна она знања којима се поноси свет. Пред Божанском мудрошћу
она су ништа, то је магла која обавија нашу душу, кроз коју се с тешкоћом
пробијају сунчеви зраци. Одреци се знања ради мудрог незнања и у овом
незнању ћеш кроз молитву стећи највише знање. Од- реци се светлуцаве
светлости разума због које је недоступан духовни свет, погрузи се у мрак
незнања и одсуства МИСЛИ како би кроз молитву у твом срцу заблистала
духовна светлост. Замисли да си дете које ни- шта не зна и не разуме, већ
само тежи ка Богу, које Му верује, макар онако као што мало дете верује
својим родитељима.
Кад се у мислима враћам на своје рано детињство, које се урезало у
неким тајанственим одајама срца, напрежем своје сећање да окренем реку
времена назад ка њеном извору и сећам се да је у помрчини пра- скозорја
мог дечијег живота духовни свет био очигледан. Оно што ме је окруживало
видео сам у две равни: једна је била реална и земаљска, а друга - раван
тајанствена, раван духовна. Ове равни као да су преби- вале једна у другој.
Као дете видео сам свет као пространији, дубљи,
182 ф
срце детета осећало је тајну невидљивог света који је у извесној мери био
видљив за њега. Затим је с годинама душа постајала све грубља и урањала
у материјалност, видљиви свет је потискивао невидљиви. Све- товна
знања, општење с људима, страсти које су се будиле - све је то па-
рализовало способност духа да не гледа видљиво, већ кроз видљиво.
Дете које је тек научило да говори на свој начин је мудрије него
философ који се заплео, као паук у паучину, у сопственим расуђивањи- ма
која се извлаче из његовог разума као нит из стомака паука. Дете је мудрије
зато што свет види као тајну. Велико достигнуће је смирити гордост
разума који је за људе постао идол, победити страсти у којима свет види
радост живота, издићи се изнад раздвојености и борбе мисли, увидети да
су слике земаљског слике праха и молити се простим срцем као дете.
Господ је рекао: "Славим Те, Оче, што си сакрио ово од мудрих светском
мудрошћу, и разумних плотским разумом и открио то безазленима, која
могу да приме више спознаје о Богу у својој јед- ноставној души (уп. Мт.
11,25)."
Архимандрит Софроније, у схими Серафим (Сахаров), аутор по-
знате књиге о преподобном Силуану Атонском, истицао је карактери-
стичну чињеницу да је међу простим, чак и неписменим монасима било
више оних који су достизали непрестану Исусову молитву него међу
људима који су стекли књишко образовање. То је зато што су прости не-
уки монаси лакше могли да се приближе стању детета. Међутим, треба
напоменути да и међу њима може бити људи гордих умом, попут просја-
ка који се гордио иглом којом је зашивао закрпе на својој одећи.
Гордост је страст. Ученост може да представља храну за страсти,
нарочито површна ученост и празна, надувана знања. Међутим, ако човек
увиди сву ограниченост ових знања и њихову ништавност у поре- ђењу са
спознајом Бога, и он, као богаташ који је продао своје имање, може
пребивати у свом срцу са Христом, Пример за ово је Василије Велики који
је стекао образовање на познатој Атинској академији, а ка- сније је,
проучавајући Свето Писмо говорио о философији као о игри ума. Треба
рећи да су се пустињаци негативно односили према томе да богословска
дела читају они који су изабрали пут тиховања. Они су указивали да чак и
такве књиге могу да расеју ум и одвоје га од моли- тве, а кроз молитву
човек може дубље да спозна Бога него кроз књиге. Они су сматрали да је
за спасење довољно знати догмате Православља и веровати Цркви, а душу
посвећивати молитви. Зато пустињаци ни- су улазили у расправе о
богословским питањима ако није претила јерес.
 184

Књиге описују духовни свет, а молитва човека у овај свет уводи. 183
Онима који се баве молитвом старци су саветовали да читају пре свега
књиге о молитви.

УЋИ У СВОЈЕ СРЦЕ

Почетком 20. века на Атосу, овом бедему светског Православља,
изненада се појавила нова јерес која се називала имјаславије или имјабо-
жије. Ова јерес је букнула, као пожар, међу зидинама Пантелејмоновог
манастира, већи део монаха који су тамо живели јој се придружио. Кажу
да је ново у ствари понављање добро заборављеног старог. Може се рећи
да су имјаславци имали за своје претходнике гностике, следбе- нике
Нвномија и кабалиста. Суштина овог учења се састојала у томе што се име
Божије поистовећивало са Самим Богом. "Име Исус је Бог" - ево догмате
ове чудне јереси. Спољашњу, профористичку (изговоре- ну) људску реч,
која се састоји из споја и комбинације звукова, имјаслав- ци су
доживљавали као Божански Логос. Ово учење попут Евномијеве јереси, не
само што је доводило до логичног негирања обреда и Тајни Цркве, већ је
доводило у сумњу нужност оваплоћења Спаситеља и Гол- готске Жртве.
Ако је име Божије Бог по суштини и природи, то значи да у изговореном
имену већ присуствује Бог у свој Својој пуноти. У том случају могуће би
било причешћивати се не Светим Даровима, већ са- мо именом Исусовим,
и уместо Голготске Жртве Богу би било довољно да открије људима Своје
име.
Ова јерес је изазвала богословску полемику у којој су учествовали
Константинопољски и Антиохијски патријарх, као и специјална коми- сија
која је била послата на Атос. Полемика није донела осетне резул- тате и
завршила се принудним исељавањем имјаславаца с Атоса. Треба истаћи да
су позиције имјаславаца делили неки декадентни теолози, укључујући оца
Павла Флоренског, који се латио редиговања књиге јеромонаха Антонија
(Булатовича), која представља апологију имјасла- вља. Нарочито јако се
приврженост Флоренског магичкомплатонизму и гностицизму испољила у
његовом делу "О именима".
Треба истаћи да су се црквени теолози у спору с имјаславцима, као
што то обично бива у таквим случајевима, како би одржали чамац који је
већ био спреман да се преврне, прибили уз другу ивицу и он се нагнуо на
супротну страну. Они су игнорисали специфичност имена, његов личносни
аспекат; притом се име претворило у назив, у безлични индекс и број. Овде
није било јереси као код имјаславаца, али је посто-
184 ф
јала неподударност с молитвеним искуством аскета, упрошћавање и
извесна профанација мистике молитве. За разлику од назива, наиме-
новања, имена за животињу и надимка, име нема случајну, спољашњу
везу с оним ко га носи: име може да се односи само на личност, и лич-
ност се одазива на своје име. Карактеристично је да безимена личност
уопште не постоји. Код свих народа човек добија име. У молитви име даје
реалан осећај присуства и зато је име највиши и најдинамичнији од свих
символа, уз то, најпостојанији и конкретно реалан. Божанска имена су
концентрат молитве, то су својеврсни центри који светле, који прожимају
зрацима цело ткиво молитве. Душа онога ко се моли након буђења духа
осећа благодат која струји кроз Божанска имена; она се тада откривају
човеку као тајна, а људско срце открива се њима. Овај реалан, али
субјективан доживљај бива толико јак и неизбрисив да су неки старци,
нешколовани у теолошком погледу, који су се, међутим, бавили
Исусовом молитвом, на питање о имјаславској јереси одговара- ли да је
"истина негде на средини".
Име Божије је тајна скривена од плотских и душевних људи. Иако
их Исусова молитва невидљиво преображава, она се не открива души, већ
"уму" (духу) у својој величини као на позадини вечне светлости.
Молитвеницима као што је свети Јован Кронштатски Бог се јављао у
Свом имену као у несагоривој купини. Говор и реч у суштини нису сиг-
нални, већ знаковно-симболички систем. У молитви ми општимо кроз реч
као кроз знак-посредник. Свети Оци саветују да се ум затвара у речи
молитве како би се кроз ове речи видело оно што је изнад речи и чуло
молитвено ћутање које је дубље од речи. Оно што се односи на символ
прелази на символизирано, зато човек са свештеним страхом треба да се
односи према свакој речи молитве. Претварање људске речи у игру, шале,
лаж, псовке и празнословље, наноси молитви ште- ту која се тешко може
надокнадити: речи за онога ко се моли постају хладне, оштре и грубе,
налик на алат покривен прљавштином и рђом. Онај ко жели да се научи
науци над наукама - молитви, мора да мери и сваку своју реч и да
размишља о њој. У овом смислу он треба да личи на шкртог човека који,
пре него што пружи новчић, дуго га држи у руци и размишља.
За православно монаштво карактеристично је учење о Исусовој
молитви; тачније, то је заповест за све хришћане, али је монаштво би- ло
онај врт у којем су дивни миомирисни цветови ове молитве цветали
нарочито раскошно. Исусова молитва се назива различито: сећањем
Божијим, духовном песмом, љубављу Божијом, срдачним тиховањем
 186

Ф> 185

- у зависности од степена молитве. Она почиње као сећање, затим пре-

лази у тајанствену песму коју дух дан и ноћ пева Богу, а затим уводи
човека у тиховање и љубав.
За Исусову молитву неопходан је труд. Наше срце се од грехова и
страсти претворило у камен. Треба копати стену да би се нашао извор.
Пролазе године, човеку се чини да је његов труд јалов, да га је Бог на-
пустио, али није тако: у човеку долази да непрекидне, али неприметне
промене, попут раста његовог тела. На сваку Исусову молитву Бог не-
чујно одговара срцу: "Ја сам с тобом!" Неки, прочитавши учење Отаца о
Исусовој молитви, желе да одмах доживе њихова стања, али су ова
руководства написана претежно за пустињаке и аскете, а наше срце је
налик на злосмрадну мочвару. Исусова молитва је поточић који увире у
ову молитву, а колико је времена потребно да би његови таласи ис-
тиснули, испрали сву прљавштину и учинили воду прозрачном! Осим
тога, у ову мочвару непрекидно доспевају отпадне воде и отпаци наших
грехова и страсти - онога што продире у срце, нарочито кроз вид и слух.
Постепено се чисте дубине наше подсвести, тајне одаје људског срца;
понекад се благодат дотиче душе, као да показује шта је даље очекује и
поново се скрива. Човек час осећа помоћ Божију, час богоо- стављеност,
час кратке бљеске радости, час мучне периоде немоћи и туге. Благодат
Божија крије овај пут од нас самих како не бисмо пали у гордост, и тек
након буђења духа човек у молитви спознаје како је сладак рај и како је
благ Господ.
Свети Оци саветују да се Исусова молитва прво изговара усмено, али
тихо, полушапатом, тако да човек сам чује: снажан глас расеја- ва мисли,
и тек у изузетно јаком нападу страсти дозвољено је да се изговара, као да
се извикује молитва како би се угушила змијска пе- сма сладострашћа и
гнева. Исусову молитву ваља изговарати у темпу обичног разговора, не
претерано брзо, кад се ум искључује од речи и не претерано споро, кад ум
почиње да дрема у њима. Затим човек по- времено прелази на нему
молитву, трудећи се да у себи јасно изговара њене речи при чему Оци
препоручују да се дисање унеколико задржа- ва, односно да се дише
површно и ретко: ово помаже усредсређивању мисли. Можемо да уочимо
на себи да је концентрација пажње везана за задржавање дисања.
Међутим, могућа је следећа грешка: човек, узи- мајући ваздух до краја,
прави затим дуге паузе, напрежући све силе да га не издахне. Неким
људима који су тако поступали полазило је за руком да у мислима
изговарају понекад до десет, чак до петнаест моли- тава након дубоког
удисаја, али као последица сличне праксе често се
појављивала
186 болест - проширење (емфизем) плућа и хипертонија. Оци
саветују супротно: да се приликом дисања употребљава мала количина
ваздуха, као храна за време поста.
Древни подвижници везивали су речи Исусове молитве за дисање.
Овај поступак користе и неки нама савремени монаси. Живот људског
организма протиче у одређеним ритмовима, и кад се молитва сједињује с
овим ритмовима, она добија помоћ. То није механички процес који убија
дух, већ нешто друго, што личи на подршку пријатељске руке која помаже
човеку који иде стрмом планинском стазом.
Човек је јединствена, непоновљива индивидуа и зато је пут Исусове
молитве код свакога непоновљив. Молитва је дар Божији, зато се треба
молити Богу да пошаље овај дар. То је можда најбољи и најбезбеднији
начин да се достигне молитва: молити је од Бога као велику милост.
Приликом молитве тело треба да се налази у стању извесне напетости, као
приправности за акцију: приликом раслабљивања тела ум обично пада у
дремеж, пажња слаби, свест се покрива некаквом тамом - човек изговара
молитву као у сну, не слушајући самог себе. Напетост миши- ћа треба да
буде усмерена ка срцу, стомак затегнут, као код војника у строју. Ова
напетост даје известан ослонац молитви, као што правилно дисање даје
ослонац гласу. Добро је у молитви чинити поклоне и мета- није; притом
треба прво изговорити молитву, а затим чинити поклон, а не чинити га за
време молитве. Метаније смиравају људску гордост и чине душу
трезвеном. Неки сматрају да је за пажњу корисно да се за време молитве
седи на онижој клупици и да се брада притисне уз груди. Међутим, све су
то само спољашње методе: саме по себи оне су кори- сне, али човек може
и без њих. Оне личе на штап о који се људи осла- њају на путу, а затим га,
кад постане непотребан, бацају у страну.
Главна је духовна страна молитве, али пошто је душа везана за тело,
спољашње може како да помаже, тако и да омета унутрашње. Ослањати се
на спољашње или пак напротив, потпуно га занемарити било би неразумно
и неправилно. Општи савети за оне који се баве овом молитвом јесу: не
прихватати чулне представе, не тежити ка осе- ћању благодати и
душевним надахнућима, гледати на молитву као на покајнички плач срца,
често се исповедати, сав живот сматрати припре- мом за молитву. Сва
наша дела, речи и мисли јесу тло на којем ће расти или венути цвеће
молитвених стања.
За време Исусове молитве пажња мора бити усредсређена на речи
саме молитве, али сам по себи вољни напор не може бити дуготрајан; зато
за време молитве човек свесно или несвесно тражи оно место на
 188

ф 187

којем ће се молитва испољити у форми речи. Неки, прочитавши поуке

древних аскета, траже такозвано "срдачно место", али срдачно место јесу
затворена врата која се могу провалити на силу, а не отворити. Потребно је
одређено стање душе и духа како би молитва оживела, испољила се, како
би ушла у дубину срца, конкретно, не у физичку област срца, већ у његову
духовну дубину. Ако ум, обремењен и испр- љан помислима, будемо на
силу забијали, као ексер чекићем, у своје срце још увек покривено гнојним
ранама греха и страсти, резултат овога неће бити стицање духовне молитве,
већ неуравнотеженост, екс- плозивност, хистеричност, расположење које
.се брзо мења. Наш ум и срце су раздвојени због пада у грех, али ово за њих
у извесном смислу представља чување од већег зла; они могу да се зближе
и сједине само кроз покајање и очишћење грехова, а још тачније речено,
може да их сједини благодат. Зато пажњу не треба усредсређивати на
извору речи, већ на његовој периферији, лагано и постепено прелазећи ка
центру. Тако неки од стараца сматрају да је најбезбедније да се пажња за
вре- ме Исусове молитве усредсреди на кретање усана које је шапатом или
немо изговарају. Овај метода омогућава човеку да се бори с помисли- ма,
да не обраћа пажњу на њих, да јасније осећа структуру речи. При- ликом
дуготрајног упражњавања Исусова молитва се сама сједињује с дисањем.
Неки се задовољавају овим начином молитве и они се тако моле док се не
појави срдачна топлина; за друге следећу етапу молитве представља
фокусирање пажње на област грла, где приликом молитве осећају покрете
мишића, где као да се рађа реч која излази из груди. Настављајући пут као
од ушћа ка извору реке, човек почиње да осећа да се реч рађа у области
срца и пажњом се спушта ка свом срцу путем ваздуха који удише,
оријентишући се на пулсирање срца. Овде јасније види рађање помисли и
постаје му лакше да се кроз молитву бори с њима.
Постоје два начина борбе: први је да се не обраћа пажња на ми- сли,
већ да човек наставља да се моли (тако човек запушава уши да не чује
псовке), а други је да одбацује, као да баца у страну и уништава помисли.
Један од светаца је ум упоредио с пауком који седи, притајив- ши се
непомично, у паучини и чим мува доспе у њу, одмах убија своју жртву. Пут
у срце је усхођење ума уз степенике, али лествица као да је "окренута"
наниже, и веће погружавање у дубину означава веће усхо- ђење. Овом
лествицом се може ићи само малим корацима, прескочити степенице значи
сурвати се с ње. Овде пажња не треба да прелази у насиље. Свака степеница
се открива сама, срце постепено привлачи ум,
188 ф
али срце у физичком смислу и срдачно место нису једно исто. Срдачно
место је налик на тајну ризницу зазидану у зиду, њу отвара Господ као
дар благодати човеку; то је нешто као "унутрашње срце" у људском срцу,
и човеку није могуће да сам уђе у њега, као што је немогуће ски- нути
звезду с неба. Срдачно место се човеку открива онда кад он то не очекује.
Очекивати - значи осећати се достојним. Бог даје благодат смиренима и
ћутљивима. Онај ко је нашао ово благо неће причати све- ту о њему, већ
ће оградити своја уста ћутањем, како га духовни лопови не би опљачкали.
Ми говоримо о символици речи, али постоји и друга раван - ми-
стика речи. Код човека осим спољашње, фонетске речи постоји још
скривени и њему непознати унутрашњи логос. Ово није способност
душе, већ духа. У пробуђеном духу профористичка, спољашња реч се
приближава унутрашњој речи, зато је лаж као раздвојеност, као про-
тивречност између унутрашњег и спољашњег језика, погубна за духов-
ни живот; она га гаси, као вода ватру. Унутрашњи логос, или како се
другачије назива ендотетичка реч - способност за непосредну спознају,
за прозрење и духовне интуиције - почиње да сија кроз спољашњу реч и
чини је мудром и кадром да продире дубоко у душу. Зато реч моли-
твеника и аскета носи у себи необичну снагу, која превазилази разум свих
философа.
Наступа моменат кад се молитва претвара у виђење. Душа се мо- ли
у помрчини, а дух у светлости. Христос је испричао причу о дивном
бисеру скривеном у пољу и о неком човеку који је, сазнавши за њега,
продао цело имање како би купио ово место и кад је стекао бисер, по-
стао је богатији од свих (уп. Мт. 13,44-46). Онај ко све жртвује ради
Исусове молитве, добија кроз њу све, а главно је, оно што није знао и није
могао да пожели. Продати имовину значи одрећи се земаљских
пристрасности, душевних знања, упростити себе, усредсредити свој
живот на једно, као што се зраци, пролазећи кроз лупу, концентришу у
једној тачки.
Исусова молитва се не може супротставити другим облицима мо-
литве, на пример, читању Псалтира: све оне потичу из једног извора -
Духа Светог. Псалтир и канони помажу, нарочито на почетку, Исусо- вој
молитви; прећи одмах само на Исусову молитву подједнако је тешко као
прећи од уобичајене хране на хлеб и воду којима се хране аскете. Наш ум
по навици захтева разноврсност; чак и на пољу молитве он са- мо
постепено прелази од ширине познања на дубину. Стално држати ум у
напетости је, по речима Антонија Великог, исто што и држати
 190

<ф) 189

све време тетиву лука затегнутом. На питање шта изабрати: Исусову

молитву или Псалтир преподобни Варсануфије Велики је одговарао: "И
једно чинити и друго не остављати." Притом постепено све више времена
и места у души треба остављати за Исусову молитву. Учврстив- ши се у
срцу, Исусова молитва се на почетку манифестује као духовна топлина.
Често, будећи се ујутру, човек на своје чуђење примећује да у његовом
срцу тече Исусова молитва. Снови постају чисти и лаки. (Овде се не
говори о посебним демонским искушењима, кад се ђаво у сну приближава
молитвенику као свом непријатељу и овај од тог при- ближавања осећа
убиствени ужас.)
Други степен непрестане Исусове молитве је посебна унутрашња
светлост која обасјава мрачне дубине људске душе. Топлина доноси
молитвенику мир помисли и покајање, а духовна светлост - радост и
уједно осећај да је он испод сваке твари, али истовремено и то да га Бог
не оставља. Тада човек схвата да је смирење истински живот, а надима-
ње - лажни живот и крајње сиромаштво. Свети Оци нам не откривају даља
дејства благодати или их откривају кроз алегорије и алузије. Пре-
подобни Исаак Сиријски говори о томе да су само малобројни прешли на
другу обалу Јордана.
Исусова молитва је глас покајања, а само покајање је попут нити која
је затегнута између два пола - туге због грехова и наде. Молитва без
свести о греховности се претвара у гордељиво узношење и лажну
духовност, а молитва без наде се постепено гаси, душа доспева у стање
унинија и раслабљености. У молитви треба да постоји овакво располо-
жење душе: "По греховима својим достојан сам пакла, али милосрђе
Божије не побеђују никакви грехови. Господ би опростио и сатани кад би
овај могао да се покаје."
Кад ступаш у разговоре са световним људима, упитај себе: "Ко- лико
Исусових молитава бих могао да изговорим за то време? Зар на људском
језику постоје речи веће и лепше него што су речи "Исус Христос"? За
шта мењам Исусову молитву?" Тајне Божије се откри- вају ћутљивима.
Апостол Петар говори о лепоти ћутљивог духа и о тајанственој звезди
која излази у људском срцу (в. 1 Петр. 3,4; 2 Петр. 1,19).
190

СВЕТЛОСТ КОЈА ДОПИРЕ ИЗДАЛЕКА

Једну од највећих опасности у молитви представља замена духов-
них осећања душевнима. Душевна осећања су живописна и јарка. Она су
попут хучних таласа који се подижу и који су виши тамо где је бли- же
дно. Они расту као брда кад је осека, док је бездан океана обично миран;
његова површина личи на огромно поље које једва колеба мре- шкање
таласа. Није чудо што се највећи океан назива Тихим. Често љу- ди од
овога света ентузијазам, одушевљеност, стање нервног узбуђења,
ексцентричност, поетско надахнуће или истанчани интелектуализам
доживљавају као пробуђеност духа у молитви, али је то у ствари само
сурогат молитве.
Три душевне силе поробљују човеков дух: прва је његов приземље-
ни разум, који непрекидно, као паук, плете из самог себе нити суђења,
представа, домишљања, планова, сећања, претпоставки, еуристичких
досетки и апстракција и трчи по овој паучини, покушавајући да у њу
ухвати светлост истине. Друга сила која гуши дух је реактивна одбрам-
бена сила душе која се у нашем стању не испољава у борби с грехом, већ
у супарништву, гневу, јарости и непомирљивости. Ова погрешно
усмерена енергија људске душе постала је сама страст и обично се
устремљује против онога ко смета човеку да оствари своју жељу. Трећа
сила је тежња ка наслади, стална жудња за задовољствима. Наслада је
попут морске воде, она после себе оставља осећај горчине, не гаси жеђ,
већ је, насупрот томе, распаљује. (Ко пије горко-слану морску воду још
више жели да пије и у мору воде умире од жеђи.) Човек често меша
супротне ствари - душевну насладу и духовну радост: наслада изиграва
духовну утеху, имитира је. Наслада има широк спектар дејстава. То ни- су
само груба чулна задовољства, већ и наслада друге врсте, суптилна, на
пример: естетска и стваралачка, коју људи често мешају с духовним
стањима. Међутим, све душевне насладе припадају времену и земљи. Све
су оне пролазне. Оне стварају расположење, а не стање. Насладе могу
бити како очигледно порочне, тако и подношљиве. Неке од њих изгледају
као одмор и награда за човека, на пример: наслађивање при- јатељством,
породичним радостима, општење с природом... Међутим, све су оне -
земаљске, и ако постају животни циљ успављују дух.
Молитва увек треба да припада духовној равни, зато што је моли- тва
откидање ума и срца од земље и усмереност ка вечности. Ово је
 192

често праћено трудом и болом, као кад би човек откидао залепљени

фластер са ране која крвари. Зато је пажљива молитва најтежи под- виг. У
молитви није забрањено молити Бога за земаљска добра, само у њима не
треба видети циљ по себи, већ само средство за одржавање снаге на
земаљском путу. Душевна молитва, у ма како распламсало стање да
доводи, ма како надахнута да изгледа, представља изопачење саме
суштине молитве. Дух се буди само кроз покајање и борбу са страстима.
Речима покајте се (в. Мт. 3,2; 4,17) започели су своју пропо- вед Христос
и Његов Претеча. Једини пут у Царство Божије води кроз покајање. Ван
њега делују душевне, страсне силе.
Шта представља православна икона? Икона је испољавање бла-
годати Божије на земљи. Ми не можемо да унесемо у ову област било
какав крут систем. Дух дише Јде хоће (Јн. 3,8), рекао је Господ. Ми ћемо
само указати на нека својства православне иконе, тешко схватљива за
већину наших савременика. Лик на древним иконама је величанствен и
строг. Овде нема места сентименталности и ласка- вости - тим пројавама
душевности, сурогата љубави. Духовна љубав, која се одражава у
ликовима древних икона, строга је и захтевна. Очи светаца на њима
гледају нас из вечности. Њихов поглед како да обухвата целу васељену.
Вечност и бесконачност се одражавају у њему. Овде нема ни трага
помирености с грехом или снисходљивости према њему. Зато су ликови
древних икона несхватљиви, туђи, а поне- кад и заиста страшни плотском
човеку, везаном за страсти. Међутим, у овој мржњи према греху, у овој
суровој истини присутна је једна жеља, свецела жеља - спасење човека.
Истинска љубав, коју су од- разили древни иконописци, не пристаје на
компромисе. Ово многим савременим људима изгледа као суровост.
"Строги, страшни ликови", кажу они. Они желе да их икона мази, они желе
да "кокетирају" с иконом. Духовна љубав је неизмерно дубља од душевне.
Она више саосећа с нама, више пати због нас. Она као да немо виче од
бола, али не због наших пролазних незгода, већ због наше откинутости од
Бога, извора живота. Она се плаши наше вечне погибли. Ликови древних
чудотворних икона су строги зато што су прозорљиви. Они виде демонски
свет - то је свет страшних непријатеља који окружу- ју човека, свет
невидљивих убица; они виде гнездо греха, станиште сатане у људском
срцу. Предање каже да се Господ и Мајка Божија никада нису осмехивали:
како може да се осмехује мајка видећи да је тело њеног детета обавила
змија или да оно бунца у тешкој, мучној болести?
192 У католичким иконама нема метафизичког трагизма. Тамо је тра-
гизам земаљских, душевних, људских осећања. А најчешће је присутно
нешто друго - људска чулност, оно што је усмерено ка земљи. Рај и
пакао су или заборављени или приземљени, пренети на земљу. Тамо
икона гледа на земаљски начин, можда и добрим погледом, али види
само земаљски свет. Пред таквом иконом грешник, не прошавши кроз
огањ покајања, може у потпуности да се преда душевним доживљаји-
ма. Зато су тако често на Западу песници опевали Дјеву Марију као
предивну даму, а витезови су Је називали краљицом свог срца, што
за православца звучи као страшно светогрђе и изругивање светињи.
Ову душевну чулност и сентименталност католичких икона људска под-
свест доживљава као могућност помирења с Богом без покајања, без
промене. Зато се у католичкој мистици тако много говори о узбуђеној
љубави и тако мало о покајању, очишћењу срца и свакодневној суровој
борби са страстима. Православна свест осећа у овим у људском смислу
лепим, али у духовном смислу непрепорођеним, већ само нежно-сладу-
њавим ликовима, нешто потпуно туђе. Ова лица на иконама, која само
што се не осмехују, а понекад се заиста и осмехују, делују на грешника
успављујуће, у њима је присутна капитулација пред грехом, помирење
с њим: грешник воли кад се на његову ругобу гледа кроз прсте.
У неке католичке иконе људи су се заљубљивали. Међутим, није
могуће заљубити се у православну икону: овде гасну страсти, овде се бу-
ди дух. Због тога страсни и сластољубиви човек жури да оде од овакве
иконе. На древним иконама нема чежњивости, жалостивости и онога што
би се могло назвати певањем успаванке грешнику. Онај коме је по- знат
ужас трансцендентног, демонског зла, неће умиривати грешника. Он ће
другачије гледати на земаљска страдања која тако мало значе у поређењу
свечношћу. Општење с Богом без срдачне чистоте није могу- ће. А
срдачна чистота није могућа без покајања и борбе с грехом. Зато није
могућ ни опроштај грешнику без његове одлучности да се бори са собом,
без тога да он, сликовито говорећи, пролије крв.
Древна чудотворна икона је истовремено блиска грешнику и дале- ка
од њега. Овде је присутна близина духовне љубави, љубави према човеку
као образу Божијем и истовремено је присутна огромна разда- љина,
раздаљина која одваја грешника од светости. Човек осећа како му је Бог
близак и како је он сам далек од Бога. Једно од својстава светости јесте
мржња према греху. Светиња не може да се споји с пр- љавим и нечистим.
Сунчеви зраци падају на површину мочваре, али се блато од тога не
претвара у светлост. Икона је светлост која допире
 194

издалека. Одсуство дистанце између светости и греха у икони спушта 193

је у
сферу душевних људских осећања и може у изопаченој свести гре- шника
да доведе до лажног умирења и чак да постане "гаранција" не- кажњености
његовог греха ("греши колико год хоћеш, Господ ће те свеједно по милости
Својој примити"),
Чини нам се да је поглед ликова на древним иконама одрешен од
света. Он није управљен на онога ко се моли, већ као да пролази из- над
њега или, тачније, кроз њега (тако се зрак, пролазећи кроз стакло,
устремљује у даљину), он види човека на позадини вечности, у сферама
земаљског и духовног света који се пресецају; он види у човековом срцу
оно што сам човек не види, а често се плаши да види. Ликова с древних
икона плаше се демони, пред њима се узнемиравају и вичу ђавоимани, они
које смо навикли да називамо заједничким именом душевних боле- сника.
Древна икона изгледа обузета невидљивим пламеном, пламеном Божанске
благодати.

ОСЛОБОЂЕЊЕ ДУХА
Учење о молитви тесно је повезано с православном антропологи- јом.
У антрополошком смислу молитва је средство за ослобађање духа од
деформисаних, развраћених осећања душе, која се налазе у некон-
тролисаном, хаотичном стању, у међусобној борби. Свет схвата слобо- ду као
могућност човека да следи своју главну страст, која је на неко време
победила остале и налази услове и средства за њено задовољење. А с
верске тачке гледишта, ова "слобода" представља стање непрекид- ног
робовања различитим газдама које се стално мењају. Страсти на- лазе
основу за поље деловања у људском телу. Тело, "ујединивши се" с душом,
гуши дух, и тако две савезничке војске опседају град одсекавши све његове
комуникације. Међутим, један од савезника ове непријатељ- ске војске,
тачније, људски разум, мање је од других сила душе погођен грехом и
страстима, зато он повремено стаје на страну духа и покушава да га
ослободи.
Борба за ослобађање духа има своју стратегију, своју законитост и
постепеност. Она почиње од спољашњег. Ако, док се још увек налази у
страсном стању, човек буде покушавао да пробуди силе духа, он ће или
увидети јаловост својих покушаја или ће, што је много горе, посред- ством
гордељивих фантазија довести своју душу у стање егзалтације, нервног
узбуђења, илузорних, фантазерских представа које ће због свог неискуства
доживети као духовна откровења. Оваква душевна, ек-
статичка
194 љубав детаљно се описује у књигама западних "аскета". Като-
лички ентузијасти су доживљавали слична стања као појаве Божанске
светлости, док би православни подвижници рекли да је то само димни
пламен људских страсти, доведених до стања екстазе.
Борбу треба почињати од тела, од његовог навикавања на дисци-
плину. На првом месту стоји знање мере, уздржање. Мера у јелу и у сну, у
одмору и у раду. Ластавица даје свом птићу одређену количину хране као
птичица не би пиштала - ако се наједе до ситости умреће. Треба давати
телу оно што му је неопходно и узимати од њега данак - рад и будност у
молитви. Кад човек дрема, његови мишићи се расла- бљују, кад напето
размишља концентрација мисли повлачи за собом одређену напетост, као
да одржава тело у тонусу. Ако човек за време молитве раслабљује своје
мишиће, почиње да дрема и машта, зато је корисно стајати у току молитве
чврсто као у строју и чинити метаније које су "помоћни језик" молитве. За
време умора и болести човек може да седи, али не прекрштених ногу, не
налактивши се, не наслонивши се на наслон столице, већ право, с ногом
једном поред друге, лагано за- тегавши стомак и наклонивши главу - све
ово помаже у борби против дремежа.
У душевно-телесне врлине спадају ћутање, чување вида и слуха.
Душевне силе су следеће: интелектуална, волитивна и афективна. У
интелектуалне силе спадају: способност мишљења на нивоу речи и
представа, сећања, претпостављања, планирања, маштања, посматра- ња,
налажења узрочно-последичних веза, анализирања, синтетизира- ња,
експериментисања, откривања законитости, сачињавања хипотеза и
теорија, примена пронађених закона у пракси, састављање различи- тих
знаковних система и њихово коришћење. Тако се рађају научно,
философско, уметничко стваралаштво, закони, права, манифести и устави.
Ово је непрегледно поље деловања људског интелекта у два његова
аспекта: разума и уобразиље. Овде су главни корени цивилиза- ције: у
прикупљању, чувању и примени информација које долазе споља. Човек се
највише поноси својим разумом. У њему је основа неверја, она
интелектуална гордост која за човека његов разум чини малим бо-
жанством, идолом од којег очекује помоћ и спасење. Истовремено овај
разум повремено осећа своју ограниченост, беспомоћност и духовно
слепило и тада тражи Бога.
Другасила је волитивна: овде спадају све врсте насладе. Овде је по-
родична, пријатељска, родитељска и чулна љубав, овде је патриотизам и
друштвена солидарност, љубав према уметности, радост од општења
 196

ф 195

сприродом, овде је наслађивање поезијом, музиком, сликарством. Овде су

и људске страсти: егоизам, самољубље, среброљубље и похлепа, веза- ност
за ствари, осећај зависности од спољашњег (и истовремено - узви- шена
осећања као што су саосећање, самилост, састрадавање). У овај део душе
спадају смех и шале, у којима је скривен тајни блуд. Појмови као што су
задовољство, нежност, пристојност, тананост, такт, привлач- ност и лепота,
такође спадају у волитивне силе душе. Понекад се она пројављује као
стремљење ка надсветској Божанској лепоти и чежња за изгубљеним рајем
(ово нејасно осећање личи на зрак светлости који је изненада продро у
подземље). И у њену област, у област волитивне силе, спадају демонска
мистика и екстатички култови. Уопште, свака мистика, осим православне,
у целини се налази у пољу душевних сила. А православна мистика је по
својој суштини духовна (међутим, пошто укључује у себе целога човека,
може да се истовремено манифестује и у душевној и телесној равни).
У изопачене манифестације волитивне силе такође спада тајна љу- бав
према злу и пороку коју човек повремено јасно осећа у свом срцу.
Трећа сила душе је афективна. Она је слична способности живог
организма да избацује из себе свако туђе, страно тело, да неутралише отров
који је у њега доспео и умртвљује принцип који изазива болест. Афективна
сила је тврђава и војска душе, то је способност да се раз- ликује добро од
зла, одбрамбена сила, психички филтер који треба да задржава прљавштину
и отрове: то је способност душе за реакцију и дејство, света мржња према
ономе што стоји између људске душе и Бога. Афективна сила може да се
испољава и у тежњи ка добру, заштити људи од неправичности, у
самопожртвовању. Међутим, у чове- ковом греховном, палом стању, она се
најчешће испољава у сталном незадовољству, роптању, суровости, гневу
против људи, нетрпељивости, надмености, насиљу, мржњи, освети,
супарништву, зависти, злоби, рав- нодушности и безосећајности, тајном
садизму - од породичног деспо- тизма до тираније и некроманије владара.
Уопште, у душевним манифестацијама треба разграничити следе- ће
нивое: штетно, непотребно, подношљиво (или неутрално), нужно,
потребно и крајње неопходно, и затим водити духовну борбу са собом
одсецајући прво штетно, а затим непотребно.
Штетно у области дејства интелектуалне силе јесте свесна лаж,
лукавство, препреденост, смех, подсмех, клетве, проклетства, псовке,
празнословље, осуде - извори лажне и развратне информације. Боље је не
знати него имати лажне, изврнуте податке. По речима Соломоно-
вим боље је мало с истином, него велико с лажју (в. Прич. 16,8). Само
обуздавши свој језик, припитомивши га као дивљу животињу, човек
може да почне да се бави очишћењем свог ума од различитих мисли,
маштања и чулних помисли које настају у свести.
Штетна испољавања вољне силе представљају сви облици задово-
љавања похоте. Не говорим о телесним гресима, то је сваком јасно, већ
постоје и други, тананији облици задовољавања похоте и сладо- страшћа:
сусрети и општење с људима према којима гајимо нечисту везаност и
пристрасност, читање страсних књига и гледање сличних слика, гледање
телевизијских програма и видео филмова који су поста- ли извор душевне
заразе и разврата. Борба с тако тешким облицима изопачене насладе као
што је употреба алкохола и дроге (овде наслада очигледно открива свој
демонски лик), уклањање од непристојних раз- говора, вицева и томе
сличног је неопходно. Онај ко стоји у мочвари без ових спољашњих мера
за ограђивање душе од порока не може да спере са себе прљавштину. Ако
човек буде служио својим страстима и истовремено покуша да се моли
срцем, добиће нервно растројство или ће пасти у оно демонско стање које
се назива прелешћу.
Штетно у области афективне силе душе јесте роптање на Бога и гнев
против човека, мржња услед увређеног самољубља или неиспуње- них
жеља (зато је немогуће победити гнев не обуздавши прво похоту).
Греховне пројаве афективне силе су: освета, поквареност, злопамће- ње,
насиље над вољом другог човека, понекад - чак под маском добра.
Победи над гневом помажу покајање и самопрекоревање. Прво треба
савладати гнев ћутањем (како каже преподобни Јован Колов, шкорпи- ја
смештена у затворену посуду ће угинути), а затим се борити с њим у
мислима и срцу.
Следећи степен је подношљиво (оно што не представља зло, али без
чега човек може). У погледу интелектуалне силе то је бављење на- уком
и философијом, уметношћу, читање књижевности и периодике, у погледу
жељне - слушање озбиљне класичне музике, одлазак у музеје и сликарске
галерије, певање световних песама, путовања; у погледу афективне -
тежња ка друштвеној делатности, такмичења, игре и дру- го слично
овоме.
Степен нужног у смислу словесне силе јесте познавање своје стру-
ке, друштвених, као и породичних права и обавеза, познавање природе
која нас окружује, изучавање богословља, и то има практичан значај. У
смислу волитивне силе нужно је: пријатељска, породична и родитељска
љубав, патриотизам и друштвена солидарност, општење с природом,
 198

сажаљење и самилост према живим бићима. У смислу афективне: сећа-

ње на смрт, приморавање себе на добро, борба са страстима, трпљење,
покорност вољи Божијој, сећање на своје грехове.
Најбоље од неопходног за интелектуалну силу јесте концентраци- ја
у молитви, за волитивну - учествовање у богослужењу као предукус
небеске лепоте, за афективну - испуњење заповести као вољни акт. Дух
који се буди, утичући на словесну силу, омогућава непосредну,
интуитивну спознају духовног света, онога што је дубље од речи; ње- гов
утицај на волитивну силу даје осећај Бога као јединственог добра, у
поређењу с којим земаљске насладе изгледају као горчина. Утичући на
афективну силу он буди вољу, подстиче је да стреми ка Богу, чува душу
од утицаја греха и страсти и обнавља, препорађа у души чистоту и
целомудреност.
Приликом буђења духовних снага човек схвата да је његово само оно
што ће прећи у вечност, а себе може да нађе само у Богу. Пробуђе- ни дух
се испољава у тајном познању духовног света као бесконачног света, чију
честицу представља он сам и истовремено света који се одра- жава у њему
као сунце у капи воде; у доживљају човека свим његовим бићем овог
света као највећег живота и у усмерености према њему као извору
светлости и једином истински реалном постојању. Тада се као највећа
духовна вредност открива тиховање срца, пред којим све остале
добродетељи изгледају само као степенице лествице које воде ка њему.
Ово може да изгледа сурово душевним људима, који заборављају да је све
од Бога, а не од наших снага. Бог може да учини велику милост за цео
свет ако нађе у овом свету чисто срце, као што је показивао милост Своју
и спасавао од погибли читаве народе и земље због молитава вели- ких
светаца као што су преподобни Арсеније и Макарије, примивши као
најблагоугоднију жртву тиховање њиховог срца.
Човек је добио од Бога велики дар - способност да заборавља, која
није ништа мање драгоцена за душу од способности памћења. Да није
способности заборављања, живот би био неиздржив. Један од узрока
нервних комплекса је кад се у сећању "заглави" неки догађај и кад не
постоји жеља да се у слоју емоција он заборави, односно испразни.
Нервни комплекси личе на катаралне (упалне) зоне у нашем телу, на
неугасива жаришта упале која боле на додир. Заборављати је исто та- ко
неопходно као избацивати из стана смеће и непотребну старудију.
Умеће заборављања које износи напоље из свести непотребне ин-
формације нарочито је драгоцено за молитву. Ми се сећамо посред- ством
асоцијативних веза, зато човек треба да се потруди да раскине
198 ф
ове везе. То могу бити ствари, људи, предели итд. Треба избегавати сусрете
с онима који нас подсећају на ранији греховни живот: најјачи асоцијативни
утицај има жив човек. Често је неопходно раскинути при- јатељство с оним
с ким је човек грешио, потребно је чак и да се не моли за њега, иначе ће се
грех обнављати у сећању. Треба избацити стари које носе на себи печат
греха. Ако је то немогуће, треба макар направи- ти други распоред ствари
у соби. Нарочиту атмосферу стварају књиге, зато не треба држати у својој
соби страсну световну књижевност. То је један од извора оне разорне
"радијације" која стално зрачи човека. Пожељно је да човек посећује места
на којима је раније ретко бивао како би покидао паукову мрежу сећања.
Понекад је за време молитве добро застрти прозоре у својој соби и молити
се у тами.
Ако не постоји могућност да се одрекнемо разговора који је за нас
тежак, у току њега треба да ћутимо и да се молимо, а речи сабеседника ће
само клизити по површини свести, не продирући у срце. За време та- квих
разговора често правимо грешке, доспевамо у незгодан положај, конкретно
- желимо да убедимо човека и демонстрирајући пред њим своју памет
ступамо у разговор и он нас обузима, плашимо се да не наљутимо човека,
више волећи да наљутимо Бога. То је изврнуто пои- мање доброте -
повлађивање страстима другог кад се, уместо да негоду- јемо, осмехујемо
и смејемо. Међутим, смех је нешто попут опијености, стање духовне
раслабљености, кад човек престаје да контролише своје срце и на крају се
нађе незаштићен. У смеху је скривен блуд, а у шали дрскост, зато они
неприметно за нас распламсавају нашу чулност. Ако не будеш сам
показивао макар унутрашње интересовање за речи разго- вора који није
користан по душу, разговор ће се бити исцрпљен. Човек осећа с каквим
расположењем га слушају, зато ако желиш да се разго- вор прекине речи
саговорника сматрај ничим другим до жуборењем потока. Како би држали
неопходну дистанцу с другима неки људи су се правили јуродивима,
правили су се безумнима и говорили су други- ма истину у очи не плашећи
се да ће се ови увредити. Од безумника се много не тражи, али то није
метода за све.
Да би се што пре заборавила греховна прошлост треба променити
своје сопствене навике: ходања, лежања, говорења, седења за столом и
тако даље, исто онако као што се руше одређене асоцијативне везе.
Уопште, најмоћнија средства за очишћење душе од успомена у прошло-
сти јесу покајање и молитва. Опроштени грех се лакше заборавља, а
благодат добијена у молитви као кључем затвара врата подрума наше
свести у којој се "чувају” наши грехови. У свом невеликом искуству уве-
 200

ф 199

рио сам се да се, кад се заиста молим, не сећам ни световних књига које
сам у прошлости прочитао, као да их никад нисам држао у рукама, а кад
нагињем саосећању према страстима поново ми сећање прочитаног
испливава у свести, као што морски гмизавци испливавају из дубине на
површину. Да би човек заборавио прошлост треба да поједностави самог
себе, своју свест, свој говор - тако рвач маже уљем своје тело ка- ко би га
теже ухватили. Ако човек мора да слуша о туђим греховима, треба да
изрази саосећање према грешнику и да каже да је и сам крив за слична
сагрешења, затим да настави да се моли за онога о чијим се немоћима
говори и тада ће се овакав разговор брзо прекратити.

НЕПРИЈАТЕЉИ МОЛИТВЕ
Молитва има унутрашње и спољашње непријатеље. Први непри-
јатељ је самољубље. Самољубље је неправилна љубав према себи. Она се
испољава у три облика: као таштина, среброљубље и сластољубље,
односно тежња ка наслади.
Молитва је унутрашњи живот, а таштина је театралност, споља- шњи
живот, живот пред људима. Молитва је унутрашњи, невидљиви и
најмоћнији чинилац постојања људске личности, а таштина замењује лице
маском и саму молитву претвара у представу. Ташт човек је глу- мац
светости: он не може да пребива умом у свом срцу, он непрестано вежба
улоге које ће играти пред људима, укључујући и улогу молитве- ника. Ташт
човек ће правити алузије на силу и значај своје молитве, причаће о
необичним случајевима или чак чудима која се дешавају по његовој
молитви. Кад је ташт човек окружен људима, спреман је да се моли сатима
како би зачуо аплаузе упућене његовој побожности. Страст таштине даје
му демонску силу за молитву, а кад остаје насамо са собом, жеља да се
моли у њему нестаје. Ташт човек се не моли, већ само глуми молитву, зато
његова молитва постаје бездушна и лицемер- на. Таштина постепено
прелази у гордост. Горд човек не осећа потребу за помоћи Божијом, он
сматра да су за њега довољна његова лична савршенства како би испунио
Јеванђеље или га чак превазишао. Горд човек постаје бог за себе, зато
молитва или потпуно нестаје или се у њој потпуно губи осећај побожности:
он разговара с Богом као са себи једнаким.
Даље следи среброљубље. Помисли и осећања среброљубивог се
налазе тамо где је његово богатство. Он је у непрекидном немиру: како га
сачувати, како га повећати, чак и на молитви размишља о новцу. Ње-
200 ф
гова молитва је мртва и хладна, то је само неки спољашњи данак Богу, зато
што се он не узда у Бога, већ у новац, он је постао његов бог. Срце
среброљубивог постаје тврдо као камен, молитва не оставља у њему
практично никакав траг, као челично сечиво на дијаманту. Апостол Павле
је среброљубље назвао идолослужењем (в. Кол. 3,5).
Сластољубље или љубав према насладама је у суштини самољубље,
неправилна љубав према себи, кад човек себе поистовећује са својим
телом. Молитва захтева трезвљење као прозрачност ума, а наслада га- си
светлост ума. Наслада спада у комплексе нервне узбуђености, зато се по
правилу завршава душевном опустошеношћу, умором и тугом. Свака
наслада је губитак духовне снаге. Наслада је један од главних непријатеља
молитве, као сурогат и фалсификат духовне радости. Љу- бав према
насладама чини човека хладним и егоистички настројеним, молитва за
њега постаје нешто несхватљиво и туђе, он је у себи мрзи. Док је гордост
пре свега провокација против вере, "замена" Бога самим собом, а
среброљубље непријатељ наде (није Бог, већ богатство извор и гаранција
човекове среће), наслада је грех против љубави.
Следећи непријатељ молитве јесте заборављање. Цео живот је школа,
и сваки дан је лекција коју човек добија. Главна лекција је у томе да нас
Бог никада не оставља. А заборав уништава сећање на по- моћ и
доброчинства Божија којима је прожет, као светлосним зрацима, сав наш
живот. Друга лекција јесте да је грех смрт. Колико пута смо, чинећи грех,
искуствено осетили да улазимо у област смрти и одбацива- ња, да после
почињеног греха наша душа постаје мртвац којег носимо у себи, који
трули и распада се! Треће искуство нашег живота је да је једина истинска
радост Бог, а све остало су илузије и привиди. Заборав нам одузима сећање
на ова неопходна знања која смо стекли мучним и горким искуством.
Заборав је попут птице која кљуца сазреле плодове и оставља празне гране.
Зато је заборав облик безумља: човек стално пада на истом месту.
Други непријатељ молитве је незнање или несхватање. Незнање може
бити вољно: човек не зна зато што не жели да зна, а главно зна- ње се
састоји у ономе што је истински постојеће - то је невидљиви свет, док све
видљиво подлеже разарању и смрти. Човек се плаши овог знања, он тражи
срећу у вештаствености и материјалности, у којој се крије велика лаж,
пошто се све материјално налази у ропству времена и смрти.
Још један непријатељ је неразумност. Неразумност је неправилна
скала вредности, неправилно изабран циљ или пак неправилна сред-
 202

ф 201

ства за остваривање циља. Неразумност је заробљеност спољашњим, вечно

врћење у оној равни земаљског бића где су само испразност и мучење духа.
Истинска мудрост је сматрати јединим благом Бога и јединим злом - грех,
а све остало су међустања, не добро и зло, већ са- мо ситуације. Ако је Бог
највише и једино благо, најважније у нашем животу је богоопштење, чије
главно средство јесте молитва. Љубав према насладама разлаже у човеку
вољу, чини га плашљивим. Бојазан је парализа душе; кукавица је
потенцијални издајица и одступник. Да би човек савладао плашљивост
треба уништити њен узрок, везаност за оно што се човек плаши да изгуби.
Да би човек савладао плашљивост треба да уништи пристрасности, љубав
према телесном спокоју и на- сладама. Плашљивост рађа лаж. Лаж гута
духовне силе човека, јер за једном лажју следе друге две. Човек који лаже
принуђен је да држи у уму слику коју је измислио, да јој прида привид
истине, а на ово одлази огромна количина времена и снаге. Због тога је
велика мудрост увек говорити истину: истина је проста, лаж је разнолика,
Бог је истина зато је Бог прост. Ван истине није могуће видети Бога, а
молитва је пут ка виђењу Божанства; лаж уништава или изврће молитву.
Свет лажи је област демона, ма каквим узроцима и околностима човек да
се правда.
Следећи непријатељ молитве је лењост. Лењост је једна од после-
дица насладе. Воља се у духовном смислу испољава као управљеност
пажње на речи молитве. Силе душе су се "одвојиле" једна од друге, зато је
за молитву неопходна воља, а не очекивање да човек пожели да се мо- ли.
Наслада паралише вољу, чини човека суровим и тврдоглавим, или
напротив плачним и хистеричним. Да би се уништила лењост треба водити
борбу с маштањем и сновима, с оним тананим сладострашћем које се као
отров убризган у вену разлива по људском телу и поробљава ум. Молитва
је умногоме ствар воље. Ако не можемо да се усредсреди- мо на речи
молитве и она исклизава из наше пажње као зраци сунца који се не могу
задржати руком, можемо привремено да оставимо мо- литву и у својству
припреме за њу треба да се бавимо размишљањем о следећим стварима.
1. Способност човека да се моли јесте највише достојанство чове- ка.
Ако се по дару речи човек разликује од свих земаљских бића (код Светих
Отаца он се назива словесним бићем), молитва чини да његова душа буде
једнакогдостојанства с Анђелима. (Преподобни Максим Ис- поведник
пише за молитвенике да је њихова душа једнака Анђелима, осим што
Анђели немају, за разлику од људи, похоту и гнев.) Ниједна
врлина, ниЈедан духовни дар, ниЈедна заповест нису у стању да подигну
човека на такву висину као молитва, зато је она - царица свих врлина.
Кад не желимо да се молимо и речи молитве нам изгледају као суви
песак који нам је испунио уста, треба да кажемо да је то лаж, да наш дух
увек жели да се моли, да жели да увек буде с Богом, да нас од молитве не
одвраћа лењост већ болест наше душе. Као што не можемо да
поистовећујемо своје тело с гнојним ранама које га покривају, тако не
можемо да поистовећујемо себе, и што је главно, свој дух, с оном болесном
жеђи за насладама, с оним стремљењем ка спољашњем које се
супротставља нашој молитви. Треба упитати себе: "Ко сам ја? Да ли је мој
дух око вечности или су моје страсти црви из гроба који се хране трулежју?
Ја сам дух, моје је моја душа. Делимично моје је моје тело које ће
васкрснути с другим својствима саобразним душевним, и тада ће бити
истински моје, а остало ништа није моје."
Тражити срећу у спољашњем је најстрашнија обмана демона. Адам
пуноту битија није тражио у Богу, већ у спољашњем предмету, у некаквом
плоду који је у свом безумљу почео да сматра извором моћи, насладе и
блаженства. Кад тражимо смисао живота и срећу у споља- шњем,
понављамо кобну Адамову грешку. Обоготворавајући споља- шње он је
изгубио Бога као унутрашњи чинилац свог живота. Страст обоготворава
спољашње. Повратак од спољашњег ка унутрашњем и од унутрашњег ка
Богу може се остварити само путем молитве. Зато учи- ти се молитви значи
учити се спасењу. Наћи своје сопствено срце значи наћи Бога, а наћи срце
могуће је само кроз Бога, и срести се с Богом могуће је само у срцу. Ући
умом у срце могуће је једино у светлости благодати, зато што су без Бога
дубине срца скривене за нас и непозна- те нама самима. Ово благо је
закопано у земљу; човек као да пролази, чини се, познатим местом, корача
по њему и не зна шта се тамо чува.
То је прва помисао, први предмет за размишљање, који, међутим,
нема ништа заједничко с медитацијом. Медитација је аутосугестија, за коју
је, као приликом хипнозе, потребно пасивно стање наше свести.
Медитација као да уводи страну материју у човекову духовну приро-
ДУ-
2. Други предмет нашег размишљања је време, дејства у равни би-
тија, вечност и време. Све спољашње се налази у власти времена, оно није
наше, ми се само додирујемо с њим; наше је оно што можемо да задржимо.
У бујици времена све се руши и нестаје. Ми смо попут чове- ка који седи
на обали реке и гледа талас који јури: он мисли да је тај та- лас његов, али
кроз трен њега више нема. Живот у времену је најнижи
 204

облик живота, то је само припрема за вечни живот. Велика је заблуда

сматрати пут који одлази у даљину својим сопственим домом. Истин- ски
живот је вечни живот. Тамо нема губитака, разочарања, осећања сопствене
немоћи, тамо нема промена, већ постоји отварање, притом вечност није
некаква непокретност, вечност је динамика. Постоје два аспекта вечности:
вечни живот и вечна смрт. Трећег стања нема. Земаљ- ски живот протиче
на позадини вечности на коју смо ми заборавили. Време ће бити склоњено
као што се у позоришту скида сцена, и тада ћемо се неочекивано наћи у
сфери вечности; тамо ће човек видети се- бе онаквим какав јесте. У срцу
онога ко није искоренио богоборачке страсти царује смрт. Страст и грех
нису просто слабост, њихова мета- физичка основа је мржња и
богоборство; то је такође царство, царство сатане.
Молитва овде на земљи даје искуство додира с вечношћу, молитва је
доказ наше борбе с грехом и страстима. Молитвом као да говоримо демону:
"Нисам твој." Човек којем је молитва туђа сведочи да воли свој грех и не
жели да се растане од њега.
3. Трећа помисао је помисао на смрт. Један од парадокса наше све-
сти састоји се у томе што свуда видимо смрт и најмање од свега разми-
шљамо о њој. Чини нам се да смо ми изузетак из општег правила; сви
умиру, али се нас смрт неће дотаћи. Смрт је увек неочекивана, увек је
трагична. Један од узрока овога јесте наша неприпремљеност за њу: тру-
димо се да преваримо себе како бисмо мирно грешили. У овом смислу сви
ми личимо на ноја, који, како кажу, спасавајући се од непријатеља, зарива
главу у песак: он ништа не види и мисли да његови непријатељи такође не
виде. Занимљиво је да је ној једна од најбржих животиња, коју не може да
стигне чак ни јахач на коњу, и кад би знао од кога и како треба да се
спасава, сачувао би свој живот. Кад би се човек сећао смрти и припремао
за њу покајањем и молитвом, смрт би за њега по- стала прелазак у вечни
живот, а не џелат који је ушао на врата његове куће како би га везао и затим
погубио.
Зато треба имати на уму последњи дан свога живота, који може да
постане било који, чак и данашњи дан. Преподобни Јован Лествичник
сматра да је сећање на смрт неопходно за молитву. Треба питати себе: "Ко
си, зашто си дошао овамо, кад ћеш и куда ћеш отићи одавде?" Јован
Лествичник пише: "Неки кажу да је молитва боља од сећања на смрт, а ја
опевам два бића у једном лицу."
4. Следећа помисао је помисао на пакао. Пакао је место заборава, то
је вечна одбаченост, тамо нема ни наде, ни љубави, тамо је море
204 *ф»
мржње. Ми се трзамо кад читамо приче о собама за мучење и логори- ма
и губилиштима. С каквом истанчаном суровошћу се џелати ругају својим
жртвама, али тамо постоји крај, у крајњу руку - смрт, а у паклу нема смрти,
тачније, тамо је вечита смрт која нема краја. Ма како суро- ви садисти били
људи, ма како дивљу насладу налазили у мучењу својих жртава, ипак се у
души сваког џелата понекад пробуди нешто добро и људско, макар као
успомена из детињства. Међутим, колико је демон страшнији и суровији
од свих злочинада који су живели на земљи! Он је оваплоћење самог зла.
Демон је црни пламен мржње према Богу, он се свети Богу преко Његове
творевине. Човек је образ Божији, зато мрзећи Бога демон мрзи човека.
Ипак, најстрашније у паклу није мучење, већ туга због губитка.
Грешник зна шта је изгубио, ко је могао да буде и ко је постао. Међу- тим,
у паклу нема покајања, тамо је само уподобљење демонима и зато свест о
губитку вечног живота изазива код грешника мржњу према Богу, сличну
демонској мржњи. У паклу ће људи који су на земљи нај- ближи мрзети
једни друге, тамо ће се мајка кћерки и син оцу показати у облику огромних
човекообразних змија и шкорпија. Волети се може само добро у човеку:
стварно или претпостављено. Рафинирано зло ни- је могуће волети. Зло,
кад у њему нема трагова добра које препорађа, подлеже самоуништењу.
Пакао је раздвојеност, одељеност добра и зла. Пакао је, као и рај,
динамичан, само што је у паклу присутан процес распадања, тамо су само
центрифугалне силе и грех ће, откривајући се у вечности, чинити сваког
грешника све више и више сличним сатани. И античком и савременом
хуманизму подједнако је тешко да прихвате учење о паклу, они су више
волели да га сматрају или "педагошком ме- тодом" или "мучном
митологијом". У ствари то је апологија греха, само- умирење грешника
који не жели да се бори против својих страсти. Кад би човек знао како је
ужасан и мрзак демон, он би схватио да је царство демона - царство вечне
смрти, да је грех не просто оскудица добра, већ у метафизичком смислу -
убиство Христа; зато је непокајани грешник богоубица. Грех је одвајање
душе од Бога. Бог је живот и извор живота, другог извора нема, бесмртност
без Бога се претвара у смрт.
5. Последње размишљање је о рајском блаженству. Човек је ство- рен
за рај, рај је пребивање с Богом; унутрашњи рај је Божанска све- тлост у
људском срцу. Овде, на земљи, човек се осећа као изгнаник, он је
несрећан, пати, - и то је универзална чињеница. Спољашњи услови живота
нас не избављају од страдања, значи, с човечанством се дого- дило нешто
заиста ужасно, чим се сва његова историја претворила у
 206

ф 205

трагедију. Тако може да пати цар који је изгубио своје царство. Човек
тражи срећу, али је нигде не налази. Философија не даје ни срећу, ни
истину - то је лавиринт: отворивши једна врата, човек види десет других
затворених, притом не зна да ли се приближава излазу или не. Чулна
задовољства такође не доносе срећу. Људи који су се у потпуно- сти
потчинили страстима имају тужна и мрачна лица. Једини бљесак светлости
у људском животу је осећај близине Бога, то су капљице духовне радости
које је човек осетио у молитви, нарочито у Тајни или у чудотворној икони.
Оне личе на капљице воде за онога ко у пустињи умире од жеђи.
Човек тражи истинску љубав, али овде, на земљи, налази другу љубав,
изопачену, афективну, помешану с блатом страсти, која доно- си само
једно сурово разочарање за другим, која сакрушава душу. И само у неким
тренуцима свог живота он осећа, као додир Божанског прста, другу, чисту,
Божанску љубав; њу може да пружи само Бог, њој се супротстављају
људске страсти. Рај је љубав душе према Богу и Бо- га према души. Рај јесу
зраци љубави од сваког свеца према свима и од свих људи према сваком,
то је прави светлосни океан љубави.

СУСРЕТ ДВЕЈУ ЛИЧНОСТИ

Шта значи реч "свет" коју често употребљавамо не само у литургиј-
ском, већ и у свакодневном животу? На основу чега Црква канонизује
подвижнике вере, сведочи о њиховој светости и даје нам право да им се
обраћамо с молитвом?
Ако упитамо људе који нас окружују, међу њима и хришћане који
живе црквеним животом шта значи "свет човек", добићемо различи- те
одговоре. Једни ће рећи да је светац човек чистог и беспрекорног живота,
други ће тврдити да је светост самопожртвовано и несебично служење
људима, трећи ће указати на својства као што су милосрђе, сажаљење и
саосећајност. Односно, за већину људи светост је постоја- ње високих
моралних вредности. Међутим, све су то у ствари особине и својства
светости, њеног испољавања у различитим животним ситуа- цијама и
околностима, а не сама светост. Све наведене вредности чове- ка, чак и у
својој укупности, не дају потпуну представу о ономе што желимо да
дефинишемо.
Реч "светост" је по свом значењу много дубља. Нисмо нашли није-
дан синоним, пошто светост заиста није квалитативна; светост је оно што
човека чини новом творевином, творачка Божанска сила. Свет је
човек
206 у којем пребива и делује благодат. Свет је онај ко је дао у свом срцу
место Духу Светом; то је зрак који је заблистао од Таворске све- тлости.
Овде, на земљи, благодат се може стећи и изгубити. Живот чак и великих
подвижника представљао је односе између благодати и људске воље који
стално варирају између светости и греха - оно стање које се код аскета
назива невидљивом борбом. У вечности, кад време искушења остане иза
човека, благодат Божија ће надокнадити оно што недостаје и сјединити се
с душом човека неодвојиво, нераскиди- во, заувек, а после Васкрсења она
ће преобразити и продуховити тела светих. Штавише, светост у вечном
животу није статика, већ вечно при- ближавање Божанству, вечно
усхођење духовним степеницама, вечно озарење Божанском светлошћу
(оно што се на језику аскетике нази- ва обожењем) све веће силе и
интензитета. У овој светлости човек се преображава и постаје све
способнији да созерцава Божанску лепоту, сам постајући од тога све
лепши, као кристал у којем се одражавају и играју зраци сунца које излази.
Зашто ми прослављамо свете? Или, тачније, шта прослављамо у
светима? Светитељ Григорије Палама - тај надахнути песник исиха- зма,
који је више од свега волео тиховање - у борби с јеретицима био је
принуђен да уопшти мистичко искуство источних подвижника у од-
ређеним богословско-философским категоријама. У овом смислу он је био
настављач богословља великих Кападокијаца, који су спајали у својим
делима искуство мистичких созерцања и сјајног познавања философије.
Свети Григорије Палама је, сликовито говорећи, писао о Таворској
светлости у Таворској светлости. Предвечни, ванвремени и ванпросторни
Бог има битије у Својој суштини - ипостасно, личносно битије. То је
унутрашњи живот Божанства, који представља апсолутну тајну. Она је
скривена и несазнатива за Анђеле. То је Сама Божанска природа, која
пребива у неприступној светлости. Међутим, постоји оно што називамо
благодаћу, нетварним Божанским енергијама - силама које су такође
предвечне, али могу да долазе у додир са створеним све- том и ми их
доживљавамо као својства и дејства Божанства. Светитељ Григорије пише
да се Божанска благодат може називати Божанством. Светац постаје
заједничар у Божанској благодати, а пошто је Божан- ска благодат
нераздвојна и неодвојива од Божанске природе, свеци на неки непојаман и
неизрецив начин постају заједничари ове природе, остајући другачији по
природи. Зато, прослављајући свеце, пре свега прослављамо Бога, Који их
је изабрао и осветио и Који пребива у њима као у Својим нерукотвореним
храмовима.
 208

Затим прослављамо личност самог свеца, који се уз помоћ благо- дати,

али својом слободном вољом и жељом борио против греха који живи у
њему, са страстима своје душе и тела, с демонским силама, с оби- чајима
гордог и богоборачког света. Живот светаца је испуњење Јеван- ђеља у
различитим околностима и ситуацијама, испуњење колико је за човека
могуће, јер је испунити заповести у свој пуноти - немогуће.
Дакле, прослављајући свеце ми прослављамо Божанску љубав пре- ма
човеку и подвиг човека, који се кроз ОорОу са соОом отворио за ову љубав.
У молитви се обраћамо свецу као личности која нам је у извесном
смислу позната по животопису. Међутим, овим подацима о свецу скри-
вена дубина његове личности се нипошто не ограничава. У мистичком
смислу светац увек остаје много изнад онога што можемо да знамо или чак
да мислимо о њему. Основу молитве упућене свецима предста- вља
известан личносни осећај. Његова суштина је у томе што, с једне стране,
између нас и свеца лежи огромна морална дистанца - његова светост и
наши грехови, његов подвиг и наше страсти, његова ватрена решеност да
служи Богу, која је била основа његовог живота, и наша стална слабост и
колебање. А с друге стране, блиски смо свецу, зато што се налазимо у истој
Цркви и зато он као заједничар Божанске љу- бави саосећа с нама,
грешнима и несрећнима. Личност је увек већа и шира од својих
манифестација и видљивих својстава (које су и без тога запањујуће у
светима - прим. прир.), зато је основа молитвеног опште- ња са светима
осећај свештеног страха.
Човек је друштвено биће. Радосни смо кад се налазимо у кругу
достојних људи. За нас је срећа да разговарамо са старцем или подви-
жником, срећа је да чак и мало будемо поред њега, јер само његово
присуство загрева наше срце, оно као да топи хладноћу грехова која га
убија. Дакле, сама могућност да општимо са светима посредством молитве
јесте већ већи дар него оно за шта их обично молимо у овој молитви.
Литургијска и домаћа молитва је образ оне небеске љубави која об-
једињује Анђеле и свеце у вечном животу. Љубав је личносна. Предмет
може да се свиђа, за предмет човек може да буде везан, али предмет се не
може волети, пошто не може да узврати. Ми често неправилно користимо
реч "љубав" у односу на било шта друго. Међутим, то није љубав, већ жеља
човека да буде власник и поседник. Волети се не може "шта" већ "ко". Зато
је молитва дубоки унутрашњи живот душе. При- ступајући њој морамо да
знамо да говоримо с живом личношћу, која у
Духу
208 Светом не само што нас чује, већ и продире у дубине нашег срда, и
зато молитва никад не остаје без одговора. Она је најделатнија сила у
нашем животу. А што је главно, она нас чини рођацима и својима у оној
породици где је отац Господ, а Његова деца - Анђели и свети. У молитви
треба да буду присутна два осећања - покајање и нада. Моли- тва рађа
захвалност Богу и покорност Његовој светој вољи. Покајање и нада су
корени молитве, захвалност Богу и покорност Његовој вољи су њено цвеће,
а љубав према Господу и светима - њени плодови.
Човек је јединствена личност, која се састоји од две природе - ду- ше
и тела. Зато нам је дозвољено и чак благословено да се молимо не само за
вечна добра и за остваривање главног циља човековог - спасе- ње душе, већ
и за свакодневне потребе, за потребе нашег трулежног тела. Дубока је
људска личност. У химнографији се човек пореди с безданом. Још је дубља
личност свеца, преображеног благодаћу. У овој тајни личности, у њеној
лепоти као образа и подобија Божијег је основа духовне љубави и оног
неизрецивог осећања које бисмо назвали мистичким трепетом молитве,
предосећањем срца, неизрецивом радо- шћу оних који су с Богом.
Неки од светаца, нарочито мученици у предсмртној молитви, из-
молили су од Бога дар да помажу људима у овим или оним околности- ма.
Постоји древни обичај да се Јован Претеча моли за благослов за монаштво,
Георгије Победоносац - за помоћ у рату, великомученик Пантелејмон - за
исцељење од болести и тако даље. Овај обичај, који се заснива на предању,
нашао је одраза и у литургијском животу Цр- кве. Постоје чудотворне
иконе, нарочито Мајке Божије, чији назив говори сам за себе, на пример:
"Споручница (Помоћница) грјешних", "В скорбјех и печаљех Утјешеније",
"Взисканије погибших" и мноштво других.
Постоји такође народно искуство: молити се овим или оним све- цима
у зависности од човекових потреба. Према оваквим погледима Црква се
односила неутрално - не благосиљајући и не одбацујући их. Тим пре што
нека "посматрања" пре спадају у област звучних асоци- јација: на пример,
у народу се људи моле пророку Науму како би он навео људе на ум, на дан
мученика Макавејаца освећује се семе мака и томе слично - односно
поступци се базирају на неспоразуму.
Сад ћемо начинити малу дигресију.
Мишљење савременог човека постоје све распарчаније и анали-
тичније. Науке се деле на специјалности, које се, опет, уситњавају и
умножавају на наше очи. Узимимо, на пример, медицину. Раније је ле-
 210

ф 209

кар лечио практично све болести. Не само у стара времена, већ чак пре
стотину година лекари у провинцији су, са савремене тачке гледишта,
поседовали универзална знања у свим областима медицине: они су би- ли и
дијагностичари, и терапеути, и хирурзи, а, главно, они су видели пред собом
живог човека као јединствен, цео организам. Данас овакви лекари
практично више не постоје, Њих су заменили специјалисти. Бо- лесник с
резултатима компјутерских анализа у рукама треба да иде из ординације у
ординацију. Болесник као човек за лекара престаје да постоји: он у њему
види само табелу препуну анализа. И савремени човек се навикао на овакву
ситуацију. Лекар често не обраћа пажњу на болесника, тачније, он види
извесну анатомску и физиолошку "су- му" и прихвата се да лечи онај њен
део који се уклапа у оквирењегове специјалности, а остало га се не тиче -
нека болесник куца на врата следеће ординације.
Ово аналитичко мишљење, ова навика да се траже специјалисте
неочекивано се испољила и у верском животу савремених хришћана.
Почела су да се појављују руководства којим свецима се треба обраћа- ти у
овој или оној болести. Сад су свеци "поређани" по одређеној скали и не зна
се ко их је потчинио измишљеном нормативу- у каквим случа- јевима
морају да помогну, шта могу и шта не могу да чине. На пример, стомачне
болести лечи свети Модест, за брух помаже великомученик Артемије,
уопште, свеци су подељени на специјалности. Слична руко- водства се издају
у великим тиражима и брзо продају. Међутим, још са- свим недавно, чак и
пре петнаест година у црквеној литератури нисмо наилазили на било шта
слично. "Истраживањима" ове врсте понекад су се бавили једино
етнографи, који су скупљали материјале о народним обичајима, обредима и
сујеверјима. Међутим, оно што се сад чини мо- же се назвати
фалсификовањем црквеног предања, па чак и народних обичаја и некаквом
шпекулацијом. Ауторе и издаваче ових књига мало занима литургика. Они
пишу своје књиге по следећој схеми: узимају житија светих, исписују
епизоде и догађаје из њиховог живота, чуда која су учинили и састављају
своје приручнике по извесној формалној сличности. На пример, светац је
био војник, значи - он је покровитељ војника, бавио се столарством, значи -
он је помоћник у столарским радовима; за време мучења обули су му на
ноге гвоздене чизме - значи помаже код болова у ногама; путовао је по
светим местима - то даје основу да се сматра помоћником путника. Сами
свеци нису овластили ауторе таквих књига да уместо њих решавају у којим
случајевима и како помажу људима, и зато овакав приручни материјал
углавном спа-
210 *ф»
да у област фантазије. Болесник је дошао код свеца да му помогне, он му је
исцелио очи, али кад би човек имао другу болест, он би је такође исцелио.
Овде видимо сужавање личности светаца до некаквог "профе- сионализма"
који им је наметнут. Долази до замене верског осећања потпуно
неоправданим прагматизмом. Светац као личност као да пре- стаје да
постоји, од њега остаје само уска специјалност. Молитва као духовно
општење, као стремљење људске душе према царству вечне светлости
нестаје. До свеца је мало коме стало, он је пронађен у рубри- ци
"зубобоља". Да човека не тишти зуб, светац не би био потребан.
У опште нисмо против литургијског предања, па чак ни против оби-
чаја који имају под собом чврст и стабилан темељ. Међутим, овде се управо
ради о уништавању предања као предаје знања у току црквеног живота, о
замени предања сопственим измишљотинама. Светац је пове- зан с Богом
као зрак са сунцем, не по својој природи, већ по благодати, и сваки светац
има молитвену смелост пред Богом. Ови опширни при- ручници с
препорукама и рецептима, измишљени углавном за писаћим столом,
представљају повод за оштру и неправичну критику Правосла- вља од
стране различитих секти, нарочито протестанске оријентације. У ствари,
ово уопште није учење Цркве, већ су то производи за масовну употребу.
Свети су могли да измоле од Бога посебне дарове, али ми желимо да
слушамо њихове гласове сачуване у хагиографији и литурги- ци, а не оне
који им приписују "врсту делатности" и "карактер" чуда.
Молитва је општење. Овде идеја овог општења као додира с новим
животом, као обасјавање благодаћу, као сусрета две живе личности бледи
и тамни: светац мора да учини конкретно дело, да пружи по- моћ коју му
прописује приручник, а затим није потребан ако се слична ситуација не
понови. А шта се дешава с човековом свешћу, с чим се асоцира име свеца
- над тим се мало ко замишља. Свети Оци су писали да, хвалећи
добродетељ, ми постајемо удеоничари у добродетељи, да је молитва један
од путева уподобљења ономе коме је она упућена. Данас молитва
постепено губи своју мистичку дубину: "неко" се показује као непотребан,
остаје "нешто".
У последње време такође се појавило мноштво молитава за које се не
зна ко их је сачинио и које се у ствари тешко могу назвати молитва- ма. Оне
су написане на душевно-чулном нивоу, и њихов стил апсолутно не
одговара унутрашњој динамици молитве. Довољно је упоредити их с
црквеним молитвеницима и видећемо да оне представљају нешто по- пут
размишљања или медитације или поезије, најчешће не претерано високог
квалитета.
 212

ф 211

У црквеним молитвословљима душа налази себе, она представља- ју

преношење мистичког искуства светаца, његов словесни израз. Ово
искуство је толико дубоко да човек који их чита налази у њима своје и себе.
Ове молитве су изливи срца очишћеног благодаћу, које због тога дубље
осећа демонску силу и тежину греха. Ове молитве садрже огроман духовни
потенцијал, али су истовремено лишене чулне одуше- вљености,
спољашњег драматизма. Зато се читају целог живота: оне одговарају сваком
духовном узрасту, оне се доживљавају као нове, оне су од духа и упућене
су духу - основи људске личности.
А молитве сачињене "за све животне прилике", прилагођене разли-
читим околностима и потребама, написане су од разума и зато дотичу душу,
али не и дух. У њима се човек ретко моли, односно узводи око душе ка Богу;
најчешће их чита као поуку: шта хришћанин треба да чини, да мисли и
доживљава у датом случају. И овде опет долази до срозавања верског
осећања. Молитва не само по свом садржају, већ чак у структури фразе и
распореду речи одражава унутрашње стање аутора - и овде, у овим
молитвама написаним у приповедачком кључу, с детаљним излагањем
суштине ствари за коју се Бог моли, очигледно је склизнуће од духа ка
души. Човек у оваквим молитвама не може да нађе себе, не може да их
назове гласом свог духа. Човек је, прочитавши овакву молитву, "објаснио"
Богу и самом себи шта треба да се ради, али тешко да се његов дух пренуо
из уобичајеног дремежа.
Посредством молитве укључујемо се у Небеску Цркву, у светло- сном
пољу Божанске благодати превладавамо своју тварну ограниче- ност и
позивамо у живот онај духовни потенцијал који је назван обра- зом и
подобијем Божијим. Продубљујемо и ширимо своје биће, тачније, не ми,
већ Божанска сила којој кроз молитву човек омогућава да делује у његовој
души.
Неки су у недоумици: за шта да молимо Бога кад Он боље зна шта нам
је потребно. Ко то каже не схвата суштину молитве. Бог жели да нам да
Себе као највеће благо, али овај дар се може примити само кроз љубав; а
ми не волимо Бога, већ себе. То је најстрашнија последица пада у грех.
Основа живота није постао Бог већ егоизам. Зато треба окренути Богу своје
срце, треба вољним напором тражити изгубљено, обновити разрушено,
излазити из заробљеништва страсти и илузија које оне стварају и усходити
у свет оне највише истине коју нам открива Јеванђеље. Међутим, наша
развраћена природа стварно не може да учини ово, већ Божанска благодат.
Али, благодат жели да ми сами, слободно, по сопственој вољи тежимо да је
стекнемо, да
јој потчињавамо свој разум и осећања. И овде долази до сложене ин-
теракције људске воље и благодати, која се тешко може обухватити мишљу
и сместити у реч: "Ја не могу, али одлучујем; немоћан сам, али без мене Бог
не може да ме спаси; погођен сам грехом који се упио као болест у моју
природу, али тежим ка Богу; немоћан сам, али чиним, без помоћи Божије
нисам у стању чак ни да помислим добро и исто- времено сам одговоран за
зло које чиним, укључујући сваку лажљиву реч и сваку нечисту мисао.
Пошто сам одговоран за сопствену душу и савест ми каже да чиним добро
и зло не по нужности, већ својом вољом, значи да у мени постоји нешто
што стоји изнад бездана греха у мојој души. Моја воља је развраћена, као
сва осећања, али шта је остало у мени?"
Преподобни Максим Исповедник нам открива да постоје две воље:
једна је природно хтење, а друга нам је наметнута гномичком вољом
- то је способност чињења избора. "Не тражим ја на почетку Бога, већ Бог
на почетку тражи мене", и овде одговор на позив Божији треба да пружи
гномичка воља: "Не "ко сам ја?", већ "ко желим да будем?" и "Ко може да
ме спаси?"." Одвија се међусобни утицај благодати и воље, који се назива
синергизмом. Међутим, ова реч може бити схваћена не- правилно, у
некаквом полупелагијанском смислу. Зато морамо имати на уму да се овде
уопште не ради о међусобном утицају једнаких сила
- воље и благодати; овде све савршава благодат: она твори, освећује, даје
снагу и обнавља палу људску природу, а воља је усмерена ка бла- годати
као једином средству спасења. Ово је управљеност од себе ка благодати.
Замислимо следећу слику. Човек је упао у вир који га вуче. Он сам
нема снаге да се супротстави кретању воде. Међутим, одједном му је с
обале бачен канап, он се ухватио за њега обема рукама и извучен је на
обалу. Човек није могао да се спаси својим силама, али је учинио исправан
избор: не покушавајући да се супротставља води која га је вр- тела, као
сламку, он се ухватио за конопац и уз његову помоћ извукао на обалу.
Нешто слично се догађа у међусобном утицају људске воље и благодати.
Господ нам из љубави даје и затим одузима Своју благодат, тачније
очигледно дејство благодати; она као да се крије од нас и делује тајно. Ми
поново и поново морамо да је тражимо, јасно сагледавајући своју немоћ и
полажући сву наду само у Бога. Тако се обликује човеко- ва личност.
Животиња нема личност, већ само природу: род, врсту и у извесном смислу
индивидуалност, односно особеност. Личносност је принадлежност само
Божанства, Анђела и људи.
 214

“ф1 213

Односи између благодати и воље најбоље се огледају у молитви.

Молитва је усмереност ка Богу. У молитви благодат обнавља образ и
подобије Божије у човеку, или, речено незграпним савременим јези- ком -
активизира их, доводи их у динамично стање, а својство образа Божијег је
да одражава у себи Првообраз. Зато се у молитви човек учи да воли Бога.
Међутим, духовна љубав је такође дејство и дар бла- годати. Молитва је
неодвојива од људског живота. Ако се човек моли правилно, испуњење
јеванђељских заповести се открива пред њим као истински живот, кроз њих
он осећа како је благ Господ. Молитва без испуњења заповести претвара се
у јалов посао. Истовремено, без моли- тве није могуће испунити
јеванђељске заповести, јер Господ је рекао: без Мене не можете чинити
ништа. И опет: молитва, кад човек не мари за испуњавање заповести,
постаје слична дрвету које је засађено на каменитом тлу, које не може да
пусти корење.
Молитва је највећа вештина и истовремено најпростија ствар, као што
је просто дечије тепање кад дете каже "мама" осећајући њено присуство,
њену топлину, осећајући свом душом да је без мајке његов живот немогућ.
У молитвије главно не изгубити осећај присуства Бога као Живе Личности.
Кад постоји ово осећање за молитву, нема потре- бе за спољашњим
механизмима, тада човек благодари Г оспода за сам дар молитве, за то што
може да узведе око срца ка Ономе Коме се с трепетом клањају Анђели.
214

НАПСАЛМЕ

Псалам 51.
Што се хвалиш злобом, силниче? (3)
Овде храбри дух човека, укрепљен молитвом, разобличава демона -
лукавог духа. Свети Оци су говорили: "Кад ти долази непозната по- мисао,
као скривена у тами, упитај је са свом чврстином и одлучношћу воље:
"Јеси ли наша или си од непријатеља?"; од директног питања помисао не
може да се сакрије и утаји као змија која се увија, већ ће одговорити ко је
и ко ју је послао.
Овде душа разобличава демона питањем: што се хвалиш? Хвали- ти
се значи славити победу, а још не бити победник. Иако демон ухвати
човека као рвач свог противника, обавије га мрежама греха, иако га
хиљаду пута обмане и превари горком слашћу порока, док год у срцу
човека постоји покајање, докле га сопствена савест не изда, демон још
увек није победник.
Благодат подиже баченог са земље, као рањеног војника, она рас-
кида демонске мреже као паучину. Демон може да се хвали само онда кад
му човек који се свесно одрекао покајања даје свој последњи издах. Чиме
може да се хвали сатана? Тиме што се побунио против Бога и тако лишио
себе истинског живота? Да ли да се хвали својом солстве- ном смрћу као
што су неке самоубице високо подизале чашу с отровом као неки трофеј?
Чиме се хвалиш, сатано? Својом сопственом лажју, тиме што си
својом змијском песмом мамио људе, што си их саблажњавао сликама
греха, увлачећи их као мочварним ватрицама, у живо блато? Што си
распалио пламен пакла у којем ћеш сам вечно горети? Злобом у коју си се
претворио испунивши земљу потоцима крви и суза? Твоју нека- дашњу
љубав према Богу заменила је немоћна мржња, твој дах - ово смртоносно
зло, као мртвом водом која тече из пакла испуњава људска срца злобом.
Овим се хвалиш, сатано!
Ниси ти силан својом силом, већ нашом немоћи. Молитва заиста
јаких пали те као ватром. Ти се плашиш молитвеника као дивља живо-
тиња бакље која гори. Јак не лаже, он побеђује противника својом си- лом,
а ти само лажеш. Премда си цар, цар си над грешницима у паклу, а у чему
је твоја слава? Ако си силан, зашто се тако дуго и неславно
 216

ф 215
бориш са мном - немоћним, ништавним црвом: зар то није посрамљи- вање
твоје силе?
Безакоњем по вас дан?
Демон од ујутру до ноћи прави покварене планове, и саме ноћи као
одмора за њега нема. Сопствена злоба која у њему кипти не даје му ми- ра
и спокоја. Мржња према образу Божијем у човеку је једино осећање које
покреће демона. Не заборави, душо моја, да демон никада не спава и
непрестано те прати, смишљајући како да те успава и зароби твојим
сопственим страстима. Као што војсковођа разрађује план битке, тако он
сваког дана прави своје планове како да те победи и погуби, како да те
одвоји од Бога, како да ти одузме сећање на смрт, како јаче да те веже за
точак земаљских брига, како да те поткупи ценом насладе, као Јуду уз
помоћ тридесет сребрњака, како да наговори против тебе твоје пријатеље
и ближње да би те бацио у униније; како да те погоди изненадним
несрећама како би те потопио у пучини очајања.
Не заборави: у часу кад заборављаш на вечност и на сплетке демо- на
он не заборавља на тебе. Кад дремаш, не само у постељи, већ и на јави,
уроњен у световне разоноде, он не спава и не дрема, већ бди над твојом
душом као ловац који се притајио поред стазе којом јелени иду на воду.
...Неправду је смислио језик твој...(4)
Какву неправду? - Да је живот на земљи вечан, да ће у греху душа
добити насладу и радост. Он лаже кроз наше страсти, лаже кроз наше тело,
лаже кроз свет који живи по својим обичајима, далеким од закона
Јеванђеља. Међутим, највише нас вара кроз нашу гордост. Демон не може
да говори истину. Кад говори нешто привидно истинито, он то чини само
како би, успававши га, лакше преварио човека. Тако се не- пријатељ
претвара да је пријатељ како би га, довевши човека до ивице провалије,
неочекивано гурнуо. Зато Свети Оци говоре: не веруј демо- ну кад
наизглед говори истину; та истина је црна лаж. Душо моја, кад лажеш,
подражаваш - оцу лажи, а подражавајући му постајеш слична њему. Зато
нека твој језик покреће истина, нека твоја реч одговара мисли, а дело -
речи. "Добра" лаж је отров помешан с медом. Истинско добро никада не
може да има лаж за свог савезника.
Ако кренемо путем лажи, сигурно ће нас победити демон: он је њен
највештији стратег; лаж је област његове владавине. Ђаво се не може
победити његовим оружјем, зато нека твој поглед гледа право, нека твој
језик говори истину. Ако будеш говорио истину демон неће наћи у теби
своје. Ако будеш говорио истину, ниткови и лажљиви
пријатељи
216 ће побећи од тебе. Као што муве прекривају својим ис-
пљувцима цркотину, тако тамни духови и подли људи чине с онима који
лажу. Ако човек уз помоћ лажи оствари нешто, свеједно ће се показати да
је ова лаж слаба и рђава карика која ће једном неочеки- вано пући.
Као бријач изоштрен учинио си превару.
Псалмопојац језик пореди с изоштреним бријачем. Ђаво стално
проучава човека и затим му наноси ударце - као тананим наоштреним
сечивом које дубоко продире унутра не остављајућитрагове на површи-
ни. Из ране која је нанета таквим оружјем истиче свега неколико капи
крви, чак и ако доспе до самог срца. И у овом случају пре свега треба
имати у виду клевету: демон је клеветник, јер клевеће на Бога, погађају-
ћи душу неверјем; он клевеће против наших ближњих разарајући нашу
међусобну љубав. Он клевеће против нас самих кроз људе чинећи наше
срце суровим и испуњавајући ум рђавим помислима.
Заволео си злобу већма од доброте, неправду већма не1о да 1ово-
риш правду. (5)
Ђаво не просто да чини зло: он га је заволео свом силом пале
анђеоске природе. Ово зло му даје неуморну енергију и снагу. "Ђаво се
више брине за моју погибао него ја за своје спасење", рекао је је- дан
преподобни. Демон више воли зло него што ми волимо добро. Зато нас
зло тако ч§сто побеђује. Ђаво је заволео зло више него сво- ју некадашњу
величину, таму више од светлости, неистину, односно изврнути, криви
пут, више него истину. Некада, док је био светли Анђео, он се није одржао
у истини, а у неистини сада стоји чврсто, непоколебљиво. Он нам говори
неистину кроз наше страсти, вара нас кроз гордост.
Највиша истина је Бог. Највиша истина од свега што човек може да
каже уз помоћ речи јесте име Бога, Бога истине; имена Божијег пла- ши се
дух таме, и зато се тако труди да човеков дух одвуче од Исусове молитве.
Заволео си све речи пропасти, и језик лукави. (6)
Ђаво жели да раздвоји ум од срца, да га усмери ка спољашњем, да га
потопи у бујици спољашњих утисака и у ковитлацу помисли који бесни.
Језик ђавола је лукав. Највишем добру он често супротставља мање добро
као наводно потребније. Кроз ово видљиво добро он жели да "врати”
човека у свет, да угаси у њему ватру молитве, која га сажи- же, да га увуче
у обузетост многим мислима и многоделање, да украде Христово име из
храма срца.
 218

Зато ће те Б О Г поразити до краја... (7)

Ђаво је већ побеђен на Голготи, али ће до његовог коначног истре-
бљења доћи после Страшног Суда.
...истртуће те...
Истргнуће те, ишчупаће те као коров; и сад треба да чупамо гре-
ховне помисли као ђавољи коров из свога срца.
...и преселити из насеља твоГа...
Прво истеривање демона је из раја, а друго, будуће, из преображе-
ног космоса.
...и корен твој из земље живих.
Корен демона, којим се он држи, јесу наши грехови. Страшни Суд ће
заувек, за свагда извршити поделу између добра и зла. У земљи живих - у
Царству Небеском више неће бити испитивања и искушења. !од земљом
живих такође се може схватити срце човека кад он откида 13 њега
греховне помисли као семена која клијају и греховне навике које су се као
коров чврсто укорениле. Супротна страна љубави према Богу јесте мржња
према греху и сатани.
Видеће праведни и убојаће се, и над њим ће се насмејати... (8)
Праведници виде коначну погибао сатане већ данас кроз пророчан-
ства и откровења и дрхте, плашећи се да не постану плен сатане како их
он не би повукао за собом у царство таме и вечне смрти. Насмејаће се и
обрадоваће се праведници после Страшног Суда зато што ће се
ослободити мрске змије-тиранина, зато што ће грех с његовом гнусо- бом
и ругобом заувек бити удаљен од њихових очију. Они ће угледати како се
сатана, који се подсмевао свету, нашао немоћан пред човеком који се узда
у Бога и како је од самог себе направио ругло. И смех је овде радост
праведника због свог спасења, због тога што сенка пакле- ног чудовишта,
ђавола, више неће помрачивати њихов пут. И у овом животу, још на
земљи, савладавши искушење, праведници виде слабост и немоћ сатане.
И тада је њихов смех радост срца после победе над искушењем.
...и рећи ће...
Рећи ће - односно посведочиће. Праведници сведоче својим живо-
том, сведоче благодаћу која обитава у њиховим срцима да се силни у злоби
показао као немоћан, да је древна змија осуђена на пораз, да је дракон који
је повукао за собом с неба трећи део звезда, благодаћу претворен у црва.
Исусова молитва је истовремено прослављање Бога, покајни плач и
химна победе над пораженим деницом.
218
ф
...Гле човека који не стави Бот за помоћника себи... (9)
Демон се појављује у обличју човека. Искушавајући људе он говори
на људском језику. У причама се демон често пореди са злим и лукавим
човеком. Он није узео Бога за помоћника. Бог је за њега престао да бу- де
извор живота, светлост благодати Божије у њему је потамнила. За њега
Бог није помоћник већ непријатељ, он црпи своју снагу у мржњи према
Богу. Сатана је сам пожелео да постане једнак Богу. Он је одба- цио
Његову милост и помоћ и сада се као заслепљени лав баца на све стране
тражећи у мраку свој плен - у мраку сопствене богоостављено- сти и у
мраку људског срца у којем се угасила светлост молитве.
...не1о се поузда на мноштво боттства свот...
Ђаво се уздао у своју анђеоску силу и лепоту, у величину и славу које
му је раније доделио Бог, уздао се као у наслеђе које му вечно при- пада,
и зато је пао претворивши се у духа таме.
...и јачаше се таштином својом.
Сујета је празнина. Царство паклаје велика празнина. Живот демо- на
је као стална борба с Богом, борба осуђена на пораз, то је безумље. Варање
човека страстима срца и лажју, илузијама ума, је бесмислена празнина.
Демон је празан као огромно иструлило дрво од којег је остала само кора.
Кад човек живи по спољашњем, кад се препушта страстима или урања у
своје фантазије његов живот губи смисао, он по- стаје изнутра празан. Ум
који је изгубио Бога постепено се погружава у сујету, она постаје њему
прирођена стихија. И тада човек не може да замисли себе ван метежности
и пустошности послова и мисли.
Даље псалмопојац каже:
А ја сам као маслина плодовита у дому Божијем... (10)
Душа цвета кад је се благодат дотиче. Од плодова маслина прави- ло
се уље које се палило у кандилима и светиљкама у храму. Међутим,
светиљка је и слика срца с ватром молитве која у њему гори.
...поуздах се у милост Божију до века и у век века.
Грех је пролазан, а милост Божија пребива у векове. Исусова мо-
литва се претвара у светлост која обасјава вечни живот. Поуздах се значи
надао сам се; нада се испунила. Овде се говори о богоопштењу које
почиње на земљи и наставља се у вечности.
Исповедаћу Ти седо века... (11)
Славићу те заувек. Молитва је песма душе, вечно стремљење обра-
за ка свом Првообразу, вечни преображај човека по подобију Божијем.
Исповедати овде значи бити у тајанственом хору заједно с Анђелима и
светима.
 220

219

...јер си (ми Ти то) унинио...

Моје спасење је савршила благодат Твоја. Моје спасење је Твоја
победа.
...и стрпљиво чекаћу име твоје...
Исусова молитва захтева труд и трпљење. Наше срде је попут чвр-
стог каменитог тла. Колико је труда потребно да би се из недара изву- кло
на површину благо које је у њима скривено!
Господ насупозорава да је за Исусову молитву неопходно трпљење.
Могу проћи месеци и године упорног труда над Исусовом молитвом,
тачније, над сопственим срцем. Ово је време испитивања. Човеку поне- кад
изгледа да га Господ не чује, да је сам небески свод изнад његове главе
искован од бакра и речи молитве немоћно падају на земљу. Чини му се да
његова молитва личи на крике и јецаје сужња који је бачен у подземље:
губи се рачуница времена, али цео свет као да је заборавио на њега, чак ни
ехо не одговара молбама несрећника, камени зидови су га притисли са свих
страна. Међутим, то није само време испитивања воље: Исусова молитва
постепено преображава оне дубине људског срца које су недоступне нашој
свести. Са сваким њеним понављањем човекова душа у нечему постаје
другачија. Међутим, од човека је ово сакривено: онај ко стоји на обали не
види шта се дешава на дну мора. Исусова молитва открива гнојаве ране
душе, а затим их чисти и исце- љује. Преподобни Симеон Нови Богослов,
говорећи о овоме, пише да од некадашњих рана не остају чак ни трагови.
Кад се благодат Божија дотакне човека, душа која је раније била
погођена губом постаје чиста као тело детета, али човек још увек не
доживљава очигледно општење с благодаћу, иначе би пре свог истин- ског
исцељења сматрао да је већ исцељен.
Многи људи су се, почевши да се труде у Исусовој молитви, хла- дили
према њој и остављали је управо зато што нису могли да испуне речи
псалмопојца: стрпљиво чекаћу име Твоје. Они су желели да све добију
одједном, да дохвате небески бисер нечистом руком, и зато им се чинило
да име Божије, тај небески огањ, не загрева њихову душу као шака пепела
који се охладио, да име Божије - та скривена песма срца - остаје немо за
њих. Они су хтели да пре него што се умире њихове страсти чују глас Духа.
Не завршивши орање поља они су већ желели да добију плату, али су чули
у одговор: "Ори још, ори још до увече."
Потребно је трпљење и због другог разлога. Подвизавајући се у
делању Исусове молитве, човек доживљава период у којем се откривају
његови грехови: као да се фењер спушта у мрачни подрум, и он види
220 ф
змије и различите гмизавце који у њему пузе, види свакојаке нечисто- те...
Човек види све ово у себи и нађе се у недоумици: "Зар сам све то ја? Ко од
овог сместилишта прљавштине, од мог срца, може начинити храм?" И што
више светлост молитве обасјава његово срце, тим јасни- је он спознаје
мрачно стање своје сопствене душе. И овде је потребно стрпљење како би
се стрпљиво сачекало виђење самог себе.
...јер је добро према преподобнима Твојима.
Преподобије је васпостављање образа Божијег у човеку, то је живот
по закону Јеванђеља. Човек се уподобљава Богу кроз стицање благодати, и
тада му се име Божије открива као велико благо и као из- вор духовних
добара. Што је чистије срце човека, тим пре му се откри- ва небеска лепота
имена Божијег, дивног бисера од којег нема ништа драгоценије у свету. И
душа жели само једно - да созерцава ову лепоту, да буде насамо с Богом
кроз призивање Његовог имена.

Псалам 115.
Веровах, зато (и) Говорих: (1)
Веровао сам у то да ме Бог чује, да ми је Он тако близак као моје
сопствено срце. Веровао сам да ће Ме Господ чути и испунити моју молбу.
Кад се благодат дотиче човекове душе, вера постаје стварност и стиче
силу поузданости, где нема места колебањима и сумњама.
Постоје различити степени вере. Једна тврди о постојању Бога, друга
живог Бога созерцава. Веровах - значи моја душа је осетила Бо- га, угледала
Га је посебним духовним прозрењем, а затим су почела да говоре уста.
Словенска реч возХлаХолах се не може превести као "го- ворио" или
"рекао": превише су слабе и немоћне у овом случају руске речи. ВозШтлах
- то је вапај срца, оваплоћен у речи, то је емоционал- но самоизражавање
душе, то је звучање у говору његових скривених струна. ВозГлатлах - овде
срце као да се слива с речју која се изговара. ВозГлатлах личи на бујицу
планинске реке која је сломила преграде лета, само се тамо млазеви воде
устремљују наниже по брзацима, а овде је вапај молитве управљен од
земље ка небесима, узноси се на горе.
...ајасе понизих веома.
Молитва је постала узвишена управо зато што се душа дубоко сми-
рила и изједначила с прахом. Кад човек смирава себе Бог га узвишава; кад
човек узвишује себе, Бог га оставља и он постаје плен демона.
Дакле, обавезан услов за молитву су вера и смирење срца. Како
смирити себе? Сети се пре молитве грехова које си починио и врлина
 222

које ниси достигао, уђи умом својим у срце и погледај колико је тамо 221
нечистоте, лукавства, зависти, претварања и лажи. Као да су се гоми- ле
блата накупиле на њему! Смирити себе значи постати свестан свог пада.
Ја рекох у иступљењу своме: (2)
Рекох - то јест изразио сам спознају коју сам добио. У иступљењу
своме - иступљење је излазак из уобичајеног стања, овде је присутна
устремљеност ума ка Богу, кад човек у благодати созерцава оне сушти- не
ствари које су раније биле скривене од њега.
...сваки је човек лаж.
Онај ко се моли у себи види велики пад људске природе, он је све-
стан: у самом себи човек не може да нађе тачку моралног ослонца. Душа
која је изранављена страстима личи на живи песак. Неискусном или гордом
погледу његова површина може да изгледа као предивна ливада покривена
травом и цвећем, али хајде покушај да саградиш на њему зграду: она ће се
провалити, немајући темеља. Овацо и добри по- риви човека обично не
трају дуго: њих усисава мочварна баруштина.
Човек је лажљив: у њему нема постојаности. Његова осећања се
појављују и нестају као таласи на површини мора. Може ли се надати у
љубав човека, у његово пријатељство, у везаност, ако су то само таласи који
су се родили у морској дубини и, устремивши се ка обали, разбили у
капљице?
Да, човекова осећања су пролазна, крхка и непостојана и зато на свету
има тако много разочарања и преваре. Понекад човек лаже буду- ћи уверен
да говори потпуно искрено, зато што заборавља на то да је он сам играчка
у рукама времена, да ће ускоро постати другачији. Човек лаже због тога
што је његова подсвест најдубљи бездан, непознат ње- му самом. Човек
лаже зато што под утицајем страсти вара самог себе. Издајући Бога,
грешећи, не може да буде веран људима. Зато је нада у човека нада у сан
који си сањао ноћу, то је извор сталних брига, разо- чарања и туга. Онај ко
се узда у човека хода по крхком леду који пуца под ногама. И највећи
лажљивац за сваког човека је он сам.
Шта ћу узвратити Господу за све шт.о ми је дао? (3)
Све што имамо и нас саме дао нам је Бог. Он нас је позвао из безда- на
небића и открио нам пут у вечни живот. Можемо само у запањено- сти да
созерцавамо Божанску љубав и Божанску милост, можемо само да кличемо
с апостолом Томом: Господ мој и Бо1 мој! (уп. Јн. 20,28). Воља Божија је
наше спасење. Господ каже: "Свом жељом Својом ја не желим смрти
грешника, већ да се покаје и буде жив (в. Јез. 33,11)."
222 Чашу спасења примићу... (4)
Ово је евхаристијска Чаша и сва средства која је Бог дао Цркви
ради спасења људи.
...и име Господње призваћу...
Нећу просто изговорити име, већ ћу га призвати као што дете зове оца
или мајку у опасности, у жалости, како би га чули, како га не би оставили,
већ му притекли у помоћ. Због тога не треба просто понавља- ти Исусову
молитву, већ призивати у њој име Божије.
...завете моје Господу испунићу пред свим народом ЊеГовим. (5)
Односно, молитва ће у мом срцу пребивати у свако време, у свим
околностима, како у осамљености, тако и међу људима. Тада ће ми и у
мноштву људи срце бити као у пустињи. Приликом општења с људима ум
не сме да излази из срца и да се расплињава по спољашњем. Он мора да
гледа на свет и на људе као са прозора закључане куле. И још: моли- тва
која се обавља у тајности има благодатно дејство на оне људе који су
повезани с човеком који се моли општењем или за које се он моли. Из
његовог срца име Исуса Христа као духовно сунце зрачи телесним очима
невидљиву светлост и топлоту.
Часна је пред Господом смрт преподобних ЊеГових. (6)
Смрт открива садржај људске душе, то је закључак живота, пре свега
закључак молитве. Преподобни Исихије, презвитер Јерусалим- ски пише да
ће онај ко је стекао у срцу свом име Исуса Христа проћи кроз митарства као
муња. Човек у чијем срцу је пребивало име Божије удостојиће се да
созерцава славу Божију у вечном животу. Реч часна означава достојна,
драгоцена, чиста. Не представља празник рођење, већ смрт светих. Зато
Анђео смрти за молитвенике представља доброг весника, а смрт - почетак
истинског живота.
О, Господе, ја сам слуГа Твој... (7)
О, Јахве, вечно суштни (вечно битујући), ја сам слуга Твој, значи, ја
више нисам слуга сатане, света и својих сопствених страсти. Служење Богу
даје човеку велику слободу и унутрашњи, срдачни простор, док грех
притиска његово срце и чини га тесним. Срце грешника као да је стиснуто
у гвоздену песницу.
...и син слушкиње Твоје...
Овде се земаљско порекло, познатост, племенитост, претварају у прах.
Пред лицем Божијим су сви људи мала деца. Сви су потомци јед- ног праоца
Адама. Једино што човек може да каже за своје родитеље и претке јесте да
су слуге Господње, а све осталоје, по речима светитеља Григорија
Богослова, "давнашња трулеж"; односно човек се одриче
 224

свих преимућстава свог порекла, или, насупрот томе, не оптерећује се

незнатношћу рода из којег потиче или сиромаштвом своје породице. У
духовном смислу сви људи су једнаки, свима је дата могућност спасе- ња. У
Царству Небеском постоји једна разлика - то је мера благодати Духа Светога
које се човек удостојио. Апостол Павле је писао да иако је из славног рода,
како би "стекао" Христа све је сматрао ништавним, смећем, које се избацује
из куће (в. Фил. 3,4-8).
...раскинуо си окове моје.
Окови представљају грех којим је човек везан, као што се злочи- нац
везује оковима. Душа осећа погубност порока, она пати и мучи се као сужањ
заточен у тамницу. Опроштај грехова душа осећа с изве- сном физичком
реалношћу: "Као да ми је нека тежина спала с рамена", каже човек. Затим
окови представљају сумњу и колебање. Они који живе по свом разуму, а не
по заповестима Божијим увек пребивају у бризи, у сумњама и
противречностима. Кад се човекове душе дотакне благодат, противречности
нестају, сумње се расејавају и у његово срце се усељавају мир и спокој.
Теби ћу принети жртву хвале... (8)
Пре свега жртва хвале - јесте Евхаристија, унутрашње нераскиди- во
везанасИсусовом молитвом. Згстм, жртвахвале јесте благодарност човека
Богу у свим околностима његовог живота. Жртву хвале принео је Јов кад је
изговорио своје бесмртне речи: Госпор џаре, Госпор иузе. Да је блашсловено
име Господње! (уп. Јов. 1,21). Жртва хвале био је живот светитеља Јована
Златоуста, који је имао на устима и у срцу мо- литву: "Слава Богу за све!"
Жртву хвале приноси онај ко у страдањима благосиља Господа и благодари
Му за патњу више него за радост.
...и име Господње призваћу.
На почетку псалма псалмопојац каже: име Господње призваћу, а сад -
во имја Господње призову. Ово су два степена молитве. Први је кад се ум
усредсређује на речи молитве; други кад душа очигледно осећа благодат и
човек призива саму благодат и име Господње. Прва је улазак у срце с
молитвом, с именом Божијим; друга је стицање у срцу благодати Божије.
Исусова молитва привлачи и чува благодат.
Завете моје Господу испунићу пред свим народом ЊеЈовим... (9)
Ово је буквално понављање петог стиха, али је овде присутан дру- ги
смисао.
Вечни живот је вечно молитвено созерцавање Бога. Сав народ ње- 1ов
-људи Божији јесу свети у Царству Небеском, где ће тајно постати
224 ф
јавно. Молитва која се обављала у тајни срца тада ће се открити пред
свима и слити се с молитвама Анђела и светаца као глас са општом
песмом хора.
...у дворима дома ГосподњеГ... (10)
Господ је рекао: Удому Оиа Мош станови су мноГи (уп. Јн. 14,2).
Свако ће добити по мери вере и дела свој стан и награду, своју меру
благодати.
...усред тебе, Јерусалиме.
У Апокалипси је нови Јерусалим, окружен зидинама од драгог ка-
мења (в. Откр. 21,18-21) - Царство Божије. Много је обитељи светих, али
су све оне унутар зидина Небеског Јерусалима, где нема ни греха, ни зла,
ни смрти, ни патње. Исусова молитва после човекове смрти као огњена
крила узноси његову душу у предиван Небески Град.
Псалам 133.
Ево сада блатсиљајте Господа све слуГе Господње... (1)
Сада значи одмах, не одлажући за касније: сваки дан може бити дан
спасења, сваки тренутак - не само граница између прошлости и
будућности, већ и почетак новог живота.
Блатсиљајте. Апсолутно благо је Господ, а блага реч је име Бо-
жије, име Исуса Христа. Сада блатсиљати Господа - значи почети
творити Исусову молитву не дајући лукавој помисли да те превари,
помисли која те уверава да ћеш само овај дан или трен дати световним
бригама, а затим ћеш обавивши своје послове, почети да служиш Богу.
Дух Свети нас позива да сада благосиљамо Господа, а сатана каже: "Не
сада, већ касније, не данас, већ сутра." Међутим, земаљским пословима
нема краја, и као дим пролазе године и деценије.
Слу1е Господње - то су они који испуњавају вољу Божију, а не сво-
је каприце. У Библији је написано: воља Божија је светост ваша (уп. 1
Сол. 4,3).
...који стојите у храму Господњем...
Ум од спољашњег треба да се врати себи, тада сам човек постаје
храм.
...у дворима дома Бот нашет.
Дом Бога је дубина људског срца, оно што су аскете називале "ср-
дачним местом". Међутим, у срцу има много обиталишта, која се на- лазе
једна у другима. Она се отварају постепено, њих је псалмопојац назвао
дворовима који окружују дом Божији, као што су дворишта окруживала
Јерусалимски храм.
 226

ф 225

У ноћима уздитите руке своје... (2)

Ноћ и мрак код мистика често служе као символ душе очишћене од
помисли и спољашњих представа, стања одрешености од света. Уз-
дишите руке своје - односно усрдно се молите, не слабите у молитви, не
дајте души да утоне у дремеж, напрежите тело у молитви.
...ка Светињи...
ка Светињи - односно ка светилишту, ка "Светињи над светиња- ма"
Јерусалимског храма. Овде је приказана окренутост ума ка срду.
...и блаГословите Господа.
Благосиљајте Г оспода, непрестано понављајте Његово име. Труди-
те се да спојите с овим именом своје срце.
БлаГословиће те Господ са Сиона... (3)
Сион је образ благодати Божије. На Сионској гори био је саграђен
храм посвећен Јахвеу; у Сионској горњој одаји је Дух Свети сишао на
апостоле, БлаГословиће те Господ са Сиона значи послаће благодат,
1'едино нетрулежно благо.
...Који је створио небо и земљу.
Односно, Онај Ко је створио твоју душу и тело. Благодат открива за
молитву унутрашње обиталиште људског срца. Благодат преобра- жава
душу и тело човеково.
Превела с руског: Марина Тодић Редактура
превода: др Ксенија Кончаревић
ПУТОКАЗИ САВРЕМЕНИХ
ДУХОВНОСТИ
 228

227

КОМПРОМИС НИЈЕ МОГУЋ

Најважније схватање о природи - усији Исуса Христа Спаситеља
света открива се у речима Јеванђеља по Јовану: "И Логос постаде те- ло".
Христос је Богочовек. Ово учење је централно у хришћанској со-
тириологији. Четири Васељенска Сабора (Ш-У1) били су посвећени
проучавању и утврђивању христолошких догмата, то јест исказивању
учења Васељенске Цркве о узајамном односу божанске и човечанске
природе у оваплоћеном Логсеу. Да Христос није истинити и саврше- ни
Бог, Његова Жртва не би могла да буде савршена и универзална, бескрајно
велика по свом аксиолошком значају, а да није истинити човек - онда не
би могао да буде конкретан и личностан према сваком човеку.
Кроз Адама, у коме се потенцијално садржавало човечанство, грех је
као проклетство пао на све његове потомке. Кроз представ- ника и
господара космоса грех је постао универзална појава. Била је потребна
Жртва Онога Ко је имао у предвечној замисли сву твореви- ну и кроз Кога
је све постало. Такву жртву је могао да принесе само Богочовек. Жртва
треба да буде слична ономе за кога се приноси и зато је учење древних
докета, савременика апостола, о томе да је Тело Исуса Христа привидно и
туђе Његовој божанској Личности, било осуђено и одбачено од апостола
Јована Богослова страшним речима: "Сваки дух који не признаје да је
Исус Христос у телу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста" (1 Јн. 4,
3). То лажно учење толико је штетно да апостол љубави убеђује хришћане
да не опште са таквим јеретицима (да их не примају у кућу), па чак ни да
их не по- здрављају. Речи ап. Јована један су од најранијих анатемизама
древне Цркве. Човечанска природа Спаситеља, оно што се у црквеној
песми изражава речима: "...обукао се у мене, целог човека", означава не
само физичко тело него и душу, са свим њеним особинама, моћима и
даровима својственим човеку, осим греха, то јест човека у његовој
првоствореној чистоти. Личност Богочовека била је јединствена и
непоновљива и зато је догмат о сједињењу двају природа у Христу зах-
тевао дубоко разумевање и тачност богословске терминологије, и то:
појма усије - природе и ипостаси - личности. Мешање или недовољна
228 ф
диференцијација ових појмова карактеристична је за монофизитсво - јерес
која је Цркви причинила више зла и отргла од ње више душа него
аријанство. По мишљењу монофизита, две савршене природе не могу да
постоје у једном лицу и зато је божанска природа извршила "агресију" на
човечанску и, сливши (стопивши) се с њом прогутала је (апсорбовала је).
Монофизитство има различите форме: од евтихијан- ства, које уопште
пориче човечанску природу Спаситеља, до умере- ног монофизитства, које
је чак привидно слично православљу. Али у свим огранцима ове јереси
једна је заједничка грешка - личност се брка са природом. Оци IV
Васељенског Халкидонског Сабора учење о Богочовештву Христа су
догматски формулисали следећим речима: "Следујући Божанственим
Оцима, сви једногласно поучавамо да се ис- поведа један и исти Син,
Господ наш Исус Христос, Он исти савршен по Божанству и Он исти
савршен по човечанству, и Он исти истинити Бог и истинити Човек, са
разумном душом и телом, једносуштан Оцу по божанству, и Он исти
једносуштан нама по човечанству, у свему подобан нама осим греха, рођен
пре векова од Оца по божанству, и Он исти у последње дане ради нас и
ради нашег спасења рођен од Дје- ве Марије Богородице по човечанству;
Он један исти Христос, Син, Господ, Јединородни, у две природе
несливено, неизмењиво, неразде- љено, неразлучно познат... не у два лица
раздвојен или раздељен, већ Он исти један Син Јединородни, Бог Логос,
Господ Исус Христос".
Два јестества или природе - божанска и човечанска - сједињене су у
Исусу Христу "несливено, непромењиво, нераздељиво и неразлуч- но
(неодвојиво)" Несливено и непромењиво у том смислу што се из две
природе није образовала трећа. Ниједна од две природе није се растворила
у другој и није изгубила било шта себи својствено, него све божанско и
човечанско остаје у Исусу Христу.
Нераздељиво и неразлучно, у том смислу што су се две природе сје-
диниле не механички, као да су привидно међусобно повезане, већ унутар-
ње - онтолошки (по речима ап. Павла, у Христу, у Његовом Телу, обита- ва
сва пунота божанства телесно). У Светом Писму Христу се приписује
својство и божанске и човечанске природе, а такође и Богочовечанске
Личности. Ово последње нам појашњава изразе као што су "Син Човечи-
ји који сиђе с неба", "Бог стече Цркву крвљу својом" и тако даље.
Човечанска природа, сјединивши се нераздељиво са Божанском, није
изгубила своју ограниченост и није примила својства која припа- дају само
Богу, него је постала причасник Божанског у том смислу што се узвисила
у својим својствима и савршенствима до највеће мере
 230

за човека. Вечни живот је вечно уподобљавање светих Исусу Христу као

бесконачном идеалу и образу, кроз који њихова човечанска при- рода
постаје причасник Божанске Светлости.
Почетком VII века појавила се нова јерес - монотелитство. Она је
признавала две природе у једном лицу, али није допуштала (сматра- ла за
могуће) постојање двају воља у Спаситељу - божанске и чове- чанске, то
јест приписивала је вољу не природи, него личности. То је било
компромисно монофизитство, које је одузимало вољу човечан- ској
природи Спаситеља, то јест чинило ову природу несавршеном и
непотпуном. Монотелитство је било осуђено на VI Васељенском Сабору у
формулацији сличној Халкидонском догмату. Сабор је испо- ведао две воље
и два дејства (енергије) у Богочовечанској Личности Спаситеља. Питање о
човечанском и божанском Разуму већ је било решено у IV веку, када је
Црква на II Васељенском Сабору осудила и анатемисала јерес Аполинарија,
који је учио да је човечански разум (нус) у Исусу Христу био замењен
Божанством. Григорије Богослов и други Оци Цркве указивали су да таква
учења подривају темеље сотириологије: на крсту није савршени, већ
непотпуни човек без чове- чанског разума, то јест та највиша сила душе
остаје необновљена и неисцељена. Црква учи да су у Христу две природе,
два разума, две воље, два дејства (енергије) - божанско и човечанско и да се
при том човечански разум обогаћује божанским, то јест стиче за човека нај-
више савршенство, али не и свезнање, као онтолошко својетво које припада
само Божанској природи.
Пред нама се поставља Питање: шта је природа?
У светоотачком богословљу она је дефинисана на следећи начин:
природа је супстанција, која се пројављује и поима преко својих посто-
јаних и себи својствених особина и атрибута. Премештање ових свој- става
са једне природе на другу јесте мешање природа. Многобројни унијатски
(уједињујући) покушаји да се помири непомирљиво, моно- физитство и
диофизитство (православље), показали су се као јалово интелектуално
колебање између две обале. За Свете Оце човечанска природа Христа
никада није била апстракција која се може разматра- ти изван Његовог
Божанства - то је удео западне схоластике, која је у области богословља и
мистике применила традиционалне методе фи- лософије и логизмом
умртвила веру, а Свето Предање заменила кон- цепцијама. За Свете Оце не
само божанска, него и човечанска природа били су предмет најдубље
љубави: они су љубили Христа у Његовим патњама, страдању и мукама.
Они су љубили Христа као узвишени иде-
230 гф>

ал човека, као бесконачни пут ка своме моралном савршенству. Они су

доживљавали Христа - Човека свом својом душом. У њиховом дубоком
мистичком опиту чудесна морална лепота Христа као човека била је још
један унутрашњи доказ Његовог Божанства. Апстраховати - то је не само
вештачки одвојити један предмет од мноштва других објеката, него
одвајати га од свог срца и пренети у област философије и умрт- вљујућег
аналитичког логизма. Оно што су свети знали о Христу било је узето из
Светог Писма, из њиховог мистичког сусрета са Христом и њиховог живог
богоопштења. Тиме се патристичко богословље разли- кује од
схоластичког.
Свезнање је својство Бога, Он сагледава једним погледом про- шлост,
садашњост и будућност, сав пребива у свему и сав је изнад свега. Његово
Биће је ванвремено и ванпросторно. Он види крај света исто као и његов
почетак, као што у сваком тренутку види сву целокупност тварног бића које
је Он саздао. Човечанска природа Христа била је створена Духом Светим у
времену. У том смислу Творац историје кроз Своје човечанство потчинио
је Себи историју.
Човечански ум (нус) Христа поседује за човека оствариву силу и
дубину мишљења, потпуно слагање унутрашње и спољашње речи, мисли и
њеног израза и својство интуиције и логизације (созерцање и размишљање).
Али човечански разум Христа, будући свагда савр- шен, чист и
неприступачан за сваку грешку и заблуду, одговарао је Његовом
човечанском узрасту. У Христовом детињству Његов ум је био савршени
ум детета, у дечаштву - дечака, а затим - ум човека, тј. природне силе ума,
као и друге душевне силе, откривале су се, као што се развијало тело. Стога
ап. Лука пише: "Исус напредоваше у премудрости и у расту".
Нама је тешко да схватимо зашто је анђео, који се јавио Христу за
време молитве у Гетсиманском врту, говорио и крепио Га. Да су се
човечанска својства Христа подвргла промени и изгубила човеку
својствену одбојност према страдању и смрти, на какав би Га тада подвиг
анђео крепио кад би Његово човечанско виђење било замење- но
божанским свевиђењем, о чему би онда анђео беседио с Њим као са човеком
и шта би Му јављао. Неки сматрају да је јављање анђела било потребно ради
тога да покаже свету да је Христос имао човечан- ску природу, али то није
био циљ, већ последица. Богочовек је био препуштен својој човечанској
снази ради искупљења човечанства. Божанство се није разлучило од Њега,
него Га је оставило да испије чашу страдања до краја, као човек. Ово стање
привидне немоћи и
 232

ф 231

унижења неки Свети Оци називали су истошчанијем - испражњењем

(снисхођењем, унижењем, кеносисом), и у овом препуштању Христа
његовим човечанским силама била је узвишеност подвига. Крст Хри- стов
је Његова слава, он Га чини не само Спаситељем света, него и Богом наших
срца. Да је Христос победио ђавола не човечанском жртвом, већ силом
Божанства, тада би Његова љубав остала неја- вљена овоме свету. Имали
бисмо у Христу не вечни источник (извор) љубави, не идеал човека, него
свемоћно Божанство, које чини што му је угодно у свету који је створило.
Да су се човечанска својства Христа променила присаједињењем
Божанству, тада би Голготски крст постао фикција, а Гетсиманија и Голгота
- само представе са моралном поуком. Молитва до крвавог зноја, патња
душе пред кр- сна страдања, бол распећа, душевни бол због издаје ученика
и смрт на крсту - све је то трагична реалност, све је то бездан божанског
смирења, који ми немамо права да сматрамо само поучавањем и све-
дочанством, тј. катарзом из античке драме. Голгота је онтолошка замена
сваког човека, осуђеног на вечну смрт, Христом распетим и умрлим на
крсту.
Намеравајући да прославе Христа учењем о јединству богочове- чанске
природе, монофизити су у ствари умањили дубину голготске Жртве.
Божанска природа не може истински да страда, овде је љубав замењена
силом: Божанство побеђује сатану својом моћи, остајући нам по природи
туђе. Ученици су упитали Христа када ће бити Његов Други Долазак, а Он
је одговорио да: "ни анђели, ни Син не знају, до једино Отац" (Мк. 13, 32).
Ученици су упитали Христа као човека о Његовом Доласку у телу, и добили
су одговор од Христа као човека - не знам. Свршетак светске историје и
Други Долазак ће бити онда када зло достигне такве размере, да ће свет
постати неспособан за препород, то јест претвориће се у моралну пустињу и
бити потопљен у таласима космичког зла. Свршетак света и века зависи од
потенци- јала добра и зла, накупљених током целе историје човечанства. Ап.
Павле пише о некој сили која задржава - то је дух побожности. Када он
осиромаши, тада ће се отворити поље дејства за сатанске силе. Ово духовно
стање света образује се од духовног стања свих људи који су живели на
земљи. Зато треба знати живот сваког Адамовог потомка, знати сваки покрет
његовог срца, сваку његову мисао, свако зло које је учинио, сваку молитву
упућену ка небу - тек тада ће бити познат час Другог Доласка. Такву
огромну информацију не може да прими чак ни анђелски ум; њу обухвата
свезнање Божије, а не човечији ра-
зум
232 Христа, иначе би човечанска природа Христа примила божанска
својства и Он би престао да буде сличан нама.
Пред нама су два питања:
1) Зашто је Христос рекао ученицима: не знам?
2) Како је Он могао да не зна?
Прво питање је јасније. Циљ и разлог Христовог одговора јесу у томе
да би знање о крају света, као и часа своје смрти, људима било некорисно.
Зато је Христос заповедао да свагда очекујемо тај час, да не бисмо запали
у безбрижност и немарност. О томе је Христос више пута говорио
ученицима, томе су посвећене Његове приче о мудрим девојкама, о слуги
који очекује господара и друге. Кад би Христос по Свом Божанском
свезнању открио време, тада би Он предодредио, детерминисао и као да
би наметнуо човечанству његову историју. Но Христос је говорио о
знацима и збивањима, о правцу саме историје, а не о времену.
Како је Исус Христос могао да не зна? Ово питање је веома тешко и
рекао бих да захтева од нас страх Божији и опрезност више него смелост.
Није знао зато што је разум својство природе, а не личности. Човекова
личност је конкретизација човечанске природе и раскривање њеног
потенцијала. Способност разума припада природи, а усмереност -
личности. Христос је знао Божанским разумом (простим знањем), а није
знао човечанским.
Неки људи сматрају да је човечанска ограниченост Христа пони-
жење за Њега и настоје да нађу другачије објашњење за речи Спаси- теља:
"Син не зна" (Мк. 13,32). Једни се труде да докажу да је Христос
смишљено скривао своје човечанско знање да не би причинио штету
ученицима из педагошких намера, но мислити тако значи представља- ти
Христа као многоликог прагматика, а не као онтолошку истину свагда
истоветну Себи. Он не изневерава истину у име привидног добра, Његове
речи и поступци опредељени су Његовом унутарњом суштином, а нису
прилагођени људима. У датом случају Господ би могао да каже
ученицима да им није корисно да знају, не прибега- вајући
двосмислености. Други сматрају да се Христос незнањем из- једначио са
Својим ученицима, то јест да је намерно поистоветио Себе са њима. Овај
извештачени софизам противречи Јеванђељу. Христос је свагда
изражавао јасну самосвест о Себи као Богочовеку, не поистовећујући Себе
ни са ким. Напротив, Он је свагда сведочио о Својој изузетној мисији и о
Свом Божанском достојанству. Љубав не поистовећује већ уједињује,
остављајући личност свакога непри-
 234

косновеном. Поистоветити себе са другим приписавши себи његова

својства, значи изгубити своју личност. Само глумац неприродно пои-
стовећује себе са лицима чије улоге игра на сцени, као да се раствара у
другом и, губећи своје лице, задобија мноштво маски.
Мислити да Христос зна, а одговорити да не зна - то није само
прибегавање софистици, него и подвргавање сумњи саме истинитости
Христових речи. У беседи са Јудејима под претњом смрти Христос говори:
"Ја знам да ме Он посла, и ако речем да га не знам, бићу лажа као и ви" (Јн.
8,55). Христос је у Беседи на гори рекао: "Нека буде реч ваша: да, да; не,
не; а што је више од тога од злога је". Сада хоће софи- стичким путем да
покажу да код Христа "да" може да се претвори у "не", а "не" у "да".
Признавајући да су Оци Цркве приписивали незнање човечанском
разуму Спаситеља, неки изјављују да су Оци гледали на човечанску
природу Христа апстрактно, то јест изван сједињења са Божанством. То
значи да су Свети Оци противречили духу и слову Халкидонског Сабора,
односно учењу Васељенске Цркве о томе да су две природе у Христу
сједињене неразлучно и нераздељиво и да игноришу крајеугао- ни догмат
христологије.
Понављам да је апстракција уопште туђа патристичком богосло- вљу
и да је карактеристична за западну схоластику, а још у већој мери за
немачку философију XVIII - XIX века. Богословље Светих Отаца било је
засновано на богоопштењу, а не на апстрактној философији. Они су знали
само једног Христа - живог Христа.
Јован Дамаскин пише: "Божанство Христа обогатило је Његов
човечански разум свим могућим знањем", а ове речи хоће да представе не
као савршенство човечанског гнозиса (знања), него као стицање бо-
жанског свезнања од стране човечанског разума, то јест у суштини као
гутање (апсорбовање) човечанског разума Божанским умом. Природа је
супстанција (суштина, основа) која се пројављује и познаје у својим
постојаним својствима и атрибутима. Премештање и преношење свој-
става једне природе на другу јесте мешање ових природа, то јест подвр-
ста монофизитства, ма како танана била.
Сада се обратимо непосредном сведочанству двају највећих бого-
слова Васељенске Цркве - Атанасију, названом Велики, о коме су са-
временици говорили: Атанасије - то је православље, и Григорију Нази-
јанзину, названом Богослов, други после ап. Јована. У књизи Григорија
Назијанзина речено је да је он "ум најкраснији", то јест да је достигао
узвишене врхунце Богопознања.
234 ф
" А ако је Отац Сину дао власт и да суди, онда је очигледно да је и
свршетак Његов и знање о Суду, када ће и какви они бити. Стога, онај ко
не зна о дану суда јесте од Марије рођени Исус; зато што нема ниче- га
што не би знао Онај који јесте од Очевог срца Бог - Слово (Логос), који
зна све пре него што постане, а кад Исус говори: Отац мој већи је од мене
(Јн, 14,28), назива Себе и једнаким Богу, то треба да знамо зашто назива
Оца и већим од Себе и једнаким Себи. Отац је већи од Сина у односу на
страдално тело које је узео на себе Син; једнак је пак Сину уколико
свецели Отац превечно рађа свецело савршеног Сина" (Атанасије
Велики: "Слово најисцрпније о вери").
"... (Оптужба) постаје за њих (аријанце) незнање и то што нико не
зна о последњем дану или о часу, ни Сам Син, до једино Отац (Мк. 13,32),
но како да било шта од постојећег не зна Премудрост Творца векова,
Савршитељ и Обновитељ, Онај ко такође зна Божије, као што дух човеков
зна шта је у њему (1 Кор. 2,11). Како да Син Који подробно зна шта ће
бити пред последњи час, како да не зна сам крај? Свакоме је очигледно
да Син зна као Бог а да Себи приписује незнање као човек. Такву мисао
нам пружа и то што име Сина стоји овде одвојено и незави- сно, то јест
без додатка: чији је Он Син, да бисмо разумели ово незнање у смислу који
је више у складу са побожношћу и да бисмо га приписи- вали
човечанству, а не Божанству" (Григорије Богослов: "БеседаЗО: О
богословљу четврта, о Богу Сину друга").
Неки Оци - Теофилакт Охридски и други, мада их је сасвим мало,
изражавају мисао да је Син Човечији знао о часу Свога Доласка, јер Му
је то открило Божанство. Овде треба унеколико ближе, тачније одредити:
то је било знање не човечанске природе, него богочовечан- ске личности.
Сама пак човечанска природа Христа Својим природ- ним силама и
даровима то није знала. Правилно разумевање Христо- вог одговора нема
само теолошки него и практични животни значај: овде се решавају дубоки
морални проблеми - може ли хришћанин да прибегава софизму и
двосмислености у одређеним ситуацијама? Христос је узор за све нас, Он
је свагда поступао не само правилно и безгрешно, него и на најбољи и
најсавршенији начин. Истина укључу- је у себе јединство мисли и речи.
Да ли је могуће и допустиво маски- рати мисао и скривати је у речима?
Тада би требало признати инте- лектуалну надмоћност језуита, они су
били мајстори софистике; тада вечну истину треба заменити оним што
називамо корисношћу, мада, по хришћанском учењу, љубав без правде и
истине не може да посто- ји. Христос нам је Својим ћутањем пред царем
Иродом дао право да
 236

ћутимо када речи нашег одговора не могу да буду схваћене, али Он нам
није дао да на мала врата, посредством речите еквилибристике нешто
подмећемо или да мењамо истину. Он је одговорио Јудејима: "Ја знам... и
ако речем да га не знам, бићу лажа као и ви". Истина је само једна и истина
је свагда истоветна једино себи самој. Када цепају истину, одвајајући
спољашњу реч од унутрашњег логоса, онда цепају сопствено срце.
Питање о личносном познању Христа као Богочовека предста- вља
највећу потешкоћу за наше дискурзивно и аналитичко мишљење. Неки
представљају личност Христа као нову личност, насталу за вре- ме
оваплоћења Божанског Логоса, која је створена од две природе: Божанске
и човечанске. Ово гледиште је погрешно. Син Божији је био Личност -
Ипостас - у Свом предвечном постојању апсолутна, савршена Личност
која је примила човечанску природу, али је остала савршено истоветна
себи самој. Кад би се Личност (Христова) проме- нила примивши у себе
човечанску природу са њеним својствима, он- да би Света Тројица
престала да буде једносушна. Личносна (лична) свест Христа је апсолутна
божанска свест. УIV веку појавила се јерес "агностика", који су сматрали
да је човечанска природа Христа унела у Божанску Личност ограничење,
наиме: Син Божији зна прошлост по сећању, будућност - по предвиђању,
а Његово знање обухвата само садашњост. У VI веку у току
монофизитских спорова настала је јерес под истим називом, а ту се
личност Христа као Богочовека сужавала до граница Његових природних,
човечанских својстава и дарова. Зато су агностици тврдили да о дану
Другог Доласка не зна Личност Хри- стова, то јест Логос после
оваплоћења.
Православље учи да се у Божанском бићу Сина Божијег ништа није
изменило после оваплоћења: Оно је апсолутно неизмењиво и истоветно
Себи Самом. У самој личности Богочовека збива се уза- јамно деловање
(сарадња) између човечанске и божанске природе, и то - човек пита, Бог
одговара. Човечанска душа и човечански ра- зум Исуса могу да стекну
свако знање, као одговор и откровење од Божанства. Зато се Исус
усамљује ради молитве у гори и на пустим обалама Галилејског језера,
зато је молитва Исусова напрегнута и дуготрајна. Исус се моли приликом
решавања ствари које се тичу спа- сења човечанства, пред месијанску
проповед Он се молио четрдесет дана и ноћи у јудејској пустињи, а пре
избора дванаест апостола, ме- ђу Својим ученицима, Исус се моли сву ноћ.
Кад би се божанско све- знање механички преносило на Његову
човечанску природу, онда би
236 ф
Исусова молитва постала непотребна и била би само фикција, поучна
представа недостојна Истине*.
Сам Господ је био гневан на фарисеје, те глумце молитве, који су од
ње правили поучне сцене за народ.
Истина има лице, а лаж - маску, укључујући и побожне маске. Знање
Сина Човечијег по савршенству Његове човечанске воље било је знање
љубави. Исус је у молитви питао Оца Небеског о ономе што се односило
на спасење света, нарочито на тајну кеносиса (истошчаније - испражњење,
снисхођење, унижење, када Бог, који је виши од свих, постаје нижи од
свих да би свима омогућио спасење). Знање о дану и часу Другог Доласка
није имало непосредне везе са спасењем света и зато се налазило ван
гносиса (знања) Исуса - човека, гносиса опреде- љеног љубављу. Мојсеј и
Илија беседе са Исусом на Тавору о Његовим крсним страдањима; анђео
крепи Исуса после молитве у Гетсиманском врту управо зато што Исус
остаје човек. Творац анђела и људи прима знање од пророка и помоћ од
анђела. У исто време, као Бог Он зна све и држи сав свет, небо и земљу у
десници Својој. Дакле, рецимо укратко: Личност Богочовека је Ипостас
Сина Божијег у којој се ништа није изменило примањем човечанске
природе. Речи Исуса "не знам" нису избегавање одговора, нису
двосмисленост и лаж, већ незнање човечан- ског разума, ограниченог
самом човечанском природом. Исус је могао да зна да је упитао Оца
Небеског, али Он пита само о ономе што се односи на љубав - о делу
спасења.
Шта представља лично знање Богочовека, ако разум не припада
личности, него природи?
Личност Христа је Божанска Личност Логоса која је примила у своју
Ипостас природу човека, сачувавши њену целовитост.
Источни спиритуалистички монизам, претрпевши пораз у форми
монофизита, није нестао, већ се, као глумац на сцени у маскама које се
мењају, појавио поновоу разним теоријама моноенергетизма. Суштина
ових учења била је у томе да се евојство природе вештачки премештало
на личност, а при том се заборавило да личности припада категорија
јединог и непоновљивог па, према томе, и усмереност сила, чин дело-
вања, циљ и резултат. У личносном аспекту знање Исуса - човека по- стаје
знање које изабира и одговара циљу - искупљењу и добровољном
* Христова Молитва разликује се од молитве светих:
1. Отац свагда чује Сина.
2. Одговор се открива у самој молитви због нераздељивог сједињења
човечанске природе са божанском у Ипостаси Христа Спаситеља.
 238

подвигу - кеносису. Стога, то је било знање љубави. Ту је човечански

разум општио са Божанским Разумом у том смислу што је Божански Разум
откривао човечанском тајне у форми приступачној човеку, ко- ји, будући
обасјан божанским гносисом (знањем), стиче истину, а не свезнање. Због
тога при решавању христолошких питања и правилног разумевања
јеванђељских текстова треба имати на уму да Христос на сазнајном плану
открива Себе као Бог који поседује свезнање, и као човек који има
истинита, али ограничена знања, која имају изборни ка- рактер, условљен
љубављу. На пример, Човек Исус се моли, Божанство одговара, то јест
човечанство преко Божанства зна оно што је неопход- но за спасење света.
При том Личност Исуса Христа као Личност Сина Божијег, која је постала
Богочовечанска Личност, није се изменила и није се умањила, и поседује
апсолутно знање.
Божанство је јединствена супстанција (суштина) која има мноштво
својстава, називаних дејствима, атрибутима, божанским енергијама и тако
даље. Божанство се не може познати по својој природи. Име нај- ближе
истини, које изражаваунутрашњиживот Божанства јесте Тајин- ство.
Божанство је у Себи, у Својој природи непојмљиво, ни са чим није
упоредиво, неизрециво је, изнад мисли, речи и представа о Њему.
Чак је и нејасну сенку Божанства немогуће запечатити у реч, као што
је немогуће стиснути у својој руци сунчану светлост. Али Божан- ство се
у извесном смислу познаје кроз Свој други модалитет: у Својим вечним
енергијама, стваралачким силама, односима са Својим створе- њем и у
пројављивању Себе у свету. Својства Божанске природе, која су јој свагда
својствена, Дионисије Ареопагит је назвао Божанским име- нима. Као
прво од Божанских имена он истиче постојање, као друго - живот, као
треће - премудрост и тако даље. Под именом "Сушти" ("Онај Који јесте")
Г оспод открива себе Мојсију - то је величанствено име Јахве - Ја сам Онај
Који јесте. Сушти (Онај Који јесте) је Онај Ко има живот и биће у себи
самом, није условљен и не зависи од другог бића и даје свима живот од
пуноте Свог живота, почетак и бесконачни крај створеног света.
Постојање и живот су два најважнија својства Божанске природе.
Григорије Богослов говори: "Бог не може све да учини, на пример, Он не
може да престане да постоји (да јесте) или да слаже, иначе не би био Бог".
Човечанска природа у Христу је нераз- дељиво и заувек сједињена са
Божанском природом. Они који говоре да је човечанско знање због тога
стекло свезнање, нека одговоре на Питање: Како је човечанска природа,
добивши од Божанске природе у јединству личности њено главно својство
- постојање и живот, заувек
и нераздељиво, могла да умре? Јер живот и биће су општији појмови у
поређењу са знањем. Онај ко говори о немогућности пројављивања
ограничене природе Човека Исуса због нераздељивог сједињења са
Божанством, пориче реалност смрти човечије природе (јестества) или
противречи сам себи. Ако Христос није умро, то значи да смо ми умрли
вечном смрћу. Божанство је бестрасно, и ако се бестрашће пренело на
човечанску природу, онда је подвиг Крста и Голготске Жртве укинут. Ако
је Христос лажно страдао, онда сам ја осуђен на паклене муке; ако Христос
није истински умро, као човек, онда Он није могао да васкрсне. У чему је
онда нада на опште васкрсење по образу Христа Спаситеља? Тада ће
Гетсиманија и Голгота од страшних реалности по- стати представа попут
античке драме, која ствара психолошки ефекат - катарзу, али све остаје на
свом месту.
Монофизитство је горе од аријанства, мада су обе јереси погубне.
Горе је не само зато што је отргло од Цркве неупоредиво већи број људи,
него зато што је аријанство очигледно и отворено поставило Бо- га Сина
ниже од Бога Оца. А монофизитство је под привидним про- слављањем
Сина Божијег, Њега у ствари много више унижавало. За аријанце Христос
није Бог истинити и једносуштан Оцу, већ највише и најсавршеније
створење. За монофизите Христос је Бог једносуштан Оцу, али је изгубио
Своју човечанску природу и зато није постао сли- чан нама од Свог
оваплоћења. Имајући само Божанску природу са ње- ним својствима и
енергијама, Он је требао да глуми човека који страда. Ту је скривена
инерција и инстинкт древног источног монизма који не признаје вредност
и вечност човечијег тела као одлике личности, већ само спасење види у
уништењу материјалног, а не у преображењу. А сви унијатски покушаји и
декрети императора који су следили после Халкидонског Сабора, тежећи
да у новим формулацијама ускладе Православље и монофизитство, били
су од самог почетка осуђени на неуспех. Овде компромис није могућ: ако
је Божанска природа Христа прогутала Његову човечанску природу без
остатка, или је растворила као пару у ваздуху, или је обдарила
привилегијама својих вечних свој- става, онда Његова човечанска природа
није постала подобна нама, са свим својствима и ограниченошћу човека,
осим греха. Према томе, реални човек није био замењен Христом на крсту,
у Коме су се сједи- нили љубав и истина.
Христос је савршени човек и зато Он за нас није само Творац и
Искупитељ, него и вечни идеал и образ човека, и у уподобљавању Њему се
налази вечно спасење.
 240

239

НЕ МОЖЕ НАСЛЕДИТИ ЦАРСТВА...

У периоду Васељенских Сабора јереси су имале претежно тројич- ни
и христолошки карактер. Духовни и интелектуални напори право- славних
богослова били су управљени на то да са тачношћу, која је могућа за
човечији језик, формулишу догматско учење о Светој Тро- јици и о Христу
као Богочовеку. Црква је схватана као непосредна, емпиријска реалност,
која се душом може доживети, као поље божан- ске светлости и благодати,
као животворна атмосфера у којој се рађа и формира човекова личност, као
ваздух којим дише човечија душа.
Црква је Тело Христа Спаситеља, а Божанска благодат - предвеч- на,
свагда присутна у Божанству (као зраци у извору светлости) - пре- бивајући
у разумним, по образу Божијем створеним бићима, образује Цркву: савез
твари са својим Творцем, савез који има за циљ јединство, савез у коме се
оно коначно вечно приближава бесконачном, задобија- јући његова
својства и савршенства.
Црква је у периоду Васељенских Сабора била за верујуће иста та- ква
очигледност какав је био сам живот. Зато су Свети Оци назначили само
најопштија, онтолошка својства Цркве: јединство, прејемственост, светост
и саборност. Ван Цркве, као ван Логоса и Божанске Светло- сти, почињала
је област таме и хаоса, којој Свети Оци нису судили и нису је одређивали,
а утолико пре нису је упоређивали са Црквом. То је била област духовног
инобитија, деструкције и распадања. Свој однос према јересима,
расколимаи иноверју сва патристика је изразила речи- ма св. Кипријана
Картагинског: "Ван Цркве нема спасења". Ово је било довољно. Свети Оци
се нису ни бавили сецирањем леша да би сазнали који су органи повређени
мање, а који више. Леш који се распао и изгубио човечији облик или још
неукочени мртвац, подједнако немају у себи живота. Питање шта је ту боље
или горе - бесмислено је. Ван Цркве нема Христа као Спаситеља, ван
Христа нема вечног живота. То је био аксиом целокупне древне Цркве.
Сада, када се снизио духовни ниво хришћана и укљученост у црквени
живот је ослабила, Црква се од очигледне реалности претворила у
проблематику. Њу све више пред- стављају као апстракцију и спекулативни
појам. На Цркви почињу да примењују аналитички метод, то јест
умртвљују је као живи организам и разматрају као збир својстава и резултат
историјског процеса. Може се наћи мноштво сличности између леша и
живог човека, али се при том игноришу основни и најважнији појмови -
живот и смрт.
 Екуменизам у својој основи јесте губитак схватања Цркве као живог
организма и тражење спољашње (привидне) сличности међу конфесијама
као одређене ритуално-догматске статике. Екуменистич- ке молитве јесу
коло у коме живи плешу са мртвацима: у загрљају живога мртвац остаје
мртвац, њему се за време тог необичног, рекли бисмо - "шаманског", плеса
не враћа живот, али ће живи бити заражен отровом леша. (Разуме се,
говорили смо о заједничком, међуконфеси- оналном учешћу у Светим
Тајнама, а не о општењу међу људима.)
XX век је век претежно еклисиолошких јереси. Овај век је породио
"талентоване прејемнике" древних јересијарха, али није дао богослове који
би по узвишености свог духовног живота могли да се упореде са древним
учитељима Цркве. Зато заштитници Православља често сами прибегавају
аналитичком истраживању Цркве: њеном растављању и рашчлањавању на
делове и фрагменте, на периоде и друштвене околно- сти, то јест методу
плитког рационализма - језику својих противника. Изгубивши вечну
благодат као суштину (супстанцију) Цркве, они пре- лазе на њене атрибуте
и, испустивши из руку "Аријаднину нит" - Пре- дање, лутају по лавиринту,
натрапавајући на зидове уместо врата.
Чини нам се да је болна тачка у савременој еклисиологији питање које
је већ одавно решено, али је поново постало проблем: о причасно- сти или
непричасности јеретика благодаћу и о могућности спасења ван Цркве.
Унеколико скренувши са теме, указаћемо на то да је најнеуспе- лији
покушај да се реши питање узајамног дејства благодати Божије и
целокупности божанске творевине (Космоса) такозвана софиологија -
доктрина философирајућих декадената из школе Соловјова, који су себе
сматрали носиоцима обновљенашког православног мишљења. Та
мрзовољна интелектуална елита већ у 40-им годинама прошлог века
постала је "лагуна стараца" и, као у сну, сматрала себе за мождани цен- тар
Православља. Пошто се неки модернисти-обновљенци (обновљена- ши)
позивају на софиологе (о. Сергија Булгакова и друге), дужни смо да
напоменемо да сама софиологија представља покушај савременог и, у
својој суштини, паганског хуманизма да "разнесе" зидине Цркве и да
подрије њену догматску страну. Православни издавачи су 60-их и 70-их
година XX века штампали и објавили дела Флоренског и Булгакова без
њиховог било каквог озбиљног критичког приказа или философ- ског
коментара. Познати софиолог, бивши марксиста, а затим протоје- реј, о.
Сергије Булгаков пише; "Космос је литургишући организам", то јест:
"космос је Црква". Али космосу припадају и незнабошци (пагани) који
приносе жртву Молоху и Ваалу; космосу припадају атеисти - пот-
 242
а)|^> 241

паљивачи цркава и јеретици - попут аријанаца; космос обухвата духове

преисподње - о каквој то литургији уопште уче софиолози? Приноше- ње
деце на жртву идолима, рушење и скврнављење олтара и црна миса у паклу
- зар је све то само мозаик у космичкој литургији?
Софиологија представља десакрализацију свега светог и рецидив
платоничко-гностичког пантеизма у хришћанству; у моралном погледу -
понављање јереси Оригена као лажне наде на спасење. Уосталом, у
софиологији чак и нема наде - тамо је увереност у свеопште враћање
првобитном свету чистих идеја као неизбежном финалу самог бића.
У софиологији спасење се не представља као избор слободне воље и
подвиг вере, већ као неизбежност. Зато слободна воља као богопо- добије
постаје илузија, а личност - фикција. Христу као Спаситељу у софиологији
нема места. У најбољем случају Он постаје морални идеал и пример за људе.
Кад софиолози сматрају себе православним, онда је то само зато што нису
доследни до краја. Уосталом, духовна лаж никада не може да буде доследна.
Софиологија је такође пантеистичка теорија излажења душа-иде- ја из
плироме (првобитне пуноте бића у Божанству) и њиховог враћа- ња у
плирому. То је реанимација паганства, брижљиво прикривеног
хришћанском терминологијом. Кредо софиологије је; "Ја сам потенци-
јални бог, зато је биће божанско, а ја постојим". Треба рећи да су се
софиолози већ у 30-им годинама XX века активно укључили у екумени-
стички покрет, осетивши да су тамо на своме: карактеристично је да
софиолози симпатишу (римо)католицизам, видећи у римском мариони- зму,
можда не сасвим оправдано, - аналогију култа Софије у личности Дјеве
Марије.
Пред нама је необично тежак проблем да дамо словесну формула- цију
спасавајуће благодати и њених дејстава ради оцене софиологије. То
премашује наше снаге и не спада у надлежност комисија, већ само Сабора
чије би одлуке и мишљења прихватила Црква.
Благодат је сила и енергија која истиче (извире) из саме суштине
Божанства. Силом Божијом све је створено, све постоји и све се одржа- ва.
Ван благодати налази се само небиће, и то као апстрактна и спеку- лативна
могућност, као неодређени негатив без предиката. Али ми не можемо да
разматрамо биће само као емпиријску датост или процес. Са становишта
религиозног мишљења биће треба да има коначни циљ, без тога само биће
је бесмислица и случајни пљесак таласа из тамних дубина хаоса. Дакле,
благодат је сила Божија, која ствара и даје тва- ри биће са одређеним циљем.
Тај циљ је откривен у Светом Писму и
242 ф
код Светих Отаца: то је вечно приближавање Богу, у коме се створе- но
биће раскрива у новим дубинама и открива у новим, ступњевима и
успонима. Циљ постојања човека и видивог света учешће човечанске
природе у Апсолуту кроз благодат и укључивање у божански живот. То је
оно што су Свети Оци називали обожењем. Ту благодат добија
конкретније одређење: то није само стваралачка него и спасоносна си- ла
Божија, енергија Божанства која има одређени циљ и у којој и кроз коју се
остварује предвечно назначење човека. Спасење је синергијски чин, у
коме се човекова воља сједињује са божанском вољом, то јест потчињава
се благодати и омогућава благодати да дејствује у души човека. Благодат
је живот и истина. Где нема истине тамо нема вечног живота, тамо је
дегенерација бића и вечно распадање, које престаје да буде живот, али се
не лретвара у небиће. Грех је интелектуална и морална лаж чији је почетак,
извор и оличење сатана. Човек треба да кроз покајање, силом благодати
одолева лажи свога живота, али за то му је неопходно да има поуздани
критеријум истине, а не своје субјек- тивне представе о њој. Такав
критеријум је Црква која чува Откриве- ње. Стога, само у Цркви, у њеном
светлосном пољу може да се оствари спасење - сједињавање душе са
благодаћу Божијом.
Човек који припада јеретичкој заједници упија свом својом душом
отров догматске лажи. Због тога се он налази ван благодати, ван Духа
Светога, Кога је Христос назвао Духом Истине.
Пред нама је Питање: јесу ли делотворне Тајне јеретичких цркава
које имају апостолско порекло?
Католичка црква гледа на Свете Тајне са формалне стране: ако је
испоштован скуп услова, онда се Тајна савршава, независно од деј- ства
саме Тајне на човека. Ту Света Тајна личи на хемијску реакцију која се
понавља уз поштовање одређених услова и постојање основног
материјала. У Православној Цркви човек није само објект Свете Тај- не,
него је такође и субјект, то јест Света Тајна без личности и воље човека
постаје неделотворна, у принудној Тајни не дејствује Бог. Ако би се Света
Тајна савршавала у јеретичкој заједници, то би се сваки пут за јеретика
претварало у одбацивање благодати, у метафизичко проклетство. Зато не
можемо да допустимо истинитост Светих Тајни код јеретика на основу
саме (идеје) божанске љубави, иначе бисмо мо- рали да претпоставимо да
не постоји само спасавајућа благодат, него још и друга: осуђујућа и
погибељна - примање Свете Тајне од стране јеретика било би као
неопрезно додиривање електричног вода високог напона. Рећи ће нам:
зашто онда Црква прихвата крштење које су савр-
 244

ф 243

шили католици, монофизити и неке друге јереси? Али, као прво, то се не

односи на вероучење, већ на праксу која је у Цркви била разноврсна. У
грчким црквама до XX века најчешће су јеретике примали кроз кр- штење;
у Грузијској Цркви Руисо-Урбнијски Сабор (XII век) донео је одлуку да се
монофизити такође примају само кроз крштење. У овој разноврсности чува
се један непоколебиви принцип: Црква има право да прими јеретика у оној
форми коју је сама одредила. Тада ће благодат која постоји у Цркви
надокнадити и даровати не само оно што недо- стаје и што је оскудно, него
и оно што не постоји у јереси. Пророци и праведници Духом Светим су
васкрсавали мртве. Црква, која има Духа Светог у већој мери него било ко
од највећих угодника Божијих и чудотвораца, може да дарује благодат -
духовни живот онима који пребивају у духовној смрти.
На разне начине су се збивала чуда васкрсења мртвих: пророк Или- ја
је васкрсао умрлог молитвом, пророк Јелисеј - додиром, преподобни
Пимен - заповешћу, а резултат је био исти - душа се вратила у тело и мртвац
је оживео.
Црква може да користи формулу крштења коју су произнели јере-
тици, ако је она истог значења као православна формула, као да се слу- жи
празним алавастером да би га напунила миром, али може да изврши
крштење поново, то јест да изнађе форму и испуни је садржајем. То је
надлежност, а не самовоља Цркве. Зато прихватање спољашње форму- ле
крштења или рукоположења, савршене у јеретичкој заједници која има
формалну апостолску прејемственост, уопште није признање бла- годати
која је преостала и делимично постоји у јереси, већ је то широко право саме
Цркве - да даје живот изговореној речи (формули Свете Тајне уз постојање
одређеног услова) или да је поново изговара.
По нашем мишљењу бесмислено је поставити питање о томе у ко- јој
конфесији је више или мање благодати. Благодат се не мери на ваги и не
одмерава било каквим мерилом. Благодат је божанска сила, бесконачна и
апсолутна као и само Божанско биће. Учење о делимич- ној и релативној
благодати јесте изопачавање појма саме благодати: од нестворене и вечне
њу праве (сматрају) створеном и привременом, па чак и непотпуном.
Рајски живот је царство благодати. Царство унутрашње је бого-
општење као стање душе, а спољашње је живот светих, сједињених
међусобном љубављу. По речима св. Кипријана Картагинског: "не мо- же
наследити Царство онај ко се налази ван Цркве, којој је обећано Царство".
 РАЗГОВОР СА НОВИНАРКОМ
КОЈА СМАТРА ДА ЈЕ ХРИШЋАНКА
Питање: Слажем се са тиме да религија треба да има одређено
место у животу човека и друштва, али људи који су се сувише посвети-
ли религији губе интересовање за науку, философију и уметност, а у свом
личном животу као да се затварају у себе и повлаче из света. Не чини ли
вам се да они самим тим осиромашују свој живот? (Водио се разговор о
једном нама блиском човеку, и зато из извесних разлога не наводим
његово име.)
ОдГовор: Религија не сужава човеков живот, већ напротив, откри-
ва пред њим нове хоризонте постојања. У философији људи траже
одговоре на тешка питања - у чему је смисао живота - и не налазе их.
Религија открива човеку оно што се налази изван граница науке и
философије, - узрок, смисао и циљ живота. Стога, ако гледамо на
религију као на средство познања света и човека, онда она представља
највишу философију и науку над свим наукама. Религија не осирома-
шује емоционалну сферу човека, јер у њеној основи јесте љубав пре- ма
Богу и људима, само је то квалитативно другачија, духовна љубав.
Религија открива лепоту човекове душе као образа и подобија Бога. Ако
се чулна, земаљска љубав често завршава разочарањем, охладнело- шћу
и емоционалном равнодушношћу, а понекад чак и мржњом, то је
хришћанска љубав, чији је источник Бог, непромењива. Она не тражи
своје, већ себе даје другима, и не брише из срца чак ни своје непријате-
ље. Упоредите је с оном љубављу која се показује у филмовима, о којој
пишу књиге и увидећете колико је светлија и радоснија хришћанска
љубав.
Религија укључује у себе мистику. То су нарочита узвишена чове-
кова доживљавања у његовом унутрашњем општењу (заједничењу) са
Богом. Тамо се човечијој души открива лепота духовног света пред којом
земаљска уметност изгледа као игра сенки. Религија заиста огра- ничава
човека, али у чему? У ономе што је недостојно призвања чове- ка, а
разуме се, сваки морал такође одређује ограничење. На пример, уверен
сам да ви не можете да крадете или да, волећи своју породицу, будете
неверни своме супругу, јер је то такође ограничење, но оно не
осиромашује ваш живот. Споменули сте науку, али велики научници,
решавајући научне задатке, такође се повлаче у себе, понекад толико да
својој околини изгледају као неки чудаци или веома расејани људи.
 246

Али то су били периоди њиховог интензивног стваралаштва и стога,

усредсређење верујућих на оно најважније у животу не осиромашује, већ
обогаћује њихов живот. Ви сте, вероватно, видели онај призор кад
светлост рефлектора осветљава ноћно небо као млаз који шикља увис. На
чему је заснован механизам рефлектора? - На концентрацији све- тлости:
расејани зраци светлости сужавају се у уско поље и она стиче нарочиту
снагу и интензивност. Заиста, не може се рећи да је то оси- ромашење
светлости. Душа верујућег налази се међу најузвишенијим истинама које
су неисцрпне по својој дубини и свагда су нове. Кад веру- јући не жели да
губи усредсређеност и да троши снагу на споредне и непотребне ствари,
онда је у томе његова снага, а не слабост. Говорио сам о томе да се
узвишено религиозно осећање и мистика познају само унутрашњим
опитом и недоступни су нерелигиозним људима, укључу- јући чак и
црквене сапутнике (симпатизере), који су склони да уче у цркви. Но хајде
да упоредимо Библију са савременом књижевношћу, рецимо, са
часописима и новинама последњих година. У чему је више лепоте? Где је
већа уметност, чак и са естетске тачке гледишта? И шта у суштини губе
верујући? Срећа је пре свега однос човека према животу. Верујући лакше
подноси искушење и страдање, те екстремне услове на физичком и
психичком плану, у које често доспева човек. А код неверујућих обично
за време невоље као да се темељ љуља и тло им измиче под ногама. Да
већ не говорим о томе да ће верујући спокојно дочекати за човека
неизбежну смрт, али за неверујуће смрт је слом свих њихових нада.
Неверујући често међу људима доживљава мучну усамљеност, а верујући
никада не бива сам, он стално осећа при- суство Бога. Зато је вера највећа
срећа. Говорили сте о томе да вера треба да заузима одређено место у
животу друштва и човека. Судећи по вашим речима, довољно ограничено
да не стешњава човека. Али ту недостаје било каква логика. Ако Бога
нема, онда вера не треба да заузима никакво место. Тада је питање о вери
бесмислено. Јер то није страшило за децу, а ако Бог постоји, са чиме се,
изгледа, слажете, онда вера треба да буде центар човековог живота,
најважнија од свих његових вредности, стожер на који треба да се опиру
сви поступци и деловање човека. Чудна противречност: веровати у Бога
и у исто време додељивати Му место негде у поткровљу човечије свести.
Зато треба веровати и живети по вери, или не веровати и тада уопште не
дотицати светиње. Г оворите о претерано великом заносу, али зар ишта
може бити "сувише велико" у поређењу са величином и красотом Бога.
Компромисна вера је душевна млакост (топлохладност, ни студеност,
ни врућост). То није ниша друго до лицемерје према Богу и жеља да се у
самој религији нађе гарант за своју комфорност.
Питање: Много сам путовала по Европи и видела католичке хра-
мове. Тамо људи за време богослужења седе на удобним клупама и у на-
слоњачама, не гурају једни друге и свако може слободно да размишља о
Богу. Тамо је међу људима просторна дистанца, а у православном храму
је некакво обезличено мноштво народа које ме одгурује и пла- ши, а уз то
ме боле ноге и тешко ми је да одстојим службу која дуго траје, а како се
тек осећају други, старији по узрасту.
ОдГовор: Болеснима и старима допуштено је да седе и за то посто- је
клупе у сваком храму, обично уз зидове.
Питање: Када долазим у храм, тада је већ испуњен (заузет други- ма),
а ако буде слободног места и ја седнем, тада ме гледају са неодо-
бравањем, као младу особу, али заиста, и млада особа може да буде
болесна. У католичком храму створене су удобности за парохијане. Па не
могу ја да идем у храм са својом столицом.
ОдГовор: У грчким храмовима већ се налазе клупе и седишта, као и
у Европи. ЕЕо, хајде да размотримо ваше питање. Ви сте човек који
припада интелигенцији и зато ћу вам навести као пример речи Ајн- штајна,
боље рећи, његову мисао о томе да човек схвата време врло субјективно.
На пример, разговор са вољеном женом у току два сата, 40-минутно
предавање у аудиторијуму и неколико секунди у којима је човек снагом
воље приморао себе да држи руку на врелом тигању, у субјективном
осећању времена могу да се покажу као једнаки периоди. Кад бисте се од
срца молили у храму, заборавили бисте на болест ногу. Јер ваша професија
новинарке, у неким случајевима захтева од вас да проводите на ногама у
очекивању или у разговору по неколико сати. А сада замислите да сте се
после дуготрајне одвојености срели на улици са омиљеним другом или
другарицом, где нема клупа; како би тада неприметно пролетело време и
ви не бисте осетили да сте уморни. Опростите ми за отвореност, али вама
је досадно на Литургији и зато фиксирате своју пажњу на стања телесне
слабости или на осећај бола и болести које не примећујете у друго време.
Ко је укључен у молитву, за њега богослужење пролази као неколико
тренутака и чак му је жао што се служба већ завршила. А за оног ко се не
моли време службе је развучено као гумена врпца за стезање удова (за
заустављање кр- вотока). Он се премешта са ноге на ногу, зева, обазире се
унаоколо, прижељкује да се служба што пре заврши, и често, не сачекавши
крај, под изговором телесне слабости или некаквих неодложних послова,
 248

излази из храма, Назвали сте народ, који се сабрао у храму, мноштвом - је

ли то оправдано? Г омила (мноштво, маса) је појам нечег случајног,
непросвећеног, неруковођеног, себи препуштеног, но зар су се људи ов- де
сабрали стихијски или случајно? Они су сједињени истим духовним
пољем, истом вером, истим доживљавањима, истом молитвом, чак ћу рећи
и више: ти људи, сабравши се на светом месту, сједињени су Духом
Светим, Овде се молитва свакога произноси за све и свих - за сваког.
Постоји још и мистички план храма, то је присуство неОеске Цркве у
земаљској Цркви. Ви то нисте осетили и видели сте само људе које сте
презриво назвали гомилом. Можда сте још помислили да у се католич- ком
храму више шири мирис парфема. Али опет се враћам на питање зашто је
у православном храму прихваћено да се стоји на молитви. Зато што је душа
повезана са телом а раслабљење тела води ка расла- бљењу и раз-
средсређењу (расејавању) мисли. Кад удобно седнемо у наслоњачу и
склопимо очи, тада душа утоне у некакав дремеж: уместо молитве ми ћемо
маштати или медитирати и размишљати.
Због чега стражар у војсци не седи, него стоји, а када чува изузет- но
важан објекат, стоји у ставу "мирно". Ако седне почеће да дрема и можда
ће заспати на дужности. Можете проверити на себи самој да се другачије
молимо када стојимо него када седимо. Ако човек осећа присуство Божије,
тешко да ће зажелети да седне и зато се древна Цр- ква молила на
коленима. Људи који стоје поред вас не изгледају вам као духовна
породица, већ као гомила, готово непријатељска гомила, која вас
притешњује и гуши, док присуство оног кога волимо не гуши, него пре
радује. Сложићете се да је ту дефицит љубави. Вама је тесно у храму, зато
што је у вашем срцу тесно за људе. Правилно сте приме- тили да када људи
седе тада имају осећање дистанце и удаљености, док је сама Црква -
духовно јединство. Можда ће вам се неке моје речи учинити некоректним,
али питање религије је толико важно, да ту не треба да буде места ситним
увредама и самољубљу. Чини ми се да је велика погрешка била у томе што
сте ви дошли у православни храм не зато да се покајете и да смирено
молите опроштај од Бога, не зато да бисте постали свесни дубоког пада
човекове душе и потребе за оном надсветском силом која се назива
Благодат, већ сте дошли у храм да бисте стекли нове емоције, одахнули
душом од земаљских дела и да бисте, можда, размишљали о Богу, слушали
појање, а затим се, без икакве унутрашње промене, будући задовољни
собом, поново прихватили земаљских дела, сасвим се задовољивши тиме
да религија треба да има своје место. Тешко је одахнути душом на ногама,
много
248 ф

је лакше сести, склопити очи и предати се роју својих мисли. Недавно сам
разговарао са дамом из вашег круга. Била је убеђена да су древни зидари
поседовали окултне способности и да су градили храмове на местима где
са нарочитом снагом дејствује космичка енергија. Гово- рила је да треба
да се трудимо да нађемо место тачно испод центра куполе и да замишљамо
како некаква енергија прожима наше тело. Та дама је говорила да је њена
енергија - вера у живи космос, а да су све црквене Тајне и обреди средство
за психо-физичко пуњење космич- ком енергијом или просто космичким
електрицитетом. Када сам је упитао да ли такву енергију имају, по њеном
мишљењу, муслиманске џамије и пагански храмови, одговорила је
потврдно и изјавила да ње- на религија замишља сав космос као
литургишући организам. Разне религије су само различити језици, то су
само разни видови или разли- чити језици једног изванредног високог
стручњака. Када сам упитао: молите ли се ви? - она је зачуђено упитала:
зашто и коме да се молим? Ја просто замишљам да сам честица космоса, и
стога, као неки зрак његове енергије. Овде видимо знаке нове стратегије
демона у његовој борби са Црквом. Није се успело са уништавањем
хришћанства, и са- тана хоће да створи религију без Бога, да сачини Цркву
без Христа и да замени молитву враџбинама и медитацијом, где место
Божанства заузима космос. Уосталом, ову стратегију и не треба назвати
новом. У окултним сектама сатана се представља као животни принцип
света. Он носи име "пан", што значи "Васељенски, свеопшти и свеобухват-
ни". Сада су екстрасенси и чаробњаци склони да шаљу своје пацијенте у
храмове да би се ови по рецептима екстрасенса пунили некаквом
енергијом, а у ствари то је светогрђе, које такође има своју тамну
сатанистичку силу.
Пишање: Не, ја сматрам да сам хришћанка, само унеколико сло-
бодоумна (либерална) и не припадам никаквој конфесији. На пример, не
могу да прихватим принципе и методе инквизиције и насиља над човеком,
чак не могу ни да објасним нити разумем како је могла да настане тако
страшна појава. Идем и у православне и у католичке хра- мове; када
боравим у протестантским земљама навраћам у њихове са- борне цркве
(катедрале и капеле). У архитектури, у певању и у музици оргуља налазим
душевно задовољство. У свакој од њих видим њихову изузетну лепоту.
ОдГовор: Чини ми се да мешате два осећања: естетско и рели- гиозно.
Естетско осећање је доживљавање земаљске лепоте. То је сагледавање
хармоније облика, али при том сагледавање обично не-
 250

ф 249

стаје, губи се и излази из видног поља човека. Естетско осећање могу да

изазову и скулптуре древних античких уметника, а за религиозно осећање
хришћанина то су идоли, оличење тамних сила. Код естета подједнаке
доживљаје могу да изазову лепота храма, планински врхо- ви, поток који
брзо тече са стене стрмим каменитим коритом, орлови који лебде на небу,
ливаде покривене цвећем; изглед земаљске лепо- те може да изазове у
човеку емоционални полет и поетско надахну- ће, али како је то далеко од
религиозног осећања. Католичанство, у коме је икона замењена сликом у
боји, а за време богослужења се чује музика оргуља, ближе је лепоти овога
света; тамо је, ако се тако може рећи, религиозни натурализам, а у
Православљу је религиозни символизам. Слика може да буде живописна и
ефектна, али символ је дубљи. Он скрива у себи тајну која се може појмити
само кроз моли- тву и аскетизам. Ви сте малопре порицали инквизицију и
са тиме се потпуно слажем, али инквизиције као институције никада није
било у Православљу. То је чедо католизицма. У исто време спремни сте да
опростите католичанству због инквизиције у замену за задовољство да у
римокатоличкој цркви мало поседите у седишту са наслоном, да мало
маштате и медитирате, и да чујете музику.
Питање: А зар у Православној Цркви није било инквизиције? А казне
и прогонства јеретика?
ОдГовор: Инквизиција се у католицизму заснивала на лажној иде- ји:
"Држава је Црква а римски првосвештеник као глава (старешина,
господар) те државе". Али принципи управљања државом и Црквом су
различити. Држави је неопходан репресивни апарат, а Црква делује
убеђивањем својом моралном снагом. Прихвативши управљање држа- вом
и тежећи ка светској монархији, католичанство је заједно са тим
прихватило и мач инквизиције, а папске буле су инквизицију учиниле
официјелним органом католичке цркве. А што се тиче инквизиције као
средства насиља и принуде, она је у многим формама постојала свуда, за-
то што су грех и морална слабост свеопште појаве. Код једног познатог
писца има приповетка под карактеристичним насловом "Ситан злодух" о
учитељу гимназије коме пружа нарочито потајно задовољство да при-
чињава бол људима. Ти ситни злодуси могу да се садистички пројављују у
породици, на послу, па чак и у цркви. Кад мали злодух задобија власт, онда
постаје инквизитор, то јест велики и угојени зли дух. Међутим, говорећи о
средњовековној инквизицији, не треба заборављати на ате- истичку
инквизицију, која је беснела у XX веку и која је по својим разме- рама и
жртвама превазишла све пређашње инквизиције узете заједно.
250 ф
Питање: Често боравим у иностранству, нарочито у Шпанији,
католичкој земљи. Могу до дубоко у ноћ да шетам по Мадриду и да се
осећам безбедно, а у православној Москви нисам заштићена. Могу да ме
опљачкају, премлате и убију. Чим падне мрак бојим се да излазим сама из
свога дома.
ОдЈовор: Можете се осетити исто тако безбедно и у протестант- ској
Енглеској, незнабожачком Јапану па чак и у муслиманској Тур- ској. Зар
озбиљно мислите да су шпански криминалци - католици, а московски
бандити - православни. Ја не поступам у складу са својим религиозним
убеђењима. У православној Грчкој човек није заштићен мање него у
Шпанији, а у католичким земљама Колумбији и Парагвају странцима, да
их не би опљачкали, обезбеђују полицајце као пратњу не само ноћу, него
и дању. Но ако погледамо дубље, онда о православним земљама можемо
да говоримо само симболично и условно. Црквени хришћани, то јест они
који редовно посећују храм, поштују прописе Цркве, читају обавезно
молитвено правило код куће и старају се да испуњавају заповести
Јеванђеља - у мањини су, и то - у упадљивој ма- њини. Живите у згради од
20 спратова; да ли много њених становника иде у храм недељом. Они
проводе време у гостима или на селу у кући. Ко држи постове? Ко чита
Библију? У најбољем случају неколико од стотину људи. Стога, такве речи
као што су православна земља и пра- вославни народ јесу више носталгија
за прошлошћу или вера у жељено као стварност.
Питање: Нећете ваљда почети да оспоравате да је култура опште- ња
у иностранству виша него код нас?
ОдГовор: Говорите ли о етици или о етикецији? Истинска култура
потиче од осећања љубави и добронамерности према људима. Етикеци- ја,
као циљ ради циља (сврха по себи), не пројављује садржај човекове душе,
већ га пре скрива под маском научених гестова и речи. Таква ети- кеција
обезличује човека и доводи до некаквог општег безбојног стан- дарда. Кога
бисте ви желели да имате за пријатеља: човека искреног, мада помало
припростог, или пак човека који је навикао да поступа као аутомат по
одређеном програму, по шаблону. Ако хоћете да оцените народ по
спољашњој учтивости, тада морате да дате предност не Евро- пљанима,
већ Јапанцима у чијем језику уопште нема погрдних речи.
Питање: Хтела бих да вам поставим питање из друге области: како
се односите према старалаштву и личности Александра Мења? Он је врло
популаран у одређеном кругу верујућих, нарочито међу интелигенцијом.
 252

ф 251
ОдГовор: Он је популаран баш зато што је популаризатор. По мом
мишљењу, његова ерудиција је широка, али недовољно дубока. Он ни- је
писац, него је у значајној мери "преписивач", еклектичар. Његова
религиозна позиција је мутна и неодређена. То је некакав својеврсни
екуменизам који понекад заправо излази изван оквира хришћанства и
задобија теософски карактер. Таква "ширина” импонује делу интели-
генције која у догматском индиферентизму не види духовну охладне- лост
и равнодушност, него поље за нова интелектуална истраживања и
експерименте. Мени се он чини као једно од карактеристичних про-
јављивања савременог модернизма у Православљу. Мењ најмање личи на
мислиоца, његове књиге се могу прочитати једанпут, а за други пут тамо
ништа не остаје. Упоредите их са делима Василија Великог и Јована
Златоустог, у којима можете сатима размишљати над једном реченицом и у
којима човек сваки пут налази увек ново и ново.
Име Александра Мења за савремено либерално новинарство по- стаје
својеврсна лозинка помоћу које дописник распознаје ком табору и
усмерењу припада његов саговорник.
Питање: За мене Мењ није лакмусов папир, већ светла појава у мом
животу, без њега можда и не бих пришла Цркви.
ОдЈовор: Очигледно да је и сам Мењ себе такође сматрао "све- тлом
појавом" и зато је за један од својих псеудонима изабрао име Емануил
Свјетлов. Емануил је друго име за Христа Спаситеља, што значи "С нама је
Бог", а Свјетлов је, као што и сами разумете, "онај који припада светлости"
или "онај који потиче од светлости". Ако име бирају родитељи, псеудоним
бира сам човек и улаже у њега одређено значење и смисао, Колико се такав
псеудоним слаже са хришћанским смирењем, одговорите сами себи.
Презиме Мењ такође личи на други псеудоним, зато што су се у
апостолско доба у Палестини мењ-има називали Јевреји који су при- мали
крштење, али су настављали да посећују јерусалимски храм и да врше
јеврејске обредне обичаје. То су били претежно чланови јудео- хришћанске
секте евионита. Говорите да сте преко Александра Мења (не знам да ли
преко књига или из личног познанства с њим) смогли снаге да приђете
Цркви. Ту су, чини ми се, две грешке. Прво: ви још нисте у Цркви, већ у
процесу тражења, а друго, да сте били у души спремни, промисао Божији
би вас довео до Христа.
Питање: Мени је драг не само живот, него и смрт Мења. Како се ви
односите према томе што је он био убијен на путу ка храму, то јест вршећи
своју дужност?
252 *Ф>

ОдГовор: Мислим да је Мењ имао, поред књижевних експеримена- та,

извесна добра дела, можда тајну милостињу, ради којих га је Г оспод
удостојио такве смрти. Али његово дело живи, њега настављају Чистја-
ков, Борисов и други. Што се мене тиче, више бих волео да је Мењ жив, а
да је његово дело на либерализацији хришћанства трагањем за унијом -
мртво. Тако би било лакше његовој души.
Питање: Није нам јасно чиме је изазван ваш негативан однос пре- ма
о. Александру Мењу?
ОдГовор: А ја не могу да разумем нарочиту љубав савремене, ни
најмање црквене новинарке према о. Александру Мењу. Кажу да човек гаји
тајну љубав према своме греху. Чини ми се да је данашња интелигенција,
већином искључена из живота Цркве, увидела или, бо- ље речено, осетила
у Александру Мењу свој рођени грех - вештину да говори о религији,
сједињену са беспринципијелним погледом на свет и информацијом која
никога ни на шта не обавезује и ништа не објашњава. Мноштво речи
лишених унутрашње дубине, спремност да пише о било чему, на пример, о
кинеско-индијској философији, не от- кривајући корене проблематике и
противречности те философије, да пише о метафизичким питањима онако
како се пишу новинарски члан- ци или, дозвољавам себи да кажем, осврти
на игру фудбалских тимова: ето стила Александра Мења. У том погледу
његова дела представљају непрекидне отрцане фразе, а уз то и
непромишљене позајмице. Његов осврт на старозаветне књиге представља
некакав хаос од извода из историје Старог Завета, антибиблијске
литературе, протестантског рационализма и равинистичких тумачења.
Наша интелигенција је склона да ту збрку прихвата не као немоћ мисли и
хронични плаги- јат, него као ширину погледа. Када он пише о библијској
књизи "Пе- сма над песмама" Соломона, тада преда мном искрсава лик
некаквог камелеона. Час претпоставља да је "Песма над песмама"
позоришна драма, час изражава феминистичке погледе о томе како је на
"Песми над песмама" утемељен протест слободне пастирице против
положаја жене доспеле у харем источног цара, то јест приписује делу
Соломона револуционарни карактер. Изјављује да идеја "Песме над
песмама", као мистичке љубави између Бога и Цркве, у јеврејској варијанти
при- пада равину Акиби који је живео у II веку по Христу. Овде је сасвим
јасна алузија на то да је пре Акибе (познатог по томе што је прогласио
бунтовника Бар-Кохбу за Месију и био спаљен по наређењу императо- ра
Адријана), "Песма над песмама" играла улогу зборника свадбених песама.
Како ју је у том случају Јездра сместио у канон Библије шест
 254

векова пре Акибе, како је она могла да се нађе у кумранској заједници и да

буде међу светим књигама? То је потпуно непознато. И друго: зар су се
Ориген и још старији егзегети убројали у ученике равина Акибе -
подстрекача гоњења палестинских хришћана? Затим Мењ пише да су
"Песму над песмама" символички разумевали Свети Оци хришћан- ске
Цркве, осим Теодора Мопсуетског. Кад би ученик богословије на испиту
уврстио Теодора Мопсуетског међу Свете Оце, добио би једи- ницу; а такве
лапсусе допушта себи свештенослужитељ који претенду- је на место лидера
савремене теологије. Како се овде не сетити изреке Соломона: "У многом
причању нећеш избећи грех"*. Уосталом, дела Мења уопште нису
безазлено псеудонаучно високопарно трабуњање. У једном питању
довољно јасно се оцртава његова личност. То је те- жња ка унијатском
зближавању јудаизма и хришћанства, која води по- рекло од јудео-
хришћанских секти апостолског века. Сличне погледе пропагирао је крајем
XIX столећа познати философ Владимир Соло- вјов, а они су нашли свој
одраз и у неким протестантским сектама. Али између хришћанства и
јудаизма не може бити јединства и савеза. Хришћанство је, пре свега, вера
у Сина Божијег - Христа Спаситеља, који је дошао на земљу, у Богочовека
Исуса из Назарета.
На месијанском плану јудаизам је категоричко порицање Ису- са
Христа као Спаситеља света и очекивање новог месије. Овде би
зближавање било обмана и самообмана. Но, поричући талмудизам и
равинизам као лажна учења о месији, ми уопште не преносимо своје
порицање на Јеврејина као човечију личност коју је Христос назвао нашим
ближњим и, стога, заповедао да га љубимо "као самога себе".
Насиље над својом религијом или над својом савешћу није дело
човекољубља и није ширина духовног видика (погледа), већ најгори вид
политизације.
Необична подударност: од мене су неколико пута узели интервју за
новине и сваки пут су питали: шта мислим о Александру Мењу. И ни један
пут мој одговор о њему није био објављен, као да је моје речи брисала
некаква невидљива цензура.
Само презиме Мењ има символичку нијансу. У апостолско доба мењ-
има су називали Јевреје који су, примивши хришћанство, наста- вили да
посећују јерусалимских храм и да врше старозаветни ритуал. Сада име
Александра Мења задобија карактер својеврсне лозинке, по којој
"христијанословесни" либерали препознају један другог.

По преводу владике Атанасија (Јевтића) - Нап. ирев.

254 ф
Питање: Шта можете рећи о монахињама заједнице "Сестре мај- ке
Терезе"?
ОдГовор: Да је то још један корак ка профанацији и посветовњаче- њу
монаштва. Растући процес секуларизације западне Цркве изопачио је саму
идеју монаштва, али у том реду он ју је изокренуо под згодним изговором -
служење свету у личности болесних. Монаштво је духовно служење свету
кроз одрицање од спољашњег, телесног и душевног. То је изузетан подвиг
живота и духа - кроз очишћење свога срца не само од греховних, него и од
световних помисли и брига. То је једин- ство једнога са Једним - духа, који
се ослободио од световних ликова и узора, са Оним Ко је изнад слике и
речи. То је безмолвије (молитвено тиховање) духа у коме се одражава
вечност. Служење болеснима и несрећнима је узвишена хришћанска
врлина, нарочито у наше доба али оно захтева друге услове и другачије
душевне потребе. Овде је са- држај и стил живота који не одговара
монашким заветима. Монашки аскетизам захтева свођење на минимум
контаката са спољашњим. Ср- це монаха је море безмолвија у коме се
одражава вечност. Монах не треба да се дотиче туђег тела па чак ни да гледа
своје сопствено. При ограничењу чулних утисака душа монаха постаје
слична цветовима ми- мозе који реагују на сваки додир. Древни устави
прописују нарочиту опрезност монахињама.
Питање: Зар сви православни монаси одговарају своме идеалу?
Одговор: Не. Али слабост, погрешке па чак и пороке ових људи нико
не одобрава. Такве монахе уопште не истичу као пример. На њих гледају
као на тамне мрље које су пале на црквену ризу, а делатност "Сестара мајке
Терезе" савремени чулни и телесни свет прихвата као подвиг и узор за
монаштво. Почетком XX века у Цркви је настао по- крет под именом
обновљенаштво (обновљенство) који је захтевао да се манастири претворе
у радне задруге и болнице. При том монаштво није било укинуто: завете
целомудрија (здравоумља), нестицања (си- ромаштва) и послушности
требало је испуњавати, али сам садржај мо- нашког живота замењен је
телесним служењем људима, оним чиме је требало да се баве хришћани
који живе у свету.
Модернистичке снаге у Православној Цркви немају ништа про- тив
тога да се дело обновљенаша (обновљенаца) настави и да се по примеру
реда "Сестре мајке Терезе" од православних монахиња створи нешто као
што су одреди Војске спаса и да претворе манасти- ре у филијале "Црвеног
Крста". Секуларизацијом монаштва почиње секуларизација Цркве.
 256

Питање: Зашто се не може задобити непрестана молитва и чисто- та

срца ако се налазимо у свету и служимо људима?
ОдГовор: Савршену чистоту срца уопште није могуће стећи, јер је грех
поразио човекову природу. Али усамљивање и молитвено тихова- ње
(безмолвије) дају могућност да видимо дубину свога срца и да одби- јамо
грех при његовим првим пројављивањима. У свету је човек лишен тог
самопознања и његов духовни живот и, пре свега, молитва постају
расејанији и површнији. Главни циљ живота је стицање благодати Духа
Светога. Благодат није метафора, већ реалност, то је божанска сила која не
налази места у срцима људи погружених у грех и сујету. Највећа трагедија
нашег доба није глад, сиромаштво нити болести, него губи- так благодати
без које се дух човека гуши. Молитва монаха је духов- но служење људима
и супротстављање силама зла које нарастају као снежна лавина и прете да
збришу све на свом путу. У свету, молитва човека са душом, умом и
памћењем оптерећеним пословима, не може да има усредсређење и снагу
као код монаха. По речима преподобног Серафима Саровског, монах који је
изгубио Исусову молитву личи на угљенисани угарак.
Свет је изгубио представу о духовном плану постојања. Чак и у
питањима религије људи мисле у материјалним категоријама, а подвиг
молитве им је непознат као да је молитва само лично дело које нема везе са
животом. Православном мистику такво мишљење би се учини- ло
неумесним, као кад би рекли за сунце да је светлети - његова лична ствар
која се не тиче других.
Питање: Објасните то јасније и конкретније.
ОдГовор: Монашка аскеза укључује у себе, као обавезан услов, борбу
са уобразиљом, зато што се преко уобразиље подстичу и мно- же страсти
које живе у сваком од нас. Крајњи видови подвижништва као што су
затворништво, отшелништво, столпништво и тако даље, имали су за циљ да
очисте ум од уобразиље, да сасуше страсти у срцу, да искључе ум из
струјања разноликих помисли и слика и да га усредсреде на Једно. Такав
подвиг је тежи од подвига војника у рату или рада затвореника у рудницима.
Црква га је изједначавала са мучеништвом за Христа. Мученик у преводу
значи сведок, то је највише сведочанство о истини, порука која постаје крв
и живот, као неповредиви печат. А монашки подвиг је сведочанство о
благодати Духа Светог, када човек сам постаје одраз небеске светлости. Мо-
нах је сведок тајне будућега века, а ако служи свету, постепено му постаје
сличан.
256 ф
Питање: Али ипак нисмо схватили зашто врлине на које нас пози~ ва
Јеванђеље - да служимо Господу у личности сиромашних и несрећ- них - не
могу да одговарају животу монаха.
Одшвор: Врлине набројане у Јеванђељу доступне су свима. Оне су
универзалне. А монаштво је посебан начин живота и служења људима. Зато
Господ дај е у Јеванђељу правила неопходна за сваког хришћанина, али
уједно говори и о највишем савршенству које се постиже безбрачно- шћу,
сиромаштвом и послушношћу. Овде Господ предлаже и саветује, али не
обавезује. Он истиче као пример највишег савршенства Јована Крститеља -
пустињака и отшелника који је од детињства пребивао удаљен од света, у
подвигу молитве и безмолвија. Господ га назива "нај- већим између рођених
од жена". На највиши подвиг човек не може би- ти обавезан, на њега је
могуће само указати. Монаштво је добровољни вид живота по примеру
Јована Крститеља, који се јавља као небески покровитељ монахујућих. Ако
је судити о добру по материјалним пред- ставама хуманиста, онда Јован
Претеча једва да може да буде спасен, а још мање прослављен, јер је сав
живот провео у пустињи и није слу- жио сиромашнима и онима који
страдају. По њиховом мишљењу Јован Претеча је "беспосличио", а затим
некоректно компромитовао цара покушавајући да му наметне своју ропску
концепцију брака. Стога, за либерале мајка Тереза треба да стоји изнад
светог Јована Крститеља, Антонија Великог, Симеона Столпника и
Венедикта Нурсијског.
Ми уопште нисмо против телесног милосрђа, али подсећамо да је
"заповест милосрђа широка" (св. Јован Златоусти) - све има своје степене и
своје место.
Човек се састоји од тела, душе и духа, чија целокупност предста- вља
јединствену личност. Порицати тело и његове потребе значи упа- сти у
лажни гностички спиритуализам, осуђен од Цркве. Нахранити гладног,
неговати болесника, поделити оно што је неопходно за живот са сиромахом
- то су дела телесног милосрђа. Утешити несрећног, узе- ти у заштиту
неправедно увређеног, дати добар савет, посетити затворе- ника и тако даље
- то су дела душевног милосрђа и она су благословена од Бога, Који је
обећао да ће милостиви бити помиловани. Али постоји још виши степен -
духовно милосрђе: то је непрестана молитва за сав свет, то је проповед вере
не само речју него и силом благодати. Ту неви- диву, али очигледну силу,
људи осећају својим срцем као највеће сведо- чанство вере, као
најдејственију помоћ у борби са тамним силама.
Свет је море страдања. Ми смо благодарни онима који хоће да ума- ње
земаљска страдања, мада их човек не може уклонити, јер су човечи-
 258

ф 257

ји греси - реке које непрестано испуњавају то море. Али постоји глад

страшнија од глади за хлебом - то је глад духа. Постоји немаштина мучнија
од телесне - то је губитак Бога. Постоји болест ужаснија и од- вратнија од
куге - то су греси који уништавају богоподобије човека. По- стоји
непријатељ моћнији и суровији од земаљских непријатеља - то је демонски
свет коме може да се супротстави једино благодат Божија.
Телесном човеку духовни свет је заклоњен густим покровом ма-
теријалности као завесом која постаје скоро непрозирна. Земља, која треба
да буде припрата раја, све више подсећа на притвор (предворје) пакла.
Процес обездуховљења човека тече гигантским корацима. Са- времена
уметност у којој су одражени скривени ритмови душе, све више подсећа на
прелудијум за паклену музику - тај плес смрти. За- хвални смо онима који
хоће макар мало да ублаже страдања на земљи, али најстрашнија катастрофа
је вечност без Бога, вечност у заједници са демоноподобним бићима, вечност
као царство унутрашње и споља- шње таме, вечност као трајно уподобљење
демонима. Овде на земљи сви су несрећни - и сиромашни и богати.
Сиромашни се гуше од си- ромаштва, а богати зато што губе највећу радост
- умеће љубави и милосрђа. Стога је њихов живот као гозба за време куге.
Савремени свет постао је сличан огромној пустињи. Само телесно или
душевно милосрђе ту је немоћно, мада је и оно неопходно.
Земља је обиталиште човека, а срце је обиталиште духа. То је по-
приште битке са метафизичким злом, на коме само сила благодати може да
дарује победу, а благодати је све мање и мање као се да она, на- пуштајући
земљу као своје разорено пребивалиште, повлачи на небо.
У почетку беше невидиво, а затим видиво. Невидиви је створио видиво.
Невидиво је вечно, видиво - (при)времено. На невидивом духов- ном плану
решава се судбина човечанства. Однос човечанства према Богу ствара
историју света.
Монашки подвиг је најузвишенија помоћ свету спољашњим од-
рицањем од света и унутрашњом молитвом за свет. Човечије срце је тачка
додира неба, земље и преисподње (подземља). Кроз човечије срце пакао се
излива на земљу, али кроз човечије срце снисходи и благодат Божија. Човек
се може молити и у свету, али у монаштву се постиже нарочита дубина и
снага молитве, неослабљена сталном променљивошћу мисли и борбом
противречних осећања. За људе уда- љене од Бога сама реч "дух" постаје
неодређена и нејасна, као да је скривена у магли. Они стално мешају дух са
душом. За њих је буди- стичка медитација - духовност, песме Висоцког -
духовност, галерија
слика - духовност, позориште - духовност, и тако даље. Саосећање у
258
жалостима и невољама људи, разуме се, биће им разумљивије и бли- же
него аскетизам и безмолвије као невидиви подвиг духа, и они ће
поздрављати монашку модерну телесног служења свету, као узор и
пример за православље.
Питање: Ако сам вас тачно разумела, ви сматрате да негом бо-
лесника треба да се баве мирјани? Таква делатност не одговара мона-
шком начину живљења?
ОдЈовор: Тачно сте ме разумели. Сматрам да је потребно да томе
додам још следеће. Организовано милосрђе треба да буде ванконфеси-
онално, а не да отворено или заобилазно служи плану прозелитизма, то
јест да шпекулише самим милосрђем. Додуше, сумњам да би овај услов
могао да се испуни конфесионалном заједницом. Зато више це- ним
добровољно лично милосрђе као органски део хришћанског мора- ла. У
специјализованим редовима човек човеку не помаже добровољно, како
налаже срце, него то чини организаДија у којој систем замењује личност
и при том се само милосрђе, примивши програмске форме, постепено
политизује и претвара у социологију.
Питање: Монаси реда "Сестре мајке Терезе" баве се не само не- гом
болесника, него врше и дуготрајно молитвено правило. Зар то није
пример сједињења молитве са добрим делима?
ОдЈовор: Овде се ради о високим степенима молитве који зависе од
начина живота. Такви степени објективно нису доступни уму опте-
рећеном бујицом информација и спољних утисака.
Питање: Да ли ви поричете врлине монахиња из реда "Сестре мајке
Терезе"?
ОдГовор: Драге воље признајем њихове личне добре особине, али
овај покрет представља у монаштву оно што бисмо у савременој умет-
ности назвали авангардизмом. Такве подвиге нећемо наћи у Житијима
Светих и у древним "Материцима" (Изреке светих жена), али би они
могли да заузму почасно место у приповестима Дикенса или Виктора
Игоа. Атеистички свет лако се мири са таквим монаштвом и према њему
чак гаји и пријатељство, а тб је забрињавајући симптом. Свет, који мрзи
Христа, воли мајку Терезу. Зар је она боља од Исуса Христа, или пак
либерали осећају овде своје - разарање монаштва под видом монаштва?
Ред "Сестре мајке Терезе" јесте секуларизација монашке свести, то
је превредновање његових вредности. Стога, пишемо у име самог
монаштва.
 260

ф 259

Питање: У католичком монаштву постоји традиција организова- ног

и специјализованог служења људима. Како се ви односите према томе?
ОдЈовор: Само католичанство представља раскол у некада једној
Цркви. Тај раскол је био изазван низом узрока, али један од њих је био
покушај западне Цркве да преузме на себе функције државе, што је
повукло за собом секуларизацију и централизам црквених система. Сваки
раскол бива праћен губитком духовности и зато је католичан- ство
наставило центрифугално кретање од древног Предања ка стал- ној
модернизацији. Мистику су постепено почели да замењују практи-
цизмом и схоластиком. Распад јединственог монаштва на огранке у виду
редова последица је и трајан процес те секуларизације. Реформа- торство,
које се јавља као раскол у расколу, довршило је тај процес и укинуло
монаштво. Неки католички редови се баве политиком, други
- васпитањем деце, трећи - издавањем књига, четврти - баштован- ством,
и тако даље. На Западу је врло мало редова који су сачували созерцатељни
дух древног монаштва. Они нису карактеристични за католичанство.
Монаштво је око Цркве подигнуто ка небу. А сада хоће да га усме-
ре ка земљи.
Губитак духовности у католицизму заменила је спољашња делат-
ност која се обавља веома енергично и често самопожртвовано, али ту
земља заклања небо, а привремено - вечно. Традиције западне Цркве не
могу да нам служе као узор, то је више пример за то да изван једине (једне)
Цркве не могу да се сачувају правилни духовни оријентири.
За православне монаштво је унутрашња духовна потреба и начин
живљења који јој одговара. За Запад монаштво је услов за извршење
изабраног или задатог дела. Није случајно ред језуита најмногобројни- ји
и најмоћнији у католичком свету.
Истински монашки живот јесте стремљење ка јединству човечије
душе са Богом и созерцање божанствене лепоте коју називају "блиста- ње
Божанства и Таворска светлост". Сликовито говорећи то је заљу- бљеност
у божанску красоту.
Бити монах то је бити у срцу своме насамо са Јединим.
Телесне врлине су немогуће без општења са овим светом. То оп-
штење испуњава ум монаха сликама и призорима овога света, а срце
- страстима. Настаје хаос у подсвести и борба помисли на нивоу све- сти.
У то се уплиће демонска сила, која нарочито мрзи монаштво, а финале
таквих добрих дела за монаха је скоро увек исто: не помаже
монах свету, већ њега свет гута, и монах се претвара у "доброг мирја- нина"
у монашкој одежди.
Питање: Који видови делатности су најопаснији за монахујуће?
ОдГовор: Сматрамо да је за монахе, а утолико пре за монахиње,
најопаснија васпитна и лекарска делатност. У црквеним правилима
свештенику је забрањено да се бави лечењем, нарочито хирургијом, а
монаштво је духовно свештенство, непрестано молитвено свештенодеј-
ство у свом срцу. Монаха називају "оцем", а монахињу "мајком" зато што
они, одрешени од љубави по телу и крви, почињу да љубе духов- ном
љубављу све људе и у својој молитви као да усиновљују свет. А васпитање
деце може да побуди код монаха, а нарочито код монахиња, осећање
телесне везаности. Инстинкт материнства је једно од најјачих осећања код
жене, а овде се он лако буди и подсећа монахињу да је мо- гла да има своју
децу, као и на све што је повезано са телесним рађањем деце. Осим тога,
пристрашћепрема детету може да испуни њено срце, да угаси духовну
љубав према другим људима и да потисне из срца мо- литву. Већ св.
Василије Велики пише; "Претерана љубав према једном човеку јесте
губитак љубави према другима". Што се тиче лечења и неге болесника, ту
поглед на наго човечије тело и његово додиривање, по асоцијативним
везама распаљују страсти које су будне у човеку. Грех је дубоко продро у
нашу природу, па и кад га не осећамо јасно, он ипак живи у нашој души,
као тињајућа жеравица која свагда може изненада да плане од погледа или
додира, као од налета ветра. Зато је чување свога срца чињење непрестаног
подвига.
Оно што је за мирјанина висока врлина и што не излази из колосе- ка
његовог живота, за монаха може да постане узрок његовог духовног пада.
Питање: Полемика православних са католицима која је избила
(настала) одмах после раскола и која је имала своју предисторију у
конфликту патријарха Фотија са папом Николом, тешко је разумљива
обичном вернику. А уз то тамо се претресају посебна питања. Да ли бисте
могли да укажете на главни узрок разилажења, на онај оријен- тир по коме
би чак и обичан човек могао да разуме ко је у праву у овом
хиљадугодишњем спору; православни ли католици?
ОдГовор: Сматрам да је то пре свега еклисиолошко питање. Шта
представља Црква? Чуварку апостолског предања или организам који
еволуира и који се развија? Је ли древној Цркви била дата пунота Ду- ха
Светога и средства за спасење или се Откривење давало постепено као да
се временом повећава? У првом случају, а наиме: ако је у време
 262

*ф* 261

Педесетнице Црква, која се састојала од апостола и ученика Христо- вих,

већ добила сву силу Васељенске Цркве и остајала у историјском времену
истоветна себи самој, јер се савршенство не развија, већ се само открива -
онда је у праву Православна Црква која је непромењи- ва чуварка Светог
Предања. Ако пак Црква еволуира - креће се од мањега ка већег, од
несавршенства ка савршенству - онда су у праву католици, који су почели
са еклисиолошким и догматским реформама и увели новотарије туђе
древној Цркви. Тај се процес на Западу наста- вља. Ако је Откривење
божанско по својој природи и у Цркву се као у поље благодати, укључују
народи или испадају из ње, не умањујући нити повећавајући тиме благодат
која постоји у Цркви, онда су у пра- ву православни. Ако је Црква
човечанска институција која се развија паралелно са појмовима као што су
цивилизација и култура, онда су у праву католици.
Овде су два принципа: традиционализам и реформаторство. Сам
протестантизам је био изопачено откривање принципа еволуције Цр- кве,
то јест законито дете католицизма, које је поновило поступак сво- га оца.
Католичанство је отпало од Васељенске Цркве и устало против ње, а
протестантизам је устао против католичанства.
У историји човечанства у току су сложени процеси. Паралелно са
техничким и научним прогресом збива се инволуција духа. Када желимо да
видимо идеал хришћанства потпуније оваплоћен на зе- мљи, тада
управљамо пажњу на време апостола и њихових прејемни- ка и самим тим
сведочимо да првобитна Црква није поседовала зачет- ке духовности, већ
пуноту Духа Светога. Реформе као исправљање савршеног могу да воде
само у правцу погоршања. Католичка аске- тика је непрекидно уступање
телу. Католичка уметност, нарочито иконопис, јесте прелазак од
мистицизма ка натурализму. Католичка архитектура данас све више
задобија карактер модерне. Ово посве- товњачење говори о духовном
губитку, о последицама трагедије која је сазревала у недрима католицизма
и испољила се у расколу у XI веку.
Истина је једна и недељива. Католицизам очекује нове догмате и
"откривења" и самим тим сведочи о својој непуноти. Губитак духовно- сти
створио је вакуум и тај вакуум се испунио световном делатношћу и
световним оријентирима.
Православље је кретање по вертикали, католицизам - кретање по
хоризонтали. Православље као да из вечног и непромењивог гледа на
земљу. Католицизам види вечно кроз призму земаљског.
262 Језик религије је језик символа. У католицизму тај језик је дефор-
мисан. Од символа се прешло на слику, од појања као језика срца на
музику - језик емоција. Мистика православља је исихија (молитвено
тнховање) - небески мир. Мистика католицизма су живи ликови који
изазивају утисак визионарства, као и чулна екстаза. Православље је
сачувало Дух Педесетнице и пронело га кроз векове. Али Дух припа-
да Једној Цркви.
Исход раскола је свагда фаталан: духовност деградира у душев-
ност, а Таворска светлост у јарке боје земље.
Религиозно познање зависи од очишћења срца, подвиг аскезе
проширује духовни гносис. У католицизму се показује спремност на
компромис са грехом, у њему нема напрегнуте, постојане унутрашње
борбе у дубинама срца. Савремени католицизам је перманентни процес
модернизације, то су безбројни савези и уније са безбожним светом.
Православље није прИстало на нагодбу са тим центрифугалним
кретањем историје која се назива култура и прогрес. Зато је оно уда-
љеније од света, зато се смањило његово земаљско двориште (дома-
ћинство, газдинство). Католицизам се удвара свету, нуди му, као мито,
максимум комфорности и минимум аскетике. Православље је религија
личности коју препорађа Христос. У католицизму је принцип колек-
тивизма. У Православљу Црква је јединство у љубави које називају
саборност. У католицизму Црква је централизам, у коме се личност
претвара у део целине. У Православљу Црква је јединство у Духу Све-
том; у католицизму је јединство као структурални појам, јединство као
веза са центром, која се представља као три концентричне кружнице: Рим,
курија и папа.
У Православљу сваки верујући носи одговорност за чистоту вере; у
католицизму та одговорност се скида, тамо је само потчињавање: твој ум
и твоја савест је - папа, он ће за тебе одлучити, он ће тебе заменити собом.
У Православљу Истина се открива у саборности; у католицизму у
врховном вођи и теургу у једној личности. За православне Истина је
Христос, који Себе открива у Светом Предању. За католике Истина је
Христос, који је после Себе поставио као Свог викара папу. Завр- шимо
оним чиме смо почели. Доказ истинитости православља за нас је његова
древност и непромењивост. Доказ истине у овом питању за католике је
многобројност католичке Цркве (конфесије), која по аритметичкој
величини превазилази све религије, као и њен утицај на светку политику,
разграната структура са добро организованом централизацијом,
добротворне установе и резерве злата у банкама.
 264

263

О СВЕТОМ ПРИЧЕШЋУ
Прва књига из историје древне хришћанске Цркве, у којој се ова-
плотио дух апостолског доба и блиста светлост прахришћанских за-
једница, јесте књига "Дела светих апостола". Ово није књига само о
прошлости него и о садашњости Цркве, јер исти Дух Свети живи и обитава
у њој. У овој књизи је приказана не само историја Цркве у ви- ду записа -
сведочанстава очевица - апостола Луке, него и унутрашње стање хришћана
које се може изразити једном речју - светлост. Шта је служило као
средиште духовног живота Христових ученика после Његовог распећа и
васкрсења? И шта је давало снагу за непрестану мо- литву, за чињење
добра, за самопожртвовано служење браћи и, често, мученички подвиг?
Шта је подржавало ту небеску љубав у њиховим срцима, коју је Господ
упоредио са огњем који је бачен на земљу, а апостол Павле га је називао
највишим даром благодати, већим од про- роштва и творења чудеса?
Проучавајући књигу "Дела апостолска" и малобројна дела прејем-
ника апостола која су дошла до нас, можемо да изведемо само један
закључак: ту силу давало им је стално причешћивање Светим Тајнама:
Телом и Крвљу Спаситеља.
У књизи апостолској о ученицима Христовим је речено да су били
једнодушно на молитви и ломљењу хлеба - тако се називала Евхари- стија.
Уз то је додато: "Свагда, истрајно". Црква се родила силаском Духа Светог
и расла је у пламену гоњења. Била су времена када су само због имена
"хришћанин" осуђивани на протеривање, изгнанство и смрт и када су се
људи који су остали верни Христу подвргавали нај- усавршенијим
мучењима, у поређењу са којима је сама смрт изгледала као милост.
Незнабошци су тражили места где се они сабирају на мо- литви.
Постављали су им заседе као ловци зверима. Било је случајева када су сви
хришћани који су затечени на богослужењу на лицу места били предавани
смрти. Шта их је привлачило на заједничку молитву ради које су презирали
смрт и били спремни да иду на мучења? Један је одговор. - Највиша
драгоценост у овом и будућем животу јесте Тело и Крв Христа Спаситеља.
Када читамо древни мартирологиј, видимо да је последња жеља
мученика пред смрт било причешће Светим Тајнама, и они су умоља- вали
своју браћу по вери, рођаке, па чак и стражу, да им на било који начин
донесу Свете Дарове.
264 ф
По сведочанству древних Литургија и дела ранохришћанских апо-
логета за време богослужења сви присутни у храму осим оних који су се
налазили под епитимијом, примали су Тело и Крв Христа, а бо- лесним
хришћанима свештенослужитељи су доносили Причешће у њихов дом. У
следећим вековима, када је мучеништво било замењено подвижништвом и
када су они који су хтели да себе свецело посвете Богу одлазили у
манастире и пустиње, Црква је посебним правилом разрешавала
отшелницима и скићанима да држе код себе у келијама Свете Дарове и да
се причешћују њима. Постоји чак и чин таквог при- чешћивања, то јест
одређене молитве које је читао монах.
Могу да нам приговоре да духовни ниво тих људи не може да се
упореди са нашим и да се, стога, не треба често причешћивати. Али само
често причешћивање било је најважнији фактор одржавања тог духовног
нивоа хришћанских заједница. Осим тога, причешће је свагда велико
снисхођење Бога^емоћи човека. У књизи о Јову написано је да чак и своје
анђеле Г оспод види као несавршене, а пророк Исаија упоре- ђивао је нашу
човечанску правду са прљавим женским рубљем.
Пред Богом смо сви ми грешници, сви смо мала деца и сви имамо
потребу за помиловањем. Јован Златоусти говори: "Шта значи бити до-
стојан Светих Тајни? - То је увидети своју недостојност". Кад би чак и
анђео зажелео да се причести не по милости Божијој, него по чистоти своје
анђелске природе и безгрешности свога служења, био би одбијен. Другим
речима, причешће је неизмерно изнад не само човечанског не- го и
анђелског достојанства. Овде је најважније покајање,
Свештеник решава питање о томе да ли ће некоме бити допуштено
причешће. Ако човек има грехе који захтевају време за покајање, онда се
на њега налаже епитимија, а осим епитимије и неиспуњења правила
припремања за причешће, других разлога за удаљавање од Свете Чаше
нема. Сваки члан Цркве носи своје обавезе и има своја права. Право
мирјанина је да учествује у Светим Тајнама када то не спречавају раз- лози
одређени у црквеним правилима. Свештеник уопште није само- власни
управник човечијих душа, његова делатност треба да протиче у смеру
канона. Већ је Григорије Богослов указивао да свештенство није
самовољна магистратура која сваку своју реч сматра законом.
Причешће називају "хлебом живота". Може ли свештеник да од- бије
да да хлеб гладноме. Причешће је небески лек за наше душе. Може ли
пастир да каже:"Ј1ишавам те лека јер си болестан".
Постао је обичај да питају на исповести: "Јеси ли се давно при-
честио?" Ако се показује да се човек причешћивао недавно, онда га
 266

удаљују од Светих Тајни без икаквих канонских основа. По мишљењу 265

таквих свештенослужитеља, "од честог причешћивања човек губи страх
Божији, а кад се ређе причешћује страх Божији расте..." Али сваки
свештеник се по својој службеној дужности причешћује често, што значи
да се, према сопственом сведочењу, причешћује недостојно. Сматрали смо
стално служење Литургије духовним подвигом и моли- твеним
предстојањем за сав свет, а по логици таквих духовника испада да у честом
причешћивању они не задобијају благодат, већ губе стра- хопоштовање
према Тајни. По сведочењу Јована Златоустог и других отаца, службене
привилегије у примању Тајни не постоје, и свештено- служитељ се
причешћује не као онај ко има посебна права, као да је својим чином
уздигнут изнад осталих људи, већ као грешник који се каје. Не можемо да
наведемо примере за то да се људи који се приче- шћују ретко односе са
већим страхопоштовањем према светињи, да су смиренији и усрднији за
молитву него они који се причешћују често. Напротив, духовни живот
таквих људи, као пламен у кандилу у које уље не наливају стално, гаси се,
њихова душа постаје груба, запушта се и као да обраста тврдом кором
безосећајности. Апостол Павле у Првој посланици Коринћанима заповеда
Коринтској Цркви да се удаљи, то јест лиши литургијске заједнице човек
који је у тешком греху. Овде апостол Павле користи страшне речи, сличне
проклетству: "да се пре- да сатани". Лишавање причешћа је предавање
грешника у власт сатани, али не ради пропасти, већ ради покајања и
исправљања. Човек лишен причешћа остаје беспомоћан пред демонским
силама. Он доживљава стање богоостављености. То је крајња мера зато да
би човек у том те- шком искуству могао да осети, искуси и схвати ужас
вечне погибије - предавање сатани.
Треба рећи да је у првим вековима хришћанства духовни живот био
узвишенији и динамичнији. Дејства благодати била су осетнија и јаснија,
али у исто време тамној сили је било допуштено да искуша- ва хришћане
дуготрајнијим и опаснијим искушењима, која ми не би- смо могли да
издржимо. Због тога у тако интензивној духовној борби човек, лишен
причешћа, скоро физички осећа насиље демонског света. Због наших
слабости Господ не допушта да будемо тако искушавани. Демони дејствују
на душу савременог човека не тако очигледно као у пређашња времена, него
скривеније и подмуклије. Али принцип оста- је исти - без причешћа Светим
Тајнама немогуће је одолевати демо- ну. У Отачнику је написано да је, када
је свети старац заклињањем заповедио демону да одговори чега се највише
боји, овај одговорио:
266 ф
"Онога чиме се ви омивате (Тајна Крштења), онога што носите на себи
(крст) и онога што једете (причешће), али ово последње је за нас
најстрашније". Дакле, за демона је најстрашније, а за човека најспасо-
носније - причешће. И зато демон тежи да спречи човека да приступа
Светој Чаши. У Апостолским правилима одређено је да су они који се за
време Литургије не причешћују дужни да дођу код предстојатеља
(епископа или свештеника) и да му објасне разлог таквог поступка. Сама
Црква представља литургишући организам, а причешће као да је срце
Цркве. Мистичко средиште јединства човека са Богом и хришћа- на
међусобно, источник духовних сила и љубави.
Према томе, у складу са Посланицом апостола Павла Коринћани- ма,
одлучење од причешћа јесте предавање грешника сатани на мучење тела
ради покајања. Мучење тела подразумева разне телесне немоћи и тешка
духовна стања. Одлучење коринтског блудника имало је свога утицаја: он
се искрено покајао и молио да га поново приме у молитвено општење. Већ
у Друћзјшосланици Коринћанима апостол Павле моли за снисхођење
према томчовеку и за његов повратак у Цркву, да не би био савладан од
превелике жалости и пао у очајање.
Одлучење од Светих Даровајеједна од крајњих мера које сеприме-
њују према непокајаном грешнику да би се пробудила његова савест. У
Житију преподобног Макарија Египатског описује се кажњавање све-
штеника који је неоправдано одлучивао своје парохијане од причешћа,
због чега су, по речима житија, многи били болесни и умирали.
Поред самовољног и незаконитог одлучења причасника од Светих
Тајни, неки свештенослужитељи иду дотле да на Литургији уопште не
причешћују никог осим себе самих, чинећи тиме један од најтежих цр-
квених преступа. У таквим случајевима свештеник поступа као лопов јер
краде причешће које по праву припада његовим парохијанима и краде
душу од Бога и отима Бога од људи.
Литургија је богослужење на коме се народу предаје Тајна При-
чешћа. А ако се она не предаје, онда губи свој смисао. Свештеник не
предаје Свете Тајне, него изиграва Литургију. То је као кад би окупили
гладне људе и рекли им да је довољно то што су погледали на храну, а као
да им се забрањује да једу.
Литургија са забраном причешћа јесте најгоре ругање верујућим
људима.
Поред тога, свештеник који без разлога одбија да причешћује љу- де
показује се као духовни лажљивац. За време Литургије он изговара
Христове речи: "Узмите, једите... пијте из ње сви..." и одмах говори
 268

ф 267

људима који су дошли на позив Спаситеља: "Не узимајте и не једите Тело

Господа, немојте пити Његову Крв". Излазећи са Чашом пред на- род, он
говори: "Са страхом Божијим и вером приступите", а у ствари учи другоме:
"Не долазите и не приступајте". Значи, такав свештеник не само да је лажа,
него је и противник речи Христових.
Свештеник који не причешћује људе убица је, јер не допушта да се
приступи Чаши живота и источнику бесмртности и осуђује на ду- ховно
умирање: човек без заштите причешћа лакше пристаје на грех, а грех је
смрт душе. Човек се причешћује, према црквеној молитви, "на исцељење
душе и тела". Његови греси сагоревају од огња приче- шћа, његово тело
добија исцелење од многих болести које се гнезде у њему. А кад по
Промислу Божијем човек треба духовно да страда, онда у причешћу
задобија снагу да мужаствено подноси болест и да благодари Богу за све.
Јован Златоусти говори да ако кривицом свештеника неко умре без
причешћа, онда свештеник самим тим доводи у питање своје спа- сење,
односно сам тај грех већи је од свих добрих дела која може да учини
свештеник, а ко зна: неће ли бити за човека последњи дан онај дан када је
хтео да се причести, али је био удаљен од Свете Чаше и тиме је можда
заувек разлучен од Христа. Свети Јован Кронштатски пише да се о
духовности и вери свештеника може судити по томе са каквом жељом и
журбом иде да причешћује болеснике.
Удаљујући људе од причешћа свештеник показује своју недухов- ност
и, страшно је рећи, безверје. Разуме се, у неким случајевима гре- шника
треба на време удаљити од причешћа и наложити му епитимију, мада је
само одлучење од причешћа већ епитимија. Али човек у сва- ком случају
треба да зна за шта га кажњавају, шта од њега захтевају и шта треба да
исправи. На жалост, најважнија страна црквеног живота - причешће, као да
је се отела контроли и постала предмет различитих опречних мишљења, где
сваки свештеник поступа и одлучује по своме, на основу сопствених
представа, уопште не узимајући у обзир правила Цркве. Све то не само да
уноси хаос у литургијску праксу, него грешке у овој области престављају
опасност за вечно спасење.
Хтели бисмо да се задржимо на грешкама неких свештенослужи- теља
у питањима која се тичу причешћа.
Човек долази свештенику на исповест. Овај саопштава: "Иди своме
духовном оцу и исповедај се код њега", а пошто духовног оца у то време у
близини нема, онда му је нејасно због чега га лишавају причешћа. Ду-
ховни отац је руководитељ и учитељ. Он решава питања унутрашњег и
шпм^жсгживота човека, даје му молитвено правило, решава настале
^рпјјгтмг итако даље. Ту велику улогу игра сама личност духовног оца
■ иптрг тс духовног чеда према њему, које се испољава у добровољној
■осаушвост А што се тиче свештеника који служи Литургију или оапоаи
који исповеда људе који се припремају за причешће, он се ЈЖМ као
извршилац Тајни које испуњава по благодати коју је Христос ЈРО Спрш
ученицима после Васкрсења. Ово може да изврши сваки авонго
рукоположени свештеник, а не само духовни отац.
Раш)е. када је човек долазио на исповест да би се причестио, њега је
ШЈпиик питао како се припремао за причешће, које молитве је чпао■ томе
слично. Сада се често може чути како постављају друго шасу коју цркву
идеш, ко је твој духовни отац, зашто ниси отишао усвојт цркву да се
причестиш, зашто се не исповедаш код свог духов- вогооа. иего си дошао
код мене? Већ у таквом постављању питања је вдуамлност. Ми нисмо
подељени по окрузима и парохијама, сваки чоаек ша право да се причести
где хоће, не само у другом храму него
■ у Јфугомграду и другој земљи. Можда су ти свештеници читали да је у
лревно доба, у периоду гоњења хришћана, био обичај да, када је црез—тер
или епископ давао хришћанину који је одлазио на путовање, пашеко
сведочанство да припада заједници, да би га хришћани дру- гог града
примали као свога и допуштали му причешће, које се често савршавало
тајно изван града, у приватним домовима, катакомбама и тако даље, и
том човеку указали гостопримство и братску помоћ. То се чинило такође
због мера предострожности, јер су тајни агенти н уходе настојали да
продру у хришћанске заједнице, да сазнају за ме- сто молнтвених
сабрања и за лица која учествују у њима, да би затим то одали властима.
Не постоји закон о томе да хришћанин треба да се причешћује само у
месту живљења. Напротив, у многим православ- ним земљама,
укључујући и Грузију, људи врше поклоничка путовања у манастире где
се обично причешћују Светим Тајнама. Овде недостаје разумевање
еклисиолошког јединства, а наиме: у коме год храму да се моли човек, он
се налази у једној истој јединственој Васељенској Цркви, и на Литургији
у сваком храму невидиво присуствује небеска Црква. У сваком од
многобројних храмова јавља се на земљи једна духовно нераздељива
Црква Христа Спаситеља, а храмови и парохије уопште не представљају
само изоловане и самозатворене заједнице са посебном управом. Питање
о духовном оцу на исповести такође није коректно. Духовни отац решава
најважнија питања човековог живота преко савета или благослова и прати
унутрашње стање човека. А све-
 270

ф 269

штенослужитељ који прима исповест, решава питање припремљености

човека за причешће. Зато он не треба да преузима на себе функцију
духовног оца, а такође ни да своје обавезе - да исповеда и причешћује људе
- поверава њиховим духовним очевима. Духовни отац може да живи у
другом граду или у манастиру. Познати су старци који живе на Атосу и
који имају духовна чеда по целој Грчкој, али нико не захтева да се они
причешћују само на Атосу. Има стараца у Србији и Русији којима њихова
чеда ради савета долазе из других градова. И код нас у Грузији постоје
свештеници који имају многобројна духовна чеда. Зар хришћане желе да
разделе по некаквим групама?! Већ је апостол Па- вле обличавао такве
изолационисте који су говорили: "Ја сам Павлов, а ја Аполов, а ја Кифин".
Апостол Павле на такав грех пред Црквом гневно узвикује: "Да се Павле,
а не Христос разапе за вас".
Ако се раздвајање по духовним оцима унутар Цркве још не може
назвати расколом, онда се црте раздељења већ појављују у таквим гру-
пама. Духовни отац је путеводитељ ка Христу и зато његова чеда не
припадају њему него Христу.
Неки монаси, потчињени патријарху или месним епископима*, дали
су себи за право да пуштају или не пуштају људе у манастирски храм за
време богослужења. Они могу да не приме поклоника у ма- настирске
келије и да одбију ванлитургијско општење са њим - као што су беседе на
духовне теме. Игуман има право да прихвати или да не прихвати
мирјанина као своје духовно чедо, али затворити двери храма пред
човеком значи затворити двери пред Христом или дом Христа присвојити
за себе самога. Таквим молитвама, на које непо- зната лица (а могу ли
хришћани бити туђинци?) нису пуштана, одли- ковао се некада познати
руски иконописац архимандрит Зенон. Чак и у скитских храмовима где су
се сабирали монаси на недељну службу, улаз је био отворен за све - и за
монахе, и за посетиоце, и за поклони- ке. Изузетак су били само они мушки
и женски манастири у којима је посебним уставом била забрањена посета
и поклоништво лицима другог пола (Атос, лавра преподобног Саве и др,).
Али тај устав кога су се држали у односу на царице, био је одобрен од
јерархије и није допуштао изузетке. Треба узети у обзир да је завет
послушности оба- везан за монахе, а да се за мирјане даје у виду
јеванђељског савета и да при том послушање и руководство имају разне
степене: од савета до беспоговорног исповедања. То зависи од духовних
потреба и само-

* Ради се о Грузији.
270 ф
пожртвовања самог човека. Стога, имање или немање духовног оца јесте
лична ствар или избор хришћанина и не може да буде разлог за његово
удаљавање од Светих Тајни (ако немаш духовног оца, онда га најпре нађи,
а потом дођи; ако га имаш, онда иди к њему).
А шта да се ради са људима који су дошли из оних места у којима
нема храма? - Такође их не причешћивати? Или са оним ко је био далеко
од храма, али је, по благодати Божијој, осетио жељу да се испо- веда и
причешћује? Зар њега треба спречити? Или наметати себе као духовног
оца? То је веома озбиљно питање и оно захтева разматрање на највишем
црквеном нивоу.
Затим бивају случајеви када свештеник говори човеку који дола- зи
на исповест: "Нисам те видео јуче на служби у храму, зато нећу да те
исповедам и причешћујем". Али, као прво, исповедање не захтева било
какве претходне храмовне службе. Саборна правила говоре у вези са овим
следеће: "Свештеник који не прима покајање грешника, ожалошћује
Христа". А што се тиче оних који се припремају за приче- шће, црквени
канони ако је неопходно допуштају замену свих служби и молитвословља,
осим Литургије, одређеним бројем Исусових моли- тви. У
Чинопоследовању Псалтира* у Јерејском служебнику и другим књигама у
вези са тим дата су тачна упутства. Зато је свештеник оба- везан да објасни
својој пастви да ако су онима који се припремају за причешће одлазак у
храм и присуство на свим храмовним службама спречавале околности
радних обавеза, болести и немоћи, удаљености од храма или других
разлога, онда су дужшКпа то надокнаде Исусо- вом молитвом. Има
свештенослужитеља, иак&-не тако много, који онима који приступају
Светој Чаши саопштавају: "Аки си јуче на ве- черњој или на свеноћној био
у другом храму а не у нашој цркви, нећу те причестити". То је већ озбиљна
провокација против нејединства и недељивости Цркве.
Храмова је много, али Црква је једна и ово јединство небеске и зе-
маљске Цркве је присутно у сваком храму, као што се једно сунце одра-
жава у мноштву огледала. Налазећи се у сваком храму, човек пребива у
благодатном пољу Васељенске Цркве. Овде храм не може да се посма- тра
као одвојена духовна јединица. Заједница која је изгубила осећање
заједништва са целокупном Црквом већ показује знаке раскола. Није јасно
за кога себе сматра такав свештеник: за савршитеља Тајни или за малог
монарха који забрањује својим поданицима да излазе изван

* Псалтир распоређен по редоследу његовог богослужбеног коришћења. Наи. ирев.

 272

ф 271

граничне линије његове земље. Или он сматра да је служба у другим

храмовима мање благодатна него у његовом? Растући дефицит љуба- ви
пројављује се у поделама, одвајањима и супротстављањима.
Има случајева које можемо назвати необичним. Свештеник саоп-
штава ономе ко долази на исповест: "Како могу да знам да ли си био у било
ком храму или ниси, јер ја те нисам видео својим очима..." Зар је неопходно
увести регистрацију за оне који посећују храмовну службу да би њихово
усмено уверавање било потврђено писменом потврдом. Тада не треба
исповедати без учешћа тајне полиције, јер свештеник такође не зна да ли му
говоре истину или неистину. Али он прима исповест и одлучује о питању
причешћа на основу сведочанства самог човека, а не на основу истраге или
експертизе. Ако је човек изрекао лаж, грех није на свештенику, већ на њему
самом. За је могуће да свештеник за време службе разгледа лица оних који
стоје у храму да би их упамтио? - То је оно што се у затвореничком жаргону
назива "фотографисати"
Када се човек, било свештенослужитељ или мирјанин, усрдно мо- ли,
његова душа је устремљена ка Богу и он је у души ближе људима, али споља
гледано као да излази из њихове средине. Немогуће је сје- динити срдачну
молитву са радозналим разгледањем људи који долазе у цркву. Какав
духовни контакт може да буде између грешника који жели да се исповеда и
свештеника који му говори: "Откуд ја знам, мо- жда ти лажеш". Па на чему
ће се тада заснивати исповест?
Питање о духовном оцу толико је важно и, морам признати, то- лико
сложено, да захтева неодложно богословско разјашњење на основу Светог
Предања и црквене традиције. Господ нам је дао Нови Завет - као нови и
вечни завет (савез) човечије душе са Богом. Запо- вести представљају услов
тог савеза од чијег испуњења или неиспу- њења зависи садашњи и будући
живот човека, заједничење са Богом или вечно разлучење од њега. Али
поред заповести неопходних за све, Господ нам је понудио још и учење о
највишем савршенству, не у виду заповести, већ као савет: то су нестицање,
добровољно сиро- маштво, безбрачност и свецела послушност. Структура
Цркве има јерархијску форму у којој сваки члан Цркве заузима своје место.
То потчињавање је засновано на принципу праведности и права. Што се пак
тиче потпуне послушности, она треба да буде потреба самог човека и да
постане заповест, односно да буде обавезан услов - у мо- наштву. И овде
монаштво не треба да прераста у самовољу старијег над млађим, већ да буде
у предању православне монашке традиције.
272 гф)

Често свештеници захтевају од својих парохијана безусловну по-

слушност, а нарочито они свештеници који сами немају духовног оца нити
искуства у духовном животу. Њима се чини да после рукоположе- ња за
свештеника сама благодат говори кроз њих као кроз пророке и да
умешност у духовном животу, која се стиче дугогодишњим подви- гом
сопствене послушности и личне аскезе, није потребна. Међутим,
свештеник је савршитељ Тајни, проповедник Јеванђеља и учитељ
парохијана. Савршавање Тајни и богослужење јесу дејство благода- ти, где
личност свештеника има споредно значење. Слабости и греси свештеника
нису препрека за дејство благодати на паству, иако чине рђаву психолошку
основу за примање благодати. А достојанство све- штеника и сила његове
молитве, напротив, повећавају могућност да паства прими благодат
богослужења. Другим речима, прво не одузи- ма, а друго не додаје. Тако
да греси свештеника за време богослужења нису онтолошка, него
психолошка баријера и на њих се може гледати као на морално искушење
самих парохијана.
Свештеник је проповедник Јеванђеља. Ту личност свештеника има
далеко већи значај и, нарочито, његова ревност у изучавању јеванђељ- ске
егзегезе (тумачења Светих Отаца) и проповеднички дар. Али у сваком
случају, свештеник може да чита у Цркви већ одштампане и одобрене
проповеди и самим тим да испуњава дужност проповедника.
Трећа обавеза учитеља - ево овде личност свештеника има прво-
степени значај - је да он сам треба да прође духовни пут да би водио друге
по њему. И овде благодат помаже свештенику али не замењује његов лични
подвиг и опит. Овде не можемо нехотично да се руково- димо речима
Интернационале: "ко је бискцико, тај ће постати све", и све што нам падне
на памет да приписујемо дејству благодати. То је искушење
карактеристично за дечји духовни узраст. Стичући годинама искуство
свештеник обично постаје опрезнији у својим захтевима или саветима. У
грчким црквама постоји канон по коме се само неким све- штеницима даје
право да исповедају и да налажу епитимију, а не свима. Тамо се духовници
бирају од свештеника познатих по беспрекорности у вери и по искуству.
Код нас нема такве традиције, али, у сваком слу- чају свештеник треба да
има на уму да служи људима у име Христа, а не да господари њима као
својом живом имовином, и да од пастве не захтева насилно безусловну
послушност. Свети Оци неопитног учи- теља који је накупио много
духовних чеда упоређују са недовршеном зградом: људи су хтели да се
склоне од непогоде под њен кров, а она се срушила и смрвила све. Треба
имати на уму да је у свим случајевима
 274

чак и најискуснији учитељ водич човечије душе ка Христу, и да својим

чедима није викар Христа.
Блажени Јероним је говорио да је учитељ који се труди да веже људе
за себе, сличан пријатељу жениковом, коме су ставили у дужност да доведе
у дом женикову невесту, а он ју је на путу завео и отео. За- то претерано
поштовање свога духовног оца, које може да доведе до хистеричне
наклоности, већ указује на неку неправилност у духовном животу, иако би
спољни односи могли да се учине беспрекорним.
Послушност спада у завете монаштва. Али ако прочитамо древне
Патерике, сазнаћемо да је избор духовног оца био препуштен самом
човеку. Насиље у том односу није се допуштало. Преподобни Јован
Лествичник - учитељ монаха за сва времена, преподобни Симеон Бо-
гослов и други Оци, а у последње доба свети Игњатије Брјанчанинов,
говорили су о томе са каквом обазривошћу монах и мирјанин треба да
бирају себи духовног руководитеља. Нарочито је сложено ово питање у
женским обитељима, у којима црквени канони уопште забрањују све-
штенику да живи. У општењу са мушкарцима монахиње треба да буду
опрезније него монаси у општењу са женама. Стога монахиња може да
избегне исповедање овом или оном лицу свештеничког чина ако осећа да
то помрачује њену унутрашњу чистоту. Обично су женске обите- љи
уживале већа права и већу унутрашњу аутономију него мушке. А
свештенослужитељи нису имали права да се мешају у живот манасти- ра,
осим да врше богослужење. Ова питања довољно су разјашњена у књизи
"Древни иночки устави", које је сабрао и превео са грчког језика свети
Теофан Затворник. Нећемо се задржавати на негативним после- дицама
незаконитог уплитања у живот женских обитељи које су имале свој устав и
начин живота.
Духовно руководство је сложено узајамно деловање. Учитељу је
неопходно духовно искуство, а од његових чеда - поверење. Духовно
искуство се стиче пре свега послушношћу. Онај ко није прошао ту школу
не може да учи друге и зато послушност има прејемственост (наследност).
Без прејемствености уопште нису могући никаква наука, уметност или
занат, а утолико пре умеће руковођења душом човека. Тек кад у извесној
мери обуздамо своје страсти, можемо да помогнемо другоме у овој
духовној борби.
Не треба захтевати од човека, укључујући и монаха, да се потчи- њава
наметнутом духовнику. Без личног поверења и слободе избора то ће
довести или до глумљења послушности - лицемерја и фарисеј- ства, или ће
уопште угушити вољу за дубоком исповешћу, и човек
274 А>|&>

може да се затвори у себе и да се скамени у стање унутрашњег супрот-

стављања. Овде се не ради о структури манастира нити о обавезном
потчињавању игуману, него о духовном руковођењу, о исповести и о
решавању питања унутрашњег живота. Зато послушност игуману и
духовном оцу не треба да се супротстављају, већ да се међусобно до-
пуњују. Исповест увек искључује насиље у свим видовима.
Самовоља неких духовника доводи до тога да своја нетачна бого-
словска мишљења (по нашем мишљењу богословске погрешке, али
назваћемо их дискутабилним питањима) намећу својим духовним чеди-
ма, сматрајући да догматика такође спада у одсек личног послушања, и
захтевају од духовних чеда обавезну веру у своја оригинална мишљења и
имају чак дрскост да изјављују да неће допустити да се исповедају они
који не деле њихова гледишта. Овде имамо посла са гордошћу која чак
потиче од спољашњих моралних норми и која се претвара у бесомучност.
Црквени празници, а нарочито вишедневни празници, јесу време
посвећено Богу. За време од Божића до Богојављења и Пасхалне све- тле
седмице људи су се старали да буду у храму и да се причешћују. Данас је
почело да се шири мишљење да се, осим за време постова, не треба
причешћивати, а пошто је за време од Божића до Богојављења и Пасхалне
седмице пост укинут, онда свештеник самовољно, на основу сопствене
"мудрости", вернима укида причешће, а изузима своју соп- ствену
персону и ђакона који саслужује са њим. Као изузетак, понекад
причешћује малу децу. Дакле, време празника је посвећено Христу, а
Самоме Христу Који пребива у Светим Тајнама не може се приступи- ти.
На тај начин однос самог свештеника према пасхалним празницима у
погледу парохијана изражава се речима "не допуштати". Зашто се то
дешава? Они се боје да се људи, кад се наједу меса, не припремају како
доликује за причешће, а у исто време не могу да објасне зашто се тада и
служи Литургија. У оне дане када се не могу причестити ни свеште- ник
ни парохијани (понедељак, уторак и четвртак у Великом Посту) Литургија
се уопште и не служи. Испада да се Црква заплела у својим правилима:
може се служити Литургија, а не може се причешћивати... Дан је
Господњи, али Господу не приступај.
Ови свештеници мисле да ако парохијани не једу месо, онда нару-
шавају устав. "На Пасху се треба радовати, а не постити", - говоре они као
да је радост живота изнад радости духа. Али ствар је у томе што се у
Пасхалној седмици ублажава пост за причаснике и смањује број читаних
молитава, али Тајна Причешћа се не укида и зато пост у те
 276

ф 275

дане може да се ограничи само на уздржавање од меса, што је и бла-

гословио првојерарх Грузијске Цркве. Овој предрасуди - о забрани
причешћивања у трапаве седмице - допринели су следећи, погрешно
схваћени чиниоци.
У средњем веку један од главних противника Цркве била је мани-
хејска јерес која је учила да је тела људи и животиња створио сатана и да
зато једење меса скврнави човека. Та јерес се касније трансфор- мисала у
друга учења и секте: павликијана, богумила, а на западу - албигенаца. Овај
манихејски дуализам био је осуђен на Картагин- ском и Гангријском
сабору. Гангријски сабор предао је проклетству (анатемисао је) оне лажне
подвижнике који се не одричу меса ради уздржавања, већ га сматрају
нечистотом (творевином сатане). Пошто су се павликијани и богумили
често претварали да су православни хришћани и потајно ширили своју
јерес унутар цркава и манастира, онда је једно средњовековно правило, у
циљу обличавања јеретика, налагало монасима и мирјанима да на дан
Пасхе поједу мало меса. Павликијани су на све начине избегавали и
обијали чак и да додирну месо на трпези. Чувши за то правило или га
прочитавши, сматрали су да устав категорички захтева овчији бут и
свињску главу на столу... Ако пажљиво прочитамо црквени устав
приметићемо да он у време постова забрањује мрсну храну, а да по
завршетку постова разрешава да се једе мрсна храна, управо разрешава, а
не заповеда, Има људи који због стања здравља или због сиромаштва
уопште не могу да једу мрсну храну, па зар им то даје привилегију у
погледу причешћа. Ако устав чак и не би разрешавао него заповедао да се
не држи пост, ни то не би била сметња за причешће. По правилима Светих
Отаца, у Православној Цркви није допуштен пост у суботу, за разлику од
като- личанства које је установило суботњи пост називајући га "постом
апо- стола Петра". Ако забрану православнима да посте у суботу схватимо
буквално, шта тада да чинимо са причешћивањем људи у недељу? Јер
недеља је првенствено дан причешћа, дан Г осподњи, који називају ма- ла
Пасха. Има једна мудра изрека: "Полузнање је горе од незнања". Ми
сматрамо да непричешћивање људи у дан када се служи Литургија није
само нарушавање права хришћанина него и профанисање саме Литургије.
Неки свештеници предлажу компромисно решење: причешћива- ти
немоћне, болесне и оне који одлазе на пут. Али такве специјалне Литургије
Православна Црква не познаје. Све је то еклисиолошки модернизам.
 Који су узроци тога што је у самој Цркви настала борба против
честог причешћивања?
Чини нам се да је најважнији узрок страх демонских сила од при-
чешћа и њихова жеља да свим силама удаље хришћанина од животвор-
не Чаше, да их лиши најважнијег оружја против сатанских сила и да под
видом лажног страха Божијег усади у главу неким свештеницима да
често причешћивање повлачи за собом губитак дужног поштовања према
Тајни, и да учине причешће некаквом уобичајеном, механич- ком
радњом. Али у ствари таква нагађања немају своје истинско уте- мељење.
Напротив, они који се често причешћују обично се одликују вишом
моралношћу него они који се причешћују с времена на време. Сви свети
једногласно позивали су хришћане да се причешћују што је могуће
чешће. Нећемо наћи буквално ни једну светоотачку поуку у којој се
пориче потреба честог причешћивања. Али код многих Ота- ца, као на
пример код Јована Златоустог, избегавање Свете Чаше названо је
ђаволским делом.
Понекад свештеника доводи у заблуду упутство у неким бого-
службеним књигама да је хришћанин дужан да се причешћује у току
сваког поста, а још боље - сваког месеца, али никако не ређе од једанпут
у годину дана. Али овде је указано на доњу границу, на минимум који је
неопходан за хришћанина као члана Цркве, а ни- пошто не на норму. У
црквеним законодавствима било је правило да се човек који се није
причестио више од годину дана, ако умре у стању такве немарности и
равнодушности према вери, лишава хри- шћанског погреба као
одступник од Христа. У црквеним правилима је написано да се
хришћанин који без оправданих раздога не прису- ствује богослужењима
у току три недеље, подвргава епитимији, али то уопште не значи да не
сме да долази у храм сваке недеље или чак сваки дан. Зато о пракси и
традицији Цркве у питањима причешћа треба да тражимо одговор у
светоотачким делима и у самим чинови- ма Литургије.
Кад упоредимо Православну Цркву са западним конфесијама, уви-
дећемо да у католичанству нарочито пада у очи елемент уметности који
је доведен до театралности, а у лутеранству и англиканству - во- дећим
конфесијама протестантизма - елеменат научних истраживања и
рационализма. А у Православљу нарочито је изражена блистава та-
јинска мистика и литургијска дубина. Због тога модернистичке снаге у
Православљу теже да претворе Цркву од литургишућег организма у
сабрање ради молитава и разговора, а монаштво од созерцатељног
 278

ф 277

начина живота да учине сликом и приликом католичких редова, пот-

чињених прагматичним задацима.
Треба рећи да је питање допустивости честог причешћивања на-
стало у грчкој Цркви у XIX столећу. Ово подробно описује познати
црквени историчан Лебедев у књизи "Историја Грчке цркве после пада
Константинопоља". У спору су биле ангажоване велике богословске
снаге, али противници честог причешћивања нису имали аргументе осим
апстрактних расуђивања и чињеница у које се није могло поузда- ти. Зато
су у полемици потпуну победу извојевале присталице честог
причешћивања. Ову полемику резимирао је константинопољски патри-
јарх Григорије који је написао да је идеална варијанта - свакодневно
причешћивање, али да је "нама потребно време ради припремања за
причешће и испуњење епитимије".

ШТА ДА РАДИМО МИ - ХРИШЋАНИ?

Један од главних задатака револуције било је уништење Цркве и
стварање новог човека који би, заборавивши своју Небеску Отаџбину,
припадао само земљи.
Стварање новог психолошкогтипа човека остваривало се заједнич-
ким напорима политичара, социолога, идеолога, армије и мреже "оба-
вештајаца". Концентрација средстава масовних информација и њихово
потпуно потчињавање државној идеологији, систем васпитања и учења
који представља табуизирање религије и сталне инјекције атеизма, буд-
на контрола умова од стране специјалних служби и терор јавног мњења
који је осећала свака личност - чинило је земљу сличном војном логору
који је требало да се супротставља Цркви - Царству Христа у срцима
људи. Али та тотална мобилизација спроводила се са позиција идеја, а
идеје су захтевале одређени - иако дубоко деформисани и изопачени -
морал. После таквих опита и ексцеса као што је удружење "Доле стид!" и
покушаја да се укине породица, наступио је други период у коме је било
потребно узети као оружје одређене моралне принципе, отргнувши их из
корена религије, јер би у противном патос изградње и храброст за време
рата били немогући. Зато је друштво тог доба створило парадокс: терор и
својеврсни аскетизам у име утопистичке идеје. Али у тој изопаченој
моралности још увек је скривено и невиди- во дејствовала инерција
хришћанства и зато је знатан део народа, чак и под притиском насиља и
самовоље, сачувао појам части, човековог достојанства и дужности, и
сачувала онај унутрашњи глас душе који
278 гф>

називамо савешћу. И то деформисано друштво разумело је шта је то

добро и зло, и на свој начин се стидело греха.
Данас је започела друга епоха са другачијим сложеностима и те-
шкоћама. Када је на месту спаљеног био завршен Јерусалимски храм
Зоровавеља, тада се чуло истовремено весеље и ридање. Народ је кли-
цао од радости - што се окончало време ропства, што је обновљено све-
тилиште по чијим двориштима и тремовима се могла приносити жртва
као некад. Али малобројни старци, видевши у детињству Соломонов
храм, плакали су упоређујући његову лепоту са новом грађевином, а неки
прозорљивци су предосећали долазеће несреће и ново, још стра- шније
разарање храма.
Вечно спасење је условљено вером и моралношћу. Орао може да
полети у вис, упирући се о два крила. У недавној прошлости том орлу је
било повређено крило, али он је још могао да лети, иако са болом. Сада
је и његово друго крило поломљено.
Орао је слика човечије душе. Његову веру су мучили и злоста-
вљали, али спољашње силе нису могле да је коначно сломе и искоре- не.
Чак и под претњом смрти хришћанин може да сачува веру. Дру- го крило
је морал, који још није подвргнут систематском гоњењу. Човек са јаком
вољом може да буде моралан и да налази задовољење тог осећања у својој
породици или у кругу пријатеља. Данас смо се нашли пред новим
парадоксом: вера је допуштена, а морал се уни- штава. Врата затвора су
се широм отворила, али затвореници су се нашли на подручју јавне куће.
Чак је и у затвору било својеврсног морала, без обзира на сав ужас и
безакоње. А сада реч "морал" звучи као преживели остатак прошлости и
нешто застарело, антипод сло- боде, који треба уништити. Ако су раније
малтене од дечјег вртића детету давали вакцине атеизма, сада се очи те
деце навикавају на призоре најгнуснијег разврата. А зна се да су дечије
душе пријемчиве за утиске. Оне као сунђер упијају у себе оно што-виде
и чују. Њихо- ва психа је умногоме условљена подражавањем и они се
труде да копирају одрасле. За ово упропашћавање криви су сви,
укључујући и родитеље.
За своје остварење разврат тражи од човека да уништи морал и да се
одрекне идеје. Преостаје једна идеја, тачније речено, један циљ - ис-
цедити из живота сва "уживања" као што се цеди сок из нара, а остало
одбацити као непотребну кору.
Може ли се сачувати душа човека када се он од детињства кува у
том "вештичјем" котлу? Зар је разврат - слобода, зар није насилно
 280

ф 279

претварање човека у свињу? У том случају наркоманија и пијанство су

такође слобода!
Сада се зидају храмови, али да ли ће вера бити слободна? - Неће!
Вера садржи у себи морално начело, дакле - осуду греха. У Јеванђељу
развраћени свет је осуђен, као Содом и Гомор, али Господ га трпи због
праведника, непознатих овоме свету.
Шта је изазвало прошла крвава гоњења хришћанства? Одговор је дат
у Јеванђељу: тама не подноси светлост. Баш светлост Христова показала
је и открила изопаченост, гнусобу греха и његову осуђеност на пропаст.
Развраћено срце мрзи чистоту као своју препреку и зато мрзи Христа.
Хришћанство је почело да изгледа људима као ланци које треба
збацити са себе и зато су они тако лако били збачени у пламену револу-
ције. Сада се дистанца између учења Христовог и моралног стања света
све време повећава, што значи да расте потенцијал мржње света према
Цркви. Најпре ће се то испољити у спорадичним гоњењима хришћана
најпостојанијих у својој вери и традицији, које ће прогонити и називати
фанатицима, човекомрсцима и незналицама. У недавној прошлости
атеизам је показао свој демонски лик. То је била провала мржње про- тив
Бога. Каквим све исмејавањима и насиљу није била подвргнута Цр- ква.
Али зар су те силе сада нестале без трага? Оне само очекују своје време да
би се опет свом снагом мржње, лажљивог ума и беспоштедне воље
окомили на Цркву која чак и ћутећи изобличава свет.
Сада се сексологија изрођава у патологију. Можда ће ускоро доћи
време када ће прогласити годину Сапфо и када ће делегације разних
представника вршити "поклоништво" на Лезбос или када ће мајци за
рођендан њеног детета давати као празнични поклон комплет контра-
цептивних средстава...
Шта да чинимо ми, хришћани? У Апокалипсису постоји слика: жена
са дететом на грудима бежи од аждаје у пустињу. Треба живети у овом
свету као у пустињи, мимоилазећи његове отровне мамце. Треба утећи од
света у своје срце.
Када је Господ кратко време пред своја страдања са врха горе
угледао Јерусалим и храм како блистају у зрацима сунца, Његове су се очи
напуниле сузама. Због чега је плакао Господ?
280

КРСТ
Сваком човеку дат је крст који треба да носи од оног дана када
својим детињим ножицама први пут стане на земљу све до оног часа када
његово мртво тело завију као младенца који се родио и одену беживотно
тело, као што дете повијају у пелене, и полажу га у гроб, као у колевку.
Живот хришћанина је крстоношење. Хришћанин је крстоносац, војник
Небеског Цара. Крст - то су напори и жалости. Унутрашњи крст је
распеће своје воље ради испуњавања Јеванђеља. То је борба са телом,
светом и демоном. Господ је био распет на крсту, сишао је душом у ад и
васкрсао из мртвих. Крст је символ самоодри- чуће љубави. Господ даје
искушења и страдања највише онима које љуби. Нарочито тешка
искушења, спољашње недаће и унутрашње муке трпели су свети: као да
се сам пакао окомио на њих. Господ је рекао: "У свету ћете имати жалост;
али не бојте се, ја сам победио свет". Ова победа је васкрсење. Господ
теши своје изабране за време жалости и пружа им духовну радост
осећања свога васкрсења још пре смрти своје душе. Зато је хришћанство
истовремено најжалоснији и најрадоснији пут. Сваки човек тежи ка
срећи, али мало ко налази сре- ћу, зато што је тражи тамо где царује
време, пролазност и смрт. Тај привид среће личи на зрак сунца који човек
хоће да ухвати руком, а када се расклопе прсти, длан се показује као
празан. Демон обећава човеку срећу у задовољењу његових страсти и
похота, али она се за- вршава жалошћу и опустошењем душе. Страст је
као вино, она опија човека и помрачује његов ум, а затим се он буди, као
пијаница негде испод плота, у сопственој бљувотини, покраден од својих
другова у пићу. Њему се гади све на свету, чак му се и сопствено тело
чини као мрцина која заудара. Али као што пијаница стреми пијанци,
тако страст, као зли господар, изнова привлачи човека себи, Човек тражи
срећу у пријатељству али колико опасности и изненађења га чека на том
путу. Првобитни грех дубоко је поразио природу човека, и наши блиски
пријатељи такође се налазе под јармом те тамне силе. Чак и свети, борећи
се са ђаволом, често бивају рањени и поражени од њега, и после
унутрашњих или спољашњих падова у њиховом срцу се појављују
крвоточиве ране и они се, као последњи грешници, смирено моле Богу да
им опрости њихове погрешке и грехове. А шта рећи о људима који су
удаљени од Бога: они не виде своју сопствену душу,
 282

они не могу да схвате шта се збива у њој као у дубини црне јаме. Нај- 281
чешће се демон игра са њима као дете са лоптом, бацајући је увис и
хватајући је у лету. Псалмопојац је рекао: "Сваки је човек лаж", то јест
сваки је човек несталан. Наш ум личи на лађу, а наша осећања на морске
таласе. Таласи љуљају лађу, вуку је час на једну час на другу страну,
подижу увис и бацају надоле. Стога, не треба да предајемо своје срце -
оно што припада Богу - у руке човека, иначе нас очекује разочарање и
жалост. Људи траже срећу у чулној и телесној љубави, али овде су још
опасније - вучје јаме ископане на том путу.
Када човек воли чулно и страсно он тада не воли реалног човека него
плод своје уобразиље и као да црта слику оног кога љуби и труди се да га
заклони том сликом, а затим се показује да је пред њим друго створење.
А како често човек који је добровољно обмануо себе, потом сматра да је
други њега обмануо, а у ствари обманула га је сопствена страст. Зато све
поеме и романи описују само љубав пре свадбе, а затим просто немају о
чему да пишу. И овај брачни живот не пружа пуноту среће, овде душа
говори: ово није оно што сам очекивала. Брачна срећа је више или мање
толерантан живот, то је некаква заједничка ствар, али не и заједничка
срећа. Песници су нашли згодну реч за чулно-теле- сну љубав, то је реч -
"очараност", што значи - враџбине, чаробњаштво, опсењивање,
зачаравање. Пролазе године и човек се са осмехом сећа својих прошлих
заноса и као да сам не схвата шта се са њим дешавало, где су били његов
ум и очи. Сећа се тих заноса као наступа грознице ко- ја га је напустила.
Ни у тој романтичарски чистој љубави нема среће.
Људи теже богатству, али богатство обично чини срце човека грубим
и тврдим као камен. Он престаје да осећа немаштину и бол другог и као
да зазиђује своју душу у гробницу у коју не допире све- тлост. Молитва
богатогретко бива искрена и дубока, јер је он у дуби- ни срца није
положио наду на Бога, него на новац. Најискреније и из душе он се моли
за то да Господ сачува његову имовину од лопова и отимача, а заборавља
да се моли за вечну судбину. Богатство прикива човека за земљу и
одузима му сећање на смрт. Рај и пакао изгледају му само као сличице
насликане на папиру. Богатство не пружа радост већ бригу, оно није чувар
и помоћник човека, већ његов господар. Може се рећи да је богатство
змија која пије крв из срца човека и суши га. Јован Златоусти пише: "Више
бих волео да имам посла са њих хиљаду опседнутих демоном, него са
једним среброљубцем, јер нико од несрећних бесомучника није се дрзно
на оно што је учинио Јуда". Људи, удаљени од Бога, налазе срећу у
високим чиновима, они
жуде за славом и влашћу, а кад то постигну, тада не осећају мир и
спокојство, већ супарништво и завист око себе, као да су под њихо- вим
ногама разапете замке. Што је човек на вишем положају у свету, тим се
више напрезања и снаге захтева од њега, као од акробате који стоји на
ивици даске и клати се с једне на другу страну да би сачувао равнотежу.
Што је човек на вишем положају тим је више око њега ла- жи и лицемерја,
тим је више око њега људи који га мрзе без икаквог разлога, само зато
што је умео да их претекне. Таквог човека и у сну муче бриге и немири.
Може ли бити срећан и спокојан човек који иде по минском пољу?
Неки траже срећу у окултизму и магији и не само да се надају на
помоћ демона у својим пословима, него сматрају да ће им демонски
ритуали, или простије речено, демонске оргије, дати могућност да до-
живе некаква необична осећања, некакве заводљиве тајне греха. То су
људи које је живе прогутао пакао. Пад они сматрају полетом, а по- гибао
сопствене душе - слободом. Повремено осећају некакву мрачну безумну
радост, коју одмах смењују паклена туга и очајање. Ови људи виде смрт
своје сопствене душе пре смрти тела. Магија и окултизам, чак и у тако
скривеним формама као што су астрологија и екстрасен- зорика - јесу
област таме и очајања. Блиски магији су наркоманија и пијанство. Многи
су склони да сматрају да се посредством алкохола и наркотика буди
човекова фантазија, а слике наркомана представљају материјал његовог
сећања који се чува у подсвести, али у ствари нар- котик је једно од
средстава уласка у демонски свет и човек у стању нарочите отворености
(медијумности) усваја слике тог света. Веома често у предсмртној
агонији наркоман и алкохоличар виде појаву там- них духова који су
дошли по њихову душу. У неким окултним сектама користи се пушење
хашиша и других супстанци које омамљују свест, да би брже довеле
човека у стање демонског транса. Демон може да да човеку само оно што
сам има - дух мржње и очајања; и зато опште- ње с демоном, непосредно,
кроз магију и окултизам и посредно, преко наших страсти и грехова
испуњава душу човека мраком и чамотињом. Приближавање демона
души јесте дисање смрти. Човек тражи радост у шалама и смеху, али то
је радост кловЈ^а који прави гримасе. После дуготрајног смеха у души
човека постајецразно, а шале лишавају чове- ка унутрашње
целомудрености (здравоумља) и отварају врата стра- стима. Још је цар
Соломон рекао да је код човека срце боље када он плаче, него када се
смеје. Ако за време смејања обратимо пажњу на своје срце, тамо уопште
нећемо угледати добродушност, него бестид-
 284

ф 283

ност и суровост. Ово можемо да проверимо ако станемо на молитву одмах

након шала и смеха. Срце ће се супротстављати молитви као бесомучник
кога насилно вуку у храм.
Наша душа је честица неба и зато она не може да нађе срећу на
земљи, зато је све земаљско туђе њеној природи и зато на земљи не- ма
срећних људи осим оних који су одбацили овај свет. Кад би срећа
зависила само од спољних услова, тада сузе не би падале на злато и драго
камење, тада боре жалости, као печат скривених мисли, не би остављале
свој траг на лицима владара и кнежева. На земљи постоји само једна
срећа, истинска срећа, која се неће угасити као светиљка кад дуне ветар,
неће се разбити као кристални пехар оборен са стола случајним покретом,
неће ишчезнути као сан који нестаје са буђењем у ноћи. То је једина срећа
- крст, који је дат сваком човеку ако на том крсту распне своје страсти,
своју вољу, своју самост (самољубље, самоу- важавање) и пође за
Христом путем који је Он показао. Тај пут је Јеван- ђеље. Мера среће је
мера благодати коју је задобио човек. Ову радост не може да одузме од
њега нико и ништа - ни болест, ни изгнанство, ни човечија злоба, ни
насиље демона, ни сама смрт. Благодат је невидива река која орошава
свет, а људи, не желећи то да знају, муче се и умиру од жеђи на обали
реке. Свако ово може да провери на сопственом ис- куству. Ако победимо
шкртост и оно што имамо поделимо са онима којима је потребно, ако од
срца опростимо онима који су нас увредили још пре него што замоле за
опроштај, ако победимо искушење које нас мами на грех, онда ће нам
Господ дати у срцу као награду мир и нарочиту радост која не личи на
светску радост, као да се прст анђела невидиво дотакао човековог срца.
Благодат је светлост која се шири из вечности на земљу. Онај ко са
љубављу носи свој крст види у својој души одблеске ове светлости. Зато
су свети жудели за страдањима као божанском дару. Ако човек ради
Господа буде трпео жалости, оне ће се тада претворити у песму о небу
која ће се разлегати у његовом срцу и испунити његову душу миром и
утехом. Ко без роптања носи крст у овом животу, тај ће у Царству
Небеском бити заједно са мученицима за Христа. Земаљске жалости ће се
претворити у вечну радост, а земаљ- ска краткотрајна радост већ овде на
земљи се претвара у жалост, као што се убрани цвет претвара у прах.
284

ОРИЈЕНТИРИ ИСТИНЕ
Питање: Видимо да је човечанство подељено невидивом границом
која пролази кроз сваки народ, а често и између најблискијих људи: му-
жа и жене, родитеља и деце; чини се као да су они одвојени некаквим
зидом међусобног неразумевања. То је односљуди према питању посто-
јања Бога и о томе да ли постоји икакав највиши смисао или највиши циљ
човековог живота. Једни људи признају да Бог постоји и да је душа
бесмртна, а други то поричу и говоре да је живот настао као резултат
некаквих срећних случајности. Ако Бог постоји, зашто онда Он не от-
крије Себе свету, него више воли да остаје загонетка. А имамо ли ми
уопште доказе за божанско постојање?
ОдГовор: Овде је постављен читав низ питања. Пре него што го-
воримо о Богу треба да се окренемо ка самом постојању човека. Он је
створен у времену. Његове сазнајне способности, укључујући знање и
искуство, ограничене су. Бог је Биће апсолутно, надкатегоријално, јер се
налази и пребива изнад мисли и речи. Одредити логички - то значи, у
извесној мери, обухватити и ограничити словесном формулом (речи- ма).
У том погледу, несумњиво, одређења Бога биће - несхватљиви и
неизрециви. Каква знања поседује човек? Најважније је урођено знање.
Ако погледамо на свет нижих бића биолошких врста које нас окружу- ју,
уверићемо се да сва она без изузетка имају огроман обим урођеног
природног знања, које наука без разлике назива инстинктима. Без тих
знања не би био могућ чак ни један дан живота живих организама.
Човек је на неизмерно вишем степену од осталих становника зе- мље.
А једно од урођених, човеку својствених знања јесте религиозно чувство
и "инстинкт вечности". Кад живи организам сместимо у за њега
неприродне услове, тада инстинкти отупљују и деформишу се. Непри-
родна психичка средина, а нарочито нетачна информација коју добија
човек, може да отупи и угуши природно религиозно чувство, иако оно у
сваком случају остаје својствено човеку.
Како се образују наши појмови на нивоу разума? Човек, будући да је
у узајамном односу са спољашњом средином, укључен је у стал- ну бујицу
осећања која прима телесним чулима. Затим се та осећања преображавају
у слике и представе које се са своје стране трансфор- мишу у појмове, то
јест словесне формулације. Бог не може да буде схваћен непосредно
органима наших чула, јер нема ни материјални ни
 286

ф 285

физичко-енергетски супстрат. Наш ум се креће у области коначних и

ограничених предмета и појава, где све има свој узрок и последицу. Логика
је производ нашег земаљског искуства, а Бог, спада у другачију,
надкатегоријалну сферу и, према томе, у области религије сам метод
логике постаје нелогичан.
Има ли доказа за постојање Бога? - Има! Али они немају аксио- матску
нити логичку, већ интуитивну основу и зато не носе спољашњи, већ
личносни, унутрашњи карактер. Религиозно чувство човека омогу- ћује
познање Бога као несумњиве реалности. Али није могуће пренети то
унутрашње искуство кроз било какве експерименте или логичко извођење
закључака, ако саговорник није духовно пробуђен.
Зашто Бог Себе није открио свету тако да Његово постојање буде
јасно свима? Зашто Он као да скрива Себе иза завесе видивог? Зашто је
његово постојање слично хијероглифима које душа човека треба да разуме
и дешифрује?
Зато што је религија општење, а сама вера садржи принцип слобо- де,
а не принуде. Бог даје човеку слободу избора. Он хоће да Га човек тражи,
да стреми ка Њему и да припрема своје срце за заједничење са Њим. Бог је
зажелео да постане не спољашњи, него унутрашњи чини- лац човечијег
живота. Да је постојање Бога несумњиво као што је по- стојање сунца, онда
би вера као морални чин нестала. Њу би заменила очигледност у којој нема
алтернатива, односно Бог би у извесној мери постао спољашњи предмет
познања, што би било недостојно љубави Божије према човеку, јер Бог
хоће слободно самоопредељење човека према Себи, искање Бога и, као
круну љубави, - љубав према Богу. Али треба рећи да материјализам и
атеизам, упркос својим уверењима, немају ни научне, ни логичке доказе.
Наука проучава само мало под- ручје материјалног света и оставља изван
граница својих могућности такве појмове као што су праузрок, крајњи циљ
и тако даље. Г оворити о вечности материје, о немогућности познања
форми постојања, осим преко феномена који имају материјално-
енергетски супстрат, значи удаљити се од експеримента као темеља науке
и прећи у област потпу- но недоказаних претпоставки.
Такође, Бог не може бити доказан логички, јер у категоријама вечног
и бесконачног логика, створена као резултат земаљске праксе, престаје да
дејствује и настаје обрнути процес - закључци се замењују постулатима.
Но ако религија има субјективне доказе, то јест сведочан- ство унутрашњег
мистичког искуства, онда атеизам уопште нема ника- кве доказе, већ
представља само веру у нулу и свежањ декларација.
286 ф
Питање: Шта треба да чинимо да бисмо задобили или ојачали веру?
ОдГовор: Да се молимо, да осећамо страх Божији пред тајном ства-
рања света и да се трудимо да испуњавамо јеванђељске заповести.
Питање: А где су докази да молитва није вид аутосугестије и да
ћемо се у стању самопонављајуће хипнозе наћи под влашћу мисли да Бог
постоји, насилно утеране у свест?
ОдГовор: Аутосугестија и хипноза не само да немају ништа зајед-
ничко са молитвом, него су и стање које је њој супротно. Приликом
аутосугестије човек доводи себе у пасивно-раслабљено стање и фикси-
ра своју пажњу на неку чулну слику или заповест, коју окреће према себи.
Та мисао притиска његову психу, али за њега остаје наметљива и туђа.
То стање не пружа човеку никакво мистичко искуство, док мо- литва
активира свест човека и чини је изузетно јасном и непомућеном, али, пре
свега, даје му да доживи стање благодати, то јест силу потпуно нову за
човека, коју душа прима као нови живот. Људи који су се екс-
периментално бавили аутосугестијом, медитацијом, аутохипнозом и тако
даље, које се негују у окултизму, прелазећи затим у хришћанство,
сведочили су да између тих стања и доживљаја благодати као присуства
Бога нема никакве сличности. Аутосугестија може да доведе психу у
стање растројства и да се човек претвори у визионара, али благодатна
молитва којој су туђи како императиви изражени речима, тако и уобра-
зиља, чини хришћанску веру самоочигледношћу за срце човека.
Питање: Говорили сте о вери у Бога, али на земљи заиста има много
религија?
ОдЈовор: Говорили смо да душа човека има способност за бого-
општење и осећање своје бесмртности. Веру можемо упоредити са
интуицијом, са осећањем реалности Бога и душе човека. А религија
укључује у себе такође и вероучење, моралне заповести и обреде као
символички језик. И овде човек треба да тражи истину.
Питање: Која су својства религиозне истине?
ОдГовор: Унутрашња непротивречност учења, његово божанско
порекло као испуњење пророштава и обећања и теолошка и морална
узвишеност. Хришћанство је пре свега (благо)вест о спасењу. За нас је
Христос Жива Личносна Истина.
Питање: Ми верујемо у морално савршенство Јеванђеља, али те-
шко је поверовати да је Христос васкрсао.
ОдГовор: Дакле тешко вам је да поверујете да је Христос Бог који је
ради нашег спасења постао Богочовек? Бог је Творац света и њего-
 288

вих закона, али Он у Својој апсолутној слободи није њима везан. Значи,
287
ипак питање је у овоме: је ли Христос Бог или само Човек, можда чак и
најбољи од људи. Међутим, Сам Христос је више пута називао Себе
Богом и јединим Спаситељем света. Дакле, или је Његово сведочанство
истинито и Он јесте Бог, или је Он лагао и варао људе, називајући Себе
Богом, или је пак Христос психички болестан човек, параноик и визионар,
који се представљао као Бог у дуготрајном бунилу. Али ви сами говорите
да је морал Јеванђеља узвишени морал који није могао да створи
обмањивач и лажов, или да напише човек са патолошком пси- хом.
Читајући Јеванђеље, неискварена душа не може да прихвати такву мисао.
Ни у једном ретку ове велике књиге нећете наћи ни обману, ни било какву
болесну опседнутост, она као да је прожета одмереном и јасном
светлошћу. Дакле остаје једно: Христос је Бог којије сишао на земљу.
Питање: Можда су Христови ученици изменили Јеванђеље и уне-
ли у своје име и на своју руку приче о Његовом Васкрсењу?
ОдГовор: Свака лаж и обмана теже ниском циљу. Апостоли су
посветили и жртвовали себе страдањима и смрти. Они су ишли наро- дима
ради јеванђељске проповеди, а главни предмет те проповеди било је
Христово Васкрсење из мртвих. Не жртвују се благостање и живот због
сопствене измишљотине. Штавише, они су били подвргнути стра- шној
казни и ниједан од њих није се одрекао вере у васкрслог Христа. У грчком
и грузијском језику истом речју се означавају мучеништво и сведочење.
Питање: Шта спречава веру?
ОдГовор: Указаћемо на три узорка: 1) лажна, тенденциозна пред-
става о религији, која је најгори облик незнања; 2) страсна душа; 3)
духовна гордост.
У првом случају тачна информациј а може да служи као почетак ду-
ховног буђења. Други случај је тежи, јер душа, потонула у страсти, гле-
да на морал као на ограничење своје слободе. Уосталом и овде човек може
да осети унутрашњу празнину таквог живота и друге узвишене мистичке
доживљаје, као да види зраке сунца кроз процепе ведрине међу црним,
густим облацима. Трећи вид је најтежи. Гордом уму је тешко да замисли
да је Бог изнад њега, да су његова знања непоуздана и ограничена, да су
му чула прегорела у жудњама за насладама, да му је воља немоћна, душа
поражена грехом и да је он сам по себи јадно створење коме је потребан
Спаситељ. Код гордога таква мисао изазива унутрашњи протест и бунт.
Зато је гордост најтежи облик неверја, то
је вољно неверје које безгласно виче: не желим да Бог постоји. Стога
духовну гордост може да исцели једино чудо.
Питање: Није нам сасвим јасно зашто треба да верујемо да се истина
налази баш у хришћанству, а не у другим религијама? Или пак зашто све
религије садрже једну те исту истину, само под различитим терминима и
формулацијама који одговарају култури датог народа.
ОдГовор: Кад би религија одговарала историјско-етнографској
култури народа, онда би хришћанство требало да остане у Палестини, а
будизам да не излази ван граница Хиндустана.
Источна Грузија, која је у IV веку примила хришћанство, по сво- јој
култури била је ближа Персији, а Западна Грузија јелинистичком свету,
више него семитском Истоку. Ми више не говоримо о народима Западне
Европе који су имали своју самониклу незнабожачку (паган- ску) културу.
Зато је намера да се религија веже за такав психолошки чинилац као што
је култура, сасвим лишена чињеничних доказа.
Учење о томе да се једна~истдша садржи у свим религијама под
различитим називима, такође уопште није одрживо. У паганским ре-
лигијама обоготворен је космос, а његове силе и појаве представљене су у
виду неколико нивоа божанстава.
У будизму метафизика је фактички одсутна. У браманизму сва
створења се сматрају за илузију. Стога, ако у будизму нема Бога, онда у
браманизму нема човека. Као што видите, овде није ствар у словесним
формулацијама (у речима), него у разлици главних предмета религије по
самој онтологији религија.
Питате какав доказ има хришћанство за то да оно представља је- дину
и јединствену истину.
1. Непротивречност Откривења. Књиге Новог и Старог Завета, ко- је
обухватају период од приближно 1500 година и припадају ауторима
разних социјалних слојева и образовног нивоа, читају се као јединстве- но
дело. Тако могу да пишу људи који непосредно созерцавају истину, то јест
који су под дејством Божанског Откривења. Ни у Ведама ни у Талмуду, ни
у Корану нећемо видети ништа слично: тамо се смењују представе које се
међусобно не слажу. Никакав човечански геније није могао да створи
хармонично јединство пророчанских књига које траје петнаест векова.
Библијска пророштва су се испунила и испуњавају се у процесу историје.
Сам Нови Завет је испуњење пророштава Старог Завета.
2. Други оријентир истине јесте узвишено учење о Богу које се налази
у Библији и нема аналоге у њој савременој литератури, ако изу-
 290

ф 289

змемо каснија изопачења у Талмуду и низ подражавања у Корану. Томе

додајемо узвишеност моралних заповести откривених у Новом Завету.
Темељ ових заповести је љубав према Богу и човеку која укључује у се- бе
чак и љубав према непријатељима. Ни у Талмуду, ни у Корану, ни у Ведама
нема сличног учења. А што се тиче будизма, тамо се љубав пре- ма човеку
раствара у солидарност према свим биолошким облицима живота, а о
љубави према Богу уопште нема речи, јер место Божанства у будизму
замењује зјапећа празнина.
Питање: Али чиме ћете доказати да је православље истинитије од
католицизма и протестанства, који се такође заснивају на Библији и уче о
Христу као о Спаситељу света.
ОдГовор: Хришћанство није производ човековог разума, макар и
генијалног. Хришћанство је Откривење које је даровао Бог. Пра- вославље
је потпуније сачувало Откривење и древно Предање и зато
традиционализам Православља, као препрека изопачавању и реформа-
цији првобитног учења служи као историјски чинилац очувања његове
чистоте и неповређености.
Католицизам и протестантизам представљају конфесије које су
подривене стихијама овога света и изопаченим хришћанством које као да
је разводњено. У то се можете уверити ако се упознате са историјом Цркве.
Ко искрено и часно иште Бога тај треба да Га тражи у својој соп-
ственој души односно да очишћује своје срце од страсти и ум од гордо- сти
да би душа била способна да у себи одрази зраке Божанства.
Постоје спољашња сведочанства о божанском бићу као што је, на
пример, сврсисходност, односно разумност закона који владају васеље-
ном. Већ су древни философи изрекли да из хаоса не може да настане
закономерност, а ако би она настала случајно, не би могла да се очува.
Ипак сва спољашња сведочанства која наводимо нису строги докази за
постојање Бога, а у интелектуалном погледу они чине религију те- оријом
са високим степеном вероватноће, док унутрашње мистичко искуство Га
чини очевидним.
Питање: Шта треба да чинимо да бисмо стекли ово унутрашње
мистичко искуство?
ОдГовор: Сваком организму потребна је животна средина без које
пропада, Она духовна сфера, она атмосфера којом живимо и дишемо, јесте
Црква. Само кроз укључење у црквени живот душа може да се реално
приближи Богу.
290

СЛОБОДА
Једна од најпознатијих и истовремено најмање познатих речи за нас
јесте - слобода.
Шта је слобода? Како дефинисати овај сасвим непознати појам? Шта
побуђује човека да тежи ка слободи и шта он подразумева под том речју?
Слобода је могућност и право човека да доноси одлуке полазећи од
унутрашњих побуда које могу да буду интелектуалне, чулне или пак грубо
инстинктивне, то јест она је могућност да се испуњавају своје жеље и да се
у спољашњем свету реализује своје "ја". Али наши инте- лектуални
планови су непоуздани, јер су засновани на веома непостоја- ним и
неодређеним представамаиоценама. Наше жеље су егоистичке, самовољне,
непостојане, а чак и најбоље побуде душе изненада нестају, и ми видимо
како у дубини наше душе као пауци миле другачија осе- ћања: мржња,
сладострашће, завист и тако даље. Што се тиче наших инстинкта, ту се
једва разликујемо од амебе, која представља потпуни живот по себи. А шта
ми можемо да реализујемо? Какву "звер" треба да пустимо на слободу?
Они који говоре о слободи заборављају да је за слободу потребна
одређена култура. Пре свега, умеће да се уважава човек, без кога је и
немогуће волети га. Али да бисмо уважавали другу личност потребно је да
постанемо свесни самих себе као личности, то јест да развијемо у себи
морално начело. То није школски задатак који се може решити као научена
лекција, то је непрекидна тешка борба са самим собом, са нашим
поремећеним стањем. Слобода је тријумф победе у духовној борби. Без тога
слобода ће бити ругање циника или кежење зверских очњака насилника.
Људи не разумеју зашто се налазе у стању најсрамни- јег ропства, од кога
не могу да ослободе никакве спољашње формације или либералне реформе.
Човек је роб својих страсти управо зато што му страсти нису блиске, нису
његове, већ су свагда туђе духу. То су пара- зити који су продрли у душу и
исисавају из ње животну снагу. А човек поистовећује страсти са својом
душом и са самим собом и настоји да створи услове да се те страсти
слободно и лако задовољавају и да их дру- штво не схвата као нешто ниско,
него као уобичајену форму живота.
Савремени либерализам под слободом разуме оправдање страсти.
Страсти не могу да задовоље човекову душу и зато, будући да су и саме
 292

изроди, настављају да се изрођују у патолошке форме. Ова патологија

такође захтева слободу и због тога либерализам мора да дође до све-
дозвољености, и не само да је прогласи, него да је и оправда. Свако од нас
је искусио на себи јарам страсти које, као ланци, окивају човека. Какви су
напори потребни да би им човек одолео! Али, авај, не доТађа се тако често
да их победи!
Хришћанство нам показује у чему је слобода. Она је у могућности
човека да следи своје најважније призвање и да остварује потенцијал који
је у њега уложен - образ и подобије Божије. Свако може да у свом
унутрашњем искуству увиди како страсти сужавају човечије срце и обрнуто
- како победа над страстима даје души некакву унутрашњу слободу.
Духовни живот шири човеково срце и даје му могућност да увиди
какав треба да буде, и да доживи, макар и донекле, то осећање мира и
слободе. У речима "слуга Христов" почетак је ослобођења. Роб греха
постаје слуга Бога. Човеку који живи под утицајем страсти и греха, за-
повести се чине као ропство и јарам, али Господ је рекао: "Јарам је мој благ".
То ропство је откупљење из ропства, да би затим била дарована слобода, а
после слободе - усиновљење.
Страсти су туђе души, а заповести су јој блиске.
Телесном човеку мучна је и бесмислена заповест да се опрашта своме
непријатељу - несавесном преваранту, клеветнику или, што је нарочито
болно, пријатељу који га је изневерио. Но ако победи себе и опрости од
срца, а не врхом брбљивог језика, онда ће можда осетити, чак и неочекивано
за себе, радост или нарочити мир у срцу, као да је нестао таман густи облак
који је прекривао његову душу и он угледао светлост.
Страсти се чине нашим, делом нашег срца. Када им удовољимо, тада
увиђамо да су нас обмануле и да су нам туђе. Заповести Јеванђеља чине нам
се удаљеним од реалног живота, готово неиспуњивим, али ако се потрудимо
да их држимо, онда ћемо осетити како наше срце оживљава.
Слобода је ослобођење срца од свега туђег. Оно је створено за Бога и
зато је слобода - у Богу. Слобода је светлост која се шири из вечности. Само
у Богу човек налази себе и постаје оно што јесте.
Христос је идеал човека, али живи идеал који има божанску силу.
Човек је толико слободан колико тежи да постане сличан Христу, да Му се
уподоби кроз стицање оне божанске светлости која се назива благодат.
292 Слобода је излазак из тварног, опредмећеног, несигурног, стра-
сног стања и причешће је божанским савршенствима. Киници, стоици
и будисти, који су тражили слободу, налазили су је у одрицању од самог
постојања. Киници - кроз ругање, стоици - кроз гордо презирање, бу-
дисти - кроз умртвљење свих жеља. То је била слобода смрти. Хришћа-
нима она звучи као реквијем за слободу.
До какве слободе су могли да дођу киници својим поругама и мај-
мунским кревељењем? Слободу од чега? - Од поштовања према чове- ку?
Слободу свеопште гнусобе? Слободу да једе са свињама из истог корита?
Слободу да се узвишено достојанство човека - реч - главна разлика од
животиња - претвори у некакав смрадни звук који мага- рац испушта
испод свог репа? Али у том случају рођени идиот, који своје лице маже
сопственим фекалијама, превазилази Диогена јер је слободнији од
моралних норми. Слобода киника је слобода да се на тргу врши оно што
се чини у тоалету, али и овде они не могу да дођу до потпуне слободе.
Њихов протрцм је да се сруши традиција, дакле, ти "анархисти у бурету"
нису слободни да поступају етично. Када је Диоген оболео од грознице и
уместо уобичајеног разметања, ругања и спрдања пред гомилом, стао да
дрхти и цвокоће зубима, тада је схва- тио да његова душа зависи од тела,
да уопште није слободна, и због тога се, гневан на себе, обесио. Уопште
цинизам је глумљење слободе, које започиње екстравагантним испадима,
а завршава се суморном баналношћу.
Слобода стоика је безумље гордих који су осудили свет као њих
недостојан. Стоик зида кулу од слоноваче, затвара се у њу и кроз про- зор
равнодушним погледом гледа на гомилу, као са хриди на морске таласе.
Један од песника окарактерисао је ово стање речима: "Моја једина
отаџбина је моја пуста душа". Стоик одважно трпи недаће зато што
презире људе и живот. Он не узвраћа на увреде јер сматра понижа- вајућим
за себе да обраћа пажњу на лавеж чопора паса. Он спокојно прихвата смрт
зато што не воли живот, који му се чини ништавним и празним. За стоике
не постоји божанство. Призор рђав као што је свет - сматрају они - није
могао да наслика Велики Уметник. Уместо Бо- жанства они имају учење о
вишим духовима, о логосима, енергетским и семеним, који рађају ником
потребан живот.
Епикурејска слобода је умеће уживања у малом. Епикур је гово- рио:
"Уживам у јечменој чорби", али принципи уживања и умерености
неспојиви су међусобно и зато епикурејство, засновано на тражењу ужи-
вања у свему, није могло да се задовољи затвореничким следовањем,
 294

већ се изродило у хедонизам, у коме жеља одузима човеку слободу и чини

га робом.
Будизам види слободу у ослобођењу од сваког психичког садржаја.
То је пре свега умртвљавање жеља. Будиста одвраћа мисао од свега
спољашњег и као да тоне у вакуум и зато удаљава мисао до унутра- шњег
- од обрћућег точка своје свести, од калеидоскопа слика и идеја које ничу
у његовој души. Затим он умртвљује саму мисао и тоне у некакво
безмислије, као у стање својеврсног психичког бестежинског стања.
Нирвана, као коначно стање коме тежи будизам, јесте вештина стварања
психичког вакуума и гашења свести у њему, која као да не- стаје у безданој
празнини. То је слобода од самога себе као индивидуе и личности, то је
слобода од космоса, то је блаженство смрти.. Али празнина уопште није
духовни појам, већ више физички. Празнина је простор без садржаја и
мислено поље без енергије. Појмови божанства и нирване узајамно се
искључују, јер божанство је објект унутрашњег или спољашњег карактера,
а нирвана захтева испражњивање свести од било каквог објекта:
психичког, космичког или меоничког (нество- реног). Будиста као човек
може да буде пантеиста или агностик, али будизам као метод је атеистичан.
О револуционарној слободи нећемо говорити. Сувише добро се памте
крваве ране те слободе: насиља, изливи дивљачке суровости и бесмислено
уништавање најбољег дела народа. Револуционарна слобо- да обично се
претвара у деспотизам. Хтели бисмо да дотакнемо веома озбиљан проблем,
мада је писање о њему исто тако одвратно и непри- јатно као што је
додирнути гнојни чир. То је привидна слобода коју човек тражи у греху и
у борби са моралним начелима, и пре свега, са оном унутрашњом
задржавајућом силом која се назива савешћу. Грех је унутрашња
револуција против сопствене савести, жеља човека да се одвоји од ње, да
је осујети, угуши и погази. Порок нема граница, нити дна на коме би се
задржао. Стога је порочни живот потчињен страстима пад у бездан. Пад
демона је био лет надоле, а сваки грех у малом понавља лажну слободу
демона. То је полет пада у мрак и ха- ос. Слобода порока је ослобађање од
свога људског достојанства, као образа и подобија Божијег у коме је
истинска слобода. Сваки морални пад повлачи за собом пустошење душе
оптерећене материјалношћу коју човек осећа у свом телу. То је реално
бреме греха. Мисао човека постаје груба и духовно трома, свест -
опредмећена, воља - раслабље- на, осећања - импулсивна и афективна.
Грех разара личност човека и као да га прикива за земљу. Грех постаје
навика, навика се претвара у
господара, и човек мисли да је слободан да чини све што хоће. У ствар-
294
ности он се претвара у јадног роба. Грех не само да постварује човека, него
га и мами у моралне поноре, недоступне другим створењима на земљи, које
бисмо назвали демоноуподобљењем. Човек који се одао пороку испушта
из себе неку невидиву нечистоту, а нарочито очи чове- ка, ти прозори душе.
Прљавштина не само да прожима душевне поре човека, него се у извесној
мери преноси и на предмете који га окружују: пребивалиште у коме се
налази и одећу којом се одева. Стога апостола Павле говори да се
хришћанин гнушава чак и оскврњене хаљине.
Ми бисмо хтели да се задржимо на једној подврсти "слободе поро- ка"
- на говорењу срамотних речи (псовању) које загађују наше улице и домове
као да је негде пукао систем канализације и њен садржај се излива под
наше ноге. Говорење срамотних речи јесте покушај при- митивних душа да
се изједначе са онима који су изнад њих, а, са друге стране, да унизе у себи
сопствено духбвцо достојанство које је у умећу да се уважава други човек.
Треба истаћи да говорење срамотних ре- чи покушава да понизи оно што
је човеку најсветије, да га презре и окаља, те се због тога у ружној псовци
често помиње име Бога, а још чешће име мајке које је драго сваком човеку,
осим правом олошу. То чак није ни бујица нечистоте, него су то некакве
фекалне масе које се као бљувотина избацују из уста. Постоји вид
душевног оболења при коме човек маже своје лице сопственим
нечистотама и једе их. Од та- квог облика лудила патио је писац Ги де
Мопасан који је са књижевне нечистоте прешао на фекалофагију.
Говорење срамотних речи нечим подсећа на ту душевну болест. Човек се
ослобађа осећања стида и у томе такође види слободу. Код неких хистерика
у периоду погоршања болести примећивао се симптом - жеља да се обнаже
пред другима. У извесним установама ти поступци су се претворили у
својеврсну умет- ност. Псовач се у суштини такође обнажује пред свима,
као да говори: "Погледајте какав сам јунак, у мени није остало ни трунке
стида". У мистичком смислу говорење срамотних речи је облик призивања
тамне силе. Човек, опсовавши свим непристојним речима које су у наше
доба непристојне, извесно време осећа прилив енергије. То и јесте прибли-
жавање демона души човека. После извесног времена у њему се јавља
потреба да посредством срамотних речи опет укључи себе у некакву
електричну мрежу. Чак и кад у близини нема људи које може да увре- ди,
он самоме себи изговара наглас, као да се обраћа сопственом носу, гадну
псовку, чак и на неживе предмете, не схватајући да је то формула
призивања паклене силе. Реч је велики дар Божији човеку, речју се
 296

ф 295

човек разликује од других земаљских створења која могу да опште ме-

ђусобно само сигналима и знацима. Сам Христос је назван Божанском Речју
(Словом, Логосом), а сада човечију реч желе да повере демону.
Велики дар је рађање новог живота, али човек је осрамотио овај дар
Божији у коме не само да настаје тело детета, него му се даје и душа. Он је
претворио рађање деце у повод за развратност, и зато је измислио средство
како да га претвори у голи секс који се постепено изрођава у патолошки
секс, а у том погледу човек се спустио испод животиње. Тајна зачећа
човековог живота претворила се у материјал за срамотне речи. То је
слобода цинизма и гушење своје сопствене са- вести. Али грех не чини
човека срећним, зато код људи развратних и порочних на лицу видимо
печат сталног немира и неког глумљења, чак и у њиховом смеху осећа се
нешто лажно и извештачено' Душа‘грешни- ка прожета је мраком, као соба
у којој се налази мртвац, покривена тамним материјалом.
Једину слободу открило нам је хришћанство, то је слобода да се буде
у хармонији са Богом, то је ослобођење душе од свега њој туђег - од страсти
као болесних наслага душе, од многобројних психичких комплекса, који
као грчеви тела колебају и притискају ум. Хришћан- ска слобода је заштита
од демонских утицаја који, као радиоактивни зраци, разарају душу човека,
а ниво ове сатанске радијације све време се стално повећава на земљи. Ту
човека може да заштити благодат Божија и зато се душа сећа јављања
благодати као излаза у највишу слободу. Ту је потчињавање двама
колосалним чиниоцима - времену и смрти. Ако су савладана ова два
господара постојања који уништавају све што припада човеку, а затим и
човека, тада ће сам појам слободе бити лишен реалног садржаја. Јер оно
што ми имамо органски нам не припада, то је само способност и могућност
да контактирамо са одре- ђеним лицима и предметима. Али наша
садашњост зачас се претвара у прошлост као што мимоза од додира склапа
своје латице. Ако смрт не буде уништена, онда ће живот човека бити сличан
путу осуђеника према сопственим вешалима. Слобода се открива тамо где
се завршава време, а вечност се открива у вечном. Као што смо рекли,
слобода није само укидање унутрашње противречности и успостављање
јединства трију мерила у човеку. То је такође и, изнад свега, укљученост
духа у највишу слободу божанског постојања. Ово памти душа као твореви-
на Бога, за тим жуди дух - око душе окренуто ка вечности. У својим
тајанственим дубинама душа зна откуда је и ради чега постоји, и зато осећа
шта јој је сродно а шта туђе. Дух Свети је назван Утешитељем
зато
296 што се срце човека само у њему успокојава, Апостол Павле пише:
"Купљени сте скупо; не будите робови људима". То значи, пре свега - не
бити роб свога "ега". Не бити роб тамних страсти. Страсти - то нисмо ми,
то је сенка демона која је пала на душу. То је мрачни двојник духа. Слобода
је само у Богу. Ово опитно знају хришћани. Истинско покаја- ње је рођење
душе, а причешће је њено васкрсавање из мртвих.

О ГОРДОСТИ УМА
У првим стиховима прве главе Библије дата је као у шифрованој
форми будућа историја човечије мисли у њеним најважнијим и темељ- ним
правцима.
Прво је стварање човека по образуБожијем. То је монотеизам. Образ
(слика) не може да буде једносуштан са Праобразом (Прволи- ком), он као
да је неки одсјај, нека потенција, задати циљ који треба остварити. Овде је
хармонија и разлика између Бога и човека. Бог се јавља праоцима и беседи
с њима. Беседити, односно ступати у дијалог, може Личност са личношћу.
Овде се открива лично биће Бога као највише, савршено и апсолутно биће.
У исто време личност човека сведочи о његовом високом достој анству и
разликовању од осталих ство- рења којима су својствене наследне, врсне и
индивидуалне одлике, али категорија личности за њих не постоји.
Личност подразумева слободу воље и морално држање, и зато је образ
Божији у човеку његов личносни темељ и начело, као датост, а подобије
Божије је могућност да се установи однос према Богу и оствари задатак са
одређеним циљем - богоопштењем као приближа- ван?ем образа своме
Праобразу. Бог даје човеку заповест. Заповест је откривење у форми
императива. Бог открива човеку Своју вољу којој овај треба да поверује на
реч, као у оно што је добро. Заповест привид- но ограничава човека, али
изнутра продубљује његово биће и открива нове могућности његовог
моралног усавршавања - послушности Богу, а кроз послушност -
хармоније са Богом. Зато у повести о искушењу човека видимо цепање и
деградацију његове свести. Ђаво убеђује Еву да је заповест Божија дата
ради тога да људима одузме могућност да буду господари творевине и да
стекну преимућства Божанства. Овде се Откривењу супротставља скепса
у виду рационализма, или рациона- лизам у виду скепсе. Созерцање првих
људи смењује аналитички раци- онализам. Овде се догађа цепање самог
човечијег духа: ум престаје да види суштину и фиксира феномене (појаве)
и својства. Ева противречи
 298

ђаволу, али сам приговор носи рационалистички карактер. Он говори 297 о

последици греха, а не о његовој суштини. Овде рационализам задоби- ја
форму прагматизма. Ђаво обећава праоцима да ће бити као богови. Ово
завођење - једнакост Богу - у разним формама и варијантама, понављају сви
пантеистички системи. Лаж сатане о богоједнакости човека осећа се у
философским и религиозним системима у којима се човеку приписује
једносуштност и једна (иста) природа са Богом, или се сам човек сматра као
модалитет Бога. Позив сатане нашао је одго- вор и одјек не само у срцу Еве,
него и у лажној мистици, у паганским теургијама, у гордим философским
претензијама. У том смислу прау- нук Еве, зачет од сатане, јесте духовни
вођа философа - Хегел.
Сатана говори Еви: "Бићете као богови". Овде је први наговештај
политеизма - постојање некаквих непознатих богова. Лажни богови су
демони и зато постати "као богови" - то значи кроз непослушност Богу и
грех постати демоноподобан и демононараван. Само незнабо- штво,
настало од богоборства, представља генесис демонологије. Ева је видела да
је дрво добро за јело. Шта значи "видела"? - Погледала другим очима,
одвратила своје унутрашње око душе од Бога и угледала свет ван Бога и
творевину - ван свога Творца. Ако је раније за човека критеријум живота
била заповест Божија која је одређивала његов уну- трашњи и спољашњи
живот, сада сам човек процењује постојање света и одређује свој однос
према њему. Дрво је добро за јело. Оно престаје да буде символ послушања,
губи свој метафизички смисао и претвара се у пуки предмет. Овде срећемо
тај нови однос према животу који се назива позитивизам. Ева види да је
дрво милина гледати дрво. Одвојив- ши се од Бога и изгубивши созерцање
божанске лепоте, душа тражи лепоту у предметима овога света. Овде је
почетак новог приступа све- ту, новог погледа на свет, који се назива
естетизам или космофилија. Бог проклиње ђавола и говори да ће на трбуху
да се вуче по праху земаљском. Овде се у проклетству ђавола открива
најбаналнији од свих погледа на свет- материјализам. Материјалиста види
само материјал- ност - тај космички прах и пепео у којима се креће његов
ум. Он "се на трбуху вуче", то јест не види небо - за њега је затворен
духовни трансцедентални свет.
За материјалисту физика је потпуно прогутала метафизику. Он пу- зи
потрбушке јер свуда тражи материјалну основу. Сама душа за њега је само
функција тела - каснија надградња над трбухом, која је настала у процесу
еволуције. Зато материјалисти, од Епикура до Маркса, носе на себи
проклетство змије - пузе потрбушке по земљи и не виде небо.
298 Дакле, у библијској повести о кушању праотаца налазимо смеште-
ну, као у генетском коду, историју главних система погледа на свет,
којима је човек покушао и покушава да у својој души попуни губитак
Бога. То су рационализам, скептицизам, пантеизам, позивитизам, есте-
тизам и материјализам.
А што се тиче још једног погледа на свет - дуализма, он предста- вља
вештачки спој, тачније речено цик-цак између спиритуализма и
материјализма, а не оригиналан и независан поглед на свет. Дуализам је
привремено стање супротстављених начела.
Код Заратустре и код Платона иза дуализма стоји монизам.
У Библији паганске религије^се сматрају за демонопоклонство.
"Богови незнабожаца су зли дуси" -говори псалмопојац, а "Господ је
створио небеса" - небеса изгубљена за демона и недоступна за његове
следбенике.
Што се тиче философије у њеним правцима које смо набројали, Свети
Оци су је називали "јелинска заблуда", то јест лаж гордога ума.

БЕЗ ЦРКВЕ НЕМА СПАСЕЊА

У другој половини нашег столећа у главном граду Аустралије Сиднеју
догодио се необичан случај: вишеспратно здање Парламента, саграђено по
свим правилима и законима технике, изненада, без види- вог узрока,
почело је да се слеже. У први мах научници нису могли да схвате у чему је
ствар. Нису успели да открију ни подземне воде ни сеи- змичка померања,
али здање је настављало да се лагано руши. Најзад се показало да су се
испод његовог темеља настанили огромни ројеви термита и да су током
много година подривали његов темељ.
Нешто слично опажа се и у нашем црквеном свету. Појавиле су се
некакве невидиве силе које су поставиле за циљ (можда чак и не схватајући
то) да лагано и упорно кваре и дискредитују учење Цркве, неприметно
мењајући и изневеравајући православни менталитет. Ове рушилачке силе
дејствују у целом свету: не иступајући отворено против догмата и канона
Православља, оне желе да их подвргну својој интер- претацији, да им
наметну другачији смисао и да створе адогматичну религију - хришћанство
без Христа, Цркву без канона - и да постепено увере људе да је сво
православно богословље само каснија надградња јеванђељског учења и да
је најважније и основно - доброта и милоср- ђе, а да остало није важно.
Настаје реална бојазан да у целом свету желе да створе ново, либерално
хришћанство у коме је Сам Христос
 300

ф 299

представљен не као Спаситељ света, већ као учитељ морала који кроз
Голготску Жртву уопште није искупио грехе људи, него је само показао
пример самопожртвовања. Они хоће да лише хришћанство његових
историјских корена, да униште његову мистичку дубину и да, уместо
главног циља - богоопштења (богозаједничења), поставе други циљ -
служење људима, а у ствари - служење човечијим страстима. Већ се све
гласније чују мишљења да Јеванђеље не треба буквално разумева- ти, да је
аскетизам насиље над природом, да је вера у постојање вечних мука и
демона болесна машта. Само покајање сматрају за некакву изо- паченост и
бесмислено самомучење; дуготрајне молитве - за губитак времена које би
требало искористити за служење ближњем, и тако даље. Нарочито
упадљиво ове тенденције су се пројавиле у протестан- тизму, и његово
горко искуство треба и нас да отрезни и пробуди.
Православље је духовна истина. За либерале никакве истине нису
потребне. Они сматрају да за човека треба да буду створени услови у којима
ће најпотпуније моћи да се остварују његове жеље, укључујући и страсти.
Јеванђеље је светлост коју тешко подносе људи утонули у пороке и
они покушавају или да угасе ту светлост путем насиља или да изврну
смисао хришћанства. Све док постоји Христово учење, свет ће бити
осуђиван и њиме изобличаван. А ко од грешника жели да види у огле- далу
своје ружно лице и да осети да је философија света философија свињца у
коме је највеће добро у томе да све свиње имају приступ ко- риту са
помијама.
Христос је рекао да свет у злу лежи. Истинита Црква и истинита вера
свагда ће бити гоњени. Пагани су предузимали крвава гоњења хришћана
такође са позиција хуманизма и либерализма. Говорили су да су хришћани
човекомрсци и да лишавају себе и друге радости живљења. Оданост
хришћана догматима вере многобошци су сматра- ли фанатизмом. Неки
многобожачки цареви (цезари) планирали су да се слика Христа унесе у
Пантеон - храм свих богова и да се установи поштовање Њега као једног од
божанстава, то јест да се споји много- боштво (паганство) са
хришћанством. За време најстрашнијег гоњења хришћана у време
владавине Диоклецијана управник Витаније Феликс написао је књигу у
којој је убеђивао хришћане да између њих и много- божаца нема велике
разлике и предлагао је компромисно решење: да хришћани поштују
Христа, али заједно с Њим и паганске богове. Када се уверио да ту замисао
није успео да оствари тада се преобратио у једног од најсвирепијих
гонитеља хришћана, па је чак и сам измишљао
300 ф
нова, усавршена мучења за њих и подстрекавао Диоклецијана на још већу
суровост. Црква, утемељена на мученичкој крви, не само да је издржала
гоњења, него је изашла из њих као победница.
Затим су се као главни противник Цркве појавиле гностичке јере- си.
Неке од њих су захтевале крајњи аскетизам који је поистовећивао тело
човека са злим начелом и створењем демона, а други гностици су западали
у супротну крајност: говорили су да је дух човека божанствен и да због
тога грех који се врши телом, није битан за човека. То је био позив на
сведозвољеност. Свака секта је изопачавање првобитног апостолског
Предања, то је жељгћддЈХ створи ново хришћанство на основу сопствених
представа, то је прелазак од духовног на душевно. Рационалистичке секте
стављају свој ограничени разум изнад Светог Предања. Псеудомистичке
секте замењују благодат Светога Духа чул- ним, емоционалним стањима,
психичким узбуђењем и екстазом.
Затим се појављује нови непријатељ - теософија, која говори да су све
религије радиуси (полупречници) управљени ка центру. За те- ософију не
постоји једна истина. То је понављање паганског многобо- штва. Христос
се посматра са истог гледишта, заједно са Зороастром и Будом.
Хришћанство се проглашава за регионалну религију, а не за истину
откривену за све народе.
Савремени екуменизам је посебан вид теософије у коме се прин- цип
једнакости још не распростире на све религије, већ засада само на
конфесије. Могу да нам кажу: "Погледи гностика и теософа нису
карактеристични за нашу Цркву. Ми верујемо у Христа као Сина Бо- жијег
и Спаситеља света". Но ми желимо да укажемо на нешто друго - на то да
су се термити под темељом Цркве ускомешали. Корозија црквеног
мишљења већ је почела и хришћанство без Христа може да се покаже као
перспектива, засада далека, али ипак перспектива која је већ реализована
у крајње протестантским сектама.
Када термити руше зграду, тада се не треба тешити тиме да су
разарања засада незнатна и да су ти инсекти малих димензија, а да су
зидине Цркве моћне и непоколебиве. Да, термити неће изаћи на крај са
самом Црквом јер је она утемељена на обећањима Христа. Али колико
саблазни ће кроз њих доћи у Цркву?
Због чега либерали тако упорно желе да измене црквену тра- дицију,
да одступе од Предања и да сједине неспојиво: Дух Христа и дух света?
Зашто они са таквом истрајношћу хоће да спроводе реформе: промену
календара, промену црквеног језика и тако да- ље? Кад из зида испадне
камен, тада је лакше извадити други. Зато
 302

гфз 301

Православље не треба да буде измењено, чак ни у ономе што се чини

најбезначајнијим.
Модернизам и либерализам су непријатељи хришћанства са који- ма
се не можемо погодити (договорити). Сваки уступак они ће схвати- ти као
своју победу и још више ће појачати притисак на Цркву.
Најопасније је то што су либералне идеје почели да проповедају људи
који носе расе. Међу самим православним свештеницима већ се може чути
полемика шта је боље - Православље или католицизам, да ли ће се
муслимани спасити или неће, да ли се може задобити Царство Небеско без
крштења и тако даље. То је такође теософија, само у зама- скиранијој
форми. Ко је рекао "а" тај ће раније или касније морати да каже "б"; ко се
данас жестоко препире о томе да ли је могуће спасити се без крштења, тај
ће раније или касније морати да каже да је могуће и спасење без Христа,
сопственим врлинама. Сетимо се да су фарисеји сматрали да су већ
спашени својим добрим делима и пореклом од Авра- ама, а да су завршили
тиме што су не само одбацили, него и распели Христа.

О РЕЛИГИОЗНОМ НИХИЛИЗМУ
Блудница сматра жену која чува верност своме супругу фанатки- њом,
искомплексираном ередњовековним сујеверјем. Она је огорче- на: "Зашто
љубав треба да буде ограничена само на једно лице, зашто да се дарежљиво
не раздаје свима који желе?" Зато се моногамија за житељке извесних кућа
чини као ускост мишљења, плод духовне гор- дости и осиромашење
живота. "По чему човек треба да се ограничи припадањем једном лицу, и
да не тражи нова и продубљена искуства негде на страни (изван куће)?" У
Старом Завету пророци су упоређи- вали народ и људе, који су изневерили
Бога, са женом која изневерава супруга за његова живота и подаје се првом
који наиђе. Ти су људи, формално се не одрекавши од Цркве, у исто време
учествовали у паганским култовима који су повлађивали њиховој чулности
или их залуђивали обећањима задобијања некаквих окултних моћи које се
стичу у мистеријама. У време отпадије Израиљ није заборављао Је-
русалимски храм, али, по речима Библије, обожавао је истовремено Јахвеа
и Ваала, сматрајући да паганство не противречи вери у Једнога Бога, већ је
пре обогаћује.
Душа човека у мистичком смислу јесте невеста Христова, а по- родица
је символ Цркве. Савремена теософија веома личи на старо-
заветни екуменизам. Ту нема отвореног одрицања од Православља, али ту
је порицање искључивости (изузетности) Православља у делу спасења. Ту
се верност Православној Цркви такође проглашава за ускост мишљења и
недостатак љубави. Због тога се теософи, подају- ћи се свим конфесијама
и религијама, у суштини стављају у положај "дражесних дама", које
сматрају да су породица и верност брачном другу - кавез који не може да
прими њихове претензије на свеобухват- ну љубав, да је то кукавичлук и
ропско осећање - уопште, психичка инфериорност, подврста фобије,
ограниченост интелекта.
Данас се појављује нарочитц^типрелигиозног интелектуалца, а у
суштини религиозног нихилисте, КОЈИ жели да у једном лицу, то јест у
себи самом, споји: Православље, католичанство, окултизам, магију,
протестанство, космизам и тако даље - све што му је запало за око, желећи
да се прочује као човек широких духовних видика и велике љубави, који
обухвата све религије и конфесије. Али у стварности та- квим људима је
туђ сваки религиозни живот. Њих уопште не узнеми- равају еколошки
проблеми, осим у границама сопственог дворишта. Кад се такви људи баве
новинарством, тада су спремни да пишу по наруџбини о било чему: о
историји Соловјецког манастира, о Сведен- боргу, о Фјодорову, о Фрањи
Асишком, о розенкројцерству, о издању црквеног календара у Бугарској,
а ако је потребно, и о фудбалском тиму "Динамо" - и све то у истом стилу,
по неком општем шаблону. Ти људи одликују се некаквом чудноватом
бездушношћу, као да извр- шавају нечију соц-наруџбину, осим случајева
када је увређена њихова личност или су погођени њихови интереси, када
"академску" бестра- сност смењују бурне емоције. Стога се човек који је
ступио с њима у полемику налази у положају неопрезног посетиоца
зоолошког врта, који је расрдио камилу и у одговор добио испљувак -
читаво ведро пљувачке. Зато немојте нарочито да верујете фирмама
(таблама са натписима): "Љубав - пре свега", "Слобода мишљења и
погледа" и тако даље, све је то само кухиња за унутрашњу употребу, а под
упа- дљивим речима "Истина је изнад свега" скрива се тактика: у потрази
за неком истином бацити се у загрљај свакоме ко плаћа новцем...
Обично се човек који се одговорно односи према својим речима,
најпре труди да мисли, а затим да говори и пише. Нашим домаћим
теософима у главама потпуно недостају центри за кочење и зато они могу
да пишу и говоре тако много, као опструкционисти у енглеском
парламенту. Они могу истовремено да објављују своје ствари у пра-
вославним и спиритистичким часописима, да оправдавају католичке
 304

догмате и да описују баптистичке скупове. О таквим људима још у

прошлом столећу писао је Беранже:
"Господин Јуда је
либерал и монархист,
заГонетне је боје,
сиромашно! ума, но речит."
Хтели бисмо још да скренемо пожњу на једну чињеницу каракте-
ристичну за псеудорелигиозне издаваче - то су камуфлажни називи
њихових часописа и књига, то су лажна имена, на пример, прокатолич- ки
лист "Руска мисао", новчано потпомаган из иностранства, а тачније речено,
из Париза, отворено је лицемеран и присваја назив који не одговара
његовом усмерењу и садржају. Зар под речима "Руска ми- сао" не треба да
буде заједничка мисао већине Руса о питању односа Православља према
католичанству? Зар је овај лист наставак руске традиције по том питању?
Зар се у њему садрже принципи које су створили руски богослови? Сам
назив је клевета против руског наро- да. Ако у овој публикацији ради
неколико Руса, онда им то не даје за право да говоре у име Русије. Управо
мисли ту очигледно нису руске, већ представљају специјалну наруџбину
Ватикана. Ради разлагања Православља изнутра цењенији су противници
Православља, који формално нису раскинули са њим, од искрених
католика или проте- станата. Или сарадници листа желе да кажу: "Душа
нам је руска, а плата француска..Кад би лист кубањских козака назвали
"Немачка мисао", или би алманах руске поезије назвали "Кинеска
уметност", то би изазвало или громки смех као шала, или негодовање као
без- образлук. Ствар је једноставна: кад би се лист називао "Друштво
пријатеља католичанства" или "Католичка мисао", њу просто не би
куповали, јер по руској пословици "сиромаштво учи човека", (овде) се
подразумева духовна сиротиња (голотиња) која је изгубила своју веру и
традицију, за коју сунце излази на Западу и која је решила да назове свој
лист оним против чега се упорно бори - руском мишљу, да би читалац, као
риба мамац, загризао тај упадљиви назив и прогутао неколико примерака
бројева, пре него што се досети да га просто-на- просто обмањују, или
заиста поверује да је то глас руског богословља и исконски сан руске Цркве
да уђе у унију са Ватиканом. Сарадници листа желе да представе себе као
некакве потомке Чаадајева, за кога је јунак Отаџбинског рата Денис
Давидов рекао:
"Старих Госпођа духовник,
безначајни опат,
304 гф>

у салонима навикао
да звони на узбуну."
У осталом за разлику од Чаадајева, поједини сарадници прихватили
су се приватног посла да врше редакцију и да уређују окултне књиге и да
подмећу као религију веру у космичке цивилизације. Можда је таква
романтика такође данак времену, а можда је прековремени рад. Уопште,
за сараднике листа "Руска мисао" сунце које излази на запа- ду не само да
светли него и греје, тако да они успешно преживљавају руске мразеве.
Господо! Пре него што почнете да пишете, дефинишите ко сте!
Православни, католици или теософи? Или пак ви, као што се пева у
"Интернационали", будући да сте нико, желите да постанете све и да
насуједините у некаквој новој интернационали...

ФИНИ ОТРОВ АКАДЕМСКОГ СКЕПТИЦИЗМА

На прелазу из 18. у 19. век у православним академијама устано- вљен
је заокрет ка западној схоластици. Тај процес је почео једно столеће
раније. Професори из Украјине, стекавши образовање у католичким
школама, створили су језгро у Московској Русији. Фор- ма предавања
била је копија Запада. Када је држава пред академије поставила нове
захтеве - повисити ниво образовања до европских стандарда, тада су
почели у скоро свакој грани црквене науке да ко- ристе дела
протестантских теолога и научника. Уџбеници историје, психологије,
логике па чак и црквеног права представљали су прераде и прилагођавања
дела инославних аутора. То доба дало је низ самони- клих богослова, али
школски уџбеници и приручници углавном су представљали
компилације. Западна наука располагала је опсежном грађом, али ту је
дошло до прикривене трагедије наших духовних шко- ла, која се наставља
до сада: риба је заједно са мамцем прогутала и удицу. Православне школе
усвајале су не само фактологију него и методологију инославне науке, а у
духовним школама почела је де- формација православног менталитета.
Ауторитет Откривења био је пољуљан, критицизам се кришом увукао у
свест како професора тако и студената. Док се у Православљу кроз
црквено Предање про- веравала наука, овде се сада црквено Предање
почело да замењује аналитичким методом: оно као да је емигрирало из
духовних школа у своја последња уточишта - манастире и храмове,
препустивши место скепси која разједа душу.
 306

гф) 305

У византијским академијама био је синтетички метод учења - од

општег су прелазили на појединачно. Сада су дедукцију заменили ин-
дукцијом, из појединачних премиса желе да створе или да репродукују
целину. Вера у Предање Цркве замењена је хипотезама и теоријама. Као
пример за ово служи питање о ауторству "Ареопагитичког корпу- са".
Црква је од самог почетка објављивања ових дела њих сматрала за дела
светог Дионисија Ареопагита, првог епископа Атинског, на шта се указује
у самим" Ареопагитикама". Више од хиљаду година по- сле проналажења
"Ареопагитике" у протестантској средини настала је сумња у ауторство
светог Дионисија. Православни богослови су се у том питању задовољили
тиме што су прихватили сасвим непоуздане аргументе против изворности
"Ареопагитике", нису им додали ни један свој доказ, већ су почели да се
баве препричавањем рационалистичких хипотеза.
Чудан парадокс: предавачи и студенти духовних академија на дан
слављена спомена св. Дионисија Ареопагита чују на црквеној служби
његово прослављање као аутора књиге "О небеској и црквеној јерар- хији",
као тајновидиоца и ученика св. Павла, од кога је чуо и предао Цркви
Небеско учење. У академији се доказује да је то историјска провокација:
непознати фалсификатор скривао се под именом светог Дионисија и у току
много векова обмањивао Цркву заједно са њеним светима, који су се
руководили богословљем Ареопагита. Овде у све- сти верујућег настаје
расцеп од сумњи - коме веровати? И постепено предност задобија страна
колегија научника.
Свети Дионисије Ареопагит спада у ред најзначајнијих богослова
древне Цркве. Његов утицај на богословску мисао како Истока тако и
Запада је огроман. У његовим делима мистички опит је спојен са
беспрекорним философским формулацијама. Он је богослов у нају-
звишенијем значењу ове речи, како је богословље схватала древна Црква.
Бог је откривао Себе у његовим мистичким провиђењима и созерцањима.
Данас је он постао предмет напада од стране рационали- ста. Научна
инквизиција настоји да га лиши имена и да га потре као историјску
личност. Сада су аутора бесмртних дела у богословским круговима стали
да називају "псеудо-Дионисијем", односно лажним Дионисијем. Сам
аутор "Ареопагитике" писао је о себи управо као о Дионисију Ареопагиту,
ученику апостола Павла и Јована, првом епископу атинском и другу
свештеномученика Јеротеја и због тога термин "лаж-Дионисије" звучи као
лажљивац-Дионисије. Дакле, зна- менити "Ареопагитички корпус", који је
Црква прихватила као своје
306 ф
учење, написао је анонимни фалсификатор, састављач кривотворених
списа који је присвојио име ученика апостола Павла. По црквеним
правилима, састављање лажних списа је један од најтежих грехова, који
се кажњава одлучењем од Цркве. Настаје парадокс: испада да је аутор
"Ареопагитике" авантуриста високе класе, а његова криво- творина остаје
непримећена од таквих Светих Отаца и подвижника а уз то и ерудита, као
што су преподобни Максим Исповедник и Јован Дамаскин и други. Значи,
по мишљењу савремених теолога," Ареопа- гитички корпус" је једно од
највећихтГњижевних обмана средњовеко- вља, криминал који су тек
после више од хиљаду година успели да раз- открију научници из
протестантских кругова. Како су наши теолози могли да се сложе са
концепцијом "генијалног лажљивца" - непознато је. То је више
психолошки него историјски феномен. Ради тога треба прихватити
протестантску, рационалистичку, оземљену представу о Цркви и
оправдати језуитски морал по коме "циљ оправдава средства" - учење о
"богоугодној лажи", које је у Православљу свагда посматра- но као
провокација против хришћанске моралности и као демонизаци- ја самог
морала. Господ је рекао: "Блажени чистим срцем, јер ће Бога видети". А
како је лажљивац могао да види тајне духовног света? У опитима своје
лажне мистике он би угледао само демоне који узимају изглед анђела.
Како је такав опит могао да изрази скривено учење Цркве и како је Црква,
која има ум Христов, могла да га прихвати као своје учење? Како је Дух
Свети, који обитава у Цркви, могао сво- јом благодаћу тако обилно да
осени списе лажљивца који је погазио црквене каноне, или визионара са
поремећеном психом. Име светог Дионисија ушало је у литургику Цркве,
а литургика је непрекидно сведочанство. Како ће савремени теолози да
заповеде да се молимо аутору "Ареопагитике": "Свети свештеномучениче
Дионисије, моли Бога за нас" или пак: "Псеудо-Дионисије моли бога за
нас"? Треба рећи да се Црква моли Дионисију Ареопагиту (празник је 3.
октобра по старом календару) управо као лицу које је написало своја
бесмртна дела, мала по обиму, али велика по дубини*. Са потпуно
другачијим осећањем човек чита дело апостолског мужа, од дела
непознатог ли- ца које се потписало туђим именом, то јест које је признало
своју нечасност. Са другачијим поверењем ће читати Петокњижје
Мојсија,

* "Животје твој чудесан, а реч најдивнија, језик твој блистав, уста огњедухоно-
сна и духонадахнута, а ум твој испитан, богоблажени" (Канон св. Дионисију, песма
6); "Небеска врата прошавши духом, неизрециво си се обогатио... и обасјао оне који
седе у тами незнања" (исто, кондак); "Бестелесне умове описао јеси" (исто).
 308

*ф» 307

знајући да га је написао богонадахнути пророк, него Петокњижје као дело

временски каснијих полемиста (са амплитудом од хиљаду годи- на), који
су се потписали именом пророка и Боговидца Мојсија (види "Полемичност
Шестоднева", Ђакон Андреј Курајев). Овде се у душе читалаца, нарочито
студената, улива фини отров скептицизма, који разједа њихову веру, као
киселина метал, овде се показује неповере- ње према Цркви: како је она
могла тако лако да се обмане, зар је она у свом незнању толико дуго падала
док није "закукурикао петао са шиљатог врха протестантске цркве". Ако је
"Ареопагитички корпус" написао псеудо-Дионисије, онда је он двоструко
"псеудо", као онај који је присвојио име апостолског мужа и име
свештеномученика. И тада су почели да промичу пред очима други псеудо:
псеудо-Макарије, псе- удо-Нил, псеудо-Василије и тако даље. А коме ми
да верујемо? - Цр- кви, црквеном Предању или критици из табора
протестантизма, који је довршио разарање Цркве код себе кући? Пред
нашим богословима - рационалистима стоји алтернатива коју они
покушавају да избегну: ако су принципијелни људи, онда треба да се боре
за десакрализацију корпуса псеудо-Ареопагита, за деканонизацију аутора
као светог и убрајање његових дела у апокрифну кривотворену
књижевност или пак да "канонизују лажна имена" као допуштени
богословски метод.
Један професор ми је искрено рекао: "Лаж је коњица за спасење"
(псалам 32). Вероватно је сматрао лажљивца за коњаника, а правдољуп- ца
- за пешадинца. Но мене није зачудила његова аргументација, већ
непознавање словенског језика (овај стих псалма у преводу на руски језик
значи: "Непоуздан је коњ за спасење", односно "Не уздај се у снагу
коњице". Лажљивац или нема никакво духовно искуство, или је то иску-
ство демонско, јер лаж изопачава сазнајне моћи и способности духа.
Има речи које су изгубиле своју конкретност и постале називи не-
каквог неодређеног, мутног и истовремено страшног универзума. Једна од
њих је реч "наука". Можда ни један назив није био подвргнут таквим
спекулацијама, као ова реч. Сва антирелигиозна пропаганда водила се у
име науке, која је, као богиња правосуђа, изрицала хришћанству своју
пресуду која не подлеже амнестији. У име науке Остап Бендер је сту- пио
у јавну расправу са ксендзима (пољским католичким свештеници- ма); у
име науке беснео је Јарославски; у име науке ружно се препирао Уљанов;
у име науке Штраус је прогласио Библију за препричавање митова; у име
науке Бауер је порицао постојање Христа. Данас у име науке савремени
теолози желе да одвоје разум верујућег од саме вере, да сведу појам "ум -
нус", као јединство сазнајних моћи, на његов део
који
308 је окренут ка земљи, на логику, и да тај разум учине господаром у
области вере (као што су недавно хтели да црквеног старосту поставе
изнад свештеника и да га учине главним у храму). Рационализам у рели-
гији је двоверје: вера у Божанско Откривење и вера у сопствени разум.
То је стална двојственост не само у сфери интелектуалног познања, него
и у питањима етике. Зато је неопходно одредити шта је наука? Каква
средства она поседује? Који је њен делокруг и у чему је њена
методологија? На ова питања ми смо делимично већ дали одговор. На-
ука иде од појединачног ка целом (целовитом). Научно мишљење је
аналитичко. Оно се ослања на низ података које прихвата као аксиоме и
на њима заснива уопштавања у виду хипотеза. Недостатак података
надокнађује се сопственим нагађаШта; умовањима и претпоставкама.
Најнепоузданији критеријуми су у историјској науци. Док у области
физике експеримент може да буде поновљен и чињеница установљена, то
историјску чињеницу у суштини није могуће репродуковати и зато је
створена изрека: "Нико не лаже тако много као историчар". Бела ме- ста
историје испуњавају се претпоставкама, уобразиљом и фантазијом.
Случајно откриће може да преокрене сву створену представу о овим или
оним историјским догађајима. Археолошка ископавања су нам до- казала
да се много тога што је сматрано за област митова и легенди, по- казало
као реалност и веродостојност. Многи археолошки споменици потврдили
су оно о чему је било писано у Библији и што је неосновано порицано од
критичара. Почетак науке је трагање у коме се налазе елементи сумње.
Почетак религиозног гносиса је страх Божији. Религи- озно познање иде
од општег ка појединачном; научно - од појединачног ка општем. Али
пошто предмет и појаве не могу да буду исцрпљени њиховим својствима
и спољашњим манифестацијама, то је сваки опит недовршен и последњи
закључци науке не могу да се сматрају конач- ним. Са појавом нових
чињеница мењају се и обарају пређашње хипоте- зе. Историја науке је
гробље хипотеза. Приликом изучавања историје, философије,
књижевности и религије, материјалистичка наука, по правилу, са веома
малим изузетком, полази од еволуционе концепције, теорије еволуционог
развоја, у којој се садашњост ослања на прошлост као на свој нижи степен
и служи као градилиште за будућност, у којој се развој одвија
посредством подражавања, позајмљивања и усаврша- вања већ
постојећег материјала. Овде је главни метод наћи сличност, а затим је
разматрати као доказ заједничке основе за позајмљивања и као схему
порекла. Сва историја културе и религије представља се као пут реформи
и усавршавања, као пут од простог ка сложеном, од оскуд-
 310

гф) 309

ног ка обилном, од лошег ка бољем. Научно мишљење је непрекидно

тражење материјалних супстрата. Овде, у историјској науци је недоста-
так објективних критеријума, оскудност очигледних чињеница, њихо- ва
замена непоузданим подацима и сведочанствима заинтересованих лица,
фрагментарност факата и бескрајна могућност грађења разних хипотеза и
теорија на основу њих. Међутим, кад је у питању псеудо- Дионисије наука
не располаже чак ни минимумом уобичајеним за њу. Овде се "икс" изводи
из "икса" и хипотеза из хипотезе, тако да главни фактор остаје сопствена
уобразиља аутора. Обично савремени теоло- зи говоре: "Дионисије као
аутор "Аеропагитика" није могао да живи у 1. столећу: то је "доказала
наука" - са истом увереношћу са којом је Остап Бендер почео јавну
расправу речима: "Бога нема, јер је то меди- цински факат". Но кад их
упитате: којим конкретним доказима распо- лажете и можете ли их
набројати у форми теза, тада се ратоборност смањује и они почињу да
говоре у опрезнијој форми. Хоћу да покажем да чак и са позиције
рационалистичког мишљења њихови аргументи нису одрживи пред
озбиљном критиком, већ су данак духу времена. Најважнији је аргумент:
"Дионисије Ареопагит пише о монаштву, али само монаштво настало је у
4. веку". Одговор: је монаштво је постојало свагда као религиозни
максимализам. То је нарочита потреба човека да посвети свој живот Богу,
то је усредсређење духовних снага на оно најважније. Већ у древној
персијској религији постојало је монаштво, а реч монах значила је "онај
који тражи јединство". У будизму видимо развијену установу монаштва
са формираним ритуалима иницијације, давањем новог имена и формом
(ношење жуте одеће).
Традицију да се мењају имена у вези са нарочито важним догађа-
јима живота човека срећемо код разних народа: познати су случајеви
промене имена апостола. У старозаветно доба, по сведочењу Филона, у
Синајској пустињи живели су монаси - терапевти, који су се заједно
окупљали на молитву. У пећинама Кумрана око Мртвог мора оснивали су
своје манастире старозаветни монаси - есени. Завети монаштва код свих
народа, па чак и религија, имали су запањујућу сличност: то су
безбрачност, добровољно сиромаштво, повлачење од света, молитвено
тиховање, послушност својим учитељима. Запазимо да се потреба за
монаштвом као свецелом посвећивању Богу пројавила чак и у рели- гијама
и конфесијама које формално поричу монаштво. У Корану је написано: "У
исламу нема монаштва", али ту се, без обзира на видљиву забрану,
монаштво пројавило у форми дервишких редова. Споменимо још једну
изразиту појаву: реформаторски покрет је имао јако изражен
антимонашки карактер, а већина манастира у оним земљама где су
протестанти преовлађивали, била је уништена. Идеолог и вођа проте-
стантизма Мартин Лутер демонстративно је скинуо са себе монашку
одежду и оженио се игуманијом једног женског манастира. Но чак ни у
тој средини тежња ка монаштву није могла бити у потпуности угуше- на,
и у XX веку почеле су да се појављују својеврсне монашке заједнице
протестаната. Још пре Рођења Христовог у Кини је било много таои-
стичких манастира (следбеници Лао-Цеа). Монаштво у виду пустино-
житељства било је распрострањено у древној Индији: сматрало се да је за
брамана, после рођења сина, најдостојнији начин живота одлазак у
пустињу. Обичај је налагао да се растави са супругом, да подигне колибу
у шуми и да води монашки начин живота. Све ово сведочи да је
хришћанско монаштво већ имало своје претходнике. О безбрачности и
нестицању Христос је учио у виду савета, и није било могуће да Њего- ве
речи не нађу своје следбенике. У књигама "Апостолскихустанова", које
воде порекло од светог Климента, епископа Римског, говори се о поретку
причешћа. Најпре су се причешћивали свештеници, затим цр-
квенослужитељи, после њих - монаси, називани аскетима, а тек затим
мирјани. Ти људи (аскете) обично су живели у приградским насељима
или на усамљеном месту, понекад - појединачно, понекад - у заједни-
цама, и зарађивали су за живот радом својих руку. Као што се види из
апостолских установа, било их је толико много, као да су предста- вљали
посебан духовни сталеж у Цркви, у којој су уживали нарочито
поштовање: у агиографској литератури има многобројних података о
манастирима из II и III столећа. Стога је изјава да Дионисије Ареопа- гит
није могао да пише о монаштву, које тобоже у то време није посто- јало,
заснована на погрешном разумевању. Освит монаштва у IV веку никако
није био рађање или почетак монаштва, него је за собом имао, ако
говоримо о хришћанском монаштву, тровековну историју. А ако
говоримо о монаштву уопште, онда је оно древно као и сам свет.
ДруГи пршовор: "Дела под називом "Аеропагитика" нису каракте-
ристична за хришћанске писмене изворнике I столећа."
ОдГовор: Споменици те писмености били су уништени у доба тро-
вековних гоњења. Осим Новог Завета до нас је доспело само неколи- ко
дела која по времену спадају у I столеће, као некрлико предмета
сачуваних после пожара у кући. Зато за упоређивање дела Дионисија
Ареопагита са њему савременим писменим делима просто нису сачува-
ни материјали. Ипак, имамо посредне доказе о покушајима стварања
богословских система у периоду у коме је хришћанство излагано у фи-
 312

ф 311

лософским категоријама. У првој глави своје апологије хришћанства

("Пет књига против Целса") Ориген пише да је већ од доба апостола Свето
Писмо било подвргавано јелинској, то јест философској интер- претацији.
Опсежна гностичка литература II века, у којој је широко примењивана
античка философија, нарочито платонизам, по сведоче- њу гностика, води
своје порекло од Симона Гатара - савременика и противника апостола.
Гностичка књижевност је покушај интелекту- алаца антике да створе
универзални систем у коме се хришћанство интерпретира у категоријама
философске еклектике и мистеријских представа.
Трећи пршовор: "Триадички систем јерархије, како је представљен
код Дионисија, још није дефинисан у I столећу. Триаде у теологији ка-
рактеристичне су за Прокла Диадоха (V век по Рођењу Христа)."
ОдГовор: Посланице Игњатија Богоносца сведоче да је таква је-
рархија постојала већ у I столећу. Поред тога, у Старом Завету храмов- на
јерархија је била тростепена: левит, свештеник и првосвештеник
(архијереј). Можемо да нађемо триаде у античкој, јелинистичкој и
хиндуистичким религијама. Грчко-римски пантеон поделио се на хе- роје
(полубогове), богове и врховно божанство. У хиндуизму постоји
универзална триада - тримурти. Она представља три персонификова- на
модалитета апсолута. Три је био свети број не само код хришћана, него и
код питагорејаца и платониста, иако су они уносили у њега други садржај.
Тврдња да триадичност јерархије није карактеристич- на за прво столеће,
не одговара стварности*.
Четврти пртовор: "'Аеропагитички корпус' није био познат у VI
столећу (тачније, 522-523 год.)."
ОдГовор: Већина споменика древне хришћанске књижевности не-
стала је без трага, али то никако не доказује да они нису постојали. Не- ке
књиге су биле пронађене у далеко дужем периоду, него што је пет
столећа. Тако је "Учење дванаест апостола", које временски спада у II
столеће, по мишљењу самих научника-рационалиста, било откривено тек
у XIX веку. У току неколико столећа чинило се да су изгубљени "Књига
Еноха" и "Пастир" светог Јерме. У сваком случају, у VI веку требало је да
буде више сведочанстава о истинитости или неизворно-

* "...Описавши све Ашелскечинове и њиховатајинствена блистања, богомудри. Тиме

и нижу јерархију саставивши, ка свеопштем све си узвео јединству, јерарше
Дионисије" (Служба свештеномученику Дионисију, еп. атинском; сједален). Овде
се спомињу две књиге св. Дионисија: "Небеска јерархија" и "Црквена јерархија".
сти
312 "Ареопагитичког корпуса", а такви ерудити, као што су Максим
Исповедник и Јован Дамаскин прихватали су га као дело апостолског
мужа. Треба се сетити какав су педантан рад на текстовима обављали Оци
Васељенских Сабора, да би разјаснили њихову веродостојност и одсуство
интерполација, и тек затим су своја дела заснивали на њима. Текстове
Дионисија сачували су и представили Сиријци, који су се при- државали
монофизитизма на самом врхунцу монофизитских спорова у двадесетим
годинама VI столећа, и зато је требало да изазову посебну опрезност и
најбрижљивију проверу од стране православних теолога. Ми више не
говоримо о религиозним интуицијама таквих светитеља као што је Максим
Исповедник, јер то савремени богослови - рациона- листи не схватају
озбиљно. Треба рећи да је спор о "Ареопагитикама" настао у
протестантским круговима који су одавно раскинули са цр- квеним
Предањем. Дакле, по мишљењу савремених теолога - рациона- листа,
Црква је "преспавала" псеудо-Дионисија и њу је пробудило тек
кукурикање петла из Тевтоније?
Пети пршовор: "У I столећу још није постојала Тајна Миро-
помазања."
ОдЈовор: Помазање јелејем свештеника и царева постојало је још у
Старом Завету. А по речима апостола Петра, хришћани представљају "род
изабрани и царско свештенство". Апостол Јован Богослов у својој
посланици говори о благодатном помазању. Сама реч "хришћанин" не
значи само следбеник Христов, него и помазаник. Зато такав аргумент од
стране критичара Дионисија изазива чуђење.
Шести пртовор: "У књизи "Небеска јерархија" видимо јерархију са
девет чинова која није сачувана у делима отаца IV века."
ОдГовор: Дионисије Ареопагит у истој књизи упозорава да пише о
анђелима, прилагођавајући се могућностима човековог разума. Он истиче
оно најважније, али уопште не тврди да је дао сасвим целовиту слику
анђелског света. Код отаца IV столећа не налазимо радове спе- цијално
посвећене ангелологији, али њихово знање о анђелима дато је у
проповедима које се тичу пре свега сотириолошких питања.
Седми пртовор: "Између дела неоплатоничара Прокла Диадохг
(друга половина V столећа) и "Аеропагитика" постоји сличност која
допушта да се говори о позајмицама аутора "Аеропагитика" узетих из дела
Прокла и друге неоплатоничке литературе."
Главни удар критичарског обрушавања, управљеног против из-
ворности "Ареопагитика", јесте указивање на извесну сличност изме- ђу
Прокла Диадоха и дела светог Дионисија. Око тог аргумента дигла
 314

се таква галама од речи, као приликом проналаска налазишта злата на

313
Аљасци. Речи "наука је доказала" почеле су да трепере на страницама књига
са интригирајућим насловима: "Тајна Дионисија" и тако даље. Треба рећи
да су књиге рационалиста које се односе на ово питање - иста песма,
понављање већ реченог. И ако су позајмице Дионисија од Прокла веома
сумњиве, то су међусобне позајмице антидионисиј- ских аргумената међу
научницима-рационалистима несумњиве. Нова истраживања представљају
у већини случајева композиције варијанти једних те истих идеја. Такозвана
научна критика у току неколико де- сетина година представља тапкање у
месту. Тврдимо да су средњове- ковни ерудити не само светоотачког, него
и схоластичког периода, познавали философију платонизма и
неоплатонизма знатно дубље и боље него савремени научници и теолози.
Зар Максим Исповедник, Јован Дамаскин, Михаил Псел и западни
схоластичари, међу њима и Ериугена - преводилац Дионисија, и Тома
Аквински, способни да ци- тирају напамет читаве трактате како древних
отаца тако и философа, нису могли да увиде позајмице, ако су имале места
код Дионисија, као и везе између неоплатонизма и "Ареопагитика".
Какве идеје је могао да позајми Дионисије од Прокла? Концепције
Прокла не излазе изван граница многобожачког пантеизма. Његова
теокосмогонија запањујуће подсећа на хиндуистички тримурти. Код
Прокла су три ритма апсолута:
1) излажење из себе; 2) пребивање у модусу космоса; 3) повлачење или
враћање самоме себи. У хиндуизму три су ритма апсолута: ствара- ње
(Брама), одржавање (Вишну) и разарање (Шива). Сличну слику можемо да
нађемо код платоничара а делимично и код гностика: 1) плирома (пунота),
апсолут, чија свест садржи божанске идеје; 2) изла- зак божанских идеја из
плироме и образовање космоса; 3) космички пожар који уништава небо и
земљу, и космос се распада.
Код пантеиста апсолут се оваплоћује, код Дионисија апсолут ства- ра,
остајући непромењен. За пантеисте Тројица је - промењиво стање апсолута,
за Дионисија - Биће у три Ипостаси. За пантеисте свет ви- ших духова -
елохима, еона, архоната - је изливање божанства, њего- ва еманација. За
Дионисија то је стварање личносних духова - анђела, који чине небеску
јерархију. Код пантеиста је принцип једносушно- сти између творца и
творевине, код Дионисија - подобосушност као принцип узвођења
створеног ка Саздатељу. Код пантеиста екстаза је осиромашење свести, код
Дионисија усхођење духа ка Богу. Код пантеиста спасење је свлачење
материјалности и ослобођење од ње,
код Дионисија - обожење личности човека као душевно-вештаствене
монаде.
Овде нам постављају питање: Указујући на сличност фрагмената
Дионисија и Прокла (који по нашем мишљењу ништа не доказују, јер се
може наћи фрагментарна сличност између било којих фило- софских
система), савремени рационалисти тврде да је Дионисије по- зајмљивао
од Прокла, што значи да није могао да живи у првом веку - пре Прокла.
А зашто Прокл у том_сдучају није могао да позајмљује од Дионисија?
ОдГовор: Мада поричемо теорију позајмљивања на основу слично-
сти као погрешну теорију на којој се темељи такозвана митологичка
школа библијске критике, која се научно и морално одавно истроши- ла,
ипак ћемо се потруди да одговоримо на наше питање.
За нас лично проблем уопште не може да настане, јер су свети
поседовали сазнајне способности недоступне за нас, оно што називамо
прозорљивошћу, приближавањем спољашње речи унутрашњем лого- су,
виђењем будућности, даром општења са духовним светом и тако даље.
Ми само расуђујемо, а они су видели, штавише, не само видели, него и
провидели (предвиђали, пророковали). Благодат Божија која је обитавала
у њима неизмерно је проширивала хоризонт њиховог позна- ња. Кад су
снисходили до философске терминологије, то је било само ради тога да
нам она постане разумљива. Овај натприродни гносис (знање) пророка и
светцх наши теолози не оповргавају отворено, јер би их иначе могли
оптужити за скривени атеизам и позитивизам, већ га једноставно
игноришу и дела светих разматрају по мери сопствених интелектуалних
могућности.
У XIX столећу у доба необузданог рационализма и критицизма вера
у библијску хронологију и ауторство њених књига у научним кру- говима
је сматрана за незнање. Скоро сваки професор хуманистичких наука у
Немачкој сматрао је својом дужношћу да напише рад на тему библијске
критике, ослањајући се на асирско-вавилонске и хиероглиф- ске
споменике Египта и Кине. Међутим, та гомила хартије, која се чинила
последњом речју науке, показала се као макулатура (стара хартија за
прераду, безвредна литература - нап. прев.). Многобројна имена тих
аутора давно су заборављена, а Свето Писмо је остало као стена
насаломива за ројеве термита.
Методе антибиблијске критике буквално су произвеле пристали- це
хипотезе о псеудо-Дионисију. Разуме се, они,су читали у катихизи- су, а
можда и научили напамет библијске текстове о благодати и ње-
 316

*ф> 315

ним својствима. Али када говоримо о озарењу светих Духом Светим, у

Коме су они шире и даље од нас видели не само духовни свет него и
човечију историју, у њеним узроцима, појавама и перспективама, тада
савремени теолози бивају зачуђени нашом "наивношћу". Ако су довољно
учтиви рећи ће: ови аргументи нису научни, а ако нису учти- ви и често
гледају телевизију, одговориће да су то "бапске приче", а не озбиљан
разговор.
Питање: Зашто наши теолози не могу да претпоставе да су па-
гански философи првих векова по Рођењу Христовом нешто позајм-
љивали од хришћана. Међутим, краткотрајна паганска ренесанса за време
Јулијана Одступника говори нам о томе да је римско паганство
(многобоштво) у својој организационој структури много тога позајм-
љивало од хришћанске Цркве. Јулијан Одступник је спровео реформу у
реорганизацији паганског свештенства (жречева) по узору на њему мрску
хришћанску Цркву.
ОдГовор: Чини нам се да основа таквог приступа није фактологија,
него психологија. За рационалисту мистика представља духовну помр-
чину (незнање) разума, а пагански философи са њиховом логизацијом и
класификацијом, са бескрајним конструисањем система, блискији су
њиховом сопственом интелекту. Зато су они уверени да хришћани нису
способни за озбиљну умну продукцију, да је вера - придавање аутори- тета
већ одавно познатом и откривеном, и траже корене богословља у самом
паганству, само реформисаном. Зато за њих нема светог Ди- онисија, него
постоји псеудо-Дионисије као хришћански асимилатор а делимично и
реформатор идеја Прокла Диадоха. Али по нашем мишљењу објективне
чињенице говоре о другом. Сам неоплатонизам као поглед на свет не
излази изван граница класичног платонизма. У њему је само ублажен
платонистички дуализам духа и материје. Код неоплатоничара нема
ниједне идеје која се у овој или оној варијанти не би налазила код
платоничара и питагорејаца, а философска разрада платонизма одвијала
се под утицајем хришћанства. Наведимо следећу чињеницу. Оснивач
неоплатонистичке школе је Амоније Сакас. То је трагична личност, он је
апостата (одступник) као и његов будући, више политички прејемник -
Јулијан Одступник; то је бивши хришћански богослов и катихизатор, исти
познавалац философије као и Климент Александријски. Није нам познато
зашто се Амоније одрекао Христа и прихватио незнабоштво. Али
несумњиво је да он није само познавао, него је и брижљиво изучио древне
хришћанске писане споменике. У тој школи истовремено су учили
Плотин - најчувенији неоплатоничар
316 гф>

и Ориген. Овде можемо да претпоставимо постојање инерције антич- ког

еклектизма који тежи да асимилује идеје хришћанства да би обо- гатио
систем неоплатонизма. При том неоплатонизам наступа преко Амонија
Сакаса у улози опонента и, у исто време, прејемника низа хришћанских
идеја. У једном од древних рукописа грузијског филосо- фа XII века
Јована Петрица постоји натпис о томе да је Дионисије Ареопагит оставио
философима-евеја дела и да су то искористили па- гани - философи, не
указујући на његово име. Тај натпис је анониман и он је више илустрација
него доказ, али говоримо о томе да је у доба када је било више извора,
изгубљених у следећим вековима, постојало традиционално гледиште о
томе да Дионисије није написао своја дела под утицајем паганских
философа, већ да су се они користили њиме, као осе туђим медом.
Ако упоредимо стил Дионисија и Прокла увидећемо да је језик
Дионисија тежи, али дубљи. У њему се осећа созерцање предмета и
поглед који као да га обухвата са свих страна. Овде је расуђивање за-
сновано на созерцању, овде датост није плод расуђивања, него виђења
тајни. Стил Прокла је лакши и јаснији. У поређењу са Дионисијем,
његова мисао се креће током логичких поставки. У његовом језику
одражава се ум математичара и систематизатора, он је површнији од
Дионисија, али истовремено јаснији, уколико је логика, заснована на
силогизму, јаснија од мистике. Обично, касније позајмљивање иде пу-
тем усавршавања спољашње форме и систематизације. У том погледу
Дионисије има предност над Проклом Диадохом. Уосталом, има још
једна варијанта. Дионисије и Прокл могли су да користе заједнички из-
вор, то јест већ постојећу терминологију, а не да је позајмљују један од
другога. Уопште, ми смо присталице мишљења да садржај рађа форму и
терминолошки језик, а да је тражење сличности у делима древне књи-
жевности са циљем откривања позајмица често слично спорту: шта
потиче од чега - ромб од четвороугла, или четвороугао од ромба.
Осми пртовор: Аутор "Ареопагитика" је увео у философију но- ву
логичку теорију, звану "дијалектичка негација".
ОдГовор: "Дијалектичка негација" се састоји у томе што се две тезе,
које се међусобно поричу, спајају преношењем одређеног пред- мета у
категорију суперлатива, на пример:
Бог је биће.
Бог је небиће.
Бог је надбиће.
Могуће је представити "дијалектичку негацију" у сложенијој форми:
 318

317

Бог није биће.

Бог није небиће.
Бог је надбиће.
Критичари ауторства светог Дионисија тврде да је у VI веку дија-
лектичку негацију увео у философску употребу псеудо-Дионисије. На то
су следили приговори од стране историчара философије, међу њима и
учених рационалиста, и то: дијалектичку негацију употребљавао је св.
Атанасије Велики ("Бог се не може назвати бићем, јер се бићем називају
његова створења: Бог је надбиће"). Дијалектичке негације је користио
Плотин у својим "Енеадама" (III век). Дијалектичке негације широко су
примењиване у ведској философији ("Упанишаде"). Стога, дати аргумент
је заснован на погрешном разумевању и данас се сматра већ застарелим
оружјем. Међутим, наши савремени теолози још увек могу да га
механички преписују из литературе 40-их година.
Да ли наши богослови-рационалисти верују да је у светим под-
вижницима обитавала благодат Божија - Дух Истине, чији је један од
дарова способност разликовања духова, дар да се истина раздваја
(разликује) од лажи? Верују ли они да је ум подвижника поседовао већи
духовни видик, а срце дубљу интуицију од умова и срца оних који се нису
успињали по степенима духовне аскезе? Зар нико од отаца, који су се у
својим богословским делима ослањали на Диони- сија Ареопагита или су
писали коментаре на дела Дионисија, није осетио душом просветљеном
благодаћу и није схватио умом који је достигао високи степен
савршенства, да их је обмануо талентовани фалсификатор?
Када је Јован Златоусти писао своја чувена тумачења на ап. Па- вла,
тада је његов ученик Прокл видео ап. Павла који је наднесен над главом
Јована, овоме откривао шта треба да пише. Зар тако великим
подвижницима, као што је Максим Исповедник - мученик од стране
јеретика, и архијерејима, као што је Григорије Палама, кога су назива- ли
"сином божанске светлости", није било откривено да аутор "Арео-
пагитика" уопште није Дионисије Ареопагит, свештеномученик првог
века коме су се они молили, него мрачна силуета историје - инкогнито,
који је умотао своје лице плаштом. Зар они, бавећи се делима Диониси- ја
Ареопагита, нису подозревали да у својим рукама држе апокрифе,
састављене од талентованог фалсификатора - отимача апостолског имена.
Духовни ум има способност непосредног проницања у суштину по-
јава и виђења оног што је скривено од телесних људи. Наши богослови
318 гф>

ово не оспоравају, али у стварности они игноришу ову способност све-

тих, и мислим да ће им се наш аргумент учинити сувише наивним и, у
најмању руку - ненаучним.
Разуме се и светитељ може да греши када у молитви не пита Бо- га
или недовољно пажљиво ослушкује глас благодати и замењује га
човечанским расуђивањима. Али овде је другачија слика: греше ли сви
свети током хиљадутодина? Греши ли Црква која чува име све-
штеномученика Дионисија као великог учитеља и тајновидца у своме
Предању?
Ако свети Дионисије као творац "Ареопагитика" не постоји, онда се
ви, кад читате канон у Минејима* посвећен њему, молите празном месту,
као некој рупи у црквеном зиду. Ипак, мислимо да је о овоме довољно
речено.
Пређимо сада на друго питање, шире него што је личност Диони-
сија Ареопагита. Може ли сличност да се сматра као доказ за позај- мице
и подражавање? У књижевности народа света, укључујући фило- софску
литературу, могу се наћи запањујуће подударности, без обзира на то што
њихови аутори нису могли да знају за дела других. Али те идеје и
представе кришом им је казивало друго - сродство човечијих душа, пред
којим живот поставља слична питања и проблеме.
По принципу сличности антибиблијска критика је сматрала сваки
стих Светог Писма компилацијом и позајмицом из других извора: еги-
патских, сумерских, вавилонских и тако даље. Ту је модел мишљења
еволуциониста који виде свет из свога посебног угла, а научна методо-
логија је тражење сличности и аналогија на којима они граде хипоте- зе.
Библијска критика је налазила фрагментарну сличност са Јеванђе- љем у
системима Лао-Цеа, Конфучија и Буде, али време је показало како су
непоуздане и хипотетичне све те поставке и како се оне брзо стварају и
исто тако брзо побијају.
Савремени богослови прихватили су веома сумњиву мисао Хомја-
кова: "Није најважније ко је написао, него шта је написао. Стога, ако се,
на пример, покаже да посланица ап. Павла припада другом лицу, ти-

* "Од Павла Божанственог научен... благодаћу Божијом обасјаван умом про-

свећеним и душом Небеских (умова) сјај удостојио си се да видиш..." "...небески
познавалацтајни и благовесник већ биојеси"... (из канона св. Дионисија,прва пе-
сма). Црква сведочи да је светом Дионисију тајне Божије открио апостол Павле, и
да је он сам, просветљен благодаћу, созерцавао анђелски свет. Али савремени
теолози сматрају да је некакав псеудо-Дионисије позајмљивао од Прокла Диадо-
ха - незнабошца и противника хришћанства.
 320

ф 319

ме се ништа неће изменити у црквеном Предању". На тај начин Цркви се

истовремено приписује непогрешиво утврђивање истине, са чиме се
слажемо, и склеротично памћење имена, с чиме се на слажемо.
Име означава личност и уопште није свеједно да ли је то написао
првоврховни апостол који је био узнесен Духом Светим до трећег неба и
чуо неисказане речи, или је то дело било омашком, а можда и смишљено,
приписано апостолу. Откривење је глас Духа Светога, али у исто време
Откривење се даје пре свега оној личности која сама може да га прими.
Аутори Новог Завета су - пре свега Сам Господ, а затим Његови ученици,
преко којих је ово Откривење дато свету. Оно је требало да прође кроз
њихов ум просвећен благодаћу, да испуни њихова срца очишћена од
страсти и да се изрази у њиховој спољашњој речи, јер благодат не брише
личност, ни индивидуалност човека. При том се просветљује свест и
осећања постају тананија и ду- бља. Човечији дух се повезује са
Откривењем. Другачија откривења, демонског карактера, била су код
незнабожаца, када је човек западао у бесвесно стање и постајао медијум
других сила, не схватајући шта се с њим догађа и ко у њему говори. Зато
нам је веома важно и није нам свеједно ко је написао посланице апостола
Павла које предста- вљају једну трећину Новог Завета. Још је
неприхватљивија за нас свесна обмана, лажни документ и кривотворење
туђег потписа. Лаж деформише човекову свест, цепа је, помрачује и
онечишћује срце. Зато ће Откривење које је добијено од лажљивца носити
демонски карактер, а његовом учењу о Богу и истинама хришћанства биће
примешан мутни талог лажи. Истински светитељи одмах осете ту духовну
лаж, као што је преподобни Пахомије осетио да му се није јавио Христос
него демон у лику Христа, и да је то кривотворина под привидном
сличношћу.
Наш аргумент може опет да се покаже као ненаучан. Али ипак ми се
обраћамо људима који треба да буду учитељи хришћанства, носио- ци
вере и настављачи мисије Отаца, у ма каквом виду служења Цркви она
била. Када су чувеног Фарадеја упитали како може да спаја веру и науку,
он је одговорио: "Када отварам двери собе за молитву, тада затварам врата
лабораторије; када долазим у лабораторију, тада затва- рам двери собе за
молитву". То јест, он је посведочио двојственост свога мишљења и
истовремено показао да религиозно и научно мишљење теку на
различитим плановима и на различитим нивоима. Али Фараде- ју је то
било лакше да каже: за њега је физика била експериментална наука, а
метафизика - екстатичност (он је био члан екстатичке секте и
320 ф
имао је звање "пророка"). Али шта ће да чине наши теолози? Зар они,
улазећи у храм, сигурно затварају врата академије, а долазећи до врата
академије, затварају двери храма?
Али зна се да је духовна академија пре свега опширни комен- тар
онога што се дешава у храму. Какву двојственост они уводе у свест
ученика и студената! Какав критички однос према црквеном Предању
изазивају, и према томе, према свецелом Откривењу. Пред-
револуционарне године показале су нам шта значи рационализам у
религији: то је скепса која се претвара у протест против религије. И ево
мрачне слике: ученик богословије који пуца у епископа; учитељ
богословије који је ножем убио ректора; ученици богословије који
штрајкују 1905 године; бегунци из богословија који су постали вође
револуције и идеолози атеизма. Уместо јачања вере, рационализам њу
замењује хладном аналитиком. Предање Цркве неприметно се за- мењује
непоузданим хипотезама које се издају за научне истине, и на крају
крајева, Предање се од највишег критеријума истине претвара у збирку
легенди потребних народу, али сасвим непотребних "аугури- ма" (жреци
који су тумачили вољу богова и предсказивали будућност према
понашању птица (кликтање, лет итд.), а преносно - тобожњи
посвећеници у тајна знања. - нап. прев.). При таквом стању ствари подвиг
човека је да сачува веру и стави вечни глас Цркве изнад раци-
оналистичких хипотеза и декадентних парадокса у богословљу - свим
тим изумима и открићима, која се појављују и пуцају као мехури на
површини воде. Кад у прозору настане пукотина, тада топлота излази из
собе по веома хладном дану. Кад се у вери образује пукотина, тада
топлота Духа Светог излази из душе човека, његово срце се хлади,
религија прелази у област разума и постаје исто тако туђа души као и
философске апстракције, а потом туђа и самом уму, јер ту религија губи
ослонац у логици, и у унутрашњем доживљавању благодати као
сведочењу духа.

О ВАСПИТАЊУ ДЕЦЕ
Почећемо са опште познатим истинама. Кад биљку не заливамо, она
вене и сахне. Кад биљку заливамо обилно, тако да се њен корен све време
налази у води, она трули и такође пропада. Нажалост, не- ки родитељи
заборављају да детиње душе имају пОтребу за разумном строгошћу и
разумном нежношћу. Недостатак или сувишак једног или другог
подједнако квари њихове душе.
 322

*ф> 321

Прва грешка је као кад неумешни баштован потапа младе издан- ке

у воду - то је култ детета. Оно постаје некрунисани цар породице, његове
жеље се без поговора испуњавају, а родитељи сматрају за нај- тежи
преступ кажњавање детета или само ускраћивање њему било чега. Дете
сматра да су родитељи створени због тога да би му служи- ли. Касније ће
оно захтевати исти однос према себи, који се грани- чи са паганским
поштовањем идола. Дете размажено нежношћу и пажњом, кад се судари
са животним тешкоћама, биће неспособно да процени самога себе, чиниће
му се да је сав свет неправедан према њему, да се његови тобожњи таленти
смишљено игноришу и да су изнад њега постављени људи, ништавни и
достојни презира. Живот таквог детета најчешће је непрекидни конфликт
са средином која га окружује и некакав скривени перманентни рат са
својим колега- ма па чак и са сопственом породицом. У детињству су му
родитељи нехотице усадили у главу мисао да треба да буде средиште
брига и пажње, али га живот неугодно изненађује својим лекцијама и
стално га избацује на периферију, а у ствари - на своје место, и тај човек
скупља у свом срцу увређеност и бол. Дете које се научило само да узима,
а да не даје ништа у замену, које је навикло само да упија туђу топлину,
најчешће постаје егоиста, а родитељи постају прве жртве његове
бездушности. Они су сами избрисали своју личност пред де- тетом и
научили да гледају на себе као на инструмент његове воље и жеља.
Источни народи имају веома жалосну пословицу: "оца и мајку до краја
гледаће немили син". Ако су родитељи богати, "обожавано", а
једноставније речено, претераном пажњом размажено дете, насто- јаће да
претвори у злато чак и њихову крв, а ако су сиромашни, забо- равиће да
они постоје и сахраниће их у своме сећању пре него што им кости буду
спуштене у гроб. Пуноту и срећу живота пружа љубав. Одгајивши своје
дете као егоисту, родитељи су га самим тим покра- ли и лишили
најважнијег - умења да воли и учинили су његов живот баналним, празним
и дубоко несрећним. Ови родитељи сматрају да су учинили за своје дете
све што је могуће, а у ствари поступили су као његови најљући
непријатељи. А како често размажена, самовољ- на и страсна душа постаје
паразит за своје ближње или тражи нова уживања у пороку.
Друга грешка. Родитељи лишавају своју децу љубави и нежности.
Они наступају као строги контролори целокупног његовог живота.
Њихова правила су - забранити и не допустити. Сваку самосталност
детета они схватају као потенцијалну опасност и сматрају да су ду-
322 ф
жни да руководе сваким деловањем и сваким поступком, да се у све
мешају и да свему дају своју оцену. Дете се осећа као у полицијском уреду
где не сме ни да помакне руку да не би добио оштру опомену, као
ударшуфУТ0М- Родитељи разговарају с њим тоном безгрешног пророка
и уверавају да је то стално психичко насиље највеће добро за дете, за које
ће он њима благодарити целог живота.
Такво васпитање може да створи два типа људи. У првом случају то
је човек са угушеном иницијативом. Њему је тешко да донесе било какву
одлуку, он очекује да му заповеде, у њему је вечита бојазан, ве- чити страх
од грдње и повике и од тога да ће груба рука продрети у његову душу. Овај
човек се лако потчињава другоме, ономе ко има јачу вољу, чак штавише:
он тражи оне који би за њега донели одлуку. Кад је човек много година
провео у затвору, после тога може да осети страх од слободе. Њега плаши
простор иза капије затвора, на који је забора- вио, будући да је био стрпан
у затворску ћелију. Било је случајева када такви затвореници нису могли
да живе у свету и поново су настојали да се нађу у затвору. Обично
родитељи са надменим мишљењем о себи постају полицајци према свом
детету, гуше га и сламају његову нејаку вољу и чине га такође створењем
без воље за живот, које се стално колеба. Док у првом случају родитељи,
који гуше своје дете у прете- раној нежности и пажњи, задовољавају
страст душевног сластољубља, то у другом случају родитељи-насилници
задовољавају страст свога властољубља на рачун детета. Али осим
безвољних људи, од таквог вас- питања могу да израсту исти такви тирани
који као да ће компензовати ропство свог детињства истом таквом
психичком тиранијом над други- ма и који ће се, због увреда претрпљених
од својих родитеља, накупље- них у подсвести, светити својој породици
или потчињенима у служби. Умешност васпитавања детета једна је од
највиших уметности за коју пре свега треба васпитавати себе и учити дете
личним примером. Али ово умеће многи родитељи су претворили или у
некакву љубавну игру, или у непрекидни рат са својим дететом, као са
непријатељем.
Јапанци имају пословицу: "Подједнако је сурово размазити дете или
га истерати из куће". И у једном и у другом случају дете ће се осећати
одбаченим и занемареним у овом свету. Има родитеља који непрекидно
говоре о својој деци: "Посветио сам свој живот теби, жртво- вао сам за
тебе своју срећу", као да хоће да дете учине вечитим дужни- ком са
рачуном који никада не могу да плате. Дете може оправдано да упита: "А
ко је тражио од вас да због мене жртвујете своју срећу? Ја уопште нећу да
будем у улози преступника који је одузео срећу својим
 324

родитељима". Онај ко воли, са радошћу дарује другоме. Када родитељи 323

коре своје дете због мајчиног млека које је сисао, због гаћица које су му
куповали као да испостављају рачун за то колико их је оно коштало, тада
човек жели да сакупи све што је добио, да то донесе својим родите- љима,
врати им и каже: "узмите своје и дајте ми само једно - слободу од вечног
робовања вашој брижности и доброчинствима".
Сада ћемо размотрити духовни аспект овог проблема. Свети Гри-
горије Богослов је рекао: "Тело је од родитеља, а душа од Бога", зато што
родитељи воле своје. Они сматрају својом дужношћу да детету дају оно
што цени овај свет. А душа детета, његово срце, његов морал јесу питања
потиснута негде на периферију. Ови родитељи купују де- тету "место" у
животу, али оно што се лако стиче мало се цени и лако губи. Морал таквих
људи обично се своди на то да се све може купити, а ако пакао постоји,
онда и тамо вероватно продају воду. Родитељи који удовољавају
прохтевима детета у суштини се труде да купе ње- гову љубав. У њему се
развија одређена усмереност: љубављу се може трговати. Када му
родитељи било шта ускрате, оно тада почиње да им показује да љубав
"пролази", или почиње да плаче, или одбија да једе. На тај начин,
поткупљујући га, родитељи уче дете методама уличних штрајкова. Обично
отпор родитеља бива брзо савладан и они купују љубав детета слаткишима
и играчкама. Таква деца постају лицемери и варалице, и глуме читав низ
осећања да би произвели ефекат и по- стигли свој циљ.
Грешке васпитања скупо коштају родитеље. Зато они треба да упамте
неколико златних правила: треба развијати иницијативу детета и не
кажњавати га за случајне грешке, већ за свесно учињено зло. У свим
случајевима треба уважавати дете као човечију личност, не пра- већи од
њега ни идола ни роба. Дете ће бити благодарније родитељима ако га буду
учили моралности, пре свега својим примером, него ако му купују "место"
у животу које му не припада. Будите сами онакви каквим бисте желели да
видите своју децу.

ПОШТОВАНИ АЛЕКСЕЈЕ ИЉИЧУ!

Сваки хришћанин је одговоран за Православље и зато сматрам сво-
јом дужношћу свештеника и хришћанина да вам се обратим писмом.
Ви предајете један од најважнијих предмета - основно богосло- вље,
што налаже на вас бреме велике одговорности. У том погледу вама су
поверене душе стотина људи који ће у будућности бити све-
324 *ф>
штеници, и грешке удвостручене у Духовној академији почеће да се
распрострањују међу њиховом паством. Поред тога, ваша предавања се
штампају и распрострањују преко касета и зато свака реч може да буде као
камен бачен у воду, од кога се шире све већи кругови.
У последње време Црква трпи притисак од стране обновљенаштва
(обновљенства) које се поново рађа. У том табору нема јединства у
мишљењу: један обновљенац полемише са другим, али заједнички циљ је
да се наруше догматске основе Цркве. За неке обновљенце такво занимање
је корисно и уносно; њих подржавају одређене међународ- не снаге. Други
искрено сматрају да догматска страна Православља има потребу за
модернизацијом. Али овде ми не можемо да говоримо о субјективној
истини - само страст гордости може да постави чове- ка у сопственим
очима изнад црквеног Предања, као и за коректора светоотачког учења. У
првим вековима хришћанства јереси су имале првенствено тројични и
христолошки карактер. Сада је настало доба еклисиолошких јереси, и на
нашу највећу жалост ви нисте посветили свој таленат јачању Православља,
већ његовој ревизији у вашим соп- ственим теоријама.
Чиме се спасава човек? - Вером! Где се спасава? - У Цркви. Ви сте
иступили са учењем у коме тврдите да је могуће спасење без вере и без
Светих Тајни земаљске цркве. Говорите да је човек, који се труди да
поступа по својој савести и да чини добро, већ изван своје вере и да припада
Христу и Његовој Цркви, а да зато, после смрти, препознаје Христа као
свог Спаситеља и улази у Небеску Цркву.
Поштовани Алексеје Иљичу, ви као да сте заборавили да у буду- ћем
животу нема вере: тамо је очевидност. Дакле, по вашем мишљењу, могуће
је, мимоилазећи веру, направити скок из неверја у знање. Али у знању нема
слободног избора - тамо је неминовност. Управо кроз веру, као могућност
слободног избора, човек се одређује према Христу.
Човек се спасава вером и добрим делима, а тачније - вером кроз добра
дела. Ми смо прекоревали католике због сувише великог нагла- шавања
добрих дела и за то што они у својој сотириологији умањују значај вере.
Сада, по вашем мишљењу, добра дела без вере већ опреде- љују спасење
човека. Иако говорите о будућем сусрету са Христом, о небеској Цркви,
овде на земљи ви сте сасвим задовољни хуманистич- ком етиком и, у
суштини, "религијом" Фојербаха. Говорите о некаквој нама непознатој
"Небеској интерконфесионалној Цркви" -то је, опро- стите, просто плагијат
протестантског радикалног правца о "незнаној и универзалној цркви",
према којој конфесије и заједнице представљају
 326
325

само филијале на земљи. Та "црква" нема ни обележја, ни својства, ни

одређења. Ми верујемо, сагласно Символу вере, у реалну и конкретну
Цркву. То је Црква Једна, која обухвата људе уједињене истом вером, истом
надом, истим Тајнама и којом управља црквена јерархија; Црква која
представља јединство са Небеском Црквом. Ми верујемо у њене благодатне
и освећујуће Свете Тајне и обреде, верујемо у Саборну Цркву, прихватајући
као критеријум истине Њено Предање и одлуке Васељенских Сабора, у
којима је изражена свест Цркве, и та сабор- ност обавезује сваког
хришћанина да чува и штити веру. Верујемо у Апостолску Цркву, то јест у
историјску Цркву која води порекло од апостола, којом управљају
прејемници - црквена јерархија која има власт да савршава црквене Свете
Тајне и да избацује недостојне из те- ла Цркве. Не можемо да верујемо у
некакву непознату "цркву", а уз то ваша концепција, драги Алексеје Иљичу,
и не приморава да се верује у њу. Она говори: "Чините добра дела и затим
ћете се просто-напросто наћи у тој Цркви".
Човекова дела задобијају вредност и значење од унутрашњих им-
пулса, побуда, тежњи, жеља, то јест од стања срца, а без Тајне Крште- ња у
којој се опраштају греси човека и без Тајне Причешћа у којој се човек
сједињује са Христом - очишћење срца није могуће.
Символ вере говори: "Исповедам једно крштење за отпуштење гре-
хова" - дакле, без крштења човек не усваја Голготску Жртву.
Ви, господине О., сматрате да су природно добро које се налази у души
човека и глас његове савести довољни да би човек био спасен без благодати
Светих Тајни. То личи на пелагијанство - учење о спасењу човека његовим
сопственим снагама. Само Пелагије је ипак сматрао ве- ру неопходном за
спасење - веру у Христа. Све нове заблуде у суштини представљају
понављања и варијанте пређашњих, од Цркве одбачених учења - "древне
лажи".
Пророк Исаија пише да је човечанска правда као прљава рита. Ову
"истину", прожету првородним грехом и личним гресима, то јест снагу пале,
непрепорођене човечије природе, ви, Алексеје Иљичу, сма- трате довољном
за спасење. Проповедајући могућност спасења без вере у Христа и без
Светих Тајни Цркве ви самим тим чините непо- требним Цркву, њено
свештенство, духовне академије и предмет који сами предајете.
326

НАША ВЕРА
Зашто на земљи постоји стотину религија које се не слажу а у исто
време претендују на истину? Куда оне воде? Јесу ли оне спасоносне или је
њихов крај обележен метафизичким понором? Одакле се појавило то
мноштво представа и система? Ако човечанство потиче из истог корена,
зашто оно нема исти поглед на свет?
Савременом човеку је тешко да одговори на ова питања јер је на-
викао да прилази философско-моралној проблематици са позиција
хуманизма. Али ипак ово питање наставља да узнемирава савест, а
агностичка позиција "не знам" не задовољава душу.
Зачетак религиозног плурализма налази се већ у самом грехопа- ду. У
Адамовом греху већ се пројавило двобожје: он верује у Бога и у исто време
верује сатани као новом "добром божанству". Грех доноси са собом деобу:
унутрашњу и спољашњу. Деоба разбија састав човека, дух и душа губе
пређашњу хармонију: дух затвара своје око окренуто ка небу, а душа се
још јаче привезује за земљу. Грех изврће хијерархију човечије природе -
душа почиње да господари над духом. Унутрашња светлост богопознања
се гаси, непосредно искуство замењује символи- ка, а религија се ослања
на спољашње (привидно), на словесно предање и ритуале, од којих је
најважније жртвоприношење.
Од боговиђења религија се претвара у тражење Бога у тами. Грех је
међусобно разјединио моћи душе: ум, осећања и вољу, одвојивши их од
духовних интуиција. Човек је изгубио критеријум веродостојно- сти -
непосредно созерцање. Он не види спољашњи свет у његовим суштинама,
већ у пројављивањима, феноменима, као у неповезаним фрагментима, и
снагом уобразиље покушава да их употпуни и сложи у једну слику.
Овде стваралачку снагу духа засењује и потискује домишљатост
душе. После грехопада човек, препуштен својим снагама, постаје "про-
налазачко (сналажљиво) створење".
Грех Адама је био прво искуство демоноопштења и његов импулс
наставља да дејствује у човечанству. Осећања човека изрођавају се у
страсти, а домишљатост даје обилну храну његовој главној страсти -
гордости. Човек се све више привезује за земљу. Душа, натопљена
страсним осећањима и сликама као сунђер водом, заузима област духа.
Први пут се демонопоклоњење као постојани вид религиозне метафи-
 328

ф 327

зике појавило у потомству Кајина. Убиство брата повукло је за собом нове

потресе, деградацију и промене духовних и душевних снага. Реак- тивне
силе душе добијају нови агресивни импулс и још више се отуђују од духа.
У Библији се укратко спомиње да потомак Кајина - Ламех узима две жене.
Овде је изрођавање брачне везе, која се од средства рађања деце претвара у
задовољавање похоте. Жељни део душе, који, не сасвим тачно, називају
емоционалним, престаје да осећа не само небеску лепоту, него и светску
хармонију. Она постаје најрањивији и најизопаченији део душе кроз који
тамне силе делују на човека. Као што противник, освајајући туђу
територију, успоставља тамо своју вла- давину и доноси нове законе и
правила, тако и душа, разбивши хијерар- хију духа и завладавши над
човеком, ствара своје имитације и сурогате религије. Као што слепац, вид
који је изгубио, замењује сопственом уобразиљом, тако и душа, лишена
духовне светлости, замењује створе- ну празнину својим сопственим
маштаријама.
Снага духа је стваралаштво засновано на созерцању надчулних фе-
номена. Снага душе је домишљатост заснована на претпоставкама. Ум
отуђен од духа фантазира у словесним апстракцијама (у речима). Емо- ције,
раздвојене од подстицаја духа, пројављују се у свести кроз чулне облике
(слике). Философија замењује и потискује откривење, предање се
постепено раствара и нестаје у митологији. Демонолошке религије у својим
спољашњим пројављивањима представљају спој филосовске школе и
позоришта.
Род Кајина брзо је прошао пут о теизма до сатанизма. Ујединивши се
касније са родом Авеља, он га је на религиозном плану асимиловао и
повукао за собом. То је пример када добро и зло у међусобном споју
производе још веће зло. Препотопна историја као да је представљала
"дејствујуће пророчанство" о есхатологији света. То је кратки опис (пре-
глед) будуће историје човечанства.
Ми виђамо појаву нових религија и њихово умножавање као губи- так
првобитног предања, чији је чувар био пробуђени човечији дух. Појава
разних религија у периоду после потопа, као печурака после кише, чини
нам се као да је резултат довитљивости душе и гордога ума који су хтели
својим напорима да виде и постигну оно што духу от- крива благодат.
Религиозна фантазија, као агресија страсне греховне душе на област духа,
свагда остаје религиозни илузионизам, свагда даје могућност тамним
силама да утичу на душу незаштићену благодаћу.
Све религије, осим Православне, теже да се ослањају на споља- шње
силе. Дух нема потребе за ослонцем на спољашње, јер је окренут
328 ф
ка вечности. Душа је окренута ка земаљском битисању и зато њена
делатност зависи од спољашњих околности. Душевне (телесне, чулне,
земаљске) религије траже физикални супстрат или спољашњи осло- нац.
У јудејској религији тај ослонац је национална солидарност и без ње
талмудизам би нестао. Мухамеданство (ислам) се ширило посред- ством
експанзије и уздало се у снагу оружја. Католицизам се ослања на
организацију и дисциплину и на спољашњи ауторитет који је овапло- ћен
у личности папе. Протестантизам се опире на слово Светог Писма иза кога
не стоји дух, већ човечији интелект и зато се сама Библија претвара у
спољашњи ауторитет. Поред тога, секте се ослањају на си- стем узајамне
помоћи и на конфесионалну солидарност као заједничко јемство.
У Православљу нема спољашњих ослонаца, а подршка која је
историјски настајала као симфонија између Цркве и државе, имала је
привремени карактер - она је промисаоно пропадала и Православље је
опстајало без икакве социјалне, политичке, интелектуалне и економ- ске
подршке. У савременом свету оно се чини као најнезаштићенија
вероисповест. Али управо та привидна беспомоћност и усамљеност у
страсном и демонизованом свету сведоче о томе да оно није од овога
света, да је оно откривење духа, а не изум душе. Православље се не ослања
на науку како то захтева савремено католичанство и протестан- тизам.
Њему су туђе философске интерпретације. Карактеристично је да су се
религиозни мислиоци са почетка XX века, који су желели да Православљу
подметну философску основу, већином сами нашли ван Православља и да
су нам оставили своја дела као опит интелектуалног пораза. С
Упркос свеопштем снижавању духовности, све се јасније и све раз-
говетније види да смо остављени (напуштени) од овог света, што значи да
нисмо његови: у тој напуштености, у тим промисаоним губицима, у тим
привременим земаљским жалостима, јемство је да нисмо оставље- ни од
Бога и да кнез овога света у Православљу није нашао своје - не у нама,
него у Православљу, и да се спрема за нова гоњења Цркве.
Православни аскетизам сматра својим непријатељем фантазију, као
поље демонских сила. Он учи да се грех пројављује кроз фанта- зију, а
најважније аскетско правило је - очистити свест од слика и помисли.
Православље пориче да философија може да појми истину, док
рационалистичке конфесије и секте налазе у интелектуалним фанта-
зијама апологију својих заблуда. Православље пориче естетизам као
 330

ф 329

"лепоту ради лепоте", сматрајући га за један од покушаја овековечења

привременог. Православље пориче све оно што су сакупиле друге ре-
лигије и конфесије, као грађевински материјал.
За нас је питање да ли је могуће спасити се у другим религијама -
такође неразумљиво као и питање: може ли се измислити други Бог, може
ли се пронаћи Црква, може ли да се оствари богоопштење кроз сопствену
фантазију.
Наша вера је најдревнија. У поређењу са библијским књигама остале
религије, које су после себе оставиле било какве писмене доку- менте,
настале су далеко касније. Православље је најдревнија форма хришћанства
која се није подвргла променама и реформама. Према томе, управо у
Православљу видимо непрекидну нит која иде од прао- таца кроз
старозаветну и новозаветну Цркву - једино корито (струју) благодати која
води своје порекло од дана Педесетнице.
Историја осталих религија и конфесија је историја њихових рефор-
мација и промена. Реформише се оно што је несавршено, али од тога се оно
не чини савршеним. У Православљу истина остаје истоветна себи самој.
Хиндуистичке религије понављају искушење Адама: оне уверавају
човека да је он по својој природи божанство, то јест чешу гнојне ра- не
човечије гордости. Поред тога, реформисане хиндуистичке секте,
обећавају савременом човеку нарочита окултна знања и моћи, рачуна- јући
на његов прагматизам. Може се рећи да је савремена ренесанса паганства
условљена тиме што чак ни у религији човек не тражи зајед- ничење са
Богом кроз подвиг и самоодрицање, већ средство допунске енергије и
потврђивања своје важности. Ту му магија и окултизам нуде свој
"асортиман", као робу на избор.

УЗЛАЗЕЋИ БЛАГОДАБУ
Историја света нам сведочи једно: да је човечанство дубоко боле- стан
организам, да је погођено некаквом страшном душевном болешћу и да се
сваки човек налази под сталним подстицајима греха. Ни једно створење на
земљи није тако развраћено и порочно, као човек, ако се уопште може
говорити о порочности животиња и звери које су детер- минисане својим
инстинктима.
У историји човечанства осећа се ехо космичке трагедије која је
потресла свет. Овај ехо чује се у срцу сваког од нас. Човек се раздире од
унутрашњих противречности, а проблесци надземаљске светлости,
који повремено озарују његову душу, смењују се са метафизичком та-
мом, као да долазе из мрачних дубина његовог бића. Постоји парадокс:
што је човек огреховљенији тим мање види своју греховност и мање је ње
свестан. Многи злочинци су искрено сматрали себе најчаснијим људима
и добротворима човечанства. Разлог за то је губитак савести и унутрашње
слепило. Када човек улази у подземље где нема светлости, он не може да
види пауке који плету своје мреже на зидовима, нити змије и гмизавце
који гмижу под ногама. У стану у коме су затворени прозорски капци
човек не види прашину и прљавштину. Напротив, када зрак сунца
продире у кућу тек тада се може видети нагомилано смеће, а у самом
зраку светлости мноштво трунки прашине. Само у благодати Божијој
можемо да схватимо колико ниско је пао човек. Са- мо осетљива савест
може да изобличава човека и његово стално стање острашћености, лажи,
егоизма и гордости. Сократ је рекао: "Упознај самога себе", али зато и
није увидео природну повређеност човека. Сво његово расуђивање
сводило се на васпитање и обучавање. Он је рекао: "Треба јести да би се
живело, а не живети да би се јело", али он сам, као и његов
најталентованији ученик Платон, патили су од гојазности. Међутим,
дијалектика је овде мало учинила.
У нашем веку, у коме се као бране руше моралне препреке греху, и
када се средства масовних информација, која треба да буду покрета- чи
културе, баве развраћивањем људи, представа о греху нестаје. Зато се
учење о првородном греху неопаганима чини као некакав архаизам који
понижава достојанство човека. За њих "човек" звучи гордо, "а све што је
природно је прелепо". То је глас древног паганства. Хришћан- ство нам
је открило да је човек изгубио природност као првоздану чистоту и да се
у његову природу укоренио порок, као рђа у железо. Светитељи су
читавог живота плакали због својих грехова. Антоније Велики је говорио:
"Мој дуготрајниживотје дуготрајни плач". У светло- сти благодати
Божије и по мери задобијања благодати они су се као са светиљком у
рукама спуштали у дубине своје душе и тамо видели слике страшних
пророка, видели своју душу у гресима, сличну живим ранама губе, видели
духовне змије и шкорпије које су пуниле чула отро- вом и помрачивале
мисли, видели чудовишта као вампире који су се гнездили у срцу, који се
не могу изгнати без благодати Божије, видели у себи оскрнављени образ
Божији, као срушени храм који је постао тор за стоку, видели у себи пад
целог човечанства и зато плакали због својих грехова и говорили да је
спасење немогуће без Искупитеља и да је чак и за светитеље оно дар
милосрђа Божијег.
 332

Шта се десило са човеком? Какав је разлог побудио онога ко је 331

био
створен као круна свега створеног света да изневери свога Саздатеља?
Шта се догодило са Адамом и његовим потомцима? Какво проклетство је
пало на човечији род?
Историја грехопада потиче од првоанђела - Луцифера, који је, за-
боравивши своју тварну ограниченост, хтео да постане раван Безгра-
ничном, да супротстави себе Богу и да у свом бићу постане као неки
антибог. Луцифер значи "светлоносац", он је више од свих створења
могао. да прими божанску светлост и божанску красоту, али гордост је
прекинула његову везу са извором живота. Изгубивши божанску све-
тлост, а не и анђелску природу, он као да је постао негатив своје пређа-
шње славе. Љубав се претворила у мржњу, устремљеност ка Богу - у
гордост, а пређашња блистава чистота - у концентрацију страсти. Он је
пао у бездану таму и богоодступништво, постао је оличење зла чију
интензивност и енергију човек не може да замисли.
Адам је нарушио завет са Богом. Заповест која је праоцима дата у
рају има буквално и символичко значење. Григорије Богослов са наро-
читом дубином и проницљивошћу пише о символичком плану грехопа-
да. Човек раскида савез са Богом, постаје неспособан за богоопштење и
губи божанску светлост, а то још није све - он постаје демоноподобно
биће, само саједномразликом: демон је изгубљен коначно, светлост Бо-
жанства се угасила у њему као пламен свеће при налету ветра. Човек је
био сличан угашеној ватри у којој под гомилом пепела још тиња жар који
се може поново разбуктати и тада ће се појавити огањ.
Човек је способан за препород, али не својом снагом, већ благодаћу
Божијом. Грех се многострано пројављује на свим нивоима постојања. Он
је изменио антропологију, ангелологију, космологију и метафизику света.
Човечанство је потенцијално било у Адаму и грех се на антропо- лошком
плану кроз душевно-физичку повређеност Адама преноси на његове
потомке, као наследна болест. Грех има метафизичку суштину, он је
Адама заједно са његовим потомством учинио својином и пленом сатане.
Адам је добровољно ступио у савез са демоном и Господ, бу- дући да је
вечна Правда, не отима потомке Адама од сатане Својом силом и моћи,
већ их искупљује љубављу и крсном Жртвом.
Поред искупљења, за богоопштење је неопходно још и освећење - то
је благодат Духа Светога коју душа човека прихвата добровољ- но. Човек
усваја искупљење у Тајни Крштења, а освећење - како у Крштењу, тако и
осталим Тајнама Цркве и животом у складу са за- повестима Јеванђеља и
гласом савести. Стога спасење свагда остаје
332 ф
синергички акт - узајамно дејство божанске воље, као пуноте љубави, и
човекове воље која се тој љубави потчињава (за време крштења, младенца
представљају његови родитељи и кумови).
Бог је даровао човеку моралну аутономију без које је немогућ сам
појам личности, и зато, будући да је Правда, Он допушта да се у чове- ку и
у човечанству развије потенцијал добра и зла. Христос је на крсту Собом
заменио сваког човека који ступа у Цркву кроз Тајну Крштења. Христос је
носилац пуноте Духа Светога и зато Дух Свети силази на крштаваног. Шта
би било да је Господ примио у небески рај неиску- пљеног човека, као да га
је силом истргао из власти ђавола и пакла? Сликовито говорећи, оно што би
било са Земљом кад би је некаква си- ла приближила Сунцу: Земља би се
растопила и претворила у огњени океан, не издржавши сунчеву врелину.
Кад би грешника, са његовом непрепорођеном природом, са страстима,
пороцима и гресима, као и некрштеног младенца са истом повређеном
природом и укодираним пороцима, примили у Небеско Царство, они не би
издржали благодат Божију која тамо пребива, као ни онај који има болесне
очи - засле- пљујућу светлост. Они би се мучили као бесомучни за време
Литургије. Пребивање у паклу јесте пребивање у својој средини, која
одговара њиховом унутрашњем стању. Може ли се рећи: "Како је жалосно
што се дубинска риба налази у тами, хајде да је подигнемо^на површину да
би се дивила светлости сунца". Да ли ће се риба обрадовати таквој ми- лости
или ће се праћакати у грчевима? Адам је био у рају, али у самом Адаму је
био рај - то је благодат Духа Светога. Господ је рекао да ће у онај дан када
Адам прекрши заповест, умрети. Адам је духовно умро: он је још пребивао
у рају, али рај га више није радовао (уосталом, то је био Едем - земаљски
рај, као предворје небеског раја). Присуство Божије није испуњавало
његово срце љубављу и блаженством, већ неми- ром. Осећајући
приближавање Бога, он жели да бежи и да се сакрије од Њега. Господ изгони
Адама из раја не само по Своме правосуђу, него и из Своје љубави.
Изгубивши рај, Адам је кроз покајање требало да у своме срцу пронађе
место за унутрашњи рај - благодат Духа Светога, и тада, само тада би
поново могао да пронађе изгубљени рај. Покајање је трајало цео његов
живот, а после смрти је очекивање искупљења у паклу. Сишавши својом
душом у ад, Господ је одатле извео Адама и старозаветне праведнике, оне
који су живели по гласу закона и савести, кајали се због својих грехова,
очекивали Месију и нашли Га у личности Христа Спаситеља. Праоци нису
били у мукама, али без искупљења нису могли да постану причасници Духа
Светога.
 334

333

То место - ван геенског огња и ван славе Божије - назива се "на- ручје
Авраамово" (у причи о Лазару), Природа човека, која није иску- пљена
крвљу Спаситеља, која није освећена Духом Светим, која није преображена
и није одухотворена, не може да постане наследник раја. По речи
Спаситеља, "ништа нечисто неће ући у Царство Божије". Кад би демона
сместили у рај, он не би од тога постао анђео. Ако грешника затворе у храм,
он принудно неће постати светитељ. Страшна је тајна греха - то је мржња
према Богу. Грешник који љуби своје страсти, грешник који није ослобођен
од демоноподобија, трпео би у рају веће муке него у паклу. Океан љубави и
светлости не би га радовао, него би палио његову душу која је срасла са
грехом. Кад би било могуће спасити грешника без његовог учешћа, без
искупљења и освећења, Го- спод би на самом почетку помиловао Адама и
све његове потомке, који су потенцијално у њему. Неки људи приземно
замишљају рај као прекрасно место за живот и као расцветани врт,
заборављајући да је вечно спасење - вечно богоопштење, вечно поступно
приближавање Богу, вечна озарења новим таласима благодати и вечно
уподобљава- ње Христу. Међутим, рај је пре свега пребивање Бога у души
човека кроз Његову благодат. "Царство Божије унутра је у вама" - рекао је
Христос и открио то Царство на дан свете Педесетнице. Бог је Љубав и у
кажњавању Божијем пројављује се та иста љубав, само недоступна нашем
разумевању. По речима неких богослова пакао је последња ми- лост Бога
према грешнику. Бог не наказује грешнике онако како их ка- жњава
земаљско правосуђе. Он им у вечности даје место које одговара њиховом
стању. Либерална свест хоће да претвори метафизички ужас греха и
трагедију богоостављености у - "божићну покладну причу" са срећним
завршетком, да би умирила своју непокајану савест.
334

ЈА И ОТАЦ ЈЕДНО СМО

Свети Оци већ одавно су запазили тесну везу између вероучења и
морала, између догмата и заповести. Као да чисто спекулативна ре-
лигиозна идеја у ствари има свој морално-практични аспект и да зато
погрешни богословски погледи и мишљења имају за своју последицу
моралне изопачености.
У овом случају карактеристичан је следећи пример из Јеванђеља.
Одговарајући на питање ученика, Г оспод говори да о времену Његовог
Другог Доласка на земљу не знају ни анђели, ни Син, до једино Отац.
Григорије Богослов указује да Господ понекад говори из божанске, а
понекад из човечанске природе, које су сједињене несливено. Његова
божанска природа, једносуштна Оцу, поседује свезнање, а човечанска,
једносуштна нама, ограничена је. Ум Христов, као способност човечи- је
душе, има иста својства, законе мишљења, приступ информацијама и тако
даље, као човечански ум, са изузетком деловања греха, и зато Господ,
знајући по божанству, не зна по човечанству. У том смислу оваплоћење је
добровољно умањивање и испражњење (снисхођење) Бога, мада сам Бог
остаје неизмењен. У погледу Своје човечанске при- роде Господ говори:
"Отац мој већи је од мене", а о божанској: "Ја и Отац једно смо".
Игнорисање двају целовитих природа, сједињених без сливања и
апсорбовања једне од природа, јесте најважнији догматски ослонац
Православља. Макар и мало одступање од овог учења рађало је јереси:
аријанство, и уопште субординацију, који поричу истинску и савршену
божанску природу Христа, и монофизитство, које пориче савршену
човечанску природу Спаситеља. Између ових двеју јереси које су Цркви
причиниле већу штету него гоњења од стране незна- божаца и иновераца,
видимо још и друге, ситније јеретичке огранке, на пример, учење
Аполинарија. Тај јересијарх учи да Христос није имао човечански ум као
наш, већ га је замењивало Божанство, то јест Христос је био Човек само
делимично. Свети Григорије Богослов, приговарајући овоме, говорио је да
кад Христос не би имао човечан- ски ум, тад Он не би могао да у
потпуности замени човека. Свети Григорије говори са њему својственом
иронијом: "...значи, мој ум је остао неискупљен" (треба рећи да један од
наших опонената иронију Григорија Богослова схвата буквално,
цитирајући његову "Беседу о крштењу").
 336

У ублаженој варијанти монотелитства - моноенергетизму, такође се

садржи мисао о гутању (упијању, апсорбовању) човечанског знања Христа
божанским свезнањем. Треба рећи да пантеистички идеализам (својствен
паганству) и материјализам подједнако погодују монизму. У пантеизму је
једина реалност дух, а материја је привремена форма. У материјализма
једина реалност је материја, а психички живот и ње- гова функција су
привремена и казуална појава. Зато су спиритуали- стички идеализам, који
прожима античку и источњачку философију и упадљиво се пројавио у
гностицизму и, са друге стране, позитивизам и материјализам, који су се
укоренили у свести савременог човека, њега подсвесно доводили до
монизма, разарајући хармонију између Бога и човека. Када се такви људи
сусрећу са хришћанским вероучењем, тада им се идеја о ограниченој
човечанској природи Христа чини као пони- жење Христа као Бога. У
питању о божанском знању и, истовремено, о човечанском незнању Христа
о времену Другог Доласка, са Григоријем Богословом слажу се сви Оци
Цркве, са малим изузецима, и то не по мисли, већ по форми излагања у
којој њихова мисао просто није разви- јена и није завршена.
Личност Христа укључила је у себе две природе. Знање не припада
личности, него уму - природи. Личност укључује у себе однос према тим
знањима и њихово коришћење. Зато је Христос као Личност могао да
говори као Бог и као човек из Свога божанског знања и из знања Своје
човечанске душе.
Постоји алтернативно мишљење да јединствено знање није при-
падало природи, већ Личности Христа*, и Он, знајући време (дан и час),
свога Доласка, ипак, ради користи ученика говори да Син Чове- чији то не
зна. Дакле, код Христа је божански ум или уопште заменио човечански,
како је учио Аполинарије, или га је апсорбовао, како су сматрали
моноенергисти.
То је област догматике, а сада погледајмо до каквих моралних по-
следица може да доведе то монистичко гледиште. Христос је рекао: "...нека
буде реч ваша: да, да; не, не". А овде у уста Спаситеља - савр- шене Истине
("ја сам Истина") стављају уместо "да" реч "не", то јест: "ја знам, али
говорим да не знам". Григорије Богослов пише да Бог не може да слаже,
као што не може престати да постоји (да јесте). А овде

* Личности Сина Божијег припада боиДнско свезнање као изначално својство

Његове божанске природе. У своју предвечну божанску Личност (Ипостас) Син
Божији је примио човечанску природу, која није изгубила своја својства, укључу-
јући ограниченост.
336 ф
Христу приписују некаква тактичка лукавства - "добру" лаж, потребну
ученицима, не схватајући да ако Бог лаже, онда је такав Бог морално
мртав ("Ја сам Истина и Живот"). Сам Господ на другом месту Јеван-
ђеља говори: "Ја знам Небеског Оца, и ако речем да га не знам, бићу лажа
као и ви". Значи, знати и говорити "не знам" Христос не назива добром,
нити мудрошћу, већ лажју (лицемерјем).
Каквим последицама води ова грешка? - Води оправдавању најши-
рег маневрисања речима и софистици, то јест могућности да се мисли
скривају под речима које су јој супротне. То је "благослов" језуитства у
коме добар циљ оправдава лаж као средство.
Још у Старом Завету син Сирахов је писао: "Боље је мало са прав-
дом, него велико са лажју", а Стари Завет је само ступањ који води ка
Јеванђељу. Господ је рекао: "Ђаво је отац лажи". Овде Господ не
разликује "добру" лаж од зле. Све оне су, на крају крајева, штетне, као
магија, независно од тога да ли је она бела или црна. Треба имати на уму
да су из "добре" лажи израсла два таква дрвета као што су фари- сејство
и језуитство.

УНИЈА
Свети Јован Златоусти у тумачењу "Дела апостолских" говори да је
највећа опасност за Цркву одсуство гоњења.
Када су се демонске силе обарале на Цркву у виду непосредног
протеривања, гоњења и терора, и нехотично гонитељи су служили као
филтер кроз који се одвајала шљака од руде и тим огњеним испитива- њем
непријатељи Цркве сами су чистили Цркву, то јест ослобађали је од
номиналних хришћана и од беспринципијелних прагматичара, који у
Цркви траже сопствену корист и каријеру. Када гоњења престају тада као
да се подижу преводнице и бране и корито реке пуни водом, но заједно са
том водом тече накупљена прљавштина. Када престају гоњења и јавно
мњење почиње да бива трпељиво (толерантно) према хришћанству, па чак
и да га подстиче, тада се дешава другачији руши- лачки процес изнутра:
Црква губи своју духовну чистоту и у њеним редовима се појављују људи
који су по свом духу и животу потпуно туђи Цркви: једни од њих гледају
на Цркву као на експериментално поље и, уместо да се уче у Цркви,
почињу њу да уче; други се претварају у цркве- не дипломате; трећи се у
Цркви баве трговином; четврти задовољавају своје частољубље и тако
даље. Када на станици објављују да треба хит- но прећи из једног воза у
други, тада најбрже трче и заузимају удобна
 338

места они чији су кофери празни. Разуме се, ми уопште не желимо337 да

кажемо да такви елементи преовлађују у Цркви, они чине мањину, али
мањину која шири непријатан мирис, и зато се у Цркви појављују нови
проблеми - то је унутарцрквена борба за чистоту Православља.
После реформи Константина Великог, који је дао слободу Цркви,
наступио је нови период перманентне борбе са јересима и искривљава-
њима хришћанског учења, период у коме није била мања одговорност и
опасност него за време гоњења, када се водила борба за опстајање Цркве.
Данас као да видимо негативан одраз историје Цркве почетком IV
столећа, с том разликом што је у периоду Сабора и Отаца Црква имала
велике подвижнике и дубоке богослове који недостају нашем времену.
Али Црква у својим недрима има неисцрпну силу, која надок- нађује нашу
немоћ - то је благодат Литургије и црквено Предање. Ко живи у њиховој
благодатној струји тај може православљем свога срца да разликује истину
од заблуде, светлост од таме и чистоту вере од подмукле лажи.
Сада је наша земља подвргнута експанзији рационалистичких и
мистичких секти, од којих је већина настала у протестантском свету, као
резултат његовог непрекидног распарчавања и подела. Друге секте имају
паганско порекло и представљају реформисано учење будизма,
хиндуизма, кришнаизма и тако даље. Ти "духовни цигани" као бучна
гомила скитају по нашој земљи.
Док је прелазак у протестантске секте очигледно повезан са одри-
цањем од Православља и променом традиције и целокупног начина
живота, постоји и друга скривенија и замаскирана опасност од като-
личких мисионара, који тврде да човек може остати православним и ако
се прихвати католицизам у форми уније. Ове идеје су популарне у
одређеном делу "околоцрквене" интелигенције - привремених "сапут-
ника" који нису укључени у духовни живот Цркве, ретко учествују у
храмовним богослужењима и не држе се елементарних правила Цркве, а у
исто време сматрају да имају права да уче Цркву, па чак и да исту- пају у
њено име.
У високим светским школама некомпетентни предавачи, од којих су
неки још недавно критиковали хришћанство са атеистичких пози- ција,
сада иступају са изјавама о томе да је Грузија погрешила што у своје време
није прихватила унију. Они тврде да би примање католи- цизма
приближило Грузију европским земљама и самим тим доприне- ло њеном
процвату. Али, прво, у религији људи треба да траже само
338 ф
једно - истину, независно од тога да ли је она, земаљски гледано, ко-
рисна или није. А приступати религији као средству или инструменту за
остваривање било каквих земаљских циљева већ је профанација и знак
материјалистичког мишљења. Хришћанство и Православље нису ситниш
у рукама човека којим може да обавља трговачке трансакције. Већ такав
приступ показује низак морални ниво и беспринципијелност тих
псеудохришћана. Али ипак размотримо два става: 1) може ли неко остати
православан ако прими унију; 2) да ли је унија себе оправдала чак и као
инструмент политике и као "кључ" за улазак у Европу.
Реч "унија" значи савез, али у суштини никаквог савеза тамо нема.
Унијатима је остављено право да чувају своју традиционалну православ-
ну обредност, али да уједно прихвате све католичке догмате и да уђу у
јерархијску структуру католичке цркве. На тај начин, унијат је като- лик
источног обреда. То је хибрид који је израстао на грани католици- зма. За
католике унијат јесте католик, али нижега реда; за православне -
одступник од вере својих отаца.
Сами православни обреди, отргнути од православног живота, од
догмата и литургике, постепено али неизбежно деформишу се и зато
богослужење савремених унијата, украшавање храмова, иконопис и
литургијски напеви све више задобијају карактер еклектичности. Уни-
јати су дужни да механички прихватају нове догмате које прогласи
католичка црква.
Но окренимо се сада другом питању, које је од највећег значаја за
наше опоненте: да ли је унија заиста гарант процвата, јединства и
безбедности народа?
У периоду од ХН-ХУ века византијски императори учинили су
неколико покушаја да придобију европске државе за помоћ у борби са
османлијском агресијом. Главна снага за јачање тог савеза требало је да
постане црквена унија са Римом. Међутим, ови покушаји су да- ли сасвим
супротан резултат: до поновног уједињења са Западом није дошло, али је
зато настала разједињеност међу самим Византинцима. За оне који су
искусили јарам католика - крсташа власт муслимана изгледала је мање
тешка од власти Рима.
Православни патријарх је уживао одређена права па чак и пошто-
вање код муслимана који су освојили Јерусалим, али после стварања
Јерусалимског краљевства крсташа у Палестини патријарх је морао да
напусти свети град. Унија 1448. године буквално је деморалисала грчки
народ и створила опозицију против императора-унијате, коју је
предводио прослављени јунак, адмирал Лукарис. Већ су при опсади
 340

339

Константинопоља противници уније узвикивали: "Боље турбан султа- на,

него тијара папе". Што се тиче Запада, он није пружио никакву стварну
помоћ. Рим је равнодушно, чак и са притајеном злурадошћу, гледао
агонију Византије.
У Украјини је унија изазвала не мање трагичну поделу народа.
Фактички Украјина се поделила на два дела: западни - унијатски и
источни - православни, услед чега је дуго времена била поприште ме-
ђусобних раздора. Велики део Јермена који су живели у Турској прихва-
тио је католицизам, али за време геноцида 1915. године, када је било
истребљено два милиона Јермена, католичке земље нису покушавале да
спасу своје једноверце, иако су у Турској биле немачке и аустријске војне
јединице, које су од раније биле добро обавештене о злочину који се
припрема и које су постале очевици крваве трагедије.
Шта би било са Грузијом кад би прихватила унију? - Исто то: уну-
трашња подела и супротстављање. Главна снага народног јединства
Грузије била је - Православна Црква. Унија би допринела претварању
религиозно и етнички јединствене земље (исте психолошке основе) у низ
кнежевина које се боре једна против друге, што би објективно по- јачало
исламизацију Грузије.
Саба Орбелијани је примио католичанство да би ступио у везу са
владама западних земаља и да би добио помоћ за Грузију, али осим
дугова, ништа није донео из Европе.
Код нас постоји сумња да је велики део присталица уније у ствари
далеко како од Православља тако и од католицизма. Ти људи, више од
уједињења цркава, желе лекове поклоњене од реда "Сестре Терезе" и
бесплатна путовања у Европу од некакве "добротворне" западне орга-
низације. Немају они чега да се одричу и немају шта да изгубе.
340

ОБМАНЕ (ПРЕЛЕСТИ) КУЛТУРЕ

БИОСКОПСКО ВЕШТИЧИЈЕ КОЛО

У битне особине паганства органски спадају позориште и скулпту-
ра. У древној грчкој трагедији учествују олимпска божанства. У хинду-
истичким храмовима приређују се позоришне представе са елементима
маскараде и балета. У хришћанству уметност је (представљање у сли-
кама) замењена символичким, а скулптура - иконама.
Треба приметити да су се у старозаветном храму, заједно са херу-
вимима изливеним од метала, налазиле и слике извезене и исткане на
завеси која је одвајала старозаветни олтар, Светињу над светињама, од
осталог простора храма. Овде је већ видљив прелазак од тродимензи-
оналног представљања ка духовнијем - дводимензионалном. У скулп-
тури свет је чулан и материјалан - тежак, видљив и опипљив, и прити- ска
свест посматрача својом масом и густином, својим привлачењем ка
земљи. Свет тешких форми није остављао место за нематеријални,
ирационални духовни свет. По убеђењу апологета и древних хришћан-
ских светитеља, кипови идола су били обиталиште и место дејства бо-
гова - демона. Подземни демони као да су пригушени масом земље. То
није само њихово обиталиште, то је њихово стално унутрашње стање -
мрака, терета, тескобе, тежине. Зато су статуе најприкладније од свега за
приказивање паганских божанстава. Нарочито оштро против
"фабрикације скулптура" иступао је Тертулијан. За Тертулијана пој- мови
статуе и идола се стапају у једно. Треба запазити да су античке скулптуре
биле осликане од стране сликара. То су биле скулптуре у фарби и боји, то
су биле крупне слике и толико су верно одговарале својим сликарским
моделима да је Јован Златоусти запажао да су људи осећали страст према
статуама, Православна Црква нам је предала као свој гносис, као виђење
и провиђење духовног света - канонску икону. При томе Оци VII
Васељенског Сабора упозоравају хришћане на опа- сност од тога да икону
сматрају за Бога.
Позоришна уметност није заснована на принципу духовног ус-
хођења од символа ка символизованом, већ на принципу имитације
 342

- оваплоћења глумца у играни лик и унутрашње идентификације

(поистовећивања представљача са представљаним). Зато сценско пред-
стављање Светога свагда остаје дрска отмица његовог достојанства и
имена, провокација и профанација. Шта више, представљање Бога за
глумца ће бити демонско делање - светогрђе, а за гледаоца - несвесно
идолопоклонство.
Тешко да ће религиозан човек пристати да глуми Христа. Узми- мо
Други случај: обично су уметници равнодушни према религији или су
неверујући. Ти световни људи на разне начине ће представљати и
процењивати лик Христа. За једне Он је маштар - утописта, за друге
- учитељ морала, за треће - исти такав религиозни реформатор као што су
Буда и Мухамед, за пете - Он је револуционар као "палестин- ски Спартак"
и тако даље. Свако од њих ће створити свој специфични лик (слику), а као
резултат на екрану ће се појавити потпуно различи- ти христоси, који имају
мало заједничког међу собом. Сваки уметник, као човек, такође се
субјективно односи према Христу. Једни према лику јеванђељског Христа
осећају - емоционалну равнодушност, други
- симпатију, а трећи - мржњу, као према непријатељу.
А ако глумац сматра себе религиозним, онда треба да припада некој
конфесији, одређеној култној средини, и зато ће у тумачењима лика Христа
бити различити ставови код католика, протестаната, Је- вреја, мормона,
масона, кришнаита, будиста, спиритиста, сатаниста итд. Чак ће и
политичке симпатије оставити свој траг у овом питању: један лик Христа
ће бити код социјалиста други - код комуниста, тре- ћи - код монархиста,
четврти - код фашиста и тако даље. Уопште, киноплурализам ће постати
један од начина нивелисања и уништења лика Христа и Његовог
претварања у споља многолику, а изнутра пра- зну апстракцију. А шта се
може рећи о самом глумцу као људском ин- дивидуму, о његовом
психолошком садржају, о његовој ограничености и греховности, о
његовим личним наклоностима, навикама и заносима, па и о томе како
проводи слободно време између представа и снимања филмова? Могу да
нам приговоре баш нашим речима да је таленат глумца - умеће
преваплоћавања (преображавања, претварања), али сценско
поистовећивање и сједињавање неће укинути индивидуалне особености
психичког карактера (типа) и целокупног морално-инте- лектуалног
потенцијала личности. Он^само привремено спушта оно личносно у
подсвест која уопште не остаје инертна, већ боји својим бојама све
поступке глумца и цео лик који је створио. Овде се уопште не збива
поистовећивање глумца са реалном личношћу, већ са сцен-
342 *ф>
ским лицем створеним на основу факата и уобразиље, са творевином, а
тачније речено, привиђењем самог глумца. Сада се на екранима и на
сценама као лице у позоришном комаду појављује глумица која игра
улогу Дјеве Марије. За хришћане пресвети лик Мајке Божије желе да
учине ефектним сценским ликом. Христос је један, Дјева Марија такође
јеједна. Она је Приснодјева, Вечно-Дјева. Онаје изнад страсти и
афективних осећања, а ми непрекидно живимо у страстима. Како може
глумица да уђе у област небеских озарења душе Мајке Божије? Како да
се испуни Њеним осећањима?
По речима једног светитеља: ако сјединимо сву љубав Светих и
Анђела према Богу, та љубав ће бити поток у поређењу с морем - са љу-
бављу Деве Марије према Богу и Сину Своме. Како глумица може да
прикаже ову љубав? Сва настојања, све смицалице, сви сценски поступ-
ци и медитације остаће кривотворина. По предању, чак и демон не сме да
се претвара узимајући изглед Дј еве Марије - Бог му је забранио да
клевеће Мајку Божију. Зар је глумцу допуштено оно на шта се не усу-
ђује сатана? По речима блаженог Јеронима - Бог Који може да учини све,
ипак не може да преобрати жену у девојку. А овде на сцени улогу хоће
да играју (то јест условно да постану Приснодјева) дојучерашње Јулије и
леди Магбет-е. Чак ако би и биле најневиније од савремених девојака,
свеједно би између њих и Мајке Божије била дистанца већа него између
најзлочиначкије и најцеломудреније личности на земљи. Зато глумљење
Мајке Божије може једино да изазове код хришћанина исто осећање
згражавања као и скрнављење иконе.
Може ли Библија да постане сиже за филм? Реч Божија живи у својој
духовној животној средини, та средина је Црква. Ван Цркве Све- то
Писмо је лишено моралног смисла, изопачено и деформисано.
У хришћанским конфесијама и заједницама реч Божија, одвојена од
живог организма Цркве, изгубила је своју снагу, вредност, дубину и
животност.
Правилно објашњење и тумачење једних те истих библијских речи
ван (без) разума Цркве није могуће. Ово потврђују и доказују најра-
зличитији, понекад међусобно сасвим супротни морални и догматски
изводи и закључци из јеванђељског текста. Библијским речима, ван
разума Цркве, неке заједнице и лица чак су покушавали да оправдају зло,
насиље и грех. Реч Божија дата нам је у форми човечије речи, а човечија
реч као таква, условна је и растегљива, садржи много значе- ња и смисла.
Због тога при одсуству поузданог оријентира какав је Црква, пред
човеком може да се открије цело поље нејасноћа, сумњи и
 344

ф 343

недоумица. Цркваје одвојила четири Јеванђеља од мноштва лажних и

апокрифних Јеванђеља. Она нам је сачувала не само текст ова четири
канонска Јеванђеља, него и оно најважније у духовном, символичком и
моралном смислу, и у њиховом органском јединству. У Цркви Јеван- ђеље
живи и животвори. Може ли Јеванђеље да звучи неизопачено под
сводовима театра? Оно звучи лажно чак и у религиозним заједницама које
су одступиле од Цркве. Јеванђеље није само реч, него је и оно што је изнад
(више од) речи - Благодат Божија која дејствује на срца људи. Може ли
Јеванђеље да буде сиже за сценарио и текст за декламовање? Да ли ће бити
присутни Анђели? Да ли ће сићи Дух Свети на гледао- це? Да ли ће
Небеска Црква примити са одобравањем илузионистичка чуда која се
одигравају у позоришту.
Светитељи и Анђели побожно поштују икону Мајке Божије. По-
штују ли они глумицу која игра улогу Дјеве Марије? Савремени човек
представља духовно разбијену личност. Технички прогрес, који је зах-
тевао од човека невероватне напоре, као и све убрзанији темпо живота и
рада, одвојили су га од родног тла (земље), и затворили у неприродна
места живљења - небодере (сличност са Вавилонском кулом), отуђили га
од човечанске породице и учинили га емоционално хладним и према
најблискијим људима. Тај прогрес тако је оптеретио човечији интелект да,
као што су раније страшни богови Африке и Ханаана тражили при-
ношење на жртву синова и кћери, сада захтева од човека жртву - његов
дух. Човек је изгубио духовност. Његов интелект се расцепио на суво
разумско, логицирајуће и синтетишуће, аналитичко и систематизују- ће
мишљење. Од духовних символа речи су се претвориле у знаковни систем
његових рефлексија и све се више приближавају плитком мате- матичком
систему. Духовно осећање замењено је естетиком и фантази- јом.
Изгубивши молитву, човек више није покушавао да ухвати Бога у
опустелом срцу, него у гвозденој клопци својих силогизама и, видећи да
она остаје празна, говори: "Кад не могу да докажем својим разумом да Бог
постоји, то очигледно значи да Њега нема". С друге стране, машта и
фантазија, као и игра уобразиље одводиле су човека од невидљиве све-
тлости, од духовних реалности у област утвара, призваних из небића том
истом његовом уобразиљом. Хладном разуму, који подсећа на елек-
тронски мозак робота, религија је цочела да изгледа као неспособност да
се тачно мисли или, у најмању руку, као апстрактна и недоказива хипотеза
без које човек техничког века може да буде спокојан. С друге стране, свет
поетске уобразиље у подједнакој мери је гушио духовно чуло и интуицију.
Он је изазивао суптилно сладострашће и стварао
344 ф
читав један чулни свет земаљске лепоте. При том се хедонизам (то јест
култ уживања) маскирао и паразитирао на лепоти, али одвојеној од Бога,
лишеној духовности. Ни у апстракцијама удаљеним од живота, ни у
јарким чулним сликама душа не може да нађе Бога.
Душа треба да се попне на тајанствени Синај, где ће облаци бла-
годати скрити од ње земљу - оно чулно и фантастично. Она треба да ступи
у (при)мрак и да појми ограниченост свог палог интелекта и тамо ће,
пробуђена Духом, видети сенке безобличног Бога. "Чак и сен- ке Свете
Тројице доводе ме до усхићења" (Свети Григорије Богослов). А нама нуде
да тражимо Бога у лабораторији и позоришту. Како би жалостан био тај
бог кога бисмо могли да видимо микроскопом или телескопом, или да га
ухватимо у експерименту, или да га докажемо као што ученици решавају
алгебарски задатак. Како би јадан био бог који би могао бити приказан на
сцени мимиком или дикцијом глумца. Такав бог био би ниже од човека. У
мистичком безмолвију срце човека може да постане храм, а у
фантазмагоријама и чаробним призорима театра оно само ће постати
позориште. Да би човек срцем својим видео Бога, потребан је живот
достојан Бога, а не сликовита позоришна пред- става (позорница, сцена).
Треба осетити дубину свога пада да бисмо угледали сјај неба.
Позориште је лажни пут који изазива жудњу за утисцима и ужива-
њима и гаси дух.
Жеља да се види духовни свет у материјалним формама и прелазак
из области уметности у област религије, привлаче човека ка лажним
мистичким учењима која обећавају да ће показати духовни свет у фи-
зичким размерама, на пример, спиритизам, учење Сведенборга, јоги- зам,
као и различите форме црне и беле магије. Жудња за визуелним виђењем
материјализованих духовних бића од самог почетка изопачава и
искривљује духовни пут човека. Тежња ка чулном виђењу духова по
учењу хришћанских аскета Григорија Синаита и других, уводи човека у
општење са демонима и зато су Свети Оци, као једно од основних аскет-
ских правила, заповедали да се ум и сећање очисте од чулних слика, ма-
штарија и фантазија - сметњи за истинску духовност. Својим методом
позориште убеђује човека (не на нивоу рефлексије, него подсвесно) да се
духовни свет може видети и чути, да он није доступан интуитивном, већ
сензорном (телесно-чулном) виђењу, а тада човек губи само раз- умевање
богоопштења као хармоније између божанства и душе. Он стреми ка
сусрету са Богом који је сам одредио на визуелном нивоу, не схватајући
да има посла са празном авети, са љуштуром и привиђењем.
 346

ф 345

Сви смо ми грешни. Грех је дубоко прожео нашу природу. По речима

Макарија Великог, "чак и у душама Светих има неких тамних мрља". Грех
не само да трује срце човека, него и разара целокупан његов пси- хо-
физички организам. Из Светих се ширила нарочита светлост и она
приказана на иконама, као да је утиснута у њих. Из грешника се шире
тамни зраци и он је окружен некаквим густим мраком. Понекад срце човека
осећа то тамно поље као да га додирује нешто гадно и одвратно. Григорије
Синаит је говорио о демонској светлости мутно-крваве прља- ве боје. Шта
се шири из нашег срца, у каквим тајним страстима живи- мо? А на тој
позадини коју није могуће ни скрити, ни нашминкати, ни уништити,
глумац хоће да прикаже Најсветији лик Христа. Зато ће верујућа душа са
гнушањем да окрене лице у страну, да не би гледала такву кривотворину.
Унутрашњи живот хришћанина дијаметрално је супротан смицалицама и
глумљену глумца.
Хришћанин треба да види себе онаквим какав је у стварности, а
глумац треба да види себе онаквим какав није у стварности. Пут хри-
шћанина је да позна бездан свога срца у светлости покајања, а пут глумца
је да представи себе као друго лице кроз фантазију и медитаци- ју. Питање
је: шта ће бити када Господ одједном да глумцу благодат и деси се чудо?
Може ли он да глуми светитеља? Ако глумац у покајању прими благодат,
онда више неће мењати своје лице у друга лица. Бла- годат ће му открити
његове грехе и научити га смирењу. Светитеља он не може да глуми, јер
дубоко познаје своју недостојност, а стечену благодат неће изложити у
излог као робу. Он не жели да игра страсне и чулне јунаке да не би усвојио
њихово стање, да не би своје срце оскр- навио преживљавањем туђих
страсти. Средство усхођења душе ка Богу је молитва. Да ли се молитва рађа
или гаси у театру - то многи знају по свом искуству. Кад дођете кући после
позоришне представе, станите на молитву. Да ли ће вам бити лако да
саберете ум и да га усмерите ка Богу. Шта ћете осећати после позоришта:
душевни мир или опустоше- ност? Шта ће промицати пред вашим очима
за време молитве, какву шару од позоришних представа ће вам исплести
наступајући сан? Чије присуство ћете осећати у својој постељи - Анђела
или демона? Догађа- ји из последњих дана земаљског живота Христа
Спаситеља откривају нам, као да су у контрасту са божанском светлошћу
Христа, страшну фантазмагорију човечије подлости и зла. Пред нама
пролазе демон- ске маске глумаца историје, који предају Христа на смрт.
Пилат је глумац правосуђа вдн глуми достојанство римског судије и
одмах предаје на смрт саму Истину. Јуда је глумац који изиграва Хри-
стовог ученика. Бивши апостол постао је маска апостола, у његовом срцу
је демон. Кајафа је глумац религије, а то је најодвратнији вид глу- мљења.
Он игра улогу добротвора народа, главног представника наци- оналних
интереса и заштитника славе Божије, а у исто време припрема гнусно
убиство и сам тражи лажне сведоке - глумце почетнике и још неискусне
глумце. У разјареној гомили која тражи Христа, налазе се садукеји -
глумци храма, који не верују ни у бесмртност душе ни у веч- ни живот,
него у религији виде извор свог благостања. Усред гомиле су
физиономије фарисеја. То су већ професионални глумци који хоће да
глумљењем побожности учине народ побожним и религиозним. Они хоће
да служе истини лажју и, утонувши у лаж, мрзе Христа - Истину која је
дошла у свет. Христос је примио на себе ударац светске лажи и светског
греха и остао - Истина и љубав.
У доба апостола били су јеретици докети који су тврдили да Хри-
стос није дошао у физичком, него у етерном телу и да су зато Његов живот
и страдања били илузорни. Црква је ту јерес сматрала штетном и гнусном.
Да је Христос дошао само привидно, онда би Његова голготска
Жртва такође била привидна и Бога недостојна позоришна предста- ва и
глума. Стога "апостол љубави" Јован Богослов говори: "који не признаје
Исуса Христа да је дошао у телу, такав је антихрист", јер дух антихриста
и сатане жели да прикаже Христа не као истинитог Спаси- теља, већ као
глумца спасења, глумца у мистерији одиграној на Голго- ти. Апостол
љубави заповеда да се не поздрављамо са таквим људима и да их не
примамо у кућу.
Ако је за протестантски свет кинематографско вештичије коло по-
стало нешто уобичајено, то у православним земљама псеудорелигиозни
богохулни филмови наилазе на протест, понекад у оштрој форми. Тако је,
на пример, филм "Последње искушење" изазвао у Грчкој читаву буру
негодовања. "Ово није Албанија" - узвикивали су Грци. Дана 6. новембра
1987. године, у Солуну се сабрало грчко свештенство и атон- ски монаси:
11 архијереја, 200 монаха и неколико хиљада људи. Они су изразили
протест грчкој влади поводом приказивања на екранима филмова који
понижавају божанску Личност и учење Исуса Христа. Протест је био
прихваћен и грчка влада је удовољила захтевима. Бла- годарећи учешћу
свештенства ово наступање у Солуну прошло је у организованој и мирној
форми, док је у Атини народно огорчење због псеудорелигиозних
филмова довело до уништавања биоскопских сала у којима су се
приказивали ти филмови.
 348

ф 347

Чини нам се да на сцени мајмун пре може да игра улогу човека, него
глумац преко себе да прикаже лик Христа.

О ПОКУШАЈИМА СЦЕНСКИХ ЕКСПЕРИМЕНАТА

СА ЈЕВАНЂЕЈБЕМ
Може ли се приказати Бог на сцени, може ли се Христос глуми- ти и
изигравати истина? Ово питање, које би још недавно сматрали апсурдним,
данас се у свој оштрини поставило пред нама. Бог, који се јавио Мојсију
на Синају, рекао је: "Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш
света земља" (Постање). Сада хоће да свештени и тајанствени Синај
замене позориштем. У личности глумца Христос треба да чини чуда, да
исцељује губаве, да враћа вид слепима, да казује приче и Беседу на гори,
да умире и васкрсава. Све оно чиме је спасено човечанство, што је
поделило сву историју света на два дела, биће изне- сено на сцену и
позоришне даске - долазите, гледајте, чак и додирујте рукама.
Пред нама је питање које се непосредно тиче нашег спасења, пи- тање
од велике важности: може ли се Црква спојити са лозориштем, а
позориште и биоскопска сала учинити својеврсним катехизаторским
училиштем и, тако рећи, предворјем храмова? Неће ли спектакли и
филмови на библијске теме постати профанација светиње и независно од
воље режисера, редитеља и глумаца, најгори вид антирелигиозне
пропаганде? Да ли ће човек доћи до Христа кроз театар или ће Га, на-
против, у театру изгубити - изопачити на самом почетку свој духовни пут,
замењујући благодат у којој се верујућем срцу открива Христос, облашћу
игре, илузије и привидности - светом позоришта? Неће ли се човек
подсвесно одрећи истинског Христа, прихвативши лажног Хри- ста -
маску глумца?
Многи наши савременици не схватају разлоге категоричког по-
рицања позоришта и јавних представа од стране древне хришћанске
Цркве. Окренимо се настанку и родословљу позоришта.
По мишљењу древних историчара, философа и хришћанских писа-
ца, позориште је настало од паганских мистерија и ритуала. Аристотел је
сматрао почетком античког позоришта светковине у част Диониса - бога
винарства, које су биле пропраћене блиставим представама из грчке
митологије и баханалијама - маскарадама. Тертулијан је указивао да су
"Лидијци установили религиозн^позоришне представе" и називао театар
"потпуним идолопоклонством" ("О позоришним представама").
 О пореклу и вези античког театра са паганском религијом такође су
писали римски историчари Варон и Светоније, Апулеј, аутор "Ме-
таморфоза" и хришћански писци - Лактанције, Минуције, Климент
Александријски, Кипријан Картагински и многи други.
За древне хришћанске апологете позориште није било само орган- ско
обележје него и сама суштина и средиште паганства. У античком граду
здање театра често се налазило непосредно уз храм. Чувени теа- тар у Риму,
који је изградио Помпеј, био је спојен са храмом Венере, та- ко да су
степенице храма истовремено служиле као клупе за гледаоце када се у
театру одржавала представа. У античким театрима одиграва- не су сцене у
којима је појављивање богова оглашавало победу правде. Постепено
божанства су прелазила из трагедије у комедију. Али треба имати на уму
да за античког паганина божанство није било апсолутни дух
монотеистичке религије, већ персонификација космичких сила и апотеоза
јунака. Јелин и Римљанин могли су да поштују своје богове и да им се
истовремено подсмевају. Још значајније место позориште је заузимало у
религијама Индије, Кине и Јапана.
За хиндуисте и будисте свет је илузија; историја - спектакл, пррдстава,
маскарада; личност - само фикција. Свет - то су варке које рађа Брама.
Видиви свет је опсена, игра уобразиље и зато за хиндуисту нема
принципијелне разлике између истине и игре, живо- та и театра. Реалност
је само један Апсолут, а свака мноштвеност је царство привидности и
парада маски. Брама са сопственом уобра- зиљом глуми свет варки и
позориште лутака док траје дан; али доћи ће Шива, разориће илузорни свет,
Брама ће потонути у ноћ и сан ће отићи у парабраму и престаће свако
постојање; нестаће сенке види- вог света, угасиће се светлост и опустети
сцена, остаће само Брама са тамном несвесном и неодољивом тежњом ка
материји пракрити
- потенцији будућих пролазних светова. Зато је за хиндуизам позори- ште
његова рођена стихија. Божанства хиндуског пантеона често се приказују
у виду музиканата и играча, нарочито Шива у чију част је у Индији је
подигнута већина храмова и богомоља. При храмовима супруге Шиве -
богиње смрти Кали, живе професионалне плесачице
- бајадере*. Многи ритуални обреди у анимистичким шаманским
религијама Африке, Океаније и Сибира имају карактер сценских
представа, на пример, имитација лова, као и екстатични плесови.

* Бајадера - европски назив индијске професионалне плесачице која учествује у

религиозним обредима и заједничким весељима. - Нап. прев.
 350

ф 349

При томе шамани често стављају на себе маске чудовишта са рогови- ма и

искеженим зубима. Сличност ових маски са представом демона је
запрепашћујућа.
За хришћане антички театар нераскидиво је повезан са римским
Колосеумом, у коме су хришћане бацали дивљим зверима да их поједу као
и под мачеве гладијатора, у коме су се лакрдијаши и пантомими- чари у име
паганског друштва ругали хришћанским мученицима који су ишли у смрт.
Паганство се борило са хришћанством не само огњем и мачем, него и са
лажју и клеветом, церекањем гомиле и заједљивим подсмевањем од стране
песника и пантомимичара. На улицама Рима и других градова империје
комедијаши су богохулно приказивали рас- пеће Христа и СветеТајне
Цркве. Позориште је припадало паганском свету и са очајничком
одлучношћу и огромном енергијом бранило је тај пропадајући свет. Питању
о међусобном односу Цркве и позоришта вратићемо се касније а сада
покушајмо да решимо конкретно Питање: има ли позориште средстава
и моГућности да имитира и приказује на сцени духовни свет, у који
човечија душа прониче само посред- ством релтиозне интуиције,
молитве и очишћења себе. Да ли се са сцене може визуелно приказати
тај свет?
У древна времена глумца су називали делатником копрена и ма- ски.
Глумачки таленат је способност неких људи да се уживљавају и да се
преваплоћују у другог човека, да га замењују собом, а себе њиме. То је
способност за пластично подражавање, развијено одређеним ве- жбама и
поступцима, способност и умеће да се из самога себе, као из глине,
моделирају лица позоришних комада и јунаци сцене.
Позоришна глума претпоставља два ступња:
1. Глумац се припрема за своју улогу, уживљава се у лик свога ју- нака
и брижљиво га копира, а при том се критички односи према себи и као да
себе посматра са стране. Уз помоћ режисера он увежбава тех- нику игре, на
пробама поставља одређене задатке и трага за њиховим могућим и
ефектним решењем. На овој етапи уметник као да спаја у себи два лица. Он
се осећа као онај ко глуми, а у исто време анализира своју игру и настоји да
отклони техничке грешке и неслагања, то јест да створи целовити лик.
2. Затим наступа завршна етапа рада. Глумац треба да се у души уживи
у сценски лик и да се раствори у њему и нестане као посебна личност. Он
треба да створи утисак веродостојности, да имитира исти- ну и да својом
игром изазове Сод гледаоца осећање реалности која се дешава на сцени.
Овде се укључује, као унутрашњи покретач, снага и
350 ф
способност сликовите уметничке уобразиље, умеће да се живописно
фантазира по задатој схеми и да се глума остварује упадљивим призо- рима,
уз помоћ сопствене фантазије и медитације, које пре свега за њега самог
треба да замене реалност. Он треба да створи онај психо- лошки
емоционални фон, који би у себе укључио гледаоце и примо- рао их да
усвајају оно што се догађа у театру као живу стварност, шта више, као
квинтесенцију самог живота. Позоришна уметност је раз- радила низ
система за развијање уобразиље. На крају крајева, глумац треба да уме да
се, као у одежду свога јунака, одева у његова осећања, жеље, стремљења, у
његову психолошку структуру и садржај, да се труди да се у души
поистовети са њим, да мисли његовим разумом, да љуби његовом љубављу,
да мрзи његовом мржњом, то јест да живи у другом човеку да би натерао
гледаоца да заборави да је пред њим само имитација, само игра.
Познато је да је сликовито мишљење тесно повезано са облашћу
сугестије и аутосугестије. О томе сведоче окултни системи, на пример,
Раџа-јога и Хата-јога, у којима се медитацији и сликовитом мишљењу
додељује изузетно место.
Ако размотримо најпопуларније системе сценског тренинга и упо-
редимо их са вежбама јоге, запазићемо много додирних тачака.
То је један од разлога што су древни хришћани порицали позори- ште.
Они су у позоришним представама осећали дух магијских обреда и
мистерија. То је разлог, ако можемо тако да се изразимо, религио- зно-
мистичког карактера. Други разлог је морални. Сликовити начин мишљења
тесно је повезан са облашћу наших чула и страсти. Стра- сти се појављују у
нашој свести под плаштом чулних слика. Душа не може да прихвати страст
као идеју. Језик страсти је језик сањарења, маштања и фантазије. Истински
духовни доживљаји не могу да буду изражени миметички. То су чисти и
нежни цветови, који се затварају да би се заштитили од сваког спољашњег
додира, као што чини ми- моза са својим латицама. Најталентованија глума
овде је немоћна. Сликовити начин мишљења изазива наша душевно-страсна
и афек- тивна осећања, те су зато Свети Оци из првих векова хришћанства
говорили о позоришту као о школи страсти, имајући у виду не само садржај
позоришних комада, него и сам метод представљања и саму атмосферу
театра.
Може ли глумац да створи лик Христа и да Га на сцени прикаже
гледаоцу? Да створи, како је рекао један режисер, "живе иконе". Могу ли на
пробама да се увежбавају глас, покрети и понашање Христа?
 352

*ф) 351

Можемо ли посредством позоришне шминке, перике, налепљених бр- кова

и браде да претворимо своје лице у лице Христа.
Али то није најстрашније. Да би глумио Христа, глумац треба да се у
души поистовети са Христом и да поверује да је способан да љуби као
Христос, да мисли као Христос, да страда као Христос, то јест глу- мац треба
да поверује да је Бог.
Некада је сатана рекао: "Изједначићу се са Свевишњим" (пророк
Исаија) и у дубину пакла се сврже: "паде са неба као муња". Та једна горда
помисао претворила је светлоносног анђела у злодуха таме и пакла, у заувек
изгубљено, несрећно богоодбачено створење. "Бићете као богови" рекао је
ђаво праоцима. А у људима као да се поновио пад сатане, земља је за њих
постала место изгнанства, а смрт - њихов удео. Али сада глумац, који игра
Христа, треба да каже у својој беседи: "Мо- гу да се оваплотим у Христа,
могу да Га низведем са Небеског престола на сцену театра, могу да
прикажем Богочовека у својој личности".
У античка времена често су пагански богови постајали сценска лица
трагедије. Чак постоји и израз: "Бог из машине"*. Али, прво, богови Грчке и
Рима су богови антропоморфног пантеизма, а не апсолутни, вечни,
бескрајни, свемогући, свезнајући, свесвети, благи Дух хришћанског
монотеизма, не Саздатељ, Творац, и Промислитељ света. Паганска
божанства јесу оличење стихија. У самој античкој митологији богови
искрсавају из земље. Друго, трагедија уз учешће богова на сцени појавила
се у доба религиозног назадовања и распа- дања самог паганства.
Платон је осуђивао песнике (Хомера и друге), који су боговима
приписивали страсти и ускраћивао им је право грађанства у својој уто-
пистичкој држави. Из историје знамо да су у доба Јулијана Одступни- ка и
раније улични глумци пантомимичари забављали и увесељавали
незнабожачку гомилу, представљајући Јеванђеље као комедију. Слич- не,
али још рафинираније фарсе и циркуске лакрдије служиле су у 20-тим
годинама нашег столећа као делатно средство антирелигиозне пропаганде
од стране таквих лакрдијаша, бунтовника и подстрекача на паљење цркви
који су били на високим положајима, као што су Ја- рославски-Губељман и
његова дружина из савета (совјета) борбених безбожника.

* Ј1ат. - Јеиб ех тасћта, буквално - "бог из маг^не", драматуршки и сценски

поступак у дрвеном грчком театру: изненадно појављивање (уз помоћ дизалице -
еореме) божанства на сцени, које доводи до расплета радње. У преносном сми- слу -
неочекивано разрешење неког конфликта. Нап. прев.
 а^4)
352

Пред нама је питање од велике важности: неће ли покушаји савре-

мених "пријатеља-бранилаца цркве" да оваплоте Христа на сценском
простору постати провокације против хришћанства, истанчаније и
опасније од атеистичких маскарада и циркуских лакрдија.
Лик Христа се прелама кроз душу глумца као кроз мутну призму и
одражава у његовој игри као у кривом огледалу. (Нека се глумци не љуте:
грех није индивидуална, већ универзална појава.) Тај деформиса- ни и
изопачени лик пада као мрља лажи (љага) на срце човека и можда целог
живота неће успети да до краја избрише његове трагове. Свети Оци тврде
да Христа можемо видети само у Духу Светом, а овде убеђу- ју да се
Христос може видети кроз нашминкану маску глумца. Г оспод нас у
Јеванђељу упозорава да не верујемо ако нам кажу да је Христос овде на
земљи - било у пустињи или у забаченој соби, а утолико пре на
позоришној сцени ли на екрану телевизора. Свако кривотворење Ње- га,
Христос је одбацио као погубну духовну лаж, било да је то лажно
пророчанство или маскарадно прерушавање. Христос је јединствен, Он је
један, Он је неупоредив, Он је неизрецив и за човечије и за анђеоске силе.
Глумљење Христа, отимање Његовог имена и копирање Њего- вих чудеса
Он Сам је одбацио не само као недостојну кривотворину, него и као знак
и програм лажних пророка и будућег антихриста. Ако је глумљење
Христа допуштено, то значи да је дозвољено изигравати и Литургију, и
Распеће, и Васкрсење. Изигравање Литургије - какве злокобне речи!
Тертулијан је писао да демони у паклу богохулно подражавају
Литургију, а да су одломци из црне мисе - црна магија. Изигравање
Литургије постаје мрачна фарса. Какав духовни отров би се сакупио на
сцени и сабрао у чаши из које би глумац причешћивао своје другове или
сабраћу који глуме апостоле уз јеванђељске речи: "Ово је Тело Моје... Ово
је Крв Моја". Следећа тачка програма можда ће бити при- чешћивање
гледалаца из сале.
Нашли би се људи који би рекли: "Зашто да идемо у цркву, ако све
то може да се се деси у позоришту?" Чак би рекли и: "У позоришту се
може сликовитије, дубље и емоционалније доживети Тајна вечера и
причешће. У савременом књижевном жаргону не без разлога позори- ште
још увек називају храмом уметности. У храму мирјани не смеју да улазе
у олтар, а утолико пре да додирују престо. Престо символички представља
трон Бога. Но ако глумац има права да глуми Христа, он може да седне на
престо као на свој трон и може да покуша сценско представљање Свете
Тројице. А ако пођемо од савремене елитистичке
 354

ф 353

концепције софиолога - нових гностика, о Софији као свету божан- ских

идеја и женском начелу у Божанству, онда могу да настану и бого- хулнија
тумачења (на пример, да на престо заседне глумица). За време Француске
револуције такав преседан се већ догодио. Почетак религи- је - осећај
страхопоштовања - је оно што је у Библији названо "страх Божији", свест
о својој недостојности и величини Божијој, и свештени трепет пред
светињом.
Зар сама замисао о томе да се уз помоћ механизама и акробати- ке на
сцени може остварити Васкрсење Христово, Његово Вазнесење,
Преображење и тако даље, не изазива код хришћана осећања бола и
гнушања. Чак су и позоришни костими у виду библијских и црквених
одежди већ богохуљење и профанација светиње. У древној Цркви, по
кодексу Јустинијана, незаконито облачење у свештену одежду изједна-
чавало се са отимањем царских регалија (предмета - символа влада- лачке
власти) и било је кажњавано преко суда. У наше доба такозвани
"пријатељи-заштитници хришћанске цркве" западају у нову моралну јерес.
По њиховим речима, они себи постављају "мисионарске" циље- ве - да
упознају гледаоце са хришћанством на начин који је достојан двадесетог
века, апокалиптичког века и да прикажу Бога на сцени и проповедају
Јеванђеље са позоришних дасака. Ови добри људи решили су да глуме
Бога, Анђеле и светитеље. Режисере више не задовољавају њихове
пређашње уобичајене историјске хронике, криминалистички романи и
филмови и љубавне авантуре. Они су решили да употпуне и учине
разноврсним свој репертоар ничим другим до Светим Писмом. И, како
изгледа, са ентузијазмом су се прихватили тог посла. Уместо Вавилонске
куле одлучили су да подигну до неба позоришне даске и да спусте Бога на
сцену и покажу га под светлошћу позоришне рампе. Глумац, који игра
Хамлета и Спартака, глуми Бога неизрецивог и не- појамног, Творца Неба
и Земље који живи у неприступачној светлости, пред Којим серафими
покривају своја лица.
Црква Старог и Новог Завета никада није прихватала позориште као
средство и форму представљања религиозних појава. У целокупној
старозаветној и новозаветној књижевности нема ни једног драмског дела.
Једноставна лепота и божанска истина монотеизма нису могле да подно-
се кривотворине и имитације. Истина је неспојива са глумом истине као
најсрамнијим видом лажи. Театар је цастао на основу паганских митова и
мистерија, он је творевина паганског света који је изгубио првобитно
откривење и заменио веру у једнога Бога обоготворењем космичких си- ла,
апотеозом самих људи и магичним култовима палих анђела, оних које
354 ф
Црква назива демонима. Зато је за древне хришћанске апологете паган-
ски политеизам био не само религиозна патологија и философска заблу-
да, него и окултна метафизика, демонологија и демонопоклоњење.
Хришћанска Црква је порицала театар одлучно и ригорозно:
1) као творевину паганства, духовно повезаног са њим системом
вредности, култом чула и паганско-космичким осећањем света;
2) као метод имитације истине: царство варљивости и привидно- сти,
у коме у стварности господари лаж;
3) као школу страсти, то јест душевних страсних емоција човека
(стварање посебног рафинираног култа афективних стања и суптил- них
нервно-психичких доживљаја);
4) као разарање личности (вештина замењивања лица - личности
маскама). Позориште даје правац, стил и метод, искуство и навику глу-
мљења (изигравања) не само код глумаца, него и код гледалаца. Оно чини
људе глумцима у њиховом свакодневном животу, док хришћанско
покајање захтева од човека супротно - очишћење душе од свега туђег и
њој несвојственог, од позоришне шминке и маски, које навлаче на њу
машта и гордост.
Црква је у својој највишој инстанци - Васељенским и Помесним
Саборима, осудила позориште. Професија глумца изједначавала се са
онима који су правили идоле. Одлуке Елвирског Сабора (300. године) и
Африканског (408. године) забрањивале су крштавање глумца све док не
да обећање да ће заувек оставити свој занат. Сабор у Арлу (314. године)
установио је да се глумци одлучују од причешћа. А Кар- тагински Сабор
(397. године) донео је одлуку да бивше глумце прима у Цркву тек после
јавног покајања. Хришћански апологети у својим делима жигосали су
театар заједно са циркусом, у коме су се приређи- вале борбе гладијатора
и масовна убиства хришћана. Чувени Тертули- јан је писао да се у театру
при светлости дана дешавају дела ноћи.
18. правило Помесног Картагинског Сабора забрањује хришћа- нима
да гледају јавне представе. Карактеристично је да у тексту овог правила
постоји позивање на то да су такве забране постојале у Цркви увек и свуда.
51. правило VI Васељенског Сабора забрањује хришћанима да по-
сећују позоришне игре, плесове и циркуске тачке уз учешће дресира- них
звери. Сабор заповеда да се они који крше ово правило одлучују од
црквене заједнице.
54. правило Лаодикијског Сабора забрањује свештеницима и све-
штенослужитељима да присуствују на било каквим јавним представа-
 356

ф 355

ма, чак и ако се оне приређују у приватним домовима. Ово осуђивање

позоришта провлачи се као црвена нит кроз сву патристику. Савре- мена
Црква није одбацила, а и не може да одбаци, ни одлуке Сабора, ни
патристику (црквено предање), јер би иначе одбацила саму себе, своју
духовну истоветност (идентитет) и морално јединство са древ- ном
Црквом.
Античка комедија, извежбана у изругивању својих богова, са не
мањом свирепошћу него дивље звери Колосеума, напала је на хри-
шћанску Цркву. Глумци и лакрдијаши, акробате и пантомимичари на
позоришним сценама, као и на трговима и улицама градова, при- казивали
су пародије на крсну смрт Христа и смрт мученика. Театар је осетио у
хришћанству свог непомирљивог и непобедивог неприја- теља - истину,
која својом вечном светлошћу уништава мрак лажи и сенке полуистина.
Позориште је пагански елемент и оних хришћана који у суштини остају
неуцрковљени, то јест у души неукључени у хришћанство. Очигледна је
веза неких јереси, на пример, аријанства са паганством. Аријанство је
покушавало да споји хришћанску тео- логију са космологијом Платона.
Догматска јерес је тесно повезана са моралном јереси. Учење о Христу као
створењу Божијем уносило је дух секуларизације и антропоцентризма не
само у аријанску дог- матику него и у аријански ритуал. Свети Атанасије
Александријски изобличава аријанску литургију због њене театрализације
и због тога што је Арије у храмове увео световне, театралне, страсне
мелодије и назвао литургијски канон именом Талије - музе и
покровитељке комедије. Црквени историчар Јевсевије је писао да је
јеретик века Павле Самосатски волео театралну помпезност, да га је
окружава- ло мноштво жена које су га прослављале као анђела који је
сишао с небеса, и да је, најзад, у црквеним молитвама заменио Христово
Име својим именом. Став Источне Цркве према позоришту и театрално-
сти, барем у њеним законодавним документима, остао је ортодоксан и
непромењен. Ч
У Западној цркви од XI века, од када је њено отпадање од Васељен-
ске црквене свести постало преломни моменат њеног постојања и про-
мена целокупне скале њених вредности, почиње да се постепено мења
однос католичанства према позоришту. Треба запазити да је у Западној
цркви и касније постојала осуда позоришта и јавних представа, што је било
утврђено у разним правним актима (све до XVII века - Сабори у Шалону у
VI веку, у Мајнцу и Риму - у IX веку и тако даље). О томе су писале папе
(Лав IV и други).
356 ф
Цркви туђа театралност ипак је продрла у католичко богослуже- ње
(на пример, ритуалне игре у Шпанији, плес шесторице дечака пред
престолом и играње за време Божићне мисе у Толеду).
Ми нипошто не желимо да увредимо католике и да кажемо да се миса
претворила у спектакл, али театрализоване представе су се озбиљно
приближиле миси, на пример, јавно шибање покајника уз певање химни,
које је окупљало око себе велико мноштво људи, и тако даље.
Средњовековни позоришни комади почели су све више да укључу- ју
у себе литургијске елементе. То је претило продором самог театра у
култни простор храма. Свештенослужитељи су могли да прихвате игру
(глуму) као помоћ за изазивање већег ефекта и јачег дејства на присутне.
Већ средином XII века опат Елред изобличава свештенике који за
време службе у храму час повишавају глас до викања, час га снижују до
шапата, опонашају коњско рзање, женски врисак, представљају у олтару
као на сцени, час самртне муке, час неземаљски занос; крећу се уз
непристојна кревељења, прихваћена од глумаца, криве уста и слежу
раменима - храм претварају у позориште.
Тако, на пример, ред језуита, који се потрудио да мобилише све њему
доступне философске, културне и друштвене снаге за борбу против
наступајућег протестантизма, као и Православља, решио је да користи
позориште ради привлачења народних маса на богослужења католичке
цркве. Свечане литије (процесије) улицама градова и села, извођење сцена
из библијске историје, раскошне декорације храмова. Помпезност и
спољашња ефектност ритуала код језуита били су знак оног унутрашњег
опадања и распадања у коме се католичка црква не само окренула према
театру, него је почела да тражи у њему свога саве- зника. Протестантизам,
који је настао као реакција против злоупотре- ба и посветовњачења
католичке цркве, немајући поуздану догматику и традицију, још више од
католицизма се подвргао секуларизацији, не- прекидном унутрашњем
распарчавању на конфесије, секте и посебне заједнице, за које је
позориште касније постало неисцрпан извор модер- нистичких
експеримената и реформаторских инспирација.
Ради привлачења људи својој цркви, протестантски свет стално
тражи и користи нове форме и средства деловања. Међу тим средстви- ма
све већу улогу почеле су да заузимају пантомимичке представе,
позоришни ефекти и авангардно новаторство. У 70-им годинама у
Бирмингему је одржано саветовање представника неких конфесија,
 358

ф 357

међу њима и католика, англиканаца и методиста. Тамо је разматрано

питање који вид уметности је најперспективнији и најпопуларнији у наше
време. Учени људи дошли су до закључка да је такав вид умет- ности
циркус и препоручили су свештенослужитељима да проучавају циркуску
вештину и илузионизам ради већег успеха своје религиозне мисије.
Уосталом, треба приметити да су у позном античком и средњове-
ковном периоду, када строге диференцијације између црквене и све- товне
уметности још није било, театар схватали више као концентрат паганског
духа и антипод Цркве. Касније, у процесу секуларизације уметности,
псеудорелигиозни и антирелигиозни карактер позоришта постао је мање
очигледан (на пример, дела Шекспира). Границе цркве и позоришта почеле
су да се мање секу, међутим, и у том стању метод позоришта, као метод
илузорне привидности, варљивости и замене стварности игром, био је
директна супротност циљу Цркве - ослобође- њу човека од привидности и
притворности и од изигравања (глумљења) макар и најузвишеније врлине,
Злокобно знамење XX века није било само стварање нуклеарног
оружја и растућа еколошка катастрофа, него и ништа мање претећи знак
краја и моралног дна до кога се спустила такозвана хришћанска ци-
вилизација - кореографске представе и балети на јеванђелске теме.
Источна Црква се назива Православном, то јест ортодоксном, оном
која чува чистоту догмата, целовитост Предања и верност тра- дицији.
Сада се тврђава Православља поткопава да би се разнеле ње- не зидине.
Неке снаге желе да светињу и најузвишеније вредности Цркве изведу на
позоришне даске и претворе у блиставило лажног сјаја. Христа су убили
његови непријатељи, али Његова смрт нам је даровала живот. Атеисти су
подвргли Христа клевети и порузи, али због тога нам је Он постао још
блискији и дражи. Христа су окаљали професионални дипломирани
лажљивци, али због тога нам је Његов лик постао још светлији. А сада се
двсодило нешто страшније - сами хришћани се одричу Христа - Сина
Божијег и замењују Његов лик глумцем који плеше. Непријатељи Христа -
Ана и Кајафа - предали су Га на мучење и смрт, али им није падало на памет
да могу да Га приморају да плеше. А савремени хришћани претворили су
Христа у пајаца и арлекина који плеше на сцени, и пљескају томе.
Један од чинова паклене мисе било је ритуално светогрђе. Не
представљају ли такве представе црну мису коју људи нису одгонет- нули?
358 ф
Ако Црква део својих преимућстава преда позоришту, онда ће су-
тра само позориште неизбежно да продре у Цркву. Навикнувши се на
позоришне режије Јеванђеља, људи неће гледати на Литургију са
мистичке, него већ са друге - уметничко-театралне тачке гледишта и у
Литургији неће тражити очишћење, већ утиске, не духовно стање, већ
ефекте. На крају крајева сам свештеник под утицајем својих па- рохијана
- љубитеља позоришта, мораће да изиграва (глуми, изводи) литургију.
Вештина глумца је умеће поистовећивања себе са лицима позоришних
комада и уживљавања у своју улогу до растварања себе у њој и до осећања
поистовећености са представљаном личношћу. Коме и како може да се
моли глумац који је рекао себи: "Ја сам Бог". Неки богослови користе
метафоричке речи "сусрет са Богом". Али тај "су- срет", као осећање
присуства божанства, догађа се у дубини човечијег срца и то неочекивано
за самог човека. У току целог живота душа чове- ка памти овај сусрет, али
не може да га изрази нити опише речима. Бог се јавља души као нови
живот, јавља се у тренуцима у светлости благодати. И ови тренуци чине
се као предокушање вечности. А сада Бога хоће да прикажу не у Духу
Светом, него под светлима позоришне рампе уз проламање аплауза.
Православни подвижници категорички забрањују да се у уобрази-
љи ствара лик Христа или да се прихватају било какви визуелни при- зори
за време молитве. Поверење према привиђењима и визуелним
представама, као према истинитим духовним појавама, код неискусних
подвижника изазивало је душевно растројство или стање које је у па-
тристици називано прелест, односно обмана.
Једном се пред Пахомијем Великим појавио зли дух у лику Христа.
Свети је окренуо главу у страну. "Зашто ме не гледаш, јер ја самХри- стос
коме ти служиш?" - рекао је демон. Свети је одговорио: "Желим да видим
Христа не овде на земљи, него у вечном животу. Овде ми је потребно
друго - да испуњавам заповести Христа". И демон је нестао.
Неки људи, који гаје симпатију према хришћанству, сматрају да ће
им гледање филмова на библијске теме помоћи да боље проуче Свето
Писмо. Али сваки сценарио на јеванђељске теме је не само компилаци- ја
четири Јеванђеља, него и њихова прерада, интерпретација и увођење
нових, измишљених лица и епизода. Зато сценарио на библијске теме
постаје друго Јеванђеље које је написао сам режисер по својој слици и
прилици. Саборна правила и црквени прописи категорички забрањују
коришћење апокрифних лажних јеванђеља и измишљених агиограф- ских
дела, а утолико пре њихово ширење.
 360

359

Позориште и биоскоп не уче, већ одвикавају гледаоца од читања

Светог Писма, замењујући мистички несликовни доживљај искривље- ним
визуелним представама. Преламајући се кроз призму душевног, духовно
постаје лажно и изопачено, као одраз у кривом огледалу. Ка- толичка
црква, са својим сталним стремљењем ка прозелитизму, са својом
оријентацијом на аритметичку већину својих чланова, са својом
гигантском мисионарском машинеријом, са својим критеријумом вред-
ности у коме је колектив изнад личности, није могла да не користи тако
моћну пропагандистичку мрежу као што су филм и позориште.
Њена велика способност да лавира и да се прилагођава светским и
историјским реалностима нарочито упадљиво се пројавила у покрету
католика - модерниста после другог Ватиканског сабора. Али још пре тога,
за време папе Јована XXIII у периоду 1958-1963 године, била је образована
комисија за кинематографију која је постала стални орган Ватикана и
непосредно је потчињена католичкој јерархији. "Осећај
дужности нам налаже" - писао је папа - "да се са изузетном пажњом
односимо према свим факторима савремене цивилизације, а међу њих
треба убојати и филм.”
Недељна католичка миса, коју преносе преко телевизије, допуња- ва
се сценском адаптацијом из живота светих и зато се често емитују разне
фантастичне повести, које обично називају филмовима страве и ужаса.
Поред библијских сижеа појављују се и призори вампира - мр- тваца који
пију човечију крв и, обрнуто, људи који се претварају у ди- вље животиње,
као и чаробњака и гатара. Интересовању за биоскоп као средство
мисионарства допринело је ширење екуменизма. Низ те- олошких расправа
о филмовима било је објављено у издању Светског савета цркава.
Католички и протестантски теолози прегледају и прове- равају нова
техничка средства: видеокасете, видеодискове, емисије уз помоћ сателита
и тако даље. Као ^езултат техничког развоја појављује се електронска
црква - авангарда новог века и новог мишљења.
Веома је карактеристично да је један од омиљених и најпопуларни-
јих ликова мистичких филмова - Луцифер, сатана, коме се дају најра-
зличитија тумачења, понекад веома благонаклона.
Светски композитори састављају мисе у којима се, заједно са од-
ломцима из канонског богослужења и григоријанским напевима, раз- лежу
звуци џеза и рок-музике. Понекад се такве мисе, као спектакли изводе
непосредно на улицама, а певање религиозних химни смењује се са
најватренијим играма карневала. Таква је, на пример, миса америч- ког
композитора Брајлиса.
 Нарочито се гласно чује апел за промену богослужења у проте-
стантским заједницама Америке и Европе. У неким заједницама то
богослужење се претвара у позоришну представу на библијске теме, у
којој учествују сви чланови заједнице. Глуму смењују плес и аван- гардна
музика, заједничко певање свих присутних, а понекад и права маскарада.
Једном је полицајац, који је ради одржавања реда био присутан у за-
једници америчког теолога Кокса, рекао: "То није молитва, него прави
јавни скандал". Међутим сам Кокс је сматрао необуздано понашање сво-
јих парохијана знаком њиховог духовног ослобађања (еманципације).
Сада се позориште прихвата као неотуђиви део општечовечанске
цивилизације. Још недавно у нашој земљи као знак културе и прогре- са
сматрала се срушена црква и близу ње саграђено позориште или клуб.
Скинувши крст и срушивши олтар, често су претварали цркву у
биоскопску салу или позориште, при чему су пређашњи олтар пре-
тварали у позорницу где су на месту срушених престола и жртвеника
глумци одигравали комедије најфриволнијег садржаја. Или пак обр- нуто,
од олтара су правили нешто као позоришну галерију у којој су последњи
редови били нарочито популарни код заљубљених парова. Не желим да
кажем да су сви глумци били усхићени учешћем у таквом идеолошко-
просветитељском раду, али, на жалост, већина је спокој- но имитирала
сцене убиства и љубавних састанака или је одигравала фарсе у
оскрнављеним, разореним и као распетим храмовима, газећи светиње
својих отаца. Идеолошка бригада Јарославског-Губељмана није нашла
боље средство за ругање хришћанству, претворивши у не- давној
прошлости храмове у позоришта, клубове и јавне тоалете.
Најдревнији храм Тбилисија - Метехи једно време је био подвргнут
истој таквој гулаговској судбини. Њега су претворили у затвор, а затим у
радионицу, а од 1974. године, све до отварања храма, у њему је био
смештен омладински експериментални театар. У споредном олтару, где
се налазила гробница свете мученице Шушанике, нагомилавали су позо-
ришне старудије (директно на полусрушени надгробни споменик).
Култура је умеће уважавања. Сама реч култ значи поштовање. Човек
треба да се односи са уважавањем чак и према туђој непознатој гробници.
Мученица Шушаника - светитељка је трију Цркава: грузиј- ске, јерменске
и албанске. Она припада трима народима -грузијском, јерменском и
азербејџанском (област Рани - западни Азербејџан). Ње- ни мученички
подвизи надахнули су Јакова Цуртавелија на прво од на- ма познатих дела
на грузијском језику. Њена храброст била је пример
 362

ф 361

верности хришћанству у борби са експанзијом маздаизма, а затим и

ислама. Али позориште је са њеном гробницом поступило исто као што
су у древно доба персијски маздаисти поступали са гробницама
хришћана. А сада ти исти људи полажу право да на позорници изводе
експерименте са Јеванђељем.

О КИНОДЕМОНОГРАФИЈИ
У кинематографији ћемо упознати најшароликији плурализам
древних и нових култова и покушај интерпретације лика Христа са нај-
различитијих идеолошких позиција, не само хришћанских конфесија или
секти, него чак и других религија - мухамеданства, будизма и јуда- изма.
Навикавање на позоришни лик Христа, схватање и психолошко
поистовећивање њега са јеванђељским Христом крије велику опасност.
Позорница може да постане широко поље за јеретичке, магијске, ан-
тирелигиозне и друге спекулације. На пример, Христос - космонаут
(концепције англиканског епископа Робертсона), Христос - екстра- сенс,
Христос - хипик (такви сценарији су већ постали реалност). А
екранизована или сценска режија "Живот Христа" по Ренану учинила би
Га лицем авантуристичког романа који је написао окорели масон. Атеисти
и непријатељи хришћанства на Западу већ користе лик сцен- ски
театрализованог и екранизованог Христа као ефикасни метод бор- бе са
хришћанством.
Наведимо неколико примера. У филму европскогрежисера Буњу- ела
"Златни век" приказан је крајње одвратни неваљалац, убица, сило- ватељ
деце и садиста у виду сценског Христа, коме режисер и аутор намерно
приписују сличност у одећи, позоришној шминки и тако даље, са ликом
Христа уобичајеним за западне филмове. Тај бандит који је изгубио савест
намамљује малолетну децу у свој замак, приређује орги- је, а затим их
злоставља и убија.
Атеисти, као што је режисер Буњуел, изабрали су најподлије и
најодвратније оружје које су у суштини исковали за њих они који су
решили да доведу Христа на даске позоришне сцене. Ти такозвани ки-
нотеолози хтели су да запоседну екран и позорницу као дивљу звер да би
се ваљали на њој, а завршили су тако што су се нашли у њеној чељу- сти.
Данас је знатан део религиозних филмова и позоришних предста- ва
постао, у суштини, карикирање хришћанства.
Карактеристично је стваралаштво скандинавског режисера Берг-
мана - сина протестантског пастора. Она је писао: "Мој отац- свеште-
362 гф)

ник и мајка - дубоко верујућа хришћанска, имали су у мом животу

изузетан значај тиме што су за мене створили свет против кога сам се
побунио".
У филму "Као кроз мутно стакло" он даје демонску слику Бога.
Јунакиња филма у шизофреничном бунилу види Бога у облику стра-
шног паука који хоће да овлада њоме. Алтернативу за своју јунакињу
режисер види у сексуалној љубави.
Други антирелигиозни филм овог потомка свештеничког рода но- си
богохулни наслов - "Причешће". Онај ко изводи Христа из храма у те-
атар и претвара Јеванђеље у религиозну циркуску лакрдију са појавом
Христа, треба да на примеру Запада зна да ће сутра тај лик не посредно,
већ директно бити окренут против Православне Цркве и да је много- лика
кинематографија - свеждер претворила лик Христа у арлекина, злочинца,
јунака романа, теософа и атеисту. Занимљиво је приметити да је Буњуел
добио Почасну награду на XI Московском међународном филмском
фестивалу 1979. године, поводом шездесетогодишњице со- вјетског
филма. Очигледно је да је ругање хришћанству било по укусу не само
совјетских функционера, него и иностраних чланова жирија.
Неки богослови и историчари Цркве сматрају да су се осуда, муче-
ње и смрт Христа догађали у време римских сатурналија. Те представе су
се састојале у томе што су једног од робова или преступника, осуђе- ног
на смртну казну, проглашавали за цара, одавали му све почасти које
припадају императору и беспоговорно извршавали сваку његову реч, као
царску наредбу. У те дане, који су протицали у богатим го- збама и
најватренијем весељу, господари су се прерушавали у слуге и служили
своје робове. На крају сатурналија краткотрајног владара предавали су на
мучну смртну казну. По мишљењу неких богослова, слична
полумистерија-полутрагедија прати и суђење Христу. Као у
сатурналијама, Христа облаче у царску одежду, стављају му трнов ве-
нац, дају му у руке жезал - символ врховне власти, то јест додељују му
комедијашке регалије царске власти, а римски војници ругајући Му се,
клањају Му се. Ако то и није права сатурналија, онда јесте њен одраз и
последица. И овде сатана Голготску Жртву хоће да претвори у
сатурналијску трагикомедију. И овде сатана хоће да храм Христових
страдања претвори у театар паганских мистерија. Свака реч Христа у то
време могла је да буде извршена, као што је било уобичајено у
сатурналијама, али Господ је ћутао. Он није изустио ни једну реч. Први
део сатурналија доживео је неуспех. Њеном режисеру није по- шло за
руком да изнуди из Христових уста ни једну реч. Христос није
 364

гф) 363

постао краткотрајни цар комедије која се одигравала на плочама дво-

ришта Литостротона. Већ за време суђења Христу демон је хтео да
претвори двориште Пилата у позориште. Али Христос је одговорио не
само својим божанским ћутањем. Његово ћутање било је исто та- ко
величанствено моћно као и Његова реч. Мрачне авети те паклене
фантазмагорије, које су окруживале Христа, већ су осуђене. Једна од
злокобних авети - Пилат, глумац правосуђа - нехотично узвикује: "Ево
човека" - а не маске човека, као што су Његови непријатељи.
Предвидели смо питање које могу да нам поставе посленици теа- тра.
Ако*је на сцени немогуће приказати Христа, може ли се Он изо- бразити
на дрвету или на сликарском платну. Ако прихватате икону насликану
бојама, зашто онда не можете да прихватите живу икону која говори, за
коју је материјал живи човек. Стога, унеколико се уда- љивши од теме,
задржимо се на трима облицима изображавања: икони, (уметничкој)
слици и скулптури. У том случају, чини ми се, биће лак- ше да схватимо
зашто се Бог не сме изобразити кроз личност човека. Прво, православна
икона - канонска икона Источне Цркве - уопште није имитација духовног
света. То је символ. Символ је свагда услован. Символ садржи како
обележја подобија по коме се препознаје, тако и неподобија, благодарећи
којима се он не стапа и не поистовећује са оним што символизује. Икона
је унутрашње виђење духовних појава, преображених благодаћу Духа
Светога. Икона нас гледа из вечности и отуда одсуство праве линеарне
перспективе. Нарочита асиметрија лица и фигуре наглашава несличност
са земаљским појавама и сведочи о другачијим категоријама величине и
простора у којима је присутан прволик иконе - човечански лик у Духу
Светом. Икона је посебан на- чин виђења и општења. Древна Црква је од
иконописца захтевала лич- ни аскетизам, укљученост у хришћанску
мистику и дубоку црквеност. Зато су у древно доба иконе сликане
првенствено у манастирима и скитовима. За рад на икони припремали су
се као за свештенодејство, улазећи у духовна, а не у узвишена овосветска
стања, која свет често прихвата као духовност, које у ствари т^ема.
Уметничку слику може- мо да посматрамо аналитички, а икона се опажа
само синтетски - у стању молитве раскрива се дубина иконе.
Са уметничке тачке гледишта, најбоље слике епохе Препорода
(Ренесансе) замениле су мистику естетизмом, а теоцентризам антро-
поцентризмом. Уметничка слика је изображавање спољашњег (повр-
шног, привидног), пролазног чулно-појавног стања личности, а икона је
виђење суштине ноумена (то јест унутрашњег битија, за разлику
364 ф
од спољашњих појава). Сликарство је силазни ступањ од духовног ка
душевном, од нуса (ума у древном значењу ове речи као целокупности
свих сазнајних моћи и способности, укључујући интуицију) ка логизира-
јућем разуму и уобразиљи и од духовног осећања ка емоцијама. Икона
захтева живот духа и помаже његовом буђењу и извођењу из стања ду-
ховног мртвила. Слика захтева културу осећања, поетику и естетизам.
Икона је одраз вечности у времену и зато је, у принципу, универзална.
Слика је одраз кутка овога света, зато је она локална и ограничена.
У јерархији духовних вредности скулптура је на још нижем ступ- њу
од слике. Поред визуелних утисака овде су укључени још и так- тилна
опажања запремине, масе, тежине, пространости и тако даље. У поређењу
не само са иконом, но и са сликом, скулптура је још веће оземљење и
овештаствљење (постварење) уметности, даљи прелаз ка конкретном,
привременом, физички приступачном. Православна Цр- ква је порицала
скулптуру као форму представљања духовног света. Она опредељује
материју у њеном постојећем стању, без одухотво- рења и преображења,
материју искључену из вечности и отуђену од ње. Али чак и између
оземљене скулптуре и сценске уметности лежи читава провалија, камен и
мрамор очишћени од страсти, а душа чове- ка, као сунђер, засићена је
демонским отровом и чулним страстима. Кипови, одбачени од
Православне Цркве, као лажне форме изобра- жавања духовног света,
ипак нису светогрђе, они су довољно условни (конвенционални и
симболички) да изображење не би било прихваће- но као преваплоћење -
метод позоришта. Чак и поистовећивање ико- не са њеним прволиком
хришћанство осуђује као идолопоклонство. Рећи ће нам да су у Старом
Завету постојали кипови - херувими над Ковчегом Завета, али у Старом
Завету "вечност као преображење" није била откривена, јер није сишао
Дух Свети. Зато су обреди Старог Завета чулнији, опипљивији,
очигледнији и материјалнији од религи- озне символике Новог Завета.
Али и Стари Завет је сасвим искључи- вао продирање позоришта у
религиозни живот народа.

СРЕБРНИ ВЕК ПЕСНИЧКОГ ДЕМОНИЗМА

Господин М. је у једном листу објавио чланак у коме је прекоревао
Цркву због клерикализма. Тамо се он посветио критици наше тврдње да
стваралаштво Блока, Брјусова и Андреја Бјелог има демонски ка- рактер.
По његовом мишљењу, наш однос према овим песницима је тенденциозан
и неправедан. Разуме се, господин М. може да има свој
 366

књижевни и религиозни став, али желимо да му скренемо пажњу на неке

објективне чињенице.
Почетком XX века у Европи и Руској империји почела су да ничу, као
печурке после кише, разна окултна друштва и ложе у које су ула- зили
многи познати писци и декаденти, као и композитори и сликари. На
пример, Скрјабин и Врубељ. Њихова дела, настала на основу ро-
зенкројцерства, илуминатства и разних тајних друштава, постала су "цвеће
зла" за интелигенцију XX века.
Г осподин М. може да се увери у то ако се упозна са специјалном ли-
тературом која сада престаје да буде забрањена, као и са мистеријама
Рудолфа Штајнера и "Хемијском свадбом" Христијана Розенкројцера.
Окренимо се стваралаштву песника на које смо указали. Брју- сов
стално брише разлику између сила добра и зла: "Желим да свуда плови
моја лађа. И Господа, и ђавола спреман сам да прославим ја". - То је
типично луциферијанство розенкројцера у коме се Христос и Луцифер,
Божанство и д1мон сједињују у једном лицу. У песми "По- дражавање
Бодлера" Брјусов пише: "Христе, не зови ме узалуд к себи, остави ме у
проклетству..." У свом познатом роману "Огњени анђео", који делимично
има биографски карактер, он показује знање окулт- них наука које се
предају у тајним ложама. Сасвим је логично што је Брјусов, као и
тибетанске махатме, поздравио Октобарску револуцију и њеног вођу
Лењина, о коме је писао одушевљене стихове.
Стваралаштво Александра Блока - "краља песника" (по Галактио- ну
Табидзеу), представља хибрид гностичке софиологије Владимира Со-
ловјова и учења розенкројцера, чијем реду је песник припадао. Његова
чувена балада "Незнанка" ерупција је магме која је учинила видљивом
слику пада и деградације божанске идеје - Софије. У почетку се Софија
претвара у звезду, затим у "прекрасну даму" која се појављује у храму у
коме нема Христа. Затим постаје "незнанка" која долази у заказани час у
крчму и неког очекује усред пијане гомиле. "Пад" Софије се продужа- ва.
Сада она узима облик циганке Фаине, уличне плесачице, и, најзад,
последња етапа пада, како Софије тако и самога Блока, јесте збирка
стихова "Виолине и харфе" у којој се он најстрашније изругује хришћан-
ској светињи, што спада у иницијацију розенкројцера. У драмском ко-
маду "Ружа и крст" (символ розенкројцера) он уводи идеју да врлина и
верност треба да приносе себе на жртву греху. Тај драмски комад звучи
као пародија на песму Пушкина "Живео је на свету витез јадни".
Унеколико скрећући са теме, приметимо да нам М. приговара за оно
што се свагда сматрало принципом уметности. Говорили смо о
366 ф
способности човека да саосећа и зато смо упозоравали да књиге, које су
засићене страстима и демонском мистиком, изазивају и као да наво- де на
та иста осећања у души читаоца. Додајмо да ове тамне страсти постају
његова лична доживљавања и његово емоционално искуство. Зато
морално чуло хришћанина треба да служи као оријентир, крите- ријум и
филтер при избору литературе. Свеждерство и култура нису једно исто.
Александар Блок у једној својој песми је писао: "Завукао бих се у
топли коров, заборавио бих све у сну заувек, умукните, проклете књи- ге,
никада вас нисам писао”. По свој прилици, мој опонент због тога треба да
назове Блока опскурантом и непријатељем културе. Блок је са ликовањем
прихватио револуцију као програм розенкројцерства. Он је поздравио
рушење храмова и манастира, штавише, обраћао се комунистичкој власти
са позивом да уништи хришћанску Цркву и да је искорени као храст са
кореном. У поеми "Дванаесторица", која пред- ставља розенкројцерску
мистерију, он је на чело одреда пијаних црвено- гардејаца чије су "руке
крваве", ставио Христа са венцем од белих ружа
- тачније речено, Луцифера у лику Христа. Зар наш опонент не види у
томе чудовишни сатанизам?
Блок персонификује поезију у лику музе, као богоборну силу: "И
тако је привлачна сила, да сам ја спреман да понављам гласине да си ти
анђеле низводила, покоравајући их својом лепотом". У истој песми он
пише:"...Има у напевима твојим скривеним кобна о пропасти вест,
поругања завета свештених". Апологија револуције, оправдање наси- ља,
богохулства и убиства која је починила револуционарна власт и сарадња
Блока са њом изазвала је негодовање и гнушање чак и међу некадашњим
пријатељима и поштоваоцима песника, и они су одбили да му дају
подршку.
У овом случају ће бити некоректно да описујемо последњу болест
- лудило и смрт Блока. Довољно је рећи да је његова смрт била достој-
ни биланс његовог живота...
Што се тиче Андреја Бјелог, амплитуде његових религиозних ста-
вова и расположења подсећају на клатно: час хоће да постане духовни син
епископа Флоровског и моли од њега благослов за монашки по- стриг, час
одлази на књижевне вечери са великим црним крстом изнад фрака, час
доспева међу розенкројцере и упражњава богохулства у стиховима над
Православном Црквом. Он резбари идоле од дрвета
- демоне за антропософски храм у Швајцарској, ученике Штајнера
упоређује са пророцима (песма "Бајеру"), руга се Васкрсењу Хри-
 368

367

стовом. Затим, не слажући се са антропософима, враћа се срећно у

Совјетску Русију и запањује чак и "највиђеније појаве" међу својим
савременицима чудовишним улагивањем совјетској власти.
И код Андреја Бјелог показала се својеврсна "софиологија". Он је
сматрао Блокову жену Љубов Мендељејеву за оваплоћену богињу.
Нису се боље поИрзали ни други декаденти: Сергеј Городецки бира
за своју тематику древно руско паганство са његовим чаробња- штвом и
магијом. Вјачеслав Иванов се окреће античком паганству, култовима
Аполона и Диониса. Песник Константин Баљмонт пише: "Мрзим
човечанство, журно бежим од њега, моја једина отаџбина је моја пуста
душа". То је некакво демонско анахоретство, мрачни анти- под
хришћанског монаштва, које шири светлост и љубав. Розенкрој- цер и
антропософ Елис преводи песме Бодлера, укључујући и песму "Децу
Кајина", која је постала химна сатаниста. Песник Хофман, који је завршио
живот самоубиством, у песми "Хелена" пише: "Молим се теби, брате-
сатано". Димитрије Мерешковски покушава да докаже да је Христос -
антихрист. А будући да је Христос - антихрист ("Предава- ња о
хришћанству"), на измаку свог живота иступа са хипотезом која може да
запрепасти чак и сараднике часописа "Безбожник", а наиме, да
хришћанство потиче од култа Ваала, коме су родитељи приноси- ли на
жртву своју децу. Може се наставити са примерима. Пред нама промичу
имена Леонида Андрејева, Цветајеве, Розанова, Маријенхофа, Шершевича
и других - "читава ордија, нећеш је пребројати" (по речи- ма Њекрасова),
али бојимо се да не злоупотребимо време читалаца даљом демонстрацијом
експоната из "музеја изопачености". Дакле, за такву нас неправедност
према књижевности и "лепим уметностима" прекорева господин М. Зар он
сматра декадентске оргије у речима за узор лепоте или за модернизовано
хришћанство?
По нашем мишљењу, уметност треба да носи у себи фрагменте мо-
ралности, иначе се изрођава у козметику страсти или апологију звери.
Таква уметност не може да служи култури, не може да учини човека
великодушнијим, бољим и благороднијим, као што уже обешеног, без
обзира на сво празноверје, не може да донесе срећу у дом човека.
Ако је стваралаштво декадената - култура, онда назовите култу- ром
и уметношћу плес вештица са ђаволима у "Валпургијској ноћи".
368

ХЕКАТОМБА* НАШИХ ДАНА

Недалеко од Спарте - цариде горњег Пелопонеза и страшног про-
тивника Атине - налази се литица, која као стрми зид води у дубоки
кланац.
Ово место у прошлости нису посећивали свуда присутни туристи,
који са фотоапаратима на грудима јурцају тамо амо, као мрави по ар-
хеолошкој карти света. Овамо нису долазили песници да би се дивили
тајанственој сребрнастој светлости месеца - огњеној санти која плива у
безданом океану ноћи.
На гребен литице, као на мало узвишење куле тврђаве, Спартанци су
доносили децу, која по оцени старешина града нису могла да поста- ну
издржљиви војници - хиполити, и пред очима родитеља бацали су их у
провалију, као у чељуст крвожедног чудовишта. Спартанац не сме да
осећа сажаљење! У граду-држави, који личи на војни логор, нема места
болеснима, слабима и сакатима.
Хекатомба (масовна жртва, велики покољ), која је трајала веко-
вима, јесте жртва ради моћи и славе Спарте. Звер је прождирала своје
сопствене младунце кад су се рађали без оштрих зуба и канџи. Кад би
било могуће сабрати уједно крв убијене деце, онда би она испунила
провалију, као што дарежљиви домаћин налива вино у чашу до самог
врха.
У Спарти су налазили уточиште убице и злочинци. Преступник, чије
су мишице биле јаке као бронзани лук, сматран је херојем. А де- те, које
није могло да подигне оружје свога оца, морало је да умре. Слабост и
сажаљење два су највећа злочина за Спартанце. Али опит историјске
селекције и озакоњене суровости није успео. Спартанци, који су некада
одбијали силну војску Дарија и Ксеркса, на заласку своје историје
плашљиво су бежали од легија Сципиона. Њихов последњи цар био је
стављен у гвоздени кавез као ретка звер. Спарта је нестала као да је сама
пала у провалију у коју је бацала своју децу, као смеће са градских
зидина.
Морал Спарте је по духу одговарао неким савременим поклоници-
ма здравог тела и представницима хумане науке, као што је медицина.

* Хекатомба (грчки ћекасоп - стотина и ћоук - бик). I. У Старој Грчкој: свечано

жртвоприношење (првобитно стотину бикова или других животиња). 2. Књиж.
Сурово и бесмислено истребљивање или погибија мноштва људи. - БТС (Велики
протумачени речник руског језика) - Нап. прев.
 370

Извесна С. Г. иступила је у штампи са предлогом достојним канибала:

лабораторијским путем утврђивати стање човечијег плода, а затим на 4
основу добијене анализе осудили на смрт или допустити живот, изрећи
смртну пресуду или помиловати. "Такву анализу треба извршити што је
могуће пре, јер одуговлачење може да унесрећи родитеље" - пише она.
Дакле, овде је нежна брига о болесном детету! Мадам С. Г. пред- лаже да
му се одсече глава ради избегавања могућих страдања, као и расхода који
оптерећују породицу.
Можда савремена Спартанка жели да на томе заради научно зва- ње
као што су у средњовековној Кини додељивали научне степене оно- ме
ко је проналазио нови вид мучења. Нажалост, морамо да доказује- мо оно
што је очигледно за морално чуло, наиме, да је људождерство - мрска
ствар.
Многи велики људи из свих поља људске културе: науке, фи-
лософије и уметности имали су урођене недостатке и пороке и
неизлечиве болести. Међутим они су их надвладавали снагом во- ље и
истрајношћу, и нису постали отпаци, него слава човечанства. Природа
човека је устројена тако да се физички недостаци човека компензују
развојем других снага и способности. Таленат човека не може се
одредити хемијско-лабораторијским путем или ренд- генским снимцима:
да се слепац Хомер, који је прославио поход Спартанаца против Троје,
родио у Спарти, човечанство онда не би имало "Илијаду" и "Одисеју".
Човечанство не оптерећују физичке, него моралне наказе, али према
њима се људи односе са великом снисходљивошћу.
Емоционални живот болесног детета може да буде дубљи него код
здравог. Код болесне деце често је већа осећајност и топлина према
својим родитељима. Ако је породица - школа морала, тада болесна деца
уче своје рођаке милосрђу. Чинити добро - већ је срећа, и зато општење
са болеснима и помагање њима може да пружи људима осе- ћање духовне
радости.
Убиство детета је разарање свих моралних оријентира човековог
живота. Егоизам и суровост никога нису учинили срећним. Мајка често
од све своје деце највише воли болесно дете. Рођено у мукама нарочи- то
је драго. Са хришћанске тачке гледишта недопустиво је да било ко
господари питањима живота и смрти човека - ово право припада само
Богу. Чувено је питање које је поставио патријарх Флавијан цару Тео-
досију, који је намеравао да казни Антиохију: "Можеш да убијеш. Но
можеш ли поново да даш живот?"
370 ф
Многи болесници, читав живот приковани за постељу, кроз непре-
стану молитву задобијали су надприродне дарове, а они, које је свет
сматрао безумним, показивали су највишу духовну мудрост.
Хришћанство гледа на земаљски живот као на пут ка вечно- сти, као
на етапу у којој се формира личност човека. Зато су боле- сти и здравље
стања у којима се човек налази и у којима се изгра- ђује његов карактер
и морално држање. Неизлечива и дуготрајна болест јесте екстремно
стање у коме могу да се пројаве силе и дарови недоступни просечном
човеку. Полагање права на реша- вање судбине детета јесте у суштини
логичка последица грубог материјалистичког погледа на свет, у коме се
уништавање слабога од стране јакога проглашава за принцип еволуције,
а човек се по- сматра као биосистем. Госпођа С. Г. позива науку да
помогне да се благовремено одвоје производи са грешком од
одговарајуће нор- ме, да би се успело са њиховим уништавањем,
такорећи за време самог производног процеса. Овде је сукоб двају
погледа на свет: шта представља човек? - Дух обучен у тело (чак још не
формира- но тело), или - конгломерат ћелија, којим управљају
електромаг- нетне активности живог организма. Да би били доследни,
они који допуштају убиство болесне деце треба да дозволе и убиство свих
тешких болесника, престарелих људи и душевно болесних, то јест да
превазиђу цинизам фашизма.
Уосталом, госпођа С. Г. не сматра да је разумно решити се свих
болесника. Не, она је лекар по професији, а ово би донело приход само
мајсторима за израду мртвачких сандука.
Друга је ствар нова грана науке, коју можемо назвати, на пример,
рационална демографија! Привлачна перспектива: болести детета могу
се дијагностиковати још у ембрионалном стању и болесна децу убијати,
као што се даве слепи мачићи у ведру са водом. Када маче прогледа и
замјауче, тада људима буде жао да га у воду бацају. Новцем добијеним
од тих операција, тачније речено, од ситнине која је пала на под, може се
створити добротворно друштво.
Завршимо следећом причом.
Када су Грци освојили Троју, Тројанцима који су остали у животу
понудили су да напусте град осуђен на спаљивање, и при том је свакоме
било допуштено да узме само једну ствар. Чувени тројански јунак Енеј
узео је на раме свог престарелог и болесног оца, рекавши да је то њего-
во највеће благо. Римљани су сматрали Енеја за свог родоначелника и
приписивали су моћ Рима његовом племенитом поступку.
 372

Карактеристично је и друго:Ш месту Спарте, као надгробни спо-

меник, сада се налази тужно сеоце. Тамо нема чак ни величанствених
развалина, као у Коринту и Тиви. А Атина, супарница Спарте, у којој је
живот човека, укључујући роба и дете, био заштићен законима, по- стала
је престоница Грчке - синоним величине Јеладе.

"ДРЖАВНО (МОЋНО, ВРХОВНО)"

УПРОПАШЋАВАЊЕ ДЕЦЕ
Кад нас упитају који период нашег живота је био најсрећнији, ми
вероватно одговарамо - детињство. У сећањима на детињство постоји
некаква нарочита привлачна сила, мада су многи имали детињство те- шко
и пуно лишавања. У детињству је било нешто необјашњиво, што смо
касније изгубили. Емоционални свет детета је дубљи и богатији него код
одраслог. Све што га окружује он прихвата непосредно. Чак ни у играма
не губи ту непосредност, већ остаје оно што јесте. Мада је човечија
чистота условна, ипак дете, са још непробуђеним страстима гледа на свет
другим очима и види оно што ми више не видимо. Сли- ковито говорећи,
оно на небу види звезде које су скривене од нашег хладног погледа. Дете
може да доживљава дубље, да воли искреније и да буде вернији пријатељ.
Када је човеку веома тешко, онда се сећа детињства као светле зоре свог
живота после које се небо прекрило маглом и покрило густим облацима.
Сама једноставност детета, коју смо изгубили, јесте извор његове среће, а
беспомоћност детета највећа је снага.
Детињство је бисер човековог живота, а сада тај бисер хоће да
одузму, да га баце у блато и погазе ногама, као што су још недавно рушили
храмове и са некаквом демонском злурадошћу скврнавили све- тиње.
Сада исте богоборне силе хоће да оскрнаве детињство, да увуку децу у
блато разврата и да насилно убризгају отров у њихову крв. У сатанским
ритуалима кулминациони моменат било је убиство детета - као жртва
сатани. Сада хоће да убију душе деце, да убију не ножем већ духовним
отровом, хоће да потопе душу детета у блато разврата, да би их та
прљавштина прожимала и скроз изјела.
Донекле дело кварења деце врше сами родитељи када уносе у свој
дом порнографију кроз листове или часописе, или ћутке дозвољавају деци
да гледају телевизијске емисије у којима је испољено сво прљаво наличје
живота. При том нас убеђују да се може ићи по блату а да се не испрља
одећа.
372 гф)

Деца су пријемчивија за утиске него одрасли. Радозналост је једно од

својстава детета. Спољне утиске оно прима дубље и емоционалније, и они
остављају у његовој души трагове који се тешко могу избрисати.
Родитељи, који се не труде да сачувају чистоту своје деце, гори су од оних
који пуштају децу на улицу или их остављају недовољно одевеним и
гладним. Али сатанским силама ово се чини недовољним. Оне хоће да
насилно искваре децу преко школе и разних организација које могу да
имају привидно добротворни карактер, али њихов циљ је да укорене у
свест детета програм сведозвољености, њихов циљ је да сруше веков- не
народне традиције, да умање утицај православних родитеља на своју децу,
да под видом "заштите деце" постепено усаде у главу убеђења да су
морална схватања народа - мрачни преживели остаци прошлости, а да
очување девствености пре брака - оно што се раније сматрало чашћу,
представе као самоинквизицију или као насиље родитеља над правима
деце.
Обешчастивши детињство, ова сила разара хришћански брак. Човек
може да жртвује свој живот ради идеје. У развраћеном срцу не може бити
идеала, и према томе, ни идеје. У њему остаје један циљ: извући из живота
максимум уживања свим средствима. Сликовито го- ворећи, народ који
живи са високим моралним идеалима, претвара се у Цркву, а народ, који
је изгубио те идеје, постаје безлично мноштво, народ без прошлости и
будућности.
Сада, експлоатишући речи "култура" и "цивилизација", хоће да уведу
у школу нови предмет - сексологију, у коме се учитељ претвара у режисера
еротских игара. Дечаци и девојчице треба да имитирају односе брачних
другова. Њима се објашњава не само практични секс, него и
патосексологија, дају им се упутства како да се "заштите" од зачећа и тако
даље.
У 20-им годинама нашег столећа, после револуције, настало је
друштво "Доле стид!", на чијем челу је била терористкиња и револуци-
онарка Колонтај. Програм тог удружења је био да се људи одвикну од
појма и осећања стидљивости као "преживелих остатка буржоаског
друштва". Предлагано је да људи по улицама ходају наги, да бирају
еротске партнере из најближег степена сродства, да се подижу и уређу- ју
места за колективна спаривања, за парења животиња и тако даље. Сама
Колонтај је показивала пример, не устручавајући се због свог узраста; али
сувише је одвратно о томе писати. Сада програм друштва "Доле стид!",
који у своје време ипак нису успели да спроведу, оствару- ју другим
методама: не у име борбе са буржоаском идеологијом, него
 374

373

у име демократије и прогреса. У свакој православној земљи била је високо

цењена девојачка част и младићка скромност. Вера и морал омогућавали
су народу да преживи. Сада многи народи стоје пред ал- тернативом
чуднијом него што су прошла историјска искушења: "бити или не бити",
сачувати или изгубити своју личност, своју традицију, свој дух, своје
идеале и, право да кажемо - хришћанство.
Родитељи треба да захтевају повлачење порнографије из прода- је и
успостављање контроле над телевизијским емисијама. Савети и предавања
о сексологији, који школу претварају у степенице за јавну кућу, не треба
да буду допуштени, и ваља их забранити. Родитељи који буду спокојно и
благонаклоно гледали на упропашћавање своје деце, постаће као они
поклоници Молоха, који су на својим рукама носили младенце идолу-
демону, да би их бацили у његову пламтећу утробу.

МУЗИКА И МОЛИТВА
Православље није само чистота догмата, него је и очување једин- ства
и целовитости традиције, другим речима, православље је пунота Светог
Предања.
Најопаснији и најлукавији непријатељ Цркве је обновљенство (об-
новљенаштво) - то је замена Светог Предања сопственим измишља- њем.
У области духа постоји само један гносис - непосредно созерца- ње
духовног света кроз религиозну интуицију, која се буди по мери очишћења
срца од грехова и страсти. Свако измишљање засновано је на уобразиљи и
представи, то јест спада у врсту душевних појава. Уобра- зиља је
непосредно повезана са страстима - емоционалним реакцијама на слику
која је изронила из дубина подсвести. Што су слике и призори изразитији
и што више запањују тим јаче изазивају емоционалну напе- тост душевних
снага и, с друге стране, што су јаче и суптилније стра- сти, тим су
интензивније емоције и јаркији је и чуднији калеидоскоп представа које
искрсавају у уму. Стога, гледано са стране глумца или писца, световна
уметностјесте вештинаизазивања у својој души јарких заносних осећања и
страсти и њиховог утеловљења у мимику и реч, као што чаробњак
заклињањима призива тамне духове из дубине зе- мље. Уметник и писац
доживљавају стање заљубљених, убица, оданих пријатеља и
непомирљивих непријатеља. Страсти захтевају разноврсну храну и зато
аутор треба да ствара нове ситуације, сличне комбинација- ма у игри и тако
даље, а то трагање се назива стваралачким талентом. Разуме се, тамо нема
и не може бити духа и благодати.
374 ф
Оно што је духовно није могуће имитирати. Имитација ће, као ла-
жно подражавање, такође бити измишљање. Од читалаца и гледалаца
захтева се вештина садоживљавања, тражи се повишена подложност
утицају, лака узбудљивост и пластичност емоција. Сликовито гово- рећи,
душа гледаоца треба да постане текућа, као вода коју стално преливају у
нове форме.
Светска (световна) уметностподрива личност човека. Кроз светов-
ну уметност човек мислено чини све видове порока. Он се на нивоу
подсвести преваплоћује у лица са сцене и из књига, живи њиховим
животом и искључује се из себе самог. То овосветски људи називају емо-
ционалним обогаћивањем. Нб ако световна уметност и има морални
садржај, свеједно, он ће одржавати човека на душевном нивоу, стално
потресаном ехом страсти.
У храму човек налази оно што није осећао и није доживљавао у
свету - повезаност са облашћу духа.
На самом почетку духовног пута благодат често открива човеку
њему непознату и неизрециву лепоту духовног света, а затим као да се
скрива од њега да би кроз подвиг живота и кроз очишћење свога срца
постао способан да стално прима благодат, и да у огњу преображења том
благодаћу сам постане честица духовног света и мистичког тела Цркве
Христове.
Обновљенство није покушај приближавања Богу кроз благодат,
нити усхођењем ка области духа, већ остајући на непрепорођеном ду-
шевном нивоу, кроз своје емоције и представе.
Да би се ослободили од душевног ропства монаси су напуштали свет
и проводили живот у безмолвију и молитви. Они су се борили са својом
страсном уобразиљом, изгонећи слике и представе из свести и страсти из
срца. Главно искушење пустињака било је искушење сећа- ња. Оно се
јављало у виду упечатљивих успомена као "дрво познања добра и зла",
изненада никло пред њиховим очима. Али често је заво- дљивост
продирала у душу као бујица звукова, као заносна музика, као
очаравајућа песма без речи. Ако се монах обазирао на то певање и
прихватао га као благодатну утеху, оно је онда постепено слабило ње-
гову вољу, а страсти, које су се криле у дубинама душе, оживљавале су и
поново изгмизавале, као змија из јаме кад осети пролећну топлоту.
Музика је одраз страсних ритмова, посебан непосредни језик чула.
Само мали број мотива био је допуштен у црквеној Литургији. Већина од
њих је водила порекло из доба апостола, а неки су се чули још у бо-
гослужењима старозаветног храма.
 376

ф 375

Духовну музику не сАушају, у њу се укључују, она је - позадина бо-

гослужења, Она подржава молитву као крила птицу у лету. Ко слуша
музику тај у то време престаје да се моли, а када се у црквеној музици,
коју су*створили нови композитори, чују скривене страсне мелодије, тада
ум као да се паралише, долази у стање слатког дремежа, тоне у некакву
мислену таму и даје души могућност да упија у себе те страсти
шифроване у звуцима, и човек се, сам то не схватајући, наслађује или
блуди умом у самој цркви, заборавља на молитву, а затим, излазећи из
храма, говори: "Како је певање било прелепо" - не схватајући да су га
духовно покрали.
Манастирско појање одликује се већом блискошћу древним напе-
вима и зато оно другачије устројава душу. Душа не ужива, већ дубље
осећа смисао молитвених речи и постаје способна да се сједини са њи- ма,
да их прихвати у себи као сува земља капи кише.
А што се тиче монаха-пустињака, они су сматрали црквено поја- ње
украсом, као што се иконе украшавају златом и драгим камењем. Али за
време молитве сами они нису користили појање, јер оно није сасвим у
складу са безмолвијем душе која се одрекла света. А на зајед- ничким
службама читали су молитве речитативно.
Сада су обновљенци измислили нову провокацију већ одавно позна-
ту сектама, али нову за Православље - тб је молитва уз гитару. Ускоро ће
се појавити нови тип путујућих монаха-музичара: једни ће бити са
савременом апаратуром, други ће, ради веће егзотике, са гуслама у
рукама, скитати по нашим просторима живећи номадски, као бедуини по
степи. Можда ће измислити још и нови тип "путујућег" манастира, јер
ипак треба признати: они су оштроумни људи!
О духовности и душевности говорили смо довољно, иако је, разу- ме
се, ова тема сада један од најважнијих сотириолошких и аскетских
проблема. У овом случају можемо да разумемо зашто за црквене људе
светска (световна) књижевност и уметност, по мери њиховог духовног
напредовања, постају непотребни и туђи, некакви концентрати непре-
порођеног света који је остао иза њихових леђа. Зашто је тај елемент
постао за њих не само мрзак, него и досадан и неинтересантан? Но ми
желимо да скренемо пажњу на узнемирујућу чињеницу: обновљена- штво
продире у само монаштво.
Књиге једног савременог ученог монаха, које се штампају и об-
јављују у великим тиражима, представљају покушај богословског об-
новљенаштва у духу оригенизма. Дела другог монаха су продор обно-
вљенаштва у област мистике и есхатологије, који прелази у окултно
визионарско
376 бунцање. Стваралаштво монаха-састављача популарних
романси јесте обновљенаштво самог монашког живота, замена подвига
безмолвија и молитве - крчмарско-позоришним мисионарством. Оно
чини самог инока некаквим уметником за овај свет, глумцем коме се
може пљескати и који се може позивати на "бис". Ако покушај обно-
вљенаштва у овом правцу наиђе на одобравање и симпатије црквене
јавности, то ће бити претећи симптом да сами православни не разумеју -
Православље, а монаси - монаштво. Тада се може збити оно о чему је
говорио Господ: "Ако со обљутави, неће бити ни за шта".

О МУЗИЦИ И ЦРКВЕНОМ ПОЈАЊУ

На вратима Платонове Академије био је натпис којим је забрањи-
вано да у училиште философије улазе они који не знају геометрију и
музику. Али још пре Платона питагорејци су учили о томе да је свет
заснован на некој идеалној хармонији, која се открива преко броја у
математици, кроз мелодију у музици и преко речи у философији. Сама
реч "космос", у платонистичким категоријама, означавала је уређеност,
складност, сразмерност и украс. Сам Платон - највећи од античких
философа - придавао је велики значај музици у гностичком па чак и
друштвено-социјалном аспекту. Музика је служила као средство разви-
јања унутрашње интуиције, која је помагала у томе да се испитивани
предмет или феномен обухвате у његовој синтетичкој целовитости. У
примењеном, практичном значењу, то је помагало да научници про-
шлости: математичари, архитекте и астрономи, проналазе кључ за от-
кривање многих загонетки васељене и да решавају техничке и, рекли
бисмо, инжењерске задатке.
Музиком је прожета сва античка уметност. Фреске египатских пи-
рамида и скулптуре Фидије јесу музика, оваплоћена у бојама, камењу и
линијама. Музика има моћну уједињујућу силу. У свакој античкој
трагедији био је присутан хор као главно лице, које одређује ток збива-
ња и које резимира. Завршни део трагедије, који је касније почео да се
назива апотеоза, изводио је хор. Аристотел је писао о емоционалном
утицају трагедије која је праћена музиком, као о катарсису - очишће- њу.
Аристотел, без обзира на свој рационализам, придавао је музици
ирационално и мистичко значење. Ипак овим великим мислиоцима
прошлости било је познато какав рушилачки материјал може крити у
себи музика и какве погубне могућности она има. Платон је у књизи
"Закони" позивао на строгу цензуру музике и тврдио да музика може
 378

да разори државу, то јест да посредством одређених ритмова из дубина

човечије душе призове рушилачке силе, које могу да од мноштва наро- да
начине јединствено тело крвожедне звери.
За старе народе естетске категорије су биле онтолошки повезане са
сазнајним и моралним категоријама. За њих лепота није била ап- страктан
појам, већ својство метафизичког света, пре свега својство највишег бића
или одсјај оне лепоте коју су тражили у космосу. Зато оно мало што је
остало из прошлости, нарочито у уметности, запањује наше савременике,
као недостижна ремек дела. И они осећају да ту није само висока техника
и обдареност, већ неки посебан поглед на свет.
У давнини су уметност, наука и философија биле међусобно тесно
повезане. Може се рећи да су представљали јединствено поље познања.
Зато су дела уметности укључивала у себе философско осмишљавање и
инжењерско решење, као што, на пример, изградња пирамида запре-
пашћује хармоничношћу и лепотом. Музика је заузимала нарочито ме-
сто у религиозним обредима, како јудејског, тако и паганског света. У
култовима Озириса и Изиде чули су се екстатични мотиви. Уз музику су
жреци изводили ритуалне плесове Ваала и Астарте. Музика је била
неопходан елемент, и као нека звучна позадина паганских мистерија, ма
где се оне обављале: у предграђима Атине, у планинама Сирије или у
шумама Африке. Треба рећи да је ритуално-мистиријска, а тачније речено
окултно-сатанистичка, музика африканских племена, неоче- кивано
нашла нову отаџбину у Европи и Америци у XIX и XX веку. Савремена
рок-музика, хеви-метал и други још изопаченији правци, имају отворено
окултни карактер и моћно су средство демонизовања друштва - она
рушилачка снага на коју је упозоравао још Платон.
Музика је била оруђе старозаветног храма. Појци и музичари из
колена Левијевог делили су се на двадесет четири хора - реда, који су
наизменично вршили службу у Јерусалимском храму. Те службе су се
одликовале нарочитом лепотом и свечаношћу. Али старозаветна црква
имала је пролазни значај. Она је била припрема и као неки степеник ка
Новозаветној Цркви. Зато су у Новозаветној Цркви музичке инстру- менте
заменили људски гласови, - најсавршенији инструменти, - који су могли
са већом дубином и снагом да изразе молитвена осећања по- кајања и
хвале Богу. Овде видимо коначан прелазак од емоционално- душевног ка
духовном - интимнијем и личноснијем.
У смислу коришћења инструмената, музика изражава извесне
космичке вибрације. У поређењу са човечијим гласом она је распли-
нута
378 и аморфна. Човечији глас природније, дубље и тананије преноси
вибрације срца и може боље да саопшти смисао молитве. Мелодије
старозаветног храма нису могле да нестану. Оне су се трансформисале у
појање древних хришћанских заједница, које се са своје стране одра- зило
у византијском појању.
Што се пак тиче савремене синагоге, ми не можемо да је сматрамо
за прејемницу старозаветно храма. Зато сматрамо да је синагогална
музичка школа настала у равинистичким училиштима и многобројним
синагогама, које су обухватале огромно пространство, као и да је била
унификована у У-У1 веку по Р. X., и да изражава идеје, ставове и духов-
на стања, заложене у Талмуду.
Треба рећи да Византија није била држава у којој је отворено
доминирала било која националност. Сами Византици уопште нису себе
називали Грцима, него Римљанима, имајући у виду територијал- но-
културну прејемственост Византије у односу на Римску империју.
Византија је била конгломерат народа. Њу можемо да упоредимо са
високом пећи, у којој се култура народа огромног региона претварала у
јединствену смесу разних растопљених метала (легуру). То се такође
односи и на византијско богословље, византијско црквено појање и гра-
ђење храмова. Такође треба приметити да процес синтезе традиција и
култура није укључивао у себе само Византију у њеним државним
границама - сасвим условним и стално променљивим - него и државе које
су се граничиле са Византијом, међу којима су биле и Колхида и Иберија.
То није било гутање (апсорбовање), већ обогаћење, није била
асимилација, већ сложени узајамни утицај. Грузија је имала древну са-
мосвојну културу, чији извори потичу од историје Еламита, Сумераца и
Хето-Субара. После примања хришћанства, као државне религије, она се
у раном периоду историје Цркве налазила у блиском додиру са источном
провинцијом Византије Сиријом, на чијој територији су се налазили
Антиохијски и Јерусалимски патријархати.
Од VI века све више се повећава значај Константинопоља за ви-
зантијско-грузијске везе. Постало је традиција да се сваке године из
Грузије у Константинопољ шаљу младићи ради стицања богословског и
философског образовања. Многи од њих су постали значајни послени- ци
Грузијске Цркве, на пример, Јован Петрици, Арсеније Икалтоели, и
други. Пролазећи кроз призму националних традиција, светлост из
Јерусалима и са обала Босфора, оваплотила се у величанствене хра- мове
и иконе задивљујуће духовне дубине, и зазвучала у мелодијама црквених
песмопоја. Нећемо се задржавати на византијско-грузијским
 380

везама, Јер су те чињенице широко расветљене у грузиЈској историо-

графији и познате су свим члановима конференције.
Желимо да истакнемо да није оправдано говорити о византијској
култури као о туђој култури или оној која припада било ком поједи- ном
етносу. Овде је неопходно приметити још и да црквену уметност,
укључујући и појање, не смемо свести само на узајамни утицај и син- тезу
култура - то би такође било површно гледиште. Ако је икона - та
установљена форма изражавања појава духовног света у мате- ријалним
категоријама, заснована на мистичком созерцању светих и уопштавању
њиховог духовног искуства, или, ако хоћете, откривење метафизичког
света кроз Земаљску Цркву на визуелном плану, онда је храмовно појање
такође засновано на мистичком искуству богооп- штења. У њему се
одражава духовно стање човека који иште Бога, ка- је се због својих
грехова, благодари Богу и прославља Га. То је духов- ни доживљај који је
у ритмици појања и пренет је преко мелодије.
У аскетици се често користи реч "духовни вид", али овде нам је до-
звољено да говоримо о "духовном слуху", који чује безгласно ангелско
појање и благодат коју доживљава човеково срце. Стога је храмовно
појање, неискварено световним мелодијама, такође откривење.
Пред нама је питање: који вид црквеног појања је каноничан - јед-
ногласје или вишегласје. Чини нам се да је само питање погрешно
постављено. Можемо да говоримо о каноничности напева, али не о
њиховом извођењу. Древни хришћански писци, као што је Климент
Александријски, сматрају да у храмовном богослужењу треба да буду
свечани дорски напеви. Саме храмовне духовне песме називају се хим-
нама, то јест свечаним песмама. Василије Велики у једном од својих дела
говори о томе да разнородност у појању, и то не у молитвама, него у самом
појању песама, не треба да постане узрок подела.
Шта је било својствено древној Цркви: једногласно или вишегла- сно
појање? Чини нам се да су оба вида постојала од апостолског и
постапостолског доба и да су се међусобно слагала. У древној хришћан-
ској литератури могу се наћи сведочанства о једној и другој форми
извођења литургијских химни. На пример, у црквеним правилима је
речено да појац не почиње појање без благослова свештенослужитеља.
Постоји такође правило да народ који није обучен у појању, не пева у
храму. У житију Романа Слаткопојца, у опису молитвених правила
египатских монаха, указано је на једногласно појање, док је у древним
богослужбеним књигама присутно схватање хора као народа који од-
говара презвитеру, то јест представник народа у богослужењу је хор,
380 ф
мада ни овде није искључен принцип једногласја, што се данас назива
византијским појањем. Такође је карактеристично да је у молитви Духу
Светоме Параклит назван хороначелником (хоровођом).
Познати грузијски црквени историчар Мосе Џанашвили указује на
то да је још за време владавине сина равноапостолног цара Миријана
Бакуре богослужење у IV веку почело да се врши на грузијском језику, а
да је појање духовних песама било врло слично византијском. Овде су
интересантне две чињенице: византијски напеви нису били схватани као
туђи, управо зато што су унутрашњи духовни опит и заједничко мистичко
доживљавање у тим напевима налазили не туђе, него своје, израз живота
свога духа и динамику своје молитве. Такође, византијска икона није
схватана као туђа традиција, већ као израз истог виђења ду- ховног света.
Но интересантна је такође и друга чињеница: "напеви су били скоро као
византијски", значи слични, али не и истоветни њима, јер сваки језик има
своје особености. Синтактички систем грузијској језика, који се разликује
од атичког наречја грчког језика, на коме су били састављени
богослужбени текстови, захтевао је одређене корек- ције у самим
мелодијама. То је стварало нове варијанте, и није мењало опште
принципе појања и мелодије, већ их је пре обогаћивало.
Ако наставимо са прављењем паралеле између појања духовних
песама и иконописа, онда ћемо увидети да је и овде јединство у много-
ликости. Постоји много праваца и школа у иконопису. Грузијска ико- на
(сванска*) има своје особености, које је приближавају коптском,
сиријском и кападокијском иконопису. Али говорити овде само о ути-
цајима значи приступати духовним феноменима са позиција плитког
рационализма. Овде се одражава својеврсна источна аскеза, која стре- ми
ка сажетости у самом изражавању. Ако се може допустити овакво
поређење, онда се древна коптска или сванска икона односи према
византијској икони, као изреке аскета сабране у Отачнику према све-
тоотачким омилијама. Беседе аскета су кратке, али садрже велико ду-
ховно искуство. Омилије су сликовите и сјајне, богате богословским
садржајем, али и једно и друго јесте сведочанство о Христу, жива вода из
јединственог извора.
Хтели бисмо да скренемо пажњу на чињеницу која је сада скоро
заборављена, али има првостепену важност. У древној Дркви појац је био
сакрално лице, он је произвођен у црквено звање путем хиротеси- је -
полагања руке епископа, припадао је клиру, то јест изабранима,

* Свани - етничка група Грузијаца који живе у западном делу Грузије. Нап.
 382

и у знак тога је био дужан да носи одређену одежду, и то за време

богослужења. Дакле, појање се није сматрало само као вид црквене
уметности, него као посвећење и дејство благодати. Појац је постајао
чувар црквеног предања које се преносило већином усмено и за њега је
био прописан одређени начин живљења. Извесни греси, на пример,
недржање прописаних постова, водили су искључењу из клира. Литур-
гијско појање на сакралном плану замишљало се као подобије анђел- ског
појања (виђење Игњатија Богоносца двају анђелских хорова, што је било
узрок установљења антифоног појања). За извођење светих мелодија
потребна је светост живота. За емоционално доживљавање ових мелодија
и за укључивање у њих такође је неопходна аскетска настројеност.
Говоримо о аскези у широком смислу ове речи, као о борби са страстима,
као контроли спољних утисака, као о одсецању свега непотребног и онога
што расредсређује (расејава) ум.
Комфорно хришћанство не може да постоји, то је само компро- мис
који се отеже. Хришћанство, почев још од Беседе на гори Христа
Спаситеља, захтева непрестани унутрашњи аскетизам. Харизма је дар и
дејство благодати. Али харизма се не појављује свагда у виду ствара-
лаштва. Харизма је потребна ради очувања Откривења. Харизма је
потребна у појању да би глас појца у неухватљивим вибрацијама пре-
носио неисказане речи Духа Светога и да би кроз звуке преносио оно што
припада безмолвију.
Грех и острашћеност огрубљују душу. Ако човек не очишћује себе
непрестаним покајањем, тада се духовно опажање замењује душевним,
мистика - естетиком, а дух - чулношћу. Зато је црквена уметност та- нани
барометар духовног стања заједнице, тачније речено савременог нивоа
хришћана. Ово посветовњачење (секуларизација) пројављује се у
иконопису, храмовној архитектури и литургијском појању. Карак-
теристично је да су, када је нестао појам клира и била заборављена
хиротесија - посвећење у црквене службе и звања - тенденције секу-
ларизације и модернизма почеле да продиру у Цркву, не наилазећи на
раније духовне препреке.
Често користимо реч "каноничан" и "неканоничан", не за обреде,
него за начине њиховог вршења, док каноничност и неканоничност
црквеног појања иду другим правцем. Канонично је оно појање које буди
дух, које помаже да се молимо, које чини јаснијим речи и смисао химни и
које, да се сликовито изразимо, својом топлином (срдачношћу) загревају
светлост молитвених речи. И, напротив, неканоничне су оне мелодије које
успављују дух и изазивају душевне емоције које не доносе
382 ф
смиривање, већ чулно узбуђење, које се погрешно схвата као надахну- ће
и које не очишћује душу, већ пружа само естетско задовољство слич- но
чулном уживању. Оно нестаје по окончању службе, и човек остаје онакав
какав је био. Црквено предање и хиротесија чували су живот духа од
разних душевних сурогата.
Дакле, један од најважнијих канона који се тиче црквеног појања, је
у томе да појац треба да има посвећење кроз полагање руке еписко- па,
благослов за посебну одежду, укључивање у клир, који је карика која
повезује свештенство и мирјане, као и да води благочестив живот. Сада
овај канон звучи као анахронизам: од појаца се захтевају само вокалне
могућности, а понекад улогу појаца тумаче професионални уметници,
који не представљају народ који учествује у богослужењу, и разуме се,
нису носиоци благодати. Да ли је човек достојан да, по својим моралним
квалитетима, буде појац, то јест да обавља црквену дужност и да поседује
одређено духовно звање, - сада никога не интересује, а постављање
оваквог питања чак може да изазове и чуђење. Међутим, свети Никола
Ститат, повлачећи аналогију између небеске и црквене јерархије, убраја
не само свештенослужитеље, него и црквенослужите- ље у карике
земаљске јерархије. Треба имати на уму да човек својим гласом не
изражава само дух и садржај молитве, него и садржај своје сопствене
душе, и стога ће појање неверујућих људи или оних који нису укључени у
црквени живот бити свагда неправилно и безосећајно.
Следећи канон штити црквено појање од страсних мелодија, од
грубо-чулних покрета душе, шифрованих у ритмовима. Савремени
композитори често се огрешују о ово канонско правило, замењујући
духовност душевношћу, која не обнавља, већ развлачи (разонођује) или
опија човека, побуђује његове страсти и успављује ум. Такво појање не
постаје помоћ молитви, већ сметња за њу. Мелодије које преносе стра- сну
информацију, треба да буду избачене из храма.
Трећи канон је подела црквених напева на 8 гласова, која је посто-
јала у давнини, али је своје коначно довршење задобила у песничком
стваралаштву Јована Дамаскина. Међутим, нигде нисмо нашли било какво
правило које би забрањивало или пак, напротив, које би по- ставило као
непромењиви узор једногласно или вишегласно појање. Говорити да
једногласно појање није наше, него византијско, значи: 1) одбацивати
јединствено мистичко искуство православља; 2) не по- знавати историју
источне Римске империје, почев од јелинистичког доба, као ни учешће
Грузије у култури овог региона. У древним ма- настирима сачуване су
грузијске фреске, веома сличне византијским,
 384

гф) 383

али тешко да ће било ко рећи да су оне туђе духу грузијског народа и да је

то импорт, пореклом из Грчке.
Црквено појање има метафизички темељ, његову форму сугерише и
одређује унутрашње духовно искуство. Само плитки рационализам може
да назове Псалтир, који припада целом човечанству, национал- ном
јеврејском поезијом. Такве појаве, као што су псалми, иконе и литургијске
химне, - све оно што припада Цркви и што је прешло у Предање - по својој
природи су универзалне, а не регионалне и нацио- налне, мада у томе
учествују традиције и генији одређених народа.
Музика је најинтимнији облик уметности. Зато је она повезана са
оном дубином душе, која се у савременој лексичкој терминологији назива
подсвест. Она је повезана са оном облашћу човечијег срца у ко- јој су
скривена стремљења и жеље, у којој се чува сећање на протекле доживљаје
и у којој већ зачета мисао још није задобила форму речи. У томе је снага
музике, али у томе је и опасност од ње.
Црква је неодвојива од предања, а предање - од традиције. Кроз
предање и традицију остварује се јединство Цркве у категоријама хро- носа
(времена). Савремена представа о еволуцији и прогресу поништа- ва
смисао и значај традиције, јер представља ток историје као кретање од
нижег ка вишем, од несавршеног ка савршенијем. Зато је за еволуци-
онисте прошлост - пређени део пута, степен, који, кад савладамо, наћи
ћемо се на високом степену те бесконачне лествице, али у стварности ми
видимо нешто друго: инволуцију духа и ентропију културе. Зато,
посматрано из духовног угла, земаљски живот Христа Спаситеља није
историјска етапа, већ центар човечанске историје.
Духовно благо црквене уметности, створено у периоду који нази- вају
златним добом богословља и аскетизма, није прошлост, предата забораву
у протеклим вековима, већ светлост која сија пред нама. У том смислу
прошлост постаје актуелна садашњица и сенка будућно- сти, која треба да
пређе у вечност.
Шта се дешава са савременом световном уметношћу? Песник Бо- рис
Пастернак готово пророчки је писао да ће "музика у четвртом на- раштају
бити лет Валкира*". Увиђамо да се савремена музика од силе која
хармонизује претворила у дисхармонију и какофонију. Валкире

* Валкире - (древноскадинавски уа1купа - оне које бирају убијене). У древној

скандинавској митологији: ратоборне девице - богиње, које су у биткама помага- ле
јунацима и на чаробним летећим коњима односиле душе најхрабријих погину- лих
војника у небеску одају врховног божанства - Одина. (Према БТС, Великом речнику
руског језика са тумачењима, нап. прев.).
384 ф
су паганске богиње освете. Сатанистички ритмови савремене музике јесу
освета човечанству за његово добровољно обешчовечење (раш-
човечење) и то је предзнак будућих катастрофа. У савременој музици,
која нам је дошла са Запада, изражен је лет, тачније речено лад, побу-
њених анђела. Ова музика је окултна по свом карактеру и дејствује на
човека као наркотик. Њен тамни мистицизам открива путеве ка де-
моноопштењу. То је музика у којој се разлежу крици безумља и јауци
смрти. Утолико пре, у наше време велики значај задобија традиција -
снага која задржава да свет не буде прогутан од хаоса. Модернизам
покушава да разори црквено предање и храмовну традицију, да нас
истргне из колосека историје, да створи нови менталитет, а у богослу-
жењу да уведе нове ритмове. На западу већ постоје такозване "веселе
мисе" - карневалска богослужења, у којима хор замењују плешуће маске.
Рок и поп-музика продиру у молитвене домове и храмове. Уто- лико пре
велика је наша одговорност за очување нашег историјског духовног
блага, а у неку руку и за повратак њему.
Сматрамо да сада не треба супротстављати две форме појања -јед-
ногласје и вишегласје- нека оне сапостоје једна уз другу, као што на јед-
ном пољу расте мноштво различитих цветова, чији се миомирис стапа.
Црква је највише јединство, али она не потире личност и индивиду-
алност човека. Нека свако изабере оно што одговара његовим дубоким
унутрашњим потребама и у чему његова душа налази себе, а што је
најважније - у чему налази Бога. У грузијску традицију улази и једно-
гласје и хорско појање. Ми ценимо значај и вредност полифоног цркве-
ног појања и позивамо на његово обогаћење посредством изучавања
напева који су се сачували у свим областима Грузије. Треба их тражити
у сваком кутку земље, као што трагаоци за закопаним благом траже
богатство по скривеним местима.
Једногласје није архаизам. Мосе Џанашвили у "Историји Грузијске
Цркве" пише да је оно у Имеретији било основни облик црквеног поја-
ња још за време Католикоса Антонија I (друга половина XVIII века), а
Платон Јоселиани у свом делу "Кратка историја Грузијске Цркве"
сведочи да је у његово време (прва половина XIX столећа) у Грузији било
распрострањено "патетичко" појање (једногласно појање, са речју или
слогом који су се понављали на крају музичке фразе), али услед не-
достатка грузијских хорова који би се обучавали "патетичном" поја- њу,
оно је у том периоду почело да осиромашује и да назадује.
У последња два века оштро се испољио процес дехристијаниза- ције
у светским размерама. У XIX столећу то је још била борба идеја
 386

ф 385

у форми пантеизма и материјализма. У XX веку философију је заме- нила

идеологија, која је задобила форму гвозденог диктата. Сада се борба са
Црквом наставља. Поприште ове борбе нису постале библи- отеке и
лабораторије, нити трибунали и логори смрти, већ само чове- чије срце, и
у овом унутрашњем развраћању човека значајну улогу одиграла је
демонизована уметност, нарочито музика, која је у својим епилептичким
ритмовима, асиметријом и дисхармонијом шифровала богоборство,
демонизам, разврат и зверску жеђ за крвљу. Постоје експерименталне
потврде да звучна какофонија погубно утиче не са- мо на психу човека,
него и на животиње и биљке, као радиоактивно озрачавање. Још у древној
Кини и Риму постојао је следећи начин кажњавања: непрекидном
лавином звукова изузетне снаге и учестало- сти у почетку су доводили
човека до лудила, а затим га убијали. Тако су Римљани казнили последњег
спартанског цара.
У црквену музику, тачније појање, уложен је огроман не само сми-
саони, него и духовно-емоционални садржај. Оно је у стању да лечи душу
човека и да обнавља хармонију његових снага, разуме се, ако је човек
укључен у Цркву. Оно је један од заклона од изопачавања, које нам
доноси антихришћански либерализам. Оно открива човеку свет истинске
лепоте. Оно без речи обличава прљавштину и гнусност, које се често
скривају под именом слободе и које се показују као слобода разврата. Оно
се супротставља сатанским силама које желе да униште човека као
моралну личност, да разоре породицу и да, као митска Кир- ка, претворе
људе у свињско крдо.
Зато питање црквеног појања постаје питање очувања моралних
начела, очувањем етничког менталитета и очувања хришћанства, као
чињенице унутрашњег живота.

"ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД ЈУДЕ”
Једна од најгнуснијих и најпрепреденијих кривотворина јеван-
ђељског лика Христа је приповест "Непознати Исус" - плод болесне
уобразиље познатог декадента Димитрија Мерешковског. Он је био
оснивач учења о "светој плоти", која личи на хлистовство*, а његова
супруга Зинаида Хипијус постала је специјалиста у питањима психо-

* Хлистовство - секта "људи Божијих", која се појавила у XVII веку у Русији.

Одбацујући Цркву, Свете Тајне и јерархију, хлисти мисле да ће "задобити Христа"
певањем химни, скакањем и вртењем. (Према Потпуном црквенословенском реч-
нику, протојереја Григорија Дјаченка.) - Нап. прев.
386 ф
логије пола и еротике. Мерешковски је у својим романима о добу Ју-
лијана Одступника покушао да представи хришћанство као варварску
силу, а Цркву као концентрат фанатизма и незнања који је срушио
аристократску културу античког света, као што дивља номадска пле- мена
град, у који су продрла, претварају у згариште и управо због свог
дивљаштва побеђују више цивилизације. Мерешковски тугује због
умирућег Олимпа и чезне за њим, а овај је у његовим романи- ма овенчан
поетски. Мерешковски се свети хришћанству због смрти Аполона и Пана,
али се свети лукаво, потајно, не као ратник у боју, већ као плаћени убица
који трује бунар у табору својих непријатеља. Супружници Мерешковски,
придружујући се духу времена, хтели су да изгледају као мистици. А. Блок
је запазио карактеристичну црту те мистике - лажност и равнодушност:
"Мерешковски говори својој супрузи о свршетку света као да је то
куповина млека за доручак". А Јесењин износи своје мишљење о њима са
не мањим даром запажања: "Када им читаш стихове, они почињу да
дремају, а када говориш не- што бестидно, тада су спремни да слушају
целу ноћ". Овај литерарни ученик Ренана решио је да превазиђе свог
учитеља у мефистофелској иронији и после многих година упорног рада
написао је књигу под насловом "Непознати Исус", која се може назвати
"Јеванђеље од Ју- де". Мерешковски се претвара да је поштовалац Христа,
да ту књигу хришћани не би сместа одбацили. У почетку не схваташ шта
Мере- шковски хоће да каже, јер његова мисао час вијуга, час се савија у
клупко, као тело змије. Али на крају крајева се показује да он жели да
усади хришћанима у главу да је Исус тобоже - незаконито рођени син
Марије, то јест изражава солидарност са Талмудом као веродостојним
документом, а сам у исто време као да стоји по страни. Али то није
довољно. Он као да хоће да докаже да руски декадент може да оде даље
од француског масона Ренана и од анонимног талмудисте. Мере- шковски
изјављује да је идеју о Голготској Жртви Исусу дао пагански култ Ваала -
Фегора, у коме су оци приносили своју децу на жртву идолима. Тај мрски
и одвратни култ Мерешковски хоће да покаже као одскочну даску за
хришћанско учење о искупљењу. Овде је фројди- зам, преврнут наопачке.
Сада је разумљиво зашто су антихришћанске снаге прешле са обрушавања
примитивном антирелигиозном литера- туром, које је временом отупело,
на кривотворења хришћанства, и изабрале за оружје против онога ко је
издржао притисак безбожности - заслађени и лагано делујући отров.
 388

387

ЛАЖНА УЧЕЊА СВЕТА:

ИМПОРТ - ЕКСПОРТ

ЕЗОТЕРИЗАМ
Питање езотеризма религије има првостепени значај за наше савре-
менике, не само зато што је тржиште књига запљуснула бујица окулт- не
литературе која претендује на езотеризам - некаква тајна знања,
уобичајено називана древном мудрошћу, него у далеко већој мери због
тога што правилно решење ове проблематике пружа могућност да се
дубље и боље схвати, протумачи и процени учење Православне Цркве. Сва
езотеријска учења претендују на изабраност и елитност. Она су-
протстављају аристократе духа- езотерике, мноштву профана (лаика,
непросвећених људи) - егзотерика, који представљају спољашњи слој, као
неку спољни омотач заједнице. Ова концепција, својствена паган- ским
религијама, била је јасно изражена у гностичким учењима, у ко- јима су се
људи раздељивали на три међусобно изолована степена: нај- виши степен
- пневматици, то јест духовни - људи који поседују тајна знања,
недоступна гомили; средњи степен - психици, то јест душевни; и нижи -
соматици - телесни. Највиши степен одговарао је езотеризму, а два остала,
средњи и нижи - егзотеризму. Гностици су сматрали да су за егзотерике
корисне па чак и неопходне општеприхваћене норме морала, а да је
езотерик (пневматик) требало да буде слободан од свих закона,
укључујући и јеванђељске заповести. Он (езотерик) је изнад добра и зла.
Овде се види како учење о два знања: за изабране и за мно- штво, води ка
двојствености и релативизму морала. "Профан (лаик, неупућени)" је
потчињен закону, а "пневматик" није ничим ограничен и тајна знања се на
моралном плану претварају у сведозвољеност.
Са учењем гностика повезана је прича Буде о три лотоса, од којих је
један скривен под водом, други тек додирује површину језера, а тре- ћи је
раширио латице својих цветова над таласима. Буда је говорио да лотос под
водом јесу људи који нису примили учење; онај који додирује површину -
они који су примили (учење), али га не разумеју; а онај који расте над
водом - истински су ученици Буде.
388 ф
Браманизам такође спада у елитистичку религију. Мудрост скри-
вену од народа поседују брамани, они су езотерици по праву рођења;
остале касте постоје ради тога да би служиле браманима и њима по-
годују само спољашње форме религије. Грчко-римско паганство било је
такође елитистичко. Интелектуални елитизам заступао је сталеж
философа. Поред тога, човек је могао да стекне окултна знања у ми-
стеријама. Овде су два вида тајног гносиса: аполонијски езотеризам и
дионисијски езотеризам.
У масонству принцип елитизма и езотеризма унапређен је у добро
организован систем. Масонска ложа је подељена на степене - обично 33.
Они који се налазе на нижем ступњу обично не знају шта се деша- ва на
вишем степену и која се нова учења тамо откривају. Прелазак са једног
степена на други одвија се као иницијација и посвећење у нову окултну
тајну. Ту је принцип елитизма и езотеризма претворен у организациону
конспирацију. У чење теософа такође је засновано на су- протстављању
езотеризма и егзотеризма. Теозофи покушавају да нађу квинтесенцију
свих религија и да затим замене религију необудистич- ком доктрином.
Учење теософа, као и будиста, почиње позивањем на добро и милосрђе, а
завршава учењем о томе да љубав, као и мржња, погружава човека у
емоционалну сферу, везујући га за земаљско посто- јање, и да она зато
треба да буде уништена и замењена бестрасношћу и равнодушношћу,
пребивањем с оне стране добра и зла. У неким слу- чајевима теософија
води ка дуализму и схватању о вечности, истоветно- сти и једнакости
добра и зла. Бог и сатана "допуњавају" један другог, а понекад, као код
Јелене Блавацке, "размењују места". Блавацка је више пута говорила да је
смисао философије рехабилитација Луцифера. Јога Адваита спада међу
најезотеричнија учења. Медијативна самохипноза о томе да "Ја" јесте
"Апсолут", а да је "биће" једнако "небићу", уводи човека у стање
демонског транса, а порицање објективног постојања света ослобађа га од
етике као односа према свету.
Као што видимо, у езотеризму пут моралног и духовног усаврша-
вања потискује се у задњи план или се сасвим игнорише. Њега замењу- је
знање тајни, поседовање интелектуалних талисмана у виду имена,
бројева, мантри, заклињања или нихилистичког порицања морала. У
хришћанству не постоје тајне, у њему нема тајни о Тајинствима (Све- тим
Тајнама), ту се духовно познање одређује у зависности од морала човека,
а не од његовог знања формула, бројева и тајних знакова. По мери
човековог живота повећава се могућност његовог поимања ду- ховног
света. Јеванђеље се открива ономе ко га испуњава. Христос је
 390

ф 389

осудио елитизам и езотеризам речима: "Хвалим те, Оче, што си ово сакрио
од мудрих и разумних, а открио си безазленима". Хришћански гносис
зависи од стања човекове душе: "Блажени чистим срцем, јер ће Бога
видети".
Јудаизам такође представља елитистичку религију. Његова езоте-
ријска књига је Кабала, из које потоњи нараштаји окултиста, укључу- јући
теософе, антропософе и масоне, црпе своје надахнуће.
Нацизам такође представља посебно езотеријско учење. Ту раса
наступа као елита човечанства и чувар древних тајни аријевског света.
Џелати "СС" су добијали нарочиту иницијацију уз подршку тибетан- ске
окултно-демонистичке секте "Агарти". Карактеристично је да су они
практиковали један од видова иницијације - одолевање болу: џе- лат је
морао да стоји један минут обнажен пред разјареним овчарским псима,
који су наваљивали на њега, и да се не помера с места. Сличне иницијације
одвијале су се у Риму приликом посвећења жреца. На јед- ној од
неоштећених фресака Помпеје сачувала се мистеријска слика "Посвећење
Дионисовој свештеници (паганској, идолопоклоничкој свештеници -Нап.
прев.)'\ на којој девојку подвргавају мучењима која спадају у ритуал
иницијације.
Већ на првим страницама Библије суочавамо се са чињеницом
окултног езотеризма. Религији као послушности Богу, сатана супрот-
ставља владање спољашњим предметом - плодом преко кога је чове-
чанство хтело да постане бог, слободни господар свога бића. Забра- њени
плод изгледа Адаму као талисман који ће му дати непознату и неизмерну
снагу.
У езотеризму је одсутно покајање, тамо се грех посматра као не-
знање. Место покајања заузима обучавање. Грех није губљене Бога од
стране душе, већ недостатак и губљење добра, оно што није тешко
надокнадити, и зато се езотерик сасвим помирује са грехом.
Елитизам је продро у католичку цркву, деформисавши њену струк-
туру. То је клерикализам, то је одвојеност клира од народа и еписко- па од
свештенства. Појам јерархије претпоставља духовно јединство, степене
једне лествице, једно тело, један живот Цркве. У противном случају
неизбежно је раздељење Цркве. У католицизму су две цркве - једна која
поучава (клир), и друга која се учи - народ. Непогрешивост римског папе
је својеврсни врхунац езотеризма и елитизма, Ту положај и служба, то јест
спољашњи фактори, чине човека непогрешивим у ве- ри и то постаје
слично магизму. Пророци и апостоли су говорили када је дејствовао Дух
Свети, а у овом случају хоће да принуде Духа Светога
да дејствује када говори папа. Ту не зависи папа од Духа Светога, већ пре
Дух Свети од њега. Католицизам покушава да ублажи учење о бо-
жанским прерогативима човека. Тамо се допушта широка аутономија
манастира и школа са различитим уставима, опозициони часописи и
критичка иступања, што даје привид слободе, али то не може да заме- ни
изгубљени принцип саборности.
Езотеризам је продро у протестанство, овде су елита - научници,
истраживачи Библије и интелектуалци, а у мистичким сектама - пиети-
сти, квекери, ирвинговци, следбеници Сведенборга и тако даље. Елита су
и визионари, људи који лако западају у транс и егзалтацију.
Православна Црква је заштићена од елитизма и езотеризма, то јест
овде јерархија и мирјани представљају једно живо тело и сваки човек је
одговоран за чистоту Православља, догмата и обреда (Посла- нице
источних патријарха -1848. год.). У Православној Цркви спасење није
познавање окултних тајни, него стицање Духа Светога у коме су сви
једнаки: философ и дете, мушко и женско, јерарх и мирјанин и где нема
господарења, већ једни другима служе у љубави. Ако у Православ- ну
Цркву продире мистика протестантизма или гордост папизма, онда то није
учење Православне Цркве, него одвајање од ње.

МАРКСИЗАМ КАО ИДЕОЛОГИЈА

Као и сваки философски систем, марксизам покушава да разра- ди и
дефинише моралну страну свога учења. При том он полази од два
постулата: 1) морала као човеку својственог осећања - урођеног и
непроменљивог, које не постоји објективно; 2) оно што људи сматра- ју
"сведочанством савести", "моралним правилима", добром, праведно- шћу,
племенитошћу и тако даље - само је одраз друштвено-економ- ских снага
које, са своје стране, јесу продукт производње. Самим тим марксизам учи
да су појмови које ми сматрамо као једну од главних карактеристичних
особина човека, условни, привремени и разнолики. Ми осећамо у својој
души поуздани морални закон и, општећи са дру- гим људима,
претпостављамо да и у њима постоји исти закон. Кад би човечији морал
био релативан, променљив, аморфан и појам који нема стални и поуздани
садржај, за нас би тада било немогуће да разумемо књижевна дела која се
одноее на разне историјске епохе, као и умет- ност народа света.
Уметност је умеће уживљавања. Кад би морална схватања била
аморфна, тада као да би та дела за нас била затворена и запечаћена.
 392

гф) 391

Марксизам говори о еволуцији морала у зависности од еволуције

производње и друштвених структура. Али у стварности, у временском
историјском раздобљу које можемо да сагледамо, ми уопште не видимо
морални прогрес. Напротив, егоизам и егоцентризам, непријатељство и
равнодушност карактеристични су за наше доба више него за претход- не
векове. Ако морал сматрамо за солидарност производно-друштве- них
структура, онда у великим градовима, у којима су те индустриј- ске
структуре и организације најразвијеније и производна зависност теснија,
ниво морала треба да буде виши, а љубав и узајамна помоћ већи него у
крајевима са примитивном производњом. Али ми видимо супротно.
Морална средина већих градова је покваренија. Односи ме- ђу људима су
отуђенији и хладнији. Зато прогрес производње уопште не тече паралелно
са моралним прогресом, већ пре изазива морални регрес.
Најцивилизованије и технократски најразвијеније земље карак-
теристичне су по таквим појавама као што су висок ниво криминала,
распад породице, непријатељство и неслагања између родитеља и деце,
емоционална хладноћа међу људима. Стога, први постулат марксизма о
моралу као резултату производних односа противречи очигледним
чињеницама.
Марксизам учи да је критеријум морала друштвена корист. Ту се
морал подвргава утицају прагматизма и уског практицизма, то јест
морално је оно што је корисно. Али друштво и народ, по учењу истог тог
марксизма, нису идентични. Поставља се питање: који део друштва
представља целокупно друштво, и ко има права да уместо народа говори
и одлучује шта је корисно и шта је потребПо за ње- га? У суштини,
марксизам је развио језуитску теорију о моралу: "циљ оправдава средства",
а тачније речено: циљ освећује средства. То је апологија злочина, који
престају да буду злочини само зато што се врше у име народа.
Марксистичко учење у великој мери се формирало под утицајем
јудејског хилиазма (учење о хиљадугодишњем Царству Божијем на
земљи). У апокрифној књизи Варуха подробно се описује царство изо-
биља и земаљских добара којима ће се наслађивати праведници, класје
пшенице под којим ће се повијати стабљике, и гроздови винове лозе, које
човек не може да подигне. Марксизам обећава царство изобиља на земљи.
Апокрифи говоре о истребљењу непријатеља Израиља. Марксизам учи о
уништењу класних непријатеља и о потоњем благо- стању народа: у улози
месије ту наступа сам Маркс, а уместо Библије - "Капитал".
 Сам језик марксиста личи на предсказања оракула (паганских
пророка, прорицатеља). Они захтевају безусловну и несумњиву веру у
себе. Не наводе никакве доказе. Тон им је надмен и безобзирно наме-
тљив. Са противницима не полемишу, просто их блате.
Омиљени метод марксиста је - не оптерећивати се логичком
анализом доказа својих опонената, већ одговарати иронијом и сарка- змом,
то јест литерарним лакрдијаштвом и хулиганством. Марксизам
представља митологију XIX века у којој је изгубљени "златни век" -
првобитно уређење, а будући комунизам - повратак цара Сатурна.
Марксизам назива себе научним погледом на свет. По свему судећи, он
треба да претпостави слободу мисли, али ове слободе марксизам се боји
више од свега и зато се марксистички поглед на свет одржава на незнању
и инквизицији. Критички однос према марксизму се забрањује као злочин,
а истраживање савремених философских система прогла- шава се за дело
опасно по државу. Захтева се да се у марксизам верује као у непоколебиву
истину и да се пажљиво слушају предсказања ње- гових жреца.
Најрањивије место у марксистичкој философији је то да она хоће да
истакне претензију на научну заснованост као најјачи, непобедиви и
неоспорни аргумент свога значаја и истине. По мишљењу марксиста,
њихов систем је, за разлику од других философских уче- ња, поуздано
знање, створено од камења научних факата и теорија. Остале философске
системе марксизам посматра само као неосноване логичке апстракције,
субјективну илузорну представу или искривљено и деформисано схватање
стварности, у коме је истина ограничена и деформисана умном и класном
ограниченошћу.
Ако је марксизам научни поглед на свет, онда он зависи од нивоа
њему савремене науке, а пошто је марксизам настао средином XIX
столећа, то је он утемељен и условљен нивоом науке 150-годишње
старости.
За наше доба научни подаци тога времена чине се нетачним и не-
разумљивим, а научне теорије - ограниченим и примитивним. Већина тих
теорија предата је у архив историје науке. Марксизам учи да је философија
надградња над економском базом. Ова база радикално је измењена. А како
може да постоји надградња која виси у ваздуху? Марксизам говори да
свака теза има своју антитезу, која се бори са те- зом и, скупљајући снагу,
уништава је. При том се теза и антитеза квали- тативно мењају и сједињују
у синтезу. Зашто марксизам као феномен историје философије поставља
себе над историјом и не допушта поја- вљивање антитезе према себи, са
којом би се стопио у квалитативно
 394

нови философски систем и престао да буде марксизам. Марксизам из-

јављује да је и истина релативна, мада су речи "релативност" и "истина"
неспојиве. А релативност и истина - то је привидна сличност истини.
Релативна истина у марксистичком тумачењу претпоставља бескрајан
процес приближавања истини, али, прво, овај процес може да буде не само
приближавање истини, него и удаљавање од истине. Историја на- уке пуна
је таквих случајева. Друго, у релативној истини не можемо да распознамо
шта је истина а шта лаж. Јер пракса је проверавање чиње- ница, али не и
теорије, која претендује на апстракције и уопштавања. Пример за то су
хелиоцентричне представе Аристарха Самосатског, на дуже време
истиснуте из научне сфере геоцентричним системом Птоломеја, који је,
иако теоретски нетачан, ипак у току столећа одго- варао практичним
потребама људи, то јест био провераван у пракси. Стога схватање о
релативности истине захтева непрекидну ревизију пређашњих закључака
и концепција у вези са непрекидним порастом знања. А каквим то
мађионичарским триком у свету релативних исти- на марксизам
проглашава себе за безусловну истину. Сам марксизам признаје да није
никао на пустом месту и наводи своје изворе. Али ти извори су одавно
застарео, непоуздан и нетачан материјал. А како би се из трошног
материјала могло изградити чврсто здање? На те логич- ке недостатке
стављају закрпе у виду позивања на нарочиту философ- ску досетљивост
и проницљивост Маркса. Али сам материјализам не сматра научну
интуицију посебном сазнајном моћи, већ вештином да у својој подсвести
човек брзо синтетизује објективне чињенице. По уче- њу самог марксизма
философска мисао оперише материјалом којим располаже. Марксизам
мисли у категоријама капиталистичког уређе- ња у развоју, а не на основу
неких универзалних знања и ко зна одакле узетих и прихваћених
пророчких откривења.
Нарочито јасно се у питањима етике види неприродност и нискост
марксистичког система. За марксизам морално је оно што је корисно. При
том корисност нема у виду интересе целокупног човечанства, већ само
његовог дела - пролетеријата. Та корисност се дели на два дела: 1.
Утопистичка слика будућег благостања, ради кога је неопходно да се
принесу одређене жртве. 2. Борба и револуција, где се корисност
поистовећује са победом у тој борби. При том се интереси других кла- са
и сталежа игноришу, а пошто у таквој борби веће шансе да победи има онај
ко је спреман на сва средства за постизању победе, то корист добија облик
суровости и беспринципијелности. Уз то се сам морал као појам не брише
и не изопачава, већ напротив, експлоатише се.
394

Општечовечанска страдања и нереди приписују се постојању од-

ређене класе, и за морално се проглашава оно што служи уништењу те
класе, као и оних снага које свесно или нехотично подржавају ту класу или
успоравају ток револуционарне борбе. Религија, коју марк- сизам одбацује,
у суштини живи у њему у најпарадоксалнијем виду. Комунизам обећава
рај на земљи, само не рај Библије, већ апокрифа, са свим чулним
уживањима: "земљу изобиља" - ту радничка класа представља месијански
народ; Маркс - месију, марксисти - пророке чије речи народ мора
беспоговорно да слуша, као откривење одозго. Непријатељи марксизма
осуђени су од трибунала (суда) историје на уништење као мрачна сила. На
жртвеник марксистичког Молоха тре- ба да буде бачено садашње
човечанство ради будућег човечанства. Марксизам проповеда мржњу
према својим ближњима - реално посто- јећим људима, и "љубав према
даљњима", то јест према људима који уопште не постоје, односно љубав
према некој апстракцији будућег човечанства.
Марксизам говори о томе да је друштвено-политичко уређење
засновано на економској бази. Наука, техника и производња се непре-
кидно развијају, а економска база се мења. Па зашто теоретичари кому-
низма сматрају комунизам, као друштвено уређење, непроменљивим и
коначним? Јер промена базе по истој теорији треба да проузрокује појаву
нове друштвене формације. Избегавајући одговор на ово пита- ње,
комунисти дају слику свеопштег благостања, алудирајући на то да ће за
очување комунизма бити сви заинтересовани. Али ако је то тако, зашто се
по учењу марксизма друштвено уређење не ствара на основу жеља људи,
него из објективних узрока економског карактера? Ради решење овог
питања марксисти се одричу сопственог начина еко- номске
интерпретације историје који пропагирају и прелазе у област идеализма
кога су одбацили.
Превео са руског: Мирослав Голубовић
 396

Изашло из штампе
1. Сузе за свет - Старац Тихон, ст. Пајсије, ст. Порфирије, III изд.
(ис- прављено, измењено и допуњено издање), 2003. год, стр. 446.
2. Старац Клеопа: Велики је БОГ (Поуке и разговори) 2004. год, стр. 432,
(Друго допуњено издање)
3. Старац Клеопа: Пут Неба (Живот и подвизи; Поуке и разговори)
2004. год, стр. 432, (Друго издање)
4. Муда Божија у XX веку, {чуда у Грчкој, Русији, Србији и свету), 2004.
год, стр. 416, (Друго допуњено издање)
5. Стараи Пајсије Светотраи - Поуке Божанствене Љубави, 2003. год,
стр. 416, (Друго измењено и допуњено издање)
6. Акатисти Пресветој Богородици (Њеним чудотворним иконама, са
ико- нама у боји), 2003. год, стр. 400, (Друго издање у тврдом повезу)
7. Јован Корнаракис: ПСИХОЈ10ГИЈА: поГлед ш пустиње Човеков
вапај у доба технолошје, 2002. год, стр. 400.
8. Живот са Богом (стараи Амфилохије Макрис; стараи Димитрије
Гат- статис), 2002. год, стр. 408.
-Избави нас од лукавоГа - Православље и маЈија, 2002. год, стр 432.
9. Време покајања и време отпадије (разТовори са савременим
светоГорским стариима)-, 2003. год, стр. 446. (ДРУГО измењено издање)
10. Душе Христове (ст. Јаков Цаликис; преподобни Давид Стараи), 2002.
год, стр. 408.
11. Блажени чисти срцем (ст. Михаило Валаамски; ст. Сампсон
Сиверс), 2002. г, стр. 412.
12. Отворена Небеса - стараи Симон Арванитис (родатак: разГовори
са Грчким духовнииима о старцу Пајсију СветоГориу), 2002. год, стр. 408.
13. Јеромонах Серафим Роуз: Стварање света и рани човек
(Православно тумачење Књте Постања), 2002. год, стр. 400.
14. Старац Сава Псково-Печерски: Господе, Ти си живот мој, 2002.
стр. 408.
15. Свети Јован Кронштатски: Мој живот у Христу, II том (први пут
на србском језику), 2004. год, стр. 416; 2. допуњено издање у тврдом
повезу; додатак: И. Сурскиј, Чуда светоЈ Јована Кронштатскох
16. Утешитељи - старци као утеха свету - (Св. стараи Теодосије
Кавкаски; стараи Гаврило Кавкаски), 2002. год, стр. 408.
17. Старац Јефрем Катунакијски - Ученик Крста - подвижник
послушања
(Ћутљиви свет Атоса, плодови дуГовно! подвижништва), 2002. год, стр.
412.
18. ГОСПОД ГОВОРИ - Свеши Оци шумаче Јеванђеље (св. Јефрем
Сириј- ски, св. Јован Златоусти, св. Атанасије Велики, св. Грторије из
Нисе...), 2004. год, Друго издање, тврди повез, стр. 436.
19. КЊИГА СТРАДАЊА И УТЕХЕ (Јеромонах ДАМАСКИН Орловски:
Житија руских новомуненика), 2003. год, стр. 432.
20. Благослов Љубави - Свети Серафим Вирицки, 2003. год, стр. 400.
21. Православл>е и мистика светлости - Свети Грторије Палама и
пут човековоГ обожења (Митрополит Јеротеј Влахос, архиепископ
Василије Кривошеин, Георшје Манзаридис), 2003. год, стр. 432.
22. Свети Јован Јаков Хозевит - У рају срца (Житије, поуке, чуда)\ 2003.
год,стр. 408.
23. Благослови, душо моја, Господа - Свети Оци тумаче Псалтир (св.
Ата- насије Велики, св. Василије Велики)\ 2003. год, стр. 522.
24. Чувајте душу - СтарацПајсије СветоГорац (Разшвори са старием
Пај- сијем о спасењу у савременом свету)\ 2003. год, стр. 408.
25. Свети Теофан Затворник: Живети за вечност (Шта је духовни
живот и како 1а стећи?)\ 2003. год, стр. 408.
26. Молитва небески живот: Зборник текстова о молитви, 2003. г, стр.
424.
27. Живот из гробова: Св Рафаило, Николај и Ирина (Фотије
КондоГлу; митрополит Шуменице Димитрије), 2003. год, стр. 408.
28. Савремени атонски подвижници (2. део) (Пишу: архим. Херувим
Ка- рамбелас, старацЈосиф Ватопедски, јеромонах Максим
Кавсокаливит), 2003. год, стр. 416.
29. Свети Нектарије Егински - Господу на небесима (Поуке, чуда,
сећања)\ 2003. год, стр.408.
30. Господе, ко је човек? - Св. Григорије из Нисе, Немесије Емески,
митроп. Јеротеј Влахос, Георгије Манзаридис, архим. Кипријан Керн
(Православна антрополошја и тајна личности)', 2003. год, стр. 446.
31. Свети Игњатије Брјанчанинов - Глас из вечности (.Писма монасима
и мирјанима о спасењу душе)\ 2003. г., стр. 432.
32. Старац Тадеј Витовнички - Мир и радостуДуху Светом (Поуке,
беседе, разшвори) са старчевим фотоГрафијама у боји\ 2004. год, стр. 416;
3. издање у тврдом повезу
33. Свети Јефрем Сиријски - ОГњени стуб (Подвижничке поуке и
тумачења СтароГ Завета)\ 2003. год, стр. 424.
34. ЕВЕРГЕТИНОС - Зборник боГоГласних изрека и поука боГоносних и
светих оташ\ 2003. год, стр. 432.
35. У сенци Вавилонске куле - Зборник (Живети Христом у
антихришћан- ско доба)\2004. год, стр. 446.
36. Печат Христов и жиг звери - Зборник (Црква у доба Глобализације\
2004. год, стр. 446.
37. ГОСПОД ЈЕ СА НАМА (Чуда Божија данас и овде) - 2. део; 2004.
год, стр. 416.
 398

397

38. Архим. Јован Крестјанкин - Оживимо срид за Бо1а (Писма духовно!

руковођења за савременоI човека)\2004. стр. 412.
39. Митрополит Антоније Блум - Пред Лицем Бош Живош; 2004. стр.
432.
40. Св. Јован Кронштатски - Близу је Суд Господњи (страшне и
опомињуће беседе о ДруХом доласку Христовом и сећања на св. Јована) \
2004. стр. 432.
41. Без причешћа нема обожења (зборник о Св. Тајни Причешћа и при-
чешћивању. св. Никодим Светогорац, св. Иларион Тројицки, Флоровски,
Шмеман, Мајендорф, Романидис, Блум, Влахос...); 2004. год, стр. 416
42. Старац Пајсије - Човек Љубави Божије (Сећања на старид Пајсија
- сусрети, помоћ, поке)\ 2004. стр. 408.
43. Јеромонах Сергије Рибко: Да ли је моЈуће спасити се у 21. веку (род.
Архим. Рафаил Карелин: Црква и свет на пра1у апокалипсе), 2004. стр.
400.
44. Држи ум свој у аду и не очајавај (Живот и чуда, поуке и боХословље
ПреподобноГ Силуана СветоГорид); 2004. стр. 464.
45. Књига духовних савета - ОдГовори духовника на недоумиие
савремених хришћана; 2004. год, стр. 428
46. Срцем и сузама ■ Старац Пајсије (Олару), Старац Арсеније
(Папачок), Румунски старечник XX века -1 део; 2004. стр. 416.
47. Свети Теофилакт (Охридски) - Тумачење Дела апостолских,
Посланице Римљанима и Посланица Коринћанима 1-2; 2004. стр. 464;
тврд повез
48. Гледајте да се не уплашите - Духовни смисао нашеГ доба; 2003. год,
стр. 460. БИБЛИОТЕКА СВЕТИЛО.
 Садржај
УМЕЋЕ УМИРАЊА ИЛИ УМЕТНОСТ ЖИВЉЕЊА
О ВРЕМЕНУ И СМРТИ
ЗАГОНЕТКА ВРЕМЕНА................................................................................. 7
НАШ ПРИЈАТЕЉ И НАШ НЕПРИЈАТЕЉ ................................................... 9
ВРАНА И СОВА, ЗВОНО И САТ ................................................................ 12
КО СЕ СЕЋА СМРТИ НЕ МОЖЕ ДА ГРЕШИ .......................................... 16
КАКО ЉУДИ УМИРУ ................................................................................... 22
ХРИШЋАНСКИ КРАЈ ЖИВОТА НАШЕГА,
БЕЗ БОЈ1А, НЕПОСТИДАН ......................................................................... 26
ОНИ КОЈЕ ЈЕ СВЕТ ПРЕВАРИО................................................................. 29
ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГЛАВА О СЕЋАЊУ НА СМРТ ..................................... 32
О ЗАПОВЕСТИМА
ЈА САМ ГОСПОД БОГ ТВОЈ ....................................................................... 79
НЕ ПРАВИ СЕБИ ИДОЛА ............................................................................ 83
НЕ ИЗГОВАРАЈ ИМЕ ГОСПОДА БОГА ТВОГ УЗАЛУД ........................ 85
СЕЋАЈ СЕ ДАНА СУБОТЊЕГ .................................................................... 88
ПОШТУЈ ОЦА СВОГ И МАЈКУ СВОЈУ .................................................... 89
НЕУБИЈ ............................................................................. ; .......................... 91
НЕ ЧИНИ ПРЕЉУБЕ ..................................................................................... 98
НЕ УКРАДИ................................................................................................... 105
НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО ................................................................................ 109
НЕ ПОЖЕЛИ ................................................................................................. 116
НЕКЕ МИСЛИ О ПУТУ СПАСЕЊА
ТАЈНА ПОСЛУШАЊА ............ ................................................................... 119
СЛУГА БОЖИЈИ........................................................................................... 136
НЕ ТРЕБА ТРАЖИТИ БОЖИЈЕ ВЕЋ БОГА ............................................ 140
ДУХОВНО И ДУШЕВНО ........................................................................... 142
ТРАГИЧНИ ВЕК .......................................................................................... 148
МИСТИКА И РЕЛИГИЈА ........................................................................... 151
ДУШЕВНА БОЛЕСТ ................................................................................... 153
ХРИШЋАНКА И ИСТОВРЕМЕНО ПАГАНКА ...................................... 162
о молитви
ДАХ ЖИВОТА.... ...................................... .................................................. 165
НАЈВИШЕ ДЕЛАЊЕ ЧОВЕКА .................................................................. 171
УЋИ У СВОЈЕ СРЦЕ .................................................................................. 183
СВЕТЛОСТ КОЈА ДОПИРЕ ИЗДАЛЕКА ................................................. 190
 400

ОСЛОБОЂЕЊЕ ДУХА ................................................................................ 193

НЕПРИЈАТЕЉИ МОЛИТВЕ ....................................................................... 199
СУСРЕТ ДВЕЈУ ЛИЧНОСТИ ..................................................................... 205
НА ПСАЛМЕ ................................................................................................. 214
ПУТОКАЗИ САВРЕМЕНИХ ДУХОВНОСТИ
КОМПРОМИС НИЈЕ МОГУЋ ................................................................... 227
НЕ МОЖЕ НАСЛЕДИТИ ЦАРСТВА ........................................................ 239
РАЗГОВОР СА НОВИНАРКОМ
КОЈА СМАТРА ДА ЈЕ ХРИШЋАНКА ...................................................... 244
О СВЕТОМ ПРИЧЕШЋУ ............................................................................ 263
ШТА ДА РАДИМО МИ - ХРИШЋАНИ? ................................................... 277
КРСТ ............................................................................................................... 280
ОРИЈЕНТИРИ ИСТИНЕ ........................................................................... 284
СЛОБОДА ...................................................................................................... 290
О ГОРДОСТИ УМА .................................................................................... 296
БЕЗ ЦРКВЕ НЕМА СПАСЕЊА ................................................................... 298
О РЕЛИГИОЗНОМ НИХИЛИЗМУ ............................................................ 301
ФИНИ ОТРОВ АКАДЕМСКОГ СКЕПТИЦИЗМА .................................. 304
О ВАСПИТАЊУ ДЕЦЕ .............................................................................. 320
ПОШТОВАНИ АЛЕКСЕЈЕ ИЉИЧУ! ........................................................ 323
НАША ВЕРА ................................................................................................ 326
УЗЛАЗЕЋИ БЛАГОДАЋУ ........................................................................ 329
ЈА И ОТАЦ ЈЕДНО СМО .......................................................................... 334
УНИЈА .......................................................................................................... 336
ОБМАНЕ (ПРЕЛЕСТИ) КУЛТУРЕ
БИОСКОПСКО ВЕШТИЧИЈЕ КОЛО ........................................................ 340
О ПОКУШАЈИМА СЦЕНСКИХ ЕКСПЕРИМЕНАТА
СА ЈЕВАНЂЕЉЕМ ...................................................................................... 347
О КИНОДЕМОНОГРАФИЈИ ...................................................................... 361
СРЕБРНИ ВЕК ПЕСНИЧКОГ ДЕМОНИЗМА .......................................... 364
ХЕКАТОМБА НАШИХ ДАНА .................................................................. 368
"ДРЖАВНО (МОЋНО, ВРХОВНО)" УПРОПАШЋАВАЊЕ ДЕЦЕ 371
МУЗИКА И МОЛИТВА .............................................................................. 373
О МУЗИЦИ И ЦРКВЕНОМ ПОЈАЊУ ....................................................... 376
"ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД ЈУДЕ" ............................................................................ 385
ЛАЖНА УЧЕЊА СВЕТА: ИМПОРТ - ЕКСПОРТ
ЕЗОТЕРИЗАМ .............................................................................................. 387
МАРКСИЗАМ КАО ИДЕОЛОГИЈА ........................................................ 390