Zahvalnost nije samo lepa reč ili lep gest kojim uzvraćamo na ljubaznosti. Zahvalnost ne treba da bude ni rezultat onoga što nam se dešava, već stav koji negujemo praksom.
- Zahvalnost = Sreća
- Zahvalnost = Radost
- Zahvalnost = Ljubav
- Zahvalnost = Mir
- Zahvalnost = Pozitivan stav
- Zahvalnost = Svesnost
Zahvalnost nije nešto sa čime se rađamo, zahvalnost se uči. Međutim, vrlo verovatno su vas učili pogrešno. Na primer:
“Kad od nekog nešto dobiješ, kaže se hvala.” – Znači moramo da dobijemo tj. ne zavisi od nas već od onog ko daje.
“Kako si samo nezahvalna, stalno tažiš nešto više” – Nastaje konflikt kad se pojave želje za boljim, lepšim, za napretkom, onda moramo da prihvatimo da smo nezahvalni.
Međutim šta je istina?
Istina je da trebamo biti zahvalni na svemu što imamo, a da pri tome imamo i želje za nečim boljim.
Na primer: “Zahvalna sam što imam stan, jer imam krov nad glavom. I tu mi je sasvim dobro dok ne nađem svoju kuću u koju ću se preseliti.” – Želite kuću, zahvalite se na stanu koji imate.
Zahvalnost je naš resurs sreće iz kog pravimo preokret. Znači zahvalnost vodi do sreće. A nauka kaže da sreća budi ono najbolje u nama. Pa tako, da budemo bolji na poslu, donosimo bolje odluke, više stvaramo i kreiramo, itd.
Zahvalnost nam skreće fokus sa svega onoga na šta se žalimo i što nemamo, na sve ono što imamo i na čemu sve treba da smo zahvalni. Samim tim nas tera da budemo prisutni sada i ovde kako bi smo i primetili sve ono na čemu treba biti zahvalan. Kada nismo sada i ovde život prođe pored nas i nosi nas kao bujica, pa zato mnogo puta i ne znamo šta nas je snašlo.
U svakom danu, makar on ne bio tako dobar, možete naći neku makar i mrvicu nečeg dobrog. (osmeh prijatelja, pažnju kolege, omiljenu hranu, cvrkut ptica, sunčan dan…)
Mi mnoge stvari doživljavamo “zdravo za gotovo”. Upravo je to ono što nas i sputava da budemo srećni.
Ako bismo na trenutak zamislili da gubimo stvari koje nam se podrazumevaju, zatim zamislimo da nam se sve to izgubljeno vratilo, a potom razmislimo koliko bi bili zahvalni na tome, možemo naučiti kako da cenimo i stvari o kojima često ne razmišljamo.
Gledam, kad prođem Knez Mihajlovom ulicom, ljudi ili negde žure ili se šetaju prijateljice i svaka gleda u svoj telefon ili čak svaka priča na svom telefonu ili vidite ljude koji sede u kafićima zaokupljeni razgovorom , a retki su oni koji će primetiti predivno toplo veče, prigušen zvuk violine koja se širi ulicom, zvezdano nebo, punu ulicu ljudi i turista i upiti svaki detalj te atmosfere. A pritom su svi ti ljudi deo tog istog trenutka i iste slike, koja je prošla pored njih i nisu je primetili.
Ili na primer, imate posao sa kojim niste zadovoljni, ali budite zahvalni što uopšte imate posao. Neko ga nema. I kad tako razmišljate onda obično dođe još neka lepa stvar. Na primer, pozove vas drugarica, dete ili neko do koga vam je stalo i predloži vam da se vidite ili nešto tome slično. Tada vi primetite i to. Neko ima takav posao, kao moj suprug koji nikakav telefonski poziv ne može da primi. Isključivo komuniciramo putem skype-a, kucamo jedan drugome. Možete zamisliti kako to izgleda, pogotovo kad treba nešto važno ili hitno da se dogovorimo. Budite zahvalni što vi imate takav posao na kome možete da primate pozive itd. Primetite i zahvalite.
Dozvolite sebi da prepoznate lepe stvari oko vas.
Zahvalnost razvija svest o pozitivnim stvarima.
Možete se čak zahvaliti na malim stvarima kao što je film koji ste gledali, kafa koju ste popili, koncert ili zabava na kojoj ste bili, te male stvari nekada mogu imati veću moć za podizanje sreće od većih stvari.
Napravite da vam zahvalnost postane navika.
Kad pokažete zahvalnost vaš nivo sreće raste drastično, jer postanete svesni da vaš život i nije tako loš kako vam se činio. Zahvalnost je najkraći put do sreće.
Ali, zašto toliko mnogo nas ne uspeva da bude srećno?
Mnogi od nas su odlučili da bi bili srećni moraju dostići određene ciljeve. Na primer, da kupim auto, kuću, da se zaposlim, da završim školu, da putujem po Evropi… “E tad ću biti srećan/na”. Problem je, bez obzira koliko lako možemo ostvariti cilj, u ljudskoj prirodi je da odmah postavi novi ciljeve. I tako dalje, i tako dalje. Dokle god nivo sreće zavisi od naših ostvarenih ciljeva mi nikada u stvari nećemo biti srećni jer ne postoji kraj linije. Sreća mora da dođe iznutra, a mnogi je traže u spoljnim okolnostima.
Najnovija naučna istraživanja pokazuju da osobe sa visokim nivoom zahvalnosti žive ispunjenijim, srećnijm i zdravijim životom, što može predstavljati podsticaj da i sami odaberemo ovaj pravac razmišljanja i delovanja. Rađena su istraživanja i dokazano je da za 30 dana po par minuta zahvalnosti sreća raste za 25%. Znači zahvalnost je ključ do sreće.
Onda kada budete orijentisani na stvari kojima ste zahvalni, otkrićete koliko radosti ima u svemu onome što ste olako doživljavali. Zahvalnost nije samo reakcija kada dobijemo ono što želimo, već veština kojom i u teškim situacijama pronalazimo svetlost.
Koje su još dobrobiti zahvalnosti:
- Podiže energiju
- Podiže nam emocionalnu inteligenciju
- U stanju smo da više opraštamo
- Smanjuje depresiju
- Smanjuje anksioznost
- Povećava osećaj socijalne povezanosti
- Omogućava bolji san
- Kao i manje glavobolja itd.
Zahvalnost je toliko važna i snažna komponenta za našu fizičku i mentalnu dobrobit. Svi bi trebali da je upražnjavaju svakodnevno. To je jedna moćna veština, koja vam omogućava da budete srećni sada.
Ključni aspekt zahvalnosti – ljubav. Mi jedino iz ljubavi možemo biti zahvalni. A ljubav je najbolji protivotrov negativnosti. Kroz izražavanje zahvalnosti mi sebe punimo ljubavlju i što smo zahvalniji to smo puniji ljubavi.
Potrebno je i praktikovati zahvalnost kako bi došlo do promene.
Zato, budite zahvalni, budite srećni, prepoznajte sve one velike pa i one male stvari na kojima možete biti zahvalni i videćete kako vam se život menja i vi postajete srećniji i zadovoljniji.
Vaša Tamara