ljudska prava, demokratija i â nasilje - Helsinki Committee for ...

HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI 

GODIŠNJI IZVEŠTAJ : SRBIJA 2008 

LJUDSKA PRAVA, 

DEMOKRATIJA 

I – NASILJE

Ljudska prava, 

demokratija 

i – nasilje

HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI 

Godišnji izveštaj : Srbija 2008 

Ljudska prava, 

demokratija 

i – nasilje 

BEOGRAD, 2009

Godišnji izveštaj : Srbija 2008 

LJUDSKA PRAVA, 

DEMOKRATIJA I – NASILJE 

izdavač 

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji 

za izdavača 

Sonja Biserko 

oblikovanje i slog 

Ivan Hrašovec 

štampa 

Zagorac, Beograd 

Ova publikacija štampana je zahvaljujući pomoći 

Švedskog helsinškog komiteta za ljudska prava 

Swedish Helsinki Committee 

for Human Rights 

ISBN 978-86-7208-158-9 

COBISS.SR–ID 167312140 

CIP – Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

323(497.11)”2008” 

316.4(497.11) “2008” 

LJUDSKA prava, demokratija i – nasilje: godišnji izveštaj: Srbija 2008 / 

[priredio] Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. – 

Beograd : Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2009 (Beograd 

: Zagorac). – 550 str. ; 23 cm Tiraž 300. – Napomene i bibliografske 

reference uz tekst. 

1. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (Beograd) 

a) Srbija – Političke prilike – 2008 

b) Srbija – Društvene prilike – 2008

5 

Sadržaj 

UVOD 

Zaključci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 

Bez kosenzusa o sistemu vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 

I DRUŠTVENI KONTEKST – KSENOFOBIJA, RASIZAM I NETOLERANCIJA 

Nasilje kao način života . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 

Haški procesi i proces suočavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 

Proizvodnja jednoumlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 

Ima li mesta za drugog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 

II MEHANIZMI DRŽAVNE PRINUDE 

Vojska Srbije: usporena reforma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 

Policija: dinamika bez suštinskih promena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 

III SLOBODA VERE 

Sloboda vere – između Ustava, Zakona i Registra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 

IV PRAVNI SISTEM 

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 

Pravosuđe: još jedna izgubljena godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 

Nezavisne institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 

Narodna skupština: generator stagnacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 

Nove optužnice i suđenja za ratne zločine pred Sudom u Beogradu . . . . 236 

Organizovani kriminal u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 

Haški tribunal – suđenja i presude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 

V EKONOMSKI I SOCIJALNI KONTEKST 

Od velikih očekivanja do prvih udaraca krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 

Ekonomski i socijalni status na udaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 

VI BAUK DECENTRALIZACIJE 

Vojvodina traži autonomiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 

Sandžak: potencijal za nestabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338

6 

VII NACIONALNE MANJINE 

Nacionalne manjine mera demokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363 

VIII MEDIJI 

Istrajavanje na nacionalnom konceptu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403 

IX ODNOS SA SUSEDIMA 

Srbija i susedi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425 

Hrvatska: partner ili konkurent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 426 

Bosna i Hercegovina: stalne pretnzije na RS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 

Kosovo – država u nastajanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453 

Srbija–Crna Gora: stare pretenzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 470 

Makedonija: u senci velikih suseda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477 

Slovenija: teret otvorenih pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 482 

X ODNOSI SA SVETOM 

Sporna evropska orijentacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487 

NATO da ili ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 508 

Sve bliže orbiti Moskve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515 

DODATAK HELSINŠKI ODBOR U 2008. 

Šta smo ostvarili u 2008. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 531

Uvod 

7

9 

Zaključci i preporuke 

Tokom 2008. godine, uporedo sa ekonomskom stagnacijom, nastavljen je 

trend urušavanja svih institucija sistema, što se negativno odrazilo na raspoloženje 

građana. Proevropska koalicija koja je pobedila na izborima u 

proleće 2008. izneverila je očekivanja jer nije imala dovoljno političke hrabrosti 

da iskorači u pravcu suštinskih reformi. U međuvremenu je Srbija, 

kao i sve ostale zemlje u regionu, ušla u recesiju, što je rezultat unutrašnje 

krize, koja će biti pogoršana i globalnom krizom. Osam godina nakon 

smene Miloševića pokazalo se da Srbija nije uspela da se transformiše jer 

nije došlo do suštinske promene elita, niti do distanciranja od Miloševićevog 

programa. 

Nacionalni projekat nije poražen, odnosno ta ideologija još uvek ima 

snažnu podršku srbijanske elite. Ona je bila i glavni inspirator Memoranduma 

SANU i kreator projekta. Haški tribunal nije se bavio ulogom onih 

članova Akademije, SPC, Udruženja književnika, novinara i kulturne elite, 

koji su pripadali tom krugu. Nije bilo ozbiljne moralne osude njihove 

uloge ni u Srbiji, ni izvan nje, što im omogućava da nastave delovanje 

i u postmiloševićevom vremenu. Oni i dalje profilišu kulturnu matricu i 

“moralne” standarde. To je ujedno i glavna opstrukcija za uspostavljanje 

moralne vertikale, neophodne za ozdravljenje srbijanskog društva. Osim 

toga, teritorijalne pretenzije su još prisutne, što se prelama preko Bosne, 

odnosno Republike Srpske. 

Nacionalizam, socijalna i ekonomska stagnacija pothranjuju desni nacionalistički 

radikalizam, ksenofobiju i mržnju prema drugima, posebno 

prema Romima, Albancima, gej populaciji, braniteljima ljudskih prava. 

Nakon propasti bivših socijalističkih pokreta i sindikalnih organizacija u 

Srbiji se nije artikulisala alternativa koja bi se uspešno nosila sa socijalnim 

i ekonomskim problemima. Zato državne institucije moraju odlučno 

da reaguju na sve pojave radikalizma da bi se sprečila dalja radikalizacija 

društva. 

U Srbiji ne postoji energija potrebnu za iskorak prema demokratizaciji. 

Poricanje i relativizacija su značajno smanjili potencijal za kritičku refleksiju

10 srbija 2008 : uvod 

nedavne prošlosti. Globalna kriza je, međutim, uticala na izvesno pomeranje 

političke klase ka EU, jer od nje jedino može dobiti finansijsku podršku. 

Oklevanje Evrope da odlučnije i brže prihvati Zapadni Balkan dovelo je do 

izvesne demotivizacije građana Srbije. U međuvremenu je nova američka 

administracija pokazala aktivniji stav prema Balkanu u odnosu na prethodnu, 

što pokazuje da ona Balkan još uvek vidi kao jedan od svojih prioriteta. 

To se očituje njenim odnosom prema Bosni, jer je očigledno u toku pokušaj 

da se rasplete tamošnji komplikovan gordijev čvor. 

U takvim okolnostima ljudska prava su potisnuta na marginu. Napravljeni 

su izvesni pomaci u stvaranju pravnog okvira, ali ukupna društvena 

atmosfera ne pogoduje njihovom unapređenju. Ilustracija za to je 

diskusija koja je vođena u parlamentu i društvu prilikom usvajanja Zakona 

protiv diskriminacije. Ipak, tokom godina profilisane su nevladine organizacije 

kao zaštitnici ljudskih prava, koje su nametnule temu ljudskih 

prava i postavile granicu preko koje državne institucije ne mogu da pređu. 

Nevladine organizacije su se u međuvremenu povezale i u mnogim slučajevima 

kroz ad hoc koalicije reaguju na pojave diskriminacije, netolerancije, 

nasilja, rasizma i druge oblike kršenja ljudskih prava. 

Istovremeno, u okviru državnih institucija, kao što su Ministarstvo za 

manjinska i ljudska prava, ombudsman građana(nacionalni i regionalni), 

poverenik za dostupnost informacijama od javnog značaja, postoje pojedinci 

koji hrabro podržavaju koncept ljudskih prava i važan su korektiv 

za odgovornije ponašanje ostalih državnih institucija. Ovaj deo državne 

uprave sarađuje sa predstavnicima nevladinog sektora, o čemu svedoči i 

Memorandum o saradnji koji je početkom 2009. godine Ministarstvo za 

manjinska i ljudska prava potpisalo sa više od 100 nevladinih organizacija 

u Srbiji. 

Međunarodne organizacije (Savet Evrope, EU, OEBS) i međunarodne nevladine 

organizacije (Amnesty International, Human Rights Watch) su aktivni 

akteri u detektovanju i zaštiti ljudskih prava u Srbiji. One su stalno u 

kontaktu sa lokalnim akterima čime je stvoren mehanizam brzog reagovanja. 

Internacionalizovanje ljudskih prava u Srbiji doprinosi njihovom promovisanju 

i zaštiti, i istovremeno stvaranju kulture ljudskih prava.


11 

Nesposobnost Srbije da proevropsku orijentaciju učini dominantnom 

neminovno dovodi do zaključka da je Srbiji potrebna pomoć EU. Sadašnja 

materijalna pomoć iz Brisela održava Srbiju na egzistencijalnom minimumu 

i pothranjuje njene regionalne pretenzije. 

Status kandidata za članstvo u EU zaustavio bi u Srbiji negativne trendove, 

a u postizanju unutrašnjeg konsenzusa neophodno je da, osim političke 

elite učestvuju i lokalne samouprave i građani. 

Polazeći od svega navedenog, Helsinški odbor 

za ljudska prava u Srbiji preporučuje: 

VLADI, NARODNOJ SKUPŠTINI I MINISTARSTVIMA 

Promena Ustava 

• Neophodno je promeniti neke odredbe Ustava iz 2006, koje su limitirajuće 

za približavanje Srbije evroatlanskim integracijama i za 

usklađivanje sa evropskim standardima. Treba promeniti sporne 

članove Ustava i doneti zakon o izborima koji bi obezbedio veću 

samostalnost članova parlamenta koji su sada pod izuzetno jakim 

uticajem partija. Treba, takođe, menjati odredbe na način koji 

bi obezbedio samostalnost sudstva, kao i nezavisnost predsednika 

Republike. Teritorijalna organizacija (autonomija i lokalna samouprava), 

takođe nisu u skladu sa savremenim standardima i 

praksom. Potrebno je promeniti i inače veoma komplikovanu proceduru 

za bilo kakvu promenu Ustava. 

• Sloboda mišljenja značajno je ugrožena članovima 43. i 44. Ustava. 

• Radi većeg i neposrednijeg učešća građana u kreiranju odluka koje 

su za njih od važnosti neophodno je promeniti postojeći Zakon o 

referendumu i narodnoj inicijativi.


• Shodno ustavnom opredeljenju, Vlada treba da vodi intenzivnu 

kampanju za toleranciju, protiv rasizma i diskriminacije i da shodno 

tome, promoviše ljudska prava kroz obrazovni sistem (škole, 

posebno srednje) i medije. 

• Neophodno je da sudovi i tužilaštva počnu sa širokom primenom u 

praksi svih međunarodnih dokumenata koje je država ratifikovala. 

• Bez odlaganja pristupiti ratifikaciji potpisanih konvencija. 

• Usvojiti zakon o Narodnoj skupštini i nov poslovnik o radu, kojima 

se mora obezbediti zakonitost u radu i poboljšati efikasnost. 

• Vlada treba da prihvati sugestiju komesara za ljudska prava Saveta 

Evrope o usvajanju sveobuhvatnog nacionalnog plana za ljudska 

prava u koju bi uključila i nevladine organizacije. 

Odnos prema NVO 

• Vlada treba aktivno da doprinosi poboljšanju društvene atmosfere 

koja bi zaštitila i ravnopravno tretirala sve manjinske grupe, 

gej grupe i pojedince, kao i branitelje ljudskih prava. Vlada takođe 

mora pružiti svu zaštitu braniteljima ljudskih prava, blagovremeno 

reagovati na sve oblike “govora mržnje”, kao i da primenjivati 

sankcije protiv ekstremista, pojedinaca i organizacija, koje šire mržnju 

i diskriminaciju. Vlada treba posebno da sankcioniše “govor 

mržnje” političara i drugih javnih ličnosti koji svojim delovanjem 

uspostavljaju standarde društvenog ponašanja. 

• Vlada treba što pre da stavi zakon o nevladinim organizacijama 

u proceduru i da uspostavi saradnju sa civilnim sektorom kako bi 

zaštita ljudskih prava bila što efikasnija. Ministartsvo za ljudska 

i manjinska prava treba da bude što aktivnije u komunikaciji sa 

NVO koje se bave ljudskim pravima. 

• Treba do kraja istražiti sve slučajeve govora mržnje i druge forme 

verbalnog i fizičkog napada na branitelje ljudskih prava. 

• Neophodno je ojačati i javno podržavati sve nezavisne institucije 

(pre svega, kancelarije zaštitnika građana i poverenika za informacije 

od javnog značaja).


13 

• Nužno je poboljšati zakonsku regulativu i doneti nove propise o 

radu regulatornih tela i u potpunosti ih učiniti nezavisnim od bilo 

kakvih uticaja. 

Saradnja sa Međunarodnim krivičnim 

sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) 

• Vlada treba da promoviše rad MKSJ i da javnosti na adekvatan način 

predočava sve presude. 

• Vlada treba da uspostavi suštinsku saradnju sa MKSJ i da što pre 

uhapsi Ratka Mladića i Gorana Hadžića, što je njena međunarodna 

obaveza. 

• Mediji treba više da doprinesu procesu tranzicione pravde i da sve 

slučajeve, kako one pred MKSJ, tako i pred nacionalnim sudovima, 

prezentiraju javnosti uz objašnjenje konteksta, a ne samo na nivou 

pukog ili selektivnog izveštavanja. 

Odnos prema medijima 

• Vlada treba da stane u zaštitu onih novinara koji objektivno izveštavaju, 

jer su često izloženi šikaniranju i izolaciji. 

• Kao poseban oblik borbe protiv netolerancije potrebna je specifična 

edukacija novinara, kao i uspostavljanje etičkih standarda 

bez kojih nema objektivnog izveštavanja. Promovisanje i primenu 

ljudskih prava Vlada mora da obezbedi pre svega, u medijima koji 

imaju nacionalnu pokrivenost. 

• Vlada takođe treba da definiše nacionalnu strategiju za suočavanje 

sa istinom i u tom smislu treba aktivno da sarađuje sa NVO koje na 

tome već godinama rade. 

• Neophodno je što pre formirati Savet za medije koji bi štitio građane 

od neodgovornog medijskog izveštavanja. 

• Obezbediti punu transparentnost vlasništva i finansiranja medija.


Odnos prema manjinama 

i verskim zajednicama 

• Vlada treba da vodi aktivnu politiku uključivanja manjina u širu 

političku, ekonomsku i kulturnu zajednicu Srbije. Ovo se posebno 

odnosi na ekonomsko uključivanje manjina kao što su Romi, Albanci 

i Bošnjaci, odnosno one manjine koje su nastanjene u nerazvijenim 

regionima. 

• Neophodne su izmene Zakona o verskim zajednicama, kao i Pravilnika, 

jer važeći omogućuju gotovo potpunu proizvoljnost izvršne 

vlasti. 

• Što pre doneti zakon o nacionalnim savetima. 

• Omogućavati i stvarati uslove da manjine, u meri u kojoj to mogu, 

budu i svojevrsni most između Srbije i EU, i tako doprinose evropeizaciji 

Srbije. 

• Izjednačiti prava tradicionalnih religija i drugih, netradicionalnih 

i manjih crkava, posebno u pogledu registracije. 

• Adekvatno osposobiti sve institucije ombudsmana – kadrovski i 

finansijski. 

• Obezbediti punu implementaciju nacionalne reforme sudskog sistema 

kao i komplementarni akcioni plan. 

• Ugraditi ljudska prava u edukaciju policije, povećati broj manjiskih 

predstavnika u policiji i ojačati mehanizme za prigovor protiv 

policije. 

• Usvojiti nacrt nacionalnog akcionog plana za jačanje i unapređenje 

rodne ravnopravnosti i obezbediti finansijska sredstva za to. 

• Vlada treba da iskoristi ulogu predsedavajućeg Dekadom Roma 

kako bi afirmisala prava Roma na bolji pristup obrazovanju, stanovanju 

i zapošljavanju. 

• Usvojiti proaktivne mere za obezbeđivanje uslova za romsku, izbegličku 

i decu sa posebnim potrebama, koje bi im omogućile pristup 

osnovnom obrazovanju. 

• Obezbediti smeštaj Romima, posebno interno raseljenim.


15 

• Implementirati Strategiju za mentalno zdravlje i nadgledati njeno 

sprovođenje. 

• Izraditi nacrt zakona za zaštitu prava osoba sa poremećajima u 

mentalnom zdravlju i zakona o socijalnoj zaštiti, i početi sa obezbeđivanjem 

uslova za vaninstitucionalno lečenje i smeštaj svih pacijenata/korisnika 

kojima zdravstveno stanje to dozvoljava. 

Promovisati regionalni razvoj 

i odnose sa susedima 

• Promovisati razvoj nerazvijenih regiona kroz poboljšanje infrastrukture, 

smanjiti siromaštvo i promovisati regionalnu stabilnost, 

posebno u Sandžaku. 

• Podržati zahteve za decentralizacijom i regionalizacijom. 

• Vlada mora značajno poboljšati odnose sa svim susedima, što je 

i uslov za priključivanje evropskim integracijama. Od posebnog 

značaja bi bila promena stava Srbije prema BiH. 

Nastaviti reformu policije 

• Potrebno je donošenje novog zakona o policiji, kako bi se nastavile 

reforme. 

• Policija i dalje veoma često zloupotrebljava svoja ovlašćenja i postoje 

brojni primeri policijske torture, posebno u unutrašnjosti 

Srbije. 

• Potrebno je doneti što pre novi Zakon o BIA, i ostalim obaveštajno-bezbednosnim 

službama. 

• Neophodno je formirati Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost, 

kako bi ovo telo moglo normalno da funkcioniše i kako bi se 

njegove odluke sprovodile u praksi. 

• Potrebno je da BIA nastavi sa dostavljanjem informacija na opravdane 

zahteve građana i poverenika za informacije od javnog 

značaja.


PREPORUKE MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICI 

• EU u sadašnjoj situaciji treba bez uslovljavanja da omogući Srbiji, 

kao i Bosni i Hercegovini i Kosovu što brži prijem u EU. Pri tome, 

kada je o Srbiji reč, EU se osim na Vladu, mora više oslanjati i na 

građane koji su jasno pokazali da svoju budućnost vide u Evropi. 

• Posebnu pažnju i podršku pružiti malim i srednjim preduzećima, 

lokalnim upravama i asocijacijama mladih, kako bi se dugoročno 

jačao unutrašnji potencijal za demokratizaciju. 

• Povećati podršku civilnom sektoru, posebno organizacijama za 

ljudska prava, kao autentičnim promoterima evropskog vrednosnog 

sistema. 

• Ubrzati stavljanje Srbije na belu šengensku listu. 

• Kontinuirano pratiti stanje ljudskih i manjinskih prava, posebno u 

multietničkim delovima Srbije. 

• Pružiti podršku nezavisnim medijima čija je uloga u procesu demokratizacije 

nezaobilazna. 

• Podržati decentralizaciju i regionalizaciju Srbije kao bitnu pretpostavku 

demokratizacije. 

• Podržati evropsku orijentaciju Vojvodine (EU), jer ona može biti 

model za ostale regione u Srbiji.

17 

Bez kosenzusa o 

sistemu vrednosti 

Izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji (HOS) za 2008, je pokušaj 

da se predstavi ukupna politička, društvena, socijalna i ekonomska 

atmosfera u kojoj se promovišu i štite ljudska prava. Naime, HOS smatra 

da bez uvida u opštu društvenu klimu nije moguće proceniti ni odnos 

društva prema konceptu ljudskih prava, i njihovom unpaređenju i zaštiti, 

posebno kada je reč o manjinama. Činjenica da je Srbija vodila ratove 

u kojima ‘nije učestvovala’ objašnjava visok stepen nasilja u svim sferama 

javnog života. Takođe, to je posledica odsustva odgovorajućih mera neophodnih 

za tretiranje trauma i frustracija, posebno mladih. Osim toga, 

nekažnjivost i osuda zločina tokom dvadeset godina ustoličila je model 

nasilja kao dominantan i poželjan. Negativan odnos prema Haškom tribunalu, 

i njegovo stalno podrivanje i omalovažavanje, uprkos delimičnoj 

saradnji, onemogućio je da se bar donekle uspostavi pravi odnos prema 

zločinu i moralnim vrednostima. Izostanak primene mehanizama tranzicione 

pravde, kao jedinog načina da se napravi raskid sa represivnim režimom 

Slobodana Miloševića, onemogućio je istinski pomak, pre svega, u 

prihvatanju moralnih standarda neophodnih za normalno funkcionisanje 

društva i države. Politika nečinjenja države pogoduje bujanju raznih patoloških 

pojava koje dobijaju zabrinjavajuće razmere: od uličnog, porodičnog, 

institucionalnog, do svakog drugog nasilja. 

Mnogi problemi proizilaze i iz činjenice da u Srbiji nema konsenzusa 

oko kulturnog obrasca i moralnog sistema vrednosti, jer nema konsenzusa 

oko redefisnisanja nacionalnog programa. Uprkos faktičkom porazu, 

anahroni nacionalni program još nije napušten, što Srbiju i dalje čini nedefinisanom 

državom. Nedefinisano pitanje Kosova čini Srbiju nezaokruženom 

državom, za šta najveću cenu plaćaju institucije države koje ionako 

uživaju sve manji kredibilitet u očima javnosti. 

Srbija je, kada je reč o međunarodnim mehanizmima koji se odnose 

na ljudska prava, pristupila Evropskoj konvenciji za ljudska prava 2004.


godine. Ratifikovala je sve protokole vezano za ovu Konvenciju, sem 9. i 10. 

Protokola. Takođe je pristupila Evropskoj konvenciji za prevenciju torture 

i nehumano ili degradirajuće tretiranje ili kažnjavanje, Evropskoj povelji 

za regionalne i manjinske jezike, Okvirnoj konvenciji za zaštitu manjina i 

Evropskoj povelji za lokalnu samoupravu. 

Srbija je institucionalno prihvatila moderne mehanizme za promovisanje 

i zaštitu ljudskih prava. Postoji ministarstvo za ljudska i manjinska 

prava, kao i institucija ombudsmana na nivou republike, regiona i lokalne 

samouprave. 

Bez obzira na te mehanizame koji su novijeg datuma, dominantna 

klima u društvu, kao i politička volja, presudno utiču na uspostavljanje 

standarda i prakse. Zato je osim učvršćivanja pomenutih institucija, neophodna 

i konstantna edukacija na svim nivoima: porodici, školama, državnim 

institucijama, univerzitetu i medijima. 

2008. godina obeležena je nasiljem na svim nivoima, od političkog 

do onog na fudbalskim terenima, u školama i na ulicama. Takvo stanje je 

odraz slabe države i, pre svega, neprofilisane strategije za budućnost Srbije. 

U tom smislu, uočljiva je razlika između očekivanja građana i ponašanja 

političke elite. 

Građani, na jednoj strani, jasno pokazuju da svoju perspektivu vide 

u evropskim integracijama, dok politička elita okleva između neutralnosti 

sa osloncem na Rusiju i očekivanja solidarnosti i pomoći od strane EU. 

Istrajava se i dalje na teritorijalnim pretenzijama, prvenstveno prema Republici 

Srpskoj, što je radikalizovano nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. 

Nejasna orijentacija blokira političku energiju i Srbija je propustila 

šanse koje su se nudile kao kompenzacija za Kosovo (brži ulazak u EU i razne 

druge pogodnosti). 

Istovremeno, politička elita je pokazala nespremnost da se bavi nagomilanim 

unutrašnnjim problemima. Ekonomska i socijalna kriza koja 

duboko pogađa Srbiju je inherentne prirode, globalna kriza tek će pogoditi 

region, pa i Srbiju. Suštinska reforma i dalje izostaje (decentralizacija, 

liberalizacija, saradnja sa zemljama regiona, manjinsko pitanje), što 

pothranjuje unutrašnje tenzije i nasilno ponašanje. Tenzija između centra 

(Beograda) i periferije raste, a država nema kapacitet da arbitrira. Država,

Bez kosenzusa o sistemu vrednosti 

19 

nesklona decentralizaciji, svojom neefikasnošću samo generiše dodatne 

probleme. Srpska elita koja prolazi kroz svojevrsnu krizu identiteta i frustraciju 

zbog odgovornosti za ratove, našla je opet oslonac u pravoslavlju, 

crkvi, animozitetu prema drugom i drugačijem, što je oživelo rasizam, antisemitizam 

i negaciju demokratije. Moralno i ekonomski devastirana, Srbija 

čitavu deceniju živi, pre svega, od pomoći EU i pojedinačnih vlada EU. 

U tom raskoraku građani – elita, prelamao se i odnos države i društva 

prema ljudskim pravima. Društveno, politički i ekonomski kontekst u 

toku 2008. godine nije se značajnije promenio i u tom smislu odnos prema 

ljudskim pravima nije doživeo transformaciju, niti je kultura ljudskih prava 

u dovoljnoj meri postala poželjan opštedruštveni model. Bez obzira na 

opštu prisutnost ljudskih prava u javnom diskursu, nije napravljen značajniji 

pomak u državnim institucijama, obrazovnom sistemu, pravosuđu 

i medijima u afirmisanju ostvarivanja i zaštite ljudskih prava. Još uvek nije 

stvoren pravni okvir (set zakona) i instrumenata koji bi zaokružili mehanizme 

zaštite i promovisanja ljudskih prava. Civilni sektor, pre svega, nevladine 

organizacije za ljudska prava su, uprkos takvoj atmosferi postigle 

da ljudska prava nametnu kao nezaobilaznu temu. Zbog toga su u velikoj 

meri bile izložene stalnim medijskim kampanjama i demonizaciji, posebno 

zbog otvaranja pitanja nedavne prošlosti i ratnih zločina. Ekonomski i 

socijalni kontekst sve više u prvi plan ističe, kada je reč o građanima, ekonomska 

i socijalna prava, mir, red i stabilnost. Građanska i civilna prava su 

u drugom planu, pre svega, zbog socijalne bede, ali i konstantne diskreditacije 

višepartijskog sistema, posebno parlamenta. 

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, iz novembra 2008, konstatuje 

da su građanska i politička prava generalno zaštićena. Međutim, 

kako se navodi, bila su ugrožena klimom koja je nastala u periodu odmah 

nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Izveštaj ukazuje na nedostatak 

administrativnih kapaciteta, ljudskih i finansijskih resursa koji bi stvorili 

uslove za ostvarivanje: lične siguirnosti, ekonomskog rasta i zapošljavanja, 

obrazovanje i zdravstvo, penzije i brigu za starije. 

Napadima su najviše bile izložene organizacije i pojedinci, branioci 

građanskih i političkih prava. Organizacije civilnog drustva ( NVO) i dalje 

igraju vaznu ulogu u socijalnom, ekonomskom i političkom životu Srbije.


Međutim, zabrinjava njihov nedefinisan pravni status i neregulisano finasiranje, 

uključujući i represivne i nepovoljne fiskalne zahteve, koji se 

često donose ad hoc i arbitrarno. Znatan broj NVO, naročito branioci ljudskih 

prava, bili su izloženi pretnjama i verbalnim napadima zbog toga što 

imaju različito viđenje nekih problema, kao što je, na primer, situacija na 

Kosovu. Ti incidenti nisu do kraja i poptuno istraženi. Brojni mediji i novinarska 

udruženja su se obraćala Vladi, tražeći zaštitu od verbalnih i fizičkih 

pretnji, kao i optužbi za nepatriotsku retoriku, kojima su bili izloženi. 

Velika prepreka u prihvatanju ljudskih prava kao vrednosnog standarda 

je nacionalizam, koji još uvek dominira kao glavna ideologija srbijanske 

političke klase. Osim toga, nacionalisti uglavnom štite prava većine, a 

negiraju prava manjina ili ih umanjuju. U tom smislu univerzalnost ljudskih 

prava se doživljava kao pokušaj rastakanja kolektiviteta. Osim toga, 

Srbija još uvek nije zatvorila državno pitanje, što znači da pitanje granica 

značajno utiče i na odnos prema ljudskim pravima. Država se prema svakom 

zahtevu za teritorijalnom samoupravom (pa i vojvođanskom) i decentralizacijom 

odnosi kao prema pokušaju destabilizacije države. Osnovni 

problem Srbije je što se država tretira kao monopol, odnosno kao glavni 

arbitar, i to većinske etničke grupe. Zato je konstitucionalizam preduslov 

za labavljenje unitarne države i njen adekvatni odgovor na zahteve manjina 

(zaštitu jezika, kulture, samouprave). 

Nezavisnost Kosova ponovo je oživela debatu o secesionizmu. Raspad 

Jugoslavije doveo je do nastanka novih država koje Srbija nije prihvatila 

kao rezultat procesa koji je bio u toku više od 20 godina, već sve bivše republike, 

posebno Hrvatsku i Sloveniju, optužuje za secesionizam. Srbija 

je, pravno gledano, prva secesionistička republika, jer je prva promenila 

svoj ustav 1990, čime je de facto srušen ustav iz 1974, a time i Jugoslavija, 

jer nije bilo konzesusa oko preuređvanja Jugoslavije. Osamostaljivanje 

Kosova je deo istog procesa. Međutim, proglašenje nezavisnosti Kosova, 

Beograd smatra kršenjem međunarodnog prava i isključivo, „otimačinom 

teritorije“. Izostala je kritička refleksija na događaje koji su doveli do nezavisnosti 

Kosova, kao i na politiku Slobodana Miloševića. U svim raspravama 

o Kosovu, posebno povodom presude Šestorici (početkom 2009), 

kao i 10-godišnjice NATO intervencije, izostalo je bilo kakvo pominjanje


21 

Slobodana Miloševića i zločina koji su na Kosovu počinjeni nad Albancima. 

Insistira se isključivo na srpskim žrtvama i činjenici da je Srbija bombardovana, 

bez dovođenja u vezu sa Kosovom. 

Odnos srpske politike prema Kosovu od intervencije do danas bazirao 

je na tezi da će pozicije Beograda, uz održavanje status quo, ojačati protokom 

vremena. Računalo se da će takvo stanje albanski politički faktor 

rascepiti na više struja, radikalne i umerene. Ova logika je pokrivana legalističkim 

paravanom čija je polazna tačka bila da će politička neizvesnost 

oko pitanja Kosova, proizvedena opstrukcijom procesa, rezultirati destabilizacijom 

i fragmentacijom albanske strane, i da će vremenom, Srbiji biti 

ponuđeno jedino moguće rešenje – podela. Kao i sve dosadašnje projekcije 

Beograda, ni ova se nije obistinila, a Srbija je izgubila i vreme i šansu 

da se nametne kao konstruktivni faktor regionalne politike. Podcenjivanje 

i omalovažavanje albanske strane, kao i devedesetih, drugih naroda Jugoslavije, 

samo je još jednom manifestovalo aroganciju beogradske politike. 

Vreme je na kosovskoj strani. 

Instrumentalizacija Kosova 

Proglašenje kosovske nezavisnosti potisnulo je sva životna pitanja na marginu, 

a “Kosovo je Srbija” postalo je isključiva tema unutrašnje i spoljne 

politike zemlje tokom cele godine. Ni proevropska vlada nije bila u stanju 

da se distancira od te ofanzivne i neproduktivne strategije, jer je kosovska 

nezavisnot poslužila i kao opravdanje za sve agresivnije postavljanje pitanje 

Republike Srpske i njenog otcepljenja od BiH. Uloga ministra spoljnih 

poslova bila je isključivo usmerena na inicijativu koja je imala za cilj da se 

spreči šire međunarodno priznavanje Kosova, zatim da se pokrene inicijativa 

pred Međunarodnim sudom pravde o legitimnosti priznaja Kosova (u 

čemu se uspelo). 

Kosovski mit 1 , odnosno gubitak Kosova je ovoga puta stavljen i u funkciju 

“interne agresije” i obračuna sa liberalnom orijentacijom u Srbiji, a 

1 Kosovski mit je imao značajnu ulogu u stvaranju moderne srpske države u XIX


Vojislav Koštunica je preko Kosova pokušao da obezbedi svoju političku 

budućnost. Kosovo, sa sloganom “i Evropa i Kosovo” je poslužilo i za opstrukciju 

evropske orijentacije Srbije. 

Frustracija zbog proglašenja nezavisnosti Kosova pojačala je govor mržnje 

u javnom diskursu, naročito u medijima. Usmeravani gnev prema 

akterima međunarodne zajednice, za koje se u Srbiji smatra da su najodgovorniji 

za gubljenje Kosova, vratio je u medijski fokus stare stereotipe o 

spoljašnim i unutrašnjim neprijateljima. Ipak gnev se najviše koncentrisao 

na SAD, najčešće tvrdnjom da je EU “američka sluškinja”. 

Kosovska samostalnost zgusnula je redove konzervativnog bloka i jasno 

pokazala njegovo odbijanje promena u Srbiji, posebno promena koje 

idu u pravcu integrisanja u evropske procese. Tomislav Nikolić, kao protiv 

kandidat Borisu Tadiću na predsedničkim izborima (januar-februar 2008) 

je bio favorit tog bloka. Bez obzira što je izgubio izbore (po drugi put od 

istog kandidata), on se ponašao kao kopredsednik Srbije. Tu svoju moć 

manifestovao je sve do parlamentarinih izbora u maju, a i u organizaciji 

protestnog mitinga povodom nezavisnosti Kosova. 

Taj dan (21. februar) ostaće zapamćen po paljenju ambasada, demoliranju 

izloga, kancelarija LDP i otvorenih pretnji alternativi, odaslanih sa 

mitingu. Dok je trajao moleban u hramu Sv. Save, organizovana grupa je 

demolirala američku, slovenačku i hrvatsku ambasadu. Policija nije bila u 

blizini sve dok nije stiglo upozorenje međunarodnih zvaničnika. 

Činjenica da je miting bio zakazan za kasno poslepodne upućuje na 

to da je bila reč o “planiranom haosu”. U neskladu sa “dostojanstvenošću” 

na koju se Koštunica pozivao, posredstvom televizijskih snimaka videlo 

se da organizovane grupe imaju jasno definisane ciljeve napada. Taj deo 

veku. Od Balkanskih ratova 1913, Vidovdanski kult (dan kada se pretpostavlja da je 

izgubljena Kosovska bitka) slavi se kao dan “junačkog ogledanja i pobede nad zlom” i 

postaje simbol krvave bespoštedne osvete svemu što je “tursko”, odnosno muslimansko 

uopšte. Oslobođenje Kosova i kosovski zavet, kako kaže Radomir Lukić, postali su 

“vertikala srpske istorije, jer Srbi nisu zaboravili da su izgnani is zemlje koja je bila 

riznica svega najdragocenijeg što su stvorili u istoriji”, pa je oslobođenje Kosova i 

Metohije za Srbe 1912 – 1913. bio “povratak u silom otetu postojbinu” .


23 

Akcionog plana nije u poptunosti uspeo, jer izlazak na ulice nije dosegao 

kritičnu masu u odnosu ono što se očekivalo, uprkos tome što su građani 

iz cele Srbije (autobusima, vozovima, kaminonima), i to u režiji Srpske radikalne 

stranke, dovedeni u Beograd. Međutim, Beograđani su uglavnom 

ostali u kućama, a sve u svemu bio je to fijasko, pa nije došlo do dodatnog 

prelivanja nasilja i protesta u narednim danima. Pokazalo se da su 

grdajani zreliji i da su instiktivno bežali od nasilja. Velimir Ilić je cinično 

objasnio srpskoj javnosti da je za nasilje na ulicama “direktno odgovorna 

Liberalno demokratska partija, jer podržava nezavisnost Kosova”. 

Izbori 

2008. godina je počela sa predesdničkim izborima na kojima je tesno pobedio 

Boris Tadić. Prevremeni parlamentarni, redovni pokrajinski i lokalni 

izbori održani su 11. maja 2008. godine. Na izborima, po proporcionalnom 

sistemu, za Narodnu skupštinu Republike Srbije, koja broji 250 članova 

pravo glasa imalo je 6.747.867 registrovanih glasača. Izborni prag iznosi 5 

odsto. Izbori su održani i u Vojvodini, ali i na Kosovu mada je u međuvremeno 

proglašena nezavisnost. Na Kosovu je registrovano 91.639 birača i 

izbori su sprovedeni u 26 opština. Pokrajinski i lokalni izbori su bili u senci 

parlamentarnih izbora. Registrovano je takođe 52.000 birača u inostranstvu, 

koji su glasali na 78 biračkih mesta u 42 države. 2 

Vanredni parlamentarni izbori nagovestili su, uprkos pobedi proevropskih 

snaga, neizvesnost skopčanu za uspostavljanje vladajuće većine. 

Novouspostavljena parlamentarna većina je, uz velike kompromise i političku 

rehabilitaciju Socijalističke partije Srbije, pokazala i svu složenost 

odnosa između stranaka demokratske orijentacije, pa i unutar njih. To se 

2 Srbija (prema važećem izbornom Zakonu iz 2000, a promenjenog 2004. 

godine, predstavlja jednu izbornu jedinicu). Poslanički mandati raspodeljuju se 

proporcionalno broju dobijenih glasova. Izmene starog zakona prevashodno se 

odnose na političke stranke nacionalnih manjina u raspodeli mandata, za koje, 

ukoliko ne pređu cenzus od pet odsto glasova važi ‘’prirodni prag’’, koji se dobija 

kada se broj važećih glasova podeli sa 250 poslanika za svako poslaničko mesto, 

što u zavisnosti od izlaznosti, predstavlja između 12.000 i 16.000 glasova.


jasno videlo prilikom konstituisanja Skupštine, kao i Vlade, koja je formirana 

7. jula 2008, nakon što su usvojeni Zakon o izmenama i dopunama 

Zakona o vladi i Zakon o ministarstvima 3 . Da bi se namirili svi zahtevi i 

očekivanja šarolike političke grupacije, ustanovljeno je čak 24 ministarstva 

dok je predsednik Vlade dobio četiri potpredsednika. Novu strukturu su 

neminovno pratila nova kadrovska rešenja, mada je u nekim slučajevima 

došlo samo do horizontalnih pomeranja. 

Inteligencija okupljena oko Koštunice je nezavisnost Kosova držala 

glavnim razlogom za cepanje Srbije na nacionaliste i Evropejce. Tako je 

profesor Slobodan Antonić, ocenio da je Koštuničina vlada bila garancija 

protiv cepanja Srbije, te da bi vlada, da je potrajala „možda i ozbiljnije 

pomogla da se jaz između “evroreformske” i “nacionalne” Srbije učini 

podnošljivijim. Ovako, razlike su eksplodirale povodom kosovske nezavisnosti, 

vlada se raspala i čitavo društvo je krenulo da se rascepljuje. (...) jaz 

će verovatno brzo moći da se uoči i u institucijama, medijima i u svakodnevnom 

životu – pogotovo ako sledeća vlada bude obrazovana od stranaka 

koje se nalaze samo sa jedne strane rascepa, a tako će verovatno i da 

bude. Jer, vladu imaju ambiciju da prave ili “nacionalisti” sami, ili “evroreformisti” 

sami (...) Nisam siguran da će, zbog tih podela, Srbija moći da 

uradi bilo kakav ozbiljan posao. Sve ovo nam se dogodilo, i sve će nam se 

to dalje događati, zbog 17. februara. Srbija je, jednostranim proglašenjem 

nezavisnosti Kosova, gurnuta u haos...” 4 

Rezultati vanrednih parlamentarnih, lokalnih i pokrajinskih izbora 

od 11. maja 2008. godine u Srbiji su bili neočekivani. Relativna pobeda 

Koalicije za evropsku Srbiju koju je predvodila Demokratska stranka i 

predsednik Boris Tadić ostvarila je pretpostavke za formiranje proevropske 

vlade. DS je dobila 103 mandata, SRS 77, DSS-NS 30, SPS-PUPS-JS, 20 

LDP, 13, mađarska koalicija 4, Bošnjaci 2, Albanci 1 mandat. Tri su ključna 

faktora za ovakav ishod: potpisivanje Sporazuma o stabilizicaji i pridruživanju 

(SSP), odluka Fijata da napravi preliminarni sporazum sa kragu- 

3 Nov skupštinski saziv je usvojio oba zakona 5. jula 2008. 

godine, što je bio preduslov za formiranje vlade. 

4 Politika, 13. mart 2008.


25 

jevačkom fabrikom automobila Zastava i, možda najvažniji, raspoloženje 

glasačkog tela koje se, mimo očekivanja, racionalizovalo. 

Ovim izborima Demokratska stranka je prvi put od nastanka postala 

najjača parlamentarna stranka, čemu je doprinelo njeno pomeranje ka 

evropskoj opciji. Naime, DS je tokom kohabiitacije sa DSS gotovo izgubila 

identitet koji je profilisao Zoran Đinđić. Predsednički izbori početkom godine 

pokazali su da je Boris Tadić pobedio isključivo zbog pomeranja ka 

evropskoj opciji i distanciranju od narodnjačkog bloka. To pomeranje bilo 

je ključno nakon potpisivanja SSP. 

Sporazum je dodatno galvanizovao podršku za evropsku opciju. Strah 

građana od pobede radikala i zatvaranja ekonomske perspektive Srbije bio 

je takođe, odlučujući. Mnogi ekonomski eksperti najavljivali su povratak 

Srbije u devedesete godine prošlog veka, rast inflacije i trošenje državnih 

rezervi i štednje građana za podmirivanje socijalnih potreba koje su radikali 

u kampnaji najavljivali. 

Ipak, već u prvim izjavama nakon izbora pokazala se ambivalencija 

Borisa Tadića u odnosu na neka ključna pitanja. Tadić nije odustao od pet 

principa na kojima se zasnivala prethodna vlada. Jedan od tih principa je 

da je Kosova integralni deo Srbije. Taj princip je i najproblematičniji u odnosima 

DS sa EU. Istovremeno, Tadić je u poslednjoj nedelji kampanje posetio 

i Republiku Srpsku sa očitom porukom građanima šta je RS za Srbiju, 

što je bila manifestacija njegovog odnosa prema Bosni. 

Srpska radikalna stranka je pod Tomislavom Nikolićem doživela svoj 

klimaks, ali ni ovom prilikom nije uspela da dobije izbore, što je povećalo 

frustraciju ove stranke i njenog lidera. Mada je SRS u kampanji zagovarala 

socijalnu državu i oslanac na rusku podršku, ipak nije uspela da ubedi 

građane u svoj potencijal da ispuni obećanja. 

DSS je prošla najgore. Koalicija DSS-NS je dobila 11, 3 odsto glasova 

(30 mesta), što pokazuje stalni trend opadanja. Vojislav Koštunica je vodio 

kampanju koja je manifestovala njegovu fanatizovanost i veoma izoštren 

antievropski stav. Kampanju je bazirao isključivo na sloganu “Kosovo 

je Srbija” čime je pokušao da mobiliše nacionalna osećanja. Pokazalo se, 

međutim, da Kosovo, odnosno nacionalizam, nisu više dovoljni za mobi-


lizaciju, jer je očigledno, da su građani prioritete okrenuli ka budućnosti i 

drugim opcijama, u prvom redu, ka EU. 

Iako su najuticajniji mediji bili pod kontrolom DSS (Politika, RTS, tabloidi 

i sl.) pokazalo se da medijska antievropska kampanja nije bila dovoljna 

da obezbedi njegov politički uspeh. Osim toga, iza Koštunice je stao 

čitav konzervativni blok, deo akademije, SPC i brojni tajkuni (oni su za 

svaki slučaj finansisjki podržavali sve opcije), odnosno svi oni koji još nisu 

odustali od velikodržavnog projekta. Veliki deo akademske elite stao je iza 

Koštunice i njegovog koncepta “neutralne Srbije sa osloncem na Rusiju”. 

Energetski sporazum sa Rusijom bio je pandan sporazumu EU, ali očigledno, 

nije bio dovoljan za pobedu. 

Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića osvojila je 5,4 odsto 

glasova što je bilo ispod očekivanja, ali je značajno da je ova mlada 

partija ponovo prešla cenzus i time dokazala da ima stabilno izborno telo. 

U suštini, Čedomir Jovanović je bio moralni pobednik, jer je bio inicijalna 

kapisla za otvoreno zalaganje za evropsku opciju i reaktiviranje nekih pitanja 

koja je pokrenuo Zoran Đinđić. Jovanović je glavni korektiv za Demokratsku 

stranku od ubistva Zorana Đinđića i njegova je velika zasluga što je 

DS ipak iskoračila u pravcu evropske opcije. 

Rezultati majskih izbora su od strateškog značaja, kako za Srbiju, tako 

i za region. Pređen je prag koji Srbiju stavlja u sasvim drugačiji politički 

kontekst. SSP obezbeđuje okvir koji može da pokrene suštinsku tranziciju 

u Srbiji, ali otvara mogućnost i za društvo u celini da preuzme odgovornost 

za sopstvenu budućnost. Perspektiva koju otvara EU je jedina prava 

mobilišuća snaga koja je bila efikasna i u drugim postkomunističkim društvima. 

Šansa koju su ovi izbori otvorili u velikoj meri zavisi od političkih 

sposobnosti predsednika Tadića da izborne rezultate pretvori u stvarnost. 

Civilno društvo (jedan njegov deo) imalo je ključnu ulogu u lobiranju 

u EU da se potpiše SSP i pre hapšenja Ratka Mladića. Argument za to nađen 

je u činjenici da pritisak Haškog tribunala ide na ruku Vojislavu Koštunici 

koji ga je koristio protiv EU. 

Aktivna uloga EU je i dalje važna za politički razvoj situacije u Srbiji jer 

se pokazalo da njena mobilišuća snaga nema alternativu. Spoljna politika 

EU mora biti usaglašena i mnogo konkretnija u pružanju direktne pomoći


27 

ne samo državi, već pre svega civilnom društvu i svim segmentima društva 

proevropske orjentacije, kao što su, na primer, mala i srednja preduzeća. 

Srbija se ne može demokratizovati bez podrške EU, kao što ni reforma Vojske 

Srbije nije bila moguća bez partnerstva sa NATO. SAD treba da nastave 

sa svojom veoma važnom ulogom u regionu, pre svega, u stabilizaciji nezavisnosti 

Kosova i opstanku Bosne i Hercegovine kao jedinstvene države. 

Međutim, bez obzira na formiranje proevropske vlade i entuzijazma 

građana, pokazalo se da je realnost Srbije mnogo kompleksnija, a njeni 

problemi mnogo dublji. Nakon hapšenja Radovana Karadžića, što je za 

Evropu bio signal da se Boris Tadić definitivno okreće EU, potencijal vlade 

da ostvari pomake ka Ervropi se postepeno topio. 

Rekomponovanje političke scene 

Neočekivana pobeda proevropskog bloka izbacila je radikale iz igre, što 

je izazvalo paniku u konzervativnom bloku, jer su oni, dugoročno, jedini 

pravi oslanac Rusije u Srbiji. Tadićev potpis na Sporazum o stabilizaciji i 

pridruživanju (SSP), pre toga na Partnerstvu za mir, po prvi put je stavio 

Srbiju ispod kišobrana evroatlantskih integracija. Dugoročno, to znači da 

Balkan ulazi u mirnije vode, jer se fokus velikih sila sa Evrope pomerio 

prema centralnoj Aziju. 

Očekivanje konzervativnog bloka da na predsedničkim izborima pobedi 

Tomislav Nikolić bilo je pre svega vezano za izbor strateške orijentacije 

Srbije. Mihajlo Marković, akademik, jedan od prominentnijih predstavnika 

tog bloka je smatrao da bi izbor Tomislava Nikolića bila velika šansa 

jer, kako kaže, on bi “mogao da okonča postojeći podanički odnos prema 

vodećim silama svetskog globalizma koje su razbile našu zemlju, uvele u 

sankcije, bombardovale nas, koje nas ucenjuju i teže da nam uzmu Kosmet 

i produže da nas rasparčavaju.” Dalje, on smatra da bi osim obostrano korisne 

saradnje sa Zapadnom Evropom, Nikolić obezbedio i “neophodne 

oblike saradnje sa Rusijom, Kinom i svim ostalim zemljama koje su zainteresovane 

za ravnopravne političke i ekonomske odnose sa Srbijom.” 5 

5 Pravda, 26-27 januar 2008.


Neuspeh Nikolića na izborima bio je najveći udarac za Vojislava Koštunicu 

koji se nadao da će preko njega dobiti i treći mandat. Unutrašnje 

previranje u Srpskoj radikalnoj stranci nakon poraza i nemogućnost da sastavi 

vladu bilo je neminovno, kako bi se i ta stranka pripremila za evropsku 

budućnost. U tom kontekstu treba gledati na manevar cepanja Srpske 

radikalne strane na dve: to je pokušaj stvaranja novog imidža Tomislava 

Nikolića, kao čvrstog i moralnog političara u odnosu na mekanog i neodlučnog 

Tadića. To je, ustvari, uvod u pripremu novog lidera. Međutim, i pored 

podrške koju je dobio od svih, Nikolić još nije uspeo da marginalizuje 

Srpsku radikalnu stranku koju vodi Vojislav Šešelj. Ta stranka još uvek uspešno 

blokira sve institucije, posebno parlament. 

Demokratska stranka, koja postepeno prerasta u režimsku stranku, 

glavna je opstrukcija ruskoj sveprisutnosti. Međutim, Demokratska stranka 

nije jedinstvena u tom pogledu, jer je predsednički kabinet centar moći 

na koga veliki pritisak vrši “patriotski” blok preko akademskih struktura. 

Predsednik Tadić je podržao energetski sporazum koji je izazvao veliko negodovanje 

javnosti i dela njegove koalicije, posebno Mlađana Dinkića iz G 

17plus. 

Rusija se veoma vešto infiltrirala u srbijansku privredu preko jakog 

tajkunskog lobija koji je tesno povezan sa Moskvom. Glavni cilj Rusije je da 

spreči ulazak Srbije u NATO i da obezbedi partnera preko koga uvek može 

da destabilizuje region. Strateški cilj Rusije je da se EU učini što zavisnijom 

od ruske energije. 

Politički sistem 

Politički sistem u Srbiji generiše stalnu krizu, jer je zastareo i korumpiran 

i sve više Srbiju približava slomu. On se urušava, što je posledica kriminalizacije 

stranaka i vodećih političara, kao korupcije u pravosuđu. Nefunkcionalni 

i korumpirani politički sistem deo je političke kulture Srbije. 

Problem je, u suštini, to što još uvek nema ozbiljne altrenative. Česti izbori 

i brojne svakodnevne afere zasipaju medije i onemogućavaju suštinski dijalog 

unutar zemlje o problemima koji je opterećuju.


29 

Politički sistem Srbije je antimoderan i skup. Broj poslanika u republičkom 

parlamentu (250), dokaz je njegove preglomaznosti. Pri tome, 

parlament ne počiva na suvrenitetu građana, već je praktično instrument 

političkih stranaka. Poslanici ne odgovaraju izbornoj bazi, već političkim 

partijama iz kojih potiču. Osim toga, sam izborni zakon (jedini u Evropi) 

ovlašćuje partiju da po svom nahođenju, nakon izbora praktično, imenuje 

poslanike, što joj daje neograničenu moć nad njima. 

Partikulani partijski interesi sprečavaju funkcionisanje političke zajednice 

kroz saradnju između partija, ali i njihovu sa građanima. Izostaje odgovornost 

naspram građana prema kojima ne gaji nikakve obaveze. Politička stabilnost 

nije moguća bez opšteg društvenog interesa koji spaja sve aktere. To, istovremeno 

ukazuje i na veoma nisku političku kulturu građana, bez obzirana na 

iskorake učinjene na prošlogodišnjim izborima. Državne institucije su veoma 

skupe, a vrlo malo ostvaruju očekivanja građana. Na državu se uglavnom gleda 

kao na opstrukciju koju treba zaobići. Političke elite ne uživaju poverenje i doživljavaju 

se kao korumpirane. Srbija je talac vlastite nesposobnosti da ispuni 

očekivanja i “postoji opasnost od samouništenja”. 6 

Posmatrani period u Izveštaju (oktobar 2007-oktobar 2008) rukovodio 

se sa tri ključna kriterija: kopenhaški kriteriji iz 1993, u proceni uspeha Srbije 

u reformskim procesima; stabilnost demokratije i njenih institucija, 

održiva tržišna privreda i sposobnost preuzimanja prava i obaveza, te saglasnost 

sa ciljevima političke unije. 

Konstatuje se da Srbija nije napravila iskorak u donošenju nove legislative, 

što je rezultat lošeg rada parlamenta i vlade. Ocenjuje se da su podele 

među političkim strankama oko strateške orijentacije bile ključne u 

blokadi rada parlamenta. Parlament je u septembru 2008. godine ratifikovao 

SSP i počeo sa izradom paketa evropskih zakona. Izveštaj ocenjuje da 

Srbija ima dobre kapacitete u državnoj upravi. Strukture za evropske integracije 

su ojačane i usvojen je Nacionalni program za evropske integracije. 

Međutim, ocenjuje se da je potrebna veća odlučnost u uspostavljanju 

6 Judy Butt, Regional Stability in the Western Balkans, in Cutting or Tightening the 

GordianKnot?, Eds. Ernst m. Felberbauer, Predrag Jurekovic, Frederic Labarre, 

Study Group Information, Vienna, 2008.


regulatornih tela, kao i napor u osiguranju nezavisnosti, odgovornosti i 

efikasnosti pravosuđa. Ističe se da je korupcija široko rasprostranjena i da 

predstavlja ozbiljan problem. 

Pravni sistem 

Bez obzira na činjenicu da je Srbija potpisnik svih važnijih konvencija koje 

se bave zaštitom ljudskim i manjinskih prava, kao i socijalnih, i onih protiv 

torture i sl. pravni sistem i pravosuđe još uvek su najteži izazov, kako i 

za prethodne tako i za sadašnju vladu. Do poboljšanja u pravosuđu sporo 

se ide. Nisu doneti osnovni zakonski propisi neophodni za reformu u 

pravosuđu. To se odnosi na zakon o sudovima i tužilaštvu. Bez tih zakona 

nema ni novih sudija i tužilaca, koji bi popunili upražnjena mesta. U isto 

vreme oko 200 sudija, koji su ispunili sve uslove za penziju još uvek su na 

svojim mestima, a parlament nije preduzeo mere da se oni povuku. Nije 

ništa urađeno na usvajanju objektivnih kriterija za imenovanje sudija i tužioca. 

Zbog toga Savetxxx izražava zabrinutost da će reizbor, koji se priprema 

u Srbiji, biti pod političkim uticajem i da će poremetiti funkcionisanje 

pravosuđa koje i inače nije na nivou. Zbog svega ovoga broj nerešenih slučajeva 

i dalje je veoma visok, a među njima je veliki broj slučajeva koji se 

odnose na organizovani kriminal. 

Osim toga, reforma u pravosuđu je krajnje delikatan i složen proces. 

On se ne započinje bez jasno sagledanih potreba, argumentovanih razloga 

i neophodnog društvenog konsenzusa, pri čemu je postojanje političke 

volje imperativ. Očigledno je da se u reformu pravosudnog sistema u Srbiji 

ušlo bez konzensusa. Okolnost da je država neprestano u političkim 

turbulencijama koje uslovljavaju nestabilnu atmosferu u društvu, dodatno 

je otežavajući faktor za reforme. Ukupno pet vlada i četiri skupštinskih 

saziva od 2001. godine, nisu se pokazali stimulativnim okvirom za kreiranje 

funkcionalnih, efikasnih, odgovornih i nezavisnih sudova i tužilaštava.


31 

Odnosi sa susedima 

Nezavisnost Kosova bila je i pretekst za zatezanje odnosa u regionu. Normalizacija 

odnosa koja je poslednjih godina ipak bila na uzlaznoj liniji, u 

2008, je zamrznuta, a u nekim slučajevima i unazađena. Još pre nezavisnosti 

najavljeno je da će Srbija prekinuti diplomatske odnose sa svima koji 

priznaju Kosovo. Makednoski i crnogorski ambasadori su proglašeni personama 

non grata, čime su odnosi sa ove dve zemlje, posebno sa Crnom 

Gorom, stavljeni na led. Ipak, Beograd se nakon priznanja Kosova, najviše 

obrušio na Hrvatsku, koja je to učinila zajedno sa ostalim zemljama u susedstvu. 

Kada je reč o Hrvatskoj, oštro se reagovalo i na njenu tužbu pred 

Međunarodnim sudom pravde za agresiju i genocid tokom devedesetih 

godina prošlog veka. Osim toga, konstantni povodi međusobnog optuživanja 

su i godišnjice Oluje, Bljeska i pada Vukovara. 

Uprkos činjenici da je Slovenija kao predsedavajuća EU u prvih šest 

meseci 2008, pokušavala da doprinese bržem priključivanju Srbije EU, ona 

je takođe, bila stalna meta napada, posebno specijalni izvestilac za Zapadni 

Balkan, Jelko Kacin. Bosna i Hercegovina oduvek je ‘uživala’ specijalni 

tretman Beograda. Iako nije priznala Kosovo, ona je bila na meti napada, 

pre svega, preko politike Milorada Dodika, koji je u saglasnosti sa Beogradom 

radikalizovao situaciju u Bosni gotovo do tačke raspada. Osim nekoliko 

pokušaja da se dođe do sporazuma između tri naroda u Bosni, koji su 

takođe bili u funkciji dalje podele, odnosi Srbije sa Bosnom su fokusirani 

pre svega na RS, koja je postala sastavni deo ekonomskog i kultrunog 

prostora Srbije. Svaka godišnjica srebreničkog masakra uzburka javnost na 

obe strane. Zvanični Beograd nije uspeo da postigne konsenzus ni o minimalnim 

gestovima koji su predviđeni presudom Međunarodnog suda 

pravde. Naprotiv, na delu je strategija koja ima za cilj da relativizuje ili negira 

genocid, tako što se stalno pokreću priče o navodno, 10.000 nestalih 

Srba u Sarajevu, ili na drugim lokacijama. Paralelno, veoma su aktivni pojedinci 

iz akademskih krugova koji veoma organizovano negiraju genocid 

u Srebrenici. 

Srbija ima najkomplikavaniji odnos prema novonastaloj državi Kosovo. 

Osim što ga ne priznaje, Srbija je diplomatsku energiju usredsredila na


zaustavljanje procesa međunarodnog priznavanja Kosova. Istovremneo je 

pokrenula i inicijativu pred Međunarodnim sudom pravde, problematizujući 

legalsnost proglašenja nezavisnosti Kosova. Osim nezavisnosti, i brojni 

drugi problemi opterećuju odnose sada dve susedne zemlje. Prvi, što je 

posledica nepriznavanje nezavisnosti, jeste položaj Srba u enklavama i nelegalne 

paralelne srpske institucije. Srbija je posle velike diplomatske aklcije 

EU, pristala na raspoređivanje Eulex misije na celom Kosovu, s time 

da je u Savetu bezbednosti usvojeno predsedničko saopštenje koji podrazumeva 

i 6 tačaka na kojima je Srbija insistirala, uslovljavajući dolazak Eulex 

njihovim usvajanjem. 

Odnosi sa svetom 

Odnosi sa Evropskom unijom su, nakon što je Vojisalv Koštunica odbio da 

potpiše SSP u decembru 2007, ušli u fazu neizvesnosti. Uprkos negativnom 

bilansu, EU je ipak izašla u susret proevropskoj Srbiji i ponudila sporazum 

SSP Koaliciji za evropsku Srbiju (ZES) koji je potpisan neposredno uoči izbora 

28. aprila 2008. godine. S obzirom da Srbija nije ispunila u potpunosti 

sve uslove, pre svega saradnju sa Haškim tribunalom, implementacija 

ovog sporazuma je odložena. Proglašenje nezavisnosti Kosova loše je uticalo 

na odnose između EU i Srbije. U međuvremnu EU je objavila svoj 

Izveštaj o napretku Srbije, koji je bio veoma realističan. 

Istovremeno, Rusija u punom zamahu stupa na političku scenu Srbije, 

posebno nakon što je potpisivanje energetskog sporazuma postalo aktuelno. 

Netransparetnost oko poptisivanja ovog ugovora izazvala je u srbijanskoj 

javnosti dosta reakcija, čak i u okviru vladajuće koalicije, ali se nije 

otišlo dalje od toga. 

Oslonac na Rusiju je relatizovan zbog promenjenih međunarodnih 

okolnosti, pre svega zbog globalne ekonomske krize koja je pogodila i Rusiju. 

Nakon ekonomskog foruma u Davosu u februaru (2009), srpski političari 

su počeli opet da se okreću ka EU, očekujući finansijsku podršku i 

solidarnost poput one koju je EU pružila Mađarskoj i drugim zemljama


33 

članicama pogođenih krizom. U međuvremenu, zbog krize i EU je počela 

da se koleba oko daljeg širenja. 

Kada je reč o srpskoj neutralnosti ona se pre svega odnosi na članstvo 

u NATO. Na to ju je obavezala Rusija. Zato je 10-godišnjica NATO intervencije 

iskorišćena za propagandu protiv NATO u čemu su učestvovali i ruski 

zvanični predstavnici. Motivi Rusije su jasni, jer na Balkanu uvek iskušava 

EU, kako bi pokazala da Unija nema bezbednosni mehanizam i snagu 

za održavanje reda na Balkanu. Osim Srbije i Republika Srpska je u istom 

“dilu”. Predstavnik Rusije u NATO Dimitrij Rogozin je afirmisao pravo Republike 

Srpske da se otcepi, uz pozivanje na Kosovo. Ruski ekspert za geostrategiju 

Aleksandar Dugin je izjavio da “Srbi sada imaju mogućnost da 

istupe kao okidač. A to može da promeni tok svetske istorije...” 

Odnosi sa SAD ostaju najkomplikovaniji, jer su emotivni i ambivalentni. 

Predizborna kampanja za predsedničke izbore u SAD praćena je sa 

velikom pažnom uz procenjivanje koja bi buduća administracija bila naklonjenija 

Srbiji. Izbor Baraka Obame je dočekan sa oduševljenjem u liberalnim 

krugovima, međutim, u konzervativnim, na njegovu pobedu se 

gleda sa dozom sumnjičavosti zbog Klintona i uopšte, Demokratske stranke. 

Izbor Hilari Klinton za državnog sekretara i mnogih drugih ličnosti iz 

Klintonovog vremena na važne funkcije u administraciji stvorili su rezervu 

u odnosu na novu administracije. Slučaj Miladina Kovačevića samo je dodatno 

povećao animozitet prema Hilari Klinton koja je insistirala na njegovoj 

ekstradiciji SAD.


Ekonomska kretanja 

Evropska komisija je u svom Izveštaju ocenila da je srpska ekonomija nastavila 

sa dinamičnim rastom i da je ostvarila određeni napredak prema 

uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije. Mejdutim, dobre stope rasta 

bile su praćene sve većim spoljnim disbalansom, a pojačale su se i 

slabosti u svetlu globalne finansijske krize. Fiskalna politika je i u 2008. 

godini bila ekspanzionistička, doprinoseći ponovnoj pojavi inflatornih 

pritisaka. Uprkos nedavnim visokim stopama ekonomskog rasta, problem 

nezaposlenosti i dalje predstavlja glavni izazov. Ostvaren je određeni napredak 

u privatizaciji, ali strukturne reforme su se generalno usporile. Zemlja 

je nastavila da privlači direktne strane investicije, međutim, na neke 

strane investitore je negativno uticala nestabilna politička klima. Konkurentni 

i dinamični privatni sektor još uvek nije u potpunosti uspostavljen. 

Potrebni su dodatni napori kako bi Srbija mogla da se, srednjoročno posmatrano, 

nosi sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama u okviru Unije. 

Suština ekonomske krize u Srbiji je njena nesposobnost da se odrekne 

populističke politike koju vodi u privredi. Srbija bi bila suočena sa problemima 

i bez svetske krize, jer je njeno upravljanje državom neadekvatno. 

Javna potrošnja krajem prošle godine je takoreći, eksplodirala uprkos 

tome što je svetska kriza već bila uzela maha. Bez reforme i modernizacije 

sistema, zajam MMF neće Srbiji pomoći da prebrodi krizu. Bez rigoroznije 

štednje, jeftinije državne uprave, racionalnije društvene nadgradnje, Srbija 

neće izaći iz krize. To podrazumeva i privatizaciju javnih preduzeća i 

ukidanje partijskog monopola nad privredom, kao i manje poreze koji bi 

podsticali preduzetničku inicijativu, smanjenje sive ekonomije i korupcije. 

Bez tih zahvata zajam MMF neće rešiti problem. 

Međutim, malo je rezultata u pogedu legislative i evropskih standarda, 

a izvršni kapacitet u pogledu konkurencije je slab. Ostvaren je i mali 

napredak u oblasti primene i zastupljenosti informacionih tehnologija 

i medija. Još uvek nije dobro postavljen sveobuhvatni i efektivni sistem 

unutrašnje kontrole javnih finansija. Pranje novca i organizovani kriminal 

su i dalje ozbiljan problem.


35 

Manjine još uvek na margini 

Odnos države a i društva prema manjinama još uvek je glavna prepreka 

bržoj demokratizaciji i pluralizaciji Srbije. Srbija je propustila priliku 

da načini nekoliko značajnih koraka na poboljšanju položaja nacionalnih 

manjina. To se pre svega odnosi na unapređenje manjinskog zakonodavstva. 

Značajni institucionalni pomaci, poput formiranja Ministarstva 

za ljudska i manjinska prava ili manjinskih zavoda za kulturu, ostali su u 

senci dugo isčekivanog zakona o nacionalnim savetima. 

Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i u strahu od daljeg fragmentiranja 

Srbije i predlog novog vojvođanskog statuta „pročitan“ je u ključu 

zahteva za “stvaranjem države u državi”. Optužbe za separatizam nisu 

mimoišle ni manjinske političke aktere koji su podržali statut. Te optužbe 

čine stanje međuetničkih odnosa vrlo rovitim, što, povezano sa snažnim 

osećajem pojedinih manjina (Vlaha, Makedonaca ili Crnogoraca) da su u 

verskom pogledu diskriminisane, uz ignoranciju od strane političke klase, 

neminovno vodi internacionalizaciji njihovog problema. 

U celini, izostaje iskrenost države da prema manjinama vodi politiku 

uključenja u širu političku, ekonomsku i kulturnu zajednicu, što posebno 

važi za teritorijalno kompaktne manjine, kao što su Bošnjaci, Albanci i, u 

velikoj meri, Mađari. Mađari su, međutim, najbolje organizovana manjina 

mada i njima preti odumiranje, jer mlađe generacije sve više budućnost 

vide u matičnoj zemlji. 

Regionalizacija Srbije 

Srbija još nije ozbiljno krenula u unutrašnje prestruktuiranje u skladu sa 

modernim standardima, pre svega, onim koji se odnose na decentralizaciju 

i samoupravu. Na tom pitanju se najboilje ogleda krutost konzervativnog 

koncepta koji uređenje države vidi samo kroz veoma izraženi centralizam. 

S obzirom da je Srbija zemlja koja ima izrazite regionalne identitete, posebno 

kada je reč o Vojvodini, sve više raste tenzija između centra i periferije. 

Ona se najbolje sagledava preko privrede koja je centralizovana i


skoncentrisana na tri grada u Srbiji: Beograd, Novi Sad i Niš. Ekonomska 

devastacija unutrašnjosti praćena je stalnim odlivom stanovništva sa periferije 

ka većim centrima, ili pak mlađih i obrazovanijih ka Zapadu. Politička 

klasa Srbija ima ogroman otpor ka decentralizaciji koju percipira kao 

rastakanje srpske države. Otuda napadi na pokušaje Vojvodine da se izbori 

za Statut (inače veoma ograničenog dometa), uz optužbe za secesionizam i 

stvaranje nove države. U regionu Sandžaka prelamaju se i neki drugi problemi, 

kao što je, na primer, odnos prema islamu i njegovo tretiranje kao 

ozbiljne opasnosti za stabilnost Srbije. 

Mediji slaba tranziciona karika 

Mediji predstavljaju jednu od najslabijih karika u preoblikovanju srbijanskog 

društva na savremenijim vrednostima. Ideološki obrazac kreiran u 

medijima pre raspada SFRJ da bi opravdao potonje ratove, žilavo opstajava 

u javnom diskursu. Osim što bez izuzetka dominira tabloidima, na istu 

se matricu oslanjaju i, po uticaju i težini značajniji mediji, poput NIN, Večernjih 

novosti, RTS i dr. 

Pri tome, nije reč samo o nastojanju da se relativizuju i izjednače “ekstremisti” 

– neonacisti i antifašisti, nacionalisti i građanisti, radikali i liberali, 

unionisti (termin koji se koristi za one koji podržavaju put Srbije 

ka Evropskoj uniji) i izolacionisti itd – već o revitalizovanju poželjne interpretacije 

nedavne prošlosti sa jasnim ciljem oslobađanja od odgovornosti 

za nju. 

“Govor medija” je nalik na onaj iz devedesetih godina prošlog veka, 

čemu u mnogome doprinosi i činjenica da su i njegovi promoteri uglavnom 

isti: od Dobrice Ćosića, do Milorada Vučelića. Niz pripadnika tog intelektualnog, 

veoma uticajnog kruga istrajavajući na poznatim tezama 

(secesionizam zapadnih republika je doveo do raspada Jugoslavije, međunarodna 

zajednica je u tome odigrala nečasnu ulogu, nelegalno i nelegitimno 

bomardovanje Jugoslavije 1999, takođe nelegalno i nelegitimno 

otimanje dela teritorije Srbije, proglašenjem nezavisnosti Kosova i slič-


37 

no), drži Srbiju u predmodernom ključu teritorijalne ekspanzije na račun 

unutrašnje modernizacije. 

Vojska i policija i ljudska prava 

Transformacija vojske i policije je spora i neadekvatna s obzirom na probleme 

s kojima se Srbija suočava. Ulazak u Partnerstvo za mir je u velikoj 

meri doprineo pripremi vojske za suštinsku transformaciju. Penzionisani 

su gotovo svi ratni kadrovi, smanjen je broj regruta, i dosta se posvetilo pažnje 

osavremenjivanju obrazovanja vojnih kadrova. Realizovana je značajna 

saradnja u tom pravcu sa SAD, Norveškom, VB. Međutim, pritisak koji 

je vršen da se zaustavi takva reforma vojske ishodovao je smenu načelnika 

generalštaba Zdravka Ponoša koji je označen kao izrazito prozapadno 

orijentisan. Njegova smena je usporila promene, pre svega, u pravcu kandidature 

Srbije za članstvo u NATO. Time se može objasniti i svojevrsna histerija 

vezana za “proslavu desetogodišnjice NATO bombardovanja”. 

Kada je reč, o policiji novi ministar Ivica Dačić je najvidljiviji i najaktivniji 

ministar u sadšnjoj vladi, što ukazuje da je njegov angažman prepoznatljiv. 

Ivica Dačić je, što manifestno, što konkretno, vratio policiji image 

institucije koja zavodi red i koja se nosi sa problemima koji su decenijama 

bili zapostavljeni. Samo nekoliko dana nakon što je Ivica Dačić postao 

ministar, uhapšen je Radovana Karadžća. Način na koji je Karadžić otkriven 

i uhapšen, pokazao je da je on praktično, svo vreme bio pod zaštitom 

države. 

Religija i ljudska prava 

Uloga religije i crkve ponovo dobija značajno mesto u svetu, posebno u 

tranzicionim društvima kao što su postkomunistička. Dugotrajna kriza, 

slom vrednosnog sistema, otpor tranziciji i reformi, te ratovi i masovni 

ratni zločini otvorili su prostor za delovanje svim onim snagama koje se 

odupiru promenama. Ova tema može se posmatrati iz dva ugla: kao pitanje 

prava na slobodno izražavanje i praktikovanje religije kao jednog 

od osnovnih ljudskih prava i, drugog, kao odnos crkve prema ljudskim


pravima. SPC, osim religijske, imala je još veću i snažniju nacionalno-političku 

i državotvornu ulogu. SPC i sada predstavlja glavni oslonac uverenju 

da su postojeće granice Srbije privremene, odnosno ona je ostala jedina 

institucija koja u promenjenim političkim okolnostima održava iluziju velikodržavnog 

projekta. 

Religija postaje sve važnija i ona ima svoju komunikativnu dimenziju, 

odnosno sadrži i određenu spremnost za dijalog. Temelj za dijalog bi bila 

ljudska prava, ljudsko dostojanstvo – to su važne poruke koje su ukorenjene 

u biblijskoj tradiciji. Da bi preuzela ulogu produktivnog sučeljavanja između 

religije i moderne, SPC bi morala prethodno da se suoči sa vlastitom 

ulogom krajem XX veka, preuzme odgovornost za podršku ratu i velikodržavnom 

projektu i ignorisanje zločina koji su počinjeni u ime ideologije 

koja je iza sebe ostavila pustoš. 

Odnos prema nedavnoj prošlosti i 

saradnja sa Haškim tribunalom 

Hapšenje Radovana Karadžića i Stojana Župljanina je novoj vladi donelo 

velike poene u EU. Međutim, saradnja u nekin drugim segmentima nije 

napredovala. Još uvek su Ratko Mladić i Goran Hadžić u bekstvu, što predstavlja 

jednu od glavnih prepreka za sticanje kandidature za članstvo u EU. 

Osnovni problem u saradnji sa Haškim tribunalom, međutim, je njegovo 

suštinsko nepoštovanje i neuvažavanje presuda koje su donete tokom godina. 

Naime, nijedna presuda nije na pravi način prezentirana u javnosti, 

niti su naučene neke lekcije koje bi imale za cilj, pre svega, prevladavanje 

prošlosti i prihvatanje standarda koji bi pomogli uspostavljanju moralnih 

vrednosti u društvu. To isto važi i za nacionalne sudove, odnosno Specijalni 

sud za ratne zločine. Strategija je države da minimizira odgovornost 

srpske države i njenih institucijna i zato se pred nacionalnim sudovima 

uglavnom sudi pojedinim počiniocima zločina bez ulaženja u kontekst i 

odgovornost države. Umesto reafirmacije “izgubljenog osećaja za pravdu” 

odnos države prema Haškom tribunalu je u suštini, normalizovao zločin i 

relativizovao odgovornost države.


39 

Perspektiva 

Društva za koje je karakterističan visok stepen društvene konfliktnosti i 

neintegrisanosti, ne samo etničke već i znatno šire, kao što je to slučaj sa 

Srbijom, od izuzetne važnosti je smanjivanje potencijali za konflikte i stvaranje 

uslova za povoljan društveni razvoj i stabilnost. Kada je reč konkretno, 

o srbijanskom društvu, evroatlantska perspektiva je mogući kohezioni 

element za mobilizaciju energije na modernoj viziji budućnosti. Nažalost, 

Srbija nije ostvarila politički konsenzus oko tog važnog pitanja. Koliko je 

ono značajno može se zaključiti i po potpisivanju SSP sa EU u aprili 2008. 

godine, što je imalo mobilišući karakter i donelo pobedu proevropskom 

bloku. Međutim, još uvek ostaje neizvesnost u vezi sa pristupanjem Srbije 

NATO, što će u narednom periodu stvarati tenzije. 

Srbija praktično još nije pristupila sistematskoj i dugoročnoj institucionalnoj 

izgradnji društva kompatibilnog sa EU. Zato je neophodno da se 

Srbija što čvršće veže za evropske integracije kako bi se postupno stvarala 

veza koja će dovesti i do kvalitativnih pomaka. Bez ozbiljnijeg angažmana 

EU, Srbija će se teško pomerati u prvacu evroatlantskih integracija. Globalna, 

ali i unutrašnja kriza, su okolnosti koje mogu dovesti do sazrevanja 

odluke unutar društva da Evropa nema alternativu.

41 

I 

Društveni kontekst 

– ksenofobija, 

rasizam i netolerancija

43 

Nasilje kao način života 

Ratovi koji su vođeni u poslednjoj deceniji prošog veka na teritoriji bivše 

Jugoslavije ostavili su na sribajnsko društvo duboki trag sa nesagledivim 

posledicama. 

Tokom ratnih godina stasalo je više generacija mladih, obrazovanih 

na modelu nasilja koje nije bilo sankcionisano. Tako se novi kulturni obrazac 

formirao na radikalnom etnonacionalizmu i isključivanju drugog, ne 

samo na etničkoj i verskoj osnovi, već i na političkoj. Došlo je vreme kada 

posledice devedesetih godina postaju manifestne u još jednom obliku, jer 

su generacije mladih koje su rasle uz državnu propagandu dnevnik RTS, 

»opasne momke sa asfalta«, glad i beznađe, počele masovno da primenjuju 

naučene obrasce. Nasilje u školama, na ulicama, na sportskim događajima, 

prema manjinama ili neistomišljenicima bilo koje vrste postalo je 

gotovo svakodnevna pojava. 

Kada je reč o sociološkim faktorima nasilja koji su pratili tranziciju i 

ratove devedesetih, postoji nekoliko osnovnih posredujućih činilaca “za 

koje se pretpostavlja da su relevantni i za koje se može reći da su u Srbiji, 

počev od devedesetihih imali simultano i kontinuirano dejstvo. To su: 

1. ekonomska deprivacija velikog dela stanovništva, manifestovana kao 

apsolutna deprivacija (raslojavanje i polarizacija); 2. društvena dezorganizacija 

karakterisana anomijom i redukcijom legitimnih načina obezbeđivanja 

egzistencije; 3. izloženost nasilju, nasilničkim modelima i porast 

tolerancije prema nasilju; 4. rasprostranjenost vatrenog oružja i 5. pad efikasnosti 

formalne kontrole kriminala, prvenstveno opadanje efikasnosti 

policije u rasvetljavanju krivičnih dela.« 7 

Agresivnost, nasilno ponašanje, nelegitimno dolaženje do željenjih ciljeva, 

tj. kršenje i društvenih i pravnih normi, kao i odsustvo kažnjavanja, 

doveli su do urušavanja društvenih vrednosti, kao i društvenih normi koje 

su regulisale i sankcionisale društveno nepoželjno ponašanje. 8 

7 Mr Biljana Simeunović-Patić, “Ubistva u Srbiji u kontekstu tranzicije i rata”, 2003. 

http://www.doiserbia.nbs.bg.ac.yu/img/doi/1450-6637/2003/1450-66370304033S.pdf. 

8 Nasilje je uvek zasnovano na nelegalnom ili legalnom korištenju sile. Ako govorimo

44 srbija 2008 : i društveni kontekst – ksenofobija, rasizam i netolerancija 

Država Srbija snosi ogromnu odgovornost za ratove devedesetih, a 

usled negiranja učešća u njima, došlo je do uspostavljanja jednog oportunističkog 

društvenog modela ponašanja u kome se izbegava svaka odgovornost. 

Kontinuirano nasilje ispoljeno u javnoj sferi, koje je vremenom 

postalo “legitiman” i uobičajen način ponašanja, uz odsustvo svake kritičke 

reakcije ili kazne, dovelo je do trajne desenzitizacije društva na nasilje. 

Posledice moralne zapuštenosti društva su više nego očigledne, a 

atentati na državne funkcionere, pokušaji atentata, paljenje verskih objekata, 

ubistva, silovanja, zlostavljanja, fizički napadi, ugrožavanje ljudskih 

prava manjinskih zajednica su eksponenti krize koja i dalje potresa srpsko 

društvo. 

Nakon 2000. godine dolazi do bujanja pokreta sa izraženim nacionalističkim 

stavovima, poput Obraza, Nacionalnog stroja, Dveri srpskih, 

organizacije Krv i čast, Svetozar Miletić, Nacionalni front, Stormfront, Rasonalisti 

ili Skinhedi... Sve ove organizacije imaju izraženu desničarsku 

poziciju na političkom spektru, i izvesno podudaranje u stavovima o nacionalnim 

interesima, spoljnoj politici, Kosovu, s tim što je veoma važno 

razlikovati ih, budući da sve ove ogranizacije ne propagiraju nasilje. 

Ekstremne desničarske organizacije u političkoj klimi nacionalizma, ksenofobije 

i netolerancije, koja je karakteristična za period Koštuničine 

o političkom nasilju, onda stepen tog nasilja zavisi od toga u kolikoj je meri neka 

vlast nosilac ekonomske, religijske, ideološke i/ili političke moći. Britanski sociolog 

Stiven Lukes, u svojoj knjizi Power: A Radical View, razmatra problem političke moći. 

Njegova osnovna teza je da ideja o savremenoj “participativnoj“ ili „ poliarhičnoj“ 

demokratiji, u kojoj su institucije „ svodovi“ pod kojima nosioci legitimnih drustvenih 

interesa pregovaraju o kompromisima koji potom postaju zvanična politika, u praksi 

ne može da se ostvari ni u jednoj modernoj demokratiji, i to iz principijelnog razloga, 

jer ova utopijska teorija potpuno zanemaruje element moći države kao zasebnog 

entiteta. Politička moć u ovoj teoriji svoju snagu crpi iz početne i krajnje instance 

svakog oblika organizovanja ljudi u savremenom zapadnom svetu. To je moć države, 

koja se ponaša kao samostalni entitet, ali zavisno od društveno-političkog konteksta 

svakog društva. U situaciji u kojoj se nalazi Srbija, ova teza britanskog sociologa bila 

bi primenjiva u slučaju da je Srbija dostigla taj stepen razvijenosti demokratije, kao 

što je to slučaj u zapadnim državama. Ali u Srbiji institucije ne izražavaju “legitimne 

društvene interese” različitih grupa stanovništva – nacionalnih manjina, građana AP 

Vojvodine, Roma, žena i dr. Ta pozicija nije osigurana čak ni za većinsko stanovništvo.


45 

vladavine, nalaze ohrabrenje, a usled odsustva odlučne reakcije države na 

izgrede koji su rezultat delovanja ovakvih organizacija, njihov manevarski 

prostor ostaje slobodan. Svojim netolerantnim pa i militantnim delovanjem 

se posebno ističu grupe Nacionalni front, Stormfront, Rasonalisti ili 

Skinhedi 9 . “...One kao svoj objekat mržnje najčešće vide manjinske grupe 

kao što su: nevladine organizacije, liberalno orijentisane političke stranke 

ili pojedinci, homoseksualci, Romi, Jevreji, Albanci ili pripadnici neke 

druge nacionalne manjine.” 10 Ove grupe predstavljaju relativno lake mete 

za napad, budući da vlast uporno pokazuje da je nesposobna (ili nevoljna) 

da ove i slične grupe zaštiti. 

Umesto demokratske i ekonomske konsolidacije, Srbija je nakon smene 

režima 2000. godine upala u stanje kontinuirano generisane političke 

krize. Uz nemogućnost da se oslobodi Miloševićevog nasleđa, a delom i 

zbog nje, društvo nije bilo, i još uvek nije, u stanju da se suoči sa aktuelnim 

političkim, ekonomskim i društvenim pitanjima i izazovima. 

Za razliku od Miloševićeve vladavine, tokom koje su finansijska i politička 

moć bile centralizovane, u periodu posle 2000. godine dolazi do sve 

veće difuzije različitih centara moći, kao i različitih grupa za pritisak, a što 

je imalo (i još uvek ima) za posledicu krvožednu borbu za suprematiju u 

onim sferama gde je koncentrisana moć. A dok se ta borba odvija, u društvu 

vlada nestabilnost, nesigurnost, neodgovornost i – ne treba da čudi – 

nasilje, i to na svim mogućim nivoima. 

9 U Somboru je polovinom juna 2007. godine grupa skinheda u tuči na smrt pretukla 

Dalibora Borotu nakon koncerta pank-rok grupe “Ritam nereda”. Uhapšeno je 13 

mladića, od kojih su devetorica osumnjičena za ubistvo, a četvorica za krivično delo 

izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje. “Ekstremizam: podrška političke elite” 

www.rezmagazin.com, juli 2008. 

Mesec dana pre ovog događaja, u Nišu su aktiviste Mirovnog karavana napali 

pripadnici sličnog pokreta. U tom napadu Nekoliko aktivista je povređeno , a 

jednog od posetilaca tog događaja skinhedi su polomljenom flašom isekli po glavi 

i vratu. Nakon tuče je uhapšeno šest napadača i protiv njih podnete prekršajne, 

ali ne i krivične prijave, iako su učesnike karavana vređali na nacionalnoj i verskoj 

osnovi. “Ekstremizam: podrška političke elite” www.rezmagazin.com, jul 2007. 

10 “Ekstremizam: podrška političke elite”, jul 2007. www.rezmagazin.com jul 2007.


Političko nasilje 11 

Političko nasilje karakteriše ceo Balkan, što jasno ukazuje da se ceo prostor 

još uvek nalazi u predmodernoj fazi. Obrazac nasilja u ovom regionu obeležio 

je u Srbiji prelazak iz jednopartijskog u višepartijski sistem, te osvajački 

ratovi koji su vođeni u poslednjoj deceniji prošog veka na teritoriji 

bivše Jugoslavije. Demonizacija i dehumanizacija drugih, koja se sprovodila 

kroz masovnu propagandu, u kojoj su mediji odigrali ključnu ulogu, 

otvorila je prostor za brutalno fizičko nasilje. U Hrvatskoj se Srbi mobilišu 

na genocidu u Jasenovcu, a na Kosovu na kulturnom genocidu nad Srbima. 

U tome aktivno učestvuje srpska elita koja je na taj način dala svoj autoritet 

propagandnoj mašineriji. Kroz ugroženost srpskog naroda, stvara 

se blok protiv svih u Jugoslaviji. 

Nakon izgubljenih ratova, potpisivanje Dejtonskog (1995) i Kumanovskog 

(1999) sporazuma, model nasilja se vraća u Srbiju. U poslednjim 

mesecima, Miloševićevu vladavine karakteriše izraziti porast represije državnog 

aparata, posebno prema političkim oponentima, nezavisnim medijima 

(Zakon o medijima, oktobar 1988), delu nevladinog sektora. Vrhunac 

političkog nasilja u tom razdoblju je svakako otmica i brutalno ubistvo 

Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije. 

Brutalno ubistvo premijera Zorana Đinđića, a pre toga bivšeg predsednika 

Srbije Ivana Stambolića, je više od simbola tog nasilja. To je istovremeno 

i obračun sa reformskom, proevropskom orjentacijom i njenim 

nosiocima. Obračun sa političkim neistomišljenicima na taj način ukazuje 

11 Tema tako složena i višedimenzionalna kao što je nasilje predstavlja izazov za 

proučavanje i zahteva višeslojni pristup kako bi se obezbedio potpuniji uvid u pojavu 

koja postoji od kad i ljudski rod, menjajući, u manjoj ili većoj meri pojavne oblike 

u zavisnosti od društveno-istorijskih, političkih, ekonomskih i drugih okolnosti. Čini 

se da celovitije razumevanje nasilja zahtevalo multidisciplinarni ekološki uvid u 

ovu sveprisutnu pojavu. Da bi se steklo bolje razumevanje zašto je nasilje u središtu 

pažnje domaće javnosti u Srbiji na početku XX veka, mora se pogledati unazad. 

Nedavna istorija ostavila je za sobom mnogo krhotina, a srpsko društvo je arena u 

kojoj desenzitizovana javnost blazirano posmatra svakodnevno nasilje kao da je se ono 

uopšte ne tiče i kao da ono ne snosi za to ikakvu odgovornost.


47 

na jednu bitnu činjenicu koju malo ko uzima u obzir kada se govori o potencijalu 

Srbije za promene. Srbija se, naime, nalazi u pretpolitilčkom stanju 

koje je starije od poslednjih ratova, ali je sada samo ogoljeno.. 

Uprkos formalnom postojanju višepartijskog sistema, Srbija nije suštinski 

pluralna. Osiromašena, frustrirana i demoralisana, nije u stanju da 

nađe unutrašnju ravnotežu uspostavljanjem modernog oblika države, koja 

uvažava ljudska prava građana. Srbija još nije ni počela proces demokratske 

tranzicije, koja podrazumeva rekonstrukciju svih društvenih struktura, 

odnosna temeljnu transformaciju političke, ekonomske i kulturne sfere. 

Osim toga, raspad je pokazao duboke korene neprosvećenosti u Srbiji, pre 

svega, kako kaže jedini jugoslovenski nobelovac Ivo Andrić, kroz odsustvo 

poštovanja čoveka, njegovog dostojanstva i pune unutrašnje slobode. Ratovi 

su pokazali da su istorijske naslage represije na Balkanu duboke, te da 

ne postoje instrumenti za rešavanje spornih pitanja između nacionalnih 

i verskih zajednica, pa se zato opcija »prirodnog stanja« nameće kao normalno 

rešenje. 

Manjinsko pitanje je jedan od najvažnijih indikatora etnonacionalizma 

i prateće etničke isključivosti. Država konstituisana na etnicitetu ne 

može rešiti pitanje manjina na demokratski način, jer ona po pravilu tretira 

manjine kao remetilački faktor. U takvoj atmosferi manjine traže izlaz u 

raznim oblicima autonomije i posebnog statusa. Ovakvi zahtevi podstiču 

sumnju u njihovu lojalnost i jačaju uverenje da je etnički pluralizam teret 

kojeg se treba osloboditi. 

Takođe, taj model karakteriše izopštavanje iz javnog života političkih 

neistomišljenika i njihovu totalnu marginalizuju. To je na primer bio slučaj 

sa Čedom Jovanovićem, kao i sa svim drugim saradnicima premijera 

Zorana Đinđića, Nataše Mičić i Žarka Koraća, te brojnim liderima NVO. 

Zbog prisustva međunarodne zajednice u Srbiji, potencijal srpskih nacionalista 

da istraju na etničkom modelu znatno je smanjen. Međutim, 

njihov potencijal za generisanje nacionalne homogenizacije, šovinističkih 

kampanja, etničkog nasilja, i izolacionističke, velikodržavne politike još 

uvek je veliki i ostavlja dubopk trag u međuetničkim odnosima.


Kulminacija političkog 

nasilja 2008. godine 

2008. godina ostaće zapamćena po nekoliko masovnih protesta praćenih 

nasiljem. Na prvom mestu, reč je o masovnom protestu dela građana zbog 

proglašenja nezavisnosti Kosova, a na drugom, o reakcijama povodom 

hapšenja Radovana Karadžića. U oba slučaja došlo je do sukoba sa policijom, 

mada sa nekim karakterističnim razlikama između ova dva primera. 

Prva reakcija na proglašenje nezavisnosti Kosova bila je organizovano 

nasilje grupe demonstarnata u severnom delu Kosova. Paljeni su automobili 

i carinski prelazi. Demolirano je nekoliko kancelarija Liberalno 

demokratske partije, a kroz medijsku kampanju demonizovane su pojedine 

NVO koje su zastupale prihvatanje nove realnosti na Kosovu. Međutim, 

samo nekoliko dana kasnije Demokratska stranka Srbije 12 zajedno sa nekoliko 

koalicionih partnera i Srpskom radikalnom strankom organizovala 

je (21. februara 2008) miting “Kosovo je Srbija” na Trgu republike, da bi 

se nastavio na Svetosavskom platou gde je održan moleban. Međutim, tokom 

održavanja molebana grupa “izgrednika” napala je ambasadu SAD, 

bacajući baklje, razbijajući prozore i paleći zastavu. Potom je u Ulici kneza 

Miloša usledila intervencija specijalnih jedinica policije sa desetak vozila 

“hamer”, nakon čega su se “huligani” razbežali. Situacija na beogradskim 

ulicama smirila se tek oko ponoći. 

Osim američke ambasade, napadnuta je ambasada Hrvatske, a izazvan 

je i požar u kući pored ambasade. Tokom večeri, napadnuta je i ambasada 

Britanije, kojom prilikom je izlomljena kućica za obezbeđenje 

ispred ambasade. Demolirana je i kućica ispred ambasade BiH u Krunskoj 

ulici, a kamenovane su ambasade Turske i Slovenije. Napadnuta su 

i konzularna predstavništva Nemačke, Belgije i Kanade. Na meti je bio i 

restoran Mekdonalds na Slaviji, koji je potpuno demoliran, a zapaljeno je 

nekoliko vozila koja su bila parkirana ispred. Nasilnici su se tokom večeri 

zaputili i ka zgradi B92, međutim, na intervenciju ministra odbrane Dra- 

12 Predsednik te stranke Vojislav Koštunica je u to vreme bio predsednik vlade Srbije.


49 

gan Šutanovca, 13 policija ih je u tome sprečila. Veliki broj kontejnera, koji 

su se nalazili na trasi kojom su se izgrednici kretali kroz grad, oboren je i 

zapaljen. 

Tokom nasilnih izgreda oštećeno je više od 90 trgovinskih objekata, 

povređeno je 212 osoba, a jedna osoba je izgubila život. U ambasadi SAD 

pronađeno je ugljenisano telo Zorana Vujovića (21), studenta iz Novog 

Sada, izbeglog sa Kosova. Iz ambasade je potvrđeno da nije reč o pripadniku 

obezbeđenja. Veruje se da je uzrok smrti gušenje gustim dimom. 14 

Demonstracije su prenosile sve svetske televizijske mreže, a američki 

ambasador je odmah reagovao pošto je ambasada napadnuta. Prva 

zvanična izjava Slobodana Radovanovića, vršioca dužnosti javnog tužioca, 

je bila da se “prema prvim procenama radi o kaznenim delima protiv 

javnog reda i mira, protiv imovine, protiv državnih organa, ali i kaznenim 

delima povrede ugleda strane države”. Policija je tokom prve noći privela 

gotovo 200 izgrednika. 15 

Bilo je jasno da je policijska reakcija potpuno zakazala, navodno ne 

procenivši dobro koji bi ciljevi mogli biti na meti. Naime, policija nije bila 

prisutna isped napadnutih ambasada mada su se reakcije demonstranata 

mogle predvideti. Svesno gazeći svoju međunarodnu obavezu da štiti 

strana diplomatska predstavništva na svojoj teritoriji, državni vrh Srbije, 

na čelu sa Vojislavom Koštunicom, želeo je da pošalje jasnu poruku 

međunarodnoj zajednici kao, uslovno shvaćen, oblik retorzije u državnim 

odnosima. Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu u tadašnjoj vladi je izjavio: 

“Oni su nama razbili državu, a mi njima nekoliko prozora. To moraju 

i očekivati, da nauče šta je demokratija. Razbijanje prozora je takođe 

demokratija” 16 . 

U dokumentu Ministartsva unutrašnjih poslova navodi se da skup nije 

bio formalno prijavljen Policijskoj upravi za grad Beograd ili teritorijalnoj 

13 Ministar Dragan Šutanovac je sa svojim obezbeđenjem otišao u zgradu 

tv B92 i upozorio da će intervensiati ukoliko se policija ne pojavi. 

14 Jedna žrtva nasilja u Beogradu, www.B92.net , 22. februar 2008. 

15 “Paljenje američke ambasade u Beogradu bila je politička 

odluka”, www.index.hr 23. februar 2008. 

16 “Ilić: Demokratija je razbiti prozor” www.B92.net, 20. februar 2008.


nadležnoj jedinici policijske stanice. 17 Miting je najavljivan u medijima i 

održan je uz prisustvo policije, međutim, budući da nije bio prijavljen policiji, 

jasno je da su za izgrede koji su tokom “nelegalnog” skupa nastali 

odgovorni organizatori skupa. 

Izostanak odlučne, promptne, adekvatne i vidljive reakcije, kao i odsustvo 

odgovorno obeležilo je sve nasilne incidente tokom mandata V. Koštunice. 

Ista reakcija je bila i povodom martovskog nasilja na Kosovu 2004. 

godine, kada su organizovane nasilne demonstracije u Nišu i Beogradu. 18 

Hapšenje Radovana Karadžića 

Nakon hapšenja Radovana Karadžića koje je privuklo svetsku pažnju, na 

ulicama Beograda počela je serija protesta koju je najavilo nekoliko desničarskih 

organizacija, među kojima je bila i Srpska radikalna stranka. 

Na skupu se mogla videti zastava Obraza, ultradesničarske organizacije, 

kao i mnoštvo obeležja sa likom Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Na 

mitingu je učestvovalo nekoliko stotina ljudi, među kojima i pedesetak 

huligana koji su se sukobili sa policijom. Izgrednici su lomili izloge i inventar 

okolnih kafića, palili baklje i bacali jake petarde. Nakon obraćanja 

17 Država organizovala nelegalni miting, Danas, 5. septembar 2008. 

18 Demonstranti su počeli da bacaju kamenice na lokalne džamije, a tokom večeri, 

obe džamije su zapaljene. Odsustvo naredbe o policijskoj intervenciji pokazalo je da 

postoji prećutno odobravanje napada na verske objekte muslimanske veroispovesti, 

kao odmazdu za napad na pravoslavne crkve na Kosovu. Više od godinu dana nakon 

incidenta, objavljen je transkript razgovora između tadašnjeg ministra policije Dragana 

Jočića, načelnika RJB Miroslava Miloševića i tadašnjeg načelnika beogradske policije 

Milana Obradovića, kada je Jočić Obradoviću lično naredio da policija ne upotrebljava 

silu protiv demonstranata. Odobrenje intervencije stiglo je prekasno, zatražena je i 

asistencija Žandarmerije, koja je iz Novog Sada, takođe stigla prekasno. “Džamija gori, 

Jočić se češlja”, Blic, 8. juni 2005. Str. 4. http://82.117.206.29/Develop/vesti.nsf/feaee540 

dc011162c1256e7d0032cb98/4751ac4661bc4a2ec12570190070424d?OpenDocument.


51 

generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića, grupa 

demonstranata počela je da se razilazi. 19 

Za razliku od protesta povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, u 

ovom slučaju, država je bolje obezbeđivala skup, rešena da nasilno ponašanje 

svede na minimum. Iako su organizatori skupa pozivali učesnike 

na miran protest, ipak je izmakao kontroli zbog ekstremne grupe izgrednika 

koja se sukobila sa policijom. Ta ekstremna grupa je izvukla pouke iz 

prethodnog divljanja po ulicama Beograda, ovaj put planski se opremivši 

šalovima, kapuljačama, kačketima, kako se na video snimcima počinioci 

ne bi mogli identifikovati. Ovakva “priprema” ukazuje na nameru da se u 

protestu ne učestvuje mirno. Bez obzira na to što nije jasno da li su huligani 

na svoju ruku postali nasilni uprkos instrukcijama organizatora skupa, 

ono što je verovatno jeste da su to u najvećem broju bili navijači, koji 

su situaciju iskoristili za ispoljavanje sopstvenog animoziteta prema policiji 

sa kojom su se sukobili. Ono na šta, možda, nisu računali, jeste da je 

policija ovaj put bila pripremljena i instruirana da sukobe kontroliše i zaustavi, 

umesto lažnog snebivanja i ignorisanja ozbiljnosti situacije tokom 

večeri 21. februara 2008. 

Iako je policija te večeri, nakon hapšenja Karadžića poslala jasnu poruku 

da takvo nasilje neće biti tolerisano, protesti zbog hapšenja i izručenja 

Karadžića su se nastavili, svakodnevno ometajući saobraćaj u Beogradu. 

Policija, odnosno, vlada nije preduzimala nikakve mere da spreči stvaranje 

svakodnevnog saobraćajnog haosa. Policija, ipak, nije stala ni u zaštitu 

Helsinškog odbora kada je ova grupa demonstranata odlučila da upadne 

u zgradu u kojoj su prostorije Odbora, na samom ulazu zgrade je ostavila 

kukasti krst. Slično se dogodilo i drugim NVO, kao što su Fond za humanitarno 

pravo i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM). 

19 Razišla se grupa demonstranata, www.B92.net, 22. juli 2008.


Nasilje prema novinarima 

U haotičnoj atmosferi devedesetih, svaki pokušaj izražavanja slobode govora 

koji se kosio s politikom tadašnje vlasti mogao je imati za posledicu 

progon, pretnje, batinanje, pa čak i ubistva. U Miloševićevo vreme, dva su 

novinara platila životom zbog denunciranja politike režima: Dada Vujasinović 

i Slavko Ćuruvija. Međutim, ubistvo novinara Milana Pantića desilo 

se nakon svrgavanja Miloševića, dok je Dejan Anastasijević igrom slučaja 

ostao nepovređen prilikom pokušaja atentata na njega 2007. godine. Uprkos 

višegodišnjoj upornosti porodica i novinarskih udruženja, sva tri ubistva 

su ostala nerazjašnjena, kao i pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića. 

Slučaj Dade Vujasinović još uvek uzbuđuje duhove čim se pokrene 

nova istraga. Dada Vujasinović je 9. aprila 1994. godine pronađena mrtva 

u svom stanu u Trećem bulevaru 118, u Novom Beogradu, sa ranom nanetom 

lovačkom puškom njenog oca Radeta Vujasinovića. Na lice mesta 

izašli su inspektori MUP Srbije prema čijem mišljenju je Dada “najverovatnije 

u trenutku nervnog rastrojstva izvršila samoubistvo iz lovačke puške”. 

Međutim, priča o samoubistvu je od samog početka zvučala neuverljivo, 

pošto je zbog sitne građe bilo malo verovatno da je sama mogla da povuče 

oroz. 

Slučaj je praćen nizom nepravilnosti, propusta i previda 20 tokom kriminalističke 

obrade i istrage, i ostao je nerazjašnjen. Okružno tužilaštvo je 

godinu dana posle smrti novinarke odbacilo krivičnu prijavu protiv nepoznatog 

lica, da bi 1996. godine ponovo bio stavljen zahtev za sprovođenje 

istražnih radnji, a urađeno je i superveštačenje. Na insistiranje roditelja 

ubijene i NUNS, slučaj je ponovo pokrenut. Krajem 2006. godine zatražena 

su dodatna veštačenja, a naredne godine istražni sudija je odredio novog 

balističara. Tek 14 godina kasnije, sudski veštak konstatovao je da je novinarka 

Dade Vujasinović ubijena i da nije izvršila samoubistvo, kako je do 

tada glasila zvanična verzija istražnih i sudskih organa. 21 

20 Sa oružja nisu skinuti otisci, na mestu zločina pronađeni 

su tragovi dveju različitih krvnih grupa itd. 

21 “Dada ipak, ubijena?” Mondo, 12. jun 2008.


53 

Slučaj Slavko Ćuruvija: U punom jeku NATO bombardovanja 1999. 

godine, 11. aprila, nakon stvaranja atmosfere linča, ubijen je Slavko Ćuruvija, 

novinar i urednik listova Dnevni telegraf i Evropljanin. Ni deset godina 

od ubistva Slavka Ćuruvije, naručioci, kao ni počinioci tog dela još uvek 

nisu otkriveni. 

Ćuruvija je bio pod kontinuiranim nadzorom službe Državne bezbednosti, 

a tragovi ukazuju na odgovornost bivšeg šefa Državne bezbednosti 

Radomira Markovića, nekadašnjeg šefa beogradskog DB Milana Radonjića, 

pripadnika tajne službe Ratka Romića i Miroslava Mikija Kuraka, kao i na 

Mirjanu Marković, suprugu pokojnog jugoslovenskog predsednika Slobodana 

Miloševića. 

Policija je 2003. došla do svedoka koji je kao ubicu identifikovao Luku 

Pejovića, nekadašnjeg pripadnika JSO, koji je ubijen 2000, 22 dok su druga 

dvojica u bekstvu. 23 Tek 2006, je tadašnji specijalni tužilac Slobodan 

Radovanović naložio sprovođenje istrage i izjavio da je reč o političkom 

ubistvu i da je istraga otvorena protiv velikog broja ljudi, međutim, sve se 

završilo na predistražnim radnjama. 

Ispitivanje Mirjane Marković u vezi sa Ćuruvijinim ubistvom nikada 

nije naloženo, iako je bilo poznato da je ona stajala iza javnih pretnji koje 

su mu upućene u tekstu objavljenom u Politici ekspres. Da podsetimo da je 

u tim novinama ubistvu prethodio tekst pod naslovom “Ćuruvija dočekao 

bombe”, kojim je otpočela medijska hajka na ovog novinara. 

Ni demokratska vlast nije pokazala spremnost da se ovaj zločin rasvetli. 

Još uvek nisu otvorene arhive i dosijei službi bezbednosti. Jedna od 

pretpostavki onih koji stoje iza ovog ubistva jeste da će se sa protokom vremena 

umanjiti značaj ovog ubistva. 

Slučaj Milana Pantića, dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine: Još 

uvek nije istražena smrt Milana Pantića iako je, za razliku od dvoje kolega 

koji su stradali u vreme režima Slobodana Miloševića, on ubijen posle demokratskih 

promena u Srbiji 11. juna 2001. godine. 

22 Bilo je dokaza za ubistvo Ćuruvije, www.B92.net 1. oktobar 2008. 

23 „Šta čeka vlast?“, glas-javnosti.co.yu, 24.septembar. 2003.


Pantić je ubijen neposredno posle promena sa više udaraca tupim 

predmetom u glavu 11. juna 2001. godine u ulazu zgrade u kojoj je stanovao. 

U Večernjim novostima objavio je nekoliko tekstova o privrednom 

kriminalu u Pomoravskom okrugu. Pisao je o korupciji u jagodinskoj pivari 

i popovačkoj Cementari. Iako je objavljeno da su u istrazi angažovana 

sva raspoloživa sredstva i mnogobrojno ljudstvo, tužilaštvo se nije oglašavalo, 

a predmet je i dalje u jagodinskoj policiji. 

Pantićeva supruga je izjavila da sve manje veruje da će ubistvo njenog 

supruga biti rasvetljeno, a izvršioci zločina privedeni pravdi, te da bi “trebalo 

da se posle sedam godina pojave nove činjenice i podaci”. Ona sumnja 

da je to moguće, jer “sve što je moglo – iscrpilo se, oko 2000 ljudi je 

saslušano i nema nikakvog rezultata”. 24 

Tadašnji ministar policije Dragan Jočić dao je tim povodom problematičnu 

i zabrinjavajuću izjavu: “Moram da kažem da nije bila ni namera da 

taj novinar bude ubijen, to je bio sticaj nesrećnih okolnosti, onaj ko je naredio 

zastrašivanje na taj način je prenaglio, odnosno oni koji su sproveli, 

po nalogu, zastrašivanje, su prenaglili i čovek je neplanirano ubijen.” 25 

Slučaj Dejan Anastasijević: U noći uoči 14. aprila 2007, na prozor 

spavaće sobe novinara Dejana Anastasijevića postavljena je bomba kašikara 

koja je eksplodirala načinivši veliku materijalnu štetu. Napad je okarakterisan 

kao pokušaj ubistva sa elementima terorizma. Pokušaj ubistva se 

kvalifikuje isto kao ubistvo, tj. dovršeno krivično delo, s time što se ostavlja 

sudu mogućnost ublaženja kazne. Postoji obično ubistvo (član 113 KZ) 

za koje je predviđena kazna zatvora od pet do 15 godina i teško ubistvo 

(član 114 KZ) za koje je predviđena kazna zatvora od 10 do 30 ili 40 godina. 

Predsednik Tadić je napad nazvao “najtežim napadom na državu”, dok je 

iz policije izjavljeno da taj slučaj ima prioritet. Međutim, slučaj do danas 

nije rasvetljen, a što vreme više prolazi, to su manje šanse da će se počinioci 

ikada otkriti. 

Dejan Anastasijević je izveštavao o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, 

potom je svedočio u postupku koji se pred Haškim tribunalom vodio 

24 Godišnjica ubistva Milana Pantića, www.B92.net, 11. jun 2008. 

25 Isto.


55 

protiv Slobodana Miloševića i nastavio aktivno da istražuje i piše o ratnim 

zločinima, ali i o organizovanom kriminalu i službama državne bezbednosti 

u Srbiji. Posebnu pažnju u javnosti privukli su njegovi tekstovi posvećeni 

slučajevima „Škorpioni“ i „Ubistvo braće Bitići“ za koje se vode postupci 

pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu. 

Napad je, prema mišljenju Anastasijevića, povezan sa pozivom da ponovo 

svedoči u Hagu u slučajevima Vojislava Šešelja i Jovice Stanišića. O 

tome da će biti pozvan on nije obavešten od Tužilaštva, ali su Stanišićeva 

i Šešeljeva odbrana bile obaveštene. Anastasijević je rekao, “nemam dokaze, 

ali imam te dve okolnosti i na kraju krajeva poznato je da su mnogi 

svedoci stradali. U slučaju Jovice Stanišića imamo ubistvo bišeg šefa MUPa 

Loznice Jeknića, koji je isto trebalo da svedoči protiv Stanišića i nađen je 

čovek mrtav sa metkom u glavi u svom automobilu”. 26 

Napadi na novinare se nastavljaju 

Najnoviji napad na predstavnika medija dogodio se prilikom izveštavanja 

sa protesta protiv hapšenja Radovana Karadžića, koji je organizovalo nekoliko 

“patriotskih organizacija” uz pomoć Srpske radikalne stranke, kada je 

povređen novinar televizije B92 Boško Branković. Njega su učesnici skupa 

napali pošto je snimio napad na fotoreportera Foneta. Branković je zadobio 

teške telesne povrede, razbijena mu je kamera, a incident se dogodio u 

neposrednoj blizini pripadnika policije koji nisu intervenisali. 27 Napadači 

su identifikovani, a Milan Savatić je optužen kao glavni napadač, dok su 

Stefan Milićević i Nikola Lazić optuženi da su “u grupi ljudi zajedničkim 

delovanjem Brankoviću naneli tešku telesnu povredu”. 28 

Nakon što je direktor Sportske hale u Vranju napao novinara Vranjskih 

novina Dušana Đorđevića pre više od godinu dana, sudski postu- 

26 Anastasijević: Godišnjica napada, www.B92.net , 14. april 2008. 

27 www.B92-net, 25. jul 2008. Saopštenje za medije – 

“Na protestu napadnut snimatelj B92” 

28 www.B92.net, 23. septembar 2008, Suđenje za napad na snimatelja B92.


pak nije pokrenut. Dinku Gruhonjiću, predsedniku Nezavisnog društva 

novinara Vojvodine, Nacionalni stroj je uputio pretnje, međutim, slučaj se 

završio podnošenjem krivičnih prijava protiv nepoznatog počinioca. Zorica 

Milosavljević, novinarka Dnevnika i Slađana Stojanović iz Građanskog 

lista udaljene su, prošlog marta, sa godišnje skupštine odbora Srpske radikalne 

stranke u Sremskim Karlovcima i to uz asistenciju policije. 29 

Novinarska ekipa napadnuta je u Zaječaru prilikom pokušaja da napravi 

reportažu sa uviđaja povodom ubistva Saše S. na bazenu u Zaječaru. 

Prijatelji ubijenog pokušali su da spreče uviđaj i nasrnuli su na prisutne 

novinare. Novinari su napadnuti nedaleko od policajca koji je obezbeđivao 

mesto zločina. Sukob je okončan tek nakon što su se umešali inspektori 

Policijske uprave koji su obavljali uviđaj. Međutim, napadači su, ispred 

redakcija agencijske kuće za medije, sačekali ekipe televizija B92, Pink i 

Avala, zaustavili ih i ponovo od njih tražili snimke, sumnjajući da su na 

novoj kaseti uspeli nešto da snime. Novinarima su upućene pretnje smrću 

ukoliko objave šta se dogodilo. Novinarske ekipe svih televizijskih kuća zatražile 

su policijsku zaštitu. 

Kao reakcija na napad na novinare u Zaječaru, ministar policije Ivica 

Dačić naložio je da se novinari zaštite od pritisaka i napada, kako bi mogli 

objektivno da informišu javnost. 30 

Policija je privela Igora P. (1978) i Miljana M. (1979), osumnjičene 

da su izvršili ovo krivično delo – sprečavanje službenog lica u vršenju 

službene radnje, a protiv njih biće podneta krivična prijava. 

Prilikom pokušaja da fotografiše pogrebnu povorku sa telom ubijenog vahabije 

Ismaila Prentića 31 , napadnut je novinar Zoran Šaponjić u Novom 

Pazaru. Na novinara je nasrnula grupa muškaraca, kojom prilikom je on 

zadobio nekoliko udaraca u glavu, a fotoaparat mu je oduzet i uništen, 

29 „Napadi na novinare uglavnom nekažnjeni“ , www.politika.rs, 9. januar 2009. 

30 www.B92.net, 14. jul 2008. 

31 U akciji policije, izvedenoj 20. aprila 2007, u zaseoku na oko sedam kilometara 

od Novog Pazara, poginuo je Ismail Prentić, označen kao vođa terorističke grupe, 

ranjen je pripadnik grupe Senad Ramović (34), a uhapšen Safet Bećirović (59).


57 

iako se predstavio kao novinar. Teži incident sprečen je intervencijom nekolicine 

muškaraca iz pogrebne kolone, koji su stali u zaštitu novinara. 32 

Kazne 

U Srbiji je tokom 2008. godine zabeleženo stotinak napada na novinare, 

od kojih je samo jedan procesuiran 33 . 35 napada na novinare, fotoreportere 

i snimatelje, koliko je zabeleženo tokom prvih sedam meseci u 2008. 

godini, nadaleko nadmašuje statistički godišnji prosek. 34 NUNS, takođe, 

navodi “da su i tokom septembra [2008] u više navrata napadane kolege 

širom Srbije, kao i da su militantne grupe, nezadovoljne uređivačkom politikom 

medija, nastavile da upadaju u više redakcija” 35 . Počinioci napada 

na novinare, kako se čini, najčešće ostaju ili neotkriveni ili nekažnjeni. 

Udruženje novinara Srbije predlaže strože kazne za napade na novinare, 

te da se takve odredbe uvrste u najavljene izmene i dopune Zakona 

o javnom informisanju, što je jednostavnije nego menjati Krivični zakonik. 

Za napad ili pretnju napadom na novinara ili urednika u obavljanju 

novinarskog posla zaprećena je kazna do tri godine zatvora. Podaci ukazuju 

da bavljenje novinarskim poslom postaje sve rizičnije 36 , pa UNS smatra 

da bi oštrije kazne delovale preventivno na potencijalne napadače. Predloženo 

je i da se u zakon unese i prekršajna odgovornost za onemogućavanje 

novinara da prate javne skupove, jer se sve češće „nepoželjnim” 

novinarima zabranjuje prisustvo na sednicama lokalnih skupština i sličnim 

događajima. 

32 “Na sahrani vehabije napadnut novinar”, Kurir, 21. april 2007. 

33 Stotinak napada na novinare u 2008. godini, RTS,26. decembar 2008. 

34 www.nuns.org.yu, 16. januar 2009. 

35 www.nuns.org.yu, 16. januar 2009. 

36 Za sedam ovogodišnjih meseci zabeleženo je 35 teških incidenata, što je 

dvostruko više nego što je zabeleženo napada na novinare ranijih godina.


Strukturalno nasilje 

Strukturalno nasilje označava takvu vrstu nasilja koja korespondira sa sistematskim 

načinima na koje određena društvena struktura ili društvena 

institucija nanosi štetu ljudima, sprečavajući ih da zadovolje svoje osnovne 

ljudske potrebe. Institucionalizovani etnocentrizam, nacionalizam, rasizam, 

seksizam, heteroseksizam, elitizam samo su primeri strukturalnog 

nasilja. Strukturalno nasilje i direktno nasilje su u tesnoj međuzavisnosti. 

Strukturalno nasilje neizbežno dovodi do konflikta i do direktnog nasilja, 

uključujući nasilje u porodici, rasno nasilje, zločini iz mržnje, terorizam, 

genocid i rat. 37 

Hana Arent korelaciju između strukturalnog i direktnog nasilja objašnjava 

tako što oni koji ne poseduju moć koriste nasilje kao instrument 

za uvećanje svoje snage. 38 Otud se može razumeti zašto mladi, odrasli u 

siromaštvu, mogu pristupati različitim bandama i učestvovati u nasilnim 

sukobima, kao i zašto porodično nasilje prednjači u osiromašenim 

zajednicama. 

Za strukturalno nasilje je karakteristično da ne postoji pojedinačni 

počinilac, već ono nanosi štetu nefleksibilnošću i rigidnošću struktura 

prilikom susretanja sa različitostima, polnim, rasnim, klasnim ili nekim 

drugim. Osim zbog praktične nevidljivosti, strukturalno nasilje je karakteristično 

po tome što se odvija manje-više nezavisno od individualnog ponašanja, 

kao i po svom kontinuiranom dejstvu (za razliku od sporadičnog 

dejstva individualnih nasilnih akata). 

Odlukama na nivou društvenih i ekonomskih struktura određuje se 

raspodela resursa među članovima društva. Ishod tih odluka je nasilje 

zato što nanosi štetu, povrede ili smrt onima kojima su elementarni uslovi 

uskraćeni usled delovanja datih struktura. Strukturalno nasilje se odnosi 

na visoke stope slabog zdravlja i smrti kao rezultata siromaštva. 39 Raspodela 

resursa u društvu utiče ne samo na životni standard, već i na šanse za 

37 www.nationmaster.com/encyclopedia/. 

38 Arendt, Hannah. 1969. On Violence. New York: Harcourt, Brace & World, Inc. 

(www.monitor.upeace.org). 

39 www.depts.washington.edu


59 

opstanak. Ravnomernija distribucija može produžiti očekivani životni vek 

članova društva, budući da je smrtnost kao rezultat neravnopravne raspodele 

tipičan primer inherentnog strukturalnog nasilja. 

Norveški sociolog Johan Galtung je skovao termin strukturalno nasilje 

kako bi opisao ograničavanje ljudskog potencijala kao posledicu ekonomskih 

i političkih struktura u društvu. 40 Primeri strukturalnog nasilja, 

prema Galtungu, su: neravnopravan pristup resursima, političkoj moći, 

obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti ili pravnoj zaštiti. Strukturalno nasilje se 

javlja kada deca nemaju pristup adekvatnim školskim ustanovama, kada 

radnici rade u nehumanim uslovima, kada ljudi zbog svoje drugačije seksualne 

orijentacije dobiju otkaz. Strukturalnom nasilju su, primera radi, 

izloženi stanovnici Pančeva, čije je zdravlje ugroženo zbog delovanja industrijskih 

i naftno-prerađivačkih pogona, koji gotovo svakodnevno nekažnjeno 

krše zdravstvene standarde, a samim tim, i zakon. 

Usled mnoštva pojavnih oblika, strukturalno nasilje, zahtevalo bi posebnu 

studiju. Na ovom mestu biće navedeni samo neki primeri strukturalnog 

nasilja kome su izloženi Romi u srpskom društvu, kako bi se 

ilustrovalo prikriveno, dugotrajno i okrutno dejstvo ovog oblika nasilja. 

Zdravlje, higijenski uslovi, 

životni vek Roma 

Najnoviji rezultati istraživanja stanja dece i žena u Srbiji pokazuju da 

je veliki broj romske i siromašne dece u Srbiji isključen iz obrazovnog, 

zdravstvenog i sistema socijalne zaštite.41 Istraživanje je urađeno na na- 

40 Galtung, J. (1969). Violence, peace and peace research. 

Journal of Peace Research, 6(3), 167-191. 

41 Ovo su neki od podataka koji su dobijeni „Istraživanjem višestrukih pokazatelja stanja 

i položaja dece i žena” (Multiple Indicator Cluster Survey – MICS). Obuhvatajući uzorak 

od 10.000 domaćinstava, MICS je najveći izvor podataka kojima se može pratiti stanje 

dece i žena u Srbiji. 

Istraživanje višestrukih pokazatelja u Srbiji su sproveli Republički zavod za statistiku 

Vlade Republike Srbije i agencija za istraživanje javnog mnjenja Strategic Marketing, a


cionalnom uzorku domaćinstava i prvi put je posebno ispitano stanje 20 

posto najsiromašnijih stanovnika i Roma koji žive u romskim naseljima. 

Rezultati istraživanja koje je urađeno 2005. godine pokazuju da je nejednakost, 

koja je najčešće vezana za siromaštvo i etničku pripadnost, još uvek 

velika. 

Stopa smrtnosti odojčadi se često upotrebljava kao pokazatelj životnog 

standarda i fizičkog kvaliteta života. To je važna mera dobrobiti odojčadi, 

dece i trudnica, budući da se dovodi u vezu sa mnoštvom faktora, poput 

zdravlja trudnica, kvaliteta i pristupa medicinskoj nezi, socioekonomskim 

uslovima i praksi javnog zdravlja. Stopa smrtnosti romske dece posebno 

je visoka kod odojčadi, kod kojih je stopa smrtnosti 26 na 1000 živorođenih. 

42 Verovatnoća smrtnosti romske dece do pet godina starosti je gotovo 

tri puta veća (oko 28 na 1000 živorođenih) od nacionalnog proseka. 43 

Najveća stopa smrtnosti kod žena u reproduktivnom periodu je zabeležena 

kod Romkinja. Samo u 2002. godini 243 Romkinje starosti od 15 do 

49 godina umrlo je od različitih uzroka. 

Etnicitet je usko povezan sa brojem vakcinisane dece. Dok je 87 odsto 

dece u Srbiji vakcinisano protiv malih boginja, zauški i rubeole, samo 63 

posto romske dece iz romskih naselja je primilo ove vakcine. 

Samo jedan odsto Roma doživi šezdesetu godinu života. Gotovo 44 

odsto romskih naselja je nehigijensko, trećina nema vodovodnu mrežu, a 

dve trećine nemaju kanalizaciju, dok svako deseto dete živi u objektu bez 

električne energije. Veliki procenat dece i odraslih ne pije mleko, niti jede 

mlečne proizvode, a upotreba mesa je posebno retka u ishrani.44 Prevalencija 

pothranjenosti kod romske dece je nekoliko puta zastupljenija u 

rezultati su objavljeni 13. juna 2007. 

http://www.unicef.org/serbia 

42 Smanjiti smrtnost porodilja, www.B92.net, 6. novembar 2007, B92. 

43 Prema podacima Instituta za javno zdravlje, naša zemlja zaostaje u odnosu na mnoge 

evropske zemlje u kojima godišnje umre manje od pet beba na 1000 stanovnika. 

44 Ove podatke o zdravstvenoj slici Roma izneo je Osman Balić, član Lige 

za Dekadu Roma iz niškog JUROM centra, na skupu u Medija centru. 

Uz napomenu da se u ovu populaciju vratila tuberkuloza, jedino što ih 

“približava Evropi jesu narkomanija i HIV”. Balić je stanje ocenio kao 

katastrofi čno i rekao da su “Romi dovedeni na rub biološke egzistencije”.


61 

odnosu na nacionalni prosek – 12 posto romske dece je akutno, a 20 posto 

hronično pothranjeno. 

Obrazovanje Roma 

Strukturalno nasilje prema Romima odražava se ne samo kroz zdravstvenu 

zaštitu, uslove života, siromaštvo, zapošljavanje, već i kroz obrazovanje. 

Romska deca u Srbiji susreću se sa nizom barijera koje je postavio obrazovni 

sistem. 45 Samo 33 odsto dece u Srbiji pohađa predškolske ustanove. 

Ovaj procenat je drastično niži među najsiromašnijom decom i iznosi 7 

odsto, a samo 4 odsto među romskom decom. Kao i u mnogim drugim zemljama, 

osnovno obrazovanje je univerzalno. Ipak, dramatični dispariteti 

se javljaju u srednjem obrazovanju. Ukupno pohađanje na nacionalnom 

nivou je 84 posto, dok samo 10 odsto romske dece pohađa srednju školu. 46 

Postoji više uzroka za otežan ili onemogućen pristup romske dece 

obrazovanju. Čest je problem što romska deca ne govore srpski, ili ne vladaju 

dobro njime, što otežava rad u školi. Na primer, nije nepoznato da se 

zbog jezičke barijere romska deca šalju u škole za decu ometenu u razvoju, 

što je posledica neadekvatnog sistema ispitivanja prilikom upisa u prvi 

razred osnovne škole, i zanemarivanja činjenice da ova deca često ne vladaju 

srpskim jezikom. Sa druge strane, siromaštvo otežava nabavljanje potrebnih 

udžbenika, što predstavlja još jednu prepreku za inkluziju Roma 

u društvo. 

Strukturalno nasilje − prikriveno nasilje siromaštva i marginalizacije 

− predstavlja kršenje ljudskih prava i vodi dehumanizaciji onih koji su mu 

sistematski izloženi. Prvi korak u borbi protiv strukturalnog nasilja jeste 

njegovo uočavanje i suočavanje sa njegovim razornim posledicama, kako 

bi se uopšte otpočela borba protiv nasilja na strukturalnom nivou. 

45 Istakla je u beogradskom Medija centru savetnica potpredsednika Vlade 

Srbije za obrazovanje i socijalna pitanja Tinde Kovač-Cerović. 

46 Istraživanje UNICEF-a o položaju žena i dece u Srbiji, http://www.unicef.org/serbia


Napadi na manjine 

Netolerancija prema pripadnicima nacionalnih (i verskih) manjina vidljiva 

je kroz mnoštvo primera, setimo se samo inicijativa stanovnika naselja 

Dr Ivana Ribara ili stanovnika Ovče 47 , koji su organizovali proteste protiv 

izmeštanja Roma iz takozvanih nehigijenskih naselja u njihov komšiluk. 

Premda ovakvi izlivi netolerancije nisu strani ni državama u našem 

okruženju (selo Ambrus, Slovenija 48 ), netrpeljivost prema manjinama je 

ne mali broj puta prerastala u nasilje i atmosferu linča. 

Nakon donošenja odluke gradskih vlasti o privremenom postavljanju 

kontejnera u naselju Dr Ivana Ribara, gde bi trebalo da se presele porodice 

Roma iz nehigijenskog naselja Staro Sajmište ispod mosta Gazela, grupa 

građana je počela proteste 49 u naselju Dr Ivana Ribara protiv ove odluke. 

47 Predstavnici rumunske nacionalne manjine u Ovči najavili su masovnije 

proteste zbog najavljenog raseljavanja Roma u to naselje. Stanovnici Ovče tvrde 

da u tom naselju živi jedina rumunska zajednica na teritoriji Beograda koja 

ima status starosedelaca, zbog čega bi naseljavanjem Roma bili asimilovani. 

“Ovča:Rumuni protestuju zbog Roma”, www.B92.net 24. septembar 2008. 

48 U slovenačkom selu Ambrus, u novembru 2006. godine, došlo je do 

masovnih protesta stanovnika naselja zbog najavljenog preseljenja Roma u 

to naselje. Protesti su eskalirali u nasilje, pa je uključena i policija, specijalna 

policija i konjica, a u sukobu je više građana povređeno. Nakon smirivanja 

situacije, odustalo se od projekta useljavanja Romskih porodica u Ambrus. 

“Situacija s Romima opet napeta”, www.B92.net, 26. novembar 2006. 

49 Tokom organizovanja ovih protesta, počeli su naizmenični pokušaji spaljivanja romskih 

naselja u Beogradu. Tridesetog jula 2005. godine oko 21 čas, četiri nepoznata mladića u 

belim majicama su bacila četiri pivske flaše, napunjene zapaljivim materijama, na kuće 

Roma u naselju na Tošinom Bunaru. Flaše su pale pored šupe i počele da gore. Jedna 

je gorela na sredini dvorišta a jedna, koja je bila u kući, sama se ugasila. Prvog avgusta 

2005. godine oko 22 časa, nepoznati mladići su opkolili kuću u romskom naselju na 

Bežanijskoj kosi u ulici Partizanskih avijacija, u kojoj živi romska porodica Durmiši, i u 

tišini bacili 7-8 flaša sa molotovljevim koktelom. Nakon toga su nestali u nepoznatom 

pravcu automobilom koji ih je čekao. Nije bilo povređenih ni veće materijalne štete 

zato što su stanovnici naselja brzo reagovali. Nekoliko stotina metara niže u istoj ulici, 

27. avgusta 2005. godine stanovnici su osujetili napad jer su mladići, još dok su prilazili 

naselju, iz kola dovikivali psovke i pretnje. Čuli su da kola jure i da iz njih viču „Cigani


63 

Grupe nepoznatih mladića počele su da obilaze romska naselja u Beogradu 

pokušavajući da ih spale, tuku stanovnike i vređaju na nacionalnoj i rasnoj 

osnovi. Dogodila su se četiri pokušaja spaljivanja romskih naselja. 50 

Pritisak je, očigledno, doneo željene rezultate. Ideje o preseljenju 

Roma u Zemun Polje, Batajnicu, Novi Beograd i Veliki Mokri Lug još ranije 

je propalo, a posle dve nedelje svakodnevnih protesta, gradske vlasti su 

odustale i od plana da se u naselju Dr Ivana Ribara postave bungalovi za 

privremeni smeštaj žitelja nehigijenskog naselja ispod Gazele. Istovremeno, 

reakcija Vlade Srbije na sve učestalije nasilje nad Romima je izostala. 

Po proglašenju nezavisnosti Kosova, netrpeljivost prema albanskom 

stanovništvu iskazana je kroz niz napada, od kojih se ovde navode neki 

koji su se odigrali u Vojvodini. U jednom od takvih mržnjom inspirisanih 

napada, koji se odigrao u pekari “Violeta” u Novom Sadu, nepoznati 

muškarac je pretukao kupca koji se tu zatekao. Napadač je svoj napad 

obrazložio time da je “mušterija kupovala u pekari čiji je vlasnik albanske 

nacionalnosti. 51 ” 

Na sajtu www.youtube.com postavljen je snimak pod nazivom “Šiptari 

lete u nebo”, potpisan sa “Oslobodioci – omladina lojalna pravoslavlju. 

Na snimku se vide tri maskirane osobe koje su, u noći između 2. i 3. septembra, 

razbile izlog pekare “Violeta”, polile unutrašnjost benzinom i zapalile 

je pomoću baklje. Amaterski snimak počinje tekstom: “Reci svima 

gde ste, spalićemo vas“, pa su svi muškarci izašli i napadači su pobegli. Ovom pokušaju 

paljenja kuća prethodilo je svakodnevno bacanje kamenja uz vređanje, tako da su 

muškarci iz naselja odlučili da dežuraju svake noći, kako bi sačuvali svoje domove. 

Dana 29. avgusta oko 2 sata ujutru, dva nepoznata mladića su bacila dva molotovljeva 

koktela na barake u Šumatovačkoj ulici u opštini Vračar. Jedan molotovljev koktel je 

bačen na krov barake a drugi ispod kombija koji se nalazio pored barake. Niko nije 

povređen jer su stanari brzo reagovali i pozvali policiju koja je ubrzo došla i izvršila 

uviđaj. 6. septembra 2005. godine oko 15 časova, ispred zgrada u ulici Dr Ivana Ribara, 

N.N. mladić srpske nacionalnosti napao je gumenom palicom Fadila Brahimija, Roma 

po nacionalnosti. Tom prilikom je Fadil Brahimi zadobio dva udarca u predelu vrata 

i desnog ramena. Napadač je bio u društvu još četiri mladića koji su za to vreme 

sedeli na betonskom pločniku u parku. Nakon incidenta, Romi su pozvali policiju. 

50 1 “Komunalni rasizam” Danas, 15. juli, 2005. 2 11. juli 2005. 

51 www.dnevnik.co.yu, 20.03.2008.


ko si, ne stidi se svoje vere i budi ponosan sin pravoslavlja!”, a propraćen 

je himnom “Bože pravde”. 52 Vlasnik pekare, Binaj Vebi, Albanac, naveo je 

da “u požaru nije bilo povređenih jer pekara u tom trenutku nije radila”. 53 

Snimak, potpisan sa “Oslobodioci – Omladina lojalna pravoslavlju”, uklonjen 

je sa pomenutog sajta nakon objavljivanja reportaže o ovom događaju 

u medijima, zbog kršenja pavila upotrebe sajta. 

Nakon sprovođenja istrage, policija je utvrdila da su za napad odgovorni 

Rudolf R. (20), Holik N. (21) i maloletni M.M. (17), svi iz Novog Sada. 

Na to ih je, kako se navodi u policijskom izveštaju, podstrekivao Jovan Š. 

(28) iz Novog Sada, koji je angažovao i Bojana J. (26) da kamerom snimi 

paljenje pekare, a čiji snimak je polovinom januara ove godine objavljen 

na internet sajtu. Protiv Jovana Š. i Bojana J. podnete su krivične prijave 

zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, dok je protiv ostalih počinilaca 

podneta krivična prijava zbog izazivanja opšte opasnosti. 

U martu 2008. godine u Somboru neimenovana grupa ljudi je pokušavala 

da sprovede bojkot pekara čiji su vlasnici Albanci 54 . Nakon proglašenja 

nezavisnosti Kosova, akcija deljenja besplatnog hleba bila je organizovana 

ispred 12 pekara sa ciljem odvraćanja građana od kupovine u pekarama 

čiji su vlasnici Albanci. Istovremeno, razbijena su stakla na nekoliko somborskih 

pekara čiji su vlasnici Albanci, a neke od njih su napadane i više 

puta. Ovu akciju je sprovela jedna nestranačka organizacija koja nije htela 

da otkrije svoje ime. Akcija je “uspela” utoliko što je dovela do raspirivanja 

mržnje i sejanja straha među pripadnicima albanske etničke zajednice. 

Treći u nizu napad na Albance u Vojvodini povodom proglašenja nezavisnosti 

Kosova dogodio se na “srpsku” Novu godinu, kada su i na drugom 

objektu pekare “Violeta”, u Kosovskoj ulici u Novom Sadu, polupana 

stakla i vitrina. Međutim, vlasnik pekare i novosadska policija ističu da se 

tada radilo o sukobu navijača. 55 Čak i ako je tačno da je u pitanju bio su- 

52 Rasvetljeno paljenje pekare, Beta, 23. januar 2008. 

53 Rasvetljeno paljenje pekare, Beta, 23. januar 2008. 

54 Sombor: Kome smetaju pekari, B92, 2. mart 2008. 

55 Paljenje pekare uz himnu 17. januar 2008. | 12:01 – > 17:34 | Izvor: B92 Beograd, 

Novi Sad – Na internet sajtu www.youtube.com postavljen snimak paljenja jedne 

novosadske pekare, čiji je vlasnik Albanac. Snimak naknadno uklonjen.


65 

kob navijača to nipošto ne čini manje strašnim uništavanje imovine koje 

je rezultat nasilja. 

Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, ocenio 

je za B92 da je snimak paljenja pekare, kao i snimak “Škorpiona” koji 

ubijaju zarobljenike iz Srebrenice, prikazuje nasilje nad onima koji su drugačiji. 

On upozorava da “u ovom trenutku stižu signali s najviših mesta da 

je svaki ekstremizam, a naročito ekstremizam kamufliran rodoljubljem, 

pravoslavljem dopušten, onda se nemojmo čuditi da će sve više ljudi to da 

radi, čak i ako im neko izričito ne naredi, i da će ne samo to da rade, nego 

i da se ponose.” 56 

Vlada Srbije je u više navrata pokazala odsustvo rešenosti da stane na 

put diskriminaciji i nasilju koje iz nje proizilazi, iako je upravo država dužna 

da pruži institucionalne garancije grupama koje su izložene diskriminaciji. 

Zakon o zabrani diskriminacije trebalo bi da štiti pripadnike verskih 

i nacionalnih manjina, osobe sa hendikepom, Rome, žene koje su izložene 

rodnoj diskriminaciji, seksualne manjine i sve ostale koji se osećaju ugroženima 

u Srbiji. Međutim, Srbija je još uvek jedina evropska država koja 

nema opšti zakon protiv diskriminacije koji predstavlja generalnu zabranu 

diskriminatornog ponašanja. Nakon donošenja takvog zakona, slede drugi 

zakoni koji se bave specifičnim grupama koje su češće žrtve diskriminacije, 

ili se bave specifičnim društvenim odnosima u kojima se diskriminacija 

češče javlja. 57 

56 “Paljenje pekare uz himnu”, 17. januar 2008. B92. 

57 Očekuje se da će Srbija dobiti opšti antidiskriminacioni zakon tokom marta ili 

aprila 2009, jer je zakon već u Skupštini. Donošenje ovog zakona predstavlja 

tek prvi (i osnovni) korak koji država mora preduzeti kako bi zaštitila sve svoje 

građane i garantovala jednakost njihovih prava, kao i njhovu bezbednost.


Navijačko nasilje 

Istorijski, društveni, ekonomski, politički i kulturni faktori na različite načine 

utiču na prirodu i intenzitet ispoljavanja navijačkog nasilja u evropskim 

državama. Na primer, u Engleskoj, značajan faktor je društvena klasa, 

u Škotskoj ili u Severnoj Irskoj to su religijski činioci, u Italiji je to ispoljavanje 

istorijski utemeljenih regionalnih antagonizama i sl. 58 

Navijačko nasilje na prostoru bivše Jugoslavije bilo je opterećeno odnosima 

između pojedinačnih klubova, ali i pripadnika različitih naroda. 

Danas, u Srbiji, odnosi između navijača suprotstavljenih timova izraz su 

njihovog takmičarskog duha, ali i njihovog društvenog položaja, obrazovanja, 

društvenih vrednosti, kao i destruktivnih impulsa. Nepisano je pravilo 

da utakmice služe kao ventil kojim društvo dopušta ispoljavanje agresije 

i frustracija navijača. Međutim, mnogobrojni incidenti pokazuju da izlivi 

navijačkog nasilja često izmiču svakoj kontroli, kao i da često, iz okvira stadiona, 

prelaze na političke događaje i skupove na ulicama glavnog grada. 

Osim međusobnog sukobljavanja, sukobi sa policijom na utakmicama 

odraz su njihove društvene marginalizovanosti, ali i istinske mržnje 

prema policiji. Na ulicama Beograda često se, nakon važnijih utakmica, a 

naročito onih u kojima je bilo sukobljavanja sa policijom, pojavljuju grafiti 

destruktivne sadržine. “Smrt policiji”, “Stop represiji nad navijačima”, i 

mnogi drugi nepristojne sadržine čest su prizor. 

Termin huliganstvo su stvorili britanski mediji, posebno tabloidni, polivinom 

šezdesetih godina prošlog veka. Iako ne postoji specifična zakonska 

definicija ovog pojma, moglo bi se reći da je najopštije shvatanje da je 

to nasilje ili neredi koji uključuju fudbalske navijače. 59 Međutim, iako su 

se huliganima najpre smatrali fudbalski navijači koji izazivaju nerede i sukobe, 

ovaj pojam se proširio i na izgrednike u kontekstu drugih sportskih 

događaja. Poznato je da huligani u Engleskoj potiču iz sloja radničke klase, 

manji broj radi na sivom tržištu ili je nezaposlen. Oni su u kasnijem tinej- 

58 Social Issues Research Centre www.sirc.org 

59 Pearson, G. (University of Liverpool FIG Factsheet) – 

www.liv.ac.uk/footballindustry/hooligan.html


67 

džerskom dobu ili u ranim dvadesetima, mada nije neuobičajeno učešće 

starijih huligana u ulozi lidera. 60 

Iako huligani kod nas imaju neke zajedničke karakteristike sa onima 

iz Engleske (često potiču iz radničke klase, nezaposleni su ili rade na sivom 

tržištu, u kasnim tinejdžerskim ili ranim dvadesetim godinama), postoje 

i neke specifične odlike ovih skupina koje su rezultat urušavanja srpskog 

društva. Psiholog Vladan Beara iz Centra za traumu, navodeći da su 

navijači posebna društvena grupa, ističe da je u Srbiji ta grupa naročito 

agresivna: “U takvoj jednoj atmosferi uzgaja se slika o pripadniku drugog 

plemena, druge grupe, kao o nekome ko je manje vredan, ko je zao i koji 

zbog toga zaslužuje kaznu. Ti mladi ljudi su odrastali u periodu ratova. 

Gledali su dnevnike, gledali su scene nasilja, njihovi očevi su bili na ratištima, 

mnogi od njih su proterani iz svojih domova...” 61 

Otud pribegavanje nasilju ovim, najvećim delom, mladim ljudima nije 

strano. Agresivno ponašanje i tuče uoči fudbalskih utakmica uobičajen su 

način kanalisanja otvorenog neprijateljstva prema pripadnicima protivničkog 

kluba, a dešava se i da se sukobi navijača završe smrtnim slučajem. 

Incidenti 

Nasilje koje je direktno povezano sa navijačkim grupama postalo je sastavni 

deo “sportskog života”. Broj incidenata u poslednjih osam godina meri 

se stotinama, a ubistva na sportskim događajima u poslednjih osam godina 

su u značajnom porastu. Kada je o nasilju koje je povezano sa sportskim 

događajima reč, treba reći da je ono slojevito. Vinovnici nasilja na 

sportskim terenima najčešće su navijači, ali i policajci koji su u poslednjih 

nekoliko godina optuženi za ozbiljne incidente. Neki od tih incidenata za 

posledicu su imali i teško ugrožavanje života građana 62 . 

60 Nicholls, Andy (2005). Hooligans A-L. Milo Books, 63. ISBN 1 903854 41 5. 

61 Radio Deutsche Welle, 15. april 2008. 

62 U oktobru 2004. godine pripadnici Žandarmerije, uoči „večitog derbija“ teško su ranili 

15-godišnjeg dečaka ispalivši gumeni metak koji ga je pogodio u lice. Dečak je ostao 

težak invalid usled povrede. Takođe, 15. juna 2006. godine Žandarmerija je u hali Pionir 

prekoračila ovlašćenja kada je tokom košarkaške utakmice nepotrebno intervenisala


Za zaustavljanje nasilja na sportskim priredbama problem predstavlja 

i teza da se između pripadnika javne bezbednosti i grupa hilagana iz većih 

sportskih klubova postoji jedan uzajamni odnos poverenja i saradnje. 

Naime, postoji veza između delova policije iz “javnog reda i mira” i to je 

jedan od glavnih uzroka što nema rezultata u borbi protiv huligana. “Delovi 

policije pravdaju se time da su im pojedini navijači važne operativne 

veze i da zbog toga ne mogu da pokreću postupke protiv njih” 63 . Međutim 

kao najčešći generator nasilja navode se huligani koji su pripadnici najekstremnijeg 

navijačkog korpusa. Broj incidenata samo u poslednjih osam 

godina meri se stotinama. 

Početak crne serije događaja odigrao se 30. oktobra 1999. godine, i 

to na “večitom derbiju”. Usred utakmice, navijači Partizana su ispalili nekoliko 

raketa sa južne tribine, od kojih se jedna zabola u vrat Aleksandra 

Radovića (17) iz Opova, koji je bio na severu, među navijačima Crvene 

zvezde. Nesrećni mladić nije preživeo. Trojica navijača Partizana 14. maja 

2002. pretukla su nekadašnjeg proslavljenog boksera Živorada Šiškovića 

(66) na železničkoj stanici kod Pančevačkog mosta, kada je stao u odbranu 

Kineza koga su huligani maltretirali. Čovek je preminuo od posledica 

srčanog udara. 

Do početka 2005. godine zabeleženo je na desetine osoba izbodenih 

noževima u navijačkim tučama i unapred pripremljenim sačekušama, a 

Dobrica Dimitrijević iz Zaklopače je čak nastradao od tog oružja na severnoj 

tribini, za vreme utakmice Crvene zvezde i Vojvodine! Crna hronika sa 

navijačkim tragom nastavljena je u januaru 2005. godine, kada je u tuči 

zbog šala, od posledica ubadanja nožem, preminuo fan Partizana Mirko 

Radovanović (18). U avgustu 2005. godine grupica navijača kluba Voždovac 

krenula je vozom za Golubovce da bodri svoj tim na meču sa Zetom. 

Njih je u Rakovici, u kupeu, napalo dvadesetak pristalica FK Rad, od kojih 

je jedan nožem u vrat usmrtio Bojana Majića (29), dok je drugi simpatizer 

Voždovca, izboden u leđa, preživeo. Samo dva meseca kasnije još jedan 

srednjoškolac u Obrenovcu, Radovan Milošević (17), izgubio je život 

zato što je voleo „pogrešne“ klupske boje. Deset dana kasnije, u autobusu 

na tribinama i dovela do ozbiljnog povređivanja više desetina navijača i policajaca. 

63 “Divljanje do samouništenja”, Vreme, broj 926.


69 

vraćajući se sa utakmice protiv Čukaričkog, ubijen je nožem Golub Balević 

(18), navijač kluba Bežanija. 

U aprilu 2006. godine nožem u leđa izboden je Petar Sedlak (23), koji 

taj napad nije preživeo. Jezive scene desile su se i u julu iste godine. Zakazana 

tuča između navijača Crvene zvezde i Partizana na stadionu FK Žarkovo 

završena je tragično, pošto je nožem ubijen Aleksandar Panić (24). 

Poslednja žrtva krvavih obračuna u navijačkom svetu je Dušan Penić, koji 

je pretučen na smrt ispred kladionice „Rojal“ na Novom Beogradu. Sukob 

je nastao zbog dresa Dušana Baste, koji je Penić nosio u rukama. 

14. aprila 2008. u Futogu kod Novog Sada ubijen je mladić u međusobnom 

okršaju dve navijačke grupe. Reč je o tuči između navijača Partizana 

i FK Vojvodine. Novosadska policija uhapsila je Stevana S. (20) iz Novog 

Sada, osumnjičenog da je u toj tuči ubio Dejana Dimitrijevića (27) iz Novog 

Sada. Policija je saopštila da je Stevan S. osumnjičen i za pokušaj ubistva 

maloletnog. S. B., koji je teško ranjen, kao i da će protiv njega biti podneta 

krivična prijava zbog nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija. 

U saopštenju se navodi da je Stevanu S. određen policijski pritvor i 

da će ga saslušati dežurni istražni sudija Okružnog suda u Novom Sadu. 64 

Ovde su navedeni samo neki od mnogobrojnih incidenata vezanih za 

navijačko nasilje. Samo u poslednje dve godine zabeleženo je na stotine 

novih incidenata. Čini se da se svake godine broj incidenata uvećava, a u 

ovom izveštaju nema dovoljno mesta da se pobroje svi incidenti koji su se 

odigrali samo u poslednje dve ili tri godine 65 . 

64 “Nova divljanja huligana” 17. april 2008. B92, Beta, Tanjug 

65 Pretučena pripadnica MUP-a: Četvorica navijača Borca pretukla su u centru Čačka 

policajku Anu Pantić (25)! Pijani huligani prepoznali su Anu, koja je često obezbeđivala 

utakmice Borca, i krvnički je prebili naočigled njenog trogodišnjeg sina. Siledžije 

su prebile i Aninog komšiju Borisa B., koji je pokušao da je zaštiti. Ana je s teškim 

povredama prebačena u bolnicu, dok je njenom komšiji polomljena jagodična kost. 

Policija je uhapsila napadače Đ. J. (21), Z. C. (22), D. D. (24) i N. N. (20), koji su odranije 

poznati po neredima na utakmicama FK „Borac”. Press, 24. april 2008 

Navijači pretukli putnike u autobusu: Slobodana B. (41) i Slavka O. (48) brutalno 

je pretukla u gradskom autobusu na liniji 18 grupa huligana obučenih u crno-bele 

dresove, koji su juče po podne krenuli na utakmicu polufi nala Kupa sa Crvenom 

zvezdom. Kako Blic nezvanično saznaje, trinaestogodišnji M. B. sin Slobodana B. nije


povređen, ali je na Urgentni centar primnjen u stanju šoka. Izvor: Građanski list, 17. 

april 2008 

Osam policajaca u Jagodini povređeno je uoči superligaške utakmice između 

fudbalskih klubova Jagodina i Vojvodina. Sat pre početka utakmice, oko 15.30 grupa 

od oko 80 navijača gostujućeg fudbalskog kluba krenula je glavnom ulicom u pravcu 

gradskog stadiona u Jagodini uz pratnju pripadnika policije. Kada su stigli kod lokala 

kladionice u ulici Kneginje Milice br. 119, jedan od navijača izašao je iz grupe i prišao 

grupi mladića koji su stajali ispred lokala i napao jednog od njih. Pripadnici policije 

pokušali su da zaštite napadnutog mladića, nakon čega je usledio fi zički napad navijačâ 

Vojvodine na policajce. U ovom napadu povređeno je osam policijskih službenika, 

koji su zadobili lake telesne povrede u vidu opekotina od baklji, krvnih podliva i 

ogrebotina, a oštećeni su i izlozi obližnjih lokala, kao i vozila koja su bila u blizini – 

navodi se u saopštenju jagodinske policije. Izvor: Građanski list ,17 septembar 2008. 

Navijači Borca pretukli fudbalera iz Gane: Tamnoputog fudbalera Solomona Opokua 

iz Gane grupa navijača pretukla je po završetku utakmice između Borca i Bežanije. 

Dvadesetjednogodišnji Opoku, koji je prethodna dva meseca bio na probi u Borcu, 

pretučen je u subotu oko 16.30 časova u neposrednoj blizini stadiona. 

Prema saznanju FoNet, na njega je nasrnulo nekoliko Borčevih navijača, koji su mu 

uz rasističke povike zadali udarce pesnicama i nogama po telu. Nakon incidenta 

Solomon Opoku prebačan je na urgentno odeljenje čačanske bolnice, gde su mu lekari 

konstatovali lake povrede. FoNet, 10. mart 2008. 

Navijači opet pretukli dečaka: Četrnaestogodišnji B. S, po drugi put za tri nedelje, 

pretučen je juče oko 14 sati u blizini Osnovne škole “Filip Filipović” u Bulevaru JNA. 

Sačekala su ga četiri mladića u šumi koja se nalazi odmah pokraj škole, nasrnuvši na 

njega noževima. Prvi napadač je visine oko 180 centimetara, star 16 godina, obučen 

u duks i crnu majicu s kapuljačom. Drugi napadač visok je oko 195 centimetara, 

krupnije građe i nosio je majicu sive boje. Svi su imali preko usta šalove sa obeležjima 

Fudbalskog kluba Rad. Kako saznajemo, motiv prebijanja su izjave koje je B. S. dao 

medijima posle prvog napada.Ti isti napadači B. S. su pretukli i 18. maja zato što je 

na sebi imao trenerku FK Voždovac, gde inače trenira. Tada su mu polomili desnu 

potkolenicu, a zadobio je i ogrebotine po licu i telu, Mondo, 8. juni 2005. 

Tuča navijača Vojvodine i Partizana: Šest osoba povređeno je u Novom Sadu tokom tuče 

navijača Vojvodine i Partizana pred današnju utakmicu ova dva kluba. Privedeno je 30 

osoba, saopštila je policija. Beta, 12. april 2008. 

Opšta tuča na ulicama i tribinama: Masovna tuča navijača pre početka utakmice 

Vojvodina-Partizan u Novom Sadu. Teže je povređen Dejan P. (27) iz Zemuna, kome je 

polomljena ruka. Policija privela 30 navijača. Večernje novosti, april 2008. 

Policija je privela oko 20 navijača Rada i Budućnosti: U tuči navijača


71 

“Pravda za Uroša” 66 

Interesantan je slučaj Uroša Mišića, poznatog u javnosti kao slučaj “Pravda 

za Uroša”. “Uroša Mišića Okružni sud u Beogradu osudio je na 10 godina 

zatvora za pokušaj ubistva žandarma Nebojše Trajkovića”. 67 Na fudbalskoj 

utakmici Crvena Zvezda – Hajduk Kula 2. decembra 2007. Mišić je Trajkovića 

napao upaljenom navijačkom bakljom, pokušavajući da mu je ugura 

usta. Smatrajući napad monstruoznim, sudsko veće je ocenilo da je napad 

predstavljao “linč službenog lica”. Trajković nije dao povod za napad, čak je 

svoj službeni pištolj bacio preko ograde kako ne bi bio primoran da puca 

na svoje napadače. 

Dvojica navijača Crvene zvezde koja su učestvovala u prebijanju Trajkovića 

na pomenutoj utakmici dobila su zatvorske kazne − Miloš Zimonja 

godinu dana i osam meseci, a Slaviša Drakul, godinu dana zatvora zbog 

nasilja na sportskoj priredbi, na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog 

ponašanja na sportskim priredbama. 

Kako prenosi B92, “zbog nereda na toj utakmici, u Drugom opštinskom 

sudu u toku je dopuna istrage protiv generalnog sekretara FK Crvena 

zvezda Zorana Damjanovića, direktora stadiona Miodraga Ćorovića, 

komesara za bezbednost stadiona Novice Mijuškovića i delegata FSS na toj 

utakmici Radeta Popovića. Damjanoviću, Ćoroviću, Mijuškoviću i Popoviću 

na teret se stavlja “teško delo protiv opšte sigurnosti”, zbog sumnje da 

nisu preduzeli sve mere i aktivnosti za sprečavanje nereda na stadionu u 

toku utakmice.” 68 

podgoričke Budućnosti i beogradskog Rada juče u Podgorici lakše je 

povređeno 20 simpatizera obe ekipe. Sukob navijača dogodio se oko 13 

sati uoči fudbalske utakmice Meridijan superlige Srbije i Crne Gore ispred 

gradskog stadiona u Podgorici. Policija je privela oko 20 navijača Rada i 

“nešto manje” navijača Budućnosti. www.B92.net, 6. novembar 2005. 

66 Interesantno je da je u Hrvatskoj za pokušaj ubistva policajca, otprilike u istom 

periodu kada je Uroš Mišić osuđen, određena kazna od 10 godina zatvora. 

67 Kriv za pokušaj ubistva policajca, www.B92.net, 19. septembar 2008. 

68 Isto


Nakon izricanja presude, na zidu naspram ulaza u zgradu suda, kao 

i na mnogim drugim javnim površinama, osvanuo je grafit – “Sloboda za 

Uroša Mišića”, a u narednim danima su po čitavom gradu osvanuli natpisi 

“pravda za Uroša”. Ovo je, zapravo, bio prvi put da je pravosuđe odlučilo 

da oštro i beskompromisno stane na put nasilništvu na sportskim događajima, 

odredivši desetogodišnju zatvorsku kaznu za pokušaj ubistva policajca. 

Presuda je, istovremeno, trebalo da predstavlja i upozorenje ostalim 

izgrednicima da mogu biti uhvaćeni i da će agresivno ponašanje biti kažnjeno. 

Sudeći po reakciji navijača i onih koji podržavaju Mišića, ovakva 

odluka suda je izazvala pravo zaprepašćenje kod onih koji podržavaju navijačko 

nasilje, dok je, sa druge strane, predstavljala ohrabrujuću rešenost 

da se novi izgredi spreče. Uroš Mišić je, sudeći po stotinama grafita koji su 

ispisani po beogradskim zgradama, postao vrsta heroja i mučenika u očima 

dela javnosti koji ga podržava. 

Do preokreta u slučaju Mišić došlo je u martu 2009. Naime, na žalbu 

branioca, Vrhovni sud je ukinuo presudu, a predmet je vraćen prvostepenom 

sudu na ponovno suđenje, uz obrazloženje da je prvostepena presuda 

doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka 69 . 

U borbi protiv huligana najpoznatija je Velika Britanija po svom, u 

najvećoj meri reaktivnom pristupu. Razvijana je posebna tehnika nadzora, 

policijske taktike, segregacija navijača, zabrana prodaje alkohola u okolini 

stadiona itd. Britanska vlada je, takođe, uvela posebne zakonodavne 

mere saobražene “huliganizmu”. 70 Na primer, stadioni i njihovo okruženje 

pokriveni su kamerama, a na stadionima postoje prostorije za monitoring 

u kojima se snimci analiziraju. Policajci, takođe, koriste i ručne kamere 

kojima snimaju sve koji ulaze na stadione, a na ulazima sprečavaju ilegalne 

ulaske. Treba dodati i da je Evropska unija, usvojila dosta od britanske 

taktike za borbu protiv huliganizma, koje su se, čini se, pokazale do sad 

najuspešnijim. 

69 Ponavlja se suđenje Urošu Mišiću, Borba, 3.mart 2009. 

70 www.sirc.org


73 

Nasilje u školama 

Gubitak oslonca u porodici, školi i društvu doveo je do poremećaja ponašanja 

dece i ispoljavanja agresije prema vršnjacima i prema nastavnicima. 

71 Očigledno je da nasilje kome su učenici gotovo svakodnevno izloženi 

postaje model ponašanja koji i sami preuzimaju u kontaktu sa svojim vršnjacima. 

Uz nepripremljeno školsko osoblje čiji je autoritet nakon društvenog 

sunovrata devedesetih i dalje izuzetno nizak, i kontinuirano vršnjačko 

nasilje, škole su i dalje arena u kojoj vlada nasilje i bezvlašće. 

Statistika pokazuje da su se poslednjih godina sukobi među decom 

preselili iz predgrađa u centralne gradske opštine. Nekadašnje tuče suparničkih 

“škola iz komšiluka”, prerasle su u organizovano maltretiranje 

Roma i pojedinaca koji su uspeli da se zamere glavnom školskom kriminalcu 

ili dileru. Nisu retke ni beleške o fizičkom obračunu nastavnika sa 

đacima. 

71 Pretučen profesor :Javnost u Somboru zgranuta je teškim i nesvakidašnjim incidentom 

u OŠ “Dositej Obradović” u kojoj je, pre dva dana, teško pretučen jedan mladi 

profesor hemije. Pošto su izostala zvanična saopštenja, neke pojedinosti obelodanio je 

direktor škole Simeon Milanov. Prema njegovim rečima, sve se odigralo u pripremnim 

prostorijama škole u kojima se odvijala završna provera znanja iz hemije. U prostorije 

su ušli roditelji Miroslav Bajčeta i Predrag Mudrinić. Oni su oborili na pod profesora i 

pretukli ga naočigled brojnih đaka. Direktor nije naveo njegovo ime i prezime, jer je u 

lošem stanju i ima mnogo povreda sa unutrašnjim krvarenjem. Svoj komentar dala je 

psiholog škole Meira Mrđanov, koja je izjavila da je zgrožena time da pojedinci olako 

uzimaju pravdu u svoje ruke, a da ne znaju činjenično stanje. Inače, reč je o mladom 

čoveku koji je na posao primljen od drugog polugodišta i uvek je bio spreman da 

pomogne učenicima s lošim ocenama iz hemije. Roditelji, koji nisu bili zadovoljni 

ocenama svoje dece, mogli su da se žale i da se izvrši provera znanja. Ono što je 

urađeno najgore je moguće rešenje. O ovom incidentu u Somboru još se niko zvanično 

nije izjasnio. Glas javnosti, februar 2002. 

Pretučen profesor Svršeni maturanti Gimnazije „9. maj“ u Nišu, Uroš Z. (19) i Petar 

S. (19), pretukli su prekjuče profesora informatike u toj školi Vladimira Zlatanovića. 

Zlatanović je napadnut dok je držao čas u jednom odeljenju trećeg razreda, a nasilnici 

nisu poštedeli ni učenike koji su pokušali da odbrane profesora. 

http://www.blic.co.yu/hronika.php?id=6557, 22. juni 2007.


U školama su najčešće grupne tuče, prebijanje učenika, ali je bilo i pokušaja 

ubistva. U poslednjih nekoliko godina nasilje u školama ili u neposrednoj 

bilizini škole dovelo je i do smrtnog ishoda. 72 Vredi podsetiti 

72 Ubijen učenik: Nikola Kovačević (16), učenik gimnazije “Sveti Sava”, preminuo je posle 

teških povreda koje je 14. marta 2005. zadobio kada ga je u blizini škole pretukla grupa 

mladića. Kovačević je stradao u tuči koja se dogodila dok je za vreme velikog odmora 

kupovao sok u diskontu nadomak škole. Blic, 16. mart 2005. 

Napad na D. K. sedmi je incident u Srbiji od početka prošle školske godine. Dva učenika su 

u obračunima ranjena hicem iz pištolja, dvojica su napadnuta sekirom, dvojica nožem, a 

jedan sedmak je brutalno pretučen. Blic online, 19. septembar .2008. 

Tuča ispred škole: Dvojica osmaka presrela u centru Užica N. K. (14), učenika prvog razreda 

gimnazije, i posle svađe i tuče naneli mu teške povrede, Press , 23. novembar 2007. 

P.P. (16) iz Mirijeva, učenik drugog razreda srednje PKB škole na Pančevačkom putu 

39, teško je pretučen juče u 18.15 ispred škole. http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/ 

arhiva/2005/11/15/srpski/BG05111411.shtml 

Učenik Goran Trifunović (17) pretučen je juče u toaletu Škole za negu lepote u 

Beogradu! Trifunović je pokušao da zaštiti svog druga koga su oko 12.30 časova 

iznenada napala dva nepoznata mladića. Mart 2005. http://arhiva.kurir-info.co.yu/ 

Arhiva/2005/mart/24/H-01-24032005.shtml 

Pretučen učenik: Učenik prvog razreda Mašinsko-elektrotehničke škole Ivan Radivojević 

(15), iz sela Čepure, iz klupe, petog dana školske godine, završio je u – bolnici. Novi 

drugari u školi su ga brutalno pretukli i naneli mu teške povrede desnog oka, polomili 

mu i nos i jagodičnu kost. Vršnjaci iz odeljenja su se Ivanu od prvog dana podsmevali 

zbog fi zičkog izgleda. Press, 9. septembar 2008 

Zadirkivanja su potom prerasla u batine. U petak, oko 12.30, posle petog časa, vršnjak 

N. R. je bez ikakvog povoda počeo da ga udara pesnicama u lice i glavu. http://www. 

b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=09&nav_id=317752 

Napadnuta učenica OŠ “Branislav Nušić” 

Učenicu M.V, u dvorištu Osnovne škole “Branislav Nušić” u Zaplanjskoj ulici u Beogradu, 

napale su dve devojčice i nanele joj lakše telesne povrede viljuškom u predelu lica, 

rečeno je danas Tanjugu u Informativnoj službi MUP-a. Kako je Tanjugu rekla sekretar 

škole Nataša Petrović, učenicu M.V. sinoć oko 18 časova su napale dve bivše učenice te 

škole. Devojčice je, pre dolaska policije, razdvojila jedna nastavnica, rekla je Petrovićeva. 

Povređenu M.V. zbrinula je ekipa Hitne pomoći. Blic, 18. april 2008. 

Pretukli je u školi, nastavnik nije reagovao 

Učenicu sedmog razreda osnovne škole “Dušan Jerković” u Užicu 

V.M. pretukle su dve devojčice i jedan dečak, učenici iste škole, a 

nastavnik kome se požalila nije reagovao, Blic, 24. maj 2008.


75 

na rezultate istraživanja koje je UNICEF uradio u saradnji sa Institutom za 

psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, na uzorku od 26.947 učenika 

i 3397 odraslih iz 50 osnovnih škola koje je nedvosmisleno pokazalo da 

je čak 65 odsto učenika bar jednom u tri meseca bilo izloženo nasilnim 

napadima svojih vršnjaka. Petina đaka iskusila je neki oblik namernog i 

sistematskog maltretiranja od vršnjaka, a kao najčešće oblike nasilja deca 

različitog uzrasta navodila su vređanje, udaranje i laganje. Zabrinjavajuće 

je i to što je trećina učenika izjavila da ima probleme sa nasilnim ponašanjem 

nastavnika. 

Incidenti početkom školske godine (2008) počeli su samo pet dana od 

prvog školskog zvona kada je učenik Ivan Radivojević (15) iz sela Čepure, 

brutalno pretučen u Mašinsko-elektrotehničkoj školi u Paraćinu. Ovaj učenik 

prvog razreda Mašinsko-elektrotehničke škole u Paraćinu, brutalno je 

pretučen od strane drugih učenika. Zadobio je teške povrede desnog oka, 

polomljen mu je nos i jagodična kost. Petog dana od početka školske godine, 

zadirkivanja zbog fizičkog izgleda prerasla su u batine bez ikakvog povoda 

kada je, posle petog časa, vršnjak počeo da ga udara pesnicama u lice 

i glavu. Napadu su prethodile provokacije, maltretiranje i pretnje da će biti 

oteran iz škole ukoliko se sam ne ispiše. 73 

Istog meseca, u učionici Hemijsko-prehrambene škole u Beogradu, 

učenik drugog razreda izboden je nožem dva puta u predelu stomaka na 

očigled svih učenika iz odeljenja. Napad se dogodio posle šestog časa. Mladić 

je zadobio dve ubodne rane u levu polovinu grudnog koša, izgubio je 

mnogo krvi i u besvesnom stanju je dovezen u Urgentni centar. Ranjenog 

učenika, koji se nalazio u teškom stanju, iz učionice na drugom spratu do 

prizemlja škole odneli su učenici. 

Tokom iste večeri su uhapšena sva tri napadača, od kojih je jedan 

učenik Hemijske škole. Devetnaestogodišnji N.Š. odgovaraće za pokušaj 

ubistva. U školi postoji video nadzor, ali ne i školsko obezbeđenje, a školski 

policajac, koji obezbeđuje još dve škole, u trenutku napada nije bio u 

blizini. 74 

73 Učenik brutalno pretučen, 9. septembar 2008, www.b92.net. 

74 Izboden srednjoškolac, 18. septembar 2008. B92.


Učenika Medicinske škole iz Subotice M. M (17) poslednjeg dana marta 

nožem je ubo vršnjak O. O. posle svađe u školskom dvorištu. M. M. je 

povređena jetra i srčana maramica, dok je osumnjičeni O. O. priveden. 

Učenik četvrtog razreda Sedme beogradske gimnazije M. G. u martu 

2008. godine povređen je kad su ga sekirom napala dvojica mladića, 

dok se sa vršnjacima vraćao iz prodavnice u kojoj je kupio užinu. 

U maju 2008. godine učenik srednje Ugostiteljsko-turističke škole Relja 

Popović (19) ranjen je hicem iz pištolja u stomak, ispred ulaza u školu, na 

uglu Jug Bogdanove i Ulice Gavrila Principa, na Zelenom vencu. Za pokušaj 

ubistva osumnjičen je Miloš Ivanović (35), s kojim se prethodno Popović 

posvađao u obližnjem bifeu „Sprajt“. 

Šesnaestogodišnji V. S. učenik osmog razreda Osnovne škole „Sveti 

Sava“ u Novoj Pazovi, ranjen je hicem iz pištolja na času fizičkog vaspitanja 

1. februara 2008. godine. 

Učenik Tehničke škole u Železniku Miloš Nešić (18) povređen je u decembru 

prošle godine na malom odmoru kada ga je u učionici sekirom udario 

Damir Osmanović (17). U septembru 2008. godine učenik sedmog razreda 

Osnovne škole „Braća Baruh“ teško je povredio nastavnicu Snežanu Radić. 

Od većih batina, dok je polusvesna ležala na stepenicama škole spasli su je direktor 

i kolege. Incident se dogodio na odmoru, a napad je okončan disciplinskim 

postupkom protiv učenika, inače odranije poznatog po incidentima. 

Pet dana od početka ove školske godine u dvorištu Gimnazije „Sveti Sava“ 

u Beogradu uhapšen je Milan Jeftić, kome je školski policajac u torbi pronašao 

pištolj.


77 

Školski policajac 

Prema podacima Zavoda za statistiku, Beograd ima oko 200.000 učenika 

u 188 osnovnih i 85 srednjih škola. Iako je sigurnost učenika odavno poljuljana, 

u glavnom gradu samo 20 odsto škola ima svog policajca. Uglavnom 

su to velike škole sa oko 1000 učenika, a većina manjih nema para ni 

za noćne čuvare. 

O bezbednosti učenika u 488 škola u Srbiji brine 260 školskih policajaca, 

od čega su 104 policajca angažovana u 141 beogradskoj osnovnoj 

i srednjoj školi. U MUP kažu da je uvođenje školskog policajca dalo dobre 

rezultate, jer je smanjen broj izvršenih krivičnih dela, prekršaja, broj tuča 

među đacima, kao i upotrebe narkotika. 

Iako se pokazalo da je uvođenje obezbeđenja u škole postalo potrebno, 

kao i da daje pozitivne rezultate, angažovanje školskih policajaca nije 

trajno i strukturalno rešenje problema nasilja u školama. Naime, budući 

da su uzroci nasilnog ponašanja osnovaca (i srednjoškolaca,) rezultat perpetuiranih 

socijalizacijskih obrazaca, teško je očekivati da se sa ovakvim 

ponašanjem može izboriti bez promene temeljnih društvenih vrednosti i 

normi, promene ponašanja odraslih, odgovornosti, ali i obučenosti školskog 

osoblja da nasilje primeti, prepozna i na njega adekvatno i odmah 

reaguje. 

Pored uvođenja školskog policajca, društvena mera borbe za bezbednije 

škole jeste akcija Ujedinjenih nacija “škola bez nasilja” 75 koja se trenutno 

sprovodi širom zemlje. Tokom programa, deci i odraslima će biti 

prenesen set potrebnih znanja i veština za upravljanje konfliktima – pregovaranje, 

posredovanje, za negovanje atmosfere tolerancije i razumeva- 

75 UNICEF je, u saradnji sa nadležnim ministarstvima Republike Srbije, započeo program 

„Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu ”. Program je 

rezultat inicijative građana zabrinutih zbog povećanja nasilja među i nad decom i 

mladima u Srbiji poslednjih godina. On se fi nansira isključivo sredstvima prikupljenim 

u lokalnoj zajednici, donacijama građana i privrednika putem „usvajanja škola”. Za 

sprovođenje kompletnog programa u jednoj školi potrebno je 270,000 dinara. Program 

se trenutno sprovodi u 126 osnovnih škola u Srbiji.


nja u školama, za kreativno i konstruktivno izlaženje iz situacija nasilja 

(pravila i restitucija, vršnjački timovi u akciji, školsko forum pozorište i sl). 

Programom su obuhvaćeni nastavnici i deca, ali i ostalo osoblje u školama, 

kao i roditelji i šira lokalna zajednica. 

Projekat UNICEF za bezbednije škole je, svakako, važan pomak u uočavanju 

nasilja i adekvatnijem regovanju, kao i na njegovoj prevenciji. 

Međutim, ono što i dalje ostaje izazov jesu duboko ukorenjeni društveni 

uzroci široko rasprostranjenog nasilja, sa kojima bi se moralo uhvatiti u 

koštac čitavo društvo. 

Jedna od najozbiljnijih posledica izbegavanja sistematske borbe protiv 

nasilja jeste upotreba kratkoročnih i neefikasnih odgovora na nasilne 

incidente. Bez obzira na to koliko se truda ulagalo u borbu protiv nasilja u 

školama, ukoliko nasilni modeli ponašanja nastave da se perpetuiraju na 

nivou čitavog društva, borba protiv nasilja biće neuspešna. 

Nasilje u porodici 

Nasilje u porodice je teško vidljivo u društvu, koje je na ovom mestu klasifikovano 

kao nasilje u privatnoj sferi. Pravo na poštovanje privatnog i 

porodičnog života proklamovano je članom 8. Evropske konvencije o ljudskim 

pravima u kome stoji: „Svako ima pravo na poštovanje svoga privatnog 

porodičnog života, doma i dopisivanja”. Međutim, iako se privatna 

sfera i porodični život moraju poštovati od strane države, u skladu sa navedenim 

članom, pravo na privatnost kuće mora da prestane onda kada je 

neophodna državna intervencija u cilju zaštite bezbednosti pojedinaca u 

privatnom domenu. 

Nasilje 76 u porodici je svaki čin narušavanja integriteta pojedinca (ličnosti), 

koji je ili u krvnom srodstvu sa nasilnikom ili živi u istom doma- 

76 Nasilje se može defi nisati kao “namerna upotreba fi zičke sile ili moći, 

stvarne ili zaprećene, protiv sebe ili drugog lica, protiv grupe ili 

zajednice, koja sa velikom verovatnoćom rezultuje povredom, smrću, 

psihološki štetnim posledicama, nerazvijenošću ili deprivacijom.”


79 

ćinstvu. Ono može biti fizičko, psihičko, seksualno, ekonomsko, a može 

se vršiti nad partnerom ili supružnikom), decom ili starim osobama. Iako 

je statistički češća pojava porodičnog nasilja nad ženama (oko 95 odsto), 

postoji i nasilje žena nad muškarcima, što u društvu predstavlja posebnu 

tabu temu. Karakteristika porodičnog nasilja jeste da je ono repetitivno, 

odnosno, najčešće je reč o nasilju koje se sistematski ponavlja, odnosno 

male su šanse da će se desiti samo jednom. 

Nasilje u porodici, kao specfična manifestacija moći koja često proizilazi 

iz neravnopravnosti polova, prisutno je u svim etapama razvoja civilizacije. 

Ono je najčešće tretirano kao privatna stvar porodice u koju država 

ne treba da se meša. Međutim, u drugoj polovini prošlog veka, većina modernih 

država prihvata stanovište prema kome brak i porodični odnosi, 

iako spadaju u intimnu sferu, ne mogu predstavljati institucije u kojima će 

se, na osnovu tradicije i patrijarhalnog ustrojstva, na izvestan način opravdavati 

nasilje. 

Privatnost moderne porodice i dalje predstavlja prepreku da se stane 

na put nasilju u porodici pošto je ona izolovana od javnosti i svako 

mešanje u porodične odnose smatra se zadiranjem u njenu intimu, čak i 

ako ima za cilj zaštitu njenih članova. Ova socijalna barijera zapravo štiti 

nasilnika. 

Među razloge koji sprečavaju žrtvu da prekine začarani krug nasilja 

mogu se ubrojiti (kada je, na primer, reč o ženi ): strah, bespomoćnost i 

finansijska zavisnost, stid... Svi navedeni razlozi karakteristični su za porodično 

nasilje i u većini drugih evropskih društava, međutim može se 

konstatovati da su u Srbiji navedeni razlozi kao što je opšte siromaštvo, ali 

i patrijahalni sistem vrednosti dodatno komplikuju porodično nasilje. Dodatno, 

čini se da je celokupno društvo pristalo na nasilje u prodici kao na 

određenu vrstu realnosti koja je, sa jedne strane, neka vrsta “istorijske tekovine” 

patrijarhalnog društva, a sa druge, nasilje je neizbežno pojačano 

faktorima kao što su rat, sankcije i siromaštvo. 

Poseban problem u borbi protiv porodičnog nasilja predstavljaju državne 

institucije koje, ma da poseduje zakonske instrumente, najčešće ne 

reaguju na nasilje u porodici. Državni organi koji su se pokazali najneefikasnijim 

jesu policija, tužilaštvo, sudstvo, ali i službe medicinske zaštite.


Poseban problem predstavlja mreža centara za socijalni rad koji se, zahvaljujući 

neobrazovanom “stručnom” kadru, ali i strahu od nasilnika, najčešće 

drže po strani i ne koriste zakonska ovlašćenja koja su, kada je reč o 

nasilju u porodici, izvršnog karaktera. 

Porodični zakon Republike Srbije 

Srbija je dobila novi Porodični zakon 77 koji unosi brojne novine u definisanje 

položaja i prava deteta i prvi put u Srbiji nasilje u porodici definiše 

kao društveni, a ne samo kao lični problem. Porodičnim zakonom predviđeno 

je izdavanje naloga za iseljenje iz kuće ili stana nasilnika, bez obzira 

na vlasničko pravo, kao i mogućnost da se nasilniku zabrani na rok od 

godinu dana da se približi svojoj žrtvi do određene udaljenosti ili u istoj 

prostoriji. Novi zakon stupio je na snagu umesto Zakona o braku koji je 

donet pre 25 godina. 78 

Prema podacima nevladine organizacije Incest trauma centra 79 , nasilje 

u porodici (emocionalno, fizičko i nasilje koje uzrokuje egzistencijalnu 

ugroženost) među bračnim partnerima javlja se u 46,8 odsto situacija, dok 

je u 42,4 odsto reč o seksualnom nasilju. Istraživanja su pokazala da nasilje 

u porodici najduže trpe udate žene s obzirom na to da prosečni period od 

početka nasilja i prijavljivanja iznosi 12 godina i dva meseca, a u pogledu 

učestalosti nasilja najveći broj prijavljenih slučajeva svedoči da 26,2 odsto 

77 Porodični zakon Republike Srbije pod nasiljem u porodici podrazumeva 

“ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno 

zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.” Posebno se izdvajaju sledeći 

oblici nasilja: “nanošenje ili pokušaj nanošenja teških telesnih povreda”, 

“izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede”, “navođenje 

na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu 

života”, “ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima”, 

“vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje”. 

78 Nasilje u porodici postaje društveni problem, Velibora 

Staletović, 18. februar 2005. link: www.oneworld.net. 

79 www.incesttraumacentar.org.yu.


81 

žena neku vrstu torture trpi bar jednom nedeljeno, dok je čak 24,6 odsto 

njih svakodnevno izloženo nasilnom ponašanju. 

Veoma je mala razlika u procentima među žrtvama koje su slučaj nasilja 

prijavile policiji – njih 51 odsto i 49 odsto onih koje to nisu uradile jer 

se plaše osude okoline, sramota ih je, plaše se kako će to uticati na decu, 

ali ih je i strah od nasilnikovih pretnji osvetom. 

Prema istraživanju Autonomnog ženskog centra 80 , 78 odsto žena u Srbiji, 

žrtava nasilja, ne obraća se nikome za pomoć. Svaka četvrta žena u Srbiji 

doživela je fizičko nasilje od strane muškog člana porodice. U gotovo 

50 odsto slučajeva, nasilje izvrši njen partner, a u 16 odsto slučajeva akter 

je bivši partner. U Srbiji se nikada ne sazna za gotovo 78 odsto slučajeva 

nasilja nad ženama. 81 

Reakcija policije na nasilje u porodici 

Policija predstavlja prvi državni organ koji „narušava“ privatnost porodice 

prilikom reagovanja na porodično nasilje. Mnogo je istraživanja koja su se 

bavila efikasnošću policijske reakcije. 

Mišljenje da je nasilje u porodici privatna stvar, koje je bilo uvreženo 

do šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, ma da i sve do sada nije u 

potpunosti iščezlo, obeležavalo je i rad policijskih organa kada je reč o prijavljivanju 

porodičnog nasilja. Naime, kako se navodi u jednom domaćem 

istraživanju 82 , policijska intervencija uopšte nije podrazumevala hapšenje 

nasilnika, za razliku od ostalih slučajeva nasilja. Ovo je posledica pogrešnog 

shvatanja da nasilje u porodici zapravo ne predstavlja kriminalitet. 

„Većina policajaca verovala je da je porodične konflikte najbolje rešavati 

unutar porodice, tako da policijska intervencija u slučajevima porodičnog 

80 www.womengo.org.yu. 

81 ibid. (Nasilje u porodici postaje društveni problem, Velibora 

Staletović, 18. 02. 2005. link: www.oneworld.net). 

82 Rad: “Nasilje u porodici”, Reagovanje policije na nasilje u porodici – teorijski okvir i 

strana iskustva, Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić, Dr Nevena Petrušić, mart 2005.


nasilja nije bila „popularna“, niti se smatrala „pravim“ policijskim poslom 

jer nije donosila nagrade“. 83 

Istraživanja sprovedena sedamdesetih godina XX veka u Velikoj Britaniji 

i SAD ukazuju na nezainteresovanost policije da reaguje u većini slučajeva 

porodičnog nasilja. 84 Još jedan rezultat koji su donela ova istraživanja 

bio je da bi, čak i kada bi do pokretanja postupka došlo, izvršeno delo bilo 

tretirano sa manjim stepenom društvene opasnosti i manje teškim posledicama, 

uprkos dokazima. Jedno od ovih istraživanja naglašava da je 

policija konstatovala slučajeve porodičnog nasilja, ali i da je prikrivala ozbiljnije 

povrede žrtava. 85 

Aktivnosti ženskih pokreta i organizacija sedamdesetih godina XX 

veka predstavljaju prekretnicu u načinu na koji će najpre država, promenom 

policijske intervencije i zakonske procedure, a delimično i šira društvena 

zajednica, početi da posmatraju nasilje u porodici. Ovo je rezultat 

zalaganja pomenutih grupa za prava žrtava zločina, naročito silovanja i 

nasilja u porodici, te lobiranja za njihovu krivičnopravnu zaštitu i izjednačavanje 

pristupa izvršiocima nasilja unutar porodice i izvan nje. 

Pravosudni sistem nasilje u porodici tretira kao “privatnu stvar”.Prema 

istraživanju koje su sproveli Ženski istraživački centar iz Niša i Autonomni 

ženski centar iz Beograda, uprkos izmenama i dopunama Krivčnog 

zakona kojim se nasilje u porodici definiše kao krivično delo, kazne su i 

dalje preslabe. Nasilnici se uglavnom kažnjavaju novčano i uslovno, zatvorske 

kazne su retke, a kada se i odredi kazna zatvorom, ona je na zakonskom 

minimumu. 86 

U pravosuđu Srbije postoji trend blažeg kažnjavanja nasilja u porodici 

čak i kada je reč o nasilju koje duže traje. Istraživanje je pokazalo sledeće: 

83 Ibid, str. 3. 

84 Hoyle, C. (2000) Negotiating Domestic Violence, Police, Criminal Justice 

and Victims, Oxford University Press, ISBN 0-19-826773-8. str.3. 

85 Chatterton, M. (1981) Report of the Royal Commission on Criminal 

Procdedure), London, cit. Prema Hoyle, C. op. cit. strana 1. 

86 Rezultati istraživanja “Pravna praksa nasilja u porodici”, 

sprovedenog među pripadnicima policije, tužilaštva i sudova, 22. 

2. 2006. http://ssla.oneworld.net/article/view/128112/1/


83 

• u 92 odsto slučajeva izvršioci nasilja u porodici su muškarci; 

• 57,16 odsto slučajeva žrtve su kontinuirano psihički i fizički 

zlostavljane; 

• među punoletnim žrtvama, 68,75 odsto su žene, a 31,25 odsto 

muškarci; 

• 17 odsto slučajeva postoji nasilje dece nad roditeljima. 

Pravosudni sistem mali broj slučajeva tretira kao nasilje u porodici, 

ova dela češće kvalifikuju kao druge vrste krivičnih dela sa elementima nasilja, 

kao što su, na primer, lake i teške telesne povrede ili pokušaj ubistva. 

Rezultati su pokazali da većina ispitanih policajaca, tužilaca i sudija još 

uvek smatra da je nasilje “manje opasan oblik kriminaliteta” ili “privatna 

stvar”, kao i da bi njime trebalo da se bave centri socijalne zaštite. 87 

Mere borbe protiv porodičnog nasilja 

Sa porodičnim nasiljem društvena zajednica morala bi se istovremeno boriti 

na više načina. Najpre, potrebna je senzitizacija društva, tj. povećavanje 

osetljivosti društva u celini na slučajeve nasilja. Potrebno je sniziti 

prag tolerancije prema nasilju uopšte, a naročito kada je reč o porodičnom 

nasilju, s obzirom na njegov složen karakter koji je predstavljao, i delom 

još uvek predstavlja, prepreku za njegovo identifikovanje i pravovremeno 

reagovanje. 

Akcija izgradnje Sigurne ženske kuća koju medijska kuća B92 sprovodi 

od 2006. godine je samo mali korak u borbi protiv nasilja u porodici. 

Obezbeđivanjem bezbednog utočišta ona pruža mogućnost ženama da napuste 

nasilnika, te da zaštite sebe i svoje dete/decu. Ova akcija ima i šire 

društvene implikacije, budući da njena medijska zastupljenost jeste nasilje 

u porodici uvela u društveni diskurs. 

U isto vreme, pokretanje ovakvih akcija predstavlja samo privremenu 

meru u zbrinjavanju žrtava porodičnog nasilja. Projekti poput Sigurne 

kuće nisu sistemski odgovor na potrebu žrtava da svoj život pokrenu 

87 http://ssla.oneworld.net/article/view/128112/1/


ispočetka van domašaja nasilnika. Smeštati žrtve nasilja u tajna skovišta, 

dakle, ne predstavlja trajno i održivo rešenje, jer je ženama u toj situaciji 

potrebna pomoć i to: zaposlenja, urgentne novčane pomoći i pomoći u 

obezbeđivanju krova nad glavom. 

Naime, država bi morala biti glavni nosilac strategije protiv nasilja 

u porodici, na prvom mestu zakonskom regulativom. Drugo, nepotrebno 

je isticati u kojoj meri je pravovremena i adekvatna reakcija policije 

neophodna. Potom, ukoliko pravosuđe ne reaguje izricanjem adekvatnih 

kazni, ne mogu se očekivati rezultati. I, najzad, na najširem društvenom 

nivou, morala bi se sprovesti organizovana akcija socijalnog marketinga, 

odnosno sistematična društvena kampanja koja bi imala za cilj upoznavanje 

šire društvene zajednice sa problemom nasilja u porodici, njegovom 

rasprostranjenošću, merama koje bi trebalo preduzeti kako bi se ono zaustavilo, 

te postupcima koji se primenjuju u zaštiti žtrava. Ova akcija bi, 

takođe, trebalo da obuhvati senzitizaciju društva prema nasilničkom ponašanju 

i njegovom patološkom karakteru.


85 


Odgovornost za nasilje može se posmatrati iz više uglova. Na osnovnom 

nivou, direktno je odgovoran počinilac/počinioci, bilo da je reč o nasilju 

u porodici, ili, na primer, navijačko nasilje na ulici. Međutim, nasilje nije 

u potpunosti određeno svojom endogenom prirodom već, osim izvršioca 

nasilja, odgovornost snosi i društvo. Na prvom mestu, naime, odgovorna 

je država, koja raspolaže silom na legitiman način 88 , i njena uloga uključuje 

pravovremenu primenu sile ili sankcija, kada je potrebno ograničiti ono 

ponašanje koje ugrožava ljudska prava drugih članova društva. Treba dodati 

da reagovanje na posledice nasilja jednostavno nije dovoljno, potrebno 

je identifikovati faktore koji doprinose ispoljavanju nasilja, te pokušati 

da se na njih organizovano i odgovorno deluje. Pitanje prevencije nasilja 

je mnogo puta postavljano i predmet je mnoštva debata. Međutim, ono je 

neodvojivo od adekvatne reakcije na postojeće pojavne oblike nasilja. 

Nasilje u srpskom društvu (ma da, svakako, nije ograničeno samo na 

njega) ima mnoštvo lica i mnoštvo različitih počinilaca – od pojedinaca, 

preko različitih grupa ili organizacija, pa do institucija države. Postavlja se 

pitanje koji su to uzroci tako masovnog i raznovrsnog nasilja u srpskom 

društvu. 

Ako je reč o opštem socijalnom kontekstu kao faktoru, u analizi nasilja 

treba pomenuti procese tranzicije i ratno nasleđe kao uzročnike društvene 

dezorganizacije. Ekonomska deprivacija, nezaposlenost i hronična 

egzistencijalna ugroženost doveli su do pada socijalne i interpersonalne tolerancije, 

ali i na slabljenje društvene organizacije i pada autoriteta nenasilnih 

vrednosti kako u porodici, tako i u drugim društvenim institucijama. 

Smanjen obim legitimnih načina za rešavanje egzistencijalne krize doveo 

je do porasta kriminalnih aktivnosti, kao i na promenu vrednosnog odnosa 

prema njima. Glorifikovana ratnička kultura, urušavanje društvenih 

vrednosti, nepoštovanje društvenih normi i nekažnjeno nasilno ponašanje 

bilo je sekundarno u odnosu na porast političkog nasilja. Otud se može 

88 Veber, Maks, Privreda i društvo, tom I, str. 38.


reći da je anomija koja je nastupila u društvu posledica (ne)odgovornosti 

države u suočavanju sa rastućim dezintegrativnim procesima. 

U ovom izveštaju korišćen je ekološki pristup nasilju kao celovitom 

fenomenu, koji obuhvata kontinuum prostiranja nasilja od političkog i 

drugih oblika nasilja ispoljenih u javnoj sferi društva, pa do porodičnog 

nasilja, koje je, prema korišćenoj klasifikaciji svrstano u privatnu sferu, uz 

uvažavanje međuuticaja svih njegovih kategorija. 89 

Iako se ne sme zanemariti endogena etiologija kao element nasilnih 

akata, ovaj izveštaj se više orijentisao na društvenu stranu nasilja, kao i 

njegovo ispoljavanje u društvenom kontekstu. Razaranje socijalne kohezije, 

nestanak solidarnosti i promocije pozitivnih društvenih vrednosti otvorilo 

je put jednom takvom stanju u društvu u kome je nasilje prihvaćeno 

kao modus vivendi, a ne kao društvena patologija. 

89 Moser, C., Winton, A. (2002) Violence in the Central American Region: Towards an 

Integrated Framework for Violence Reduction. Overseas Development Institute, 

Working Paper 171. (www.odi.org.uk/pppg/publications/working-papers/).

87 

Haški procesi 

i proces suočavanja 

Haški tribunal je posle petnaest godina rada i brojnih presuda definisao 

uzroke i posledice ratova na prostoru bivše Jugoslavije, što jasno implicira 

primarnu odgovornost Beograda. Tome doprinosi i činjenica da je pred 

Tribunalom optužen ceo politički, vojni i policijski vrh iz Miloševićevog 

vremena. Proporcionalno dokazima koji se konstantno obelodanjuju kako 

u Tribunalu, tako i u regionu, pa i u Srbiji, na delu je, kada je reč o srpskoj 

eliti, zavera ćutanja koja je široko prihvaćena. Suočavanje sa istinom 

je njen najveći problem, jer poricanjem istine, kako kaže Mirjana Miočinović, 

brišu se tragovi, odbijanjem da se ona sazna čuva se lagodno osećanje 

„nevinosti“, pravo na pogrešne zaključke, na pogrešne odgovore na 

postavljena pitanja. 90 

Nespremnost elite da intelektualno i praktično bude javni nosilac kulture 

sećanja koja podrazumeva kritičnu refleksiju nedavne prošlosti sprečava 

stavranje moderne srpske nacije. Jer, bez kulture sećanja i pamćenja 

nema moderne nacije. Umesto toga, srpska elita i dalje traži olsonac na 

pravoslavlju, crkvi, domaćinu kao idealu, neprihvatanju drugog. To konstantno 

generiše netoleranciju, rasizam, antisemitizam i negiranje demokratije. 

Najbolja ilustracija za takvu društvenu atmosferu je i diskusija 

u pralamentu, ali i reakcije društva, u vezi sa usvajanjem Zakona protiv 

diskriminacije. 

Bez obzira na činjenicu da je Srbija, različitim pritiscima bila prinuđena 

na saradnju, antihaška kampanja se pojačava uz veštu racionalizaciju i 

relativizaciju svega što dolazi iz Haškog tribunala. U tom poslu kroz brojne 

medijske nastupe učestvuje dobar deo elite koja je učestvovala u projektu 

Velike Srbije ili ga podržavala, poput Dobrice Ćosića. On je i dalje u ključnim 

momentima „zadužen“ za definisanje konteksta za „razumevanje“ 

koji se posle dopunjuje na raznim nivoima. To ne govori samo o njegovom 

značaju, već više o tome da postoji čitava organizacija koja sada kontroliše 

90 Mirjana Miočinović , “Istorija kao privatno vlasništvo“, Politika, 14. mart 2009.


„štetu“ kada je reč ne samo o interpretaciji, već i očuvanju ratnog plena. 

U toj organizaciji svi su ključni ljudi kulture, univerziteta, novinari i sl. 

Polazeći od teze da sudovi za ratne zločine, kako tvrdi Džefi Najs, ne 

mogu biti jedini način da se uhvate u koštac s posledicama masovnih zločina, 

trebalo bi prihvatiti činjenicu da su oni deo šireg procesa koji obuhvata 

druge nepravne aktivnosti. Najs dalje razrađuje svoj stav i kaže “da 

bi ograničenja u dometima i rezultatima sudova za masovne zločine trebala 

biti dodatni razlog da države koje su bile uključene u zločine priznaju 

i preuzmu odgovornost za zločine“. Razbijanje kulture „poricanje zločlina“ 

treba se zameniti kulturom „suočavanja s prošlošću“. Tu države trebaju 

preuzeti inicijativu tako što bi aktivno sudelovale u identifikovanju i procesuiranju 

izvršitelja zločina. Neizbežna je istina, tvrdi Najs, „da zločini iz 

prošlosti neće biti zaboravljeni ako se prikrivaju, jer oni kad-tad izađu na 

površinu. U oružanim sukobima u kojima je sudelovalo nekoliko država 

ona koja prva prizna status žrtvama i potom se potrudi ispraviti zlo i nadoknaditi 

štetu bit će na kraju u prednosti bez obzira na to koliko se na kratkoročnom 

planu takva politika činila nepravičnom i konfrontirajućom“ 91 

Suočavanje je kao tema nametnuta regionu od početka rada Haškog 

tribunala. U Srbiji je među elitom razrađena strategija odmah nakon 5. oktobra 

2000 godine, kada je formirana tzv. Koštuničina Komisija za istinu i 

pomirenje. Polazna premisa te Kosmije bila je da se suočavanje proširi na 

širi istorijski kontekst, pa je tako uzet čitav XX vek koji, kako se navodi, pokazuje 

da su Srbi bile žrtve i da su balkanski ratovi u poslednjoj deceniji 

XX veka bili normalna posledica zbivanja kroz čitav XX vek. Ćosić kaže da 

je „Država Srba, Hrvata i Slovenaca zamišljena i stvorena iluzijama i zabludama 

srpske političke i kulturne elite o narodnom jedinstvu Južnih Slovena, 

bez obzira na verske i razvojne razlike“, dok Kraljevina SHS nije imala 

„integracijsku energiju da trajno reši nacionalno i državno pitanje srpskog 

i ijednog jugoslovenskog naroda“. 92 

U pokušaju da se što više relativizuje odgovornost za ratove u poslednjoj 

deceniji XX veka, srpska elita sve češće poteže za argumentacijom koja 

91 Globus, 25. decembar 2008. 

92 Dobrica Ćosić, „Nijedan Srbin uzalud da ne pogine“, 

Večernje novosti, 1.i 2. januar 2009.

Haški procesi i proces suočavanja 

89 

Srbe predstavlja kao narod koji je najviše žrtvovao za Jugoslaviju iz čega 

se sugeriše da najviše polagao pravo na Jugoslaviju. Svetozar Stojanović 

u tom kontekstu postavlja pitanje: “Zašto svet ‘previđa’ da Srbi nisu prevladali 

ni traume iz Prvog svetskog rata kad su dvadesetak goidna kasnije 

doživeli strahovit genocid i to od pripadnika nekih bratskih naroda i u zemlji 

koju su stvorili nezamislivim ljudskim i materijalnim gubicima. Kako 

se bez fokusiranja na to iskustvo i strepnje koje je porodilo mogu razumeti 

strašne međunacionalne borbe 1991-1995 u Hrvatskoj i BiH. Ništa se ni od 

albansko-srpskih sukoba na Kosmetu ne može shvatiti ako se prenebgrene 

činjenica da je odatle za vreme Drugog svetskog rata proterano na desetine 

hiljada Srba i da im je posle oslobođenja zabranjen povratak.” 93 

Umesto ozbiljnog promišljanja i analiziranja razloga raspada Jugoslavije, 

srpska elita se organizovala da dokaže, pre svega, odgovornost 

secesionističkih republika Slovenije i Hrvatske, zatim međunarodne zajednice 

(SAD, Vatikan, Nemačka i Austrija) za raspad Jugoslavije, kao i da dokaže 

da nije bilo projekta Velika Srbija. 

Jedna od glavnih teza koju plasiraju kroz medije jeste pogubnost stvaranja 

obe Jugoslavije za srpski narod. Govori se o istorijskom promašaju, 

gubljenju istorijskog vremena i gubitku šanse da se stvori Velika Srbija, što 

je Pašiću navodno nuđeno Londonskim paktom. 94 Tezu o stvaranju Velike 

Srbije i srpskom hegemonizmu pripisuje se „borbenoj propagandi hrvatskog 

nacionalizma“ koji se osetio „ugrožen od srpske prevlasti na zajedničkom 

ili susednom geografskom i političkom prostoru“. Zatim se kaže da 

je početkom šezdesetih borba protiv „velikosrpskog hegemonizma“ dobila 

oblik borbe za ustavni preobražaj titoističke Jugoslavije iz federacije u 

konfederaciju. 95 

93 Politika, 6. februar 2009. 

94 Ovu tezu je u procesu Miloševiću pred Haškim tribunalomn lansirala Smilja 

Avramov kao svedok odbrane. Naime, iznose se činjenice da je Srbiji tada 

nuđen deo Jadransko more do Splita, celu Bosnu i neke delove Slavonije. Radi 

se o ponudi koju su saveznici nudili Italiji kako bi je privukli na svoju stranu. 

Kako do toga nije došlo taj sporazum nijkada nije bio validan. Međutim, 

danas se u raspravama o raspadu Jugoslavije taj podatak često koristi. 

95 Ljubomir Tadić, Kriza i „Velikosrposki hegemonizam“, Službeni glasnik, 2008.


Strategija Beograda da stalno podriva rad Haškog tribunala, kroz nagodbe, 

poput one o zatamljivanju transkripata Vrhovnog saveta odbrane 

(VSO) iz devedesetih, čime je sprečena njihova upotreba pred Međunarodnim 

sudom pravde, nije pobedila, jer se ipak u završnici rada Haškog 

tribunala dobija zaokružena slika o odgovornosti Srbije. Prerana smrt Slobodana 

Miloševića, Milana Babića i niz drugih važnih aktera stvorila je 

sliku u srbijanskoj javnosti da je, posebno smrću Miloševića, Haški tribunal 

promašio cilj. Ovde se, na primer malo zna o Međupresudi Haškog tribunala 

od 16. juna 2004. godine. Na zahtev Prijatelja suda (Amici curiae) 

da se donese odslobađauća presuda od 3. marta 2004. godine (za genocid 

i saučesništvo) u slučaju Milošević, Sud je doneo Odluku po tom Predlogu, 

odnosno Međupresudu. Tom odlukom Raspravno sudsko veće je Miloševiću 

potrvdilo genocidnu nameru i postojanje genocidnog plana da se 

delomično unište Bošnjaci kao nacionalna grupa i zaključilo „da postoji 

dovoljno dokaza da je u Brčkom, Prijedoru, Sanskom Mostu, Srebrenici, 

Bijeljini, Ključu i Bosanskom Novom izvršen genocid“ (paragrafi 246, 288, 

289 i 323), i da je Milošević „bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu, 

koji je uključivao i rukovodstvo bosanskih Srba, čiji je cilj i namera 

bila da se delomično unište Bosanski muslimani kao grupa (paragrafi 289 

i 323). 96 

Pod pritiskom činjenica, čak i Dobrica Ćosić govori o srpskoj krivici i 

kaže: „Mi ne možemo ozdraviti kao nacija ako svesno ne progovorimo i o 

svojim zabludama i zločinima koje smo činili u Drugom svetskom ratu, 

građanskom ratu, titoizmu, Miloševićevom režimu, ratovima sa Hrvatima, 

Muslimanima i Albancima. Ako svi ćutimo, svi smo krivci. Zločin postaje 

normalan. Predajemo se ravnodušnosti i nihilizmu“. 97 Međutim, on istovremeno 

govori da je srpski narod poražen u „borenjima za nacionalno i 

državno ujedinjenje, nov društveni poredak i napredak, za nacionalna i 

demokratska prava u XX velku“, ali da ti „porazi nisu konačni“. Ističe, da su 

„Srbi osvojili i neke istorijske pobede: Republiku Srpsku“. 98 Njegovo isti- 

96 Miloševiću dokazan genocid u Bosni, Međupresuda Haškog 

tribunala od 16. juna 2004, Sarajevo 2007. 

97 Dobrica Ćosić, „Naši porazi nisu konačni“, NIN, 23. oktobar 2008. 

98 Isto.


91 

canje i srpske krivice odmah se gubi u nizu optužbi na račun „gospodara 

sveta i njihovih jugoslovenskih štićenika“ koji su proglasili Srbe krivcima 

za razbijanje Jugoslavije. 99 

Ovaj odnos prema krivici nije iskren jer ne prihvata odgovornost za 

zločin koji je neupitan. U tom stavu se okrivljuje Zapad za poraz Srba, što 

nije prihvatio zločinački koncept o ujedinjenju svih Srba. Jer, Ćosić smatra 

da je Zapad kriv što je Srbija označena krivom i dalje kaže: “Ali Srbi, 

prokaženi Srbi, uz pomoć razumnih i svesnih ljudi iz sveta, dužni su da se 

bore za istorijsku istinu o Bosanskom ratu i pred licem sveta i potomcima 

dokažu da su u Bosni boreći se za svoju slobodu opet branili i hrišćansku 

Evropu od džihadskog islama. A Evropa ih je za tu odbranu kaznila bombardovanjem 

NATO avijacijom”. 100 

Ni nakon što je Slobodan Milošević smenjen i poslat u Hag, srpska elita 

pa ni najveći deo DOS, nisu napustili nacionalni program, već je, u ime 

očuvanja ratnog plena nastavljen “rat” drugim sredstvima (diplomatskim 

putem i sa demokratskom legitimacijom). To se pre svega odnosi na očuvanje 

Republike Srpske, na čijoj se integraciji u ekonomski i kulturni prostor 

Srbije strateški radi od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Taj odnos 

prema RS se prelama i preko interpretacije rata u Bosni, jer se on tretira 

kao „oslobodilački rat“ Srba u Bosni i Hercegovini, koji su ostvarili veliku 

istorijsku pobedu. Ćosić kaže da je „ogromnim žrtvama stvorena Republika 

Srpska“, odnosno „prva srpska država preko Drine.... Njen najznačajniji 

tvorac je Radovan Karadžić “(....)On nije ratni zločinac: on je politički 

vođa naroda Republike Srpske“. 101 Zato je hapšenje Radovana Karadžića 

primljeno sa zebnjom, ali je istovremeno dodatno radikaloizovalo ponašanje 

Milorada Dodika kako bi se što pre realizovao plan odvajanja Republike 

Srpke. 

Na beogradskom Sajmu knjiga (oktobar 2008) pojavio se i dvotomni 

dnevnik Nikole Koljevića “Stvaranje Republike Srpske” (Izdavač: Službeni 

glasnik, 2008) za koji je predgovor napisao Dobrica Ćosić. Knjiga, ali i 

99 Isto. 

100 Dobrica Ćosić, “Demokaratske laži o Bosanskom ratu”, Politika, 14. februar 2009. 

101 Nikola Koljević, “Stvaranje Republkike Srpske”, iz predgovora 

Dobrice Ćosića, Službeni glasnik, 2008.


predgovor, su napisani u odbranu Republike Srpske, mada se iz nje jasno 

vidi uloga ne samo Karadžića, već i Dobrice Ćosića. Osim ove, izdate su i 

brojne druge knjige u cilju negiranje srpskog hegemonizma i projekta Velike 

Srbije. Neke od njih će svakako biti korisne i za Haški tribunal, ali i za 

raspravu o raspadu Jugoslavije unutar Srbije, i u regionu. Najveći deo učesnika 

na projektu objavio je svoje knjige radi odbrane vlastite uloge, ali i 

samog projekta. Između ostalih, objavljena je knjiga Ljube Tadića, filozofa: 

Kriza i “velikosrpski hegemonizam”, (Sluzbeni glasnik, Beograd 2008), 

Mihajlo Marković, Juriš na nebo (Prosveta, 2008), Vladislav Jovanović, Rat 

koji se mogao izbeći, (Nolit, Kiz Altera 2008), zatim više knjiga Dobrice Ćosića, 

Vreme zmija (Službeni glasnik, 2008), i Piščevi zapisi (Slušbeni glasnik, 

2008), Milovan Radovanović, Kosovo i Metohija, (Službeni glasnik, 

2008) i brojne druge. Sve te knjige imaju za cilj amnestiranje Srbije, ali, u 

suštini, većina njih pokazuje zapravo nerazumevanje procesa koji su doveli 

do raspada Jugoslavije. 

Uprkos sve jasnijem opredeljenju međunarodne zajednice za učvršćivanje 

priznatih granica novonastalih država na Balkanu, srpska elita i dalje 

očekuje razumevanje za zahteve da se Balkan rekomponuje po etničkoj 

osnovi, što znači da se traži podela i Kosova i Bosne, i to po cenu da se Srbija 

odrekne EU članstva. Ćosić, a i mnogi drugi, izjavljuju da “svaka politika 

koja nacionalni spas vidi samo u Evropskoj uniji smatra iluzijom i 

sirotinjskom utopijom. Sve dok je NATO uslov i sadržaj ‘evropatlanstkih 

integracija’, dok Evropska unija vodi prema Srbiji ultimativnu politiku koja 

je u suštini srbofobska, dok Srbiju tretira kao taoca i narod pati zbog dvojice 

haških optuženika... ja ne verujem u ‘srećnu budućnost’ koja nastupa 

samim učlanjenjem u Evropsku uniju.” 102 Naime, članstvo u EU znači zatvaranje 

državnog pitanja, a time i okončanje revizija granica. Zato insitiranje 

na reviziji nezavisnosti Kosova ide do apsurda. Pokretanje inicijative 

pred Međunarodnim sudom pravde za ispitivanje legalnosti proglašenja 

nezavisnosti Kosova ima male šanse, posebno nakon presude Šestorici za 

zločine na Kosovu tokom 1998, i 1999. godine. Ćosić se zalaže za “diplomatsku 

i političku borbu za reviziju odluke o nezavisnosti Kosova koja je 

102 Večernje novosti, 21. mart 2008.


93 

toliko nepravedna da uspostavlja trajna neprijateljstva između albanskog 

i srpskog naroda.” 103 

Hapšenje Radovana Karadžića 

Neočekivano hapšenje Radovana Karadžića bilo je veliko iznenađenje, 

kako za Haški tribunal, tako i za domaću javnost. To je novoj vladi donelo 

brojne poene u međunarodnoj zajednici, posebno EU, i verovanje da se 

Srbija najzad okrenula svojoj budućnosti. Međutim, brzo je postalo jasno 

da je bez obzira na očigledno pozitivan efekat, samo hapšenje Karadžića i 

prezentacija u srbijanskim medijima bila na liniji dosadašnjeg tumačenja, 

odnosno omalovažavanja Haškog tribunala. Naime, ponovo je izostalo ozbiljno 

bavljenje optužnicom i razlozima za njeno podizanje, a mnogo više, 

tajnim životom doktora Dabića, imena pod kojim se Karadžić krio nekoliko 

godina. Život Davida Dabića i iznenadni uvid u sve što je radio pokazuje da 

je država znala gde se krio i šta je radio. Odjednom su na površinu izašli 

brojni dokumentovani podaci o njegovom tajnom životu. 

Hapšenje Karadžića je u patriotskim krugovima poprimilo formu svojevrsne 

histerije, jer je upravo Karadžić slavljen kao simbol srpstva i herojstva. 

Slavljen je kao čovek koji prkosi Zapadu i koji će svakako u Hagu 

pokazati umešanost, pre svega, zapadnih sila, u raspad Jugoslavije. Govori 

se o nadmetanju Amerikanaca i Francuza u hapšenju Karadžića, ali 

i pregovora koji su sa njim vođeni otkako je nestao sa političke scene. U 

brojnim napisima Rusi imaju pozitivnu ulogu, jer, navodno, Rusi su onemogućili 

hapšenje 2004. godine. Poseban akcenat je stavljen na ulogu i 

obećanja Ričarda Holbruka u sklanjanju Karadžića sa političke scene uz 

obećanje da neće biti hapšen. Tome su svakako doprinele i knjige Florans 

Artman (Mir i kazna) i Karle del Ponte (Lov) u kojima su i one iznele teze 

o opstrukcijama nekih zapadnih zemalja, pre svega, SAD i VB, donekle i 

Francuske. 

„Patriotska Srbija” je hapšenje dočekala kao svojevrsnu izdaju i slabost 

Srbije, njeno gubljenje identiteta i digniteta. Nedeljnik Pečat, list u 

103 Isto.


vlasništvu otcepljenog krila socijalista, bio je najdirektniji u takvoj oceni. 

Ističe se da Radovan Karadžić nije kriv ni za jednu od tačaka optužnice, te 

da je za dešavanja u BiH “odgovoran u onoj meri u kojoj su odgovorni i svi 

državni funkcioneri i hrvatske i muslimanske strane koji nikada ni za šta 

nisu bili optuženi”. Hapšenje i suđenje Karadžiću, po njima, će rasplamsati 

tezu o muslimanima kao isključivim žrtvama, na čemu će “tražiti oslonac 

za uspostavljanje svog identiteta.” Vlada se posebno optužuje što je izašla 

u susret Haškom tribunalu, jer da je sačekala koji mesec, Karadžiću bi se 

sudilo u Srbiji, a ne u Hagu. Vraćanjem Radovana Karadžića na “istorijsku 

scenu”, Pečat ističe, “počinje njegov sukob sa najvećim silama zla ovoga 

sveta”. 104 U tom smislu reakcija Mome Kapora, pisca i bliskog prijatelja Karadžića, 

je više nego indikativna, jer kaže “da će to biti proces stoleća i da 

će prema njemu čuvena afera Drajfus, o kojoj je Emil Zola pisao, izgledati 

kao poseta sudiji za prekršaje zbog pogrešnog parkiranja”. 105 Kapor očigledno 

ima u vidu plan Karadžića da pred sudom prozove i zapadne aktere 

sa kojima je pregovarao. 

Reakcije na hapšenje u svetu 

Hapšenje Radovana Karadžića bila je svetska medijska vest. Sve vodeće 

svetske agencije su izvestile o ovom događaju i nisu propustile da naglase 

njegovu ulogu i odgovornost za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini. 

Agencije Reuters i Associated Press (AP) su javili da je “Karadžić 

lociran i uhapšen” u “akciji srpskih bezbednosnih snaga” pozivajući se na 

saopštenje iz Kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića. Sky News, CNN i 

druge televizijske stanice su tu vest javile prekidajući redovni program. 106 

Svet je hapšenje Karadžića primio sa velikim entuzijazmom s nadom 

da će Srbija brzo krenuti ka integraciji u EU. EU je među prvima reagovala 

ističući da „hapšenje Radovana Karadžića koje su izvele srpske vlasti, 

a zatim i njegovo prebacivanje u Hag, predstavljaju važnu etapu za 

104 Pečat, „Radovan Karadžić“, 25. jul 2008. 

105 Standard, 1. avgust 2008. 

106 http://www.rtv.rs/sr/vesti/hronika/haski_procesi/2008_07_22/vest_74004.jsp.


95 

proces pomirenja na zapadnom Balkanu i za približavanje Srbije Evropskoj 

uniji.” 107 Ričard Holbruk, bivši pomoćnik državnog sekretara SAD, 

među prvima je pozdravio hapšenje Radvana Karadžića, kojeg je nazvao 

“Osamom bin Ladenom Evrope” i ocenio kao “pravog i istinskog arhitektu 

masovnog ubistva”. 108 

Havijer Solana, predstavnik Evropske unije, je izjavio da je “ to dobar 

dan za pravdu na Balkanu”, te da je “nova srpska vlada dokazala čvrstu 

privrženost evropskim vrednostima”. Francusko predsedništvo Evropske je 

hapšenje ocenilo kao važnu etapu na putu približavanja Srbije Evropskoj 

uniji, dok je neimenovani ruski diplomata rekao da “Moskva smatra da je 

to unutrašnja stvar Srbije, čije vlasti treba samostalno da donesu odluku 

o mogućoj predaji Karadižća Haškom tribunalu”. Generalni sekretar UN 

Ban Ki Mun je istakao da je to “istorijski trenutak za žrtve”. Karli del Ponte 

švajcarska vlada nije dozvolila da komentariše hapšenje. Portparol Bele 

kuće Dejna Perilo je izjavila da je, “trenutak hapšenja, samo nekoliko dana 

posle komemoracije koja je priređena za 7000 bošnjačkih žrtva masakra u 

Srebrenici, posebno prigodan jer ne postoji bolji način da se odužite žrtvama 

rata od privođenja pravdi počinilaca”. Zvaničnici NATO su pozdravili 

hapšenje kao “dugo očekivanu dobru vest”. Ministar spoljnih poslova 

Švedske Karl Bilt je rekao da “tako brzo i odlučno (hapšenje) pokazuje posvećenost 

Evropi”.Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak saopštio da je 

“vest da je Radovan Karadžić uhapšen veoma pozitivna za Bosnu i Hercegovinu 

i za celi region”. 109 

Serž Bramerc, tužilac ICTY, je istakao značaj za “žrtve koje su više od 

deset godina čekale ovo hapšenje”, dok je za Oli Rena, evropskog komesara, 

hapšenje Karadžića “ključni događaj za težnje Srbije da uđe u Evropsku 

uniju”. 110 

Doris Pak, šef delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, 

je izjavila: “To je moglo još mnogo, mnogo ranije da se desi da su svi 

u BiH sarađivali, uključujući i međunarodnu zajednicu...”. Teri Dejvis, ge- 

107 http://www.ambafrance-srb.org/spip.php?article1432. 

108 http://www.rtv.rs/sr/vesti/hronika/haski_procesi/2008_07_22/vest_74004.jsp. 

109 Isto. 

110 http://www.rtv.rs/sr/vesti/hronika/haski_procesi/2008_07_22/vest_74004.jsp.


neralni sekretar Saveta Evrope, je rekao da hapšenje “značajno doprineti 

poboljšanju imidža koji Srbi imaju u Evropi”. Izrazio je zadovoljstvo što 

je do hapšenja došlo “samo nedelju dana posle godišnjice masakra u Srebrenici”. 

111 

Nevladine organizacije koje već godinama traže hapšenje Karadžića, 

među kojima i Human Rights Watchs, istakle su da “hapšenje Radovana 

Karadžića, bivšeg predsjednika Republike Srpske, predstavlja važan udarac 

praksi nekažnjavanja strahovitih zločina koji su počinjeni na Balkanu”, te 

da „ovo hapšenje nudi nadu žrtvama užasnih zločina koji su se tamo odvijali. 

Podržavamo ovo hapšenje koje se već davno trebalo desiti i nadamo 

se pravednom suđenju u Hagu.“ 112 

Reakcije u Srbiji i regionu 

Političke stranke u Srbiji su na hapšenje reagovale sa izvesnom dozom rezerve, 

od pozivanja na izdaju do gledanja na to (proevropske partije) kao 

korak bliže EU. Mnogi su bili zatečeni iznenadnim hapšenjem. Tako je Velimir 

Ilić (NS) izjavio je da je “iznenađen hapšenjem Radovana Karadžića”, 

i “da hapšenje Karadžića dokazuje da će sve što je srpsko biti izručeno i 

predato Haškom tribunalu”. SPS je saopštila da saradnja sa Haškim tribunalom 

mora biti dvosmerni proces i da se ne sme svoditi samo na izručivanje 

optuženika. Aleksandar Vučić, SRS, ocenio je da hapšenje Radovana 

Karadžića predstavlja “jezivu vest” za Srbiju, te da je “Tadić učinio sve da 

Srbija nestane i da ljudi koji su simbol patriotizma nestanu”. Vjerica Radeta, 

visoka funkcionerka SRS, uputila je pretnje predsedniku Srbije: “U 

Srbiji se izdaja nikada nije praštala. Ne pretimo, ali upozoravamo na prokletstvo 

koje je sve izdajnike u srpskoj istoriji pratilo. Podsećamo na krah 

dinastije Obrenović i rekla bih sadašnjim vlastodršcima da možda neće svi 

111 Isto. 

112 http://www.hrw.org/en/news/2008/07/20/bosna-hap-enje-karadi-udarac-protiv-prakse-neka-njavanja-zlo-ina.


97 

imati sreću Zorana Đinđića. Bog kažnjava do sedmog kolena i o tome bi 

trebalo da vode računa”. 113 

Kosta Čavoški, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, i predsednik 

Odbora za odbranu Rdaovana Karadžića, je hapšenje doživeo kao najsramniji 

čin od trenutka kada je Slobodan Milošević baš na Vidovdan kidnapovan 

i izručen Haškom tribunalu. On ističe; “Ako je neko hteo da ponovo 

ponizi srpski narod i da zatre osećanje nacionalnog dostojanstva onda je to 

jedino mogao da učini tako što će uhapsiti i ne daj Bože izručiti Hagu, najveću 

živu istorijsku ličnost među Srbima, a to je dr Radovan Karadžić”. 114 

Vojislav Koštunica, predesdnik DSS, je istakao da se hapšenje haškog 

optuženika Radovana Karadžića prikazuje kao veliki uspeh i napredak u 

momentu kada EU i SAD vrše snažan pritisak da Srbija prizna nezavisnost 

Kosova, odnosno kako bi se legalizovalo otimanje Kosova, tako što će Euleks 

preuzeti ovlašćenja Unmik. Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata 

Vojvodine, je tim povodom zatražio da se konačno razotkrije i 

“mreža Karadžićevih jataka”, te da je hapšenje “tek prvi od dokaza da Srbija 

dobija šansu da se pomakne sa mrtve tačke i da krene evropskim putem”. 

LDP je istakla da su “građani Srbije godinama bili taoci Miloševićeve 

politike i haških begunaca koji su svojim skrivanjem ugrožavali interese 

naroda Srbije. Hapšenje Karadžića je jedini put za otkrivanje pune istine”. 

Ljiljana Karadžić, Kardžićeva suprug, je izjavila “Sada bar znamo da 

je živ”. 115 

Demokratska stranka je ovo hapšenje kapitalizovala i svetu pokazala 

odlučnost da izvršava svoje međunarodne obaveze. Ocenila je da je hapšenje 

haškog optuženika Radovana Karadžića rezultat privrženosti nove 

vlade poštovanju međunarodnog prava, ali i činjenice da se mora utvrditi 

odgovornost pojedinaca za zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije. 

DS je u saopštenju istakla da je Srbija tim hapšenjem pokazala punu odgovornost 

i spremnost u pronalaženju optuženih za ratne zločine. Dodaje 

se da je time poslata jasna poruka da su neodržive kritike o nedostatku 

113 Beta, Tanjug, 22. jul 2008. 

114 Isto. 

115 Isto.


političke volje i spremnosti Srbije da rešava pitanje saradnje sa Haškim 

tribunalom. 116 

U Bosni i Hercegovini je hapšenje dočekano sa iznenađenjem, ali i sa 

velikim zadovoljstvom. Haris Silajdžić, predsednik Predsedništva BiH, je 

rekao da hapšenje Karadžića donosi neku vrstu zadovoljenja za one koji su 

stradali u ratu, ali da su u Bosni i dalje vidljivi rezultati etničkog čišćenja 

počinjenog u vreme Karadžića. Član Predsedništva BiH Željko Komšić je rekao 

“Ovo je veliki dan za BiH i veliki dan za pravdu”. 117 

Reakcije u Republici Srpskoj su bile posebno frustrirajuće. Predesednik 

Srpske radikalne stranke Republike Srpske Milanko Mihajlica je rekao 

da njegova stranka hapšenje Radovana Karadžića doživljava kao jednu od 

najvećih srpskih sramota, nesreća, historijskih izdaja u režiji “srpskog cara 

Borisa Tadića”. Istakao je da “činjenica da će Radovan Karadžić biti isporučen 

Haškom tribunalu koji je oslobodio Ramuša Haradinaja i Nasera 

Orića, u suštini govori da Karadžić neće biti isporučen sudu pravde već 

antisrpskom sudu koji će učiniti sve kako to i traži Haris Silajdžić i Sulejman 

Tihić – da se sudi đelima Radovana Karadžića, a to đelo je i RS”. On je 

istakao da “(mi) očekujemo da će Radovan Karadžić u procesu u Haškom 

tribunalu predstaviti istinu o proteklom ratu, o stradanju Srba i da će sve 

činjenice i argumente sa kojima raspolaže iznijeti u sudnici, kako bi se saznala 

istina o umiješanosti Zapada i islamskih zemalja u proteklom ratu, 

a da bi teret koji stavljaju na RS i na srpski narod u cjelini bio skinut”. 118 

Milan Bobić, predsednik SDS, je izjavio da smatra da “Haški tribunal ne dijeli 

pravdu, nego da je više puta dokazao da je politički sud i stoga ne mislimo 

ni da će Radovan Karadžić imati fer suđenje”. 119 

116 Isto. 

117 Isto. 

118 24 sata, 22. juli 2008. 

119 Isto.


99 

Karadžić u Haškoj sudnici 

Prvo pojavljivanje Karadžića pred Haškim sudom izazvalo je priličan šok s 

obzirom na njegov isposnički izgled. Međutim, samo obraćanje sudu nije 

bilo adekvatno pripremljeno čak ni sa stanovišta srpskih nacionalista. Oni 

koji se više razumeju u pravnu proceduru odmah su regovali, kao, na primer, 

Srđa Trifković. On je napisao da “nekadašnji lider bosanskih Srba ne 

zadovoljava uslove koje je ispunjavao Slobodan Milošević, a koji su se pokazali 

kao neophodni, premda ne i dovoljni, za uspešno vođenje sopstvene 

odbrane pred haškim sudom: bio je pravnik po akademskom obrazovanju, 

britki intelekt po prirodi (što mu priznaju i politički neprijatelji) i uporni 

radnik po navici”. On takođe apeluje da se, imajući u vidu složenost i neumoljive 

zahteve posla sopstvene odbrane, “ svi oni kojima je opstanak 

Republike Srpske na srcu otvoreno upitaju da li je i u kojoj meri dr Radovan 

Karadžić spreman, pa i sposoban da ponese tako teško breme”. Njegov 

je glavni argument da osoba koja se posle više od decenije skrivanja pod 

lažnim identitetom ne može vratiti u „u normalu” bez izvesnih posledica. 

Trifković ističe da dr Karadžiću ne treba zameriti ako je delimično još 

uvek uživljen u gurua „Dabića”. Međutim, kako on kaže “David Dabić možda 

može da izleči bolno rame jednog zatočenog starešine VRS bioenergetskim 

dodirom, ali zasigurno ne može da brani predsednika Karadžića” 120 . 

Zato Trifković, kao zabrinuti nacionalista, apeluje da se na Karadžića treba 

uticati da “imenuje jednog prvorazrednog savetnika, kao i ekipu pomoćnika 

koji su se već detaljno upoznali sa pristupom i materijalima Tužilaštva 

u dosadašnjim slučajevima (Sarajevo, Srebrenica, Prijedor, itd)”. Trifković je, 

međutim manje zabrinut za sudbinu Karadžića, njega jedino zanima sudbina 

RS i kaže da je “bitno rušiti optužbu za genocid i mit o zajedničkom zločinačkom 

poduhvatu; sve ostalo, uključujući i godine ili decenije robije koje 

će mu neminovno biti izrečene, možda mu može biti i sporedno” 121 . 

Strah da se u Haškom trbunalu Karadžiću dokaže odgovornost za genocid 

već se pojavila prilikom njegovog hapšenja, što, kako se navodi u Pečatu, 

120 Srđa Trifković, “Dabić ne može odbraniti Karadžića”, Glas javnosti, 18. septembar 2008. 

121 Isto.


implicira ukidanje Republike Srpske. Kaže se :”Srpska zemlja zalivena krvlju 

najboljih sinova ostaće pusta. Srpske majke ponovo će sa sobom poneti i kosti 

svojih sinova, samo je pitanje da li će ih ovaj put imati gde poneti. Jer, ova 

evroizdajnička Srbija, nikome nije ni majka ni maćeha. Srbima iz Republike 

Srpske ponajmanje. Ona dovršava san Alije Izetbegovića”. 122 

Veće Haškog tribunala, kojim je predsedavao Jan Bonomi, usvojilo je 

novi predlog optužnice protiv Radovana Karadžića gotovo u potpunosti 

(odbačena su samo tri navoda o ubistvu zbog nedostatka dokaza). Optužnica 

je proširena i tereti Karadžića za genocid nad nesrbima u Srebrenici i 

još 11 bosanskih gradova (Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor-Varoš, Prijedor, 

Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik), a u preostalih devet tačaka 

za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, teroriziranje 

civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih 

talaca. Optužnica je sažeta na etničko čišćenje u BiH od 1992. do 1995, 

teror protiv civila tokom opsade Sarajeva, uzimanje UN osoblja za taoce u 

maju i junu 1995, te genocid tokom 1992. i 1995. 

Proširena optužnica Karadžiću u kojoj se pojavljuju dokazi o ulozi Srbije 

u ratu u BiH, povećala je pritisak srpskog lobija za gašenje Tribunala. 

Nakon što je Evropski parlament usvojio rezoluciju prema kojoj treba 

produžiti mandat Tribunalu za još bar dve godine, Dane Čanković, predsjednik 

Srpskog narodnog pokreta u RS, je uputio otvoreno pismo ambasadorima 

Rusije u Beogradu i Sarajevu ističući potrebu za gašenjem 

Haškog tribunala i tražeći da “Rusija u Savetu bezbjednosti UN ne dopusti 

produžetak rada takvom sudu i da njegove presude dovede u pitanje s aspekta 

pravičnosti”. 

Nova Karadžićeva optužnica dovodi u pitanje i presudu Međunarodnog 

suda pravde, koja nije proglasila Srbiju odgovornom za genocid u Bosni 

jer nije imao dovoljno valjanih dokaza. Zvanični Beograd od momenta 

kada je ova presuda doneta nije napravio nikakv pomak u odnosu prema 

Bosni. Međutim, nakon proširene optužnice, Beograd se ponovo aktivirao 

i uključio u procese u Haškom tribunalu. Zato su za Beograd procesi protiv 

Karadžiča, Perišića i Stanišića postali prioritet u nadi da će sprečiti bilo kakvo 

povezivanje Beograda i Srbije sa genocidom u BiH. 

122 Pečat, “Sahranjena Republika Srpska“, 25. jul 2008.


101 

Negiranje odgovornosti za 

teške zločine i genocid 

Intelektualna elita koja je bila aktivni činilac i pokretač Miloševićevog 

projekta ozbiljno je uznemirena raspletom pred Haškim tribunalom. Kao 

ideolozi svesni su svojih dela i zato ne odustaju od svojih početnih argumenta. 

Nalaze opravdanje u ime višeg cilja, ne kaju se, a sudeći po njihovim 

izjavama, ponovo bi uradili isto kad bi imali priliku za to. Veliki broj 

autora u poricanju istine o nedavnoj prošlosti kreće se između zahteva da 

“istina treba tek da se utvrdi”, preko “nemamo još sve činjenice, istorija tek 

to treba da utvrdi”, “raščišćvanje prošlosti je nepraktično, treba gledati u 

budućnost” do “insistiranja na trivijalnim detaljima kako bi se izbegla suštinska 

diskusija”. 

Najveće sporenje je vezano za genocid u Srebrenici, ali od nedavno i 

presudu Šestorici. 

Dva različita suda su potvrdila da je masakar u Srebrenici genocid: 

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodni sud 

pravde (MSP). Treći međunarodni sud, Evropski sud za ljudska prava, je takođe 

saglasan da se desio genocid u severnoj Bosni 1992. To značii da su 

tri međunarodna suda uvažila da se desio genocid u Bosni u periodu od 

1992 do 1995. 

Međutim, samo je genarl Radoslav Krstić do sada osuđen za saučesništvo 

u genocidu. Još nijedan zvaničnik iz Srbije i Crne Gore nije optužen 

za bilo kakav ratni zločin u Bosni i Hercegovini, pred Tribunalom. Srpske 

snage su odgovorne za 80 odsto zločina u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije. 

161 lice je optuženo za ratne zločine, od toga su samo njih 108 

ili 68 odsto srpski zvaničnici. 51 ili 32odsto su Hrvati, Bosanci,kosovski Albanci 

ili Makedonci. 

Osporavanje genocida u Srebrenici počelo je odmah, nakon presude 

Međunarodnog suda pravde. Najčešće se kao primer uzima snimak na kojem 

se vidi kako pripadnici Škorpiona ubijaju šest muslimanskih mladića. 

Pri tome taj snimak nije ni ušao u dokazni materijal Miloševićevog suđenja. 

S obziorm da je taj snimak obišao i šokirao svet, negatori genocida


upravo preko tog snimka žele istaći da se radi o manipulaciji. Kažu da taj 

snimak ne dokazuje da se u Srebrenici desio ‘genocid’, niti da je sedam, 

osam ili deset hiljada Muslimana ubijeno. Dokazuje da su šestoro Muslimana 

ubili pripadnici srpske paravojne formacije. Ali, kako Srđa Trifković 

tvrdi, nije jasno da li se ta formacija nalazila pod komandom ministrastva 

unutrasnjih poslova Srbije. Način na koji je snimak iskorišten i zloupotrebljen 

od strane ‘međunarodne zajednice’ pokazuje da je cilj kampanje bio 

da se srpskom narodu nametne kolektivna krivica, i da se Srbi osećaju krivim 

za sve što se desilo na prostoru bivše Jugoslavije u zadnjih deceniju 

i po. Trifković dalje tvrdi da je snimak iz Srebrenice imao vrlo specifican 

politički zadatak: da prikači kolektivnu odgovornost srpksom narodu u celini; 

da se iskoristi desetogodišnjica Srebrenice za ‘denacifikaciju’ to jest 

de-srbizaciju Srbije i da se uradi revizija Dejtonskog sporazuma, sa ciljem 

da se ukine Republika Srpska i stvori jedna manje ili više centralizovana, 

unitarna Bosna. Cilj je u suštini, kako kaže Trifković, da se retroaktivno 

opravda politika zapadnih sila. Naime, oni bi voleli da mogu da kažu, ‘pa 

eto Srbi sada sami priznaju da su oni bili krivci. Ono što smo mi radili – 

sankcije, bombardovanje Republike Srpske i Srbije, okupacija Kosova – to 

su bile neminovne posledice onoga što su činili Srbi. 123 

Trifkovića su sledili brojni drugi “naučnici” koji su nastavili sa negiranjem 

genodica. Između ostalih, Darko Trifunović, predavač na Fakultetu 

za bezbednost, je promovisao priče o “islamskom terorizmu u 

Bosni-Hercegovini” 124 , što mu služi kao glavni argument za negiranje 

presude Međunarodnog suda pravde, kao i presuda generalu Stanislavu 

Krstićui Dragomiru Miloševiću pred MKSJ. On tvrdi da u je Srebrenicu pogubljenoi 

manje od 100 muškaraca. 

123 Dr Srđa Trifković, interview on CKSU, June 28, 2005. 

124 U Bosnu je 1993, ušlo oružje iz Irana kao posledica Rezolucije UN SB 713 kojom je 

zabranjen uvoz oružja celoj bivšoj Jugoslaviji, na šta je Zapad gledao blagonaklono. 

Rezolucija 713 je u suštini bila pogubna za sve jugoslovenske narode sem za Srbe, 

jer je onemogućila njihovo, posebno Bošnjaka, pravo na odbranu. S obzirom da je 

JNA stala na stranu Srbije, svi ostali su bili primorani da ilegalno kupuju oružje. 1993 

je sa iranskim oružjem došla i grupa mudžahedina o čijem se delovanju u ratu u 

Bosni dosta pisalo nakon terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine.


103 

Još jedna tvrdnja koju iznosi Emil Vlajki, koja je postala odomaćena 

kod srpskih poricatelja, svodi se na sledeće: “Mada su dokazi za navodni 

masakr bili i ostali traljavi, propagandniratno-politički kompleks SAD je 

učinio svoje. Srebrenica je postala jedan od najvećih mitova dvadesetog 

stoljeća. Srbi su bili optuženi za najstravičniji masakr počinjen u Evropi 

nakon Hitlerovih vremena. Sve zločinačke akcije, laži i agresije izvedene 

protiv srpskog naroda od strane “međunarodne zajednic” su time počele 

dobivati legitimitet. Srebrenica, neprekidno-periodično nametana od strane 

medija, je postala halouinski “fakat”. Ušla je u anale međunarodnih institucija, 

u video igre, u školske udžbenike, u pisane antologije o svjetskim 

genocidima, počele su se osnivati asocijacije za zaštitu i političko-pravnu 

rehabilitaciju “srebreničkih žrtava”, financirani su, u tom pogledu, programi 

i spomenici od strane međunarodnih institucija, a Haški tribunal već 

deceniju zasniva svoje navodno “moralno” postojanje na srebreničkoj tragediji. 

Mit Srebrenice je proradio u toj mjeri, da su ljudi na Zapadu dobili 

Pavlovljeve uslovne reflekse: čim im se kaže riječ ‘Srbi’, oni odmah pomisle 

na Srebrenicu, i obratno.” 125 

Milivoje Ivanišević, publicista i istraživač ratnih zločina u bivšoj BiH, 

u svojoj knjizi “Traganje za istinom”, koju je promovisao na Pravnom fakultetu 

u Nišu 2008. godine, iznosi tezu da nije bilo genocida u Srebrenici. 

On ističe da “od kako su se Srbi 11. jula 1995. godine, oružjem kao što 

su i isterani, vratili u Srebrenicu počele su da kruže priče o velikom broju 

ubijenih muslimana, iznad svega nedužnih muslimanskih civila, staraca, 

žena i dece. Vremenom su te brojke neprestano umnožavane i konačno 

dostigle tolike razmere da danas – ne samo Haški tribunal, muslimanske 

verske i civilne vlasti, što se moglo očekivati i što je možda i logično – već 

i zvaničnici drugih država, često govore o genocidu.” 126 

On optužuje veoma brojne, pogotovo sarajevske i beogradske nevladine 

organizacije koje ovu tezu stalno drže u žiži interesovanja. To je dovelo 

do toga, kako tvrdi, da “nametnuti kult Srebrenice kao da još uvek bdi nad 

našom savešću i postaje metafora gotovo nezamislivog i, povrh toga, čak 

125 Emil Vlajki, “Srebrenica kao metafora”, Pogledi, 3. jul 2005 

126 Glas javnosti, 21 mart 2009.


genocidnog zločina Srba nad nedužnim meštanima tog u bosanskim gudurama 

i bespuću zagubljenog gradića.” 127 

Presuda Šestorici 

Presuda državnom vojnom i policijskom vrhu Srbije za zločine na Kosovu 

ima dalekosežni značaj za region, ali prvenstveno za društvo u Srbiji. To 

naročito važi za intelektualnu elitu i političku klasu na kojima je obaveza 

za preispitivanje odgovornosti za kampanju državnog terorra na Kosovu. 

Ovo je najznačajnija presuda od osnivanja Haškog suda, jer prvi put dokazuje 

navode koji su se nalazili, pre svega, u optužnici protiv Slobodana 

Miloševića. Njegova smrt je onemogućila privođenje tog procesa pravnom 

i pravednom kraju. 

Od šestoro optuženih samo je Milan Milutinović oslobođen jer je, 

kako je sud obrazložio, “u praksi (Slobodan) Milošević, ponekad nazivan 

Vrhovnim komandantom, koji je posedovao stvarna komandna ovlašćenja 

nad VJ tokom kampanje NATO”. 

Najznačajnija presuda u ovom slučaju odnosi se na Nikolu Šainovića 

jer implicira i odgovornost Slobodana Miloševića. Naime, kako stoji u presudi 

on je bio “jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika (Slobodana) 

Miloševića,” kao i “jedan od ključnih učesnika tog zajedničkog (udruženog 

zločinačkog) poduhvata”. Prvi put od početka procesa pred Haškim tribunalom 

dokazana je odgovornost za udruženi zločinački poduhvat koji je 

trebao da omogući stvaranje velike Srbije. 

Po prvi put dokazano je i učešće vojnog vrha u udruženom zločinačkom 

poduhvatu presudama generalima Vladimiru Lazareviću i tadašnjem 

načelniku Generalštaba VJ Dragoljubu Ojdaniću, kao i generalu Nebojšu 

Pavkoviću. Oni su proglašeni krivim za komandnu odgovornost i zločinačke 

posledice koje su iz tog proizašle. Reč je o državnom teroru koji je imao 

za cilj prisilno premeštanje albanskog stanovništva sa Kosova kako bi se 

održala kontrolu nad teritorijom. 

127 Isto.


105 

Presuda za Sretena Lukića, koji je bio “de facto komandant snaga MUP 

na Kosovu od sredine 1998. do sredine 1999. godine, te da je bio spona 

između dejstava MUP na terenu na Kosovu i opštih politika i planova uspostavljanih 

u Beogradu” svedoči o sadejstvu policije i vojske i političkog 

vrha. 

Vrednost ove sudske odluke je i u tome što najzad dokumentuje politiku 

državnog terora na Kosovu i objašnjava NATO interveniciju 1999. 

godine. Ona će, verovatno uticati i na mišljenje Međunarodnog suda pravde 

pred kojim je Srbija inicirala postupak za ocenu legalnosti nezavisnosti 

Kosova. Prof. Kosta Čavoški smatra da nema nikakve sumnje da će ova 

presuda imati šire posledice i zato se pita, “kako je bilo ko ozbiljan i odgovoran 

na vlasti mogao savetovati da se sarađuje sa Haškim tribunalom, a 

optuženici milom ili silom isporučuju tom Minotauru”. Njega najviše brine 

kakve će posledice tih presuda biti po sudbinu Republike Srpske i teriritorijalni 

integritet Srbije. On smatra da zbog takvih implikacija “samo izuzetno 

pokvareni američki i briselski podrepaši mogu i dalje savetovati da 

se bezuslovno sarađuje s Haškim tribunalom – tom pomoćnom službom 

Atlantskog pakta”. 128 

Suđenje Šešelju 

Vojislav Šešelj je jedan od ključnih javnih zagovornika projekta Velika Srbija. 

On je o tome od početka govorio veoma direktno i nije se odrekao tog 

projekta ni pred Haškim tribunalom. Poznato je da je pred Sudom u više 

navrata, posebno u slučaju Slobodana Miloševića, vođena rasprava da li 

je uopšte postojao projekat Velike Srbije i u kojim granicama. Varirale su 

različite opcije, od skraćene Jugoslavije, preko Velike Srbije do ujedinjenih 

srpskih zemalja i sl. Očigledno da je veličina te pretpostavljene države 

varirala u zavisnosti od datih okolnosti. Tako se zvanično veoma rano 

odustalo od Republike Srpske Krajine (južnog i zapadnog dela), ali to nije 

važilo i za Srpsku radikalnu stranku. To je postalo jasno tokom operacija 

Bljesak i Oluja u Hrvatskoj, kada vojska SRJ nije intervenisala. Granica 

128 Kosta Čavoški, „U službi NATO“, Pečat, 6. mart 2009.


koju je pominjao i pominje Vojislav Šešelj je na potezu Karlobag – Karlovac 

– Ogulin – Virovitica. 

Šešelj je optužen za “zajednicki zločinački poduhvat” (“joint criminal 

enterprise”) sa ciljem stvaranja “Velike Srbije”, što znači da će se svi dokazi 

koji ga dovode u vezu sa ostalim učesnicima (institucije, ali i pojedini 

predstavnici tih institucija: JNA, TO, MUP Srbije, RSK, RS i/li VRS, itd.) zajedničkog 

zločinačkog poduhvata smatrati relevantnim prilikom određivanja 

presude. 

Ovaj deo optužnice utemeljen je na dokazima iz brojnih izjava 

i knjiga Vojislava Šešelja koje su dobro poznate i široj srbijanskoj 

javnosti. Ni pred Sudom nije odustao od tog koncepta, kao što nije ni 

Radikalna stranka (pa ni nova stranka Tomislava Nikolića). Činjenica 

je da je i u sudnici više puta izjavio da nikada neće odustati od 

projekta “velike Srbije”, što i jeste najvažniji cilj zajedničkog zločinačkog 

poduhvata. 

Vojislav Šešelj je u sudnici, ali i u svojim izjavama, uvek insistirao na 

tome da su njegovi dobrovoljci bili pod komandom JNA ili TO ili MUP i sl. 

To je upravo suština “zajedničkog zločinačkog poduhvata”. Svi dokazi koji 

se odnose na te jedinice, kao, na primer, u Vukovaru (Ovčara), ili u Zvorniku 

(zauzimanje Zvornika 8. aprila 1992), ili Sarajevu, delimično će biti 

pripisani i Šešelju. 

Zločinački poduhvat realizovan je tokom 1991. i 1992. godine, a među 

ostalim učesnicima su bivši članovi Predsjedništva SFRJ Borislav Jović i 

Branko Kostić, komandant ozloglašene falange “Crvene beretke” Franko 

Simatović Frenki, generali nekadašnje Jugoslovenske narodne armije Blagoje 

Adžić, Veljko Kadijević i Aleksandar Vasiljević, Željko Ražnatović Arkan, 

bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić, tadašnji 

crnogorski predsjednik Momir Bulatović. 

Suprotno tvrdnjama domaćih “eksperata” da je Vojislav Šešelj 

bio samo neko ko je neodgovorno davao izjave i da mu se u Hagu 

u suštini sudi za “verbalni delikt” je samo deo kampnaje koju vodi Beograd. 

Optužnica ga tereti za zločine protiv čovečnosti uključujući “govor 

mržnje” (hate speech), kao i tzv. zapaljive govore (inflammatory 

speeches), koje je Tužilastvo prezentiralo preko ekpsertskog svedoka


107 

Oberšala, zatim preko niza svedoka, uključujući i tzv. insajdere. Tokom 

suđenja Tužilaštvo je predstavilo video-materijal sa Šešeljevim govorima, 

koje je trajalo pet dana. Svaki od tih govora u sebi sadrži određene elemente, 

čija će se težina naknadno utvrđivati zavisno od toga kada je govor 

održan, gde i pod kakvim političkim ili vojnim uslovima. 

Šešelj pred sudom odgovara i za proterivanje Hrvata iz Hrtkovaca (Vojvodina). 

Tužilaštvo u optužnici kaže da je “Šešelj bio jedan od najozloglašenijih 

propagandista i da je redovno davao ekstremne podstrekačke 

izjave protiv nesrba”. Apostrofira se i “usklađena akcija paravojnih formacija 

i policijskih snaga” na protjerivanju hrvatskog stanovništva iz vojvođanskog 

sela Hrtkovci. 

Suđenje Šešelju je posebno značajno jer veliki deo je psovećen i projektu 

Velika Srbija. Ovo suđenje od početka prati medijska kampanja da se 

radi o “verbalnom deliktu”, čime se vešto sakriva suština onog za šta Šešelja 

terete. Cepanje Srpske radikalne stranke je indicija da Šešelj više nije 

prihvatljiv za sadašnji politički trenutak Srbije. Zato ne čudi široka podrška 

Tomislavu Nikoliću za stvaranje nove stranke. 

Reakcije države 

Državne institucije i njeni istaknuti funkcioneri svesno marginalizuju značaj 

haških presuda ili ih relativizuju i obavezno kvalifikuju kao antisrpske. 

Predsednik Boris Tadić tako ističe: “Mi smo narod koji zaslužuje poštovanje 

i ne damo nikome da gazi naše dostojanstvo: kao što ne damo onima 

koji hoće da nam uzmu Kosovo, tako ne damo ni onima koji, plašeći se života, 

žele da nam uskrate budućnost i unize naše dostojanstvo”. Ovakva 

retorika koja se plasira sa vrha vlasti, posebno manipulativno korišćena 

u preizbornoj trci, je veoma česta. Savremeni diskurs o srpskom narodu 

je neodvojiv od istorijskog sećanja. Na delu je stalna rehabilitacija ikona 

nacionalističke prošlosti, u kojima se “oživljava kult ‘korena’, menja 

se kultura sećanja, prevladavanje prošlosti iznova se pravno reguliše”. O 

tome svedoči Zakon o rehabilitaciji iz 2006, koji konstruiše novi “istorijski 

identitet” jednog društva, njegovo poželjno stanje. Ovaj zakon, nakon što


su Skupštini “izjednačeni” borci ravnogorskog i partizanskoh pokreta, na 

scenu plasira ličnost generala Milana Nedića i njegovu kolaboracionističku 

vladu iz 1941. Tim zakonom je trebalo rehabilitovati sve “ideološke” 

protivnike komunizma, s tim što se zaboravilo da je “’ideoloski’ antikomunizam 

u tadašnjem shvatanju pojma podrazumevao veličanje nacizma, 

antidemokratiju, i na prvom mestu, antisemitizam, ‘slučajno’, baš u vereme 

kada su milioni Jevreja ubijani u ‘Velikom Nemačkom Rajhu’”. 129 

Odnos Srbije prema svojoj antifašističkoj prošlosti tesno je povezan 

sa antikominizmom koji je na različite načine zastupa i desnica i liberali. 

Taj neodlučni odnos prema antifašizmu može biti i indikator savremene 

intelektualne i političke elite prema omladinskim ultradesničarskim 

organizacijama. 130 

U tom smislu zanimljiva je pozadina antifašističkog skupa u Beogradu, 

koji je održan na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, 11. 

oktobra 2008. godine. To je bio antifašistički protest u organizaciji Antifašističke 

kampanje, kao odgovor na zakazani marš srpskih neonacista. 

Antifašistički skup je zakazan na istom mestu na kom su i neonacisti zakazali 

svoj marš, samo sat vremena ranije. Priprema protesta se odvijala 

u sferi kontraverzi, jer je ministar policije Ivica Dačić, izjavio da su oba 

protesta zabranjena, zbog visokog rizika, a potom je precizirao ipak da je 

samo marš neonacista zabranjen. Deo javnosti antifašistički opredeljen je 

ovo neodlučno obračanje ministra dočekao kao skandalozno. Takođe, pripremu 

antiprotesta pratila je propaganda o „ekstremizmu” oba pokreta, i 

neonacita i Antifašističke kampmanje. Na dan protesta u gradu se dešavala 

i šetnja desničarskih organizacija okupljenih oko grupa 1389 i Obraz, koja 

se ponavlja svaki dan, od hapšenja Radovana Karadžića. Takođe, u zvani- 

129 Olivera Milosavljević, Potisnuta istina, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji 

130 U savremenoj naučnoj misli moguće je izdvojiti “dve dominantne postulativne premise 

u viđenju socijalizma kod srpske istoriografi je. (1)Savremena društvenonaučna javnost u 

Jugoslaviji već se navikla da u svojoj retorici govori o povratku normalnosti nacionalne 

perspektive iz koje se tumači i prošlost. Nacionalna tradicija je normalizovavana 

kao središnji istraživački prioritet. (2) Snažnoj normalizaciji nacionalnog bio 

je potreban kritički protivstav, tj. isticanje glavnog razloga “zapostavljanja” 

nacionalnog. Bila je nužna obrada socijalizma kao krivca i kao totalitarnog uljeza 

u nacionalnu tradiciju” (Todor Kuljić, Prevladavanje prošlosti, str. 472).


109 

čnom proglasu, aktivisti Obraza su najavili da će taj dan “patrolirati” ulicama 

Beograda sa namerom da ih očiste od bezbožnika. Pošto su se u gradu 

isti dan održavale i dve utakmice, ministar Dačić je poslao 2500 policajaca 

na ulice, pa je sve izgledalo kao vanredno stanje. 

Deklaracija o političkom pomirenju 

Relativizacija prošlosti počela je najpre sa izjednačavanjem četnika i partizana, 

zatim fašima i antifašizma, da bi se to završilo sa potpunom normalizacijom 

fažizma. Rehabilitobvani su Milan Nedić, Nikolaj Velimirović, a 

omiljeni političar Vojilsava Koštunice je Dimitrije Ljotić zbog njegovih etičkih 

i moralnih vrednosti. U opštoj relativizaciji odgovornosti za nedavnu 

prošlost, Deklaracija o političkom pomirenju između Demokratske stranke 

i Socijalističke partije Srbije, potpisan 18. oktobra 2008, neutrališe odgovornost 

režima Slobodana Miloševića. Nesposobnost distanciranja od 

Miloševića pokazuje ambivalenciju koju politička elita Srbije nesumnjivo 

ima. To u suštini, pokazuje da je postojao opšti konsensus za nacionalnu 

politiku koja je vođena. Pri tome, Deklaracija nije bila neophodna, jer na 

njoj niko nije insistirao, što dodatno ogoljava stanje duha u eliti. 

Dve stranke su izrazile stav da imaju “zajedničku odgovornost za 

ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski 

i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje”. Međutim, insistiranje 

predsednika Tadića na “nacionalnom pomirenju” blokira proces prevladavanja 

prošlosti. Deklaracija se odnosi i na budućnost zemlje, ali i na 

prošlost, jer su sukobi “bili takvi da su pretili da razgrade zemlju”. Iako ti 

sukobi jesu razgradili zemlju, to sada nije mnogo važno, jer, prema rečima 

Tadića, reč je o događaju od “istorijskog značaja”: “Ovo je jedan svečan 

čin koji oblikuje vrednosti, ideje i našu političku nameru u budućnosti. Mi 

ovim pokazujemo da želimo da otvorimo put za druge kako bi političko 

pomirenje obezbedilo i nacionalno pomirenje”. 131 

131 Prenosi DS: http://209.85.129.132/search?q=cache:nNYJgRMvyD0J:www.ds.org.yu/sr/ 

index.php%3Foption%3Dcom_content%26task%3Dview%26id%3D6292%26Itemi


Deklaracija sadrži osnovne smernice politike DS i SPS. Jedna od njih 

se odnosi na Suverenitet i integritet zemlje – Pitanje Kosova i Metohije: “Prvenstveni 

nacionalni i državni zadatak je očuvanje države, očuvanje suvereniteta 

i teritorijalnog integriteta Srbije i razvijanje kapaciteta za njegovu 

odbranu. Kosovo i Metohija ostaće sastavni deo Srbije a borba protiv njegovog 

otcepljenja primarni nacionalni zadatak”. 132 

Međutim, deo koji se tiče evropskih integracija nije formulisan kao 

primarni cilj (ili uopšte kao cilj!). Dvosmislena je sadržina Deklaracije u 

delu gde stoji da je članstvo Srbije u EU njeno “strateško opredeljenje”, a 

ujedno se tvrdi da “mi oduvek pripadamo Evropi i delimo evropske vrednosti”. 

Da nije reč o geografskoj odrednici pripadanja Evropi evidentno je 

na osnovu sledeće rečenice: “Naš evropski identitet potvrđje naša istorija o 

čemu, između ostalog, svedoče nacionalna dostignuća koja su uvrštena u 

listu svetske kulturne baštine”. 133 

Reakcije na percepciju drugih 

Posebnu osetljivost srpska elita pokazuje prema svim analitičkim tekstovima 

i knjigama koje dolaze iz sveta, posebno onim koji su prepoznali 

matricu srpske političke elite i osnovne tendencije u srbijanskom društvu. 

U poslednje vreme duhove je najviše uzburkala knjiga jednog od vodećih 

nemačkih istoirčara Holma Zundhausena “Istorija Srbije od 19. do 

21. veka”, 134 koja je izazvala veoma emotivnu reakciju gotovo kompletne 

d%3D68%26lang%3Dlat+deklaracija+pomirenja+ds+sps&cd=40&hl=en&ct=clnk. 

132 Deklaracija o političkom pomirenju i zajedničkoj odgovornosti za ostvarivanje 

vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i 

socijalno pravedne zemlje (preuzeto sa sajta). http://www.ds.org.yu/sr/dokumenti/ 

Deklaracija_o_politickom_pomirenju_i_zajednickoj_odgovornosti_DS_SPS_2008.pdf ). 

133 Isto. 

134 Izdavač je CLIO koji je knjigu spremio za beogradski Sajam knjiga oktobra 2008, ali 

knjiga se nije pojavila na štandovina niti u knjižarama sve do kraja februara 2009. 

Pre pojave knjige upriličena je javna rasprava o knjizi koja je imala za cilj njenu 

diskvalifi kaciju pre nego što se pojavila pred čitaocima. Gete institut je organizovao 

i panel diskusiju o knjizi u kojoj su učestvovali svi promenentni istoričari Srbije.


111 

desno orijenisane inteligencije. Knjiga je isprovocirala veoma široku javnu 

raspravu, očigledno orkrestiranu. Ne bez razloga, jer je autor poznati 

nemački istoričar koji se posebno bavi regionom jugoistočne Evrope 135 i u 

ovom svom delu daje objektivnu sintezu dva veka istorije srpskog naroda. 

Knjiga pruža celovit uvid “o događajima i ličnostima koje su bili njihovi 

akteri, a sa druge strane – rekonstruiše percepcije i tumačenja koja omogućuju 

društvenu orijentaciju i delovanje ljudi”. 136 

Koje su to “bolne” tačke navele srpske istoričare da je kitikuju? Prvo, 

postavljalo se pitanje da li jedan stranac uopšte može da napiše “ispravnu” 

istoriju Srbije? Miloslav Samardžić, autor koga Zudhausen pominje 

u svojoj knjizi, odgovorio je vrlo jednostavno: “Stranci su (dosad) napisali 

čak 2500 istorija Srba!? Ako su ih pisali kao Zundhausen – a izgleda da 

jesu – onda smo u većoj nevolji nego što mislimo. Crno, da ne može biti 

crnje...” 137 Inače, Samardžić je u Zundahausenovom delu kritikovan kao 

autor knjige “General Draža Mihajlović i opšta istorija četničkog pokreta”. 

Samardžić još zamera Zundahausenu što neopravdano optužuje Dražu 

Mihajlovića “jer ne postoji dokument sa Dražinim potpisom koji se može 

okarakterisati kao ratni zločin”. 

Drugi “problem” o kom je pisao Zundahausen je poređenje učinaka 

nemačkog i srpskog nacionalizma i tragične posledice takvih režima. To se 

vidi kao problem, jer se navodno izjednačavaju dva rata po svojim strahotama. 

Ali isto tako se knjiga kritikuje i kao antinemačaka propaganda. 

Tako, na primer, akademik Vasilje Krestić smatra da je Zundhausen “tipični 

glasnogovornik aktuelne nemačke politike koja se tiče Srbije i Srba”. 138 Vasilije 

Krestić smatra da “Zundhausenovu knjigu nije trebalo prevoditi”, jer 

knjiga navodno tendenciozno govori o “kolektivnoj krivici i odgovornosti 

srpskog naroda”: “Nedovoljno obaveštenim srpskim čitaocima (...) trebalo 

je pomutiti svest i uveriti ih da su Srbi već odavno, od Prvog srpskog 

Diskusija je bila uljudna, ali je prevladavao stav koji je negorao glavnu tezu knjige. 

135 Predaje istoriju Jugoistočne Evrope na Institutu za istočnoevropske studije i 

predsednik je naučnog saveta Instituta za istočnoevropske studije u Minhenu. 

136 Latinka Perović, “Prošlost nije isto što i istorija”, Politika, 20 februar 2009. 

137 Miloslav Samardžić, “Kad Nemac piše srpsku istoriju...” Svedok, 3. mart 2009. 

138 Vasilje Krestić, “Izdavački, naučni, politički promašaj”, Pečat, 52/2009.


ustanka (...) krivi za sva zlodela koja su se desila u vreme ratnih zbivanja 

prilikom raspada Jugoslavije”. 139 V. Krestić ipak naglasak stavlja na pitanje 

Kosova. Zundhausen je “postao pravi advokat Albanaca i zastupnik interesa 

njihove novoproglašene države na jugu Srbije”. “Srbe osuđuje zbog navodnih 

velikosrpskih pretenzija, a takve pretenzije ne uočava kod Hrvata 

niti kod Albanaca”. 140 Za Čedomira Antića ova knjiga može samo da posluži 

za opravdavanje stereotipa o Srbima. 141 

Desetogodišnjica NATO bombradovanja 

Normalizacija Slobodana Miloševića nakon 10 godina je opšte prihvaćenastvar. 

Tako je prilikom obežavanja godišnjice NATO intervencije 24. marta 

2009. upriličeno niz manifestacija koje su imale za cilj da se odgovrnost 

za rat i zločine, te gubljenje Kosova, prebaci iskljičivo na SAD. Pri tome, 

izostalo je bilo kakvo pominjanje presude Šestorici i dovođenje u vezu događaja 

sa politikom Slobodana Miloševića. Vlada Mirka Cvetkovića je imala 

specijalno zasedanje povodom NATO intervencije, a Vojislav Koštunica 

(DSS) je okupio nacionalistički blok u SAV centru sa sličnom porukom. Godišnjicu 

bombardovanja obeležile su i političke partije. 

Svi mediji su učestvovali u stvaranju atmosphere opšteantizapdnog 

raspoloženja. U centru Beograda su izlepljeni plakati sledećeg sadržaja: 

‘ovaj način pokaže svoj patriotizam (...) Naravno, mi to nismo mogli da 

doživimo drugačije nego kao brutalnu agresiju, koja će potrajati čitavih 11 

nedelja, da bi se završila ‘Kumanovskim sporazumom’ koji su NATO i rukovodstvo 

SRJ i Srbije proglasili svojom pobedom. Srbija je svet. NATO protiv 

Srbije. NATO protiv sveta’.” 142 

Vlada Srbije održala je danas posebnu sednicu posvećenu danu sećanja 

na stradale na kojoj je premijer Mirko Cvetković izjavio da nevine 

139 Ibid. 

140 Ibid. 

141 Svedok, 3. mart 2009. 

142 Politika, 24. mart 2009.


113 

žrtve bombardovanja podsećaju da Srbija ima obavezu da se odgovorno 

i civilizovano bori za svoje interese i da je zato ona opredeljena za govor 

razuma i pravde, a ne za govor oružja. Cvetković je napad na Saveznu Republiku 

Jugoslaviju ocenio kao jednu od najtragičnijih epizoda u drugoj 

polovini 20. veka i nezakonit čin suprotan međunarodnom pravu. i deset 

godina nakon bombardovanja. 

Nacionalna konvencija „Srbijo pamti“, povodom deset godina od 

početka NATO intervencije SR Jugoslavije, održana je 24. marta u beogradskom 

Centru “Sava”. Govornici su bili: Matija Bećković, mitropolita 

crnogorsko-primorski Amfilohija, Vojislav Koštunica, a bili su prisutni i 

predstavnici Srpskog sabora Dveri. Vladan Glišić iz Dveri je naglasio da je 

učešće na toj konvenciji „naša dužnost jer postoji tendencija de se prepuste 

zaboravu bombardovanja 1999. godine kao i proterivanje Srba iz Krajine 

1995. godine“. Dveri time nastvaljaju svoju kampanju „Pamti i živi“ koja se 

istovremeno održava u više gradova Srbije jer time se brani „dostojanstvo 

srpskog naroda“. 

Istog dana Dobrica Ćosić je promovisao svoju najnoviju knjigu „Vreme 

zmija“. Autor u knjizi pravi razliku između albanskog i srpskog etnosa: 

“Taj socijalni, politički i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, 

uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv najdemokratskijeg, 

najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda – srpskog 

naroda“ (str. 211). 143 

Na ulicama Beograda je došlo do nereda nakon mitinga na Trgu Republike, 

koji su organizovali Narodni pokret Srbije, Udruženja Sloboda, 

Branioci otadžbine, Udruženja Naši, Srpski sabor Dveri, a bili su prisutni 

Obraz, navijačke i neonacističke grupe. U sukobima policije i grupe od oko 

150 mladića u centru Beograda povređeni su dva policajca i sedmoro građana. 

Privedeno je 30 osoba. Uzvikivane su parole: „Tadiću, ustašo“, kao i 

„Ne damo Mladića, daćemo vam Tadića“. Bile su prisutne i plakate sa slikama 

bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića, a pevale su se 

četničke pesme. 

Aktivisti Obraza su uzvikivali “Obraz, Srbija, Kosovo Metohija”, klicali 

Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju i uzvikivali “Hoćemo oružje”, “Ubi, 

143 Borba, 25, mart 2009.


zakolji da Šiptar ne postoji”, “Ubi, ubi Šiptara”, “Dole marionetska vlada”, 

uz nacistički pozdrav i palili navijačke baklje. 144 

Na sednici skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije, zatraženo 

je od Vlade Srbije da podnese tužbu pred Međunarodnim sudom pravde 

protiv svih država koje su priznale Kosovo. Ali, isto tako su nagalsili da 

je „krajnje vreme da Vlada Srbije, posle deset godina od mučke agresije 

NATO pakta na SRJ, tuži i sve zemlje koje su učestvovale u toj agresiji na 

suverenu i evropsku Srbiju“. 145 

144 www.b92.net , 24. mart 2009. 

145 Glas javnosti, 23. mart 2009.

115 

Proizvodnja jednoumlja 

U multietničkoj i multikonfesionalnoj državi kakva je Srbija, najreprezentativniji 

zagovornici suživota i tolerancije moraju biti oni koji su najeksponiraniji, 

znači, parlamentarci, istaknute političke i javne ličnosti, štampani 

i elektronski mediji. Da oni to nisu, jasno pokazuju efekti njihovog obraćanja 

javnosti. Izgleda da benignost govora mržnje koju praktično, propagiraju 

ovi akteri (zbog nekažnjvosti tog govora) ima za posledicu dalje 

normalizovanje ksenofobije i agresivnog nacionalizma. Odnosno, tako 

se najbrutalnije izjave tretiraju kao „sloboda govora“, „sloboda štampe“ i 

ostaju ne samo legitimne već i legalne političke parole. 146 

Izjava lidera Srpske radikalne stranke (SRS), Vojislava Šešelja, 21. maja 

2008. u Hagu kojom veliča ubice premijera Zorana Đinđića je veoma indikativan 

primer. Naime, Vojislav Šešelj je pred Haškim tribunalom, gde 

mu se sudi za ratne zločine izjavio da Đinđićev ubica Zvezdan Jovanović, 

zaslužuje „slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji“: „Ja verujem da je 

Zvezdan Jovanović lažno optužen, a da nije – uživao bi slavu Gavrila Principa 

u srpskoj istoriji“ 147 . Prvostepeni sud u Beogradu osudio je Zvezdana 

Jovanovića na 40 godina zatvora zbog ubistva Đinđića. Izjavu je osudila 

tadašnja vlada, ali ne i članovi SRS, koja je tada još uvek bila u punom 

sastavu, uključujući sada otepljenu Srpsku naprednu stranku (SNS), i po- 

146 Pod govorom i aktima mržnje u savremenom svetu podrazumeva se propagiranje, 

veličanje ili opravdavanje zločina počinjenog prema društvenim grupama ili 

njihovim pripadnicima zbog njihove rase, boje kože, vere, nacionalnog, odnosno 

etničkog porekla, pola, seksualne orjentacije, imovinskog, zdravstvenog ili bračnog 

stanja, roditeljskog statusa, političkog opredeljenja, godina života ili drugih 

ličnih osobina ili podsticanje vršenja takvih zločina; iznošenje ili prenošenje ideje 

o superiornosti ili potčinjenosti jedne društvene grupe ili njenih pripadnika; 

korišćenje pozdrava, isticanje simbola odnosno upotrebljavanje drugih sredstva 

koja mogu da prouzrokuju remećenje javnog reda i mira a koja podstiču na mržnju 

prema društvenim grupama i njenim pripadnicima i ispisivanje poruka ili simbola 

diskriminatorne sadržine na javnim mestima. Izvor: YUCOM, www.yucom.org.rs 

147 Glas javnosti, 23. maj 2008.


državala politiku svog lidera, koji u Hagu odgovara za ratne zločine i genocid 

nad muslimanskim stanovništvom u BiH. 

Postavlja se pitanje šta je cilj ove radikalske retorike? Ona je konstruisana 

za potrebe obračuna sa “unutrašnjim izdajnicima” (pokušaj delegitimisanja 

dela NVO sektora i svih onih koji pružaju otpor njihovoj politici), 

ali i za potrebe zastrašivanja “unutrašnjih neprijatelja” (Šešelj je optužen 

za najstravičnije zločine u BiH, tokom devedesetih, i zato svaki oblik amnestiranja 

njegovih agresivnih izjava, jeste direktno vređanje muslimanske i 

bošnjačke zajednice u Srbiji). 

Mešihat islamske zajednice u Srbiji, na primer, interpretira položaj 

islamske verske zajednice (koja se ne poklapa nužno sa etničkim određenjem 

Bošnjak, kako se inače u javnosti percipira njihovo osećanje etničke 

pripadnosti): “Klica diskriminacije leži u preambuli Ustava Republike (...) 

to znači da samo srpski narod kao kolektivitet polaže pravo na ovu državu, 

dok pripadnici ostalih naroda imaju Srbiju isključivo kao građani, tj. 

pojedinci.” 148 Nezadovoljstvo manjinskih verskih ili etničkih manjina je logičano 

s obzirom na državno uređenje koje primat daje većinskom narodu, 

a državu uređuje po etničkom a ne građanskom principu. 

148 Na temelju ovog načela nastala je zakonska regulativa o verskim praznicima gde dva 

pravoslavna praznika (Božić i Uskrs) imaju status državnih, što znači da toga dana ne 

rade sve javne ustanove, bez obzira rade li u njima pravoslavni ili drugi građani. U 

slučaju verskih praznika drugih tradicionalnih verskih zajednica i crkava, pripadnici tih 

zajednica toga dana nisu obavezni raditi. 

Sistemsko nametanje svetosavske slave svim školama i svim učenicima u multietničkoj 

i multikonfesionalnoj Srbiji predstavlja oblik diskriminacije koja, u ovom slučaju, teži 

asimilaciji nesrpskog i nepravoslavnog življa. Pošto ne postoji zakonsko privilegovanje 

Srpske pravoslavne crkve u odnosu na druge verske zajednice i crkve, vlast pribegava 

privilegovanju “svoje crkve” kroz brojne oblike praktičnog ponašanja. 

Bogoslovski fakultet SPC u Beogradu je 10o odsto na budžetu Vlade u sklopu 

Beogradskog univerziteta, što nije slučaj sa fakultetima drugih verskih zajednica, 

pogotovo ne Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru. Bilo bi jako interesantno 

dobiti izvještaj o različitim oblicima fi nansiranja verskih projekata, što bi jasno 

pokazalo gde je pozicija SPC, a gde svih ostalih. (prema sajtu http://209.85.129.132/ 

search?q=cache:N2eOhwMVbGEJ:www.bosnjaci.net/prilog.php%3Fpid%3D31870%26 

DISKRIMINACIJA+glas+islama+klica+diskriminacije+u+srbiji&cd=2&hl=en&ct=clnk ).


117 

Ekstremno islamofobična izjava mogla se čuti sa skupštinske govornice 

kada je poslanik Nove Srbije Velimr Ilić negodovao zbog toga što je 

pozive za obeležavanje Dana državnosti u Orašcu potpisao ministar Rasim 

Ljajić, aludirajući pri tom na to da je on Bošnjak. 

Parlament Srbije je još na početku rada u 2008, pokazao primere necivilizacijskog 

ponašanja, vulgarnog vređanja političara i partija i što je najbitnije, 

vrlo poražavajuće rezultate rada. 149 Na osnovu izloženog, ne čudi 

podatak da građani izražavaju vrlo nizak stepen poverenja u ovu instituciju. 

Prema istraživanju javnog mnjenja, iz februara 2009, građani su odgovarali 

na pitanja o značaju pojedinih institucija u Srbiji. Dobijeni su 

sledeći rezultati: institucija koja ima najveći autoritet je Srpska pravoslavna 

crkva (74,7 odsto ispitanika se tako izjasnilo), Srpska akademija nauka 

i umetnosti (63,3 odsto), predsednik Boris Tadić (53,5 odsto), Vojska 

Srbije (52,9 odsto), Narodna banka Srbije (44, 4 odsto), (Vlada Srbije 23,2 

odsto) i Skupština Srbije sa samo 11, 9 odsto ispitanika koji joj pripisuju 

autoritet. 150 Dakle, po ovom istraživanju, moglo bi se zaključiti da je parlamentarizam 

u krizi i da građani ne stoje sasvim iza izjava svojih političkih 

predstavnika, ali ne treba zanemariti i njihov udeo odgovornosti kao posednika 

glasa na izborima. 

Političari i druge javne ličnosti svojim izjavama bitno doprinose porastu 

agresivnom ponašanju u društvu, generalno. Govor mržnje je obično 

ciljno usmeren ka određenoj grupi ili prema pojedincu, sa jakim emotivnim 

nabojem. Manipulacija srpskog stanovništva na Kosovu se tokom 

149 U toku 2008, Narodna skupština Srbije donela je ukupno 48 zakona, od toga 28 

zakona iz unutrašnjeg prava i 20 zakona o potvrđivanju (ratifi kaciji) međunarodnih 

sporazuma i ugovora. Među 28 zakona donetih u 2008, je samo sedam zakona (o 

zaštiti podataka o ličnosti, o strancima, o državnoj granici, o Agenciji za borbu 

protiv korupcije, o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, o odgovornosti 

pravnih lica za krivična dela, i o javnim nabavkama) od ukupno 49 predviđenih 

Akcionim planom za usklađivanje zakona Srbije sa zakonima Evropske unije, koje 

je Narodna skupština trebalo da donese do kraja 2008. (http://209.85.129.132/ 

search?q=cache:HIofPR_1wGQJ:www.pregled-rs.com/article.php%3Fpid%3D922%26id 

%3D27694+ukupno+usvojeno+zakona+u+skupstini+2008&cd=10&hl=en&ct=clnk ). 

150 Preuzeto sa http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/ 

RTS+1/32076/Da+Mo%C5%BEda+Ne.html


2008, obilno koristila za političku mobilizaciju. Potpune informacije su 

bile nedostupne građanima Srbije, jer se svaki događaj na ionako turbulentnom 

prostoru Kosova koristio za delegitimisanje novonsatale države. 

Ako Srbi iz enklava odlaze zbog teškog socijalnog, ali i političkog konteksta, 

to se u medijima, na primer, prenosi porukom “Šiptari zaposedaju srpsku 

zemlju”. 

List Pravda je pod naslovom “Srećan rođendan generale” ( reč je o 

Ratku Mladiću) preneo niz šovinističkih izjava popularnih ličnosti i lidera 

političkih partija u Srbiji. Tomislav Nikolić je izjavio kako bi “mnogi 

bili presrećni da se Mladić nađe u Hagu, a to zavisi samo od njega. Takav 

scenario bi za Srbiju, a naročito za Republiku Srpsku bio kraj. Karadžiću 

i Mladiću nije mesto u haškoj tamnici. Želim mu da se nikada tamo ne 

nađe”. 151 Slično poručuju i Mladen Obradović ispred Obraza i Miša Vacić 

ispred Pokreta 1389. Obradović kaže da srpskom heroju želi srećan rođendan 

i “da su svi pravi Srbi uz njega”. Protojerej dr. Žarko Gavrilović čestita 

Ratku Mladiću na uspešnom skrivanju u ovom teškom vremenu: “Ako te, 

nedaj Bože, uhapse, skupo im naplati svoj život”. 152 

Agresija propagatora srpskog nacionalizma ispoljava se prema 

“značajnim” manjinama, tj. prema onim koje su najbrojnije (Romi), onim 

koje navodno, ugrožavaju nacionalno jedinstvo (LGBT populacija) ili onim 

koje su odigrale značajnu ulogu u prošlosti zemlje (Albanci, Hrvati, Bošnjaci). 

Etničke manjine su neretko izložene neodgovornom i brutalnom 

ponašanju (prema romskoj i albanskoj populaciji) aktuelne vlade. Poruke 

vlade, posebno one prema međunarodnoj zajednici, baziraju se na osećaju 

ekskluziviteta sopstvenog naroda (govor vrlo sličan radikalima). Po toj 

megalomanskoj retorici, upečatljiv je Vuk Jeremić. On je izrazio očekivanje 

da će Međunarodni sud pravde tokom 2010. godine doneti odluku kojom 

se ocenjuje nelegalnom jednostrano proglašena nezavisnost Kosova: “Mislim 

da to predstavlja značajan doprinos Srbije međunarodnim odnosima 

i očuvanju međunarodnog prava u 21. veku. A s obzirom na to da je ovo 

prvi put da se pred tim sudom postavlja problem secesije, odluka će imati 

presedanski karakter. Sva buduća pitanja secesije, koja budu eventual- 

151 Pravda, 13. mart 2009. 

152 Ibid.


119 

no postavljena u 21. veku pred Međunarodnim sudom pravde će za svoju 

polaznu osnovu imati ono što sud bude odlučio u slučaju Kosmeta”. 153 

Značajnu ulogu u reprodukovanju stereotipa o manjinama imaju mediji. 

Prema rečima profesorke Snježane Milivojević “mediji lako i često koriste 

kolektivne odrednice – srpski zločinci, četnici, Šiptari, Cigani, šiptarski 

ekstremisti, čime uvredljivo imenovanje uvodi u zonu normalnog i prihvatljivog. 

Iako pripadnike manjina uglavnom prikazuju u konfliktnim, čak 

kriminalnim aktivnostima, u velikom procentu njihovo ponašanje generalizuju 

kao tipično za veće, čak i čitave etničke grupe. Uz negativno imenovanje 

i ovakvo uopštavanje, moraju biti svesni da podgrevaju i proizvode 

diskriminativno uverenje da su ‘svi oni isti’”. 

Sve opcije koje staju u odbranu manjina, automatski se proglašavaju 

“domaćim neprijateljima”, “slugama sa Zapada”, “evrofantacima”. Tu se 

u prvom redu misli na branitelje ljudskih prava, koji su u tolikoj meri 

“kompromitovani” od strane patriota, da se napadi na njih smatraju normalnim, 

jer je, po njima, koncept ljudskih prava opasnost za većinsko 

stanovništvo i njegov položaj. Neki ultrakonzervativni intelektualci primenjuju 

novi mehanizam u kompromitaciji pojedinih čelnika iz Vlade. Naime, 

svaka podrška Vlade organizacijama koje se bave zaštitiom ljudskih 

prava, baca senku izdajnika na nju. Tako je na udaru bio ministar za ljudska 

i manjinska prava, Svetozar Čiplić na dodeli nagrada za borbu protiv 

diskriminacije: “Institucije i resursi države, ustanove i novac naroda, stavljeni 

su u pogon tako da rade direktno protiv interesa države”. 154 Govor 

mržnje je govor nabijen emocijama a lišen argumentacije, i zato su ovakvi 

primeri realna opasnost za fizičku egzistenciju onih na koje se odnosi. 

153 Kosmet lekcija za ceo svet, Glas javnosti, 15. decembar 2008. 

154 Slobodan Antonić, Pečat, 48/2009.


Kampanja protiv nevladinih organizacija 

Proteklu godinu obeležile su brojne kampanje protiv nevladinih organizacija 

koje se bave ljudskim pravima, kao što su su YUCOM (Komitet pravnika 

za ljudska prava), Helsinški odbor za ljudska prava ui Srbiji, Fond za 

humanitarno pravo, Žene u crnom, zatim gay organizacije i Peščanik (radio 

emisija B92) koja se razlikuje svojim kritičnim stavom prema vladi i 

svim društvenim pojavama. 

Vođena je višemesečna hajka na Helsinški odbor za ljudska prava u 

Srbiju i Sonju Biserko povodom godišnjeg Izveštaja o ljudskim pravima za 

2007 godinu. Jedna od najžešćih hajki na Helsinški odbor za ljudska prava 

u Srbiju (HO) i Sonju Biserko povodom godišnjeg Izveštaja o ljudskim 

pravima za 2007 godinu prevazišla je sve dosadašnje kampanje. Novost je 

to što su mainstrem mediji poput Politike, Večernjih novisti i NIN posvetili 

ogroman prostor (Politika i po dve strane) za napade koji čak nisu ni referirali 

na sadržaj Izveštaja. Okidač za kampanju bio je opširan prikaz Slobodana 

Antonića o Izveštaju u nedeljniku Pečat koji je u tom tekstu izvukao 

sva citirana imena i to proglasio „listom za odstrel Sonje Biserko.“ 

Godišnji izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava redovno se objavljuje 

već osam godina. Publikacija ima za cilj da detektuje najbitnije probleme 

u zemlji koji usporavaju ili potpuno blokiraju njen razvoj. Takođe, 

veoma je bitan sa stanovišta negovanja kulture sećanja kako bi se izbegla 

relativizacija ili negiranje odgovornosti za ratove devedestih godina 

prošlog veka. Rad na pisanju izveštaja sprovodi celokupan tim Helsinškog 

odbora (zaposleni i saradnici), traje mesecima, podrazumeva brojne 

konsultacije i sugestije svih autora. Kao krajnji rezulatat javnosti je dostupan 

materijal koji predstavlja analizu svih važnijih sfera srbijanskog društva 

(Vlada, Skupština Srbije, verske zajednice, Univerzitet, vojska, civilno 

drustvo, mediji, manjine i dr). Helsinški odbor u svojim izveštajima daje i 

društveno-politički kontekst bez kojeg nije moguće razumeti prave uzroke 

stanja ljudskih prava. Ovo tim pre što je srpski radikalni nacionalizam bio 

generator ratova i masovnih kršenja ljudskih prava, kako u regionu tako i 

u samoj Srbiji.


121 

Izveštaj HO za 2007. godinu pod nazivom “Samoizolacija – realnost i 

cilj”, objavljen je u maju 2008. godine, pa je utoliko neobičnije da je četri 

meseca kasnije izazvao toliku pažnju medija. Tekstovi gotovo svih štampanih 

dnevnih i nedeljinih listova u zemlji, kao i tv-emisije bili su u znaku 

“vešto” konstruisane hajke na ovu nevladinu organizaciju. Sve je išlo na to 

da se diskredituje ne samo izveštaj i rad organizacije, već i ličnost Sonje Biserko. 

Prvi objavljen tekst pojavio se u Pečatu (12. septembra, 2008), četri 

meseca nakon objavljivanja izveštaja, što je samo po sebi simptomatično. 

Autor Sobodan Antonić u tekstu “Brisanje nepodobnih”, sastavio je “spisak” 

osoba koje se pominju, citiraju i kritikuju u godišnjem izveštaju. Naime, 

reč je o istaknutim profesorima Pravnog fakulteta koji su 2001. godine 

potpisali peticiju protiv Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Fokus 

Izveštaja je bio na predstavnicima one konzervativne nacionalističke struje 

koji su ovom peticijom doprineli atmosferi protiv evropskih integracija, 

s obzirom da je saradnja Srbije sa Tribunalom ključan i neizbežan uslov 

za priključivanje EU. Navodni spisak ili popis (nazvan kasnije u medijima 

“lista za odstrel i eliminaciju”, “crna lista Sonje Biserko”) je bio dostupan 

celokupnoj javnosti od 27. juna 2001. godine. Objavili su ga mnogi mediji 

poput, na primer, Glasa javnosti. Očito problem nije u imenima, već u 

tome što se u Izveštaju HO te osobe kritikovane sa stanovišta odgovornosti 

za usporavanje procesa “evropeizacije”. Inače sve citirane ličnosti su sve do 

sada uvek sa ponosom isticale svoj doprinos u odbrani “srpstva”. 

Jedna od važnih primedbi na Izveštaj, na čemu posebno insistira Slobodan 

Antonić je da je pisan „novim poluhrvatskim jezikom”. Napominje 

se: ”Tu nalazimo reči kao što su ’jugoslavenski’, ’Europa’, ’promicanje’ (u 

smislu promovisanja), ’razina’, ’ubojstvo’ (baš tako napisano, čistim ’korienskim’ 

pravopisom)”. 155 Tekst je inače upadljivo antihrvtaski, jer se autor 

čak četiri puta osvrće na ”problem” Hrvatske. Najpre, iz konteksta se 

izvlači preporuka HO da se u nastavi istorije uključe i udžbenici iz regiona, 

kako bi mladi ljudi stekli celovitiju sliku ratova na ovim prostorma: ”(...) 

proveriti sve univerzitetske udžbenike, a one nepodobne cenzurisati i zameniti 

ih udžbenicima iz Hrvatske ili sa Kosova”. 156 Antonić dalje naziva 

155 Pečat, 12. septembar 2008. 

156 Ibid.


”drugosrbijanskom” propagandom sledeće: ”Kada je reč o suđenjima za 

ratne zločine, hrvatsko pravosuđe to odlično radi, dok, naprotiv, srpsko 

sudstvo opstruira i zataškava zločine”. Ovakvih opaski ima još iako je poglavlje 

našeg izveštaja ”Srbija i susedi” obuhvatilo analizu odnosa zemlje sa 

svim bivšim republikama. Međutim, mediji su skoncentrisani na Hrvatsku 

dok se, na primer, BiH i Republika Srpska ostavljaju po strani (što je razmljivo 

s obzirom na predstojeće izbore u BiH i otvaranje pitanja referenduma 

u Republici Srpskoj, dok se u Srbiji, na primer, u 10 strateških ciljeve 

nove stranke T. Nikolića otvara pitanje pripajanja RS). 

Nakon ovog teksta niz drugih medija koji su se oslanjali, ne na sadržinu 

Izveštaja već na stereotipe o nevladinom sektoru i na prepisivanje onoga 

što je Antonić već “utvrdio”, pokrenuta je prava kampanja. U pogon je brzo 

stavljen uhodani mehanizam (kolumnisti, urednici novina Politika, NIN i 

tabloidi). Korišćene su i tvrdnje o ličnoj ugroženosti (fudbaler Dušan Savic 

tvrdio da mu HO preti fizičkom likvidacijom ali da se on ne plaši). Slobodan 

Samardžić tvrdi da je Izveštaj ”deo duge plaćeničke akcije koja služi da 

pravi smutnju u javnom mnjenju i da proziva sve koji rade u korist srpskog 

nacionalnog interesa. Problem je u tome što oni u Srbiji imaju veliki manevarski 

prostor. Antonić takođe prognozira kataklizmu Srbije nakon ovog 

izvešataja: „Novost je naslovna strana knjige. Na njoj je po prvi put u srpskoj 

javnosti Srbija prikazana u granicama bez Kosova. Štaviše, Srbija je, 

na toj slici, ledena santa koja, usamljena, pluta u moru, topi se i raspada. 

Komad koji predstavlja Kosovo već je odvaljen. Koji komad je, po planovima 

Helsinškog odbora i njegovih pokrovitelja, sledeći na redu? Vojvodina? 

„Sandžak”? „Preševska dolina”? „Vlaška Krajina”? I koliko će još trebati 

vremena da se ta usamljena ploča svede na meru koja bi zadovoljila Sonju 

Biserko i njene europske prijatelje?” 157 

Dominantni naslovi bili su u žargonu tabloida: „Biserko i njoj slične 

‘crne udovice’”, ”Lov na veštice Sonje Biserko”, “Žal za jednoumljem”, “Prljavi 

tragovi loših agenata”, “Sonja Biserko je fašista” “Sonjin spisak”, “Sonja 

Biserko hoće novi Goli otok”, “Sve srpsko po spisku”, “’Veštice’ rade po 

nalogu”. Takođe, intelektulaci i novinari koji su u Izveštaju pomenuti samo 

u kontekstu argumentovane kritike njihovih stavova (za Izveštaj nisu bit- 

157 Pečat, 6. februar 2009.


123 

ni oni kao ličnosti, već nacionalistička matrica koju propagiraju) koriste 

najteže lične uvrede, reči koje pozivaju na linč. Tako se u Glasu (izjava 

Mome Kapora) moglo pročitati: “(...) zlonamerni ljudski otpadak koji ne 

sme da se potpiše na knjizi đubreta koju su objavili. Od čega ih je strah? 

Ne znam. Ali, u ovom trenutku mogao bi najviše da ih bude strah da ne 

izgube slugeranjsku službu kod inostranih poslodavaca. Jer, ma ko oni bili 

i ma šta hteli u Srbiji, ni oni ne vole neuspešne agente koji ostavljaju tako 

mnogo prljavih tragova. Niko normalan neće plaćati debile koji izazivaju 

toliko ogavnosti i otpora, gađenja i gneva u jednoj zemlji u kojoj bi morali 

pre svega da budu korisni”4. Kapor je dao izjavu i za Press: „Ne verujem da 

će se ovo smeće od knjige dopasti gazdama Sonje Biserko na Zapadu, zato 

što je pokazala neuračunljivu, strašnu mržnju prema svemu što je srpsko 

i razumno”.5 

Isidora Bjelica piše u sličnom maniru, podstrekavajući mržnju: „Ovakav 

i ovoliki popis ljudi za koje drugarica Biserko traži izopštenje i uklanjanje, 

jeste pre svega dokaz teškog paranoidnog stanja pomenute drugarice 

koja u svim tim ljudima vidi teoriju i praksu zavere, što bi u svakom civilizovanom 

društvu rezultiralo davanjem adekvatne besplatne medicinske 

pomoći od strane nadležnog ministarstva... Javno kažem: ona je teško 

obolela od paranoje te je opasna po okolinu i javni red i mir”.6 Dule Savić 

je iskoristio više listova: „To što rade te veštice na metlama iz nevladinih 

organizacija, rade po nalogu onih koji ne žele dobro Srbiji. Prave spiskove, 

kao u vreme Trećeg rajha! A, zašto su se okomili baš na te ljude i te institucije? 

Zato što se upravo oni svojim autoritetom i zalaganjem bore za očuvanje 

srpskog nacionalnog identiteta i države”.7 Slični komenatri o Sonji 

Biserko su se pojavili u gotovo svim medijima, ostrašćeni, uvredljivi na račun 

njenog porekla ili fizičkog izgleda. 

Upadljivo je da je sadržaj tih članaka uglavnom forsirao navodni radikalizam 

Helsinškog odbora. Mirjana Bobić Mojsilović naziva HO “ultraradikalnom 

levicom” koja nastupa pod parolom „Isterivanje može da 

počne”. Nije argumentovala zašto baš ta ideologija (s obzirom da je izveštaj 

upravo liberalno i tržišno orijentisan) i nije sasvim jasno da li oni koji 

dele takve etikete poseduju elementarno znanje o tome šta je njihovo značenje 

u datom kontekstu. Ali vrsta ideologije koja se pripisuje Izveštaju


izgleda da nije važna – ona uglavnom varira od fašizma do staljinizma sa 

“unošenjem duha totalitarizma u Srbiju”, po rečima Slobodana Samardžića. 

Lepeza ideologija ukazuje, pre svega, na potvrđivanje sopstvenih „tradicionalnih 

neprijatelja”. 8 

Pripisivanje tolike moći jednoj nevladinoj oragnizaciji treba posmatrati 

i kroz celokupni konstrukt ove hajke. Ona je vremenski koincidirala 

sa inicijativom, i ubrzo potom sa smenom glavne i odgovorne urednice 

Politike Ljiljane Smajlović. U emisiji Utisak nedelje u kojoj je gostovala zajedno 

sa Sonjom Biserko i Slobodanom Markovićem, Lj. Smajlović je pokušala 

da dovede u vezu kritiku dvojice kolumnista Politike (S. Antonića i 

Đ. Vukadinovića) od strane HO sa njihovom mogućom smenom: ”Godišnji 

izveštaj Helsinškog odbora samo je, pod drugim imenom, naknadni program 

Sonje Biserko kako denacifikovati društvo”. 9 U stvaranju takve atmosfere, 

glavna urednica je suprotno profesionalnoj etici, koristila list Politiku 

za hajku kako bi sačuvala svoju poziciju. 

Polemika povodom Izveštaja počela je 12. septembra 2008. godine i 

nastavljena je do kraja oktobra. 

U emisiji Agora radio Beograda 4. oktobra, gosti su bili Sonja Biserko 

i Slobodan Antonić. Jedna od zamerki Antonića je razotkrila njegovu potpunu 

neargumentovanost napada na izvešataj HO. On je, naime, rekao 

da ova organizacija tendenciozno prevodi svoje publikacije (tj. izveštaj) na 

engleski jezik, kako bi strancima (verovatno aludirajući na Zapad koji navodno 

uništava srpski identitet, i to u koaliciji sa nevladinim organizacijama 

koje brane ljudska prava u Srbiji) bio dostupan materijal za njihovo 

„antisrpsko“ delovanje. Antizapadnjaštvo ove vrste je pogubno jer se uvek 

ponovno oživljava za potrebe žigosanja „unutrašnjih neprijatelja“. Posledice 

se onda prenose na praktično delovanje što je za rezultat imalo i incident 

koji se dogodio predsednici HO Sonji Biserko 5. oktobra. Naime, tada 

su dvojica nepoznatih muškaraca sačekala predsednicu Helsinškog odbora 

ispred njenog stana. Sonja Biserko je kazala da su obojica muškaraca 

bila obučena u crno i da su imali “oko 40 godina”. “Jedan od njih stajao je 

ispred ulaza u zgradu, a drugi je sedeo pred vratima mog stana. Pozvala 

sam prijatelje, potom i policiju, a ta dvojica su pobegla kada su došli moji 

prijatelji”, kazala je predsednica Helsinškog odbora.


125 

Sledeći incident opet uz podršku tabloida, Kurir, usledio je već sledećeg 

dana. List je 6. oktobra preneo pismo Milorada Ulemeka Legije u kome 

ubica premijera Zoranaa Đinđića obratio svojoj „patriotskoj publici“. Njegove 

reči sadže najvulgarnije uvrede na račun predsednice Helsinškog odbora, 

koje takođe, podstiču ekstremno nasilje. 

Zbog verbalnog nasilja i fizičke ugroženosti predsednice HO, Sonje Biserko 

Helsinški odbor je od policije zatražio zaštitu , ali je nije dobio. 

Dan nakon incidenta ispred stana, u emisiji Poligraf na TV B92 (6. oktobra) 

gostovala je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost. 

Sonja Liht je na sledeći način komentarisala izveštaj Helsinškog odbora: 

“Mislim da bi taj izveštaj bio primeren jednom institutu koji se bavi političkom 

analizom (...) mislim da organizacija ljudskih prava ne sme da se 

bavi političkom analizom”. Dalje, ona se osvrnula na reakciju Milorada 

Ulemeka Legije: “Ja mislim da je to skandalozno i da cela ova debata ukazuje 

na to da smo mi slabi što se tiče demokratske kulture. U jednoj zemlji 

sa ozbiljnom demokratskom i političkom kulturom prvo, ne bi se pojavio 

ovakav izveštaj, a onda se ne bi dogodilo da se ugrožavaju prava i fizička 

bezbednost pisca izveštaja”. 158 Ovim stavovima gospođa Liht je očigledno 

prenela poruku države da ta kampanja (više) nije dobra za državu. Nakon 

njenog nastupa medijska hajka protiv HO je obustavljena. 

Višednevna medijska kampanja protiv Helsinškog odbora pokazala je 

dve bitne stvari. Najpre, da država nije spremna da adekvatno reaguje; sa 

druge strane, međunarodne organizacije, uključujući i Misiju OEBS u Beogradu, 

izrazile su zabrinutost povodom statusa i lične bezbednosti branilaca 

ljudskih prava u Srbiji. To otvara drugi problem koji se direktno tiče (ne) 

poželjnosti rada nevladinih organizacija ovog tipa, jer nereagovanjem na 

diskriminaciju, pretnje i opasnost po fizičku bezbednost njenih delatnika, 

država šalje poruku da se isto toleriše u društvu. 

Nakon napada na prostorije HO, grupa huligana i ultradesničarskih 

organizacija posetila je 1. decembra 2008 i prostorije nevladine organiyacija 

YUCOM-Komitet pravnika za ljudska prava. Ispred kancelarije YUCOMA, 

huligani su nakon polučasovnog urlanja, ostavili pismo sa izjavama predsednice 

Biljane Kovačević Vučo. Izjave nisu bile tačne u celosti. U pismu 

158 http://www.youtube.com/watch?v=KgjaxypvGCA


se Vučo, optužuje za parčanje “Srpske države, i da ne iznenađuje činjenica 

da Kosmet za nju ne predstavlja Svetu srpsku zemlju i srpske korene, već 

faktor destabilizacije u regionu. Da li će i Vojvodina postati još jedan faktor 

koga se treba odreći zarad stabilnosti u regionu?”. Nakon ostavljenog 

pisam grupa se povukal uz pratnju policije. 

U otvorenom pismu koje je YUCOM uputio je predsedniku Republike 

Srbije, Borisu Tadiću, Predsedniku vlade, Mirku Cvetkoviću i Ministru 

unutrašnjih poslova, Ivici Dačiću posebno se naglašava odgovornost države 

za ovakve incidente: „Komitet pravnika zahteva od državnih organa da 

konačno preduzmu adekvatne mere protiv nasilnika, koji već mesecima 

maltretiraju građane Beograda, a naročito predstavnike nevladinih organizacija 

koji su već proskribovani u medijima „netransparentnih vlasnika” 

i Politike. 

Ministru unutrašnjih poslova i Premijeru Srbije Komitet postavlja pitanje 

zašto policija daje podršku ovim nasilnim i pretećim skupovima, koji 

se mesecima održavaju pod zaštitom države, samo zato što je država zakonito 

postupila i uhapsila Radovana Karadžića, optuženika za najmonstruoznije 

zločine protiv čovečnosti”. 

Napadi na Fond za humanitarno pravo u prošloj godini vezani podatke 

koje je iznela Nataše Kandić 2005. godine povodom zločina nad hrvatskim 

civilima u selu Antin krajem 1991. i početkom 1992. godine. U njenoj 

izjavi implicira se odgovornost Tomislava Nikolića, tada zamenika predsednika 

Srpsske radikalne stranke, koji je upravo u tom periodu kao dobrovoljac 

bio u tom hrvatskom mestu. Nikolić je tužio Natašu Kandić zbog 

izjave date 13. juna 2005. godine radiju B92, u kojoj je navela da je Nikolić 

1991. godine u hrvatskom selu Antin “bio u situacijama sa oružjem i da su 

od njegove ruke stradali civili”. 

Zbog ove izjave Nataša Kandić je 5. februara 2009 proglašena krivom 

pred Četvrtim opštinskim suda za klevetu predsednika Srpske napredne 

stranke Tomislava Nikolića i kažnjena sa 200.000 dinara. U javnosti je nastala 

prava hajka povodom ove optužnice koja je vešto iskorišćena za dalji 

medijski linč braniteljki ljudskih prava. U Pravdi se pojavio naslov „Nataša 

Kandić optužuje Srbe, a oni odgovaraju: MARŠ IZ SRBIJE!“. 159 

159 Pravda, 30. mart 2009.


127 

Još jedan od napada koji je direktno rezultat agresivne državne politike 

i nefunkcionisanja pravne države jeste primer napada na radio emisiju 

Peščanik. Naime, u januaru 2009. nepoznati počinioci uništili su automobil 

autorke Peščanika Svetlane Lukić. Takođe, oboren je i sajt ove emisije, 

što je sve ukazivalo da se ne radi tek o lančanim reakcijama nasilja, već o 

o organizovanom napadu. 

Permanentni napadi na nevladine organizacije i političke neistomišljenike 

ne treba posmatrati izolovano iz opšteg političko društvenog 

konteksta. Osnovna vrednosna matrica društva je vidljiva u odsustvu pluralizma 

kao načina mišljenja. Tako, da hajka na HO nije incident, već efekat 

jedne agresivne klime koja je posledica krize Srbije. Znači, ti incidenti 

su bili za očekivati, a bezbednost pojedinca u budućnosti za svaki sličan 

rezak, objektivan kritički stav mogu da garantuju samo vidljivi pomaci u 

svim sferama društva; prvenstveno u građanskoj svesti o sopstvenom delanju 

i ulozi u kreiranju jedne tolerantnije zajednice. 

Ključna teza u defamiranju nevladinih organizacija je da su one u suštini 

transnacionalna elita, koja kroz svoj snobovski kosmpolitizam i lojalnost 

“svetskom gradu”, služi surovoj hijerarhiji moći u kojoj one imaju 

ulogu kapoa. Slobodan Antonić tvrdi da NVO “uživaju u toj ulozi, satirući 

okolne ljude, resurse i kulturu”. Osim toga, on tvrdi da NVO koje su finasirane 

spolja nisu nikakav doprinos demokratiji, jer su puki strani agenti 

koji potkopavaju funkcionisanje demokratskih institucija. Kosmopolitiskoj 

eliti on suprotstavlja patriotsku elitu koju čine ljudi koji su odani svojoj 

zemlji. 160 

160 Pečat, 6. februar 2009.


Ima li mesta za drugog 

Koncept ljudskih prava u jednoj državi najteži test prolazi kada se bavimo 

manjinskim pravima ili pravima ranjivih grupa. Iako su devedesete prošle, 

posledice i uzroci sistematskog nasilja koje je odnelo živote ljudi koji su 

drugačije nacionalnosti ili veroispovesti, su i dalje prisutne u opštem kulturnom 

obrazcu. Međutim obrasci te kulture su se transformisali. Promenio 

se način obračuna sa “neprijateljima”, sami “neprijateji” su promenili 

zastave i boje. Sada se onim tradicionalnim dodaju novi: branioci ljudskih 

prava, države koje su priznale nezavisnost Kosova, vojvođanski “separatisti” 

ili Romi kojima se osporavaju osnovna građanska prava. 

Iako slaba, proevropska demokratska vlast, interveniše u nekim 

slučajevima, ali ne pokazuje odlučnost za koreniti raskid sa uzrocima 

nasilne prošlosti. O tome svedoče slučajevi koji su obeležili ovu godinu: 

paljenje ambasada stranih država, rehabilitacija rasističkih teorija o Albancima 

kroz promovisanje teorije o demografskom bejbi bumu na Kosovu, 

slučaj vehabija u Sandžaku koji je poslužio za islamofobičnu propagandu 

ali i za podgrevanje sukoba u BiH. 161 Osim demonizovanja kolektivnih zajednica, 

neki slučajevi nasilja nad pojedincima i pojedinkama su često ostajali 

van domašaja zakona, jer Srbija još uvek nije donela Zakon o zabrani 

diskriminacije. 

Predlog ovog zakona, na čije donošenje se dugo čekalo, je trebalo da 

se nađe na dnevnom redu Skupštine Srbije još u decembru 2008. Kada je 

nakon javne rasprave zakazana sednica (za 5. mart 2009) Vlada Srbije je, 

161 Postoji potpuna saglasnost oko pitanja statusa Republike Srpske – obe „srpske” 

strane priželjkuju ustavnu odredbu BiH po kojoj bi entitet RS imao pravo 

na samoopredeljnje i putem referenduma na otcepljenje. Kako će se žarište 

sukoba u ovom regionu sve više pomerati od „izgubljenog” Kosova ka Republici 

Srpskoj, tako će antimuslimanska propaganda sve više dobijati na snazi. Dodik 

to eksplicitno formuliše tvrdnjama o tome kao „nam neće suditi muslimanske 

sudije”, jer ” šta god ko rekao u BiH, moram reći da je za RS neprihatvljivo da 

nam sude sudije muslimani (...) Mi mislimo da je to tako samo zato što su oni 

Bošnjaci i negativno su nastrojeni prema RS-u. Neka kaže šta god ko hoće, ali 

mi vidimo tamo ujudurmu koja je napravljena” (Vijesti, 10. decembar 2008).

129 

veče uoči sednice Skupštine, povukla Predlog zakona o zabrani diskriminacije 

na zahtev Srpske pravoslavne crkve. Zahtev ne samo SPC već i drugih 

tradicionalnih verskih zajednica bio je brisanje delova zakona. 162 Ključni 

članovi su se odnosili na zabranu diskrimancije u oblasti verskih prava i 

osoba drugačije rodne i seksualne orijentacije. Nakon predloga Episkopa 

bačkog Irineja da zakon treba “upodobiti sa standardima akata Saveta 

Evrope” jer je protivan “opštim moralnim vrednostima na kojima počiva 

porodica, nacija i sama država”, Vlada Srbije utvrdila je jednoglasnom odlukom 

izmenjen Predlog zakona o zabrani diskriminacije. 163 Prema ministru 

Rasimu Ljajiću koji je protestvovao protiv mešanja crkve u politički 

život, nova verzija predloga zakona je ipak “zdrav kompromis” i on se nada 

će verske zajednice biti zadovoljne. 164 Hajka koja je pokrenuta protiv ovog 

162 Crkva je tražila izmenu člana 18 koji se odnosi na verska uverenja, a protivi se i 

članu 21, koji zabranjuje zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. 

Postojali su zahtevi i na ostale članove: „Brisati Deo III (čl. 15-27), zadržati samo opštu 

zabranu prisile na izjašnjavanje o ličnim svojstvima, osim u opravdanim slučajevima 

i/ili slučajevima propisanim zakonom”. Preciznije, članovi 15 do 27 se odnose na 

zabranu diskriminacije „u postupcima pred organima javne vlasti, diskriminaciju 

u oblasti rada, diskriminacije u vršenju javnih usluga i korišćenju objekata i 

površina, diskriminaciju u obrazovanju i stručnom osposobljavanju, diskriminaciju 

na osnovu pola, diskriminaciju dece, diskriminaciju na osnovu starosnog doba, 

diskriminaciju nacionalnih manjina, diskriminaciju zbog političke ili sindikalne 

pripadnosti, diskriminaciju osoba sa invaliditetom i diskriminaciju s obzirom na 

zdravstveno stanje (Goran Miletić, Švedski Helsinški odbor za ljudska prava)”. 

163 Izmene se odnose na zahtev crkve na brisanje člana koji zabranjuje 

diskriminaciju transseksualnih osoba, kao i na dopisivanje članu 18 treći 

stav u kojem se navodi da se ne smatra diskriminacijom postupak sveštenika 

ili verskog službenika koji je u skladu sa verskom doktrinom, ciljevima ili 

uverenjima crkava i verskih zajednica koje su upisane u Registar crkava i 

verskih zajednica u skladu sa zakonom (prenosi Danas, 12. mart. 2009). 

164 Kao prenosi agencija Beta, Rasim Ljajić je izjavio: “Došli smo do jednog dobrog 

zakona, koji na sveopšti način defi niše oblasti zabrane diskriminacije. Meni je žao 

što je zbog jedne odredbe došlo do ovolike polemike u našoj javnosti. Nama je 

dovoljno i političkih problema i podela i naprosto otvaranje rasprave na ovaj način 

nikome nije koristilo”. Ta jedna odredba se odnosi na brisanje reči transseksualnost 

iz zakona i neko može smatrati to beznačajnim ili manje vrednim u poređenju sa 

drugim odredbama (što je samo po sebi već diskrimincija jedne grupe ljudi) ali ovde


zakona možda najbolje dokazuje ko su autentični akteri koji koče napredak 

društva, ne samo kada govorimo o evropskim inetegracijama i stavljanju 

Srbije na belu šengen listu (donošenje ovog zakona je jedan od uslova), 

već o suštinskoj odluci da se prekine linč osoba bilo da su drugačije veroispovesti 

ili seksualne orijentacije. Lider Srpske napredne strenke (SNS) 

T. Nikolić podržava stav SPC: “Moja crkva pravi razliku između seksualno 

normalnih i nenormalnih”. Klerikalizam srbijanskog društva je opasan 

ne zato što su crkve moćne, već zato što im država daje tu moć. Lider 

LDP-a Čedomir Jovanović izjavio je da je na delu “zloupotreba crkve” jer 

nedonošenje ovog zakona koristi pojedinim političkim strukturama, koje 

bi nakon njegovog izglasavanja morale i same da pretrpe promene, što 

je teško u državi u kojoj političari svoje građane nazivaju bolesnicima i 

uskraćuju im elementarna ljudska prava i građanske slobode. 165 Ovde se 

radi o sprezi crkve i zakonodavne vlasti, koja zatim daje instrukcije policiji 

da ne reaguje protiv napada neonacističkih organizacija koje su sasvim 

nesmetano demonstrirale svoju moć na ulicama Beograda od momenta 

kada je crkva opstruirala donošenje zakona. 166 

Postoje jake indicije da SPC i klerofašističkih organizacije nisu samo 

ideološki bliske (negiranje genocida, promovisanje istih ličnosti kao što su 

Nikolaj Velimirović ili odbrana Ratka Mladića i ostalih ratnih zločinaca) već 

da su poslednje crkvene paraformacije na ulici. Treba podsetiti na eksplicitno 

priznanje SPC u ovom slučaju. Naime, 2001, kada je prva gej parada u 

se suštinski radi o porazu države koja je podlegla pritiscima crkve. Čitava afera je 

dodatno doprinela antievropskom ponašanju vlade, pa je komesar Saveta Evrope za 

ljudska prava Tomas Hamarberg, reagovao saopštenjem u kome se naglašava važnost 

donošenja zakona sa standardima koji će biti usaglašeni sa onima u Savetu Evrope. 

165 B92, radio i tv emisija Kažiprst, 11. mart 2009. 

166 Samo jedan od primera je i pojava nacista na maršu ženske solidarnosti 

koje su organizovale nevladine organizacije na čelu sa Ženama u crnom, a 

povodom proslave 8. marta. Dok je protestna kolona opkoljena žandarmerijom, 

prolazila Terazijama, sa druge strane ulice grupa skinheadsa je provocirala 

masu nacističkim salutiranjem. Policija nije odreagovala i pored pritisaka 

protestanata. Nešto kasnije, istog dana, jedan maldić je zadobio udarac u glavu 

samo zato što je agresivnoj grupi napadača izgledao neobično. Bilo je jasno 

da je nacistima dozvoljeno da se šetaju gradom i maltretiraju prolaznike.


131 

Srbiji završena brutalnim prebijanjem od strane navijača, Obrazovaca i neonacista, 

sada bivši sveštenik Žarko Gavrilović je predvodio gomilu. Svoju 

ulogu predstavnika SPC, Gavrilović objašnjava sledećim rečima: “Dogovorili 

smo se preliminarno da organizujemo anti – gej paradu, odnosno da 

sprečimo održavanje gej parade (…) Ja sam zamolio Obraz da stupi u vezu 

sa Delijama jer smo znali da su oni udarna pesnica”. 167 

Često se kao protiv argument borbe za ljudska prava kada se pomenu 

manjine koristi argumenut „diskriminacije većine”: Jasno je da manjine 

trpe nasilje i diskriminaciju na svim nivoima, počev od zakonodavnog, 

(nekažnjivost, propusti u zakonima, sporo sudstvo) izvršnog (policijski činovnici 

nemaju senzibilitet za ranjive grupe, česta je pojava viktimiziranja 

žrtve u procesu ispitivanja što se naziva sekundranom viktimizacijom, 

izvršni organi se distanciraju da ne bi povredili moral i stereotipe opšte 

populacije umesto da poštuju zakon) pa do najšireg nivoa – preovlađujuće 

društvene klime. Dakle, prakse diskriminacije su prisutne u državnim 

strukturama moći. One se putem institucija (školstvo, zdravstvo, sudovi) 

reflektuju na svakodnevni život, primarne zajednice (porodica, srodničke i 

prijateljske grupe). Taj prenos je olakšan jer se nekažnjivost nasilja od strane 

države, prikazuje kao legitiman široj populaciji – tako da se ljudska prava 

krše pod njenim patronatom. Sa druge strane, razne desnoekstremitičke 

organizacije, grupacije i pojedinci sprovode nasilje koje cementrira promovisanje 

kulture poštovanja različitosti prema etničkim, nacionalnim, 

konfensionalnim, rodnim i seksualno drugačije orijentisanim individuma 

168 . Nasilje prema Drugom je uvek efekat represivnog državnog aparata, 

ali se uspešno reprodukuje i odozdo. Rezultat je začarani krug podrške 

žločinu. 

Talas nasilja nad albanskom populacijom nije se samo zadržao na govoru 

mržnje, već kada je za to postojala prilika ispoljavao se u direktnom 

napadu. Šovinistički ispadi su se pojačavali kada je već bilo očekivano da 

167 Iz dokumentarnog fi lma „Vrela krv”, čija je premijera održana 

u kulturnom centru Reks, 3. novembar 2008. 

168 Misli se na klerofašističke i nacističke organizacije poput Krv I čast, 

Nacionalni stroj,Obraz ali i sa njima tesno ideološki povezane Dveri, 

Pokret 1389, Srpki narodni pokret Svetozar Miletić i dr.


će Kosovo postati država. Na uglu ulica Kneginje Ljubice i Braće Jugovića 

kako prenosi Blic (8. januar 2008), na površinama fasada zgrada ispisani 

su grafiti koji pozivaju na pogubljenje dece albanske nacionalnosti. 

Zabeležen je incident 7. februara 2008. u samom centru Beograda 

kada je došlo do rasističkog napada klerofašističke organizacije Obraz, pripadnika 

Udruženja kidnapovanih i prognanih sa Kosova na čelu sa Simom 

Spasićem, kao i brojnih građana koji su bojkotovali. Na otvaranju izložbe 

radova savremenih umetnika iz Prištine „Odstupanje”, u galeriji Kontekst, 

300 pripadnika Obraza je prekunulo izložbu, tako što su nasilno ušlu u 

prostor galerije i cepali radove umetnika – plakate na kojima je bio prikazan 

lik Adama Jašarija. Obrazovci su nosili svoje plakate sa likom Milorada 

Ulemeka Legije i uzvikivali parole policiji i okupljenima „Ovo vam je 

komadant”, „Idite na Kosovo”, „Radovan Karadžić”, „Ratko Mladić”. Na sebi 

su imali prepoznatljive simbole svoje organizacije, zastavu Obraza i pevali 

su četničke pesme. Iako je policija bila prisutna, čitav performans sa pevanjem 

četničkih pesama, je potrajao duže, jer okupljanje ekstremista je 

počelo sat vremena pre početka izložbe. Incident sa upadom u prostor galerije 

desio se dvadesetak minuta pre početka izložbe i policija je tek tada 

reagovala privođenjem napadača, ali ne i ranije iako je bilo jasno da se 

radi o situaciji visokog rizika. 

Ako pak govorimo o manje transparentnim grupama može se reći da 

su osobe sa hendikepom po skoro svim kriterijumima jedna od najmarginalizovanjih 

grupacija u društvu. Prema statistikama u svetu je svaka deseta 

osoba sa invaliditetom, u Srbiji ih je više od 700.000, od toga je oko 

200.000 u Beogradu. 169 Njihova socijalna vidljivost zavisi prvenstveno od 

stepena njihove inkluzije u obrazovni sistem koji bi ovoj populaciji otvorio 

put za sticanje znanja, poslovni angažman, pa samim tim i aktivno učešće 

u društvenom životu. 170 S druge strane postoje indicije da postoji eksklu- 

169 Danas, 3. decembar 2008. 

170 U pravcu ostvarivanja jednakih mogućnosti u obrazovanju, a na inicijativu Udruženja 

studenata sa hendikepom (USH), Univerzitet u Beogradu je 20. marta 2008. godine 

otvorio Univerzitetski centar za studente sa hendikepom čiji je osnovni cilj zamišljen 

kao pružanje podrške ovoj populaciji kako bi stekli što kvalitetnije obrazovanje. USH 

formiranje ovog centra smatra jednim od najvećih napredaka na polju poboljšanja


133 

zivnost tj. zatvorenost obrazovnih ustanova prema ovoj populaciji. Nedostaju 

i statistički podaci o broju uključene dece sa smetnjma u razvoju u 

obrazovanje. Kosana Beker iz nevladine organizacije Veliki – Mali, navodi 

samo procene tog broja – između 60 i 85 odsto ove dece je van vaspitno 

obrazovnog sistema u Srbiji. Tinda Kovač Cerović, državna sekretarka 

Ministarstva prosvete navodi da u Srbiji ne postoji pozitivan stav prema 

inkluzivnom obrazovanju, a što potvrđuje i nedostatak dokumenata na 

kojima bi se zasnivale konkretne akcije vezane za predškolsko i školsko 

obrazovanje. Milena Jerotijević iz NVO Veliki – Mali smatra da se poriču 

potrebe da se deca sa smetnjama u razvoju uključe ne samo u obrazovni 

sistem već uopšte u život zajednice. Pored ovih postoje brojne prepreke i 

žestoki otpori i institucija i pojedinaca koji permanentno opstruriraju poštovanje 

elementarnih ljudskih prava osoba sa hendikepom. 

To se desilo npr. u slučaju je nacionalne aviokompanije Jat ervejz u 

Beogardu. Ova firma je propisala da osobe s invaliditetom neposredno 

pre ukrcavanja u avion moraju da potpišu izjavu o otplaćivanju obeštećenja 

u slučaju da dođe do pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja. Izjava 

koja se po proceduri mora potpisati od strane osoba sa hendikepom glasi: 

„dole potpisani oslobađa Jat, njegovo osoblje i agente svake odgovornosti 

za moguće pogoršanje zdravstvenog stanja koje bi moglo da usledi zbog 

prevoza avionom, čak i ako bi takvo pogoršanje nastalo zbog preduzetih 

mera ili specifične usluge od strane Jata u vezi s prevozom“. 171 

Ljupka Mihajlovska, predsednica Udruženja studenata s hendikepom, 

koja je u više navrata bila prinuđena da potpiše ovaj obrazac diskriminatorne 

sadržine, izrazila je svoj protest povodom ove beskrupulozne prakse: 

„Čak i u slučaju da vas osoblje Jata ispusti prlikom ukrcavanja, odgovornost 

za tako nešto biće na vama”. Takođe, ostaje nejasno kakvu štetu bi 

osoba sa hendikepom mogla da nanese firmi, a što ne bi mogla neka treća 

osoba. 

položaja studenata i studentkinja sa hendikepom u Srbiji. USH tim takođe sarađuju 

i sa Nacionalnom službom za zapošljavanje koja putem sastanaka sa velikim 

fi rmama ima za cilj da motiviše poslodavce za zapošljavanje osoba sa hendikepom. 

171 Danas, 4. jul 2008. Kako saznaje list Danas, ova praksa ne 

postoji u velikim zapadnim aviokompanijama.


Diskriminacija ovde počiva na predubeđenjima o mogućoj opasnosti 

uzrokovanja finasijske štete koju će da pretrpi ta kompanija od strane lica 

sa hendikepom, kao da se radi o grupi koja je više rizična od ostatka populacije. 

Samim tim, osobe sa hendikepom su suočene sa otvorenim šikaniranjem 

i izolacijom, posebno imajući u vidu ograđivanje društva od 

odgovornosti i krivice za njihov fizički integritet. 

Da je položaj osoba sa hendikepom prvenstveno problem institucija 

koje su indiferentne pokazuju i statistički podaci o velikom broju nezaposlenih 

lica iz ove kategorije građana. 172 Od 700.000 osoba sa hendikepom, 

stopa nezaposlenosti iznosi 74,5 odsto – rekao je direktor Nacionalne službe 

za zapošljavanje Vladimir Ilić. Od tog broja samo je 21.000 osoba sa 

invaliditetom u radnom odnosu, a čak 50 odsto ima završenu samo osnovnu 

školu ili nema nikakvo obrazovanje. Diskriminaciju takođe pojačavaju 

društveni stereotipi, negativno ponašanje, arhitektonskih barijere, neadekvatan 

gradski prevoz. 

Zločini iz mržnje 

Pravni sistem Srbije ne poznaje zločin iz mržnje. 173 Najviši pravni akt Republike 

Srbije, kao i posebni zakoni regulišu posebne slučajeve diskriminacije 

(Krivični zakon, Zakon o javnom informisanju, Zakon o radu, Zakon 

o visokom obrazovanju i Zakon o radiodifuziji), ali u njima se ne pominje 

odrednica hate crime koja je dio međunarodnog prava. 

Član 18. Predloga antidiskriminaciong zakona, čije brisanje su tražile 

tradicionalne crkve reguliše pravo na slobodno ispovedanje vere grupe 

172 Još uvek nije usvojen Zakon o profesionaloj rehabilitaciji i zapošljavanju 

osoba sa invaliditetom, prema kome bi svaki poslodavac bio u obavezi 

da na 50 zaposlenih, zaposli po jednu osobu sa invaliditetom. 

173 Koalicija za toleranciju (Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, 

Inicijativa mladih za ljudska prava, Centrar za kulturnu dekontaminaciju, 

Žene u crnom, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Pravnici za 

demokratij) se 2007 zalagala za uvođenje zločina iz mržnje kao specifi čnog 

dela u krivični zakon, kao što je to slučaj u zemljama Evropske unije.


135 

ili pojedinaca. 174 Ovaj član je bio na udaru jer se prvenstveno odnosi na 

slobodno delovanje malih verskih zajednica, koje su konstantno na udaru 

onih tradicionalnih. 

Mnoge verske zajednice u Srbiji, kao što su sekte, denominacije i kultovi, 

konstantno trpe nasilje koje neretko dovodi u pitanje i fizičku egzistenciju 

njenih pripadnika i pripadnica. Prema Zakonu o Crkvama i verskim 

zajednicama iz 2006 model koji je država tada preuzela je “priznate religijske 

zajednice”, po kome je status tradicionlnih crkava i verskih zajednica 

dobilo njih sedam. Netradicionalne verske zajednice su i denominacije, 

manje verske zajednice koje se izbegavaju nazvati sektama, jer ova reč ima 

pejorativan karakter, tvrdi socilog religije Mirko Đorđević. 

Vernici i vernice koji su ispovedaju drugačije versko opredeljenje često 

su na udaru agresivnih pojedinaca ili grupa. Reč je onim zajednicama 

(kao što su npr. Adventisti ili Jehovini svedoci) koji ni na koji način ne 

ugrožavaju društvo. Što se tiče opasnosti pojedinih sekti i kultova, njihovo 

delovanje je regulisano zakonom – član 3. Zakona o crkavama i verskim 

zajednicama kaže da “sloboda veroispovesti ili verskog uverenja može biti 

podvrgnuta samo onim ograničenjima koja su propisana Ustavom, zakonom 

i ratifikovanim međunarodnim dokumentima, a neophodna su u 

demokratskom društvu radi zaštite javne bezbednosti, javnog reda, morala 

i zaštite slobode i prava drugih. Verska sloboda se ne sme koristiti tako 

da ugrožava pravo na život, pravo na zdravlje, prava dece, pravo na lični i 

porodični integritet i pravo na imovinu, niti tako da se izaziva i podstiče 

verska, nacionalna ili rasna netrpeljivost”. 175 

Problem je dakle njihova diskriminacija čiji uzrok je u ukorenjenosti 

predrasuda prema ovim verskim zajednicama koje se bez ikakvih sankcija 

reprodukuju u javnom diskursu. Vrlo često ni nadležni organi ne reaguju 

pa se dešava da neki vernici budu žrtve nasilje i po više godina. 

174 Član 18: “Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog 

ispovedanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje 

pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, ako i 

pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom”. 

175 http://www.parlament.sr.gov.yu/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=349&t=Z#


Napadi na verske zajednice, po logici povezanosti SPC i nacionalističke 

ideologije, uvek su skopčani i sa etnički motivisanim incidenatima. 

Područje Vojvodine je u tom smislu reprezentativan primer (ali treba napomenuti 

da je u Vojvodini, za razliku od drugih žarišnih područja Srbije, 

zbog veće senzibilnosti i stepena građanske svesti, kao i zbog efikasnosti 

NVO sektora to nasilje donekle pod kontrolom ili je bar transparentnije). 

Tako je na području Vojvodine, najbolniji period u postoktobarskom 

periodu, bio mesec mart 2004. kada je eskaliralo nasilje povodom napada 

na Srbe na Kosovu. Efekti su bili diskriminacija, maltretiranje i egzistencijalan 

ugroženost građana i građanki APV: “Samo za 6 dana, od 17. do 23. 

marta 2004, policija je u Vojvodini zabeležila više od 40 incidenata sa etničkim 

osnovom. U ovim nemirima bilo je povređeno 10 policajaca. Neke 

zajednice, kao slovačka i rusinska, prvi put su bile postale predmetima 

ugrožavanja. Napadnuti su i devastirani objekti verskih manjina (mošeje u 

Beogradu i Nišu) koje policija nije htela da štiti. Mase huligana napale su 

aškalijska naselja Adice i Veliki Rit u Novom Sadu i rasterane su tek upotrebom 

suzavca. Bilo je masovnog demoliranja u Somboru i Apatinu (prema 

objavljenim policijskim podacima, u prvoj od pomenutih opština za 

tih 6 dana je bilo 14 incidenata sa etničkom pozadinom, a u drugoj 13), a 

sporadičnog gotovo svuda u Vojvodini. Još pre martovskih događaja 2004. 

zabeležen je niz etničkih incidenata usmerenih prema pripadnicima različitih 

manjina”. 176 

Napadi na manje verske zajednice i organizacije vezani su za Adventiste 

i Jehovine svedoke. Netradicionalna Hrišćanska Adventistička crkva 

(registrovana 2007) bila je više puta napadana tokom iste godine. Tako su 

u januaru 2007 napadi registrovani prvo u selu Stapar, opština Sombor 

(zapaljena unutrašnjost crkve), zatim u Somboru (u noći između 18. i 19. 

marta kamenom razbijeno staklo na stambenom delu zgrade koja je u sastavu 

hrama, a kamen je pao na metar od deteta). Napadi su registrovani i 

u Kikindi i Novom Sadu (29. marta 2007, kako navodi Adventistička crkva, 

176 Publikacija Centra za razvoj civilnog društva (CDCS) Međunacionalni incidenti u Srbiji 

(2006) 

http://cdcs.org.rs/index.php?option=com_docman&task=cat_view&gid=13&Itemid=2


137 

nepoznate osobe su kamenicama razbile stakla na Sabornom hramu u Novom 

Sadu). 177 Napadi na pripadnike Jehovinih svedoka su takođe jedan od 

zabeleženih slučajeva brutalnog nasilja (29. mart 2007 u Starim Banovcima, 

pripadnika ove sekte, pretukao je dva put isti čovek). U Jagodini je član 

hinduističke Vajšnavske verske zajednice napadan pet puta za šest godina 

(u jednom od napada, nepoznati počinioci su mu nožem urezali krst na 

glavi), a nadležni u toj opštini, prema oceni generalnog insektora MUP-a, 

nisu adekvatno vršili svoju dužnost. 

Žestoki incidenti zabeleženi su i tokom 2008: “Grafitirani su, sa zastrašujućim 

pretnjama, rimokatolički hram u Smederevu, adventistički hramovi 

u Sivcu, Kragujevcu, Kuli, Negotinu i Beogradu. Zgrada Jehovinih 

svedoka u Sremskoj Mitrovici grafitirana je tri puta, grafitirana je i njihova 

zgrada u Kruševcu, razbijen je prozor na adventističkom Teološkom seminaru, 

razbijeni su prozori na adventističkim crkvama u Nišu, u Kragujevcu, 

kao i višekratno u Užicu. U Užicu je posle ponovljenih fizičkih napada 

adventistički pastor morao da napusti grad. 

U Jagodini su dva puta razvaljivana vrata adventističke crkve, u Novom 

Sadu je oštećen automobil adventističkog sveštenika, tri tinejdžerke 

koje pripadaju Jehovinim svedocima bile su izložene pokušaju silovanja 

u Vranjskoj Banji, u Despotovcu je sveštenik SPC napao nekoliko Jehovinih 

svedoka, razbijena su dva prozora na Mormonskoj crkvi u Beogradu, u 

Novom Sadu su prozori ove crkve razbijani u tri navrata, obrazovci su kamenovali 

Pentekostalnu crkvu u Kraljevu; ova crkva dobila je i pismenim 

putem zastrašujuće pretnje. 

U Bajinoj Bašti je pet stotina huligana napalo Jehovine svedoke za 

vreme njihove službe i kamenovalo zgradu u kojoj je služba držana. Napadnuta 

su dva Jehovina svedoka u Klenku. U Boru su huligani pokušali 

177 Tom prilikom, predsednik Glavnog odbora Adventističke crkve Miodrag 

Živanović je pozvao tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića na 

primenu “adekvatnijih mera”, koje će uroditi plodom i uneti mir i sigurnost u 

život adventista. Jočić je međutim te godine najavio “intezivniju borbu protiv 

sekti”, što se ne može protumačiti kao poziv na toleranciju, imajući u vidu da 

je među građanima visok stepen predrasuda prema svim netradicionalnim 

verskim zajednicama koje se često karakterišu kao sekte i samim tim žigošu.


da fizičkom silom spreče izgradnju objekta Jehovinih svedoka. Kamenovan 

je i hram Jehovinih svedoka u Beogradu i jedan nijhov član je bio pogođen. 

Kamenovani su i njihovi molitveni domovi u Vranju i u Leskovcu; 

u Leskovcu je dolazak policije sprečio napadače da upotrebe Molotovljev 

koktel. Naoružan čovek je pokušao da napadne katoličkog sveštenika u 

Budisavi. Uništeno je nekoliko spomenika na katoličkom groblju u Beloj 

Crkvi”. 178 

Na ovo svakako utiče i aktivna propaganda Srpske pravoslavne crkve, 

koja teži da održi monopol na tržištu religija i ekstremizaciju nacionalnog 

pitanja a što za sobom povlači netrpeljivost prema drugačijim verskim 

ubeđenjima: „Ko je vernik, taj je bolji čovek, bolji radnik, bolja vlast, jer se 

plaši Božijih zapovesti. Ko nije, taj je propalica, biće sektaš, a sektaši ubijau 

i piju krv! Zato smo nastojali da sve pokrštavamo, da ne bi krenuli stranputicom 

i otišli sekte.” 179 

Međutim, nasilje trpe i tradicionalne crkve i verske zajednice. Antisemitizam 

je još uvek prihvatljiv u državi koja je navodno spremna da 

prihvati evropske standarde. To možda važi za primenu Prelaznog trgovinskog 

sporazuma (čija „korist” još uvek nije racionalno objašnjena građanima) 

ali ne i kada je u pitanju vrednosni sistem. U Srbiji je prodaja 

antisemitske literature legalna (jer se prodaje), pa su tako u knjižari na 

Trgu Nikole Pašića Protokoli sionskih mudraca po rečima zaposlenih „rasprodati”. 

180 Ova knjiga je takođe prva na listi najprodavanijih, piše na sajtu 

izdavačke kuće „IHTUS – Hrišćanska knjiga”. Danilo Pušonjić, direktor 

ove kuće, ne smatra sebe antisemitom: „Ako neko smatra da mrzim Jevreje 

koji su poginuli u konc logorima, naravno da je to uvreda. Ako me pitaju da 

li mrzim onaj deo Jevreja koji su vladari iz senke – da, mrzim ih. Tada jesam 

antijevrejin tih Jevreja. Najveći rasisti su Jevreji. Upravo su oni skovali kovanicu 

antisemitizam. Mi pišemo protiv tog dela Jevreja koji za sebe smatraju 

178 Danas, 15. decembar 2008. Napadi na nepravoslavce, Sociolog 

Vladimir Ilić navodi verske incidente, prema izveštaju Forim 18 koji 

sadrži spisak istih u periodu od januara do oktobra 2008. 

179 Srboljub Stamenkovi, starešina Srpske pravoslavne crkve 

u mestu Žitorađi. Borba, 17. februar 2009. 

180 Borba, 26. januar 2009.


139 

da su izabrani narod, a to njihovo izabraništvo potiče još od Starog zaveta. 

Svako ko bi pokušao da razotkrije podle namere tog dela Jevreja i njihovih 

sluga masonerije, nakače mu etiketu antisemite”. 181 

Ovaj perfidni rasizam nije sankcionisan, ne zato što Srbija već ne poseduje 

institucionalni kapacitet ili jasne zakonske odredbe, već zato što nema 

volju da iste upotrebi. Država time pokazuje ne svoju nemoć, već podršku 

istom (u suprotnom, bilo bi dovoljno zabraniti ovu izdavačku kuću i to bi 

već bila opomena svim onim esktremno šovinističkim aktivistima), 

Istorijski posmatrano, antisemitizam u Srbiji ima podršku još od kraja 

80-tih, sa revitalizacijom ekstremnog nacionalizma i klerikalizacijom društva, 

sa potiskivanjem antifašističke prošlosti zemlje (SFRJ). To je naizgled 

paradoks jer se upravo Srbija proglašava naslednicom slavne socijalističke 

države (ali ona to mora da čini jer bi u suprotnom poništila svoj oreol čuvara 

Jugoslavije tj. sopstvene ratne pretenzije). Na taj način preovlađujuća 

intelektulana i kulturna elita na čelu sa Akademijom, kreira istoriju, konstruišući 

njeno selektivno čitanje. Njihov antikomunizam podrazumeva 

anti – antifašizam (Todor Kuljić), ali to po njima znači odbaciti jugoslovenstvo 

kao „tamnicu srpstva” i ujedno tvrditi da su jedino Srbi bili partizani. 

182 Onda ne čudi stav jedne ratno nacionalističke struje koja se ograđuje 

od ravnogorskog pokreta – za Dobricu Ćosića Vuk Drašković je „ideolog 

koljačkog četništva, prevrtljivi demagog”. Druga struja na čelu sa V. Šešeljem 

antifašizam održava u javnom diskursu samo pod uslovom da to ide 

ruku pod ruku sa rehabilitacijom ikona četništva. U oba slučaja antifašizam 

ideološki znači rehabilitaciju onoga protiv čega se borilo – Holokaust. 

Ako smo suočeni sa ovakvim društvenim kontekstom onda je prvi korak 

potreba za adekvatnom pravnom regulativom. Ova vlada ima punu 

odgovornost da uključi u zakonodavstvo zabranu negiranja i relativizacije 

genocida. 

Kako se falsifikuje prošlost i kako mediji aktivno učestvuju u tom poslu 

ilustruje sledeći primer. Naslov u Politici iz 10. februara 2008. glasi 

“Srbija je bila dobra prema Jevrejima kad je bilo teško”! Iako je više neko 

očigledno da naslov aludira na period genocida nad Jevrejima u vreme 

181 Ibid. 

182 U “Potisnuta istina”, Olivera Milosavljević.


srpske kolaboracionističke vlade iz 1941, sadržaj teskta je ustvari razgovor 

sa Josefom Tomi Lapidom (Josef Lapid, bio je ministar pravde u vladi Arijela 

Šarona, Izrael), koji govori o društvu srpsko-jevrejskog prijateljstva iz 

perioda Miloševića. Osnovna ideja tog društva je bila “duhovna povezanost 

dva naroda zajedničkim iskustvom genocida”. Ekstremistički izraelski 

političar koji smatra da je bilo “opravdano nasilno iseliti mnogo Palestinaca” 

radi stvaranja države Izrael, shvata da je Kosovo srce srpske kulture: 

“Mi vrlo dobro razumemo srpski problem pošto se i mi suočavamo sa muslimanskim 

neprijateljem”. 

Da je antisemitizam normalizovan u srbijanskom društvu i da svaka 

vlast kreira istoriju po svojoj volji, potvrđuju i spomenici srpskim velikanima 

ili kako ih domaći neonacisti zovu “pravi rasno svesni nacionalisti”. 183 

Naime, krajem oktobra 2008. Efraim Zurof, poznati lovac na naciste i direktor 

Centra „Simon Vizental”, odbio je da primi titulu počasnog građanina 

Novog Sada, zbog postojanja spomenika Jaši Tomiću. Spomenik 

predstavniku “srpskog nacionalnog pokreta iz 19. veka” i antisemiti, postavila 

je ispred radikala tadašnja gradonačelnica Maja Gojković. Na dan 

otkrivanja spomenika 9.11.2006, radikali su obeležili ulazak srpske vojske 

u Novi Sad 1918. Ali, na isti datum se obeležava i sećanje na Kristalnu noć, 

kada su nacisti počeli da realizuju politiku zločina nad Jevrejima. Liga socijaldemokrata 

Vojvodine je zahtevala njegovo uklanjanje kao što su, zajedno 

sa predstavnicima jevrejskih zajednica i NVO sektorom protestvovali 

i kada se on postavljao u centru Novog Sada. Antisemitizam Jaše Tomića 

i njegovu knjigu Jevrejsko pitanje ne osporava ni desničarska inteligencija: 

“iako se knjiga Jaše Tomića „Jevrejsko pitanje” može smatrati antisemitskim 

delom, stav prema jevrejskom narodu u 19. veku treba tumačiti 

na drugačiji način nego stav u 20. i 21. veku. S druge strane, Jaša Tomić je 

deo istorije naroda Vojvodine, pre svega, tog srpskog nacionalnog pokreta 

iz 19. veka”. 184 Ista knjiga je i regularna literatura na sajtovima srpskih 

neonacista. 

183 http://74.125.77.132/search?q=cache:284TftIyMoIJ:www. 

stormfront.org/forum/showthread.php%3Ft%3D340332+jas 

a+tomic+jevrejsko+pitanje&hl=en&ct=clnk&cd=6 

184 Politika, 24. oktobar 2008, Čedomir Antić.


141 

Dekada Roma 

Romi u srbijanskom društvu, predstavljaju visoko depriviranu socijalnu 

grupu: njihovi uslovi stanovanja i života su izuzetno nepovoljni, visoka je 

nezaposlenost nedovoljna je uključenost dece u obrazovni sistem, komunikacije 

sa većinskim stanovništvom su slabe, a higijenska i zdravstvena 

situacija je loša. 185 Dakle, siromaštvo je dominantni faktor svakodnevnog 

života Roma i oni predstavljaju najmarginalizovaniju grupu u Srbiji: nemaju 

nikakvu društvenu moć i žive izolovano od tokova većinskog društva. 

Ovakav nepovoljan položaj je samo dodatno pogoršan opštim osiromašenjem 

srbijanskog društva. Romi najčešće žive u zapuštenim i nehigijenskim 

gradskim naseljima sa nikakvom ili slabom komunalnom infrastrukturom 

u kojima su stanovnici isključeni ili slabo integrisani u globalno društvo. 

Dakle, siromaštvo uz ksenofobičan stav društva su glavni generatori sveopšte 

marginalizacije Roma i Romkinja u društvu. „Naime, pojedini intelektualci 

ne govore više o tome da su Romi deprivilegovani građani naše 

zemlje zato što su urođeno poročni, bezvredni, skloni lenstvovanju itd. jer 

takve tvrdnje u današnjem socijalnom kontekstu nisu više društveno legitimne. 

Ne, oni kažu da su Romi u takvom položaju jer su uhvaćeni u krug 

siromaštva. Dakle, tvrdi se da su Romi siromašni zbog toga što ih je na 

to obučila njihova sredina, kultura, porodični život...Najkraće, ideologija 

okrivaljavanja žrtve i akcije koje iz nje proizilaze se svode na to da ne treba 

menjati društvo nego žrtvu tog društva. U tom smislu se stalno govori 

o integraciji Roma ali ne i o njihovoj inkluziji. Naravno, integracija podrazumeva 

menjanje onoga koga treba integrisati u dominantni sistem tj. u 

društvo, dok inkluzija znači da treba menjati i prilagođavati sam sistem 

185 Stopa nezaposlenosti u Srbiji sredinom 2008 iznosila je 21,6 odsto (što je za 

proteklih sedam godina, izvestan napredak). Prema rečima Vladimira Ilića, državnog 

sekretara za zapošljavanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, pošto je 

struktura nezaposlenosti jako loša u Srbiji, treba posebno raditi na otvaranju tržišta 

rada za Rome i osobe sa hendikepom. Stopa nezaposlenosti Roma je četiri puta 

veća nego kod ostalih. 32.5% Roma je bez škole ili sa manje od 4 razreda osnovne 

škole. Samo 0.3% Roma se školuje na višim školama i univerzitetima. A treba uzeti 

u obzir da ce taj procenat nezaposlenosti rasti usled svetske ekonomske krize.


odnosno društvo kako bi ono bilo sposobno da prihvati različitost u odnosu 

na dominantnu kulturu u njemu“. 186 

Srbija je od Mađarske preuzela predsedavanje međunarodnom inicijativom 

“Dekada inkluzije Roma 2005 – 2015.”, od 1. jula 2008. godine 

do 30. juna 2009. godine. Ideja te inicijative je usmerena na popravljanje 

položaja ove najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji. U skladu sa tim 

Srbija je usvojila Akcione planove za uključivanje Roma u sve institucije 

demokratskog društva 187 .Međutim, proteklu godinu obeležili su ekstremni 

slučajevi diskriminacije nad Romima. Ekstremizam se ovog puta ne odnosi 

samo na delovanje neonacističkih organizacija, već na nasilje koje se 

sprovodi pod državnom zastavom. 

Naime, krajem 2007 god. Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović 

se oglasio povodom apela grupe građana koji su zabrinuti i protive se ideji 

izgradnje nekoliko stanova za građane romske nacionalnosti. Jovanović 

im je odgovorio da deli “njihovu zabrinutost”i da će zarad njihove “bezbednosti”, 

Rome smestiti u objekat koji će biti na margini grada a zatim 

će se napraviti zid opasan pletenom žicom, tako da će fizički Romima biti 

onemogućeno da se kreću ulicom kojom se kreću ostali građani. Na kraju, 

zabrinutim žiteljima Topole poručio je:“Vama garantujem da nikakve 

neželjene kontakte sa njima nećete imati”. Nakon ovih rasističkih metoda 

usledio je još jedan incident. 

Krajem 2008. u opštini Topola nastavlja se sa zastrašujućom diskriminacijom 

romske zajednice koja živi u toj opštini. Prema informacijama 

koje je dobio Helsinški odbor Skupština opštine je napravila dve montažne 

kuće za raseljavanje tridesetak Roma, uglavnom dece. Kuće su postavljene 

na ledinu, udaljenoj kilometar od periferije Topole, a na samo sto metara 

od gradske deponije, gde se svakodnevno istovaruje smeće koje je konstatntno 

u plamenu. Osim smeća, vetar raznosi i opasan kancerogeni dim. 

186 Sociolog Ivica Mladenović 

187 Ciljevi dekade Roma su smanjivanje neprihvatljivih razlika između položaja 

Roma i ostalog dela društva. Prioritetni ciljevi Srbije na tom planu su: poboljšanje 

uslova stanovanje, suzbijanje diskriminacije u obrazovanju, izgradnja sistema 

za praćenje i evaluaciju i izrada Evropske romske politike i dostupnost fondova 

Evropske unije za programe namenjene unapređivanju položaja Roma


143 

U takvom okruženju više ni insekti ne žive, pa je utoliko čudnija odluka 

topolskih vlasti da upravo na tom mestu sagrade kuće za Rome. 

Helsinški odbor je u više navrata apelovao na javnost i medije, a 

prvenstveno na državne organe, da reaguju na nedozvoljeno ponašanje 

predsednika opštine Dragana Jovanovića koji već duže vreme zloupotrebljava 

položaj prvog čoveka opštine. Njegove diskriminatorske i nehumane 

odluke učvršćuju sliku o Srbiji kao ksenofobičnoj i netolerantnoj 

sredini prema manjinama, a naročito prema najranjivijoj etničkoj zajednici 

– Romima. 

Još jedna afera vezana za selidbu romske populacije (koja se malo 

konsultuje u ovim strateškim odlukama) obeležila je drugu polovinu 2008 

godine. Romske porodice koje žive u nehigijenskom naselju ispod mosta 

Gazela u centru Beograda, prema odluci gradske vlade trebalo je preseliti 

u naselje Ovča. Iako je odluka doneta u avgustu 2008 ona se odlagala do 

početka 2009. Glavna prepreka je bila odbijanje stanovnika Ovče da dozvoli 

preseljenje 130 romskih porodica (ispod Gazele živi 986 ljudi u 237 

domaćinstava). Usledili su protesti stanovnika Ovča koji su zbog tog problema 

osnovali i “Krizni štab za odbranu Ovče”, jer vlast preseljavanjem 

Roma ugrožava etničku strukturu Ovče u kojoj preovaladava rumunsko 

stanovništvo. U ovom slučaju postoje dve specifičnosti: ksenofobičan stav 

stanovnika Ovče s jedne strane, i pokušaj države da skloni Rome i Romkinje 

iz centra grada i tako njihovom getoizacijom na rubu veikih gradova bar 

prividno ukloni problem. Radi se o tome da država ima strategiju pomoći 

romskoj populaciji, ali njihovim premeštanjem iz centra neće se rešiti problem 

njihovog preživljavanja, ishrane, inkluzije u šire društvo. Početkom 

2009, odustalo se od ove odluke, da bi se “izbeglo stvaranju geta” u Ovči 

(Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika), pa će romsko stanovništvo 

“biti raseljene do početka Univerzijade”. Država planira stanove za 114 porodica, 

kao i zaposlenje istima. Ostatak Roma nema prebivalište u Beogradu, 

već dolazi iz unutrašnjosti ili inostranstva tako da je njihova sudbina do 

početka Univerzijade nepoznata, jer kako navodi zamenik gradonačelnika 

za njih su nadležne državne institucije i Komesarijat za izbeglice, a da grad 

nije ovlašćen da rešava i njihovo stambeno pitanje.


Događaj koji je zabeležen u Kuršumliji u avgustu 2008. ostaće 

zapamćen kao još jedan u nizu brutalnih metoda koji policijska služba 

koristi za iznuđivanje informacija od osumnjičenih. U ovom slučaju žrtve 

su bile dva romska mladića. Pod optužbom za krađu, trojica policajaca su 

puna četiri sata maltretirali braću Ivicu (31) i Tonija (27) Jovanovića. U njihovoj 

zvaničnoj izjavi, tukli su ih dok nisu „priznali“ krađu, a posle su nastavili 

zato što nisu odmah priznali. U međuvremenu je otkriveno da su 

krađu izvršile druge osobe. Zamenik predsednika opštine Dejan Milošević 

je osudio fizičko nasilje policije. 

U Kraljevu je početkom februara, nakon ubistva Marka Simeunovića 

od strane maloletnika romske nacionalnosti, pokrenuta hajka na romsko 

naselje u tom gradu. Naime, u znak odmazde, na inetrnet portalu facebook 

postavljen je poziv građanima da se datum obračunaju sa Romima. 

Čitava tri dana u romskom naselju vladala je panika (deca nisu išla u školu, 

građani su ograničili svoje kretanje). Iako je Mninistarstvo za ljudska i 

manjinska prava odmah reagovalo, sa porukama da taj zločin nije imao za 

motiv rasnu pripadnost i da su krivci u pritvoru, nekolicina mladića je na 

dan zakazanog linča, ipak pokušala da uđe u romsko naselje, nakon čega 

ih je sprečila Žandarmerija 

Ovaj rasistički ispad je logična posledica slučajeva kao što su Ovča i 

Topola. Rasizam uvek postoji u nekom stepenu i od strane nekih rasonalističkih 

grupa, ali u ovom slučaju država ga je tolerisala. Država je podržala 

glas naroda, i odlučila da predrasude stanovnika Ovče i jedan gradonačelnik 

diktiraraju njenu politiku prema romskoj populaciji. Slučaj Kraljevo u 

tom smislu nije incident, već odgovor građana. 

Na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta 27. januara, u Beogradu 

na Zelenom vencu, nepoznati počinioci iscrtali su kukasti krst koji 

prekriva lice romskog dečaka na bilbordu „Da sva deca idu u školu“. Ni četvrti 

dan nakon što je neko oskrnavio plakat, niko nije reagovao na promovisanje 

rasizma. “Predsednik Nacionalnog saveta Roma Vita Mihajlović 

kaže da je slučaj prijavljen policiji, ali da za sada reaguju samo mediji”. 188 

188 Prenosi Danas http://74.125.77.132/search?q=cache:AC9bet2YFJoJ:www. 

danas.rs/vesti/hronika/niko_ne_brise_kukasti_krst.3.html%3Fnews_id 

%3D152031+kukasti+krst+romi+bilbord&cd=1&hl=en&ct=clnk


145 

Mizogino društvo 

Kada je reč o položaju žena u srbijanskom društvu, susrećemo se sa situacijom 

koja je tipična za patrijarhalni princip građanstva – to znači da je pozicija 

“građana” osigurana samo za jedan pol (teoretičarka Kerol Pejtmen). 

Žena je dakle diskriminisana u svim onim bitnim institucijama koje su 

tradicionalno rezervisane za muškarce; misli se prvenstveno na sferu javnog, 

transparentnog prostora u kome se donose odluke od šireg političkog 

značaja. Njena pozicija je fiksirana za sferu privatnog (dom, briga o deci). 

Ona dakle trpi dvostruko nasilje: nasilje u porodici i marginalizaciju na 

političkoj sceni. 

O prvom vidu nasilja, koje obično ostaje jako dugo u senci, svedoče 

šokantni podaci NVO Incest trauma centar. Svaka četvrta žena u Srbiji je 

žrtva fizičkog nasilja, dok 80% žena koje su doživele neku vrstu nasilja nikome 

se ne obraća za pomoć. Na osnovu rada sa sa ženama žrtvama nasilja 

utvrđeno je da prosečan period od početka nasilja do prijavljivanja iznosi 

12 godina i dva meseca. Kao jedan od najčešćih razloga za neprijavljivanje 

nasilja jeste sporost sudova: „Prema zakonu, postupak sa elementima 

nasilja je hitan, a prvo ročište mora se odrediti za najviše osam dana od 

podnošenja tužbe. Nažalost, zakonodavac nije predvideo rok za okončanje 

postupka, tako da postupci često traju i po osam meseci“. 189 

Drugi vid marginalizovanja žene u srbijanskom društvu, njeno slabo 

političko pozicioniranje, je samo odraz tradicionalizma naše demokratije. 

U savremenoj feminističkoj teoriji taj se problem sagledava kao 

zloupotreba rodne razlike za definisanje principa građanskog društva: 

“Centralna pitanja postaju: kako se ‘žena’ konstruiše kao kategorija unutar 

različitih diskursa? Kako polna razlika postaje relevantna distinkcija u 

društvenim odnosima, i kako se kroz takvu distinkciju konstruišu odnosi 

subordinacije?”. 190 Problem se dakle ne odnosi samo na loše zakonodavstvo. 

Liberalne feministkinje se bore upravo za ove specifične zahteve koji 

izražavaju interese žena, ali to je samo vrh ledenog brega (Zakonodavstvo 

189 Blic, 12. avgust 2008. Ana Maričić, Ministarstvo pravde. 

190 Šantal Muf, Feminizam, princp građanstva i radikalna demokratska politika


jeste bitno, ali to što Srbija još uvek nema zakon o ravnopravnosti polova, 

dok zakon protiv diskriminacije čeka dođe na dnevni red, je uzrok mnogo 

dubljeg problema). 

Taj širi problem se odnosi na dominantan kulturni model ovog patrirhalnog 

društva koji ženu stavlja u funkciju nacionalne odbrane. Po tom 

principu, njihova uloga se svodi na ulogu majke čiji je glavni zadatak reprodukcija 

“srpske dece”. 

Dominantna kultura, nameće kao sasvim “prirodan”, poredak između 

polova, u kome je žena vezana za svoje reproduktivne funkcije, a muškarac 

autoritet po rođenju. Medijska propaganda ovih represivnih vrednosti je 

vrlo jaka: “Mlade žene koje odlažu ili namerno prekidaju materinstvo zapravo 

pokazuju neku vrstu sebičnosti”, “Otac je neprikosnoveni autoritet u 

našoj kući. To je za mene prirodno stanje stvari. On je strog, a pun ljubavi. 

Po našem internom dogovoru, on je autoritet,a majka mora da bude blagi 

melem za decu”. 191 Ovo je primer kako izgledaju tzv. “ženske strane” u nacionalnom 

listu Politika. 

Tekstove iste sadržine nalazimo i u Pravoslavlju. U tekstu ‘Bela kuga 

u Srba-samoobmana ili zbilja’, opisuje se “demografska katastrofa srpskog 

naroda”. Kao glavni uzrok krize porodice i tradicionalnog identiteta 

nalaze se neprijatelji u potrošačkoj kulturi kapitaizma koji namesto nacionalne 

kohezije pretvara čoveka u egocentrika, sklonog “hedonizmu i lagodnom 

životu, ravnodušnom prema svojoj duhovnosti”. Materinstvo je 

u krizi jer se dakle žene okreću svojim zadovoljstvima umesto da spasava 

“srpski Nojev kovceg koji tone”. Mizoginija je uvek deo nacionalističke idelogije. 

To jasno potvrđuju njeni najveći praktičari – SPC i Patrijrah Pavle: 

“Strašno je i pomisliti a kamoli prihvatititi i ozakoniti – za nešto normalno, 

191 Ovo je ispovest popadije koja živi sa svoje osmoro dece i govori o blagodetima 

takvog načina života. Napominje, da ona nije birala da ima toliko dece, već da je 

to “dar božji”. Nije problem u samom izboru na veći broj dece ili stil života koji je u 

skladu sa principima sopstvenih verskih uverenja. Izbor je savim legitiman, ali on 

ne sme biti prezentovan kroz direktan govor mržnje (“sebičnost” koja se pripisuje 

ženama koje ne žele decu, porodicu) jer to je narušavanje osnovnih ljudskih 

prava zagarantovanih Ustavom: “Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, 

ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih” http://www.politika.rs/ 

rubrike/zivot-i-stil/zenska-strana/Zagrljaj-za-osam-radosnih-dusha.sr.html


147 

obesvećenje svetinje rađanja – čedomorstvo, ono što se, nažalost, događa u 

mnogim savremenim brakovima, koji ubijau svoju decu (...) Ne pretvaraju 

li time roditelji materinsku utrobu – tu radionicu života – u radionicu smrti 

i ništavila?!” 192 

Ono što je zabrinjavajuće u slučajevima mizoginije u medijima, jeste 

nereagovanje. Kurir na naslovnoj strani piše o trudnoći poznate pevačace 

Jelene Karleuše koja je prema pisanju ovog lista „položila popravni“ 

kada je navodno utvrđeno da će roditi sina, jer JK ima još jedno dete, 

devojčicu. 193 . 

Dakle, da bi se došlo do rešenja, potrebno je izgraditi drugačiji kulturni 

obrazac i princip demokratije. Potrebna je feministička politika koja 

će se zalagati ne za prava žena (jer to bi značilo da postoji neko suštinsko, 

esencijalno određenje žene, a koje konzervativni ideolozi odmah iskoriste 

za pripisivanje npr.materinstva kao te suštine, a time se prava žena pretvaraju 

u reprodukciju patrijarhata protiv koga se krenulo u borbu) već za 

prava individue bez obzira na njen rod ili pol. 194 Samo tako se može formulisati 

politika koja se zalaže za ukidanje svih oblika potčinjenosti. U 

praksi smo vrlo daleko od te politike. 

Parlament Srbije npr. ne zadovoljava zakonsku odredbu o stranaka 

da na izbornim listama bude trećina žena. I glavni problem opet nije taj 

poražavajući rezultat, već nepostojanje artikulisanog bunta od strane svih 

onih koji se deklarativno zalažu za prava žena. Politika koja bi u središte 

stavila odgovornost pojedinca i solidarnost sa “drugim”, ne bi imala problem 

da se i pripadnici muškog roda angažuju u ovoj feminističkoj politici. 

Princip radikalnog građanstva znači ljudska prava za sve, bez obzira na 

192 Božićna poslanica Srpske pravslavne crkve, 26.decembar 2008. 

193 Kurir, 4 septembar 2009. 

194 Ovim se ne žele poreći razlike i rodne specifi čnosti koje pojedinci/ke mogu 

imati, već se u borbi za ostvarenje osnovnih građanskih prava, teži stvoriti jedan 

širi front (to mogu biti žene koje se bore za prava žena, muškraci koje se bore 

za prava žena, radnici koji se bore za prava porodilja i adekvatan medicinski 

tretman, nacionalne manjine koje se bore za prava gej populacije). Samo 

solidarisanjem sa drugim, može se izgraditi istinski demokratsko društvo.


pol, rod, veroispovest, nacionalnu pripadnost i druga svojstav predviđena 

ustavom RS. U praksi nažalost, tek predstoji borba za ta prava. 

Prava žena su u tom smislu ne razlikuju od npr. prava radnika, ali 

zbog seksizma koji prožima sve institucije, diskriminacija radnica je uočljivija. 

Time se teži oslabiti ekonomska moć žene, jer se to vidi kao prvi stepenik 

u njenoj emancipaciji. Istraživanje javnog mnjenja „Radnićka prava 

– poznavanje i stavovi žena u Srbiji“, pokazalo je da 81 odsto anketiranih 

žena smatra da u Srbiji postoji diskriminacija u radnim RADNIČKIM pravima. 

195 Kao glavni uzrok ovog problema izvršioci istraživanja navode nepoznavanje 

žena sopstvenih prava. Tako npr. više od polovine ispitanica 

nije znalo da poslodavac nema pravo da prilikom zapošljavanja traži informacije 

o bračnom stanju i porodičnom statusu kandidata/kinja. Samo četvrtina 

ispitanica je čulo za mobing, a više od polovine smatra da je fizički 

izgled bitan prilikom zapošljavanja. 

Što se tiče položaja žena u oblasti rada još jedna kategorija koja trpi višestruku 

diskrminaciju i fizičko nasilje jesu seksualne radnice (termin seksualne 

radnice umesto “prostitucija” je zvanično usvojen pre dve godine 

od strane UNAIDS i predstavlja standard u evropskim zemljama). U Srbiji 

ovaj rad je krivično delo, legalizacija se i ne razmatra, iako ove žene s konstantno 

izložene raznim opasnostima. One trpe verbalno i neretko fizičko 

nasilje, nemaju lekarsku zaštitu, o njima društvo ćuti, iako koristi njihove 

usluge. “Nemam nikakva prava. Nemam zdravstveno osiguranje i ne mogu 

da odem kod lekara. Ako me klijent maltretira ili ugrožava, ja ne mogu da 

ga prijavim policiji”, kaže Ana u razgovoru za Borbu. 196 U slučaju da ona 

prijavi nasilje policiji rizikuje da bude uhapšena iako je ona žrtva zlostavljanja. 

Ova vrsta rada je dodatno žigosana, jer društvo ne pravi razliku između 

prisilne prostitucije i svojevoljnog čina jedne osobe da se prostituiše 

za novac. Nelegalizacija prostitucije ne samo što čuva lažni moral društva, 

već prikriva trgovinu ljudima, zlostavljanje žena i dece i prisilnu prostituciju. 

U Srbiji, organizacija Jazas se već četiri godine bavi pružanjem pomoći 

seksualnim radnicima. Oni rade na terenu, organizuju pružanje lekarske 

195 Istraživanje sproveo Stratedžik marketing u saradnji 

sa Beogradskim centrom za ljudska prava. 

196 Borba, 31. januar – 1. februar 2009.


149 

pomoći i testiranje na HIV, ali imaju organizovan i centar za edukaciju. Jelena 

Milić iz Jazasa kaže da oni rade na “premošćavanju jaza između seksulanih 

radnica i institucija sistema”. 197 

Mizoginiju ne propagira samo SPC u svojim govorima već je tome vrlo 

bliska aktivnost nekih klerofašiziranih grupa 198 kao što su Obraz ili Dveri. 

Srspki sabor Dveri je osnovalo “Pokret za život”, “aktivnu koaliciju ustanova, 

udruženja i pojedinaca koji se zalažu sa promociju svetinje i kulture 

života, kulta braka, porodice i rađanja, puta do zdrave ličnosti preko zdrave 

porodice do zdravog društva, kao i borbu protiv široko rasprostranjene 

kulture smrti: veštačkih prekida trudnoće, savremenog seksualnog obrazovanja 

i pornografije, narkomanije i drugih oblika zavisnosti, homoseksualizma, 

eutanazije, kloniranja...”. 199 Najava aktivne borbe protiv žena koje 

197 Ibid. 

198 Desno ekstremističke organizacije koje nisu fašističke, ali u svojoj ideologiji 

poseduju neke elemente klasičnog fašizma: veličanje antisemitizma kroz delo 

Nikolaja Velimirovića, najave radikalne borbe protiv osoba drugačijeg etničkog 

opredeljenja ili seksualne orijentacije, glorifi kacija počinica genocida tokom 90-tih. 

199 Preuzeto sa sajta http://www.dverisrpske.com/rubrika/9. Dveri imaju jasan i isključiv 

stav po pitanju abortusa kao satanizma koji nam nosi Novi svetski poredak: 

Abortus je ubistvo. Nema nikakve sumnje. I to je najsvirepije moguće ubistvo. To je 

napad na živi organizam u živom organizmu; živi organizam koji ne može da se brani. 

To je udar na krv naše krvi, na kost naše kosti. To je udar na Duha Svetoga. Abortus je 

udar na sam Život. (http://www.dverisrpske.com/page.php?p=393) 

Pravo pitanje je otkud toliko abortusa i kome je pala na pamet tako morbidna ideja da 

utrobno čedomorstvo, kako naša Crkva označava abortus, ozakoni? Pravi odgovor leži, 

hteli mi to da priznamo ili ne, u sistemu vrednosti svima već poznatom pod nazivom 

Novi svetski poredak. Taj satanski poredak je sebi za cilj postavio uništenje svega onoga 

što je činilo stubove nosače prethodnog poretka, kojeg mi sa ove vremenske distance 

nazivamo tradicionalnim. (http://www.dverisrpske.com/page.php?p=393) 

Ciljevi i zadaci Pokreta za Život 

• Borba za apsolutno poštovanje svetinje ljudskog života od momenta začeća do 

trenutka prirodne smrti, što podrazumeva borbu protiv veštačkog prekida trudnoće, 

određenih oblika kontracepcije, eutanazije i kloniranja; 

• Reafi rmacija braka i porodice kao temelja zdravog društva i kao jedine ispravne 

sredine u kojoj se dete može razviti do punoće svoje ličnosti; 

• Borba protiv savremenog seksualnog obrazovanja i pornografi je i nuđenje 

alternativa u hrišćanskom duhu; (http://www.dverisrpske.com/page.php?p=391)


se odlučuju na abortus i homoseksualne populacije je ne samo govor mržnje, 

već pretnja građanima i direktno ugrožavanje njihove bezbednosti. 

Homofobija i nasilje 

LGBT populacija u Srbiji trpi nasilje kad god se u društvu dešavaju turbulencije 

koje slabe nacionalističke grupe. One tada reaguju agresivno, 

ne samo prema svojim “standardnim” etničkim neprijateljima, već prema 

onima koji narušavaju njihov “srpski pravoslavni identitet”. Odjednom 

se prava manjina tumače kao atak na većinsko stanovništvo. Tako se 

od kraja 2008. pa sve do prvih meseci 2009. podigao stepen netrpeljivosti 

prema LGBT osobama. Razlog je bio donošenje antidiskriminacionog zakona. 

Iako se zakon odnosi na sve kategorije stanovništva, slučaj je bio da 

je javni diskurs o ovom zakonu bio obeležen žestokom homofobičnom 

kampanjom. Ne samo što su retrogradne struje konstruisale priču o “gej 

brakovima” (koje zakon i ne pominje), već su te iste struje dobile zanačajan 

medijski prostor. Dakle, prvo je Episkop bački Irinej izjavljivao da je 

zakon “superlberalan” jer navodno gej brakove i takva prava ne poznaju ni 

mnogo razvijenije zemlje kao što su Holandija i Švedska, nego je isti sveštenik 

sa još tri predstvanika tradicionalnih verskih zajednica, gostovao u 

emisiji na javnom servisu RTS-a, čiji je glavni i odgovorni urednik Aleksandar 

Tijanić. Verska elita je raspravljala o tome da li je homoseksualnost bolest, 

da li treba dozvoliti gej brakove i sl. Kako su predstavnici četiri verske 

zajednice bili jedini gosti u emisiji, publika je sat vremena slušala najgore 

homofobične predstave i stereotipe o LGBT populaciji. Na osnovu izloženih 

klerikalnih uticaja logično je da Srbiju nazovemo društvom visokog rizika 

za neheteroseksulane osobe. 

Prema izveštaju Gej strejt alijanse (GSA), o stanju ljudskih prava LGBT 

osoba u Srbiji u 2008. god. Srbija je “homofobično društvo koje sistematski 

vrši nasilje i diskriminaciju nad LGBT osobama”. 200 Ovaj stav je evidentan 

na osnovu rezultata istraživanja GSA i CeSID-a, sprovedeno tokom 

200 Izveštaj Gej strejt alijanse “Ovo je zemlja za nas”, Beograd, januar 2009.


151 

februara i marta 2008. na reprezentativnom uzorku od 967 ispitanika/ca. 

Prema istraživanju 67 odsto ispitanika/ca ima negativan stav prema neheteroseksulanoj 

populaciji, 22 odsto nema stav ili ima neutralan stav, a 

svega 11 odsto ima pozitivan stav. 

Član Gej strejt alijanse (GSA) bio je tokom prošle godine žrtva kontinurianog 

uznemiravanja i pretnji. Naime, kako prenosi GSA, članu ove organizacije 

L.P. (27) jedan duži period stizale su preteće sms poruke sledeće 

sadržine “Blizu smo i srešćemo se uskoro! Razgovaraćemo, prljavi pederu. 

Muka mi je kada te vidim, gde mi prolaziš svaki dan. Biće to neprijatno 

iskustvo!” 

“Ubij, zakolji da peder L. ne postoji. Pederu kako se sada osećaš? Jako 

grešiš ako misliš da je ovo zezanje. Čekamo te večeras.” 

“Neka svako deratizuje svoju ulicu od đubreta. Pedere sve, i lezbose, u 

živi kreč. Ološu nenormalni! 

L.P. je ove poruke dobijao uglavnom u vreme kada je napuštao ili ulazio 

u zgradu u kojoj živi. Ispred njegove zgrade stoji i grafit “Čuvaj se…”. I 

pored očiglednih činjenica da je žrtva diskriminacije bila aktivno praćena i 

izloženama pretnjama smrću koje su ukazivale na potrebu urgentne reakcije 

nadležnih, pripadnici OUP Palilula odbili su da prime prijavu o ovom 

slučaju. Boris Milićević predsednik GSA , koji je ostao u jednoj od kancelarija 

OUP Palilula da sačeka L.P. je od strane prisutnog policajca sa značkom 

broj “117375” pretrpeo niz uvreda na račun svog seksualnog opredeljenja 

i bukvalno je, bez ijednog razumnog razloga, a od strane pomenutog policajca, 

isteran iz zgrade OUP Palilula uz povike “Marš napolje” i “Marš na 

ulicu”. 

Ponašanje policije ne samo što predstavlja kršenje zakona i nepoštovanje 

službenih procedura, već je indirektno dovelo u opsanost život L.P. 

Nema sumnje da se diskriminacija ljudi na osnovu njihove različite seksualne 

orijentacije sprovodi i reprodukuje na svim nivoima društva. Kako 

nekažnjivost zločina postaje “podsticaj” za one članove društva koji pomišljaju 

na njegovo izvršenje pokazuju sledeći primeri (samo jedan u nizu). 

U noći između subote i nedelje, 28. i 29. juna 2008. godine grupa N.N. 

lica fizički je nasrnula na par lezbejki B. O. i T. B. i njihovog prijatelja R. 

B. u parku kod Doma Narodne skupštine Srbije i naneli im teške telesne


povrede. Povod napada desetak muškaraca je bila neobična odeća R.B. i to 

što su se devojke nekoliko puta poljubile. Nakon psovki i pretnji tipa “Znate 

li da je danas Vidovdan!”, “Vi ste bolesne!” …itd. napadači su nasrnuli 

na njih i naneli im teške povrede nakon čega je B.O. odvezena u Urgentni 

centar. 

Jedan od brutalnijih organizovanih napada nad LGBT populacijom, 

dogodio se 19. septembra 2008, u 22.08h, nakon završetka drugog dana 

programa Četvrtog Queer festivala, kada je napadnuto pet queer aktivista/ 

kinja. Po rečima Queerbeograd koji su organizatori ove manifestacije, desetak 

muškaraca, od kojih su neki imali zelene hirurške maske preko lica, 

očigledno unapred organizovanih, presreli su grupu koja je odlazila sa festivala, 

na ćosku ulica Cara Dušana i Jevrejske. Troje od njih su povredili. 

Jednog dečka su brutalno šutirali i tukli, polomili mu ruku i naneli teže 

povrede. Policija koja je obezbeđivala taj skup je reagovala, tako da su se 

napadači razbežali, a dvojica od njih su privedena. Ovaj slučaj još uvek nije 

doživio sudski epilog iako su bili prisutni svedoci, koji su bili spremni da 

svedoče. 

Na osnovu konzistentnog nasilja sa kojim se suočava neheteroseksualna 

populacija u Srbiji, Gej strejt alijansa je tražila od Ministarstva unutrašnjih 

polsova da usvoji nacionalnu strategiju rada sa LGBT populacijom 

i započne proces sistemskog suzbijanja nasilja nad LGBT osobama i obezbeđivanje 

njihovih prava 

Podlogu za ovu vrstu nasilja pripremaju u velikoj meri mediji, kliču 

mu homofobični građani, a direktno izvršavaju poslušnici agresivno nacionalističkih 

političkih partija i štićenici Srpske pravoslavne crkve. Reprezentativan 

primer je održavanje Eurosonga u Beogradu maja 2008. Sama 

manifestacija je bila prepoznata kao „opasnost” održavanje gej parade, jer 

je bio najavljen i dolazak 20.000 ljudi neheteroseksualne orijentacije. Na 

tu informaciju je reagovala klerofašistička organizacija Otačastveni pokret 

Obraz sa saopštenjem:”Kao ni 2001. godine, nećemo dozvoliti promociju 

nakaznih i izopačenih vrednosti na ulicama Beograda, koji je pored Moskve, 

jedina evropska metropola u kojoj do sada nije bilo gej parade” i 

dodaju da njima ne pada na pamet da „idu po kućama i zaviruju u nečije 

krevete“. Naravno, da ova izjava imlicira pretnju egzekucijom ako “oni”


153 

izađu na ulice. Mladen Obradović, je u izjavio da će sprečiti defilovanje 

ljudi gej orijentacije, iako se to bude odigravalo na marginama „Evrosonga”. 

“Reč je o najnormalnijem odgovoru svih Srba i Srpkinja koji su zabrinuti 

za zdravlje svog naroda, i sami znate u kakvom je stanju naše društvo 

– kaže Obradović. Na pitanje na koji način misli da spreči da ljudi gej populacije 

šetaju gradom, predsednik „Obraza” objašnjava: „Pitajte njihove 

organizacije, oni vrlo dobro znaju kako mi to radimo, i kako možemo da ih 

sprečimo”. Na opasku da takvim izjavama Obradović praktično priznaje da 

je „Obraz” učestvovao u organizaciji batinaša koji su tukli ljude na ulicama 

grada 2001 godine u okviru „Parade ponosa”, on ističe da je na taj događaj 

ponosan. Da, naravno da mi je drago zbog toga što smo učestvovali u 

odbrani duhovnog zdravlja srpskog naroda i ponosan sam na to. Nećemo 

dozvoliti bilo kakav vid bilo kakve pederske parade, nek po svojim kućama 

rade šta hoće, ali po ulicama srpskog Beograda to neće moći da prođe”.


Preporuke 

Kako bi se adekvatno zaštitila prava manjina u Srbiji, što pre usvojiti Zakon 

protiv diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polov i Zakon o zaštiti 

osoba sa invaliditetom. 

Kontinuirana netrpeljivost prema Jevrejima i Muslimanima najčešće 

se sreće u kontekstu negiranja ili opravdavanja genocida (“oslobođenje 

Srebrenice”). Ta vrsta konzistentnog nasilja može se regulisati donošenjem 

Rezolucije o zabrani relativizacije genocida, koja bi bila u skladu sa Rezolcijom 

o Sreberenici koju je usvojio Evropski parlament. Mora se oštro 

sankcionisati svaki oblik netrpeljivosti prema narodima koji su bili žrtve 

genocida, jer samo tako njihovi pripadnici mogu osetiti da postoje kao 

ravnopravni građani i građanke ove zemlje. 

– U udžbenicima za osnovno i srednje obrazovanje mora biti posvećeno 

više pažnje temama koje afirmativno promovišu kulturnu različitost, 

rodnu ravnopravnost, i pozitivan odnos prema ljudima koji su drugačiji po 

verskom, etničkom ili seksualnom osnovu. 

– Srpska pravoslavna crkva svoj domen društvenog delovanja mora 

svesti na bavljenje verskim pitanjima. Vlada Srbije u tom smislu ima mnogo 

veću odgovornost, jer ako dolazi do klerikalizacije društva, u toj igri 

moći veći uticaj ima država. Takođe država je dužna da svim vernicima garantuje 

slobodno ispovedanje I izražavanje verskog opredeljenja kao I da 

utvrdi precizne mehanizme za sankcionisanje svakog oblika nasilja prema 

malim verskim zajednicama. 

– Građani pod vidljivim okom i patronatom države, nemaju prava da 

osnivaju odbore koji bi na bilo koji način mogli da imaju rasistički prizvuk, 

a posebno ako govorimo o socijalno i društveno najranjivijoj grupi stanovnika 

– Romima. Zato, apelujemo na sve državne organe da deluju u skladu 

sa Poveljom UN, Ženevkom konvencijom o ljdskim pravima i Ustavom RS.

II 

Mehanizmi 

državne prinude

156

157 

Vojska Srbije: 

usporena reforma 

Zbog terminološke jasnoće, na početku treba reći da će reč “reforma” biti 

jedna od najfrekventnijih reči u ovom odeljku izveštaja. Iz tri razloga: 

prvo, zato što se u ovdašnjoj praksi i promišljanju preobražaja Vojske Srbije 

reč “reforma” upotrebljava kao sinonim reči “reorganizacija”, iako su to, 

prema teoretičarima bezbednosti, dva različita pojma. 201 Drugo, u domaćoj 

teoriji i praksi ređe su u upotrebi pravi sinonimi za termin “reforma” – 

“transformacija” i “preobražaj”. I treće, u praktičnim ostvarenjima koja se 

u nas podrazumevaju pod sintagmom “reforma Vojske Srbije” zaista ima i 

elemenata koji po definiciji spadaju pod “kapu” – reforme. 

Gotovo sve do polovine decembra 2008. godine domaća javnost (posebno 

ona koja gravitira ka evroatlantskim integracijama!) živela je u 

uverenju da su Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane dva najuspešnija reformska 

“pogona” u tranzicijskom naporu srbijanske vlade. Za Vojsku bi 

se to zaista moglo reći, ali reforme u Ministarstvu odbrane ipak osetno 

zaostaju za Vojskom. Doduše, ako se dometi reforme i u Ministarstvu porede 

sa rezultatima u ostalim elementima sektora bezbednosti, onda je i 

Ministarstvo odbrane u preimućstvu, jer u ostalim ključnim podsistemima 

bezbednosti jedva da su učinjeni početni reformski koraci. Obeležavajući 

vlastitu godišnjicu čelne pozicije u Ministarstvu odbrane, Dragan Šutano- 

201 Reorganizacijom se “menjaju brojnost, struktura, organizacija, formacija, obuka, 

oprema, operativno-taktička svojstva svake (neke) od komponenti oružanih snaga” 

To je “sistemska optimalizacija oružanih snaga radi dostizanja maksimuma borbene 

gotovosti”. “…Reforma, međutim, zadire u socijalno-političko i profesionalno 

tkivo oružanih snaga, jer bitno menja sadržaje i značenja odnosa u trouglu 

‘društvo/građani – država/političke elite – oružane snage/njihovi pripadnici… 

Reforma, nadasve, ište i nalaže promene u političkom i kulturnom obrascu 

društva i oružanih snaga…” Dr Miroslav Hadžić: “Potraga za bezbednošću”, 

str. 47-51, Dan Graf i Centar za civilno –vojne odnose, Beograd 2004.

158 srbija 2008 : ii mehanizmi državne prinude 

vac je, između ostalog, pomenuo i to da je porastao ugled Vojske u domaćoj 

javnosti. 202 

Ministrova ocena u osnovi je bila tačna. Međutim, i za imidžom Vojske 

Srbije u 2008. godini vukli su se repovi afera nastalih još u vreme ministra 

Prvoslava Davinića. Tako su, na primer, u nekoliko navrata osvežavana 

sećanja na aferu “pancir”, a rezonanca četvrte godišnjce nerasvetljenih 

ubistava dvojice gardista, Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića u 

beogradskoj kasarni na Topčideru, imala je neuporedivo širi radijus. Roditelji 

i odbrana poginulih vojnika i ovoga su puta prozivali i bivše i sadašnje 

vlasti, vojne i civilne, oštro protestujući zato što se, po njihovom 

mišljenju, nije činilo (niti se čini) ni približno sve ono što se može da bi se 

ta misterija napokon privela kraju. 203 Repovi su se vukli i povodom katsrofalnih 

eksplozija u paraćinskim vojnim skladištima, i povodom činjenice 

da su nekolicina profesionalca iz Vojske i Ministarstva odbrane traljavo i 

neodgovorno pripremili prevozna sredstva za transport ubojnih sredstava, 

tako da je krajem 2007. godine jedna krntija od vojnog kamiona “posejala” 

nekoliko sanduka s eksplozivnim materijlom po vrlo prometnom drumu 

u Srbiji. 

Međutim, dva teška incidenta dogodila su se i u ministarskom mandatu 

Dragana Šutanovca od kojih jedan i sa tragičnim ishodom: 21. maja 

2008, iz, za javnost nerazjašnjenih okolnosti srušio se borbeni avion tipa 

“Orao” kojim je pilotirao major Tomaš Janik. Srećom, pilot je ostao u životu 

tako što se katapultirao, a letelica se zarila u banatsko blato kraj Opova 

i nestala u eksploziji. 204 Nažalost, pilot takođe borbene letelice “G4”, potpukovnik 

Ištvan Kanas nije imao sreće: leteći na gotovo ekstremno maloj 

visini, a pripremajući se za najavljeni aeromiting nad Kalemegdanom, njegov 

avion se (opet, usled uzroka nepoznatih javnosti) srušio 24. septembra 

2008, nadomak batajničkog aerodroma, a pilot je smrtno stradao. 205 U 

obraćanju poslenicima “sedme sile” povodom sto dana rada Ministarstva 

202 Mira Švedić: “Vreme boljeg standarda”, Odbrana br. 64 od 15. 5. 2008, str. 14-15. 

203 R. D. “Gardisti streljani zbog Ratka Mladića”, Danas, 6. okobra 2008; I. Pejčić i A. 

Roknić: “Gardiste u Topčideru ubila treća osoba”, Danas, 11. novembra 2008. 

204 Dušan Glišić: “Prisebnost pilota”, magazin Odbrana br. 65 od 1. juni 2008, str. 22. i 23. 

205 Vladimir Počuč: “Zamka za snove”, Odbrana br. 73 od 1. oktobar 2008, str. 6. i 7.

Vojska Srbije: usporena reforma 

159 

odbrane u sastavu Vlade Mirka Cvetkovića, Šutanovac je ocenio da je Ministarstvo 

“radilo dobro, a da je jedina mrlja pogibija vojnog pilota Ištvana 

Kanasa”. 206 

Svemu uprkos, u javnosti je preovlađivao baš takav utisak – da je u 

Vojsci, dakle i u resornom Ministarstvu “stanje redovno”. A onda je iznenada 

krajem decembra 2008. godine smenjen načelnik Generalštaba Vojske 

Srbije, general-potpukovnik Zdravko Ponoš: on se oglasio u beogradskim 

medijima 207 , ozbiljno optužujući ministra Šutanovca i Ministarstvo na čijem 

je čelu, a posredno i državni aparat u celini – a) zato što su, prema 

njegovoj oceni, zaustavljene vojne reforme; b) što se u 2008. godini vojni 

budžet neracionalno trošio; c) i što Srbija nema politiku odbrane. 

Ako se nastavak tzv. vojnih reformi u 2008. godini posmatra sa strategijske 

osmatračnice, i bez obzira na Ponoševe kritike upućene na rečene 

adrese, moglo bi se reći da su reforme nastavljene u neverovatno čudnim 

uslovima, neprimerenim uređenim državama, a vrlo karakterističnim 

za Srbiju: a) i nadalje bez strateško-doktrinarne dokumentacije, u prvom 

redu bez Strategije nacionalne bezbednosti, Strategije odbrane, dakle i bez 

politike odbrane; b) bez jasne i nedvosmislene podrške političke vlasti; c) 

u senci Rezolucije Skupštine Srbije o vojnoj neutralnosti; d) u procepu između 

verbalnog opredeljenja vrhovne političke vlasti da će kurs državnog 

srpskog broda biti usmeren ka Evropskoj uniji i zaklinjanja te iste vlasti 

da se nikada neće odreći Kosova i Metohije, iako je Kosovo (istina, jednostranom 

odlukom) postalo nezavisna država nad kojom Srbija nema 

suverenitet. 

206 I. Pejčić: “Jedina mrlja pogibija vojnog pilota”, Danas, 20. oktobar 2008. 

207 Ljubodrag Stojadinović: “Politika odbrane zemlje ne postoji”, intervju 

Ponoša beogradskoj Politici, 24. decembra 2008, str. 1. i 7.


Realni reformski optimizam na 

početku 2008. godine 

Glavni arhitekta reforme Vojske Srbije, general Zdravko Ponoš, zajedno sa 

svojim saradnicima, još je 2006, precizno “snimio” stanje u Vojsci (verovatno 

i u Ministarstvu odbrane) prema parametrima koje nalažu tzv. eksterni 

i interni uslovi transformacije oružane sile, da bi tačno ustanovio šta, 

kako, kojim ljudskim i materijalnom resursima i kojom dinamikom treba 

reformisati Vojsku. Na temelju tih saznanja i analiza sačinjen je “Strategijski 

pregled odbrane” 208 čiji je nacrt usvojen na Kolegijumu ministra odbrane, 

čije se usvajanje odugovlači više od dve i po godine. Bez obzira na 

to (i bez obzira na pomanjkanje, kako je već rečeno, strateško-doktrinarne 

dokumentacije, čije je donošenje u nadležnosti parlamenta), proces reorganizacije 

je veoma uspešno otvoren još u vreme ministrovanja Zorana 

Stankovića, čija je jedina zasluga bila to što je Ponošu i njegovim saradnicima 

dao odrešene ruke i nije se previše “mešao u svoj posao”. Na temelju 

više indikatora tada se dalo zaključiti da se novi ministar odbrane, Dragan 

Šutanovac (stao na kormilo Ministarstva početkom maja 2007), tako reći 

u hodu uključio u reformski tim i da će on i načelnik Generalštaba dobro 

sarađivati, što je, makar na pojavnoj ravni, sve do pred kraj 2008. godine 

bilo tačno. 

Ideju transformacije Vojske i njene prve faze general Ponoš je vrlo 

precizno i podrobno izložio u autorskom tekstu u časopisu “Vojno delo” 

krajem trećeg tromesečja 2007. godine, 209 a parcijalno je o tome govorio 

208 U magazinu Odbrana od 15. juna 2006. u obliku separata štampan je nacrt 

– “Strategijski pregled odbrane”. Iako je na Kolegijumu ministra odbrane, 7. 

juna 2006. godine – kada ga je to telo usvojilo i uputilo “merodavnom organu 

na dalji postupak” – ovaj dokument ocenjen kao “najznačajniji dokument za 

planiranje, programiranje i ostvarivanje procesa reforme sistema odbrane 

Republike Srbije do 2010. godine”, on ni do kraja 2008, nije prošao kroz 

proceduru usvajanja u Vladi Srbije, osim ako je to učinjeno bez znanja šire 

javnosti. Inače, dokument je dostupan i na: www.odbrana.mod.gov.rs/ 

209 Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš: 

“Transformacija Vojske Srbije – izazovi i odgovori”, časopis Vojno delo 3/2007, str. 9-30.


161 

i u više prilika kasnije. Ponoš je pisao: “Bilo je važno da se odredi kojom 

dinamikom treba da se izvedu organizacijske promene za koje smo 

se opredelili... Opredelili smo se da to radimo brže, odnosno da radikalne 

korake i strukturne promene preduzmemo u prvoj godini i da potom stabilizujemo 

sistem...” 210 Tako su Vojska i Ministarstvo odbrane u 2008. godinu 

ušli sa velikim optimizmom koji nije bio bez realne osnove. 

Taj je optimizam izražen i u uvodniku magazina “Odbrana”, januara 

2008. godine pod naslovom “Prekretnica”, 211 pri čemu je tekst težišno 

usmeren na znatno povećan vojni budžet u toj godini, na sasvim drugačiju 

strukturu realizacije budžeta u kojoj se predviđalo (prvi put od raspada 

Jugoslavije) da će više od 20 posto budžetskih sredstava biti izdvojeno za 

investicije (tehnička dimenzija reforme) i da će se u toj godini osetno povećati 

plate vojnih profesionalaca (socijalna dimenzija reforme). Međutim, 

tadašnji načelnik Generalštaba, general Ponoš, bio je neuporedivo određeniji. 

On je u intervjuu pomenutom vojnom magazinu, polovinom februara, 

rekao i sledeće: 

“Tačno je da smo završili reorganizaciju Vojske za 13 meseci. To je neobično 

brzo urađeno, čak brže nego što je bilo predviđeno. Prvi efekat te 

reorganizacije bio je da smo stvorili neuporedivo pregledniju situaciju u 

Vojsci. Kao da smo raskrčili neku šikaru... Potvrdilo se da priča o desetinama 

brigada u našoj vojsci nije baš stajala na čvrstim nogama. Kada smo 

formirali manje brigada, pokazalo se da su gotovo svi kvalitetni resursi 

koje smo imali, materijalni i ljudski, bili jedva dovoljni za te nove brigade... 

Obarajući nepotreban kvantitet, postizali smo uštede koje su nam 

omogućile da podignemo kvalitet onome što treba da postoji. Upravo tim 

uštedama, sa takvim smanjenjem troškova i reorganizacijom Vojske, smanjili 

smo i operativne troškove, pre svega logističke i administrativne, toliko 

da je bilo moguće da se u finansijskom planu za 2008. godinu ozbiljno 

povećaju investicioni troškovi i da se pokrenu ozbiljne nabavke. Prvi vidljivi 

efekat toga o čemu govorim jeste povećanje plata. Govorim pre svega 

210 Zdravko Ponoš, navedeni tekst u Vojnom delu, podnaslov: 

“Dinamika transformacije”, str. 14. 

211 Slavoljub Marković: “Prekretnica”, uvodnik u magazinu 

Odbrana br. 56, 15. januar 2008.


o rezultatima unutrašnjih ušteda. I to je veoma značajan efekat reorganizacije 

koju smo sproveli”. 212 

General je potom govorio o ostalim efektima reorganizacije, na primer, 

i o tome da je u Vojsci Srbije “napokon formacijski uspostavljena kadrovska 

piramida. Mi sada po formaciji imamo mnogo manji broj majora 

nego poručnika, potpukovnika nego majora, manje pukovnika nego potpukovnika... 

Takva piramida postoji skoro u svim modernim vojskama... 

Viši čin se ne može dobiti samo zato što je neko ‘odstažirao’ na nekom 

radnom mestu dovoljno dugo... U ovom trenutku u Vojsci imamo 200 pukovnika, 

taman toliko koliko i formacijskih mesta imamo za taj čin. To je, 

treba i to reći, dva i po puta manje nego što imamo pukovnika u strukturama 

Ministarstva odbrane. Ta anomalija treba hitno da bude rešena, jer 

takva situacija jednostavno nije normalna. Čak i postojanje ogromnih sistema 

vojnog zdravstva i školstva ne opravdava takav disbalans...” 213 

Podsećanja radi sukob između generala Ponoša i ministra Šutanovca 

na kraju 2008, sadržavao je i ove dve tačke: prvo, da je reforma Ministarstva 

odbrane osetno zaostajala (naročito gotovo svi “detašovani” delovi 

Ministarstva kao što su Vojna akademija, odnosno školstvo, Vojnotehnički 

institut, Vojnomedicinska akademija, odnosno zdravstvo, Vojnobezbednosna 

agencija Vojnoobaveštajna agencija, tzv. vojno-dohodovne ustanove, 

iako one nisu direktno prikopčane na vojni budžet) za reformom Vojske; i 

drugo, da je povećanje plata vojnim profesionalcima u prvom redu rezultat 

velikih unutrašnjih ušteda koje su nastale reorganizacijom dotadašnje 

glomazne i neefikasne vojne mašinerije. 

Ponoš je u istom intervjuu pomenuo da je u Vojsci (i u Ministarstvu) 

sačinjen novi platni sistem: “Refomom sistema plata dobili smo skalu po 

kojoj svako napredovanje u službi, ne samo po činu nego pre svega po položaju, 

nosi ozbiljno povećanje plata. Uspostavili smo mnogo manju kvotu 

za upis na više oblike usavršavanja – komandnoštabnog i generalštabnog: 

mora postojati sasvim jasna projekcija – šta će ti ljudi raditi kad za- 

212 Dragana Marković: “Reforme su ili nepopularne ili 

neuspešne”, magazin Odbrana br. 58, str. 8-12. 

213 Isto.


163 

vrše te škole. Očekuju nas veliki poslovi na reformi vojnog školstva: Vojna 

akademija će proizvoditi samo ono što – Vojsci treba”. 214 

Tadašnj načelnik Generalštaba je razvijao i ideju o tome šta i kako 

menjati u “glavama ljudi”, koje nove vrednosti valja uspostvaljati u vojnoj 

organizaciji, šta i kako menjati u odnosu na stereotipe o patriotizmu, o 

prošlosti “u kojoj se” i “od koje se ne živi”. Ispostaviće se, međutim, da ni 

on nije imao snage da se javno i koliko-toliko na prihvatljiv način, u ime 

vojne organizacije, suoči sa bliskom prošlošću. Istini za volju, među nosiocima 

najviše civilne i vojne vlasti u Srbiji, Ponoš je jedini javno priznao 

da je Vojska Srbije (osnosno, srpsko-crnogorski ešalon JNA i Vojska SRJ) 

u ratovima na ex-yu prostoru devedesetih bila “upotrebljavana” i “zloupotrebljavana”, 

ali to nije bilo ni približno dovoljno da bi se Vojska oslobodila 

teške hipoteke koja će opterećivati i buduće generacije, bez obzira 

što te generacije ne snose odgovornost za teške ratne zločine prethodnih 

generacija. 

U vreme kada je stupio na snagu, početkom 2008. godine, u stručnoj 

se javnosti vodila rasprava o tome koliko Zakon o Vojsci 215 podupire reformu 

Vojske. Mišljenja su bila podeljena. Tako, na primer, dr Zoran Dragišić, 

profesor na Fakultetu civilne odbrane u Beogradu je isticao da je “Zakon 

o Vojsci veoma moderan, jer obezbeđuje nastavak reforme sistema odbrane. 

Bitno je samo da se ne dovede u pitanje njegova primena...” 216 Nasuprot 

njemu, Đorđe Popović, istraživač u Centru za civilno-vojne odnose je 

tvrdio da “nova zakonska regulativa ne predstavlja značajan iskorak u odnosu 

na prethodnu”, ali da je ipak “dobro što podržava reformu Vojske – 

njenu profesionalizaciju...” 217 

Kad je o predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti reč, jedino je 

premijer nove Vlade Mirko Cvetković u svom ekspozeu u Narodnoj skupštini, 

7. jula 2008. godine, podržao reformu ovim rečima: “Reforma i jačanje 

sistema odbrane, kao jednako značajan zadatak u procesu demokrat- 

214 Isto. 

215 Dostupan je na: www.parlament.sr.gov.yu/-12k. 

216 Vladimir Počuča: “Razumevanje vremena”, magazin 

Odbrana br. 56, 15. januar 2008, str. 14-18. 

217 Isto.


ske tranzicije Republike Srbije, imaće za strateški cilj nastavak izgradnje 

efikasnog i ekonomski održivog sistema odbrane i izgradnju moderne, 

profesionalne i efikasne vojske...” 218 

Sve u svemu, čak ni ozbiljno “probijanje rokova” u remontu prva dva 

od ukupno pet aparata tipa MiG 29 (svi su bili neispravni), koji predstavljaju 

kičmu borbene avijacije Vojske Srbije (prema ugovoru sa ruskom 

kompanijom RSK u kojoj su remontovane “dvadesetdevetke”, trebalo je da 

dva aviona polete već polovinom januara 2008. godine, ali iz nepoznatih 

razloga nisu, premda je Rusima unapred plaćen posao) 219 – nije umanjilo 

reformski optimizam u Vojsci i u Ministarstvu odbrane. Međutim, nakon 

što je 17. februara 2008. proglašena nezavisnost Kosova, ne samo da je bilo 

neizvesno kakve će to posledice imati na reformu Vojske, nego je u vazduhu 

visilo pitanje neće li i ovaj put oružana sila Srbije biti zloupotrebljena, 

iako bi to u datim okolnostima bio samoubilački čin. Neizvesnost se pojačavala 

nakon vandalskih demonstracija u Beogradu, i naročito zbog toga 

što je demonstracije podržavalo ono krilo Vlade koje je predvodio tadašnji 

premijer Vojislav Koštunica. 220 

Tim povodom, u komentaru Helsinške povelje, u dvobroju 115-116, 

na strani 15. stoji i sledeće: “Srećom, današnja Vojska Srbije, rečeno posve 

simplifikovano, nije ‘programirana’ ni za kakvu pustolovinu, ni za kakvu 

zloupotrebu. Velika zasluga za to pripada reformskom vojnom timu 

na čijem je čelu načelnik Generalštaba VS Zdravko Ponoš. Iako su analitičari 

opšte prakse i ovdašnje kvazipatriote na razne načine, i ne jednom, 

‘opipavale puls’ generalu Ponošu postavljajući mu jedno te isto provokativno 

pitanje: kako će se ponašati Vojska ako Albanci proglase nezavisnost 

Kosova, general im je odgovorio da Vojska nema mandat da to sprečava, 

da se zna ko donosi odluku o borbenom angažmanu oružane sile (a da to 

sigurno nije načelnik Generalštaba), ali da u slučaju nasilja nad srpskim 

življem, i naročito ako bi se nasilje prelilo preko administrativne crte na 

218 Dostupno na: www.parlament.sr.gov.yu/-12k. 

219 S. Sikavica: “Remont ‘29’ ipak kasni”, Ekonomist magazin, 14. januar 2008, str. 24. 

220 S. Sikavica: “Vojska (srećom) izvan ‘događanja naroda’”, 

Helsinška povelja januar-februar 2008, str. 14-15.


165 

sever – Vojska, u saradnji sa KFOR-om, ima razrađene taktičke varijante za 

sve predvidive izazove”. 

Za razliku od Ponoševog stava, vojna propagandna aparatura imala 

je sasvim drugačiji stav, kao što ilustruje tekst u vojnom glasilu Odbrana 

(glasila čije je uredništvo indirektno odgovorno ministru odbrane): “... 

Nasilnim aktima dela međunarodne zajednice narušen je teritorijalni integritet 

jedne zemlje, što potkopava temeljne principe na kojima počiva 

međunarodni poredak i ohrabruje separatističke težnje brojnih pokreta 

u svetu. Da li je to početak razgradnje bezbednosnog sistema zasnovanog 

na povelji Ujedinjenih nacija i uvod u novu nestabilnost planetarnih 

razmera?” 221 

NATO tako blizu, a tako daleko 

Moglo bi se reći da je cela 2008. godina, sa stanovišta pristupanja Srbije 

evroatlantskim integracijama, bila karakteristična i po tome što su se vladajuća 

garnitura Srbije – kao i najveći deo i njene stručne javnosti – stalno 

verbalno sudarali sa Severnoatlantskim paktom. Na samitu Alijanse 3. i 4. 

aprila 2008. godine u Bukureštu srpska delegacija koju je predvodio državni 

sekretar Ministarstva odbrane Dušan Spasojević pratila je tok ovog važnog 

međunarodnog zasedanja sa galerije. Ako bi se ocene donosile prema 

onome kako je taj skup prezentovan u domaćim medijima, onda bi se dalo 

zaključiti da delegacija Srbije u Bukureštu nije bila naročito zainteresovana 

za suštinu te konferencije. 

Tako, na primer, jedan od poznatijih vojnih analitičara, Miroslav Lazanski, 

u komentaru, objavljenom u Politici, gotovo se isključivo bavio 

reminiscencijama (“kad god dođem i odem iz Bukurešta posle nešto propadne”!) 

i kao da je likovao zato što je Grčka “uskratila pristupnicu” Makedoniji, 

i zato što je “u jednom trenutku i Albanija bila sporna”, i najviše 

zato što je “Turska najavila veto za ulazak Hrvatske” (Albanija i Hrvatska 

su tada pozvane u NATO, Makedoniji su vrata zaista zatvorili Grci.) A što se 

221 Radenko Mutavdžić: “Kosovo je Srbija”, magazin 

Odbrana br. 59, 1. mart 2008, str 14-19.


Srbije tiče, i tamo u Bukureštu (čula se i srpska delegacija na marginama 

samita) i u pomenutom tekstu sve je dovedeno u vezu sa “Kosmetom”, bez 

kojeg Srbija ne može u NATO. 222 

Srbiji je “Program Partnerstvo za mir puna mera” u institucionalnim 

odnosima sa Severnoatlantskim savezom – često je taj stav izgovarao Boris 

Tadić; sledili su ga u tome i drugi najviši predstavnici političke, pa i vojne 

vlasti, a posebno su to voleli da ponavljaju Vojislav Koštunica dok je bio 

na funkciji srpskog premijera i članovi njegovog kabineta. Ali i to Partnerstvo 

u okviru spomenutog Programa između Srbije i NATO-a bilo je krajnje 

trapavo. Srbija je, naime, zvanično pristupila Programu Partnerstvo za mir 

14. decembra 2006. godine. Iako su Srbija i Bosna i Hercegovina (doduše, 

Srbija tada u okviru Državne zajednice sa Crnom Gorom) bile poslednje 

države u regionu koje su pristupile ovom Programu, srpska je vlast potpisivanje 

neophodne dokumentacije prolongirala za naredne dve godine, pri 

čemu je srpska strana odlugovlačila sa stavljanjem potpisa na tzv. Bezbednosni 

sporazum, pa je ministar odbrane Dragan Šutanovac konačno potpisao 

Sporazum o bezbednosti informacija 1. oktobra 2008. godine. 

Nakon potpisivanja tog dokumenta u Briselu, Šutanovac je novinarima 

izjavio da će “Sporazum i na državnom i na vojnom nivou doneti 

mnogo bolju i kvalitetniju saradnju u narednom periodu”. Ali, nije propustio 

da naglasi da nepotrebno otezanje o kome je reč ima visoku cenu, 

pa ako bi se ikada analiziralo i “inventarisalo” ono što je sve propušteno 

i izgubljeno usled pogrešne strategije i loše politike, bio bi to “veliki, veliki 

spisak”. 223 Kakav će uticaj ovaj sporazum imati na vojsku Srbije najviše 

će zavisiti od vladajuće garniture i vojnog vrha, pa sve to ostaje da se vidi. 

Međutim, postavlja se jedno drugo važno pitanje: kako ovdašnja javnost, 

ne samo laička nego i deo stručne, štaviše i politička elita, kako dakle oni 

percepciraju NATO? 

Odgovor na to i još neka pitanja ponudio je dr Roj Staford, profesor 

Nacionalnog ratnog koledža SAD u intervjuu magazinu Odbrana početkom 

oktobra 2008. godine: “...Pomislite samo na kriterjume koje treba ispuniti 

222 Miroslav Lazanski: “Braća po NATO-u”, Politika, 6. aprila 2008. 

223 Prema agencija FoNet: “Osnova bolje saradnje”, magazin 

Odbrana, br. 74, 15. oktobra 2006, str. 6-8.


167 

da bi se postao član NATO-a. Oni gotovo ništa ne govore o vojsci, ali zahtevaju 

demokratiju, civilnu, demokratsku kontrolu oružanih snaga, dobre 

odnose sa susedima. To predstavlja široku podršku tržišnoj ekonomiji, demokratiji, 

stabilizaciji, itd... Ukratko, NATO se dramatično promenio! I ta je 

promena veoma značajna za Evropu. Kada je reč o njegovim odnosima sa 

SAD, podsećam vas da se odluke u NATO-u donose konsenzusom...” 

“Mnogi problemi u regiji su rešeni, ali ostali su još Kosovo, zapadna 

Makedonija i, u neku ruku, Bosna i Hercegovina. Ali ne mislim da će tu biti 

oružanih sukoba. Mene više brine kriminal, skroman ekonomski razvoj, 

sa velikim rastom nezaposlenosti, i mladim ljudima koji bez posla nemaju 

budućnosti i mogu postati opasni. Mogu se upustiti u kriminal i terorizam... 

Za srpsku budućnost važna je orijentacija ka Evropi, moguće ka 

NATO-u, međunarodnim monetarnim institucijama... Mislim da je srpska 

budućnost u pogledu Vojske u saradnji sa Alijansom, što ne znači nužno i 

članstvo u toj organizaciji. Ipak, vaši susedi su u NATO-u. Oružane snage 

Srbije su se strategijski dobro opredelile, smanjile su svoju veličinu, pripremaju 

se za saradnju sa drugim nacijama u mirovnim misijama. Ali na 

izvesnoj tački mora se doneti odluka o budućem, usmerenju i odrediti da 

li je ono u okviru evroatlantskih organizacija ili nije. Ne razumem šta neutralnost 

znači u okruženju u kome se nalazite. Ako ste sami teret odbrane 

mnogo je teži, skuplji, nego ako ste deo Alijanse. U drugom slučaju, taj 

terez može da se podeli”. 224 

Ali, ta upozorenja u oficijelnoj Srbiji malo ko uzima za ozbiljno. Srbija 

je uglavnom kritična prema NATO s povodom i bez povoda. Zašto je tako? 

Srđan Gligorijević, direktor analitike u ISAC fondu nudi iscrpan odgovor 

smešten u tekstu “Rusija, Srbija i NATO”, a u okviru šireg projekta koji nosi 

naslov “Praćenje rusko – srpskih odnosa”, dostupnog javnosti na sajtu tog 

Centra za međunarodne i bezbednosne poslove od početka četvrtog tromesečja 

2008. godine: 

“...Razlozi za odlaganje formalnog uključivanja Srbije u institucije 

evroatlantskog partnerstva su višestruki: izdržljivost autoritarnog anti-zapadnog 

režima tokom 90-tih godina prošlog veka, složeno nasleđe 

224 Snežana Đokić: “Izukršteni interesi”, magazin Odbrana, 

br. 73, 1. oktobar 2008, str. 14-16.


decenije oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji (uz jasne obaveze prema 

Haškom tribunalu), jedinstveno i bolno iskustvo koje je Srbija doživela sa 

vazdušnom kampanjom NATO 1999. godine, kao i izvestan nedostatak podrške 

od strane nekih država članica Severnoatlantske alijanse...”. 225 

“Pored iscrpljujućeg bombardovanja Srbije (i Crne Gore) od strane 

NATO, u proleće 1999. godine, koje trenutno predstavlja najveću prepreku 

prema NATO, sadašnja nevoljna atmosfera u Srbiji u vezi sa Alijansom 

takođe je posledica i pogrešnih ideoloških shvatanja, emotivnog rasuđivanja, 

očiglednog nepoznavanja prirode, strukture i transformacije NATO, 

neshvatanja savremenih odnosa, kao i iracionalnog razmišljanja. Jedna 

od najraširenijih netačnih predstava, naročito podržavana od strane nekih 

konzervativnih političkih krugova u Srbiji, je da bi snažnija saradnja 

sa NATO, i kasnije članstvo u njemu, suštinski poremetili odnose Srbije 

sa Rusijom. Osim toga, u Srbiji postoji preovlađujuća predrasuda da 

je odnos Rusije i NATO oduvek bio, u najvećoj meri, neprijateljski i, samim 

tim, uskraćen za bilo kakav vidljiv oblik saradnje ili neko vrednije 

dostignuće”. 226 

I na temelju činjenica i ocena iznetih u citiranom delu solidne analize 

Srđana Gligorijevića nije teško zaključiti zašto je Srbija tako blizu, a 

ipak tako daleko od Alijanse. Međutim, gotovo svi radovi istoričarke Latinke 

Perović bacaju istorijsko svetlo na odnose Srbije i Zapadne Evrope, 

pa njen naučni opus upućuje na pouzdanije odgovore i na ključna pitanja 

koja su važna u odnosima Srbija – NATO. Latinka Perović u tom smilsu 

ističe: “Udaljavanje Srbije od zapadnoevropske civilizacije dogodilo se još 

pre početka rata (op. autora: odnosi se na rat na teritoriji bivše SFRJ). Rat 

ga je samo ubrzao, kao što će ga i njegov kraj učiniti drastično vidljivim. 

Radi se, između ostalog, o pobedi jednog kulturnog obrasca čiji je nosilac 

poluintelektualac, kojeg je Slobodan Jovanović opisao kao čoveka sa školskom 

diplomom, ali bez kulturnog i moralnog vaspitanja. Sa stranica Politike 

poluintelektualac je, tokom antibirokratske revolucije, širio mržnju i 

utemeljio politiku rata. On je, po prvi put, prekinuo nikad nadmoćnu, ali 

225 Dostupno na: www.isac-fund.org . 

226 Isto.


169 

u političkoj kulturi Srbije uvek prisutnu zapadnoevropsku orijentaciju, i 

proklamovao samodovoljnost Srbije”. 227 

Posle pada Slobodana Miloševića zapadnoevropska orijentacija Srbije 

jeste revitalizovana. Ali, ona je ubistvom Zorana Đinđića ponovo doživela 

sunovrat od kojeg se nije potpuno oporavila ni 2008. godine. Taj oporavak 

ide sporo, bezvoljno, bez entuzijazma nosilaca političke vlasti, i nije 

sasvim izvesno da li vlada Borisa Tadića želi taj oporavak ili ne. Posmatran 

kroz tu optiku, NATO je stvarno daleko od Srbije iako je instaliran na sve 

četiri strane njenog neposrednog okruženja. 

Srbija uskratila potpis na 

Konvenciju o zabrani kasetnih bombi 

Ne može se reći da spadaju u prvi rang po važnosti, ali činjenice koje slede 

nisu ni nebitne sa stanovišta definisanja karaktera i suštine Vojske Srbije 

u 2008. godini. 

U maju 2008. na jednom beogradskom splavu ispod Brankovog mosta 

vojni i civilni piloti Srbije, penzionisani i aktivni (Udruženje), upriličili 

su “feštu” u čast izlaska sa izdržavanja zatvorske kazne Emira Šišića, nekadašnjeg 

pilota Ratnog vazduhoplovstva bivše Jugoslavije, penzionisanog 

majora JNA koji je i u svetu postao poznat po tome što je početkom 1992. 

nad planinom Ivančicom u Hrvatskoj raketom iz MiG 21 oborio helikopter 

kojom su prilikom izgubili živote pilot i četvorica članova mirovne misije 

Evropske unije, četiri Italijana i jedan Francuz. On je u Rimu osuđen na 

doživotnu robiju, da bi se kazna pod pritiskom Šišićeve odbrane i dejstvom 

srpske diplomatije sukcesivno smanjivala i smanjila na samo nekoliko godina 

koje je “odslužio” u Sremskoj Mitrovici. 

Šišićev povratak na slobodu je pobudio veliku medijsku pažnju, pa je 

tako i vojni magazin Odbrana tom događaju posvetio veliku reportažu na 

četiri stranice. 228 Bez izuzetka, svi mediji koji su se oglasili povodom Šišiće- 

227 Latinka Perović: “Između anarhije i autokratije”, str. 43; izdanje: 

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2006. 

228 Branko Kopunović: “Let u novi život”, magazin Odbrana br. 65, 1. juni 2008, str. 56-59.


vog izlaska iz zatvora (dakle i Odbrana ) vrteli su jednu te istu tvrdnju – da 

Šišić nije kriv, već da je on “samo izvršavao naređenje”, a da se “naređenje” 

u datim okolnostima “moralo izvršiti”! Nigde ni pomena o tome ko je Šišiću 

izdao to suludo naređenje, i zašto je Šišić “morao” da izvrši naredbu. 

To isto su ponavljali i političari i državni zvaničnici. 

Da Srbija i “vojno zaostaje i za državama u regionu” nije bila, niti je 

nikakva novost. Međutim, kada je to javno saopštio i argumentima potkrepio 

general-major, dr Božidar Forca, načelnik Uprave za planiranje i 

razvoj u Generalštbu Vojske Srbije u izjavi za beogradski dnevni list Blic 229 

– konzervativni blok je u tome video još “jednu činjenicu” da tadašnja čelna 

postava u Ministarstvu odbrane i u Generalštabu “sistematski uništava 

Vojsku Srbije”. General Forca je rekao da je “za ocenu bezbednosne situacije 

u regionu, osim kvantiteta vojnih snaga, potrebno obratiti pažnju i na 

kvalitet naoružanja i vojne opreme koju vojska poseduje...” Što se Vojske 

Srbije tiče, “oseća se nedostatak sofisticiranog naoružanja i opreme. Ranije 

smo, logično, zaostajali za NATO državama, ali sada počinjemo da zaostajemo 

i za nekim zemljama u regionu. Oseća se nedostatak savremenih 

sredstava sistema avijacije, elektronskih sistema i telekomunikacija, što je 

potrebno osavremeniti...” 

Vojno-tehničko zaostajanje Srbije u regionu počelo je davno zbog (zlo) 

upotrebe, aljkavosti i pomanjkanja sredstava za održavanje vojne opreme 

koju je preuzela od SFRJ. Naime, generali bivše Jugoslavije su Slobodanu 

Miloševiću doneli bezmalo dve trećine borbene tehnike bivše jugoslovenske 

vojske u kojem su se sastavu našli i potpuno novih 16 aviona MiG 29. 

Srpske su elite, zajedno sa Veljkom Kadijevićem i ostalim generalim, čvrsto 

verovale da će tim oružjem i vojnom opremom lako dosegnuti svoje strateške 

političke i vojne ciljeve. Takođe su verovali da će im ta mašinerija služiti 

i za stalno podgrejavanje iluzije o srpskom vojnom primatu ne samo u 

regionu, nego i u širem okruženju. 

U Oslu su 3. decembra 2008. godine predstavnici više od stotinu zemalja 

potpisali Konvenciju o potpunoj zabrani kasetnih bombi. Među njima, 

nažalost, nije bilo predstavnika Srbije. O tome je data jedna prilično 

229 Uroš Piper: “Srbija vojno zaostaje za državama u regionu”, Blic, 14. april 2008.


171 

nejasna informacija. 230 Naime, prema dostupnim informacijama razlog što 

Srbija nije potpisala Konvenciju bio je u nesporazumu između Ministarstva 

spoljnih poslova i Ministarstva odbrane, jer se, navodno, ministri nisu 

mogli sporazumeti oko toga – ko je nadležan da stavi potpis na pomenuti 

dokument. 

Izjava kapetana bojnog broda Petra Boškovića, načenika Uprave za 

odnose sa javnošću Ministarsta odbrane, bila je nejasna. U njoj se ističe 

da “Ministarstvo odbrane ne može da samostalno donosi odluke o ovakvim 

pitanjima...” i da je “sa svojim stavom povodom ovog pitanja upoznalo 

Ministarstvo spoljnih poslova”. S druge strane, iz Ministarstva spoljnih 

poslova su odgovorili na Boškovićevu izjavu da to “pitanje nije u našoj 

nadležnosti”. I u tom žalosnom prebacivanju odgovornosti nekako se došlo 

do saznanja da je “pitanje potpisa Konvencije o zabrani kasetnih bombi 

u nadležnosti Saveta za nacionalnu bezbednost”, i da će Ministarstvo odbrane 

“sa svojim stavom upoznati” pomenutu instituciju za nacionalnu 

bezbednost. 

Budući da je Srbija imala bolno iskustvo sa kasetnom municijom nakon 

NATO intervencije na SRJ 1999. godine, i budući da su predstavnici 

Sbije učestvovali u pripremnim sastancima za konferenciju u Oslu, očekivalo 

se da će Srbija potpisati dokument. Srbija je jedina država sa prostora 

bivše Jugoslavije koja nije potpisala Konvenciju, pa je tako ostala u društvu 

sa SAD, Rusijom, Kinom i još nekim državama – najvećim proizvođačima 

ovog oružja. 

Srbija je bila proizvođač kasetne municije i nije poznato koliko kasetnih 

bombi ima na lageru, kao što nije poznato da li se to oružje i dalje 

nalazi u proizvodnim programima srpske vojne industrije. Sumnje imaju 

uporište u ponašanju ovdašnjih političkih i vojnih vlasti. S druge strane, 

takođe ne treba zaboraviti da je Konvencija o zabrani hemijskog oružja još 

1993. potpisana u Parizu (stupila na snagu 1997), a da je Srbija (SR Jugoslavija) 

toj Konvenciji pristupila tek 1. jula 2000. godine. 

Iskustvo s izbegavanjem i odugovlačenjem da se potpiše Konvencija 

o potpunoj zabrani antipersonalnih (u domaćoj komunikaciji – protivpešadijskih) 

mina takođe je dobra ilustracija. Konvencija je doneta u Otavi 

230 S. Sikavica: “Već uobičajeno kašnjenje”, Danas, dvobroj od 13-14. decembra 2008.


3. decembra 1997. godine, a stupila je na snagu početkom marta naredne 

godine. Među 122 države potpisnice Konvencije – ni tada nije bilo Srbije 

(SR Jugoslavije). I tada se našla na istoj strani sa Rusijom, SAD, Indijom Kinom, 

itd. najvećim proizvođačima tog opasnog oružja. I tek 20 aprila 2001. 

godine, SR Jugoslavija (Srbija) će – zahvaljujući ponajpre naporima kampanje 

za zabranu tih mina koju je koordinirao i vodio Helsinški odbor za 

ljudska prava u Srbiji, a svesrdno podržalo Ministarstvo spoljnih poslova 

koje je vodio Goran Svilanović 231 – pristupiti ovom širokom međunarodnom 

pokretu za iskorenjivanje tog opasnog zla svremenog sveta. 

Zanimljivo je još i ovo: da bi parlament tadašnje savezne države ratifikovao 

Konvenciju – protekle su još dve i po godine, tako da je državna zajednica 

SCG (Srbija) deponovala ratifikovani dokument kod generalonog 

sekretara UN tek 18. septembra 2003. godine. A kad je reč o kasetnim bombama, 

magazin Odbrana je doneo veoma opširan tekst o kasetnim bombama 

i o najavljenoj Konferenciji u Oslu. 232 U tekstu su dominirala pitanja 

stradanja Srba od kasetnih bombi u “agresiji NATO na našu zemlju” i o 

tome kako se u Srbiji uveliko radi na tome da se zabrani to oružje. Dakle, 

ni reči o potrebi i (moralnoj) obavezi Srbije da potpiše Konvenciju. Kao što 

se magazin nije oglasio posle Konferencije u Oslu, a kamoli da se kritički 

osvrnuo na ponašanje ovdašnjih vlasti! 

231 Zbornik radova sa okruglog stola “I Jugoslavija konačno protiv mina”, 

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2001, str. 13. 

232 Branko Kopunović: “Početak kraja tihog ubice”, Odbrana, 

br. 70, 15. avgust 2008, str. 16-19.


173 

Kraj plodne saradnje sa KFOR, 

posustala reforma Vojske 

Najpre je predsednik Srbije Boris Tadić, na promociji nove klase oficira 

Vojske Srbije, 13. septembra 2008. godine, 233 nagovestio mogućnost da se 

poveća tadašnje brojno stanje domaće oružane sile, jer da to iziskuju neke 

nove okolnosti, i na globalnom planu a i u okruženju. Potom su ministar 

odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš na 

svečanosti u kasarni “Major Milan Tepić” u Jakovu, 20. septembra 2008. 

godine, 234 varirali istu temu, pri čemu su bili nešto određeniji. 

Naime, general Ponoš je rekao, a ministar Šutanovac potvrdio, da se 

u državnom vrhu “razmatra mogućnsot povećanja brojnog stanja Vojske 

Srbije za 2000 pripadnika”, odnosno da se Vojska sa tadašnjih “oko 28.000 

poveća na 30.000 pripadnika”. 235 Ponoš je tu ideju podupirao obrazloženjem 

da su se u svetu i u regionu “izmenile (bezbednosne) okolnosti” i da 

bi sada “svako smanjivanje Vojske bilo nerazumno”. 236 Ministar Šutanovac, 

pak, je najavljeno povećanje protumačio ovako: “Srbija je opredeljena za 

evropske integracije, ali Srbija nijednog momenta neće odstupiti od svojih 

prava na Kosovu i Metohiji. Da bismo mogli da štitimo svoja prava na Kosovu 

i Metohiji diplomatskim sredstvima, moramo da imamo jaku i efikasnu 

vojsku koja je garant mirnog rešenja kosovskog problema”. 237 

Pažljivijem hroničaru nije bilo teško zapaziti da ministar Šutanovac 

nije rekao da Srbija hoće u evroatlantske, nego da želi u evropske integracije 

(što je bila novina u primeni terminologije prozapadnih integracija u 

Srbiji, a sasvim se izvesno odnosila i na kolektivnu bezbednost, u kojem bi 

slučaju to imalo da znači i otklon u odnosu na NATO, kao da Partnerstvo za 

233 Aleksandar Petrović: “Ponos Srbije”, Odbrana br. 72 , 15. septembar 2008, str. 6-9. 

234 Mira Švedić: “Poverenje u Vojsku Srbije”, Odbrana br. 73, 1. oktobra 2008, str. 12-13. 

235 Što se brojnog stanja tiče, ne zna se koliko pripadnika ima Vojska, a 

koliko Ministarstvo, jer se zvanično pominju različite brojke. 

236 S. Sikavica: “Hlađenje prema zapadnim vojno-političkim 

savezima”. Danas, vikend izdanje od 27-28. 2008. godine 

237 Citirano prema agenciji Tanjug.


mir nije program Alijanse!), ali samo sa Kosmetom pod njenim državnim 

krovom i nikako drugačije. 

Povećanje brojnog stanja Vojske može se uzeti kao solidan dokaz da oružana 

sila Srbije skreće sa evroatlanske trase, pri čemu se vojno-politički vrh 

koristio i malim trikom. Naime, javnosti je ponuđena neprecizna računica 

prema kojoj je reč o neznatnom povećanju brojnog stanja za samo 2000 profesionalaca. 

Naime, Strategijskim pregledom odbrane 238 (sačinjen uz pomoć 

eksperata Alijanse, pa valjda zato nije ni usvojen!), predviđeno je da Vojska 

Srbije bude potpuno profesionalizovana do kraja 2010. godine, a da njeno 

brojno stanje do kraja te godine ne prelazi broj od 21.000 profesionalaca. Takođe 

je tim dokumentom – prema kome je reorganizacija Vojske i izvođena – 

predviđeno da se brojno stanje već u 2007, svede na 27.000, ali je Vojska čak 

i 2008, imala svih 28.000 pripadnika. Pa, ako se tome doda onih 2000 ljudi 

predviđenog povećanja i oko desetak hiljada vojnih delatnika u Ministarstvu 

odbrane – eto Vojske od oko 40.000! Takav zaokret je takođe, pouzdan indikator 

koji upozorava da je reforma Vojske posustala. Iz toga proizilazi da se 

odustalo od plana o potpunoj profesionalizaciji Vojske do 2010. 

S druge strane, distanciranje od zapadnih vojno-političkih saveza manifestovalo 

se i u odnosima KFOR i kontigenta Vojske Srbije stacioniranog 

naspram Kopnene zone bezbednosti između Kosova i juga Srbije. Tadašnji 

načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš i tadašnji komandant KFOR, francuski 

general Gzavije de Marnak redovno su se sastajali i u neposrednim 

kontaktima razmenjivali iskustva i unapređivali saradnju između oružanih 

formacija sve do 13. juna 2008. godine, kada je Zdravko Ponoš otkazao 

zakazani sastanak u Nišu 239 kao protest na odluku Komande NATO u Briselu 

– da Alijansa pomogne kosovskim vlastima u formiranju i obučavanju 

“kosovskih snaga bezbednosti” (reč je o formaciji žandarmerijskog tipa od 

oko 2500 pripadnika). Tako je dotadašnja “odlična saradnja” između dve 

vojske redukovana na “tehnički nivo”, što je realno, smanjilo bezbednost 

na obe strane administrativne linije. 

238 Separat u magazinu Odbrana od 15. juna 2006; dostupan na www.odbrana.mod.gov.rs/ 

239 J.T. i agencije “Ponoš otkazao susret s De Marnakom”, 

Danas, izdanje 15-16. avgust 2008.


175 

Ovaj zaokret bio je pozdravljen od strane patriotskog bloka čiji pritisci 

su najverovatnije i doprineli tome. Ministar odbrane je u intervjuu nedeljniku 

NIN taj zaokret ovako izložio: “U godini koja je za nama trudili smo se 

da imamo živu međunarodnu saradnju i ona jeste sada na višem nivou sa 

zemljama Zapada, ali želimo da imamo dobru saradnju i sa zemljama Istoka... 

sada nam po prvi put posle 24 godine dolazi u posetu načelnik Generalštaba 

oružanih snaga Kine, a ja u novembru idem u zvaničnu posetu 

Kini... Naravno, mi u prošlim vremenima nismo dovoljno jasno sagledali 

potrebu adekvatne vojne saradnje sa Rusima. Kada ja nisam bio ministar 

odbrane u Batajnicu su sleteli američki avioni , kada sam ja postao ministar 

odbrane ovde su došli ruski padobranci”. 240 

Međutim, ministar je dao jednu oštriju izjavu prema Evropskoj uniji pariskom 

Figarou, koju su preneli domaći mediji: “Evropska unija trebalo bi 

što pre da otvori vrata Srbiji jer će u protivnom Srbija tražiti druga rešenja 

s Rusijom”. 241 Uprkos pomalo arogantnom nastupu domaće politike prema 

nosiocima kolektivne bezbednosti u Evropi, i uopšte, uprkos zastoju na trasi 

reforme i evroatlantskih integracija, ta ista politika je tražila od nadležnih 

institucija Severnoatlantskog pakta ni više ni manje nego reviziju Kumanosvskog 

sporazuma. Ideju je izložio general Ponoš u emisiji “Kažiprst” B92, 2. 

decembra 2008. godine. Evo ključnih tačaka generalovog objašnjenja: 

Ponoš je rekao a) da je prošlo gotovo deset godina od potpisivanja 

Kumanovskog sporazuma i da je stanje prvenstveno u Kopnenoj zoni bezbednosti 

radikalno izmenjeno nabolje; b) da je Vojska Srbije u ovih deset 

godina “strpljivo gradila odnose saradnje sa KFOR-om” i da su oni bili dobri 

sve do nedavno, kada je Alijansa odlučila da pomogne Prištini u formiranju 

kosovskih snaga bezbednosti; c) da Srbija i NATO odavno nisu 

neprijatelji; d) da su zbog svega toga neodržive one tačke Vojno-tehničkog 

sporazuma iz Kumanova koje definišu zone bezbednosti, a prema kojima 

Vojska Srbije ni ljudstvom ni tehničkim sredstvima nema pristupa u te 

zone bez odobrenja komandanta KFOR, pa bi zone bezbednosti, predlaže 

srpska strana, trebalo ukinuti. Odgovor iz Brisela nije stigao do kraja 2008. 

240 Miroslav Lazanski: “Zanemarivali smo Ruse i Kineze”, intervju 

Dragana Šutanovca nedeljniku NIN, 11. septembra 2008. 

241 J.J: “Srbija se od EU okreće Rusiji!”, Glas javnosti, 9.oktobra 2008.


Smena generala Zdravka Ponoša 

i druge nedoumice 

Smena generala Zdravka Ponoša, načelnika Generalštaba Vojske Srbije, 

zvanično je počela 19. decembra 2008. godine 242 u Domu garde u Topčideru, 

kada se na prijemu što su ga – povodom novogodišnjih i božićnih praznika 

– zajedno upriličili ministar odbrane i načelnik Generalštaba, ovaj 

drugi nije pojavio. Na konferenciji za novinare, koja je održana dva dana 

kasnije, Dragan Šutanovac je medijima ponudio obilje podataka o rezultatima 

(naravno, i reformskim) koje su Ministarstvo odbrane i Vojska postigli 

u 2008. Na pitanje novinara zašto se načelnik Generalštaba nije pojavio 

na prijemu 19. decembra, Šutanovac je odgovorio da za razloge treba pitati 

Ponoša. 243 

Smena general-potpukovnika Zdravka Ponoša sa mesta načelnika Generalštaba 

Vojske Srbije bila je očekivana i dugo pripremana. Činjenica da 

je do nje došlo uoči Nove godine (30. decmbra 2008) svedoči da je samo 

tražen pogodan trenutak kako bi potres bio što manji. A usledila je nakon 

što je Rusija definitivno dobila enrgetski sporazum i pošto je prevaziđeno 

neslaganje unutar vlade (Dinkić) protiv tog sporazuma. To je dokaz više o 

pobedi konzervativne proruske struje što Srbiju sve više udaljava od evroatlantskih 

organizacija. Protiv generala Ponoša vođena je žestoka kampanja, 

od njegovog postavljanja na tu funkciju u konzervativnim krugovima 

(vojni klub penzionera, stare strukture i Rusija). Njegov greh se sastoji prvenstveno 

u reformama koje je preduzeo kako bi vojsku Srbije što više približio 

standardima NATO, a time i članstvu u toj organizaciji. Očigledno je 

da je i predsednik Boris Tadić pod pritiskom, jer je Zdravko Ponoš svojevremeno 

bio njegov lični izbor. 

Smena Ponoša je najavljivana u više navrata, a medijski je obrazlagana 

razlikama u koncepciji sa Ministarstvom odbrane. Ponoš je u vezi sa 

242 I. Pejčić: “Prijem bez načelnika Generalštaba”, Danas, 

vikend izdanje 20-21. decembar 2008. 

243 I. Pejčić: “Dragan Šutanovac: Za razloge nedolaska na prijem 

pitajte Ponoša”, Danas, 22. decembar 2008.


177 

time dao intervju dugogodišnjem vojnom komnetatoru Ljubodragu Stojadinoviću 

u Politici. Zanimljivo je da svi komentatori ove smene ističu Ponoševu 

profesionalnost, a kao glavna primdba se navodi upravo činjenica 

da se javno oglasio, što je navodno protivzakonito. Tadić je u obrazlaganju 

svoje odluke o smeni istakao da, “svako tu ima svoj deo odgovornosti, ali 

istovremeno je apsolutno nedopustivo da se krši vojna disciplina u ovako 

važnom sistemu kao što je sistem odbrane i da se pitanja koja se tiču budućnosti 

našeg sistema odbrane raspravljaju na jedan neadekvatan način 

u medijima”. 244 

Očigledno da je njegova smena dobro izrežirana da bi se u javnosti 

ostavio što manji prostor za razne špekulacije. Najpre je plasirana teza o 

dubokom animozitetu dva ključna čoveka u vojsci, Šutanovca i Ponoša, da 

bi kasnije, zahtevom radikala, bila plasirana i potreba da se izvrši revizija 

poslovanja Minostarstva odbrane. To ne isključuje i smenu samog Šutanovca, 

s time što je za predsednika Tadića to mnogo teži posao s obzirom 

na njegovu poziciju u Demokratskoj stranci. Već duže vreme u javnosti se 

špekuliše sa navodnim sukobom između Tadića i Šutanovca. 

Reakcije na smenu Ponoša su površne što dodatno ukazuje na režiranost 

smene. Nijedan vojni analitičar nije se usudio da osvetli njenu pravu 

pozadinu, fokusirajući se uglavnom na njegovo kršenje hijerarhije. Sve reakcije 

ističu da je takav epilog bio očekivan. Vojni analitičar Zoran Dragišić 

smatra da je Tadić povukao potez koji mu je bio jedini na raspolaganju. 

Ističe da je “od samo početka sukoba Ponoša i ministra odbrane Dragana 

Šutanovca bilo je jasno da je Ponoš kao vojnik slabija strana i da može da 

izvuče deblji kraj”. Milan Miljalkovski je izjavio da smena načelnika neće 

uticati na sistem odbrane. Miroslav Lazanski, koji je od samog postavljana 

Ponoša na funkciju načelnika pisao komentare protiv njegovih reformskih 

poteza, ističe da je istupanje smenjenog načelnika “potpuno netipično za 

demokratske države”. Ivica Dačić, ministar policije, rekao je da su Ponoševe 

izjave sigurno neprihvatljive za liniju komandovanja i vojnu strukturu, 

ali i da teme o kojima je govorio zaslužuju da se o njima raspravlja. Portparol 

DS, Nada Kolundžija, izjavila je da je razrešenje Ponoša “logična posledica 

načina na koji je general pokušao da reši problem”. Šef poslaničke 

244 www.b92.net od 30. decembra 2008.


grupe SRS Dragan Todorović izjavio je da je Boris Tadić uvažio zaključak 

Odbora za odbranu i bezbednost – da je njegovo istupanje u javnosti dovelo 

u opasnost civilnu kontrolu vojske, ali da se “ne sme stati na pola puta”. 

Šef poslaničke grupe socijalista Branko Ružić izjavio je da je smena Ponoša 

posledica neprimerenog odnosa između resornog ministra i načelnika 

Gneralštaba. Forum za bezbednost i demokratiju ocenio je da je razrešenje 

Ponoša “ispravno i jedino moguće”. FBD smatra pogrešnim i štetnim sve 

one reakcije javnosti koje razrešenje generala Ponoša tumače kao poraz reformskih 

opredeljenja u sistemu odbrane Srbije na njenom putu ka Evropskoj 

uniji i na putu prihvatanja bezbednosnog sistema EU. Branko Krga, 

bivši načelnik Generalštaba, smatra da je “Ponoš imao i druge mogućnosti 

da ukaže na probleme po sistem odbrane do kojih dovodi nedostatak strateških 

dokumenata, a ne preko medija”. Istovremeno smatra da “ceo ovaj 

slučaj može da ima i pozitivnu stranu ukoliko ubrza proces donošenja strateških 

dokumenta bez kojih ne mogu da se definišu pravci reforme sistema 

odbrane i bez kojih ni vojska ne može da se transformiše”. 245 

Međutim, da postoji i pritisak i na Šutanovca ukazuje i izjava bivšeg 

generala Božidara Delića, sada član Napredne stranke, koji je za Parvdu, 

inače radikalski list koji od početka vodi kampanju i protiv Šutanovca i 

protiv Ponoša, rekao da se „Tadić stavio na Šutančevu stranu, stranu kriminalnih 

radnji“. On dalje nagoveštava da, „ipak, kriminal nikad ne zastareva 

i ministar odbrane će morati, kad-tad, da odgovara za malverzacije u 

vojsci.“ On takođe nagoveštava da će „Ponoš najverovatnije otići u Brisel, i 

ranije je bilo sličnih nagoveštaja“. 246 

List Danas u redakcijskom komentaru ukazuje da je Tadić smenjivanjem 

Ponoša poručio “kako vojsci tako i policiji i službama bezbednosti, 

da Srbija može biti demokratska, stabilna i sigurna za sve građane samo 

pod uslovom da svi poštuju pravila”. 247 Međutim, nedeljnik Svedok, inače 

blizak vojnim krugovima, tvrdi da je “sukob niskog intenziteta koji se 

dogodio između vrha Generalštaba i Ministarstva odbrane Srbije ogolio 

245 www.b92.net , 30. decembra 2008. 

246 Pravda, 5. januar 2009. 

247 Danas, 5. januar 2008.


179 

unutrašnje sukobe u najjačoj stranci Srbije”, te da je “ovo samo prvi čin u 

predstavi kojoj se kraj ne vidi”. 248 

Podsećanja radi, medijska kampanja protiv D. Šutanovca i Z. Ponoša 

vođena je od njihovog postavljenja na te funkcije i to pre svega, iz krugova 

starih vojnih struktura, radikalne strane, te određenih delova Akademije 

i SPC. Od početka se osporava opredelenje Srbije za evroatlantske 

integracije. Partnerstvo za mir (Riga 28-29 novembar 2006) dočekano je 

kao veleizdaja, a potpisivanje Sporazuma sa SAD o prelasku njihovih trupa 

preko Srbije, Vojislav Koštunica je komentarisao na sledeći način: kao 

članovi Poartnerstva za mir mnogo je veća izvesnost da sačuvamo integritet 

Srbije i da će Kosovo i Metohija ostati u Srbiji sa adekvatno visokom 

autonomijom.” 249 

Vojska Srbije je upravo kroz članstvo u Partnerstviu za mir uspela na 

putu ka transformaciji. Ipak, ona je za sada samo na nivou tehničkih promena. 

Suštinske reforme u vojsci nisu moguće bez fundamnetalne transformacije 

društva na političkom, ekonomskom i kulturnom planu. Isto 

tako, reforme armije nisu moguće bez značajnih finasijskih sredstva. 

NATO ne spada u prioritete ove vlade na šta je Vuk Jeremić, ministar 

spoljnih poslova, ukazao u intervjuu u Politici. On kaže: „Što se tiče integracija 

u evroatlantske strukture mislim da već dovoljno blisko sarađujemo 

sa svim susedima na otklanjanju zajedničkih pretnji“. 250 

Međutim, Vojislav Koštunica je iskoristio formiranje kosovske vojske i 

doveo u pitanje Partnerstvo za mir: „Ako NATO pakt ignoriše zahtev Srbije 

da odmah rasformira vojsku Kosova, u tom slučaju Narodna skupština treba 

da zauzme stav o daljem učestvovanju, odnosno zamrzavanjui statusa 

Srbije u programu za Partnerstvo za mir sa NATO paktom“. 251 

Sve do 30. decembra medijski prostor Srbije bavio se nagađanjima 

o tome zašto je došlo do “kratkog spoja” između ministra odbrane i načelnika 

Generalštaba, i da li je to “kratki spoj” ili nešto ozbiljnije, kako 

248 Svedok, Prof.dr Svetozar Radišić, „Da li se smenjenom generalu 

ipak smeškaju prestižna mesta“, 13. januar 2009. 

249 Odbrana, “Prekretnica u razvoju”, br.30, 15. decembar 2006, p.17. 

250 Politika, 4. januar 2009. 

251 www.dss.org.yu, 26. januar 2009.


će predsednik Boris Tadić rešiti taj slučaj, i tako redom. Najzad, vrhovni 

komandant je “povukao odlučan potez” i – smenio je Zdravka Ponoša. 252 

Tadić je javno saopštio da je Ponoša smenio “isključivo zbog kršenja vojnih 

pravila koja su striktno definisana...” Nakon toga je usledio vrlo intrigantan 

deo Tadićevog obrazloženja: “Što se tiče generala Ponoša, mogu da 

kažem da je to jedan od najboljih oficira ne samo u našoj zemlji, nego u 

ovom delu Evrope. To je general u koga je Srbija mnogo uložila...” 253 I tu 

treba zastati iz nekoliko razloga. 

Prvo, prilično je diskutabilna poslednja citirana Tadićeva rečenica, jer 

je srednju vojnu školu i Tehničku vojnu akademiju Zdravko Ponoš završio 

u Zagrebu, a malo je verovatno da je ova hronično siromašna država njegovo 

profesionalno usavršavanje na Zapadu podržala ikakvim, a kamoli 

velikim novcem. Drugo, ako bismo prihvatili Tadićevo objašnjenje kao 

iskreno, tim više je teško shvatiti zašto se on tako olako lišio usluga svog 

odličnog generala koji je tako uspešno vodio Vojsku reformskim kolosekom! 

I treće, u istoj izjavi stoji ovo upozorenje: “Svi pripadnici Vojske, policije 

i službi bezbednosti trebalo bi dobro da shvate ovu odluku...” 254 Iz 

čega logično sledi da je jedan od razloga Ponoševe smene i taj – da bi se 

predupredila erozija vojne discipline! 

Malo ko je u to mogao poverovati. Očigledno je da su suštinski razlozi 

Ponoševe smene sistemske naravi. Nema ubedljivih dokaza da je politički 

vrh čvrsto odlučio da vodi državu i društvo ka Evropskoj uniji. Verbalna 

“opredeljenja za Evropu”, koja neretko pominju političari iz aktuelne vlasti, 

ukazuju na utilitarizam. S druge strane, državni vrh, izgleda i generalski 

kor, kao da su tek sada “otkrili” Rusiju i Kinu pa bi hteli da se i vojno 

okrenu ka njima. A na trećoj strani je “pusto” Kosovo kojeg se “Srbija nikada 

neće odreći”! Tu su prepreke koje general Ponoš, kao vodeći čovek vojnog 

reformskog tima, nije mogao da savlada. 

Uostalom, svoj sudar sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem 

general je javno izneo. Evo kako je to prezentovano u nedeljniku Vreme od 

25. decembra: “... Šutanovac se pohvalio radom svog ministarstva: u 2008. 

252 Ekipa Politike, 31. decembar 2008: “Tadić podržao ministra”. 

253 Isto. 

254 Isto.


181 

godini dodijeljeno je 1247 stanova pripadnicima oružanih snaga; plate su 

povećane za 30 odsto; u jedinice se isporučuje više suvremene opreme 

nego u prethodne tri godine; remontovano je deset aviona i četiri helikoptera, 

kupljeno je deset izviđačkih bespilotnih letjelica i, konačno, Vojska je 

povratila ugled u društvu što pokazuje rekordan odziv decembarske klase 

regruta od 98 odsto”. 255 

Pozivajući se na beogradski dnevni list Alo, kome je general Ponoš dao 

intervju, autor teksta u nedeljniku Vreme navodi Ponoševo opovrgavanje 

“hvalospjeva” ministra Šutanovca. “Prvo stanovi: ‘Dobro je što je rešeno 

1200 stambenih pitanja i nije važno što je 900 samo prenamena stanova 

u kojima su ljudi već stanovali jer su bili službeni, a sada im je data mogućnost 

da ih otkupe. Nije ni važno što nije ni započeta gradnja nekih stanova, 

već se završavaju neki koji su odavno započeti, pa smo im stavljali 

samo stolariju.’ 

Slijede plate: ‘Niko ne spori da je dobro što smo dobili povećanje plata, 

ali to je rezultat ušteda, smanjili smo broj garnizona za pola i zaveli 

domaćinsko poslovanje u Vojsci.’ Zatim vojne nabavke: ‘Ove godine smo 

imali solidan budžet od 860 miliona evra, sa tim može mnogo da se uradi. 

Došli smo u situaciju da te pare nisu potrošene, a imamo i te kako potrebe. 

Nijedna velika nabavka nije realizovana.’ Pa remontovanje letjelica: ‘Neke 

smo remontovali, ali mnogima ističu rokovi. Sada imamo više neispravnih 

letelica u Momi Stanojloviću nego što ih imamo ispravnih zajedno i u Lađevcima 

i u Batajnici.’ 

I konačno, nekoliko riječi generala Ponoša o rekordnom odzivu regruta 

od 98 odsto: ‘To je velika farsa. Mi planiramo da nam u Vojsku dođe 

5000 vojnika po uputnom roku, ali Ministarstvo mora da pošalje 26 000 

poziva da bi nam došlo 4800 regruta’ “. 256 “Suštinsko nezadovoljstvo načelnika 

Generalštaba temelji se, kako je rekao, na zaustavljanju reforme 

oružanih snaga, nedomaćinskom poslovanju (‘Izgubili smo na kursnim 

razlikama oko 4000miliona dinara. Umesto da smo plaćali kada je kurs 

bio povoljan, ispod 80 dinara, plaćamo sada kada je kurs 87 dinara.’), te 

na dovođenju odbrambene moći u pitanje: ‘Sistem ima oko 39.000 ljudi, a 

255 Filip Švarm: “Ponos i Ponoš”, nedeljnik Vreme, 25. decembar 2008. 

256 Isto.


u Vojsci oko 29.000, a 10.000 u Ministarstvu. Savremene vojske, pa i naša, 

organizuju se u snage za hitno reagovanje koje inače ima oko 25 odsto, 

a 75 odsto čine glavne snage. Neka mi neko kaže gde da računamo svih 

10.000 ljudi na plati u Ministarstvu. Čemu služi 15 generalskih mesta u Ministarstvu 

odbrane?’ 

General Ponoš je u intervjuu za Alo rekao da je i ranije u raznim prilikama 

upozoravao o navedenom, da je prestao da dolazi na kolegijume 

ministra odbrane, a da kada ni to nije zabrinulo Šutanovca, nije mu preostalo 

ništa drugo nego da izostane sa prijema jer: ‘Nije imalo šta da se 

slavi’”. 257 Ponoš je pao, ali neke bitne dileme su ostale. 

Zaključak 

Vojska Srbije je u drugoj polovini 2006, zatim 2007. i u prvoj polovini 2008. 

zaista bila u reformskom zamahu. Vojska je prednjačila u reformi u sistemu 

odbrane i u sektoru bezbednosti, međutim, refome države i društva 

osetno su zaostajale. Taj trend je bio neodrživ na dužu stazu. Tim pre što 

se reorganizacija u Vojsci odvijala vrlo brzim tempom na koji nisu navikli 

ni država ni društvo. 

Bez jasne orijentacije Vlade, koja se sada kreće između Zapada, Istoka, 

nekadašnjih nesvrstanih zemalja i Kosova, ne može se očekivati da Vojska 

ima definisano strateško kretanje. U sadašnjoj konstelaciji žrtvovan je 

Zdravko Ponoš, čija smena se u javnosti tretirala kao personalni problem. 

Očigledno je da je pritisak bio na usposravanju kretanja ka NATO, kad već 

nisu mogli potpuno da ga zaustave. 

257 Isto.

183 

Policija: dinamika bez 

suštinskih promena 

Najvažniji događaji u 2008. godini, kada je reforma policije i obaveštajnobezbednosnog 

sistema Srbije u pitanju, vezani su za održane predsedničke 

i vanredne parlamentarne izbore, koji su zaustavili sve reformske procese 

i doveli do kadrovskih promena na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova 

i Bezbednosno-informativne agencije. 

U toku 2008. godine nije bilo novih zakonskih projekata kojima se 

reguliše oblast nacionalne bezbednosti, niti je bilo nekih značajnijih reformskih 

poteza u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj 

agenciji. Međutim, nekoliko značajnih događaja, kao što je 

saobraćajna nesreća koju je doživeo tadašnji ministar unutrašnjih poslova 

Dragan Jočić, reakcija policije na demonstracije koje su se dogodile nakon 

proglašenja nezavisnosti Kosova je, dolazak Ivice Dačića na čelo policije 

nakon formiranja nove Vlade, smena Radeta Bulatovića sa mesta direktora 

BIA nakon izbora i dolazak Saše Vukadinovića na to mesto. Zatim, hapšenje 

Radovana Karadžića i demostracije Srpske radikalne stranke tim povodom, 

na kojima je teško poveđen demonstrant Ranko Panić, koji je nakon 

nekoliko dana preminuo od posledica zadobijenih povreda, hapšenja različitih 

„mafija“, brojni primeri policijske torture širom Srbije, uporno odbijanje 

BIA da dostavi informacije na zahtev poverenika za informacije od 

javnog značaja i drugi događaji predstavljaju okvir u kome treba ceniti dostignuća 

u reformi policije i obaveštajno-bezbednosnog sistema Srbije u 

toku 2008. godine. 

Saobraćajna nesreća koju je doživeo ministar unutrašnjih poslova Dragan 

Jočić u noći između 25 i 26 januara 2008. godine na autoputu Beograd 

–Niš kod Velike Plane, dovela je do faktičke smene na čelu MUP-a. Tadašnji 

premijer Vojislav Koštunica je odbio da predloži novog ministra, iako 

je bilo očigledno da su povrede Dragana Jočića takve prirode da on neće 

moći da nastavi sa obavljanjem svoje dotadašnje funkcije. Javnost je posebno 

zanimalo ko će operativno voditi Ministarstvo unutrašnjih poslova


i ko će umesto Jočića donositi najvažnije odluke za funkcionisanje policije 

i drugih delova Ministarstva. Prema važećem Zakonu, na čelu policije se 

nalazi direktor policije koji je profesionalac i operativno rukovođenje policijskim 

snagama se nalazi u njegovoj nadležnosti, što je donekle razjasnilo 

situaciju. Međutim, političko rukovođenje policijom, odnosno odluke da 

se policijske snage upotrebe ili ne upotrebe u određenim situacijama svakako 

nadilazi kompetencije direktora policije, što se veoma brzo pokazalo 

na primeru nasilnih demonstracija u Beogradu i drugim gradovima Srbije 

povodom proglašenja nezavisnosti Kosova. 

Demonstracije koje su se dogodile u Beogradu u nedelju 17. februara 

uveče poprimile su nasilan karakter, razbijen je Mekdonaldsov restoran na 

Terazijama, zgrada Ambasade Republike Slovenije, prostorije LDP-a, više 

automobila i izloga prodavnica. Demonstranti su, takođe pokušali da napadnu 

Ambasadu SAD, ali ih je policija u tome sprečila. Prilikom ovih 

demonstracija policija je veoma blago reagovala, nisu pohapšene vođe huliganskih 

grupa, povređeno je preko četrdeset policajaca i među stručnjacima 

je ostao utisak da je policija neke propuste namerno učinila, posebno 

ako se ima u vidu blagonaklon stav, tada vladajuće, DSS prema nekim od 

organizacija koje su stajale na čelu ovih demonstracija. 

Demonstrcije koje je zakazala Vlada Srbije za četvrtak 21. februara, 

pod nazivom narodni mitinag „ Kosovo je Srbija“, koje su u suštini bile 

stranački skup DSS-a i njemu srodnih političkih partija, takođe se pretvorio 

u nasilje u kome je zapaljena zgrada Ambasade SAD u kojoj je demonstrant 

Zoran Vujović izgubio život. Tokom trajanja ovih demonstracija 

policijske snage uopšte nisu štitile zgradu Ambasade SAD i drugih ambasada 

koje su tom prilikom napadnute, a intervenisale su tek kada je zgrada 

već bila zapaljena. Izvori iz policije navode da su imali naređenje da 

ne intervenišu, što je i dovelo do velikih nereda, pljački prodavnica, smrti 

jednog demonstranta i povređivanja većeg broja ljudi. Očigledno je da je 

takvo naređenje policiji izdao neko iz Vlade, a s obzirom na činjenicu da 

je ministar tada bio u bolnici, niko nije pozvan na odgovornost. Pitanje ko 

je tada rukovodio policijom, još jednom je ostalo bez odgovora. U javnosti 

se spekulisalo da su policijom rukovodili šef kabineta Vojislava Koštu-

Policija: dinamika bez suštinskih promena 

185 

nice Aleksandar Nikitović i sekretar Vlade Dejan Mihajlov, što nikada nije 

potvrđeno, niti demantovano. 

Ministra Jočića zvanično je zamenjivala Mirjana Orešanin, tada državni 

sekretar u MUP-u, ali je bilo očigledno da ona nije imala nikakvu 

faktičku moć. Posebno je stručnu javnost iritirala njena izjava da je u noći 

demonstracija policijom operativno rukovodio ministar Jočić iz bolničke 

sobe, kao i da je on lično naredio intervenciju SAJ-a protiv demonstranata. 

Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost koja je održana nakon nereda 

i trajala je pet sati, pohvaljen je rad policije tokom trajanja demonstracija, 

što je izazvalo dosta negodovanja u stručnoj javnosti. Nakon sednice 

Saveta javnosti se obratila državi sekretar u MUP-u Mirjana Orašanin, sa 

obrazloženjem da je policija pravilno postupila što je dopustila da huligani 

naprave nered, a da je Savet pohvalio rad policije i direktora Veljovića. 

Očigledno je da je tadašnja Vlada isturila Mirjanu Orešanin i Milorada Veljovića 

kao glavne krivce za ono što se događalo na ulicama Beograda, a da 

su prave krivce, koji su se svakao nalazili među političarima prikrila i ceo 

događaj minimizirala i prebacila na politički teren. Ovaj događaj pokazao 

je svu podeljenost u tadašnjoj Vladi, jer ministri iz DS-a nisu učestvovali u 

svim ovim aktivnostima. Ovaj događaj pokazao je i apsolutnu politizovanost 

policije i MUP-a, koji su umesto zaštite javnog reda i mira, što im je 

zakonska obaveza, štitli politiku tada vladajuće DSS i premijera Vojislava 

Koštunice. 

Nakon održanih parlamentarnih izbora u maju 2008. godine, formirana 

je Vlada, na čije čelo je došao Mirko Cvetković, kadar DS-a, a na čelo 

MUP-a Ivica Dačić, predsednik SPS-a, na čelo BIA Saša Vukadinović, dotada 

načelnik uprave za izvršenje sankcija u ministarstvu pravde i nekadašnji 

načelnik SUP-a Kruševac. 

Dolazak na mesto ministra unutrašnjih poslova za Ivicu Dačića je bila 

dobra prilika da reformama – unutar policije pokaže da je istinski raskinuo 

sa politikom Slobodana Miloševića i da se srpskoj i međunarodnoj 

javnosti pokaže kao moderan proevropski političar. Od Ivice Dačića se očekivalo 

da izvrši kadrovske promene u MUP-u, što je manje važan deo reforme, 

ali i da predloži novi zakon kojim bi se izvršila čuvena „tri de“ ( 

depolitizacija, decentralizacija i demilitarizacija) policije, koji se očekuju


još od 5. oktobra, ali ni jedna Vlada od tada do danas nije imala dovoljno 

hrabrosti i znanja da se uhvati u koštac sa ovim problemima. 

Saša Vukadinović je do tada bio nepoznat široj srpskoj javnosti, a kao 

njegova glavna referenca navođeno je hapšenje tzv. „Jotkine grupe“. Od 

Saše Vukadinovića očekivalo se, pre svega, da BIA očisti od starih kadrova 

koje je Rade Bulatović ponovo aktivirao, da mladim kadrovim koji su primljeni 

u vreme Radeta Bulatovića omogući kvalitetnu edukaciju, da predloži 

donošenje novog Zakona o BIA, odnosno da se prevaziđe stanje u 

obaveštajno-bezbednosnom sistemu nastalo donošenjem Zakona o osnovama 

obaveštajno-bezbednosnog sistema iz 2007. godine, koji je doživljen 

samo kao prelazno rešenje neophodno radi raspisivanja predsedničkih izbora. 

Od novog zakona očekuje se da ustanovi efikasan i efektivan sistem 

kontrole i stvori uslove za razvoj profesionalne, efikasne i moderne obaveštajno-bezbednosne 

zajednice. 

Prvi izazov za novog ministra unutrašnjih poslova i direktora BIA, bilo 

je hapšenje Radovana Karadžića i demonstracije koje su se dogodile nakon 

toga. Ivica Dačić je na sednici skupštinskog Odbora za bezbednost 28. jula 

2008. godine zvanično izjavio da MUP nije povezan sa hapšenjem Radovana 

Karadžića, već da su hapšenje izvršile „službe“. Međutim, Ivica Dačić 

nije naveo o kojim se službama radi, što je dovelo do raznih špekulacija i 

glasina da su Radovana Karadžića uhapsili pripadnici neke strane službe. 

Ove glasine su naročito dobile na intenzitetu nakon što su BIA i VBA iznele 

tvrdnje da oni nisu uhapsili Radovana Karadžića. Sednici Odbora za odbranu 

i bezbednost nije prisustvovao direktor BIA Saša Vukadinović, što je 

izazvalo proteste radikala i sumnje da BIA nešto krije. 

Slučaj Radovana Karadžića, odnosno njegovo skrivanje pod lažnim 

identitetom Dragana Dabića, otvorilo je brojna pitanja koja se odnose na 

funkcionisanje policije i službi bezbednosti u Srbiji. Pitanje ko je i po čijem 

nalogu izdao lična dokumenta Radovanu Karadžiću?, ostalo je bez odgovora, 

a tim povodom nije pokrenuta ozbiljna istraga. Tvrdnje da je BIA 

imala dojave da je dr Dragan David Dabić, koji se bavi alternativnom medicinom, 

zapravo Radovan Karadžić a da na njih nije reagovala, takođe 

nisu demantovane niti potvrđene, niti je pokrenuta istraga tim povodom. 

Na osnovu svega toga može se zaključiti da unutar policije i BIA još uvek


187 

ne postoji spremnost da se raščisti sa nasleđem prošlosti i da su unutar 

službe još uvek prisutna razna „bratstva“ koja funkcionišu iznad i izvan 

sistema. 

Protesti koje je povodom hapšenja Radovana Karadžića organizovala 

Srpska radikalna stranka, prerasli su u nasilje u kome je oko osamdeset 

ljudi povređeno, demonstrant Ranko Panić je nakon nekoliko dana podlegao 

povredama zadobijenim tokom demonstracija, teže je povređen funkcioner 

SRS Borislav Pelević, policija je istukla, tada, Generalnog sekretara 

SRS Aleksandra Vučića, polomljeni su izlozi na prodavnicama, uništene 

trafike, polomljeni saobraćajni znaci, razlupani automobili i izazvano veliko 

uznemirenje građana. 

Nakon demonstracija tadašnje rukovodstvo SRS je optuživalo državni 

vrh na čelu sa predsednikom Tadićem da direktno stoje iza nasilja koje 

se događalo na ulicama i da su oni organizovali huligane koji su napali 

policiju u cilju kompromitacije mirnog protesta SRS. Pored SRS oštre 

primedbe na rad policije tokom demonstacija stigle su i iz nekih medija 

zbog prebijanja novinara Agencije Beta Miloša Đorelijevskog. Ministar Ivica 

Dačić je akciju policije okarakterisao kao zakonitu i ograničenu isključivo 

na zaštitu javnog reda i mira i zaštitu vlastitih pripadnika od napada 

huligana. 

Smrt demonstranta Ranka Panića izazvala je nove proteste i zahtev 

da se ispitaju sve činjenice u vezi sa nastankom povreda koje su dovele do 

smrti, kao i da se pokrene krivični postupak protiv policajaca koji su za to 

odgovorni. Međutim, radna grupa MUP-a, je prema izveštaju koji je ministar 

Ivica Dačić dostavio Skupštini Srbije, ustanovila da policija nije kriva 

za smrt demonstranta Ranka Panića, a da se u slučaju prebijanja Aleksandra 

Vućića radilo o prekoračenju ovlašćenja, zbog čega su neki policajci 

suspendovani, ali je nakon toga Dačić ponovo najavio istragu o čijim rezultatima 

se do danas ništa ne zna. 

U toku 2008. godine bilo je nekoliko spektakularnih hapšenja, pred 

kamerama, od kojih je hapšenje proslavljenog fudbalera Dragana Džajića 

izazvalo najviše negodovanja u javnosti. Spektakularna hapšenja poznatih 

ličnosti u prisustvu medija, pored samoreklamerstva rukovodstva policije, 

u stručnoj pravničkoj javnosti Srbije doživljavaju se i kao svojevrstan


pritisak na pravosudne organe, a posebno na istražne sudije koji pod pritiskom 

javnosti moraju da odrede pritvor, bez obzira na vrstu krivičnog dela 

ili druge zakonske okolnosti na osnovu kojih se odeđuje pritvor. 

Policija je u toku prošle godine prvi put stupila u štrajk zbog sindikalnih 

razloga. Pripadnici beogradske Interventne brigade stupili su u štrajk 

zbog preopterećenosti i loših uslova rada. Nakon ovog protesta pokrenuto 

je pitanje kadrovske popunjenosti u policiji, kao i pitanja vezana za organizaciju 

rada, u kojoj je uočeno mnoštvo propusta. 

Poseban interes javnosti izazvao je odgovor BIA Inicijativi mladih za 

ljudska prava na zahtev da se obelodani broj prisluškivanih ljudi u Srbiji. 

BIA je po prvi put odgovorila na takve zahteve, što je ocenjeno kao napredak, 

ali je sadržaj odgovora da Agencija ne poseduje takav dokument bio 

razočaravajući. 258 Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, 

istakao je da u odnosu BIA prema dostupnosti informacija nije došlo 

258 Posle tri godine ignorisanja zahteva nevladine organizacije Inicijativa mladih za 

ljudska prava za dobijanje informacija o nadzoru i snimanju telefonskih i drugih 

razgovora, Bezbednosno-informativna agencija je dostavila odgovor. Ali, umesto da 

navede tačan broj, tajna služba je u dopisu pomenutoj organizaciji navela da nema 

podatke o tome koliko je ljudi prisluškivano tokom 2005. 

U BIA nezvanično objašnjavaju da su ispunili ono što zakon propisuje – odgovorili su 

na zahtev, ali nisu dostavili traženi podatak, jer ne postoji kao „jedinstven dokument”. 

Po tumačenju pravnika tajne službe, prema Zakonu o dostupnosti informacija, 

državna institucija kojoj se podnosi zahtev za objavljivanje odgovarajućih podataka 

nije u obavezi da sačinjava novi dokument koji se traži ako on već ne postoji u formi 

dokumenta. 

Isti zahtev upućen je i Vojnobezbednosnoj agenciji koja je odgovorila da je tokom 

2007. prisluškivala 35 ljudi osumnjičenih za izvršenje krivičnih dela za čije suzbijanje su 

zaduženi vojni kontraobaveštajci. Tada je ista nevladina organizacija tražila „podatak o 

broju naredbi koje je VBA primila od nadležnog istražnog sudije, a za primenu nadzora 

i snimanja telefonskih i drugih razgovora”. 

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kasnije je doneo odluku o ukidanju vrste i 

stepena tajnosti sa dokumenta VBA, kako bi informacija bila dostavljena. Kako 

je 14. oktobra 2008. godine objavljeno na sajtu Ministarstva odbrane, VBA je 

tokom 2007. godine primila 35 naredbi nadležnog istražnog sudije za primenu 

nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim 

tehničkim sredstvima i optička snimanja lica. (Politika, 9. decembar 2008.)


189 

do bitnijeg pomaka. Pored toga, ni izveštaji koje je BIA podnosila Narodnoj 

Skupštini nisu bili dostupni javnosti, čak ni u onim delovima koji nisu 

sporni za javno objavljivanje. 

Kada je o celokupnom stanju u policiji i BIA u 2008. godini reč, 

možemo zaključiti: 

• Prošla godina je bila godina izbora i smene na čelu MUP-a i BIA su 

obeležile prethodnu godinu; 

• U toku 2008. godine nije bilo značajnijih reformskih koraka u ovoj 

oblasti; 

• Dolazak novih ljudi na čelo MUP-a i BIA nije bio praćen bitnom 

promenom u načinu rada ovih službi; 

• Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nije najavio depolitizaciju, 

demilitarizaciju i decentralizaciju MUP-a; 

• Nije najavljeno ni donošenje novog zakona o policiji, koji bi bio 

neophodan radi nastavka reformi; 

• Policija i dalje veoma često vrši zloupotrebe svojih ovlašćenja i postoje 

brojni primeri policijske torture, posebno u unutrašnjosti 

Srbije; 

• Nije najavljeno ni donošenje novog Zakona o BIA, ni ostalim obaveštajno-bezbednosnim 

službama; 

• Nije formirana Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost, koja 

je neophodna da bi ovo telo moglo normalno da funkcioniše i 

kako bi se njegove odluke sprovodile u praksi; 

• BIA i dalje ne dostavlja informacije na opravdane zahteve građana 

i Poverenika za informacije od javnog značaja; 

• BIA i policija i dalje ne uspevaju da pronađu Ratka Mladića, a brojni 

događaji povezani sa hapšenjem Radovana Karadžića i nestankom 

otisaka Ratka Mladića pokazuju da su stare strukture još uvek 

veoma jake unutar ovih službi

190

191 

III 

Sloboda vere

192

193 

Sloboda vere – između 

Ustava, Zakona i Registra 

U izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, nezavisnog 

tela Saveta Evrope, moglo se pročitati niz ocena vezanih za neustavni karakter 

Zakona o crkvama i verskim zajednicama ili „za proizvoljnu primenu 

ovog zakona“. Ukazujući na napade na pripadnike verskih manjina, 

Evropska komisija preporučuje srpskim vlastima da se bore protiv svake 

verske netrpeljivosti, u skladu sa članovima 48. i 81. Ustava Republike Srbije 

i da vlasti obezbede da se Krivični zakonik primenjuje prema licima 

koja počine krivična dela mržnje protiv pripadnika verskih zajednica i njihove 

imovine. Između ostalog, Komisija „preporučuje srpskim vlastima da 

snažnije podrže načelo odvojenosti države od crkve i da se zalažu za društvo 

u kojem će svako uživati punu slobodu misli, savesti i veroispovesti, 

ugrađenu u član 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima“. 

Stejt department, takođe, u svom poslednjem izveštaju, ocenjuje da 

Ustav Republike Srbije dozvoljava slobodu veroispovesti, ali Zakon o crkvama 

i verskim zajednicama diskriminiše verske grupe, a nekima uskraćuje 

pravni status. 

Savet Evrope, OEBS i Venecijanska komisija odmah po usvajanju Zakona 

iznosili su kritike da pojedini članovi Zakona nisu uskladu sa Evropskom 

poveljom o ljudskim pravima, prvenstveno misleći na odredbe 

članova 18. i 19. koji sadrže diskriminatorne elemente, pojačane jula 2006. 

godine donetim podzakonskim aktom Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja 

Registra crkava i verskih zajednica. Nakon donošenja Ustava Republike 

Srbije, došli su do izražaja svi nedostaci Zakona na koje je ranije 

ukazivano. 

Tim povodom, Baptistička unija Srbije pokrenula je postupak pred 

Ustavnim sudom sa obrazloženjem da je Zakon o crkvama i verskim zajednicama 

neustavan, odnosno da postoje neusaglašenosti između 

odredbi Zakona i odredbi Ustava (članovi 21, 44. i 48.) koji se tiču verske

194 srbija 2008 : iii sloboda vere 

ravnopravnosti i zabrane diskriminacije. Ukazivano je i na odredbe člana 

194. Ustava kojima se propisuje da svi zakoni i drugi opšti pravni akti doneseni 

u Srbiji moraju biti u skladu sa Ustavom. 

Diskriminacija 

Ministarstvo vera nebrojeno je puta naglašavalo da registracija verskih zajednica 

ne predstavlja uslov za ostvarivanje njihovih prava. Poslednji stav 

člana 7. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja Registra crkava i verskih zajednica 

glasi: „Verska organizacija koja nema prijavu i koja ne želi da se 

upiše u Registar uživa verske slobode na osnovu Ustava i međunarodnih 

konvencija o ljudskim pravima i slobodama veroispovedanja, u skladu sa 

čl. 1, 2. i 5. Zakona, osim ako je njeno delovanje u suprotnosti sa članom 3. 

Zakona.“ Međutim, ako se osvrnmeo na pojedina pravna akta koja regulišu 

prava verskih zajednica na informisanje, videćemo da upis u Registar ima 

izuzetno važno ulogu u ostvarivanju ovih prava. Opšte obavezujuće uputstvo 

emitera (Kodeks ponašanja emitera) Republičke radiodifunze agencije 

(RRA) ističe da „emiteri ne smeju sprovoditi diskriminaciju pojedinaca ili 

društvenih grupa na osnovu pola, rasne, etničke, verske, socijalne ili nacionalne 

pripadnosti.“ U delu ovog propisa RRA koji se odnosi na tretman 

religije i verske programe, uputstva za emitere vezana za zaštitu crkava i 

verskih zajednica odnosne se isključivo na „priznate crkve i verske zajednice“: 

zabrana diskriminatorskog i uvredljivog tretiranja verskih shvatanja 

i učenja, obaveza sprečavanja omalovažavajna, vređanja i ismejavanja 

simbola i učenja, obaveza utvrđivanja kvota verskog sadržaja, trajanja ove 

vrste programa proporcionalno procentu zastupljenosti pripadnika u ukupnom 

stanovništvu itd. U istom odeljku Opšte obavezujućeg uputstva, u 

delu koji se odnosi na „sekte, fundamentalizam, terorizam“, RRA propisuje 

sledeće: „Emiteri moraju da prave jasnu razliku između priznatih crkvi i 

verskih zajednica, s jedne, i sekti, s drueg strane. Svoje programe, u okviru

Sloboda vere – između Ustava, Zakona i Registra 

195 

ustanova javnih radiodifuznih servisa i mimo njih, mogu imati samo crkve 

i verske zajednice registrovane kod Ministarstva vera. O sektama se može 

govoriti samo u kontekstu analize društvenih procesa.“ 259 Ovde treba napomenuti 

da se među devet članova Saveta RRA, „koji se biraju iz reda 

uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz 

nadležnosti Agencije“, nalazi episkop jegarski Porfirije, kao jedino svešteno 

lice u ovom telu. 

Ministarstvo vera Republike Srbije donelo je 22. decembra 2007. godine 

rešenje kojim se odbija zahtev za upis Eparhije Crnogorske pravoslavne 

crkve (CPC) za Srbiju u Registar crkava i verskih zajednica u Srbiji. 

U kratkom obrazloženju Ministarstva vera koje je upućeno sedištu CPC na 

Cetinju kaže se da upis Crnogorske pravoslavne crkve u Registar nije u saglasnosti 

sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama. Ovakva odluka 

ministra vera Radomira Naumova naišla je na oštre reakcije poverenika 

CPC u Srbiji i potpredsednika Skupštine Crne Gore koji tvrde da ovakva 

odluka predstavlja kršenje ustavnog prava o slobodi veroispovesti i međunarodnih 

konvencija o ljudskim pravima kojim se garantuje zaštita univerzalnih 

ljudskih sloboda i prava, kao i da zbog toga treba tražiti arbitražu 

međunarodnih institucija. 260 

Nekoliko meseci kasnije, u junu 2008. godine, Vrhovni sud Srbije uvažio 

je tužbu CPC, koja je u Crnoj Gori registrovana kao verska zajednica, i 

poništio rešenje Ministarstva vera RS, kojim je odbijen zahtev za upis eparhije 

CPC u Registar. Rešenje je poništeno zbog povrede pravila upravnog 

postupka, a u Ministarstvu vera je rečeno da su primedbe Vrhovnog suda 

proceduralne prirode, dok zakonitost suštine rešenja nije dovedena u pitanje, 

te da će Ministarstvo postupiti po sudskoj odluci i ponovo doneti rešenje 

o odbijanju zahteva za ragistraciju CPC u Srbiji. 261 

Izbor novog/starog ministra vera u Vladi Republike Srbije, nakon iscrpnih 

postizbornih kombinovanja, u javnosti je često povezivano upravo 

sa statusom CPC u Srbiji. Profesor Bogoljub Šijaković, svojim političkim 

259 Opšte obavezujuće uputstvo o ponašanju emitera: http://www.rra.org.yu/ 

files/1219133376kodeksponasanjaemitera.pdf ; Danas, 10. 06. 2008. 

260 Danas, 08. 01. 2008. 

261 Danas, 12. 06. 2008.; 18. 06. 2008.


angažmanom u Crnoj Gori i obavljanjem funkcije ministra vera u Saveznoj 

vladi SRJ, u periodu od 2000. do 2001. godine, ostao je upamćen po stavu 

da se Haškom tribunalu ne isporuče lica koja se nalaze u bekstvu pred 

zakonom, zatim svojom interpretacijom veronauke u državnim školama 

kao osnovnog ljudskog prava, nazivanjem boraca za ljudska prava „političkim 

kameleonima“ i sl. Međutim, ovde je važnije prisetiti se bar jedne od 

izjava nekadašnjeg ministra vera u Saveznoj Vladi SRJ kao što je: „U Crnoj 

Gori postoji grupa delikvenata koja je u cetinjskoj policiji formirala Udruženje 

zvano CPC“. Ministarstvo vera još uvek CPC kvalifikuje kao udruženje 

građana. 

Prema Pravilniku o sadržini i načinu vođenja Registra crkava i verskih 

zajednica (član 2, stav 2) „u saglasju sa Srpskom pravoslavnom crkvom u 

Registar se upisuje i odgovarajuća organizaciona jedinica Rumunske pravoslavne 

crkve u Banatu.“ U svojoj rezoluciji od 1. oktobra 2008. godine 

o položaju nacionalnih manjina u Vojvodini i rumunske nacionalne manjine 

u Srbiji Parlamentarna skupština Saveta Evrope je u vezi sa rumunskom 

i vlaškom manjinom istakla načelni značaj Okvirne konvencije za 

zaštitu nacionalnih manjina. Parlamentarna skupština je izrazila iznenađenje 

zbog dominantnog uticaja SPC na pitanje nepriznavanja RPC i pozvala 

vlast u Srbiji da rastereti Zakon o crkvama i verskim zajednicama od 

primene kanonskog prava jedne crkve na druge crkve. Srpska pravoslavna 

crkva, na ovaj način, ima dominantan uticaj u odlučivanju o tome da li će 

određene crkve i verske zajednice biti zvanično priznate, a ovakvim uplitanjem 

kanonskog i državnog prava SPC postaje deo aparata uprave. Ovakvo 

rešenje je protiv verskih prava i Ustava Republike Srbije. 

Ovde je neophodno napomenuti da je Izvršno veće Vojvodine svojevremeno 

tražilo da se Rumunska pravoslavna crkva i Grkokatolička crkva 

uvrste u red „tradicionalnih“ crkava i verskih zajednica, ističući da je 

njihov pravni status u uskoj vezi sa ostvarivanjem nacionalnih prava pripadnika 

rumunske, odnosno rusinske i ukrajinske nacionalne manjine. I 

pored tvrde politike Vlade Republike Srbije, vojvođanska vlada svake godine 

novčano pomaže, pored ostalih, i rumunsku i rusinsku crkvu. 262 

262 Danas, 05. 08. 2008.


197 

Prilikom posete Jehovinim svedocima, pomoćnik ministra vera izjavio 

je „da je Ustav najznačajniji pravni akt u zemlji, a njime je svim verskim 

zajednicama koje ne ugrožavaju državu dozvoljeno da deluju slobodno, 

bez obzira da li jesu ili nisu unete u pomenuti registar“. Zatim je, obrazlažući 

neke od ključnih razloga zbog kojih Jehovini svedoci nisu upisani u 

Ragistar crkava i verskih zajednica, pomoćnik ministra vera podsetio da su 

glavni razlozi „dosadašnje neke vrste nespremnosti“ da budu uneti u registar 

„zabrana članovima ove verske zajednice da primaju transfuziju krvi, 

kao i način na koji propovedaju svoju veru idući od vrata do vrata“. 263 

Pored navedene pravne diskriminacije, na želost, održava se trend 

permanentne diskriminacije. Prema izveštaju Foruma 18 264 , norveške nevladine 

organizacije, od januara do oktobra 2008. godine zabeleženi su sledeći 

verski incidenti: grafitirani su pretećim porukama rimokatolički hram 

u Smederevu, adventistički hramovi u Sivcu, Kragujevcu, Kuli, Negotinu i 

Beogradu, zgrade Jehovinih svedoka u Sremskoj Mitrovici i Kruševcu; razbijeni 

su prozori na adventističkom Teološkom seminaru, adventističkim 

crkvama u Nišu, Kragujevcu i Užicu, Mormonskoj crkvi u Beogradu i Novom 

Sadu; kamenovani su Pentekostalna crkva u Kraljevu, hramovi Jehovinih 

svedoka u Beogradu, Vranju i Leskovcu ... U Jagodini su razvaljivana 

vrata adventističke crkve, u Novom Sadu je oštećen automobil adventističkog 

sveštenika, u Despotovcu je sveštenik SPC napao nekoliko Jehovinih 

svedoka, uništeno je nekoliko spomenika na katoličkom groblju u Beloj 

Crkvi, a jedan od najupšadljivijih incidenata dogodio se u Bajinoj Bašti 

kada je pet stotina huligana napalo Jehovine svedoke za vreme njihove 

službe i kamenovalo zgradu u kojoj je obavljana služba. 265 

Nakon incidenata u Kragujevcu, Leskovcu, Jagodini, Sivcu, kao i nasilja 

u noći 16. novembra 2008. godine u Beogradu, Hrišćanska adventistička 

crkva obratila se Savetu Evrope i OEBS-u tražeći pomoć u zaštiti za svoje 

263 18. 12. 2008., U poseti Jehovinim svedocima: http://www.mv.sr.gov.yu/ 

cir/index.php?option=com_content&task=view&id=224&Itemid=58 

264 Forum 18: Serbia: religious freedom survey, February 2009: 

http://www.forum18.org/Archive.php?article_id=1260 

265 Forum 18: Serbia: Violent attacks continuing, but mainly declining: 

http://www.forum18.org/Archive.php?article_id=1224;


građanske slobode i pravo na život. U saopštenju za javnost, Glavni odbor 

Hrišćanske adventističke crkve navodi da su se do sada „mnogo puta bezuspešno 

obraćali“ vlastima u Srbiji tražeći pomoć i zaustavljanje nasilja 

nad crkvom, njenom imovinom i vernicima. Povodom dosadašnjih molbi 

i apela nije bilo preduzetih mera u cilju sprečavanja nasilja, te su adventisti 

bili prinuđeni da se obrate međunarodnim institucijama. Podsećanja 

radi, krajem decembra 2007. godine, zbog sve češćih napada na njene 

hramove, Hrišćanska adventistička crkva je zatražila pomoć od premijera 

i predsednika Srbije, a istim povodom Centar za razvoj civilnog društva, 

u otvorenom pismu predsedniku Srbije, pozvao je nazaštitu prava protestantskih 

verskih zajednica. Otvoreno pismo predsedniku Srbije, povodom 

ispisivanja neprijateljskih poruka na hramovima u Sivcu i Kragujevcu, Hrišćanska 

adventistička crkva uputila je i krajem septembra 2008. godine 266 . 

Muslimani u Srbiji 

Nakon brojnih incidenata koji su potresali Sandžak tokom 2006. i 2007. 

godine, među kojima se posebno ističe onaj s početka oktobra 2007. godine, 

kada je nekoliko policajaca upalo u centralnu džamiju u Sjenici, sličan 

incident dogodio se 9. marta 2008. godine u Tutinu prilikom pripremanja 

bine za svečanost povodom postavljanja kamena temeljca za izgradnju 

medrese. Kao i mnogo puta pre toga, ovakvo delovanje organa izvršne vlasti, 

Ministarstva unutrašnjih poslova, prekršeni su članovi 11. i 44. Ustava 

Republike Srbije kojima se proklamuje odvojenost crkava i verskih zajednica 

od države i garantuje sloboda verskih zajednica da samostalno uređuju 

svoju unutrašnju organizaciju, verske poslove itd. Nakon napada 

policije na imame i vernike u Tutinu, pored reakcija predstavnika Mešihata 

Islamske zajednice u Srbiji, reagovao je i Rijaset Islamske zajednice u 

Bosni i Hercegovini apelujući na relevantne međunarodne organizacije da 

reaguju na kršenje ljudskih prava muslimana u Srbiji i tražeći od vlasti u 

Beogradu da poštuje svoj vlastiti zakon o slobodi vere i pravo muslimana 

da svoja verska pitanja uređuju prema tradiciji svoje vere i prakse. 

266 Blic, 26. 09. 2008.


199 

Na ovaj apel Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, oštro i 

odlučno reagovalo je Ministarstvo vera Republike Srbije saopštenjem koje 

je usledilo kao odgovor na “neobjektivne, neodgovorne i politički tendenciozne 

ocene”. Ministarstvo vera Republike Srbije je potsetilo javnost “da 

je muslimane u Srbiji podelio i danas deli upravo onaj ko danas poziva 

vlasti u Beogradu da to ne čine.” Na poziv Rijaseta Islamske zajednice 

u Bosni i Hercegovini upućen relevantnim međunarodnim organizacijama 

“da reaguju na flagrantno kršenje ljudskih prava muslimana u Srbiji”, 

Ministarstvo vera je reagovalo sledećim rečima: “Bezbednost, slobodu 

i prava muslimana u Srbiji krše jedino upravo muslimani koji podržavaju 

reisa Cerića i muftiju Zukorlića.” 267 Ovakvo, otvoreno stavljanje na jednu 

od sukobljenih strana demonstrirano je i susretom ministra vera Radomira 

Naumova i reis-ul-uleme Islamske zajednice Srbije Adema Zilkića, kao i 

upriličavanjem prijema Islamske zajednice Srbije povodom Ramazanskog 

bajrama u Domu Narodne Skupštine Republike Srbije. 

Ovakvo priklanjanje državnih organa jednoj strani i davanje jasnih signala 

koga oni podržavaju u ovom sporu, predstavlja grubo kršenje odrdbi 

vlastitog zakona, tačnije člana 7. Zakona o crkvama i verskim zajednicama 

koji jasno ističe da „...država ne može ometati primenu autonomnih propisa 

crkava i verskih zajednica“. 

Novi nesporazumi između sukobljenih organizacionih struktura 

Islamske zajednice nastali su početkom školske (2008/2009.) godine oko 

pitanja nadležnosti odabira i raspoređivanja veroučitelja u tutinskim i 

sjeničkim osnovnim i srednjim školama. Saopštenjem za javnost oglasila 

su se 23 smenjena veroučitelja iz Sjenice i Tutina, postavljena od strane 

Islamske zajednice u Srbiji, upozoravajući javnost „na samovolju direktora 

u tim školama koji im nisu dozvolili da izvode natavu islamske veronauke“. 

Mešihat Islamske zajednice u Srbiji najoštrije je osudio „kršenje verskih 

prava muslimana kroz ometanje održavanje veronauke.“ 

267 Saopštenje Ministarstva vera Republike Srbije: Ko deli muslimane u Srbiji i ko krši 

njihova ljudska prava u Srbiji (13.3.2008.), videti: 

http://www.mv.sr.gov.yu/cir/index.php?option=com_co 

ntent&task=view&id=185&Itemid=68


Nekoliko nedelja kasnije, isprovocirani prisustvom predstavnika Islamske 

zajednice Srbije, predstavnici Islamske zajednice u Srbiji napustili 

su sednicu Komisije za veronauku Vlade Srbije. Delegacija Islamske zajednice 

u Srbiji smatrala je da je neprihvatljivo da u radu Komisije učestvuje 

predstavnik rivalske struje, a poziv upravo tih predstavnika tumačen je 

kao provokacija od strane Ministarstva vera. Nekoliko dana kasnije portparol 

Mešihata Islamske zajednice u Srbiji saopštio je da je „u cilju saniranja 

posljedica ugrožavanja procesa islamske vjeronauke u nekim sandžačkim 

školama, Radna grupa Mešihata Islamske zajednice sačinila plan reakcija 

kako bi se svakodnevna nepravda prema pripadnicima islama otklonila“. 

U skladu sa planom, predviđena su protestna okupljanja ispred škola u kojima 

se krši versko pravo. Tim povodom, glavni muftija Muamer Zukorlić 

uputio je pismo Predsedniku Republike kojim je upozorio na „pravno nasilje 

Ministarstva prosvete“ koje nije reagovalo na smenjivanje veroučitelja 

iz Islamske zajednice u Srbiji u školama u Tutinu i Sjenici. 

Većinska crkva u Srbiji 

Odsustvo bolesnog patrijarha, tj. njegov dug boravak na VMA, izazvalo je 

ozbiljnu institucionalnu krizu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Oba redovna 

zasedanja Sabora SPC protekla su u znaku oštrih rasprava i sukobljavanja 

oko pitanja izbora novog patrijarha. Pored ovog, za funkcionisanje većinske 

crkve u Srbiji veoma važnog pitanja, episkopi su su međusobno sporili 

oko brojnih, uglavnom hroničnih problema unutar SPC. 

Redovnom majskom zasedanju Sabora, prethodio je spor između veoma 

uticajnih crkvenih velikodostojnika oko pitanja odnosa SPC prema 

tek uspostavljenim institucijama nezavisnog Kosova. Odluka vladike raško-prizrenskog 

Artemija kojom se nalaže sveštenstvu u njegovoj eparhiji 

da ne održava nikakve kontakte sa predstavnicima „nelegitimne i nezakonite 

šiptarske vlasti Kosova i Metohije“, ali i predstavnicima Misije EU i 

država koje su priznale nezavisnost Kosova, nije naišla na podršku i odobrenje 

Sinoda SPC kojim predsedava mitropolit Amfilohije. Nakon veoma 

oštrih izjava u javnosti, ispostavilo se da uzrok spora nije saradnja,


201 

odnosno nesaradnja sa kosovskim i evropskim institucijama, već važenje 

i primena Memoranduma o obnovi porušenih svetinja čijem se potpisivanju 

vladika Artemije protivio od samog početka. Sa jedne strane postoji 

stav da obnovu srpskih crkava i manastira ne treba da sprovode „oni koji 

su ih rušili“, dok druga strana smatra da treba prihvatiti saradnju u cilju 

očuvanja i zaštitete svetinja. 

Istim povodom došlo je do sukoba između vladike Artemija i vikarnog 

episkopa lipljanskog Teodosija koji je čak eskalirao fizičkim obračunom između 

sveštenstva u manastiru Visoki Dečani. Optužujući vladiku Teodosija 

da se suprotstavlja u najvažnijim pitanjima u radu eparhije, pre svega u 

vezi sa obnovom crkava i manastira na Kosovu, vladika Artemije smenio je 

lipljanskog vladiku zbog nediscipline i stvaranja dvovlašća u eparhiji. Na 

redovnom zasedanju Sinoda koje je ubrzo usledilo, a kome su prisustvovali 

i vladika Artemije i vladika Teodosije, zaključeno je da se „obustave svi 

sporovi i odluke vezani za nedavna zbivanja u manastiru Visoki Dečani i 

sve odluke s tim u vezi i sve ono što može ugroziti misiju SPC u celini, a 

posebno na Kosovu i Metohiji“. Ključne odluke u rešavanju spora unutar 

Eparhije raško-prizrenske prepuštene su Saboru SPC . 

Period pre majskog zasedanja Sabora SPC, obeležen je učešćem pojedinih 

episkopa SPC u političkoj kampanji za predsedničke i parlamentarne 

izbore. Episkop Filaret podržao je predsedničke kandidate iz različitih 

stranaka, Velimira Ilića i Milutina Mrkonjića, i blagosiljao ih u manastiru 

Mileševa 268 , dok je Eparhija raško-prizrenska jednom prilikom poručila da 

politika DS i G17 plus mora biti „stavljena daleko od pozicija vlasti“. 269 Za 

to vreme, SPC potresaju brojni sukobi između sveštenstva oko promena u 

služenju liturgije, te u jednom momentu trojica sveštenika u Čačku stupaju 

u štrajk glađu zbog odluke episkopa žičkog Hrizostoma da budu premešteni 

iz svojih dosadašnjih parohija. 270 

Tokom priprema jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, vladika 

Artemije nastavio je sa retorikom „odbrambenog rata“. U jednom intervjuu, 

datom nekoliko dana pre jednostranog proglašenja nezavisnosnosti, 

268 Večernje novosti, 5. 1. 2008. 

269 Blic, 11. 3. 2008. 

270 Politika, 1. 2. 2008.


vladika izjavljuje: „Srbija kao demokratska država, kao člainca Ujedinjenih 

nacija, treba da učini sve što bi učinila bilo koja druga demokratska država 

kada bi joj neko otimao deo teritorije. To podrazumeva sve. Pa neka oni 

razmišljaju šta u to sve spada. Koja sredstva? Sve. Zašto ne i vojna intervencija?! 

Jer, čemu vojska ako joj nije zadatak da štiti teritoriju.“ Svestan 

oštrine citirane izjave, vladika Artemije zatim nastavlja: „Mene sad optužuju 

kao da ja tražim da Srbija ratuje. Ne. Rat izaziva i traži onaj koji napada, 

a ne onaj koji se brani.“ 271 U duhu predlaganja „paketa mera“ iz decembra 

2007. godine, usledio je nov „paket“ kojim vladika predlaže sledeće: formiranje 

vlade nacionalnog spasa, odbijanje potpisivanja bilo kog pakta ili 

dogovora sa EU ili sa bilo kojom zemljom koj aprizna nezavisnost Kosova, 

slanje vojnog i policijskog osoblja na Kosovo sa zadatakom da spreči 

bilo kakav napad na strukture srpske vlade, raspoređivanje srpskih vojnih 

snaga u južnoj Srbiji, objaviti da će Srbija kupiti najsavršenije borbene sisteme 

od Rusije i drugih zemalja koje poštuju teritorijalni integritet Srbije 

i međunarodno pravo, zatim pozivanje Rusije i drugih zemalja da uspotsave 

vojno prisustvo u Srbiji i da pošalju dobrovoljce kako bi nam pomogli 

u našoj pravednoj borbi, raspoređivanje posmatrača svih prijateljskih i 

dobronamernih zemalja na Kosovu i Metohiji, kako bi bili svedoci napada 

kojima smo izloženi, kao i naše legitimne odbrane, itd. 

Redovno majsko zasedanje Sabora SPC započelo je dvodnevnom raspravom 

oko pitanja ko će u odsustvu obolelog patrijarha predsedavati 

Saborom? Između najstarijeg mitropolita po hirotoniji u Sinodu crnogorsko-primorskog 

Amfilohija, koji ujedno vrši funkciju „zamenika“ patrijarha, 

i najstarijeg mitropolita po hirotoniji u Saboru zagrebačko-ljubljanskog 

Jovana, izabran je prvi, a na Saboru je doneta samo jedna odluka da u odsustvu 

poglavara Sinod nastavi da rukovodi Crkvom. Na ovom redovnom 

zasedanju nisu izabrani ni novi članovi Sinoda, pošto su episkopu bihaćko-petrovačkom 

Hrizostomu i mileševskom Filaretu istekli mandati. 

Održavanje jesenjeg zasedanja Sabora bilo je pod znakom pitanja sve 

do nekoliko dana pred sam početak rada. Petodnevni skup episkopa prošao 

je u razmatranju molbe patrijarha Pavla da se povuče sa svetosavskog 

trona i oštrih rasprava o autentičnosti patrijarhovog potpisa na tom 

271 NIN, 14. 02. 2008.


203 

dokumentu. Iz saopštenja za javnost koje je usledilo nakon završetka Sabora, 

saznali smo da je patrijarh „umoljen“ da ostane na čelu SPC, a Sinod 

i dalje ostaje u funkciji (kolektivnog) poglavara. 

Odluke Sabora SPC predstavljaju pokušaj smirivanja strasti između 

sukobljenih frakcija unutar epikopata. Nije mali broj episkopa, kako svedoči 

i sadržaj pisma episkopa Grigorija, koji se zalažu za izbor novog patrijarha 

kako bi se konačno omogućilo Ustavom SPC i kanonskim pravom 

predviđeno funkcionisanje crkvenih organa. Sa druge strane, upravo Ustav 

SPC i kanonsko pravo pružaju argumente onim episkopima koji ističu da 

je funkcija patrijarha doživotna i da je neprimereno birati novog patrijarha, 

naročito ako se uzme u obzir njegov autoritet. I među jednima i među 

drugima ima onih koji pretenduju na svetosavski presto, ali u javnosti prisutna 

teza o postojanju dve struje unutar epikopata SPC – reformisti i tradicionalisti, 

novotarci i konzervativci, golubovi i jastrebovi, mlađi i stariji 

– relativizuje se u zavisnosti od pitanja oko kojih postoje neslaganja. 

Tako na primer, u SPC preovlađuju bar dva stava u pogledu ekumenizma. 

Jedan bi bio ekstremni stav da je ekumenizam „svejeres“ i da je 

jeres sve što nije pravoslavlje; drugi se ogleda u postojanju mogućnosti 

dijaloga sa Rimokatoličkom crkvom, pa čak i nekim drugim „tradicionalnim“ 

verskim zajednicama. Međutim, otvorenost prema malim verskim 

zajednicama ne karakteriše čak ni najliberalnije krugove unutar SPC. Antiekumenski 

stav velikog broja predstavnika SPC, kao i kruto pridržavanje 

fundamenata svoje vere, o čemu svedoče brojne nesuglasice oko načina 

služenja liturgije, samo su neka od obeležja današnje isključivosti SPC. 

Pomenuto pismo vladike Grigorija, najmlađeg vladike u episkopatu 

SPC, koje je objavljeno 272 nekoliko dana nakon završetka jesenjeg zasedanja 

Sabora, potvrdilo je da u SPC postoje veoma duboke podele i da će se 

održavanjem postojećeg stanja podele produbljivati i sukobi zaoštravati. 

Taksativnim nabrajanjem nekoliko spornih tačaka, kao što su „pilatovsko 

pranje ruku“ u slučaju Pahomije, „raskolnički duh“ vladike Artemija, štrajk 

glađu vladike Filareta, gnev izazvan prestavkom episkopa Gerasima i Fotija 

o lustraciji u Crkvi, vladika Grigorije ukazuje na arhijerejsku „nespremnost 

272 Večernje novosti, 09. 12. 2008.


i nesposobnost za pastirske izazove vremena“ i začuđujuće odsustvo sluha 

za probleme savremenog društva. 

Ovo pismo, koje je bilo upućeno arhijerejima SPC, dugo je ignorisano 

od strane episkopa SPC, pa čak nije ni bilo na dnevnom redu zasedanja 

Sinoda koje je usledilo nedelju dana nakon njegovog objavljivanja. Ipak, 

planirano pojavljivanje autora spornog pisma u jednoj televizijskoj emisiji, 

nije naišlo na odobrenje mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija 

koji je „posavetovao“ vladiku Grigorija da to ne čini radi sopstvenog dostojanstva 

i dostojanstva Crkve. 273 

Ovde je neophodno pomenuti još jedno pismo koje je Sinod SPC uputio 

Predsednici Narodne Skupštine RS povodom predloga novog Statuta 

AP Vojvodine u kom se izlaže sledeće: „Kao vekovni čuvar srpskog duhovnog 

bića, pa i nacionalnog identiteta i u doba kada Srpske države nije bilo, 

SPC izražava veliku zabrinutost za suverenitet i teritorijalni integritet države 

Srbije, koji je najpre teško narušen, nadamo se samo privremeno, nasilnim 

otimanjem i okupacijom Kosova i Metohije, a potom pokušajem da 

se od AP Vojvodine načini nova država u državi Srbiji. (...) Kako se ovim 

predlogom Statuta AP Vojvodine započinje novo rasparčavanje i razaranje 

već smanjene i ubogaljene srpske države ...“ Pismo „sličnog sadržaja“, koje 

je šef poslaničke grupe DSS nazvao „nekom vrstom moralnog upozorenja“, 

upućeno je i Predsedniku RS i Predsedniku Vlade RS. U duhu oštrih kritika 

državne politike prema statusu Kosova i Metohije, u kojima najoštrije 

stavovove iznosi vladika Artemije, SPC „na vreme“ upozorava da predloženi 

Statut predstavlja veliku opasnost po očuvanje srpskog identiteta u 

Vojvodini. 

Povlačenje Predloga Zakona o borbi protiv diskriminacije, koji je već 

bio u skupštinskoj proceduri, nakon telefonske urgencije vladike Irineja, 

još jednom je pokazalo da SPC ima veliki uticaj na političke procese u 

Srbiji. Tradicionalne verske zajednice pridružile su se apelu SPC u kome 

se negoduje zbog članova 18. i 21. i ukazuje da Predlog Zakona mora da 

se usaglasi sa standardima Saveta Evrope, Evropske unije i razvijenih demokratija. 

Interesantno je da se SPC nije oglašavala kada su upravo Savet 

Evrope, OEBS i Venecijanska komisija iznosili kritike na pojedine članove 

273 Večernje novosti, 20. 12. 2008.; Glas javnosti, 20. 12. 2008.


205 

Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Protivzakonit način povlačenja 

Predloga Zakona iz poodmakle skupštinske procedure ponovo je aktuelizovao 

raspravu odnosa države i crkve: povlačeći Predlog Zakona Vlada RS 

je zapravo dozvolila da neosporno pravo crkava i verskih zajednica da se 

izjašnjavaju o važnim pitanjima za državu i društvo preraste u pravo veta, 

što predstavlja kršenje ustavom propisanih načela sekularnosti. 

Zaključak 

Republika Srbija je prema važećem Ustavu (čl. 11. i 44.) svetovna država 

u kojoj su crkve i verske zajednice odvojene od države i međusobno ravnopravne. 

Zakon o crkvama i verskim zajednicama uvodi versku diskriminaciju 

(naročito čl. 18. i 19.) koju pojačava podzakonski akt – Pravilnik o 

sadržini i načinu vođenja Registra crkava i verskih zajednica. Dok je ustavno 

rešenje nediskriminatorsko, Zakonu su neophodne izmene, a Pravilnik 

koji najneposrednije uređuje funkcionisanje verskih zajednica omogućuje 

gotovo potpunu proizvoljnost izvršne vlasti. 

Indiferentan odnos državnih institucija prema diskriminaciji ugrožava 

kako verska prava pripadnika, naročito „netradicionlnih“, crkava i verskih 

zajednica, tako i ustavnost i zakonitost poretka u našoj državi. Internacionalizacija 

zaštite verskih prava sve češće postaje jedini način da pripdnici 

određenih crkava i verskih organizacija zaštite svoja osnovna ljudska 

prava, na šta nam ukazuju brojni susreti visokih predstavnika Islamske 

zajednice sa ambasadorima SAD, Irana, Austrije, predstavnikom OEBS-a, 

zatim obraćanje Hrišćanske adventističke crkve Savetu Evrope i OEBS-u, 

reagovanje ministra spoljnih poslova Rumunije na podizanje crkve za rumunsku 

manjinu u Timočkoj krajini itd. Politički napori Ministarstva vera 

da obnovi „simfoniju“ ili „sinergiju“ crkve (SPC) i države u suprotnosti su 

sa ispunjavanjem međunarodnih standarda i obaveza koje je naša zemlja 

preuzela i koje Ministarstvo vera ne može javno da odbaci.

206

207 

IV 

Pravni sistem

208

209 

Uvod 

Srbija još uvek nije dostigla nivo političke, ekonomske i socijalne sigurnosti 

koji bi bili čvrst temelj za izgradnju pravne države. I tokom 2008. sva 

tri stuba sistema su ostala nestabilna. Izvršna vlast je demonstrirala nemoć 

u sučeljavanju sa nagomilanim problemima iz prošlosti i ustupcima 

koje je primorana da čini radi sopstvenog održavanja na vlasti. Takođe, i 

zbog ozbiljnih efekata ekonomske krize koji mogu imati dramatične posledice 

po stabilnost države. Skupština je, kao nosilac zakonodavne vlasti, 

i dalje oličenje partikularizma najrazličitijih interesa i talac višegodišnjeg 

odlaganja sistemskog i zakonitog uređenja sopstvenog rada. Pravosuđe još 

uvek nije blizu postizanja optimalnog ustrojstva, kako u domenu funkcionalnog 

uređenja sudova i tužilaštava, tako i u jasno izvedenoj nadležnosti, 

zakonskom okviru i njegovoj neposrednoj primeni. Posledica nedovoljne 

i/ili često destruktivne političke volje je ogromno kašnjenje države u ispunjavanju 

obaveza i, u praksi, nemogućnost implementacije već usvojenih 

zakona i standarda. To čitav sistem reformi čini neodrživim na duži rok, i 

što je još gore, neotpornim na izazove i ekonomske krize, i tranzicije. Odsustvo 

poverenja građana u institucije, pre svega, Skupštinu i sudove, uz 

istovremeno visoku percepciju korupcije i brojnih povreda ljudskih prava, 

ostaje dominantna karakteristika svih slojeva društva.

210 srbija 2008 : iv pravni sistem 

Pravosuđe: još jedna 

izgubljena godina 

Iako je godinama meta kritika laičke i stručne javnosti, političara i međunarodnih 

eksperata, pravosuđe u Srbiji se i dalje radije tretira kao „dežurni 

krivac“, nego što se njime neko ozbiljno bavi. Problemi sa kojima 

se sistem suočava gotovo čitavu deceniju nakon promene režima, uglavnom 

su isti. Korupcija, preveliki broj nerešenih predmeta, sporost i neefikasnost... 

samo su najčešće korišćene kvalifikacije u kojima, naravno, ima 

puno istine. Ono što je običnim građanima manje poznato jeste činjenica 

da je reforma u pravosuđu, uvek i svuda, krajnje delikatan i složen proces. 

On se ne započinje bez jasno sagledanih potreba, argumentovanih razloga 

i neophodnog društvenog konsenzusa, pri čemu je postojanje političke 

volje imperativ. 

Sva je prilika da se u preko potrebnu reformu pravosudnog sistema 

u Srbiji ušlo bez sva tri pomenuta elementa. Izuzev prilično pojednostavljene 

konstatacije da je pravosuđe bilo potporni stub Miloševićevog režima 

(kao da istu ulogu nisu imali i vlada, skupština, vojska, policija, mediji 

itd), sve više se stiče utisak da ciljevi reforme nisu jasno definisani, razlozi 

nisu objektivno sagledani, a saglasnost ključnih faktora niti je postojala, 

niti je bilo ko na njoj insistirao. Okolnost da je država neprestano u političkim 

turbulencijama koje uslovljavaju nestabilnu atmosferu u društvu, 

je dodatni otežavajući faktor. Smenjivanje ukupno pet vlada i četiri skupštinskih 

saziva od 2001. godine, svakako nisu stimulativan okvir za kreiranje 

funkcionalnih, efikasnih, odgovornih i nezavisnih sudova i tužilaštava. 

Mada su nova Vlada i Skupština, formirane nakon prevremenih parlamentarnih 

izbora u maju 2008, nastavile da rade na zakonima i reformi institucija 

u skladu sa obavezama koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji 

i pridruživanju, do velikog kašnjenja došlo je u svim sektorima i naročito, 

u pravosuđu. Tačnije rečeno, Srbija tokom 2008, nije uspela da nadoknadi 

ni zaostatak iz prethodne godine, ni da izvrši neophodne pripreme koje bi 

omogućile dalje promene. Narodna skupština od aprila 2006. nije izabrala

211 

nijednog sudiju, iako je prema sistematizaciji bilo upražnjeno više od 200 

sudijskih mesta širom Srbije. U isto vreme, Skupština nije donosila ni odluke 

o razrešenju zbog navršenja radnog veka, pa su takve sudije primale 

platu iako više nisu mogli da rade. Takođe, više od tri godine nije razmatrano 

desetak predloga o razrešenju sudija zbog nestručnog i nesavesnog 

rada, pa su i oni sudili, što je dodatno kompromitovalo sudski sistem 274 . 

Ovakva situacija je trajala sve do oktobra 2008, kada su poslanici počeli da 

donose prve odluke o prestanku i razrešenju sudijske i tužilačke funkcije. 

U narednih šest meseci, pravosuđe je ostalo bez 20 tužilaca i 88 sudija, kojima 

je Skupština potvrdila prestanak funkcije iz različitih razloga. 275 

Budući da tokom godine nisu vršena imenovanja sudija i da su sudovi 

primili nove predmete, bilans sa kojim se ušlo u 2009. godinu ukazuje da 

su bili prilično efikasni, ali se broj nerešenih predmeta koji se prenose u 

narednu godinu nikako ne smanjuje. 276 

274 Kuriozitet je, na primer, slučaj sudije Ljubomira Vučkovića, koji se od februara 2008, 

nalazi na izdržavanju šestogodišnje zatvorske kazne zbog primanja mita. Nakon što 

je presuda postala pravosnažna, Personalno veće je još u septembru 2007, uputilo 

zahtev Skupštini Srbije za njegovo razrešenje. Sudija Vučković je razrešen sudijske 

dužnosti tek 7. oktobra 2008. Do tada je bio sudija Vrhovnog suda pod suspenzijom. 

275 U okviru tužilaštva, zbog nesavesnog i nestručnog vršenja dužnosti razrešena su dva 

tužioca, zbog navršenja radnog veka prestala je dužnost pet tužilaca, trajni gubitak 

radne sposobnosti je konstatovan kod jednog tužioca, a na lični zahtev je iz tužilaštva 

otišlo dvanaest tužilaca. Iz redova sudija, dužnosti je razrešeno dvoje sudija zbog 

osude za krivično delo, zbog nesavesnog vršenja dužnosti razrešen je jedan predsednik 

suda, zbog trajnog gubitka radne sposobnosti prestala je funkcija jednom sudiji, 

zbog navršenja radnog veka kod 22 sudija, a na lični zahtev kod čak 62 sudija. 

276 Ukupan broj predmeta u sudovima opšte nadležnosti u 2008, je bio 2.395.699; od tog 

broja, kod opštinskih sudova je bilo u radu 2.108.513 predmeta, kod okružnih sudova 

236.016 predmeta i kod Vrhovnog suda Srbije 51.170 predmeta. U odnosu na 2007. 

godinu, broj novoprimljenih predmeta je bio veći za 6,46 odsto (preko sto hiljada 

predmeta). Od ukupnog broja predmeta u radu rešeno je 1.605.861 predmeta, dok je 

nerešeno 789.453 predmeta. 

Izveštaj o radu Vrhovnog suda Srbije sa prikazom rada sudova opšte nadležnosti za 

2008. godinu, www.vrhovni.sud.srbija.yu/izvestaji.


Problemi koji opterećuju sudove su, manje-više, poznati. Broj novoprimljenih 

predmeta i dalje je veoma veliki, sudije su neravnomerno opterećene, 

mreža sudova je neadekvatna (što rezultira većim brojem sudija 

od potrebnog u manjim mestima, i hroničnim nedostatkom sudija u velikim 

gradovima), smeštajni uslovi i opremljenost mnogih sudova su apsolutno 

neodgovarajući i bitno utiču na kvantitet i kvalitet posla, izvršenje 

je i dalje bolan i nerešiv problem... O svemu tome pojedine sudije su govorile 

javno, kao i o pretnjama i rizicima kojima su izloženi u obavljanju 

svoje profesije. Međutim, o nesavesnom i nestručnom radu, korupciji, pritiscima 

i nedozvoljenim vezama, sudije i tužioci nerado govore, a u retkim 

javnim nastupima na direktna pitanja odgovaraju najčešće uopšteno. 

Iako su pravosudne funkcije po mnogo čemu specifične, a njihovi nosioci 

svakako nisu i ne treba da budu neprimereno medijski eksponirani, činjenica 

je da je pravosuđe (osim zdravstva) najzatvorenija oblast za javnost. 

Postojanje esnafske solidarnosti ne mora biti nužno negativno ako se zasniva 

na profesionalnim standardima i specifičnostima struke. Međutim, 

kada ta solidarnost postane barijera prema spoljnom svetu i dobije odlike 

izuzetnosti, prividna zaštićenost bazirana na međusobnom razumevanju 

i poverenju ubrzo će pokazati i negativnu stranu – isključenost iz društvenog 

okruženja, nepoverenje i revolt šire zajednice (često neopravdane), nedostatak 

podrške i marginalizaciju. Utisak je da srpsko pravosuđe upravo 

ubire gorke plodove svog „izuzetnog statusa“: predmet je (ne)opravdanih 

kritika i građana i državnih funkcionera, ne uživa razumevanje za realne 

probleme i teškoće sa kojima se suočava, i nema odgovarajuću podršku da 

ih prevaziđe. 

U Srbiji je nužna i gotovo svakodnevna potreba za stručnim oglašavanjem 

i reagovanjem pravnika, pa i onih koji rade u pravosuđu. Generacije 

sudija i tužilaca koje su decenijama školovane da budu deo privilegovanog, 

ali i zavisnog sistema, nisu se najbolje snašle u vremenu promena. 

U vreme prethodnog režima samo su pojedinci imali profesionalnu i ličnu 

hrabrost da javno iznesu svoje, ili stavove struke. Kako u državi nije 

obavljena lustracija, poslednjih godina se pravosudni radnici nose i sa teretom 

bliske prošlosti, ali i sa novinama koje teško i bojažljivo usvajaju. 

Zato je i njihovo stručno mišljenje (na primer, o zakonima koji se usvajaju

Pravosuđe: još jedna izgubljena godina 

213 

ili strategijama koje ne uzimaju u obzir pravne posledice), u javnosti retko 

i gotovo uvek samocenzurisano. Pravosuđe još nije pronašlo optimalnu 

meru između društvene odgovornosti profesije i jeftinog dnevnopolitičkog 

angažovanja; još uvek se nerado i ograničeno govori o izvršnoj i zakonodavnoj 

vlasti, čak i kada one svojim delovanjem direktno ugrožavaju 

funkcionisanje sudova ili drugih segmenata pravosuđa; ne komentarišu se 

napadi na struku, niti brane njeni profesionalni stavovi. 

Tokom 2008. sudije su se, ipak, u velikom broju ujedinile da bi osporili 

usvajanje novog Zakona o sudijama. Radi se o jednom iz seta pravosudnih 

zakona koje je Skupština usvojila krajem godine 277 . Iako su se u stručnoj 

javnosti i za skupštinskom govornicom mogle čuti primedbe na više zakona 

(osim na Zakon o sudijama, i na Zakon o javnim tužilaštvima i naročito 

na Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava), pažnju 

sudija su privukle jedino prelazne odredbe Zakona o sudijama, koje predviđaju 

opšti izbor, odnosno reizbor svih sudija. Primedbi je, doduše, bilo 

i na prelazne odredbe Zakona o Visokom savetu sudstva, kojima se omogućava 

značajan politički uticaj na izbor prvog saziva Visokog saveta sudstva. 

Uprkos brojnim upozorenjima i negodovanjima (ne samo sudija), svi 

zakoni su usvojeni kao suštinski nepromenjeni predlozi 278 . Osim opšteg 

277 Ukupno šest sistemskih zakona koji predstavljaju nastavak reforme u oblasti pravosuđa 

je razmatrano, a potom i usvojeno u Skupštini Srbije 22. decembra 2008. Svi su 

objavljeni u Službenom glasniku RS br.116/08 (Zakon o sudijama, Zakon o Visokom 

savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Državnom veću tužilaca, Zakon 

o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i Zakon o uređenju sudova). 

278 Kvorum za početak glasanja obezbedili su poslanici opozicione Liberalno demokratske 

partije, kako bi omogućili usvajanje izmena Zakona o putnim ispravama i time 

produžili važnost starih pasoša do kraja 2009. Poslanici vladajuće poslaničke grupe 

Manjina nisu želeli da ubace poslaničke kartice zbog neslaganja sa Predlogom 

zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Skupština Srbije je iz 

seta pravosudnih zakona prvo usvojila Zakon o uređenju sudova, kojim se regulišu 

nadležnosti i organizacija sudova. Za to je glasao 141 poslanik, devet nije glasalo, 

od ukupno 150 poslanika. Zakon predviđa da sudsku vlast u Srbiji vrše sudovi opšte 

i posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti su osnovni, viši i apelacioni sudovi 

u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud 

u zemlji. Kao sudovi posebne nadležnosti u Srbiji će postojati privredeni sudovi, 

Privredni apelacioni, Viši prekršajni i Upravni sud. Poslanici su potom izglasali Zakon


izbora sudija koji bi trebalo da se obavi najkasnije do 1. decembra 2009, 

kako bi stupili na dužnost 1. januara naredne godine, Zakon o sudijama po 

prvi put uvodi vrednovanje rada i disciplinsku odgovornost sudija. Inače, 

izbor i razrešenje sudija, kao i kriterijumi, biće u nadležnosti Visokog saveta 

sudstva, a ne Skupštine kao do sada. Bojazan od političkog uticaja na 

formiranje i rad ovog tela nisu bez osnova. Naime, od jedanaest članova 

Visokog saveta sudstva osam će izabrati Skupština (šest iz reda sudija, jednog 

advokata i jednog profesora prava), a tri člana su po funkciji (ministar 

pravde, predsednik Odbora za pravosuđe i predsednik Vrhovnog kasacionog 

suda). Do sada je izabrano pet članova iz reda sudija 279 . 

Društvo sudija Srbije je zbog ovakvih zakonskih rešenja protestovalo 

i upozorilo brojne međunarodne organizacije i institucije, od Konsultativnog 

veća evropskih sudija (CCJE), Venecijanske komisije, specijalnog 

izvestioca UN za nezavisnost pravosuđa, komesara za proširenje EU, OEBS 

i dr. Nakon usvajanja zakona u parlamentu, ova stručna organizacija je 

podnela Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ispitivanje 

ustavnosti odredaba Zakona o sudijama i Visokom savetu sudstva 280 . Ovaj 

sud je, inače, posle više od godinu dana održao redovnu sednicu početkom 

januara 2008. Njegovo konstituisanje još uvek nije završeno jer od 15 

sudija nedostaje pet, koje treba da imenuje Vrhovni kasacioni sud koji još 

o sudijama koji utvrđuje opšti izbor sudija i Zakon o Visokom savetu sudstva u čijoj 

će nadležnosti biti izbor i razrešenje sudija. Za oba zakonska predloga glasali su i 

poslanici manjina i Liberalno demokratske partije. Zakon o sudijama usvojen je sa 141 

glasom za, a glasova protiv i uzdržanih nije bilo. Za Zakon o Visokom savetu sudstva 

glasalo je 139 poslanika, protiv i uzdržanih nije bilo. Zakon o sedištu i području sudova 

i javnih tužilaštava, kojim je predviđeno uspostavljanje nove pravosudne mreže uz 

značajno smanjenje broja sudova, dobio je podršku 123 poslanika vladajuće većine, 

protiv je bilo 13, uzdržan jedan, a troje nije glasalo. Protiv ovog rešenja izjasnili su se 

poslanici SVM, poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline, kao i poslanici LDP, dok 

poslanici SRS i DSS nisu učestvovali u glasanju. 

Blic, 22 decembar 2008. 

279 Pored pet članova Visokog saveta sudstva, Skupština je na sednici održanoj 30. marta 

2009, izabrala i sedam članova Državnog veća tužilaca, i to šest iz reda javnih tužilaca i 

zamenika javnih tužilaca, i jednog profesora Pravnog fakulteta. 

www.parlament.sr.gov.yu/doneta ostala akta 

280 Inicijativa je podneta 4.marta 2009. i o njoj se Ustavni sud još nije izjasnio.

Pravosuđe: još jedna izgubljena godina 

215 

nije ustanovljen. Imajući u vidu osetljivost teme i ograničen rad Ustavnog 

suda, realno je očekivati da se on o podnetoj inicijativi neće brzo izjasniti. 

Na drugoj strani, neažurnost Parlamenta i mnoge nepoznanice koje prate 

reizbor sudija ne garantuju da će se taj proces odvijati u skladu sa zadatim 

rokovima. Ostaje da se vidi kako će on teći, ali je razloga za zabrinutost veoma 

mnogo. 

U međuvremenu, teško je pretpostaviti da će se sudije baviti i nekim 

drugim, veoma važnim temama. Pitanje poštovanja međunarodnih standarda 

je svakako jedno od najznačajnijih. Pravosuđe u Srbiji je, čini se, i 

dalje nespremno da u praksi primenjuje međunarodne dokumente koje 

je država ratifikovala i obavezala se na njihovo poštovanje, kao što je, na 

primer, Evropska konvencija o ljudskim pravima. Sudovi i tužilaštva se veoma 

malo, gotovo incidentno, pozivaju na povrede ljudskih prava. Različiti 

vidovi diskriminacije i tortura su i dalje kvalifikacije koje se retko sreću. 

Kršenje ljudskih prava i povreda više članova konvencije, predmet su sve 

većeg broja tužbi pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Za 

pravosuđe bi morala biti posebno zabrinjavajuća okolnost da se najčešće 

predstavke pred ovim sudom baziraju na povredi prava na pravično suđenje, 

odnosno neopravdano dugo trajanje postupka ili neizvršenje pravosnažne 

odluke. 

Osim svega rečenog, sudovi i tužilaštva godinama unazad ne koriste 

u dovoljnoj meri mogućnost formiranja pravne prakse, na način kako je 

to uobičajeno u razvijenijim državama. To bi značajno doprinelo popunjavanju 

zakonskih praznina i ispravljanju postojećih nejasnoća. Naravno, 

pravna praksa ne može i ne sme biti dominantna nad legislativom, niti je 

pozivanje na nju uvek moguće, ali bi kreativnost i argumentovano sudijsko 

ili tužilačko obrazloženje bili od velike koristi za prevazilaženje mnogih 

spornih situacija u predmetima. Za to je, osim stručnosti, neophodna 

i potpuna nezavisnost od izvršne i zakonodavne vlasti, ali i od svih drugih 

pritisaka. Uprkos tvrdnjama da ta nezavisnost postoji, isuviše je sumnji i 

dokaza da to nije tako.


Nezavisne institucije 

Ombudsman 

Kao značajni korektori vlasti i državnih institucija u postupku zaštite ljudskih 

prava građana, značajno mesto zauzimaju tzv.nezavisne institucije. 

Pored pojedinih antikorupcijskih, u proteklom periodu je posebno ohrabrujući 

rad kancelarije zaštitnika građana. 

Zaštitnik građana je tokom 2008.uspeo da obezbedi uslove za rad i 

pristojan broj zaposlenih u više službi. Iako nova institucija, rezultati ombudsmana 

su značajno doprineli promociji i zaštiti ljudskih prava. 

Zaštitnik građana se tokom cele godine javno oglašavao povodom svih 

slučajeva kršenja ljudskih prava. Veoma je važno da su NVO i razne ugrožene 

manjinske grupe, po prvi put dobile podršku jedne institucije koju 

je osnovala država. Zaštitnik je pravovremeno i bez kompromisa osudio 

napade na LGBT populaciju i njihove organizacije, zahtevajući od nadležnih 

državnih organa da im obezbede slobodu okupljanja i zaštite od nasilja; 

osudio je nasilne akte prema pripadnicima albanske nacionalnosti i 

prema Romima, ističući neprihvatljivost diskriminacije kojoj je ova grupa 

kontinuirano izložena; takođe je upozorio na slučajeve pretećih ponašanja 

i napada na branitelje ljudskih prava i kritikovao zvanične institucije i 

organe zbog nedovoljne i neefikasne reakcije. Zahvaljujući zakonskoj mogućnosti 

da u skupštinskoj proceduri predlaže zakone i stavlja amandmane 

na predloge zakona koji zadiru u oblast ljudskih prava, iskorišćeno je 

nekoliko prilika za korekciju predloga koji bi inače bili usvojeni u prvobitnom 

obliku. 

Posebno je značajna i ohrabrujuća svest o potrebi zastupanja stavova 

i inicijativa koje dolaze od civilnog sektora i drugih nezavisnih institucija. 

Tako je ombudsman podneo amandmane na predlog Zakona o zaštiti podataka 

o ličnosti koje je pripremio poverenik za pristup informacijama od 

javnog značaja, a koji nema zakonsku mogućnost da podnosi amandmane 

u Skupštini. Ovim amandmanima je značajno unapređen predlog zakona 

i zaštićena prava građana od nekontrolisane i nedefinisane kontrole


217 

državnih organa. Ombudsman je takođe dao preporuku nadležnom regulatornom 

telu o povlačenju tehničkih uslova o kontroli saobraćaja na 

Internetu; preporuka je prihvaćena, čime je unapređen podzakonski akt i 

sprečeno ugrožavanje prava privatnosti građana u ovoj oblasti. Zahvaljujući 

angažovanju i upornosti ombudsmana, pronađene su dve „izgubljene“ 

narodne inicijative sa 72.000 potpisa koje su prikupile nevladine organizacije; 

inicijative su potom vraćene u skupštinsku proceduru. Ombudsman 

je dao i nekoliko preporuka državnim organima (Vladi, MUP-u), koje su 

takođe prihvaćene. 

Dosadašnji rad ombudsmana veoma je značajan i ohrabrujući za zaštitu 

ljudskih prava građana, pogotovu što zvanični državni organi i institucije 

ne pokazuju preveliko razumevanje u ovoj oblasti. Inače, pored 

republičkog i pokrajinskog ombudsmana, Zakon o lokalnoj samoupravi 

predviđa mogućnost izbora gradskih i opštinskih ombudsmana, koji bi 

trebalo da kontrolišu rad opštinskih administracija i reaguju u slučaju povrede 

prava građana konkretne opštine. Do sada je lokalne ombudsmane 

izabralo ukupno deset gradova i opština 281 , što je još uvek nedovoljno 

imajući u vidu da u Srbiji ima 167 opština i 25 gradova. Veoma je značajno 

da republički ombudsman nije nadređen ni pokrajinskom, ni lokalnim 

ombudsmanima, čime se stvara mogućnost ravnopravne saradnje, konstruktivne 

razmene iskustava i međusobne podrške. 

Pokrajinski ombudsman 

Institucija Pokrajinskog ombudsmana osnovana je odlukom Skupštine 

Vojvodine krajem 2002, a sa radom je počela u januaru 2004. godine. Kao 

nezavisni i samostalni organ, Ombudsman zauzima specifično mesto u 

sistemu državnih organa i predstavlja novu, posebnu granu vlasti koja, 

radi zaštite ljudskih prava i sloboda, kontroliše zakonitost, celishodnost i 

281 Lokalne ombudsmane su izabrali: Beograd, Kragujevac, Niš, Sombor, Subotica, Bečej, 

Zrenjanin. Šabac, Grocka i Rakovica. Pokrajinski ombudsman, pored sedišta u Novom 

Sadu, ima i kancelarije u Pančevu i Subotici.


efikasnot rada organa uprave i javnih službi. Za prvog Pokrajinskog ombudsmana 

izabran je dr Petar Teofilović, kome u radu pomaže pet zamenika 

u oblastima zaštite prava nacionalnih manjina, dečijih prava, ravnopravnosti 

polova i opštih nadležnosti. Sedište Ombudsmana je u Novom Sadu. 

Od osnivanja do danas, (besplatne) usluge Ombusmana je koristilo 

više od deset hiljada stranaka. 282 Pritužbe građana najčešće su se odnosile 

na rad inspekcijskih službi, posebno građevinske i komunalne, kako 

opštinske tako i pokrajinske, nedoslednu primenu propisa u pogledu 

službene upotrebe jezika i pisama, na postupke centara za socijalni rad i 

škola, probleme u vezi sa radnim odnosima, penzijama, socijalnim davanjima, 

nerešenog stambenog pitanja, nezaposlenosti, nedovoljnih prihoda, 

razvoda braka, nasilja u porodici. Kada je o poslednjem navedenom 

problemu reč, treba istaći da je uz podršku Ombudsmana i Pokrajinskog 

sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, pripremljena 

strategija za suzbijanje nasilja u porodici u Vojvodini za period od 2008 – 

2012 godine. Pošto je nasilje u porodici tokom godine bilo predmet čestih 

medijskih napisa Pokrajinski ombudsman je apelovao na medije da se, 

objavljivanjem inicijala maloletnih lica, prezimena roditelja, mesta stanovanja, 

ulice, pa čak i slike kuće u kojoj stanuju, ne oglušavaju o zakonska i 

etička pravila, jer time žrtvu samo dodatno stigmatizuju i traumatizuju. 283 

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Pokrajinski 

ombudsman je upozorio na manjkavi pravni okvir i apelovao da se, 

radi unapređenja zaštite ljudskih prava, ažuriraju aktivnosti na donošenju 

niza novih zakona, poput zakona o diskriminaciji, ravnopravnosti polova, 

ombudsmana za decu, nacionalnim savetima, nevladinim organizacijama, 

priznavanju pravnog subjektiviteta, volontiranju... Pored toga, ukazano je 

282 Tokom 2008 godine Ombudsman je postupao po 597 predmeta. Osim 

predstavki po kojima je pokrenut postupak, još 2000 građana se obratilo 

ombudsmanu, ali postupak nije pokrenut zbog nenadležnosti ombudsmana, 

neblagovremenog podnošenja predstavke, isl. U svim ovim slučajevima 

građanima je ukazano na mogućnosti zaštite njihovih prava. 

283 U prvoj polovini godine Pokrajinski ombudsman je bio domaćin Mreže ombudsmana 

za decu jugoistočne Evrope na kojoj su učestvovali predstavnici ombudsmana Grčke, 

Albanije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Republike 

Srpske. Cilj mreže je povećanje kapaciteta ombudsmana u zaštiti dečjih prava.


219 

i na potrebu da se izradi nacionalna strategija zaštite žena. Iako predstavljaju 

većinu u društvu, žene su i dalje u podređenom položaju, a kršenje 

njihovih prava najčešće se ispoljava na tržištu rada. Sa diskriminacijom se 

posebno suočavaju mlade žene koje planiraju porodicu, Romkinje, osobe 

sa invaliditetom, kao i žene koje su navršile 50 godina života. 

U nekoliko navrata Pokrajinski ombudsman je reagovao veoma 

promptno. Tako je povodom izjava Željka Vasiljevića, državnog sekretara 

u Ministarstvu rada i socijalne politike, da treba formirati agenciju koja bi 

se bavila dovođenjem žena sa Dalekog istoka u cilju njihove udaje za muškarce 

koji žive u selima Srbije, od nadležnog ministarstva zatraženo je da 

Vasiljevića razreši sa mesta državnog sekretara. Osnivanje takve agencije 

predstavljalo bi, po mišljenju Ombudsmana, podsticanje međunarodne 

trgovine ljudima i dovođenje ovih žena u ropski ili položaj sličan ropskom. 

Ni reakcije povodom proglašenja nezavisnosti Kosova nisu prošle bez reagovanja 

Ombudsmana 284 , kao ni skandalozan događaj kada je, na Svetski 

dan Roma, na zgradu Rektorata NU okačena crna zastava sa kukastim krstom. 

Pozivajući nadležne državne organe da što pre otkriju učinioce dela, 

isticanje zastave je okvalifikovano kao “otvoreni rasizam i fašizam”. 

Svojim javnim oglašavanjem, te učešćem u javnim raspravama, seminarima 

i tribinama Pokrajinski ombudsman doprinosi podizanju svesti 

o značaju ljudskih prava i sloboda. Navedenim aktivnostima on, doduše, 

prevazilazi okvire klasične kontrole rada organa uprave, pa na njih treba 

gledati kao na važan doprinos stvaranju kulture ljudskih prava. U više 

navrata do sada Pokrajinski ombudsman je demonstrirao spremnost da 

sarađuje sa nevladinim organizacijama – Regionalnom ženskom inicijativom 

“Vojvođanka”, Vojvođanskim centrom za ljudska prava, Helsinškim 

odborom za ljudska prava, Nansen dijalog centrom, Centrom za kulturnu 

dekontaminaciju, Beogradskim centrom za ljudska prava, Incest trauma 

centrom i drugima. 

Napokon, treba imati u vidu da je ombudsman nova institucija koja 

se u svom radu suočava sa nizom problema. Jedan od tih problema je i 

284 Ombudsman je najoštrije osudio način protestvovanja i ispoljavanja nezadovoljstva. 

“Ovakvi događaji ne samo da predstavljaju najozbiljniju pretnju bezbednosti građana, 

nego su i jedan od grubljih vidova ispoljavanja nacinalne i verske netrpeljivosti”


ignorantski odnos upravo onih organa vlasti čiji bi rad ombudsman trebalo 

da kontroliše, jer se ti organi, kako je svojevremeno istaknuto, “preterano 

ne raduju instituciji koja ima kontrolno-zaštitnu ulogu”. Utoliko više 

institucija ombudsmana dobija na značaju.

221 

Narodna skupština: 

generator stagnacije 

Mesec dana posle prevremenih parlamentarnih izbora, na konstitutivnoj 

sednici Narodne skupštine Republike Srbije 11.juna 2008, verifikovani su 

mandati novoizabranih 250 narodnih poslanika. Za razliku od prethodnog 

saziva (nakon izbora u januaru 2007), parlamentarne stranke su se ovog 

puta relativno brzo i lako dogovorile o formiranju vladajuće koalicije, pa je 

Vlada izbrana mnogo pre isteka zakonskog roka, već 7. jula 285 . Iako su mediji 

gotovo mesec dana prenosili uznemirujuće vesti o nemogućnosti stvaranja 

koalicije zbog ideoloških razlika, uslovljavanja, pa čak i opasnosti da 

se raspišu novi izbori, dobrim poznavaocima političkih i stranačkih prilika 

je bilo jasno da su pregovori krajnje pragmatični, te da je samo pitanje 

dana kada će se doći do prihvatljivog kompromisa. Naime, uzroci pada 

prethodne Vlade (suštinsko razilaženje po pitanju evropskih integracija i 

uslovljenosti politikom prema statusu Kosova) i izborni rezultati nisu ostavili 

velike mogućnosti za neki spektakularan ishod; broj osvojenih poslaničkih 

mandata je bio, takođe, manje-više očekivan: DS-G 17 plus102, SRS 

78, DSS-NS 30, LDP 13, SPS-PUPS-JS 20, Mađarska koalicija 4, Bošnjačka lista 

2, Koalicija Albanaca Preševske doline 1. U toj situaciji, povratak SPS na 

političku scenu Srbije, i to na velika vrata, bio je neminovan. 

Principijelnu podršku vladajućoj koaliciji je dala i LDP, ali samo ukoliko 

konkretni politički potezi imaju jasne proevropske ciljeve. Tako je tesna 

skupštinska većina dobila na snazi, ali to nije donelo odgovarajući kvalitet 

i rezultate u radu. Ustupci prema SPS su naročito došli do izražaja prilikom 

formiranja Vlade, ali i na nižim nivoima vlasti i upravljanja. Ipak, 

legitimitet i moralni kredibilitet kojim je Miloševićeva stranka nagrađena, 

nisu bili otežavajući faktor u radu Skupštine i Vlade, kako su neki očekivali. 

Snažna opstrukcija skupštinskog rada je došla od SRS, uz pomoć 

285 Nakon prethodnih parlamentarnih izbora koji su održani 21. januara 

2007, vlada je formirana gotovo u ponoć, odnosno 15 minuta 

pre isteka ustavom predviđenog roka, 15. maja 2007.


koalicije DSS-NS, i ona i dalje usporava rad parlamenta. Veliki zaostatak u 

zakonodavnom radu koji je aktuelni saziv Skupštine nasledio od prethodnog, 

uzrok je stagniranja u ispunjavanju obaveza u procesu pridruživanja 

Evropskoj uniji, tačnije, kriterijuma koji se moraju ispuniti i koji su predviđeni 

i u Nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje EU. Svaka dodatna 

opstrukcija u Skupštini ovaj zadatak čini sve težim, a Srbiju udaljava od 

neophodnih integracija. 

Krhka politička stabilnost koja karakteriše sve vlade od promene režima 

krajem 2000. godine, ipak nije jedini razlog za ovakvu situaciju. Nema 

sumnje da ni u okviru stranaka demokratske orijentacije nije bilo dovoljno 

političke volje za mnoge odluke i poteze. Između ostalog, nijedan 

skupštinski saziv se nije ozbiljno bavio donošenjem zakona o Narodnoj 

skupštini 286 , pa je tako zakonodavna grana vlasti jedina čiji rad nije uređen 

zakonom. Ova činjenica samo pojačava paradoksalnost čitavog institucionalnog 

sistema Srbije u ovom trenutku. 

Pomenuta opstrukcija rada Skupštine se odvijala po uobičajenom, i 

često korišćenom scenariju. Poslanici radikalne stranke su se koristili mogućnošću 

beskrajnog repliciranja, kao i neograničenim pravom da otvaraju 

i potom komentarišu teme koje nemaju nikakve veze sa predloženim ili 

usvojenim dnevnim redom. Tako su izgubljeni dragoceni dani za razmatranje 

i usvajanje zakona, a skupštinska govornica je zloupotrebljavana za 

promociju ličnih i stranačkih interesa, odbranu Šešelja, Kosova, omalovažavanje 

i vređanje... 

Ovakva atmosfera bila je očekivana i predstavljala nastavak suprotstavljanja 

politici evropskih integracija, ovog puta institucionalnim sredstvima. 

Iako su se na dnevnom redu skupštinskog zasedanja već 18.jula 

našli predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 

i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, kao i 

286 Rad na donošenju ovog zakona nikad nije ozbiljno iniciran, mada je oformljen 

stručni tim koji bi radio na nacrtu zakona. U skupštinskoj proceduri se još uvek (od 

2007) nalazi jedan Predlog zakona o Narodnoj skupštini koji je podnela grupa od 

devet poslanika; pre toga, 2005. godine, Predrag Marković je tražio hitno usvajanje 

tadašnjeg predloga zakona, ali je on povučen iz procedure zbog izrazito negativnih 

reakcija u javnosti, izazvanih odredbama o neprimereno visokim zaradama poslanika.

Narodna skupština: generator stagnacije 

223 

više sporazuma i ugovora finansijske prirode sa evropskim i raznim međunarodnim 

institucijama, svi oni su usvojeni tek u septembru 287 . Zvanični 

raspad Srpske radikalne stranke krajem leta i podržavanje Sporazuma 

o stabilizaciji i pridruživanju od strane Tomislava Nikolića i njemu odanih 

poslanika 288 , izazvao je brojne spekulacije u javnosti – od sumnji u tajni 

dogovor Tadića i Nikolića, preko optužbi za potkupljivanje, do nagađanja 

o (tajnim) sporazumima sa Rusijom, EU, Haškim tribunalom... Činjenica 

je, ipak, da je upravo Tomislav Nikolić predložio amandman, kako bi 

se prevazišao problem u vezi sa čl.135. Sporazuma, koji predviđa da će se 

Sporazum primenjivati na teritoriji Srbije, što su neki poslanici predstavili 

kao posredno priznanje nezavisnosti Kosova. Takvo tumačenje pred očima 

javnosti nikako nije odgovaralo predstavnicima vladajuće koalicije, pa 

je pronađen uspešan kompromis: Tomislav Nikolić je najpre predložio, a 

potom pristao na izmenjen tekst amandmana, kojim se potvrđuje teritorijalni 

integritet Srbije i koji je, u suštini, neobavezna i beznačajna formulacija. 

Politička igra kojoj se pribeglo da bi se neutralisale neugodne optužbe 

opozicije, jasno je ilustrovala nemoć i neodlučnost Demokratske stranke, 

koja sve češće postaje talac sopstvenih slabosti, nedoslednosti i nedostatka 

vizije. To se potvrdilo i tokom višemesečnih rasprava stručne i laičke javnosti 

oko tzv.“gasnog sporazuma“ sa Rusijom, koji je na kraju ratifikovan 

u Skupštini kao „najdublji nacionalni interes 289 “. Obezbeđivanjem većine 

koja je podržala usvajanje ovih 290 , i još 11 zakona o potvrđivanju ugovora 

287 Navedeni zakoni su objavljeni u Službenom glasniku 

Republike Srbije br.83/08 od 10. septembra 2008. 

288 Tomislav Nikolić je 5. septembra 2008. podneo ostavku na mesto šefa 

poslaničke grupe i zamenika predsednika SRS i formirao novu poslaničku 

grupu u Skupštini Srbije pod nazivom „Napred, Srbijo“. Uz njega je stalo 17 

poslanika SRS, koji su potom izbačeni iz stranke. Već 10. oktobra registrovana 

je Srpska napredna stranka, čija je osnivačka skupština održana 21. oktobra 

u Sava centru. Poslanička grupa „Napred, Srbijo“ ima 21 poslanika. 

289 Potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, 

tokom obrazlaganja Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između 

Vlade RS i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, 

5.septembra 2008. u Skupštini Srbije. www.parlament.sr.gov.yu. 

290 Ratifi kaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i Prelaznog


i sporazuma sa međunarodnim finanijskim institucijama, uspostavljena je 

nova stabilnost u Skupštini, a vreme će pokazati da li i novi međustranački 

odnosi i trajniji dogovori. 

Raspad SRS, osim nesumnjivo važnih političkih posledica, pokazao je 

i brojne probleme u funkcionisanju stranaka i zakonitosti rada parlamenta. 

Nekoliko meseci pred očima javnosti se odvijala farsa u vezi priznavanja 

poslaničkih mandata novoformiranoj poslaničkoj grupi Tomislava 

Nikolića, koje je osporavala SRS na bazi blanko ostavki i ustavnog rešenja 

po kome mandati pripadaju strankama. Administrativni odbor Skupštine 

Srbije je krajnje nevešto vodio ceo slučaj, što je samo potvrdilo nedopustivi 

voluntarizam u radu najvišeg zakonodavnog organa. Usvajanje i 

primenjivanje loših i neodrživih ustavnih i zakonskih rešenja, na koje su 

mnogi ukazivali i pre ovog slučaja, svedoči o malom demokratskom kapacitetu 

političkih stranaka. Međutim, zabrinjavajuća je indiferentnost ostalih 

institucija sistema u ovom, ali i svim drugim događajima u kojima se 

pojavljuje sumnja u zakonitost rada stranaka ili istaknutih političkih funkcionera. 

Tako i u ovom slučaju, uprkos teških, javno izrečenih optužbi za 

kriminal i korupciju između nekadašnjih stranačkih kolega i istaknutih radikalskih 

funkcionera, niko u policiji i tužilaštvu nije reagovao, mada je to 

bila njihova zakonska obaveza. 

Ono što je nesporno i što znaju i politički akteri, jeste neminovnost 

menjanja izbornih zakona, Ustava i zakonsko uređenje rada parlamenta. 

Uprkos direktnim televizijskim prenosima, Skupština Srbije je na vrhu dugačke 

liste državnih institucija čiji je rad netransparentan. 

Sasvim je jasno da su glavni nosioci i čuvari nedemokratskog delovanja 

upravo političke stranke. Nema dileme da bi mnogi odnosi mogli 

biti lako stavljeni pod kontrolu, da za to postoji politička volja. Iako su 

svi svesni da je samo pitanje vremena kad će mnoge promene neminovno 

morati da se uvedu u sistem, upravo su ti nedefinisani rokovi i obaveze 

izvor produžene korupcije. Kako se u parlamentu prelamaju mnogi 

sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između članica EZ i Srbije 

podržalo je 140 poslanika, dok je protiv bilo 28; Sporazum između Vlade 

RS i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede 

podržalo je 214 poslanika, protiv su bila 22, a 1 poslanik nije glasao.


225 

interesi (politički, ideološki, ekonomski, bezbednosni i dr), jasno je da partije 

koriste loša ili nedefinisana zakonska rešenja, kao i nedostatak kontrole 

i odgovornosti, za sticanje koristi, bilo lične, bilo stranačke. 

Zbog takve situacije, i poslanici aktuelnog skupštinskog saziva uživaju 

u nizu privilegija: imaju visoka lična primanja (plate za stalni rad, naknade 

u visini 80 odsto ako nisu na stalnom radu, poslaničke dodatke, naknade 

troškova putovanja, ishrane i smeštaja u Beogradu itd.); finansiranje 

rada parlamentarnih stranaka takođe je značajno, i često je bilo predmet 

skandala; o tajnim vezama i uticaju raznih lobija kod izglasavanja pojedinih 

zakona ili određenih rešenja, spekuliše se već dugo... Da je posao poslanika 

visoko vrednovan, dobro razrađen i profitabilan govori i podatak 

da je u sadašnjem sazivu čak 70 odsto starih poslanika i 30 odsto novih. 

U prethodnom sazivu na stalnom radu je bilo čak 185, a u sadašnjem 190 

poslanika. Na predloge Vlade za smanjenje troškova na nivou celog javnog 

sektora, poslanici (i vlasti, i opozicije) su reagovali veoma burno: danima 

su objašnjavali da se poslaničke plate odavno nisu menjale, da je angažman 

poslanika veoma težak i odgovoran posao koji javnost ne sagledava 

u celini, a na kraju su se pozivali i na zakonsku prepreku, da se postojeći 

iznosi i pravila ne mogu menjati bez promene Zakona o primanjima narodnih 

poslanika 291 . Ni predlozi pojedinih poslanika da se samoinicijativno 

odreknu dnevnica nisu bolje prošli: stranke su se utrkivale u tvrdnjama 

da već odvajaju značajne iznose u humanitarne svrhe, mada nisu iznosile 

detalje koliko i u koje „humanitarne svrhe“ izdvajaju. Na pitanja zašto 

Skupština Srbije ne radi u vreme crkvenih praznika, zašto poslanici primaju 

dnevnice i kada se prekine sednica zbog opstrukcije ili zbog sportskog 

događaja, zašto primaju nadoknade u raznim javnim preduzećima, upravnim 

i nadzornim odborima, državnim agencijama i u Skupštini istovremeno, 

kao i na mnoga druga pitanja, za sada nema odgovora 292 . 

291 Ovaj Zakon je donet još 1991. godine i više puta je menjan, 

uglavnom zbog povećavanja poslaničkih plata. 

292 Parlamentarne stranke su samo po osnovu naplate dnevnica za dolazak na sednice 

svojih poslaničkih klubova u toku 2008. potrošile sedam miliona dinara. Ukupno je 

za dnevnice poslanika potrošeno 53,52 miliona dinara. Administrativni odbor je zbog 

štednje, smanjio iznos dnevnice za 500 dinara (sa 2400 na 1900 dinara), a tek nedavno


Svoju deklarativnu posvećenost demokratiji, poslanici i najviši državni 

funkcioneri su iskazali i na svečanoj sednici povodom Međunarodnog 

dana demokratije, održanoj u Domu Narodne skupštine 15. septembra. 

Predstavnicima diplomatskog kora, poslanicima i javnosti su se obratili 

predsednica Skupštine, predsednik Srbije i predsednik Vlade. Oni su istakli 

privrženost Srbije demokratiji kao obliku vladavine, i istakli da država 

poštuje najznačajnije međunarodne dokumente i standarde 293 , dok je 

rezident koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji, Dejvid Lens Klark, osim 

nesumnjivog napretka u demokratizaciji tokom proteklih godina konstatovao 

da na planu ljudskih prava ipak nisu postignuti zadovoljavajući rezultati. 

On je istakao da su u Srbiji posebno ugrožene dve grupe – Romi i 

osobe sa invaliditetom, koje se suočavaju s mnogim problemima, iako je 

usvojen Zakon o pravima osoba sa invaliditetom i osnovana kancelarija 

državnog ombudsmana. Iako u diplomatskom tonu i primereno svečanosti, 

njegovo obraćanje je jasno stavilo do znanja da Srbija mora još mnoje 

odlučeno da poslanici ne dobijaju dnevnice za dolazak na sednice svojih poslaničkih 

klubova i na sednice odbora, ukoliko nisu članovi tih odbora. 

Danas, 8. april 2009. 

293 Predsednica Skupštine, Slavica Đukić-Dejanović je posebno naglasila da „Srbija kao 

demokratska država u svemu poštuje sve međunarodne instrumente koji sačinjavaju 

suštinu međunarodnog prava i princip Povelje Ujedinjenih nacija. U tom procesu 

posebno se zalaže za striktnu primenu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 

usvojene 10. decembra 1948. godine, kao i Međunarodnog sporazuma o civilnim, 

političkim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima usvojenim decembra 1966. 

godine. Posebnu pažnju poklanja principima Međunarodne konvencije o eliminaciji 

svih formi rasne diskriminacije, kao i Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije 

prema ženama. Za parlamentarnu demokratiju od posebne je važnosti Deklaracija o 

kriterijumima za slobodne i fer izbore koja je usvojena marta 1994. godine.“ Predsednik 

Boris Tadić je takođe ocenio da je „Srbija danas slobodna demokratska država, sa 

institucijama, zakonima i političkom praksom koji su standardizovani za savremeni 

demokratski svet“ i pritom upozorio da su populizam, demagogija i kvarenje vlasti 

porastom korupcije najčešće opasnosti po demokratiju. Prema njegovim rečima, 

demokratija u Srbiji je mlada i krhka i mora sticati što više prijatelja i branioca. 

Demokratska vlast mora iskoristiti narodno poverenje da razvija demokratski duh, 

učvrsti demokratske institucije i uključuje sve više građana u društvene reforme. 

www.parlament.sr.gov.yu/skupstinskaaktivnost.


227 

go toga da učini kako bi se približila standardima razvijenih demokratskih 

zemalja, kako na planu ljudskih prava, tako i u pogledu kapaciteta Skupštine, 

sugerišući da je donošenje zakona o Skupštini i novog poslovnika 

neophodno. 

Brojne primedbe i preporuke koje se kontinuirano upućuju Srbiji od 

strane najviših međunarodnih organizacija i institucija (OSCE, UN, CoE, 

EU), u unutrašnjem poretku zemlje se uglavnom doživljavaju kao neobavezni 

saveti; na značaju dobijaju jedino kad se ispostavi da su prepreka u 

procesu stabilizacije i pridruživanja, ili dobijanja finsnijske pomoći. Stoga 

ne čudi činjenica da se zakoni menjaju tek kada blokiraju međunarodne 

integracije (a ne kada evidentno parališu ostvarivanje prava građana), kao 

što se i njihova primena odlaže dokle god je moguće. To je praksa koja uspešno 

opstaje gotovo čitavu deceniju. 

Najveći broj poslanika u Skupštini Srbije u tome ne vidi nikakav problem, 

niti sopstvenu odgovornost. Profilisani kao „vojnici partije“ (i za to 

dobro nagrađeni), oni slepo slede uputstva i povinuju se odlukama svojih 

centrala, i ubrzo po izboru gube svaki kontakt sa građanima i njihovim 

životnim interesima. Uz to, nepristojno i samoživo ponašanje tokom 

skupštinskih zasedanja (ali i tolerisanje takvog ponašanja), dodatno vređa 

i omalovažava birače, zbog čega je poverenje u najviše predstavničko telo 

izuzetno nisko. Veoma su retke, gotovo izuzetne situacije, kada poslanici 

pokreću temu ili zastupaju neki interes od šireg značaja za stanovništvo. 

Čak i kada se to desi, uglavnom se radi o populističkoj demagogiji, kao 

što je bio slučaj sa beskrajnim diskusijama oko poskupljenja gasa. Osim 

partijske poslušnosti (koja prevazilazi uobičajenu lojalnost i daleko je od 

demokratskih parlamentarnih iskustava), poslanike Skupštine Srbije odlikuje 

i nizak nivo funkcionalnog znanja. Uprkos velikoj zastupljenosti visokoobrazovanih 

kadrova 294 , osposobljenost poslanika da na adekvatan 

294 Novi saziv Skupštine Srbije ima gotovo 200 visokoobrazovanih poslanika, a od njih, 

osmoro su profesori univerziteta, a petoro doktori nauka. U novom sazivu je najviše 

advokata i pravnika (45), zatim ekonomista (28), profesora i nastavnika (22), lekara 

(12). Poslanici sa liste Za evropsku Srbiju, gotovo svi imaju fakultetsko obrazovanje, 

a prednjače pravnici i lekari. Lista SRS je najšarolikija kada je o zanimanjima reč, ima 

dosta pravnika, ekonomista, lekara, a radikale će predstavljati i jedna glumica, muzičar,


način prate i učestvuju u stručnim raspravama, uglavnom je nezadovoljavajuća. 

Distanca u odnosu na aktuelna znanja i savremene standarde 

u konkretnim oblastima uočljiva je čak i kod poslanika sa odgovarajućim 

obrazovanjem, dok nepoznavanje elementarnih činjenica integrativnih 

procesa i duboko nerazumevanje vrednosti modernih zajednica uzrokuje 

da Skupština opstaje kao vrlo konzervativni element sistema. To je svakako 

u direktnoj suprotnosti sa značajnom ulogom koju ima u procesu reforme 

društva. 

Najdrastičniji primer koji je, pred očima domaće i međunarodne javnosti, 

u potpunosti ogolio suštinsko nerazumevanje demokratije i koncepta 

ljudskih prava, kao njenog neodvojivog dela, bila je rasprava i događaji 

u vezi usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije. U toku samo jedne nedelje, 

koliko je prošlo od stavljanja ovog zakona na dnevni red do njegovog 

izglasavanja 295 , Skupština i Vlada su pokazale sve slabosti višestranačkog 

pluralizma i parlamentarizma u Srbiji, a proevropski orijentisani građani 

su se suočili sa činjenicom da će se na putu modernizacije još dugo boriti 

sa snagama koje društvo čvrsto drže u gotovo srednjovekovnom mraku. 

Zakon o zabrani diskriminacije bio je jedan od tzv. antidiskriminatornih 

zakona, čije je usvajanje i jedan od uslova za dobijanje viznih olakšica, odnosno, 

stavljanje Srbije na belu šengensku listu. Upravo taj detalj je bio od 

presudne važnosti za obezbeđivanje skupštinske većine, koja ga je na kraju 

i usvojila; bez njega, teško da bi zakon dobio prohodnost bar još nekoliko 

godina, a i ovako je njegova primena pod velikim znakom pitanja. Naime, 

nekoliko preduzetnika, službenika, profesor fakulteta. I poslanike koalicije DSS-NS u 

velikom broju čine visokoobrazovani kadrovi, među kojima ima prevodilaca, inženjera, 

pravnika, stomatologa, muzičara. Od 13 poslanika LDP svi su visokoobrazovani, a 

među njima su dva dramaturga, jedan novinar, mašinski inženjer, nekoliko pravnika, 

psiholog i profesor. Koalicija okupljena oko SPS od ukupno 20 poslanika ima polovinu 

visokoobrazovanih, pet penzionera i jednog preduzetnika. Od dvojice poslanika 

Bošnjačke liste za evropski Sandžak jedan je pravnik, drugi sociolog, Mađarska koalicija 

ima dva pravnika, ekonomistu i profesora, a jedini poslanik Koalicije Albanca Preševske 

doline Riza Halimi profesor je fi zike. 

Blic, 6. jun 2008. 

295 Skupština je Predlog zakona o zabrani diskriminacije usvojila kao 

prvu tačku dnevnog reda 18.marta, a usvojila 26. marta 2009.


229 

sasvim je sigurno da poslanici SPS i PUPS ne bi podržali zakon, da nisu 

ključni partner u vladajućoj koaliciji. U višednevnoj raspravi, poslanici koji 

su se protivili zakonu su istakli da je on neprihvatljiv jer vređa „tradicionalno 

moralna shvatanja građana Srbije“. Iako je u javnim istupima i stranaka, 

i predstavnika crkava, akcenat bio na homoseksualcima (odnosno, 

zabrani diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije), nema dileme da 

je mnogo veća opasnost prepoznata u mogućnosti priznavanja novih verskih 

zajednica. Tome ide u prilog i apsolutna jedinstvenost četiri tradicionalne 

crkve, čiji su velikodostojnici upotrebili sva sredstva da ucene i 

privole Vladu na iznenadno povlačenje zakona, sa čime nisu bili upoznati 

čak ni poslanici, ali ni Ministarstvo rada i socijalne politike koje je više godina 

radilo na izradi predloga zakona. 

Gotovo tajni sastanak sa predstavnicima crkava, sa čime je javnost upoznata 

posredstvom krajnje šturih informacija, navodno je imao za cilj da 

verskim predstavnicima objasni razloge zbog kojih se moraju garantovati 

seksualne slobode i orijentacija; sva je prilika, međutim, da je crkvama garantovan 

opstanak njihovog nedodirljivog statusa. Konačno usvajanje Zakona 

u Skupštini i njegovo stupanje na snagu, svakako neće biti prepreka 

da se na druge, zaobilazne načine, to obećanje i ispuni (npr.otežavanjem 

registracije novih verskih zajednica, uskraćivanje prava na jednakost u delovanju 

itd). Zakon o zabrani diskriminacije je, više nego bilo koji sporan 

slučaj do sada, pokazao dubinu raskola unutar srbijanskog društva, ali i 

potencijal elite da se sa njim suočava i prevazilazi ga snagom jasne i beskompromisne 

vizije. Budući da je ovo i jedan od ključnih zakona iz domena 

ljudskih prava, bura u javnosti koja se još uvek nije stišala opominje da 

u Srbiji još nije prihvaćen koncept ljudskih prava, i da na tom planu tek 

sledi mukotrpan posao. 

Da poslanici (tačnije, političke stranke) samo deklarativno zagovaraju 

tekovine demokratskog razvoja, vidi se i po odnosu prema ženama 296 , 

296 Uprkos predizbornim obećanjima o trećini poslaničkih mesta za žene na izbornim 

listama, stranke su za poslanike izabrale samo 53 pripadnica ženskog pola. Tako je lista 

Za evropsku Srbiju, od 102 mandata 26 poverila ženama, SRS od 78 poslanika ima 14 

žena, a koalicija DSS-NS je od 30 mandata šest poverila ženama. Na listi koalicije SPS- 

PUPS-JS od 20 mandata samo tri imaju žene, koliko ih je i na listi LDP od ukupno 13


osobama sa invaliditetom, deci, starim licima... Suštinsko nerazumevanje 

problema i negiranje prava ovih i drugih marginalizovanih grupa, uzrok je 

očigledne ili prikrivene diskriminacije i neravnopravnosti koji su duboko 

ukorenjeni u društvu. Iako su učinjeni neki pomaci i potpisane međunarodne 

konvencije, Skupština Srbije još uvek nije donela Zakon o ravnopravnosti 

polova, Zakon o zaštitniku prava deteta, Zakon o zapošljavanju 

osoba sa invaliditetom... 

U izveštaju Evropske komisije o napredovanju Srbije, na više mesta su 

konstatovani nedostaci i sistemski problemi sa kojima se zemlja suočava, 

pri čemu je sasvim jasno da akcenat leži upravo na slabosti demokratskih 

institucija i nepoštovanju ljudskih prava. Već je reakcija Vlade i najviših 

političkih funkcionera bila dovoljno ilustrativna i ukazala na svu površnost 

i tradicionalnu lakoću kojom se prilazi rešavanju ozbiljnih problema. 

Naime, domaći političari su se danima utrkivali u izražavanju zadovoljstva 

napretkom koji je i Evropska komisija uočila, „zaboravljajući“ da se pozabave 

primedbama i objasne javnosti šta država i građani moraju da učine 

da bi se ubrzao proces pridruživanja i obezbedila bolja budućnost. 

Ohrabrujuće je, ipak, da su se sa mnogo manje ushićenosti i optimizma 

po prvi put oglasili i pojedini predstavnici državnih institucija. 

Tako je republički ombudsman Saša Janković oštro kritikovao ocenu potpredsednika 

Vlade Božidara Đelića da „Srbija ima dobar administrativni 

kapacitet“, devalvirajući takav stav navodeći samo nekoliko primera iz svakodnevnog 

života. On je, takođe, postavio pitanje, kako to da je potpredsednik 

Đelić zaboravio da pomene preporuku o potrebi jačanja nezavisnih 

institucija, a istakao samo regulatorne? 297 

O problemima u radu administracije i slabom kapacitetu uprave sve 

češće govore i nadležni iz drugih institucija – poverenik za informacije od 

javnog značaja, predsednik Državne revizorske institucije, predsednice Saveta 

za borbu protiv korupcije i Komisije za zaštitu konkurencije, predsednik 

Odbora za rešavanje o sukobu interesa, direktor Uprave za javne 

nabavke i zaštitu prava ponuđača... 

mandata, dok Mađarska koalicija od četiri poslanika ima jednu ženu. 

Blic,6. jun 2008. 

297 Blic, 22. novembar 2008.


231 

Činjenica da su gotovo sve ove, tzv. kontrolne i nezavisne institucije 

formirane odlukama Vlade, ili Skupštine na osnovu zakonske obaveze, i 

da se od samog početka suočavaju sa brojnim problemima, pa čak i nedostatkom 

elementranih uslova za rad, najbolje govori o motivima za njihovo 

osnivanje. Imajući u vidu njihov značaj za ostvarenje prava građana, 

suzbijanje korupcije i kontrolu rada državne uprave, jasno je da politička 

elita i dalje čini samo iznuđene korake koji Srbiju drže na putu evropskih 

integracija dok, na drugoj strani, otežava i čini nemogućim njihovo suštinsko 

funkcionisanje. Primera radi, Uprava za javne nabavke i Komisija za 

zaštitu prava ponuđača punih šest godina nemaju sopstveni prostor, niti 

su tehnički opremljeni za kontrolu višemilionskih tendera; prema rečima 

direktora Predraga Jovanovića, najveći neuspeh Uprave i Komisije jeste to 

što „nisu uverili donosioce odluka koliki je značaj javnih nabavki za uvođenje 

reda u trošenje države, za proces integracije Srbije u EU, suzbijanje 

korupcije u praksi, kao i za ekonomski razvoj zemlje.” 298 

I poverenik za informacije od javnog značaja više od tri godine radi 

u neadekvatnom prostoru koji ne omogućava zapošljavanje predviđenog 

broja osoblja, ali takođe ističe da „Vlada, uporno godinama, ne aktivira 

mehanizme koji treba da obezbede prinudno izvršenje naloga poverenika, 

kao i odgovornost prekršioca zakona.” 299 

Odbor za rešavanje sukoba interesa je jedan od retkih koji je, nakon 

dve godine dobio odgovarajuće uslove za rad, ali ima mali broj zaposlenih 

i lošu saradnju sa institucijama na lokalnom nivou i funkcionerima. 

Odluke Odbora politički moćnici često u potpunosti ignorišu, 300 koji se, 

osim toga, oglušuju i o zakonsku obavezu podnošenja izveštaja o imovini. 

Od majskih izbora do oktobra 2008, podneto je manje od 3000 izveštaja o 

298 Politika, 5. novembar 2008. 

299 Isto. 

300 Na primer, Odbor je u 2008. izrekao javne mere protiv četvorice lokalnih funkcionera 

koji su istovremeno i narodni poslanici, ali su oni jednostavno utvrdili da ne krše 

zakon. Da skandal bude veći, najviše zakonodavno telo, Narodna skupština, je podržala 

Adminisrativni odbor u nameri da zatraži mišljenje Ustavnog suda, omalovažavajući na 

taj način mišljenje Odbora i njegovo postojanje. Gradonačelnici Jagodine i Kragujevca, 

Dragan Marković-Palma i Veroljub Stevanović, i dalje su poslanici vladajuće koalicije.


imovini, iako je broj funkcionera na koje se ta zakonska obaveza odnosi 

(novopostavljenih i onih kojima je funkcija prestala) procenjen petostruko 

većim 301 . Poseban je paradoks da Godišnji izveštaj Odbora nijednom nije 

razmatran u Narodnoj skupštini. Umesto toga, od samog početka rada Odbora 

vlasti najavljuju nov zakon i formiranje novog tela, čime su posredno 

oduzeli svaki legitimitet Odboru i zapravo ga proglasili nerelevantnim. 

Istovetan je odnos i prema Savetu za borbu protiv korupcije, koji je 

prva nezavisna institucija osnovana nakon promene režima, 2001.godine. 

Rad Saveta za borbu protiv korupcije je od samog osnivanja praćen nerazumevanjem 

i opstrukcijom, od malog broja zaposlenih i nedovoljnih 

sredstava što onemogućava angažovanje nezavisnih stručnjaka, preko nedostupnosti 

dokumentacije, do javnih polemika sa pojedinim političkim 

funkcionerima i potpunog ignorisanja izveštaja koje su dostavili Vladi na 

razmatranje. 

Komisija za zaštitu konkurencije (tzv.antimonopolska komisija) je formirana 

na osnovu Zakona o zaštiti konkurencije i počela je sa radom 2006. 

godine. Iako je odgovorna Skupštini Srbije, ona je jedina institucija koja se 

u potpunosti finansira iz sopstvenih sredstava, uključujući i iznajmljivanje 

službenog prostora. Komisija je u više navrata profesionalno reagovala, ali 

joj u radu nedostaju izvršna ovlašćenja pa je često suočena sa nemogućnošću 

pribavljanja dokaza. Kao i kod drugih kontrolnih institucija, Vlada i 

Skupština su i u ovom slučaju propustile da obezbede efikasne sankcije za 

slučajeve u kojima se utvrdi postojanje monopolskog ponašanja. Evidentan 

problem za rad ove komisije je i činjenica da su monopolisti u Srbiji 

najčešće usko povezani sa nosiocima političke moći, što dodatno obesmišljava 

napore Komisije da spreči koncentraciju kapitala i zaštiti građane od 

ucenjivačkog položaja tako stvorenih sistema. 

Mada je sa radom počela u septembru 2007. godine, Državna revizorska 

institucija je još uvek u fazi konstituisanja. U oktobru 2008, DRI 

su dodeljene prostorije za rad, nakon čega je raspisan konkurs za prijem 

osoblja za revizorske i prateće službe, pa se prve kontrole trošenja budžetskih 

sredstava i poslovanja javnih preduzeća mogu očekivati tek polovinom 

2009. Budući da je Srbija polednja u regionu oformila ovu instituciju, 

301 Danas, 7. oktobar 2008.


233 

uprkos sumnjama i nepoznanicama u vezi trošenja budžetskih sredstava 

i čestim skandalima i aferama kod više javnih preduzeća, utisak je da će i 

DRI imati dosta problema u svom radu. 

Kancelarija zaštitnika građana je jedna od retkih nezavisnih institucija 

koja je za relativno kratko vreme uspela da se nametne u javnosti i 

izbori za kakvo-takvo uvažavanje od strane najznačajnijih državnih organa. 

Mada je otpočeo sa radom u decembru 2007, zaštitnik građana je svoje 

zamenike dobio tek 7. oktobra 2008. Ova važna institucija još uvek nema 

dovoljan broj zaposlenih, ali je služba u više navrata pokazala efikasnost i 

spremnost da reguje u zaštiti prava građana. Kao značajan primer saradnje 

treba istaći podnošenje amandmana na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti 

od strane ombudsmana, a koje su pripremili poverenik za informacije 

i više nevladinih organizacija koji nemaju legitimitet da samostalno istupaju 

u Skupštini. Imajući u vidu da najveće opstrukcije u radu nezavisnih 

kontrolnih tela dolaze upravo od državnih organa i funkcionera, bilo bi 

dobro da se među ovim institucijama pospeši saradnja i solidarnost, što bi 

sigurno imalo efekta na promenu ponašanja kako državne uprave, tako i 

političkih stranaka. 

Za razliku od navedenih, tzv. regulatorne institucije nisu stekle poverenje 

građana, niti opravdale svoju osnovnu funkciju. To se, pre svega, 

odnosi na Agenciju za privatizaciju, Republičku radiodifuznu agenciju, Republičku 

agenciju za telekomunikacije i dr. Njihov rad je isuviše često bio 

predmet opravdanih sumnji i argumentovanih kritika, pa ne čudi što građani 

i stručna javnost nemaju poverenja u njih i mnoge druge koje se tek 

osnivaju, kao ni to što ih političari hvale i ističu kao primer napredovanja 

Srbije. 

Evropska komisija je u svom izveštaju za 2008. (kao i u prethodnom), 

istakla korupciju kao krucijalni problem koji ugrožava dalje napredovanje 

Srbije i ozbiljno urušava postignute rezultate na planu demokratizacije i 

ljudskih prava. Skupština Srbije je krajem godine usvojila Zakon o Agenciji 

za borbu protiv korupcije, a nekoliko meseci kasnije imenovala članove 

Odbora Agencije 302 . Takođe su usvojene i izmene Zakona o javnim nabav- 

302 Zakon je usvojen 23. oktobra i stupio na snagu 4. novembra 2008. Međutim, 

početak primene je predviđena za 1. januar 2010, kako bi u međuvremenu


kama koje bi trebalo da omoguće punu nezavisnost Komisije za zaštitu 

prava ponuđača, dok objavljivanje informacija na Portalu javnih nabavki 

treba da poveća transparentnost i ustanovi sistem odgovornosti. Međutim, 

Skupština i Vlada bi morale kroz niz konkretnih poteza i dodatnih aktivnosti 

da dokažu stvarnu opredeljenost za suzbijanje korupcije i kontrolu 

trošenja budžetskih sredstava i to, pre svega, u okviru najviših državnih 

institucija. Naime, sama Vlada i Skupština, administrativni aparat i poslanici, 

brojne agencije, političke partije i Republička izborna komisija, javna 

preduzeća i lokalne uprave... izvor su i stecište sistemske korupcije, zbog 

čega su sve dosadašnje aktivnosti bez većeg efekta. Svakako da se ovaj posao 

ne može obaviti sopstvenim snagama i voljom, pa je stoga kontrolna 

funkcija evropskih i drugih međunarodnih organizacija preko potrebna i 

u budućnosti. 

Postojeće nezavisne institucije, uz podršku civilnog sektora i javnosti, 

moraju da se izbore za punu nezavisnost i efektivno vršenje poslova 

iz svoje nadležnosti. Tek tada će se građani osećati kao ljudi, a ne „prekobrojni 

predmeti.“ U svom Godišnjem izveštaju podnetom Skupštini, republički 

zaštitnik građana ispravno zaključuje da „građani imaju utisak da je 

postupcima cilj forma, a ne sadržina. Komunikacija službenih lica sa građanima 

je nedovoljna i nesadržajna, te ostaje utisak da bi znatan broj pritužbi 

ombudsmanu, ali i drugostepenih upravnih postupaka i upravnih 

sporova, mogao biti izbegnut kada bi se građanima jezikom koji razumeju 

otvoreno i uverljivo objasnila njihova prava i obaveze. Po pravilu, nema 

prilagođene procedure za ostvarivanje prava posebno osetljivih kategorija 

stanovništva. Stiče se utisak birokratizovane, otuđene uprave, usmerene 

prema sebi i svojim problemima i, eventualno, utvrđivanju obaveza građana, 

ali ne i ostvarivanju njihovih prava.“ 303 

Dobra uprava je osnova za ostvarivanje prava građana, a nje ne može 

biti ako se ne uspostavi u demokratskoj skupštinskoj proceduri, na bazi 

naprednih zakonskih rešenja i dobre prakse. Zato je odgovornost Skupštibili 

izabrani članovi Odbora Agencije i direktor, zaposleni potrebni kadrovi 

i doneta podzakonska akta. Članovi Odbora su izabrani 18. marta 2009. 

303 www.zastitnik.gov.rs/izvestaji.


235 

ne u procesu reforme celokupnog društva i institucija veoma velika. Iako 

građani nikako ne mogu biti zadovoljni dosadašnjim delovanjem najvišeg 

zakonodavnog organa, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da je Skupština 

takođe obuhvaćena ovim procesom, i da su promene u njenom radu 

spore i teške koliko i u ostalim segmentima društvenog života. Budući 

da rad stranaka i Parlamenta u celini podležu sudu javnosti i njegovoj 

krajnjoj oceni na izborima, neophodno je da i građani preuzmu svoj deo 

odgovornosti.


Nove optužnice i suđenja 

za ratne zločine pred 

Sudom u Beogradu 

Pred Većem za ratne zločine u Beogradu tokom 2008. započeli su krivični 

postupci suđenja ili su podignute optužnice u nekoliko slučajeva za ratna 

zlodela počinjena na prostoru bivše Jugoslavije. Takođe, nastavljeni su 

procesi iz ranijih godina, neki od njih su ponovljeni na osnovu presuda 

vraćenih po usvojenim žalbama pred Vrhovnim sudom Srbije, na primer, 

proces za zločine na „Ovčari“, pokraj Vukovara počinjen 1991. godine. 

Činjenica je, međutim, da uprkos verbalnim zalaganjima aktuelnih 

vlasti i nezvisnih glasila o primarnoj „katarzi u sopstvenim redovima“ ta 

suđenja prati veoma mali broj novinara srpskih medija (uglavnom su prisutne 

malobrojne domaće agencije) a još je manje novina koje redovno 

objavljuju te izveštaje. I sve to, uprkos stravičnim svedočenjima šta se događalo, 

ko su počinioci, kako u su tekli sukobi i šta ih je pratilo na područjima 

Hrvatske, BiH i na Kosovu. Odnosno kako su se gradovi, sela i ljudi 

oslobađali – od života. 

Dakle, 17. aprila 2008. pred većem za ratne zločine počelo je suđenje 

za zločine počinjene u selu Lovas 1991. godine u Hrvatskoj. Prema optužnici, 

tada je ubijeno je 70 hrvatskih civila, dvadest i dvoje poginulo je tako 

što su naterani da hodaju kroz minsko polje kao „živi štit“, teško je ranjeno 

šesnaest osoba a ostali su likvidirani u vlastitim dvorištima ili na ulicama. 

Preživeli svedoci iz Hrvatskle u svojim iskazima prepoznali su i teretili su 

optužene, uglavnom prvookrivljenog Ljubana Devetaka, za mučenja, zlostavljanja 

i ubojstva meštana Lovasa kao naredbodavca i čoveka koji je odlučivao 

o njihovoj sudbini. Prema brojnim svedočenjima, tamošnji Hrvati 

morali su nositi bele trake oko rukava ili su svoje kuće obeležavali belim 

čaršavima a na kraju su bili primorani na iseljavanje. U istražnom postupku 

za ova zlodela ispitano je oko 100 svedoka. Za zločin u Lovasu nad 

civilma terete se četvorica nekadašnjih pripadnika lokalne vlasti i četvorica 

pripadnika JNA, dok su šestorica bili pripadnici paravojne formacije

237 

“Dušan Silni”. Značajno je da su u ovom slučaju prvi put optuženi tzv. lokalni 

teritorijalci koji su, po svim svedočenjima, bili vezani za bivšu JNA. 

Optuženi u ovom predmetu negiraju krivicu i navode tužioca. 

Sredinom aprila 2008. podignuta je optužnica protiv Paneta Bulata 

i Radeta Vraneševića, za ubistvo ubistvo šest civilla hrvatske nacionalnosti 

koji nisu pripadali ni jednoj oružanoj formaciji, u Banskom Kovačevcu. 

Lane, u oktobru, podignuta je i optužnica protiv Damira Sirete za ratne 

zločine na „Ovčari“, protiv kog se vodi odvojen postupak u odnosu na 

ostale optužene u ovom predmetu jer je kasnije uhapšen. Optužnica za 

„Ovčaru“ podignuta je prošle godine i protiv Milorada Pejića koji je uhapšen 

u martu .2008.godine zbog učestvovanja u streljanju oko 200 hrvatskih 

zarobljenika kao pripadnik tzv. Teritorijalne odbrane Vukovara odnosno 

kao sa saizvršilac zločina ostalih optužemika 304 . 

Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je 22. aprila 2008. podiglo je optužnicu 

i protiv četvorice pripadnika nekadašnje jedinice “Škorpioni” za 

ratni zločin nad civilima u Podujevu 1999. godine: Željka Đukića, Dragana 

Medića, Dragana Borojevića i Miodraga Šolaje. Oni su optuženi da su kao 

pripadnici jedinice “Škorpioni”, koja je bila u sastavu MUP-a Srbije, u dvorištu 

porodice Gaši ispalili više hitaca iz automatskog oružja u grupu od 19 

žena i dece. Napad je, preživelo petoro dece koja su teško ranjena. 

U maju 2008. pred Većem za ratne zločine podignuta je optužnica protiv 

Bore Trbojevića za zločin protiv civillnog stanovništva jer je uz tzv. “Bilogorski 

odred“ učestvovao u prisilnom odvođenju i uzimanju kao talaca 

civila hrvatske nacionalnosti, opkoljavanju sela Topolovica, u nečovečnom 

postupanju prema civilnom stanovništvu kad su Željko Seleši, Božidar 

Jakopec, Petar Kramar, Franjo Šokec i Mato Petek zadobili smrtonosne 

povrede, dok je Vendel Šklebek ostao nepovređen, pošto se zaklonio iza 

jednog zida u podrumu. 

U martu 2008. podignute su optužnice i protiv Gorana Savića i Saše Čilerdžića 

zbog ratnih zločina u BiH, ubistva, zlostavljanja i pljačke imovine 

Muslimana na području opštine Zvornik. 

Lane je, u februaru, počelo suđenje Iliji Jurišiću (64) optuženom da 

je kao pripadnik rezervnog sastava policije MUP-a BiH i visoki starešina u 

304 Izveštač Helsinškog odbora


operativnom štabu Službe javne bezbednosti u Tuzli, izdao nalog za otvaranje 

vatre na kolonu JNA kada su poginula najmanje 92 vojnika, ranjeno 

najmanje trideset i troje vojnika i uništen veći broj vojnih i sanitetskih vozila. 

Na osnovu te naredbe, navodi se u optužnici, raspoređeni snajperisti 

su iz obližnjih zgrada prvo su pucali i ubijali vozače vojnih vozila, tako ih 

zaustavljali i njima blokirali dalji prolaz, a potom pucali na vojnike u tim 

vozilima koji nisu bili spremni na borbu i pružanje otpora. Na početku suđenja 

pred Većem navode optužnice koja ga tereti za upotrebu nedozvoljenih 

sredstava prilikom povlačenja kolone kada su stradali vojnici optuženi 

je negirao krivicu je uhapšen, po međunarodnoj poternici, na beogradskom 

aerodromu “Nikola Tesla”, u tranzitu, na putu u Nemačku. 

Protiv 19 državljana Bosne i Hercegovine krajem februara 2009. pokrenuta 

je istraga. Oni su osumnjičeni za zločin u Dobrovoljačkoj ulici u 

Sarajevu 1992. godine. U toku je provera navodaiz zahteva za sprovođenje 

istrage Tužilaštva za ratne zločine Srbije, a prikupljaju se i dokazi koji idu u 

korist odbrane, izjavila je Ivana Ramić, portparolka Okružnog suda u Beogradu. 

Istovremeno MUP Srbije raspisao je, po nalogu istražnog sudije, poternice 

za 19 osoba iz Bosne i Hercegovine, među kojima su ratni članovi 

tadašnjeg Predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljuić, zbog napada na 

kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 3. maja 1992. godine. Poternica 

se odnosi na podučje Srbije. Kako saznaje Beta, u toku je procedura za 

raspisivanje međunarodne poternice 305 , za koju je neophodna saglasnost 

Ministarstva pravde Srbije. 

Žalbe i ponovljeni sudski procesi 

U septembru 2008. Vrhovni sud Srbije (VSS) uvažio je žalbe branilaca dvojice 

pripadnika paravojne jedinice „Škorpioni“ osuđenih za zločin u Trnovu 

jula 1995. godine zbog streljanja šest muslimanskih civila i optuženom 

Branislavu Mediću (45) prvostepenu presudu od 20 godina zatvora smanjio 

na 15, a Aleksandru Mediću (41) ukinuo presudu i vratio je prvostepenom 

sudu na novo suđenje. Kao neosnovane VSS je odbio žalbe branilaca 

305 Beta, 27. februar, „Dobrovoljačka – rezime“

Nove optužnice i suđenja za ratne zločine pred Sudom u Beogradu 

239 

optuženih Slobodana Medića (41) zvanog Boca i Pere Petraševića (38), kao 

i tužioca za ratne zločine, i potvrdio presudu njima dvojici i Aleksandru 

Vukovu (35). Slobodan i Branislav Medić, kao i Petrašević, prvostepenom 

presudom su oglašeni krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, 

a Aleksandar Medić za isto krivično delo u pomaganju, dok je Vukov oslobođen. 

Slobodan i Branislav Medić osuđeni su 10. aprila 2007. na po 20 

godina zatvora, Petrašević na 13, a Aleksandar Medić na pet. Prema mišljenju 

VSS, Okružni sud u Beogradu je, u slučaju Branislava Medića, precenio 

značaj olakšavajućih okolnosti (ranija neosuđivanost, porodične prilike), 

zbog čega mu je kazna smanjena na 15 godina zatvora. Ukidanje presude 

Aleksandru Mediću VSS je obrazložio bitnim povredama odredbi krivičnog 

postupka, jer su „razlozi u pogledu njegovog psihičkog odnosa“ prema 

pomaganju u izvršenju raznog zločina protiv civilnog stanovništva „u 

znatnoj meri protivrečni i nejasni“. Žalba tužioca za ratne zločine na presudu 

Vukovu ocenjena je kao neosnovana, jer je VSS našao da „prvostepena 

presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka“ i da 

pravilnom ocenom izvedenih dokaza nije dokazano da je on počinio ratni 

zločin 306 . 

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu je 28. januara 2009. 

u ponovljenom suđenju izreklo je kaznu od pet godina zatvora pripadniku 

nekadašnje paravojne formacije Škorpioni Aleksandru Mediću optuženom 

za pomaganje u ubistvu šest Bošnjaka u Trnovu. 

Prošle godine nastavljeno je i suđenje optuženima za ubistvo 48 albanskih 

civila u Suvoj Reci, članova porodice Beriša – 26. marta 1999. 

Za ove zločine optuženi su tadašnji komandant policijske jedinice “Niški 

odred” Radoslav Mitrović, komandir policije u Suvoj Reci Radojko Repanović, 

njegov pomoćnik Nenad Jovanović, policajci iz Suve Reke Slađan 

Čukarić, Miroslav Petković, Zoran Petković, Ramiz Papić i pripadnik Resora 

državne bezbednosti Milorad Nišavić. Proces je počeo 2. oktobra 2006. Svi 

optuženici negiraju izvršenje zločina. U optužnici se još navodi da su posmrtni 

ostaci ubijenih Albanaca zakopani u masovnu grobnicu na vojnom 

strelištu kod sela Ljubižde i Koruše koje su pronašli pripadnici policije i 

predali Specijalnoj antiteroristička jedinici MUP. 

306 Glas javnosti, 12. septembar „Škorpionu smanjena kazna“


U dokaznom postupku, među ostalima, svedočio je nekadašnji kriminalistički 

tehničar policije u Prizrenu Nebojša Vitošević, koji bio zadužen 

za fotografisanje žrtava tokom uviđaja 30. marta 1999. godine. On je pred 

Većem Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu rekao da je na tri 

lokacije, na potezu iz Prizrena prema Prištini, ka selu Reštane, pronađeno 

sedam leševa ljudi koji su, sudeći prema ranama, bili ubijeni. U svom 

iskazu je precizirao da su iza jedne kuće pronađena četiri spaljena leša, od 

kojih su neki bili delimično, a drugi potpuno ugljenisani. “Na putu ka selu 

Reštane, kod pilane, zatekli smo još dva muška leša, a na putu ka selu Reštane 

telo još jednog starijeg čoveka koji je bio ubijen”, objasnio je svedok. 

Ukazavši da mu nije poznato da su tela prebacivana u Srbiju, Vitošević je 

istakao da su leševe pokupili radnici komunalnog preduzeća i da su svi 

uredno sahranjeni u zasebnim rakama na muslimanskom groblju, ali nije 

mogao da precizira koga dana je sahrana obavljena 307 . 

Prema navodima optužnice, leševi ubijenih Albanaca u Suvoj Reci 

prvo su odvezeni u Prizren, a zatim, po naređenju haškog optuženika generala 

policije Vlastimira Đordevića, hladnjačama prevezeni i zakopani u 

masovnu grobnicu na poligonu Specijalnih antiterorističkih jedinica policije 

Srbije u Batajnici. Pred Haškim tribunalom svedok K-83, koji je bio 

policajac u rezervi, posvedočio je da su zločin nad albanskom familijom 

Beriša počinili policajci SUP-a Suva Reka Slađan Čukarić i Radovan Tanović. 

Prema izjavi ovog svedoka, Čukarić i Tanović su ubili šestoricu albanskih 

muškaraca i jednu staricu, a zatim su bacajući bombe i pucajući iz 

automatskih pušaka, usmrtili više od 40 žena i dece zatvorenih u lokalnoj 

piceriji. Optuženima za ratne zločine u Suvoj Reci i dalje se sudi pred Većem 

za ratne zločine u Beogradu. 

307 B92, 4. septembar 2008. „Nastavak suđenja za Suvu Reku“

Nove optužnice i suđenja za ratne zločine pred Sudom u Beogradu 

241 

Suđenje i presude 

za zločine na „Ovčari“ 

Presude koje su, pred Većem za ratne zločine u Beogradu izrečene 12. 

marta 2009. optuženima za zločine počinjene na poljoprivrednom dobru 

„Ovčara“, daleko su blaže od onih iz prethodne odluke istog Veća koju je 

poništio Vrhovni sud Srbije. Podsetimo, za mučenja i streljanje oko 200 

hrvatskih zarobljenika, optuženo je 18 pripadnika tzv. teritorijalne obrane 

Vukovara u Šešeljeve paravojne jedinice „Leva Supoderica“. Suđenje za 

ove zločine započeto je u martu 2004. a nakon poništenja presude ponovni 

proces pocceo je u martu 2007. Slučaj „Ovčara“ značajan je zbog težine 

i bestijalnosti zločina ali i zbog toga što je to bilo prvo suđenje za ratne 

zločine pred nacionalnim sudom. Takođe jer je usko povezano sa haškim 

procesom protiv „vukovarske trojke“ kojima se sudilo za komandnu odgovornost 

vezano za zlodela u Vukovaru odnosno na „Ovčari“. 

Dakle, streljanje i mučenje hrvatskih zarobljenika u ponovljenom 

postupku na maksimalne kazne od 20 godina zatvora osuđeno je sedam 

optuženih, pet je oslobođeno a ostalima su izrečene zatvorske kazne u rasponu 

od pet do 15 godina. Maksimalne kazne su izrečene: nekadašnjem 

komandantu Teritorijalne odbrane Vukovara Miroljubu Vujoviću, njegovom 

zameniku Stanku Vujanoviću, te pripadnicima tzv. teritorijalne obrane 

i paravojnih jedinica, Predragu Milojeviću, Đorđu Šošiću, Miroslavu 

Đankoviću, Ivanu Atanasijeviću i Saši Radaku. Milan Vojinović osuđen je 

na 15 godina zatvora, Jovica Perić na 13, a Goran Mugoša na pet godina. 

Jedina žena među optuženima, Nada Kalaba, osuđena je na devet godina 

zatvora. Milan Lančužanin i Predrag Dragović, osuđeni su na šest, odnosno 

pet godina zatvora. Optužbi su oslobođeni Vujo Zlatar, Predrag Madžarac, 

Marko Ljuboja i Slobodan Katić kao i Milorad Pejić, jedini kome je 

ovo bilo prvo suđenje jer je uhapšen kasnije. 

U obrazloženju presude sudija Vesko Krstajić rekao da su svi osuđeni 

krivi zato što su na Ovčari kao pripadnici “počinili ubistva, mučili i nečovečno 

postupali prema ratnim zarobljenicima” a zatim je govorio o pojedinačnim 

presudama. Iako je je ovo Veće bilo limitirano odlukom Vrhovnog


suda odnosno njiegovim primedbama, posve je razumljivo nzadovoljstvo 

rodbije žrtava ublažavanjem prethodnih presuda. Zanimljivo je, recimo, 

da je sudija Krstajić uvažio iskaz svedoka saradnika (broj jedan) u odnosu 

na optuženu Nadu Kalabu a nije z slučaju Vuje Zlatara. Prema rečima predsednika 

Veća je, povodom Zlatara, rekao kako je njegova odbrana uspela 

dokazati da je pomenuti svedok saradnik „imao razlog za osvetu“ te da nije 

pouzdano dokazano da je optuženi bio na „Ovčari“ u vreme ozvršenja zločina. 

Ovaj deo vredan je pomena već zbog činjenice da je Vuju Zlatara isto 

Veće nakon prvog suđenja osudilo na 15 godina a posle drugog je – oslobođen. 

Tužilaštvo za ratne zločine najavilo je žalbe na deo presuda jer je 

„samo delimično zadovoljno“ sudskom odlukom 308 . 

308 Izveštač Helsinškog odbora

243 

Organizovani 

kriminal u Srbiji 

Tokom 2008. godine ne samo da nije do kraja raspletena ni jedna ranije 

otkrivena mafijaška afera u Srbiji, nego su obnarodovane i nove, u tzv. 

marginalnim oblastima društvenog života ali, ipak, u okviru državnih institucija 

ili, pak, u bliskoj vezi sa njima. Na primer, u medijima se moglo 

čitati o tzv. „đubretarskoj“ mafiji, „fudbalskoj“, pa „“gasnoj“ i drugima. 

Dakle, optuženičke klupe pune su okrivljenika za organizovani kriminal, 

ali je sigurno da na klupama ima još mnogo upražnjenih mesta. 

U 2008. godini pred sudskim većima Specijalnog suda vodilo se 17 prvostepenih 

postupaka protiv isto toliko organizovanih kriminalnih grupa. 

Ukupan broj optuženih u 17 srpskih mafijaških organizacija je impozantan 

– 300 ljudi. Oni su, bar prema onome do čega je istraga došla, državu 

oštetili za oko 500 miliona evra. Tokom prošle godine vođeno je čak 66 

istražnih postupaka protiv nešto manjeg broja kriminalnih grupa koje su 

ukupno imale više stotina osumnjičenih. Od toga, 31 istražni postupak je 

okončan i prosleđen Specijalnom tužilaštvu 309 . 

U najvećem broju slučajeva u pitanju su bile zloupotrebe službenog 

položaja, korupcija, nedozvoljena trgovina uključujući i trgovinu ljudima. 

Potom, teške krađe, dilovanje drog, terorizam... Prema statistici, organizovani 

kriminal prebacio se uglavnom u ekonomsku sferu pa mafije deluju 

u međuzoni, na ivici legalnog i ilegalnog, vodeći unosne poslove koji 

donose velike zarade – od utaje poreza do korupcije i drugih mahinacija 

na štetu države i građana. Na udaru zakona našli su se mnogobrojni 

direktori, vlasnici privatnih preduzeća, carinici, ali i oni koji bi trebalo 

da štite zakon – policajci, sudije, predsednici sudova, tužioci… Nažalost, 

pokrenutim krivičnim postupcima nisu obuhvaćeni svi pripadnici pojedinih 

kriminalnih grupa. Pravosudni organi nisu stigli do samih vrhova 

piramide mafijaških klanova, a oni koji odnose najviše para, za sada su ostali 

zaštićeni. Tipičan primer za to je postupak koji se vodi protiv pripadni- 

309 Večernje novosti, 8. maj 2008. godine, 17 srpskih mafi ja


ka takozvane drumske mafije. Na optuženičkoj klupi našle su se 53 osobe. 

Prema tvrdnjama tužilaštva, oni su duplim karticama za naplatu putarine 

državu oštetili za 6,5 miliona evra. Priznajući krivicu na suđenju, pojedini 

optuženi su tvrdili da je novac išao određenim moćnim ljudima u Beograd. 

Ali, niko od njih nije smeo da navede nijedno ime. 

Postupak protiv članova tzv. stečajne mafije, kojima se na teret stavlja 

primanje mita, zloupotreba službenog položaja i kršenje zakona od strane 

sudija – takođe nije završen. Optužnicom je, podsetimo, obuhvaćeno 36 

osoba, za ukupno 105 krivičnih dela, a šteta koju su naneli je oko 50 miliona 

evra. Prvooptuženi je Goran Kljajević, bivši predsednik beogradskog 

Trgovinskog suda, a uz njega i advokat Nemanja Jolović, biznismen Sekula 

Pjevčević, Slobodan Radulović, bivši direktor “C marketa” (u bekstvu), 

Delinka Đurđević, bivša sudijka ovog suda, Jelica Živković, bivši direktor 

Poštanske štedionice. U julu 2008. optuženima za udruživanje u takozvanu 

stečajnu mafiju sudski je odobreno da se brane sa slobode, a Vrhovni sud 

je objasnio da više ne postoje zakonski osnovi za produženje pritvora, koji 

se odnose na realnu opasnost od bekstva optuženih. 

Dalje, u junu 2008. posebno odeljenje Vrhovnog suda Srbije ukinulo 

je presudu protiv grupe od 16 optuženih za falsifikovanje GSP karata, 

poznate kao “saobraćajna mafija”, i naložilo novo suđenje. U obrazloženju 

odluke Vrhovnog suda navodi se da je prvosrepena presuda doneta uz 

bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer je izreka presude nejasna 

i kontradiktorna, a u obrazloženju presude nisu dati razlozi o svim 

odlučnim činjenicama, a oni koji su dati nisu jasni. Vrhovni sud je ocenio 

da, zbog toga, činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno, pa se ne 

može ispitati pravilnost primene krivičnog zakona. 

Pred posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu početkom 

prošle godine počelo je suđenje sedmorici optuženih, na čelu sa Žarkom 

Dakovićem zbog malverzacija na carini kojima su oštetili državni budžet 

za preko milion evra. Ova grupa poznata kao carinska mafija 2, tereti se 

za izvršenje krivičnih dela zločinačko udruživanje, zloupotreba službenog 

položaja, kao i primanje i davanje mita. Oni su osumnjiceni da su, uz 

falsifikovanu dokumentaciju, legalizovali ukradena vozila ili falsifikovanjem 

podataka o godini proizvodnje omogućavali uvoz automobila, koji

Organizovani kriminal u Srbiji 

245 

inace, po postojećim propisima, ne bi mogli biti uvezeni. Pred istim sudom 

sredinom decembra 2007. počelo je suđenje prvoj grupi od 28 optuženih 

za korupciju na carini, primanje mita, zloupotrebu službenog položaja 

i krijumčarenje, poznatoj kao carinska mafija . Za organizatora te grupe u 

optužnici je označen Velibor Luković, koji je do hapšenja radio kao koordinator 

za sprečavanje krijumčarenja na carinarnici u Kraljevu. „Čekaće 

se još dosta dugo na pravosnažnu presudu kojom će biti izvagana tvrdnja 

Specijalnog tužilaštva da su bivši upravnik Carinarnice Zrenjanin, Žarko 

Daković, carinik Radovan Šarenac, vlasnik agencije „Zorka komerc“ Željko 

Bugarin i ostali članovi grupe nazvane „carinska mafija 2“ kršeći carinske 

propise do hapšenja, krajem 2006. državu opljačkali za više od milion 

evra. Suđenje u beogradskom Specijalnom sudu, protiv njih počelo januara 

2008. i još je u fazi glavnog pretresa 310 . 

U Specijalnom sudu još je u toku suđenje tridesetočlanoj kriminalnoj 

grupi, poznatijoj kao “auto mafija”, koja se tereti da je krađom automobila, 

a zatim njihovim prebacivanjem na Bliski istok, oštetila Srbiju za više 

miliona evra. Zbog sumnje da su oštetili državu za oko 100 miliona dinara, 

pred sudom se našla i 21-člana grupa optuženih, koji su uvozili iz Grčke 

petrolej. Prvi na listi optuženih je Miša Stojanović, vlasnik firme “Protekta”, 

ali i osmoro zaposlenih u Republičkoj tržišnoj inspekciji i Poreskoj 

upravi 311 . 

Srpsku javnost je lane, sudeći po reakcijama, više potresla tzv. „fudbalska 

afera“ od nekih drugih, po posledicama mnogo težih. To, naravno, 

nije olakšavajuća okolnost za optužbe protiv čelnika u veoma unosnom 

sportu (ili biznisu) kakav je fudbal a zbog , kako se okrivljuju, korupcije u 

vezi sa prisvajanjem novca od transfera igrača iz domaćih u strane klubove. 

U prošlogodišnjoj „fudbalskoj aferi“ za javnost je svakako centrala ličnost 

bivši direktor Crvene zvetde Dragan Džajić osumnjičen za prisvajanje 

novca od prodaje fudbalera tog kluba. Uz Džajića ( koji je u međuvremenu, 

pored srpskog, stekao i crnogorsko državljanstvo) su još dvojica nekadašnjih 

funkcionera Zvezde – Vladimir Cvetković i Miloš Marinković koji 

310 www.listzrenjanin.com “Članovi grupe carinska mafi ja 

daleko od presude”, 29. januar 2009. 

311 Večernje novosti, 8. maj 2008. “17 srpskih mafi ja”


se, konkretno, terete da su zloupotrebom službenog položaja od transfera 

četiri fudbalera prisvojili višemilionske sume maraka, dolara i evra. Zahvaljujući 

(ne)ažutnosti pravosuđa, ovi postupci, mogu kao i mnogi drugi, 

relativno brzo pasti u zaborav, jer iskustvo pokazije da uglavnom traju po 

nekoliko godina. O tome najbolje svedoči slučaj nekadašnje predsednice 

fudbalskog kluba Obilić i folk pevačice Svetlane-Cece Ražnatović, protiv 

koje se u Okružnom sudu u Beogradu istraga vodi već pet i po godina. 

Tokom 2008. pred licem pravde našle su se i četiri grupe koje su se 

bavile švercom cigareta. Od njih, tri su basnoslovno bogatstvo stekle u 

vreme najveće krize u Srbiji i za vreme vladavine Slobodana Miloševića. 

Protiv jedne od ovih “duvanskih” mafija pred Specijalnim sudom otpočeo 

je sudski proces. Reč je o tzv. Badžinoj grupi kojoj se na teret stavlja nezakonito 

bogaćenje od 40 miliona evra, a na čijem čelu je rođeni brat 

ubijenog policijskog generala Radovana Stojčića Badže, Siniša. U vezi sa 

švercom cigareta pomenimo da je rusko Generalno tužilaštvo donelo je 

23. juna 2008. odluku da oslobodi iz pritvora Stanka Subotića Caneta uz 

obrazloženje da je slučaj – zastareo. 

Odmah posle hapšenja, srpske vlasti su zatražile da se Subotić izruči 

pravosudnim organima Srbije, ali je Rusija postavila nekoliko dopunskih 

pitanja, među kojima je najvažnije da se „osveži” materijal koji je poslat 

u zahtevu za izručenje. Zanimljivo je bilo pitanje ko mu je izdao pasoš i s 

kim je sve Cane radio, jer je šverc takvih razmera za koje je Subotić optužen, 

nemoguće organizovati bez „pomoći“ države. Ni danas se, međutim, 

ne zna kako se i zašto Subotić našao u Moskvi, ko su bili njegovi partneri 

i prijatelji u ruskoj prestonici. U biografiji Stanka Subotića govori se, osim 

o optužbama za šverc cigareta, i o vezama sa Mirjanom Marković i raskidu 

s porodicom Milošević. Tvrdi se da se, iako je svima bilo poznato na koji je 

način Subotić zaradio svoje bogatstvo, srpsko pravosuđe nije bavilo njime 

zato što se smatra da se „iskupio” time što je pomagao srpskoj opoziciji i 

Crnogorcima u borbi za svrgavanje Miloševića sa vlasti. „Promena stava i 

podizanje optužnice za šverc cigareta vezuje se za predizbornu kampanju. 

Srpske vlasti su znale da je slučaj zastareo, ali su narodu htele da pokažu


247 

da je borba protiv korupcije počela. Sad, kad su izbori prošli, Cane može 

mirno da se vrati u Švajcarsku i nastavi da se bavi svojim poslovima“ 312 . 

Canetova “duvanska” grupa tereti se, podsetimo, da je švercom cigareta 

oštetila budžet za 28 miliona evra. Usledila je informacija da je u 

međuvrenu advokatski tim Subotića podneo tužbu Evropskom sudu za 

ljudska prava u Strazburu jer je „greškom zadržan u ekstradicionom pritvoru 

u Rusiji“. 

U 2008. je započelo, a 2009. nastavljeno suđenje petnaestorici novopazarskih 

vehabija, optuženih za udrživanje radi protivustavne delatnosti 

i terorizam. Na suđenju su krajem novembra 2008. kao dokaz prikazani 

snimci nađeni u kompjuterima koje je grupa koristila i koji su zaplenjeni 

prilikom njihovog hapšenja. Oni se terete za planiranje ubistva muftije 

Muamera Zukorlića, kao i planiranje napada na džamiju u Novom Pazaru 

i na policijsku stanicu u tom gradu. U optužnici se navodi i da su optuženi 

na planini Ninaji kod Novog Pazara ustanovili kamp za vojnu i terorističku 

obuku. 

Krijumčarenje ljudi takođe je bilo predmet krivičnog gonjenja u Srbiji 

u 2008. U januaru je izrečena presuda dvanaestočlanoj organizovanoj kriminalnoj 

grupi za krijumčarenje ljudi i ilegalan prelazak granice, čiji su glavni 

organizatori Ivan Janjić iz Bačke Palanke i Vesel Jakupi iz Preševa. Njih 

dvojica su, zajedno sa još deset članova ove kriminalne grupe, u leto 2006. 

godine, kirijumčarili Turke, Albance i državljane Srbije u Hrvatsku, preko 

Dunava i Beograda, za 350-400 evra po osobi. Optuženi za krijumčarenje 

ljudi osuđeni su na zatvorske kazne u Specijalnom sudu, a jedan okrivljenik 

je oslobođen krivice. Organizator grupe Vesel Jakupi osuđen je tri 

godine i šest meseci zatvora Muhamed Fejzuli na dve godine i osam meseci, 

Selimon Sadiki i Ramadan Redžepi na po dve, dok je Zvonku Bijeliću 

izrečena kazna na na dve godine i 10 meseci zatvora, a Zoran Dodiću dve 

godine i šest meseci. 

Zapravo, veoma je teško i nabrojati „sve srpske mafije“ koje su otkrivane 

ili otkrivene, po svemu sudeći, tek delimično jer su njihovi čelnici i 

dalje zaštićeni – bilo zbog nedovoljno dokaza, bilo zbog političke zavese 

312 Politika, 27. jun 2008. “Oslobođen Stanko Subotić Cane”


iza koje se i dalje kriju. Zato se može reći da je tek načet vrh ledenog brega 

u priči o podzemlju u brojnim segmentima srbijanskog društva ili države. 

Nedodirljivi nalogodavci zločina 

Najbolji dokaz za prethodnu tvrdnju su (ne)podignute optužnice, (ne)dovršeni 

sudski procesi, te neizvesne presude vezane za doba Miloševićevog 

režima, ubistva i atentate sa njim usko povezanih i, još uvek, nedodirljivih 

nalogodavaca. Takođe, način izveštavanja brojnih medija, iza kojih su i dalje 

vlasnici poznate sumnjive prošlosti. 

U 2008. je, podsetimo, Vrhovni sud Srbije potvrdio je maksimalne kazne 

od 40 godina zatvora Miloradu Ulemeku Legiji i Zvezdanu Jovanoviću 

za ubistvo premijera Zorana Đinđića . Za ubistvo Ivana Stambolića i 

pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi Milorad Ulemek je prethodno 

pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora, a za četvorostruko ubistvo na 

Ibarskoj magistrali Legija osuđen je takođe na 40 godina, uz mogućnos 

žalbe u trećem stepenu. 

Ulemek je, dalje, u postupku protiv „zemunskig klana“ osuđen na 40 

godina, uz mogućnost žalbe. Ali, uprkos izrečenoj presudi za atentat na 

Đinđića „tužioci i sudije ukazuju da ne znaju kako tužilac za organizovani 

kriminal namerava da se bavi političkom pozadinom atentata na premijera 

Srbije Zorana Đinđića, jer to nije priroda njegovog posla”. 

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio 

je nakon vesti da će Vrhovni sud Srbije 8. septembra početi javnu raspravu 

o žalbama okrivljenih za ubistvo premijera Đinđića, da očekuje da ta 

presude što pre bude pravosnažna i da se posle toga povede rasprava o 

političkoj pozadini atentata. Bivši specijalni tužilac Slobodan Radovanović 

najavljivao je, za vreme svog mandata, da će pokrenuti poseban postupak 

ispitivanja političke pozadine, ali to nije uspeo da sprovede u delo. 

Političkom pozadinom može da se bavi određena komisija, odbor ili 

Skupština, a da je u opisu posla tužioca utvrđivanje da li je još neko 

učestvovao u planiranju i samom atentatu, dakle konkretnim osobama i 

nekim dodatnim istražnim radnjama, a ne opštim društvenim i medijskim


249 

kontekstom u kojem je došlo do tog zločina. Problem je i to što optuženi 

verovatno neće reći niti otkriti te osobe, ukoliko ih je bilo, jer oni za sada 

ne priznaju krivično delo. Svedoci saradnici su u procesu pred Specijalnim 

sudom i u istrazi pominjali razne osobe u različitim kontekstima, ali ne 

zna se da li su te osobe kasnije povezane s atentatom 313 . 

S druge strane, o optužbi protiv Legije za ubistvo Đinđića list “Pravda” 

tvrdi kako suđenje “nije dalo odgovor ko je ubio premijera jer nema 

dokaza koji Ulemeka i JSO povezuju sa ubistvom”. Indikativno je, navodi 

ovaj list “da je samo nekoliko sati posle atentata objavljena poternica za 

osumnjičenima, iako se nije znalo ni ko su izvršioci, ni ko su nalogodavci, 

što pokazuje da je ona unapred pripremana” 314 . 

U februaru 2009. otkriven je pokušaj bekstva Milorada Ulemeka iz 

Centralnog zatvora, smenjeni su dežurni stražari, ali u javnosti nije bilo 

reči o “logističkoj podršci” bez koje Legija ne bi mogao da računa na boravak 

izvan rešetaka. 

Malverzacije diplomatskih predstavništava 

Prošlu, 2008. godinu, u “kriminalnom dosijeu” u Srbiji obeležio je i slučaj 

Miladina Kovačevića, bivšeg studenta na američkom univerzitetu i košarkaša, 

koji je dobio političko-diplomatske razmere. Kovačević je, podsetimo, 

pobegao iz SAD zahvaljujući nelegalno izdatim putnim ispravama 

u Konzulatu Srbije, iako mu je policija SAD oduzela pasoš, nakon što je 

osumnjičen za teško prebijanje kolege Brajana Štajnhauera u studentskom 

klubu. Tadašnji konzul Srbije, koji mu je izdao dokumenta za beg uz SAD, 

odmah je smenjen i povučen protiv njega je u Beogradu zbog falsifikata 

službene isprave pokrenut sudki postupak. Ispostavilo se, međutim, da je 

konzul postupao po nečijim nalozima iz Beograda, ali do kraja februara 

2009. nije otkriven taj “viši nivo logističke podrške”. 

Ceo slučaj je, međutim, prerastao u diplomatski incident između SAD i 

Srbije, jer Beograd po važećim zakonima, ne može više izručiti Kovačevića, 

313 Danas , 5. jun 2008, Teško do dokaza protiv podstrekača 

314 Pravda, 30. januar 2009. „Legija nije imao motiv da ubije Đonđića


na čemu insistirajaju američiki pravosudni organi. Umesto pravosudnog 

odgovora, koji bi zadovoljio i domaću javnost, Vlada Srbije usvojila je odluku, 

pod oznakom “strogo poverljivo”, da isplati 900.000 dolara odštete 

Štajnhaueru kog je pretukao Kovačević. Istom odlukom Vlada je namenila 

i 100.000 dolara Kovačeviću za kauciju američkom sudu koji je isplatila 

njegova majka kako bi izašao iz pritvora. Kad je beogradski dnevnik “Borba” 

objavio ovu vest, nastala je hajka na novinare ko im je izvor informacija, 

a tragalo se i za insajderom iz Vlade koji je medijima “doturio” vest. 

Tek naknadno, iz Vlade je “objašnjeno” kako Srbija, koja godišnje prima od 

SAD 60 miliona dolara pomoći, ne sme da ugrozi te odnose zbog propusta 

dva službenika i da će se naći konačno rešenje. 

Najavljeno je i da će Kovačević odgovarati pred domaćim sudom, ali i 

pored toga iz krugova Stejt departmenta stigla je poruka da SAD neće odustati 

od nastojanja da Kovačević odgovara pred tamošnjim pravosuđem. 

U ovoj aferi ostalo je i još jedno, tek “sporedno” pitanje: zbog čega bi se 

iz državnog budžeta isplatilo 100.000 dolara koje je Kovačevićeva porodica 

dala za kauciju ne bi li se mlađani košarkaš pustio na slobodu, a zatim 

prebegao u Srbiju? I ono važnije: zašto bi građani Srbije bili dužni da iz 

sopstvenih džepova plaćaju nasilničko ponašanje Miladina Kovačevića ili, 

u krajnjem slučaju, bilo koga drugog? 

Poternice 

U januaru 2008. objavljeno je da su Mirjana Marković i Marko Milošević 

dobili azil u Rusiji iako je za njima raspisana međunarodna poternica. Mirjana 

Marković je napustila Srbiju u februaru 2003. neposredno pre ubistva 

premijera Zorana Đinđića. U aprilu iste godine određen joj je pritvor i za 

njom raspisana Interpolova poternica. Poternica je prvi put povučena 31. 

maja 2005. uz garancije njenog advokata da će se ona pojaviti na suđenju, 

a drugi put 15. marta 2006, kad je SPS položio 15.000 evra kaucije kako bi 

mogla da dođe u Srbiju i prisustvuje sahrani supruga. Međutim, ona nije 

došla na sahranu, pa je poternica ponovo aktivirana, a novac koji je bio 

položen za kauciju otišao je u pravosudni budžet Srbije. Policija je u akciji


251 

„Sablja“ htela da obavi informativni razgovor sa Mirjanom Marković o njenoj 

ulozi u otmici i ubistvu Ivana Stambolića. Do toga, međutim, nikada 

nije došlo, a njeno ime se nije našlo na optužnici za ovaj zločin. Do akcije 

„Mreža“ 2007. godine protiv Markovićeve se vodio samo krivični postupak 

za zloupotrebu službenog položaja, kojim se ona teretila za podstrekivanje 

nekadašnjeg sekretara Vlade Srbije Živke – Cice Knežević da nelegalno 

dodeli stan dadilji koja je čuvala njenog unuka Marka. Za novo krivično 

delo Mirjana Marković je osumnjičena u junu 2007. godine kada je policija 

pokrenula akciju protiv švercera duvana, koji su devedesetih godina 

oštetili budžet za više desetina miliona maraka. Kao jednu od otkrivenih 

grupa, policija je označila i onu koju su pored Markovićeve vodili Marko 

Milošević i Bojana Bajrušević. Mirjana Marković je osumnjičena da je Mihalju 

Kertesu, tadašnjem direktoru Carine, u više navrata usmeno naređivala 

da robu firme „Tref rentakara“, vlasnice Bojane Bajrušević, propusti 

preko granice, bez kontrole. Glavni zaštitnik preduzeća Bajruševićeve bio 

je Marko Milošević, koji je od šverca cigareta preko tog preduzeća zaradio 

milione maraka. Marko Milošević je Srbiju napustio 7. oktobra 2000. godine, 

odmah nakon demokratskih promena i od tada se nije vraćao u Srbiju, 

a spekulisalo se da živi na relaciji Moskva-Peking. Protiv njega se već osam 

godina vodi krivični postupak zbog prebijanja trojice „otporaša“ u maju 

2000. godine u Požarevcu. “Ulogu Mirjane Marković trebalo je ispitati i u 

nerasvetljenim likvidacijama Slavka Ćuruvje, vlasnika „Dnevnog telegrafa“, 

Žike Petrovića, direktora „Jata“ i Zorana Todorovića Kundaka, generalnog 

sekretara JUL-a. Posle odluke ruskih vlasti da Mirjani Marković dodeli 

azil, jasno je da će njena uloga u ovim zločinima ostati nerasvetljena“ 315 . 

Uprkos azilu koji su Mirjana Marković i Marko Milošević dobili u Rusiji, 

za njima je i dalje na snazi međunarodna poternica, koja važi u svim 

ostalim zemljama. Ukoliko se pojave na teritorije bilo koje druge zemlje, 

njima preti hapšenje i izručenje Srbiji. 

U Interpolu trenutno postoji više od 25.000 međunarodnih poternica 

za begunca od zakona iz celog svieta, od kojih je oko 400 iz Srbije. Pravosudni 

organi Srbije godišnje raspisuju stotinaok poternica. Na osnovu poternica 

raspisanih iz Srbije oko 50 osoba se svake godine pronađe i uhapsi. 

315 Blic, 31. januar 2008. “Rusi dali azil Miri i Marku”


Iza svake međunarodne Interpolove poternice stoji odluka suda,. Među 

najtraženijim građanima Srbije na Interpolovim poternicama nalaze se 

članovi “duvanske mafije”. Zbog “Mreže” je na poternicu ponovo vraćena 

Mirjana Marković, a na spisku begunaca je i njien sin Marko Milošević. 

Iako su čelnici srpskog Interpola pre pola godine tvrdili da policija 

ima odličnu saradnju sa skoro svim zemljama u svetu, pa i sa Rusijom, 

ostaje nejasno kako to da Mirjana Marković do danas nije locirana, iako je 

medijima više puta ponovila da se nalazi u Rusiji 316 . 

Od januara prošle godine do marta 2009. sa svim izgledima da se stvari 

neće uskoro promeniti supruga Miloševića kao i njegov sin, uprkos svim 

optužbama, i dalje su na slobodi a srpske vlasti o njima jenostavno – ćute. 

316 Danas, 10. januar 2008. “I pored dobre saradnje srpske 

i ruske policije Mira Marković na slobodi”

253 

Haški tribunal 

– suđenja i presude 

Verbalno izjašnjavanje srpskih vlasti da je Srbija „u potpunosti spremna 

na saradnju sa Haškim tribunalom u 2008. ima samo delimičnu potvrdu 

u praksi. U težnji da opravda hapšenje i izručenje haških begunaca Radovana 

Karadžića i Stojana Župljanina, kao najveći lanjski uspeh, službeni 

Beograd skoro je svakodnevno predočavao javnosti kako se preko praga 

EU ne može preći bez potpune kooperacije sa Hagom. Ovoj argumentaciji, 

međutim, nedostaje suština – a to je da privođenje pravdi optuženika 

pred Tribunal nije tek ključ koji otvara vrata za približavanje Uniji već – i 

rušenje prethodnog sistema vrednosti uspostavljenog za vreme Miloševića 

i o(p)stalog nakon njega. Prave katarze, naime, ne može biti ni sve dok se, 

na primer, hapšenje Radovana Karadžića predstavlja kao završetak haške 

ere na prostoru zapadnog Balkana. I to „uprkos činjenici da se Karadžić u 

Beogradu skrivao mesecima i godinama pod lažnim imenom, dokumentima 

i identitetom, a vlasti njegovo izručenje Haškom tribunalu prikazuju 

kao dokaz sopstvene kredibilnosti, ne shvatajući da je upravo činjenica da 

se krio u centu prestonice – dokaz njenog najvećeg diskreditovanja u očima 

evropskih partnera“ 317 . 

U tom kontekstu – stava vlasti, kao uzrok ili posledica, izveštavanje 

medija tj. njihov odnos prema Haškom tribunalu, osim retkih izuzetaka, 

u većini je nepromenjeno. Optuženici sa naglaskom „Srbi“ predstavljaju 

se kao najveće „žrtve“ međunarodne (ne)pravde. „Statistika o suđenjima 

koja su se vodila ili i dalje vode u Hagu i pred sudovima za ratne zločine 

u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj pokazuje da su do sada donete presude za 699 

Srba i ukupno 38 Bošnjaka, Hrvata i Albanaca. Osam Bošnjaka, 26 Hrvata 

i trojica Albanaca kažnjeni su sa ukupno 298 godina zatvora. S druge strane, 

Srbi su osuđeni na 1.000 godina zatvora“. 318 Bez obzira na preciznost 

317 http://www.autonomija.info 

/vladimir-dzamic-srbija-i-pristupanje-eu-datumi-i-kriterijumi.html 

318 Politika, 14 april 2008. „Srbima hiljadu godina za ratne zločine“


ovakve statistike sabiranje višegodišnjih kazni različitih optuženika izmišljotina 

je laika u redakcijama mnogih medija čiji je cilj izazvati fascinaciju 

i(li) pristrasnost čitalaca, ne samo u vezi izveštavanja iz Haškog tribunala, 

već i na domaćem sudskom terenu. Takvo je sabiranje nepoznato, naime, 

u pravosudnoj praksi i van svake pravne i normalne logike. Kao i računica 

o broju optuženih – „naših“ i „njihovih“, ako se podrazumeva da zločine 

treba individualizovati. 

Medijski milje i javno mnjenje 

Dakle, ovakav stav bio je i dalje prisutan u brojnim medijima, kao i prethodnih 

godina, uključujući i kritiku vlasti, institucija i tela nadležnih sa 

saradnju sa Haškim tribunalom. Takav odnos posebno je istican u konkretnim 

slučajevima, hapšenja, svedočenja i presuda. Na primer, nakon 

oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju, čemu je prošle godine posvećen 

veliki prostor u srpskoj štampi, već su sami naslovi sugestivni u pogledu 

odluke Suda: „ Haradinaj na slobodi, pravda u pritvoru“(„Politika“) 

„Tribunal više nema razloga da postoji“ ( „Blic“), „Stop Tribunalu“ ( „Pravda“) 

itd... Slična, medijska kampanja nastavila se i povodom oslobađanja 

Nasera Orića, izjava bivše portparolke haškog tužilaštva Florans Artman, 

nekadašnje tužiteljke ICTY Karle del Ponte, hapšenja Stojana Župljanina 

i Radovana Karadžića, uz brojne špekulacije o „zaverama“ i „izdajama“ (o 

čemu će kasnije biti više reči). Naravno, uz časne izuzetke objektivnog izveštavanja 

i komentara. 

Zanimljivo je da, uprkos tome, časopis “Srpska politička misao” objavljuje 

istraživanje prema kom se beleži “ izvestan porast spremnosti građana 

za intenzivniju saradnju sa haškim Tribunalom. Po tom istraživanju 

(Agencije Politikum), čak 45,18 odsto ispitanika smatra da Srbija treba da 

sarađuje sa Tribunalom. Evidentirano je i značajno povećanje broja onih 

koji podržavaju izručivanje građana Srbije Hagu (37,81%), što posebno 

važi za broj onih koji u potpunosti daju podršku ekstradicijama. Takvih je 

24,27%, dok je ranije njihov broj iznosio oko 15%. Na drugoj strani (oni 

koji se apsolutno protive izručivanju), zabeležen je pad sa skoro polovine

Haški tribunal – suđenja i presude 

255 

(47,84% u aprilu 2008.) na oko trećinu (33,17%). Kod umerenih protivnika 

i pristalica izručivanja nema većih kolebanja, dok broj neopredeljenih 

pokazuje blagi rast. 319 

Dalje, istraživanje Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom 

u januaru 2009., pokazalo je da 45,18 odsto ispitanika podržava saradnju 

Srbije sa Haškim tribunalom, protivi joj se skoro 40 odsto, a oko 

15 odsto ne želi da se izjasni, Nešto ranije istraživanje pokazalo je da raste 

broj onih koji su protivni izručenju Ratka Mladića Hagu, pa tako manje od 

trećine podržava njegovo privođenje Tribunalu, 52,66 odsto se tome izričito 

protivi, a oko 20 odsto ne želi se izjasniti na tu temu. Istraživači javnog 

mnjenja su ukazali da je podrška Mladiću naročito jaka među građanima 

Srbije koji su najviše osetili posledice tranzicije. Presednik Nacionalonog 

saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je „da se javno 

mnjenje u Srbiji okreće protiv saradnje sa Tribunalom, zbog toga što 

Evropska unija postavlja uslove Srbiji za ulazak u njeno članstvo i ne uvažava 

dosadašnje rezultate rada Vlade u saradnji sa Tribunalom“ 320 . 

Šta je obeležilo rad Tribunala u 2008. 

Sa srpske strane gledišta, rad Haškog tribunala i tužilaštva u prošloj godini, 

bez sumnje je obeležilo hapšenje Radovana Karadžića i Stojana Župljanina, 

oslobađajuće presude za Ramuša Haradinaja i Nasera Orića te potvrda 

odluke da se Milan Martić osudi na 35 godina zatvora a početkom 2009., 

presude Milanu Milutinoviću i petorici saoptuženih za zločine na Kosovu ( 

Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević 

i Sreten Lukić). Takođe, potraga za dvojicom preostalih begunaca Ratkom 

Mladićem i Goranom Hadžićem cele godine bila je tema i političkih krugova 

i medija. Izvan ovog, konkretnog pravosudnog rada, najveću pažnju u 

vezi ICTY , izazvalo je postavljenje novog glavnog tužioca Serža Bramerca, 

njegove posete Beogradu i izveštaji UN, knjiga „Lov“ bivše haške tužiteljke 

319 Nova srpska politička misao 16. novembar 2008. 

320 http://www.blic.rs/politika.php?id=76296


Karle del Ponte podigla je veliku prašinu i svetu i u Srbiji ali i izjave njene 

ex portparolke Florans Artman zbog kojih je tužena u Tribunalu. 

Slučaj Župljanin 

Haški begunac Stojan Župljanin uhapšen je 11. juna 2008 u stanu u Pančevu. 

Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević potvrdio je tada 

da je, posle lociranja u Nišu u martu, policija bila na tragu Župljaninu, što 

je rezultiralo hapšenjem. U akciji nije bilo žrtava, a u iznajmljenom stanu 

svog prijatelja Nikole Tepića, u kom se Župljanin krio, pronađene su lovačka 

puška i karabin ali prilikom privođenja nije pružao otpor. Župljanin je, 

za vreme rata, bio načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci te policijski 

funkcioner na najvišem položaju u Bosanskoj Krajini i zastupao je 

policiju u Kriznom štabu tzv. Autonomne regije Krajine. 

Haški tribunal tereti ga za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona 

i običaja ratovanja, za udruženi zločinački poduhvat, zatim za progone, 

istrebljenje i ubistvo, za mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, 

potom i deportacije i bezobzirno razaranje i pustošenje gradova i sela. 

Prema optužnici Haškog tribunala, krizni štab Autonomne regije Krajina 

sprovodio je opšti plan kontrole i etničkog čišćenja na teritoriji Banjaluke, 

Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog Petrovca, Čelinca, 

Donjeg Vakufa, Ključa, Kotor Varoši, Prijedora, Prnjavora, Sanskog Mosta, 

Šipova i Teslića. Optužnica protiv njega podignuta je 17. decembra 

1999, a otpečaćena 13. jula 2001. Od objavljivanja optužnice Župljanin je 

bio u bekstvu. Prema tvrdnjama haškog tužilaštva on je imao operativnu 

kontrolu nad opštinskim i regionalnim policijskim snagama, uključujući i 

one koje su bile zadužene za logore. Kao član Regionalnog kriznog štaba 

Župljanin je, prema optužnici, lično i sa drugima, učestvovao u ostvarenju 

plana etničkog čišćenja Autonomne regije Krajine, te je 10.000 Muslimana 

i Hrvata deportovao iz Bosanske Krajine, a hiljade su ubijene u napadima 

na mesta u kojima su živeli i u logorima na tim prostorima. 

Nakon što je uhapšen u Beogradu, Župljanin je dva dana kasnije 

odbio da primi hašku optužnicu, tvrdeći da je pogrešno utvrđen njegov


257 

identitet i da on nije Župljanin već Branislav Vukadin. Istražni sudija ga 

je tada upoznao sa sadržinom haške optužnice, a nakon toga je doneo 

rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje Župljanina Haškom tribunalu.U 

kratkom roku DNK analizom utvrđeno je da se zaista radi o Župljaninu i 

on je izručen Haškom tribunalu krajem juna. Inače, predstavnici Tribunala 

u više navrata su tvrdili da je Župljanin dostupan vlastima u Srbiji, a to 

su tvrdile i vlasti Republike Srpske, koje su nekoliko puta tragale za njim 

tragale na svojoj teritoriji uz pomoć snaga NATO. Sve u svemu, nakon što 

je konačno uhapšen, nekolicini zaposlenih u Tužilaštu za ratne zločine u 

Beogradu telefonom je upućena pretnja smrću, a neposredno posle toga 

usledila je i lažna anonimna dojava da je u zgradi suda postavljena bomba. 

Oslobađajuće presude: 

Ramuš Haradinaj i Naser Orić 

Bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju i eks premijeru Kosova 3. 

aprila prošle godine izrečena je, pred Haškim tribunalom, oslobađajuća 

presuda Ramuš Haradinaj i Idriz Balaj oslobođeni su po svim tačkama optužnice, 

dok je treći optuženi, Lahi Brahimaj, proglašen krivim za dva slučaja 

okrutnog postupanja i mučenja (“nelojalnih” kosovskih Albanaca) i 

osuđen na šest godina zatvora. Trojica bivših zapovednika OVK bili su optuženi 

za učešće u “udruženom zločinačkom poduhvatu” sa ciljem da se 

uspostavi i učvrsti “potpuna kontrola OVK nad operativnom zonom Dukađin”. 

U ukupno 37 tačaka optužnice ovoj je trojci pripisana odgovornost 

za otmice, zastršiavanja, prebijanja, mučenja i ubistva civila, kvalifikovana 

kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. 

Pretresno veće najpre je zaključilo da u periodu na koji se odnosi 

optužnica – od 1. marta do 30. septembra 1998. godine – otmice, zlostavljanja 

i ubistva civila nisu bili takvih razmera i takve učestalosti da 

bi se moglo zaključiti da je postojao sistematski i rasprostranjeni napad 

na civilno stanovništvo, što je preduslov da bi se neko delo moglo kvalifikovati 

kao zločin protiv čovečnosti. Veće je, dalje, zaključilo da dokazi 

koje je prezentiralo tužilaštvo nisu dovoljni za zaključak o postojanju


udruženog zločinačkog poduhvata i navodnom zajedničkom kriminalnom 

cilju optuženih, pa je odbacilo i ovaj vid odgovornosti Haradinaja, Balaja 

i Brahimaja. 

Saopštavajući presudu, sudije su ukazale na “značajne teškoće” sa 

svedocima, s kojima su se suočavali tokom postupka. “Od oko 80 svedoka, 

34 su dali iskaz uz zaštitne mere, dok je veće bilo prinuđeno da izda čak 

18 obavezujućih poziva za svedočenje, pa i nekoliko naloga za hapšenje 

nevoljnih svedoka. Pretresno veće je, naveo je sudija Ori, “steklo snažan 

utisak da se suđenje odvijalo u atmosferi u kojoj se svedoci nisu osećali 

bezbedno”, kao i da na Kosovu postoji “nestabilna bezbednosna situacija 

koja nije ugodna za svedoke”. U presudi se, takođe, navodi da su “teškoće 

vezane za pribavljanje dokaza predstavljale značajnu karakteristiku ovog 

suđenja”, kao i da se pred sudom nije pojavilo nekoliko svedoka “za koje 

se očekivalo da će svedočiti o centralnim aspektima predmeta” 321 . U prvim 

reakcijama, presuda je u Beogradu označena kao “crn dan za međunarodnu 

pravdu” i “glogov kolac u grudi Haškom tribunalu”, dok su u Prištini bili 

oduševljeni odlukom suda. 

Kad se izuzme Kosovo, upravo su problemi vezani za svedoke bili i tokom 

a naročito posle okončanja procesa i oslobađajuće presude centralna 

tema. Tako, je srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio: “Ja 

sam zapanjem ovakvom odlukom suda, ali bih hteo odmah na početku da 

razdvojim ulogu Haškog tužilaštva i suda koji je doneo ovakvu presudu. 

Što se tiče tužilaštva, mislim da je dosta uradilo da se Haradinaj prvo izvede 

na optuženičku klupu da odgovara i trudilo se da on dobije adekvatnu 

presudu” 322 . 

On kaže da je tokom postupka već bio skeptičan, jer je sud doneo neke 

skandalozne odluke, na primer da se Haradinaju dopusti odbrana sa slobode 

i da se za to vreme bavi politikom. “Devet ljudi je izgubilo živote, jer 

su se pojavili kao ozbiljni svedoci protiv Haradinaja. Sad vidite kakva je 

atmosfera bila na Kosovu i zbog cega su ljudi odbijali obavezujuci nalog 

suda i rizikovali 10 godina zatvora. Odbijali su da svedoče zbog toga što 

su im bili ugroženi životi, ugroženi su bili životi rodaka i imovine”, rekao 

321 www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm 

322 www.b92.net/info/vsti/index.php?yyyy=2008&mm


259 

je Vukčević. Jedan svedok ubijen je džipom u Crnoj Gori, sedmorica su 

ubijena vatrenim oružjem, dok je jedan izboden nožem. Najstrašnije je, 

međutim, što su čak tri svedoka koji su bili u programu zaštite na Kosovu 

ubijeni 323 . 

Većina srpskih medija već je u naslovima negativno odreagovala na 

oslobađajuću presudu Ramušu Haradunaju: “Slučaj koji neće unaprediti 

saradnju” (“Danas” – dvobroj 5 – 6 april), “Stop Tribunalu” (“Pravda” – 

4. april), “Haradinaj na slobodi, pravda u pritvoru” (“Politika” – 4. april). 

Na prvostepenu odluku Haškog suda tužilaštvo je uložilo žalbu i 

žalbeni postupak je bio u toku u trenutku pisanja ovog izveštaja. Inače, u 

Srbiji je protiv Haradinaja podneto čak 180 krivičnih prijava a pred većem 

za ratne zločine, na 13 godina osuđen je Anton Lekaj, kome je komandovao 

Ramuš Haradinaj. 

Žalbeno veće Haškog tribunala pravosnažnom odlukom u julu prošle 

godine oslobodilo je Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH u Srebrenici, 

krivice za zločine koji su počinjeni nad Srbima u tom delu BiH 

tokom 1992 i 1993 godine. Veće je time preinačilo prvostepenu presudu, 

izrečenu 2006., kojom je Orić bio proglašen krivim zato što nije sprečio zlocine 

nad Srbima, zbog čega je u prvostepenom postupku bio osuđen na 

dve godine zatvora. 

I u ovom slučaju reagovanja u Srbiji i BiH bila su potpuno suprostavljena 

iako je presuda uvek onakva kakvi su predočeni dokazi o činjenice 

izvedene na osnovu njih. 

Podsetimo, optužnica protiv Nasera Orića podignuta je u martu 2003., 

a pripadnici SFOR-a uhapsili su ga u Tuzli u aprilu iste godine. Optužnica 

ga je teretila za smrt zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, 

okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 

srpskih sela od leta 1992. do kraja 1993. godine, kada je bio komandant 

Armije BiH u Srebrenici. Tužilaštvo je tražilo da bude osuđen na 18 godina 

zatvora, a odbrana da bude osloboden. U obrazloženju oslobađajuće 

presude, u drugostepenom postupku, navedeno je da su prvostepene sudije 

pogrešile kada su Orića proglasili krivim jer prethodno nisu utvrdili 

ko je tačno počinio zločine, da li su počinioci bili potčinjeni Oriću i da li je 

323 www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm


on znao za zločine. Predsedavajući sudija Volfgang Šomburg rekao je da je 

utvrđeno da su teški zločini nad Srbima u Srebrenici nesumnjivo počinjeni, 

ali da nije bilo dokaza na osnovu kojih bi se Orić mogao osuditi. 

Reakcije u Bosni i Hercegovini povodom oslobađajuće presude Naseru 

Oriću su različite, u zavisnosti iz kojeg entiteta dolaze. Političke partije 

iz Republike Srpske jedinstvene su u oceni kako je sud u Hagu politički, 

a ne sud prava. Isto mišljenje imaju i predstavnici tamošnjih nevladinih 

udruženja. U Udruženju prognanih i nestalih lica Bratunca kažu da nisu 

očekivali oslobađajuću presudu za Orića jer postoje svedoci koji su pretrpjeli 

torture i mučenja za koje okrivljuju ratnog komandantau Srebrenici 324 . 

Na ovu presudu u Srbiji se reagovalo slično kao i na onu izrečenu 

Haradinaju. U srpskom Tužilaštvu za ratne zločinem nezadovoljnom su 

ovom odlukom, navedeno je da oslobađanje Orića ne doprinosi pomirenju. 

“Na ovaj način se ne ispunjava svrha Tribunala da bude pravedan za 

žrtve. Ipak, dokazano je da je zločina bilo i imena neposrednih počinioca 

su objavljena. Neposredni počinioci tih zločina nisu bili obuhvaćeni 

optužnicom protiv Orića, niti im je do sada suđeno u BiH. Ukoliko se uskoro 

ne povede postupak, mi ćemo ga pokrenuti. Nama ce biti teže, jer 

su dokazi i počinioci u drugoj zemlji – rekao je Bruno Vekarić, portparol 

Tužilaštva za ratne zločine. Beogradski “Blic” objavio je da se iskazi dva 

ključna svedoka iz Srbije, koja su na početku istrage teretili Orića a zatim 

odustali, dovodi se u vezu sa dobrim odnosima tog optuženika sa Slobodanom 

Miloševićem. Ovi svedoci su direktno teretili Orića za zločine 

i takva svedočenja su dali na pocetku istrage, ali su na suđenju odustali 

od optužbi. Orić je pre rata u BiH bio, kao pripadnik MUP Srbije, u 

obezbeđenju Miloševića 325 . Oslobađajuću presudu Oriću predsednik Srbije 

ocenio je “skandaloznom”, a tadašnji premijer Vojislav Koštunica izjavio 

je kako je “ Haški tribunal postao saučesnik u ratnim zločinima koje je 

počinio Orić te da je “taj sud je izgubio svaki legitimitet”. Ove su izjave objavili 

skoro svi mediji u Srbiji. 

324 Radio Slobodna Evropa, 6. jun 2008. “Naser Orić oslobođen krivnje” 

325 Blic, 6. jun 2008. Orić pomilovan za zločine


261 

Mladić i Hadžić i dalje u bekstvu 

Uprkos nastojanjima i pritiscima međunarodne zajednice, te iskazanoj 

verbalnoj spremnosti vlasti u Beogradu, ni u 2008. nisu privedeni pravdi 

najtraženiji haški begunac Ratko Mladić kao ni Goran Hadžić. Istina, skoro 

po pravilu pred značajnije posete stranih državnika Beogradu a naročito 

haškog tužioca Serža Bramerca, organizovane su potrage i pretresi za Ratkom 

Mladićem koje, međutim, u prošloj godini nisu dovele do rezultata. 

Krajem decembra 2008., na primer, policija je pretresala pet objekata u Beogradu 

i okolini u potrazi za haškim beguncima. Akcija, koja je trajala oko 

osam časova, počela pretresom kuće Darka Mladića, sina bivšeg komandanta 

Vojske Republike Srpske . Ministar srbijanske policije Ivica Dačić 

izjavio je tada da ne postoje nikakve informacije koje bi mogle da potvrde 

da li se Mladic i Goran Hadžic nalaze ili ne nalaze u Srbiji. “Po nalogu Tužilaštva 

za ratne zločine policija pretresalo je određene objekte u cilju potrage 

za Ratkom Mladićem, odnosno za osobama za koje se sumnja da bi 

mogle biti povezane sa haškim optuženicima”, rekao je Dačić 326 . 

Uporedno sa ovakvim akcijama ili nakon njih, javnosti su se obraćali 

i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim 

Ljaljić kao i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Početkom januara 

ove godine (2009.) Ljajić je izjavio da se haški optuženik Ratko Mladić verovatno 

ne krije na način kao što je to činio Radovan Karadžić, s izmenjenim 

likom, već pre kao Zdravko Tolimir, menjanjem lokacija. “Biće prilike da 

saopštimo mnoge činjenice o njegovom skrivanju, ali to sada ne možemo 

da uradimo, jer bismo ugrozili istragu”, rekao je Ljajić. On je dodao da posle 

dosadašnjih akcija potraga za Mladićem ima nekih novih materijalnih 

činjenica, saznanja i informacija, koje će se koristiti u daljim potragama. 

“Poslednje akcije sigurno će uticati na prekid mreže pomagača i finansijera, 

ali su potvrđena i neka naša ranija saznanja o Mladiću. Da li smo mu 

bliži, pokazaće dalje akcije i potrage”, naveo je Ljaljić 327 . 

326 Tanjug, 4. januar 2009. “Ljajić: Mladić se krije menjanjem lokacija” 

327 Blic, 13. novembar 2008. “Potraga za Mladićem i Hadžićem biće nastavljena”


Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević takođe je rekao kako očekuje 

da će Srbija ove godine završiti saradnju sa Haškim tribunalom i da će 

haški begunac Mladić biti uhapšen. Vukčević, koji je jedan od koordinatora 

Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških begunaca, izjavio je da 

politička volja za to postoji, kao i da je njegova procena da se Mladić krije 

u Srbiji. Nema sumnje da u Srbiji postoji određena volja da se preostali 

haški optuženici ekstradiraju ali je pitanje ko, kako i koliko i zašto koči da 

se na taj proces stavi tačka. 

Što se tiče drugog haškog begunca, Gorana Hadžića, uglavnom se pominje 

u kontekstu pronalaženja Mladića. „Izručenje Gorana Hadžića je 

važno, ali je “prioritet svih prioriteta hapšenje Ratka Mladića” koje će deblokirati 

proces evropskih integracija“, rekao je Rasim Ljajić 328 . 

Za sada, ni Hadžiću nema traga mada su Vlasti Srbije, navodno, početkom 

marta 2009. predlagale EU, preko “prijateljskih“ zemalja, da ukoliko 

ovaj haški begunac bude prvi izručen Tribunalu, Ratko Mladić više 

ne bude uslov za odmrzavnaje SSP-a. Međutim, Holandija je ponovila da 

hapšenje Hadžića ne bi bilo dovoljno i da neće popustiti sve dok Mladić 

ne bude izručen. 

Izvansudska dešavanja u Tribunalu 

Belgijski advokat Serž Bramerc preuzeo je funkciju glavnog tužioca Haškog 

suda (Tužilaštva) za ratne zločine 1. januara 2008. godine. On je zamenio 

Švajcarkinju Karlu del Ponte koja je otišla sa funkcije po okončanju svog 

drugog četvorogodišnjeg mandata, i postao peti glavni tužilac Haškog tribunala 

od njegovog osnivanja 1993. godine. U Srbiji je njegovo imenovanje 

primljeno sa olakjšanjem, više zbog odlaska Karle del Ponte, nego 

zbog postavljenja novog tužioca. Prve izjave Btamerca kako je ‘’sada momenat 

da se konstruktivno sarađuje, a ne kritikuje’’, ocenjene su da on, za 

razliku od svoje prethodnice na toj funkciji “polaže na kooperaciju”. Mediji 

su preneli njegove ocene da ne želi “koliko god je to moguće ići na kurs 

konfrontacije’’, čime je pokazao da se, kako komentariše ‘’Zidojče cajtung’’, 

328 Blic, 13. novembar 2008. “Potraga za Mladićem i Hadžićem biće nastavljena”


263 

znatno razlikuje od Del Ponte, koja je vladu u Beogradu, podseća se, napadala 

što optuženi za ratne zločine Radovan Karadžić i Ratko Mladić nisu 

uhapšeni. Bramerc, prema procenama lista, izbegava da kritikuje svoju 

prethodnicu, već kaže da su se vremena promenila.’’Današnji nosioci odgovornosti 

u Srbiji su drugi nego pre pet godina. Što je tada bilo ispravno, 

ne mora i danas’’, rekao je Bramerc, izrazivši ubeđenje da se ‘’poštovanjem 

i kolegijalnošću može puno postići, verovatno više nego drugim sredstvima’’. 

On je ujedno poručio da ‘’nema alternative hapšenju osumnjičenih’’ 

i izrazio uverenje da se Karadžić i Mladić još uvek nalaze na Balkanu i da 

iz redova srpskih snaga bezbednosti imaju podršku 329 . 

Dakle, uprkos drugačijem nastupu ili pristupu novog haškog tužioca, 

njegov izveštaj Savetu bezbednosti UN o saradnji Beograda sa Haškim tribunalom 

krajem 2008, nije promenio stav međunarodne zajednice (pre 

svega Holandije), kao ni njegov, da se saradnja sa tim sudom mora ispoštovati 

do kraja. Bramerc je, naime, naveo da je i dalje najkritičnija oblast 

u saradnji Beograda sa Hagom hapšenje Mladića i Hadžića i dodao da dvojica 

haških begunaca moraju biti što pre uhapšena. Rečju, bez izručenja 

Mladića i Karadžića, bez obzira ko je na mestu glavnog tužioca, Srbija neće 

preći prag Evropske unije. Iako je novi haški tužilac ostao dosledan principima 

i haškom sistemu ocena saradnje te zahtevima njegove prethodnice, 

zahvaljujući drugačijem nastupu nije (p)ostao meta kritike službenog Beograda, 

niti srpskih medija, poput Karle del Ponte. 

„Lov“ Karle del Ponte, Artmanova, afere... 

U vezi sa Haškim tribunalom 2008. godinu obeležile su i dve u pravosudnoj 

praksi ICTY, najblaže rečeno, neuobičajene afere koje se tiču (bivših) 

visokih zvaničnika tužilaštva pri Sudu. Knjiga „Lov: ja i ratni zločinci“ 

čiji je autor ex tužiteljka Karle del Ponte u kojoj, pored ostalog, navodi 

„slučaj Žute kuće“, bez sumnje je p(r)otresla medije i javnost širom sveta 

a povodom još sudski (ne)dokazanih zločina presađivanja ljudskih orga- 

329 Beta, 11.jul 2008. “Bramerc: Saradnja sa Beogradom, a ne kritike”


na, uglavnom otetih kosovskih Srba, ilegalno deportovanih sa Kosova u 

Albaniju. Istraga o ovim zločinima je u toku. 

Memoari tužiteljke za mnoge su kontroverzni i zbog njenih navoda o 

pregovorima, istragama, razgovorima sa visokim političarima u ex Jugoslaviji, 

posebno u Srbiji, o hapšenjima haških optuženika, prikrivanjima i 

pitanju da li je autorka, bez (zacrtane) vremenske distance, smela pisati o 

tim temama. Karla del Ponte na 374 stranice svoje knjige opisuje otpor sa 

kojim se susretala u Srbiji, Hrvatskoj, na Kosovu. Dakle, u svim delovima 

bivše Jugoslavije, ali i u Ruandi gde je gonila osumnjičene za stotine hiljada 

ubijenih tokom 1994. godine a nalazi zajedničku crtu odbijanja i nespremnosti 

da se pogleda sopstveni odraz u ogledalu. 

U svakom slučaju, deo knjige koji se odnosi na već pomenuto presađivanje 

organa jedna epizoda koju Del Ponteova gotovo uzgredno pominje 

dospela je na naslovne strane svih medija u Srbiji: reč je o navodnom 

vađenju organa živim ljudima radi prodaje na ilegalnom tržištu tokom 

kosovskog rata 1999. godine. Del Ponteova u knjizi piše da je “iz pouzdanih 

novinarskih izvora” njen istražni tim saznao da je oko tri stotine 

kidnapovanih Srba sa Kosova tokom proleća 1999. prebačeno u severnu 

Albaniju. Ti zatvorenici najpre su bili zatvoreni u kampove u mestima poput 

Kukeša i Tropoje. Prema izvorima novinara, mlađi i vitalniji zatvorenici 

dobijali su hranu i niko ih nije tukao, a zatim su bili prebačeni u pritvor u 

gradić Burelj, negde na pola puta između Tirane i Tropoje. 

Grupa njih bila je pritvorena u baraci iza jedne “žute kuće” dvadesetak 

kilometara južno od Burelja, a jedna soba u toj “žutoj kući”, kako su 

opisali novinari, služila je kao operaciona sala u kojoj su hirurzi vadili organe 

zatvorenicima. Organe bi zatim, preko aerodroma Rinas kod Tirane, 

slali u hirurške klinike u inostranstvu gde su korišćeni za presađivanje 

platežnim klijentima. Žrtve koje bi ostale bez jednog bubrega ponovo su 

bile zatvarane u istu baraku do trenutka kada bi ih ubijali zbog “drugih 

vitalnih organa”. “Na taj način, drugi zatvorenici u baraci znali su kakva 

sudbina čeka i njih i, prema tim navodima, preklinjali su, prestravljeni, 

da odmah budu ubijeni”, prenosi ona navode izveštaja. Del Ponte navodi 

da su istražitelji Tribunala i Unmik-a, s novinarima i jednim albanskim 

tužiocem, došli u centralnu Albaniju početkom 2003. godine, gde su


265 

obišli “žutu kuću”, koju su izvori novinara naveli kao mesto na kome su 

ubijani zatvorenici. “Kuća je sada bila bela, vlasnik je negirao da je ikada 

prefarbana, iako su istražitelji otkrili tragove žute boje duž ivica zidova. 

Istražitelji su pronašli i delove sanitetskog materijala i prazne bočice lekova, 

među kojima i onih koji se obično koriste u hirurškim intervencijama 

za opuštanje mišića”, opisuje bivša tužiteljka. Međutim, navodi ona, na 

kraju nije sakupljeno dovoljno dokaza za pokretanje istrage 330 . 

Karla del Ponte, nakon, odlaska sa mesta tužiteljke Haškog tribunala 

postavljena je na dužnost ambasadora Švajcarske u Argentini a njena 

matična država zabranila joj je da daje izjave u povodu haških iskustava 

sve dok joj ne istekne ambasadorski mandat. 

Prošle godine je i knjiga bivše portparolke haškog tužilaštva Florans 

Artaman bila, ne samo, predmet javne već i pravosudne kritike. Haški tribunal 

optužio je Artmanovu krajem avgusta 2008. za nepoštovanje suda 

zato što je u svojoj knjizi „Mir i kazna“ i jednom članku, obelodanila sadržaj 

dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, 

donete septembra 2005. i aprila 2006. Artmanova je tvrdila da su 

tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih 

dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što 

su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane 

koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću. 

(fot nota 15 „Danas“, 28. avgust „Florans Artman optužena za nepoštovanje 

suda“). Suđenje bivšoj portparolki haškog tužilaštva nije okončano do 

zaključenja ovog izveštaja. 

330 Vreme, 27. mart 2008. “Lov na bubrege”


Slučaj Šešelj – opstrukcijom protiv pravde 

Proces Vojislavu Šešelju u Hagu tokom 2008, bio je karakterističan ne samo 

po čestim, mada uobičajenim, opstrukcijama i ponekad osionim ponašanjem 

prema svedocima, već i po nastavku Šešeljevog posrednog političkog 

delovanja, ali i konkretnog uticaja na političku scenu Srbije. Tako je Šešeljevo 

telefonsko kormilarenje Srpskom radikalnom strankom iz haške ćelije 

u septembru, između ostalog, rezultiralo raspadom SRS, istupanjem 

Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i njihovih pristalica iz tabora radikala, 

a kasnije i formiranjem Srpske napredne stranke 331 . 

Krajem septembra 2008, Haški tribunal ograničio je Šešelju komunikaciju 

sa pravnim savetnicima uz obrazloženje da je „zloupotrebio nenadzirane 

kontakte sa članovima tima branlaca“. Po oceni Suda, „ima naznaka“ 

da je Šešelj mogućnost za nenadzirane telefonske razgovore koristio ne 

samo za kontakte sa svojim pravnim timom pa se „ne može isključti ni mogućnost 

da je moglo biti pokušaja uznemiravanja svedoka“ 332 . Ovu meru 

šef Šešeljevog pavnog tima Zoran Krasić oceno je kao nameru da se „ostvari 

krajnji cilj Tribunala i Šešelju nametne branlac“, što bi „dovelo do njegovog 

ponovnog štrajka glađu“ i „sudskog ubistva“ 333 . 

Podsetimo, Tibunal je svojevremeno (početkom 2004. godine) ograničio 

komunikacije Šešelju i Miloševiću do kraja izborne kampnaje u Srbiji 

kako bi onemogućio njihove političke kontakte sa pristalicama i uticaj na 

predizborn kampanju 334 . 

Inače, Vojislav Šešelj se u 2008. izborio za status najcitiranijeg haškog 

optuženka u srpskim medijima. Vešto koristeći činjenicu da Radio-televizija 

Srbije odloženo prenosi suđenje u Hagu, kao i naklonost pojedinih 

štampanih medija u Srbiji (Pravda, Kurir, Gazeta, Glas javnosti, Press), Šešelj 

je uspešno održavao tenziju i tezu da je protiv njega na sceni zavera 

331 www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=12&nav_ 

id=318272&version=print. 

332 Politika, Danas, Pravda, 30. septembar 2008, “Šešeljeva komunikacija sa pravnicima 

biće nadgledana”, “Šešelju uveden nadzor komunikacije”, “Šešelj strogo kontrolisan”. 

333 Kurir, 1. oktobar 2008, “U škripcu”. 

334 www.voanews.com/Serbian/archive/2004-01/a-2004-01-09-7-1.cfm.


267 

Tribunala, zapadnih sila i NATO, koja za cilj ima presudu po svaku cenu 

ili, pak, navodni scenario da – „završi kao Milošević“. Takođe, uz svesrdnu 

logističku i medijsku podršku svog pravnog tima u Srbiji, posebno Zorana 

Krasića, javnosti je nametnuo novu temu – mogućnost da se vrlo brzo iz 

Haga vrati na političku scenu Srbije. 

Manje o dokazima, više o špekulacijama 

Uočiljivo je, međutim, da se većina medija u Srbiji manje bavila izveštavanjem 

o dokaznom postupku i navodima svedoka i zaštićenih svedoka, a 

više speklacjama i političkim porukama koje je Šešelj slao iz Haga, a koje 

su sukcesivno forsirali članovi njegovog pravnog tima u Srbiji. Tokom jula, 

recimo, stranice Pravde, a povremeno i Pressa, često su bile su otvorene 

za Šešeljeve pravne savetnke Slavka Jerkovića i Zorana Krasića, a njihove 

ocene i izjave su praćene senzacionalističkim naslovima – „Hag sprema 

ubistvo Šešelja?!“, „Slavko Jerković otkrio pakleni plan Haškog tribunala 

i metod kojim će pokušati da ubiju lidera radikala“, „Smrt za Šešelja!“... 335 

Između ostalog, Glas javnosti u tekstu „Šešeljeva vožnja na haškoj vrtešci“ 

17. avgusta navodi da lider SRS „...danas broji tačno 2.000 dana od 

kako se nalazi u haškom pritvoru“. U tekstu se pažnja čitaocu skreće na Šešeljevu 

ocenu da svedoci „sve povrđuju, a ne znaju ni šta piše u njihovim 

izjavama...“ List ocenjuje: „Saterano u ćošak, Tužilaštvo je danas spremno 

da učni sve kako bi Šešelj ’utihnuo’“ 336 . Takođe, radikali su u Beogradu i 

mnogim gradovima izborili dodatnu medijsku pažnju svom vođi i 24. februara 

2009, obeležavajući šestu godišnjicu njegovog boravka u Hagu 337 . 

Tog dana na vanrednoj konferenciji za novinare u Beogradu šef Šešeljevog 

pravnog tima za odbranu Zoran Krasić izjavio je da je prema lideru radikala 

primenjen „nesvakidašnji presedan i pravni skandal nezabeležen u 

istoriji sudskih procesa“. Krasić je izrazio očekivanje da će presuda Šešelju 

„biti oslobadajuća, jer nema dokaza“, ali i istakao da je „optužnica pala, 

335 Pravda, Press, 21. jul 2008. 

336 Glas javnosti, 17. avgust 2008, “Šešeljeva vožnja na haškoj vrtešci”. 

337 Isto.


jer suštinski nije ni postojala, pošto je reč o političkom progonu lidera radikala“. 

Krasić je ukazao na to da „nema nijednog prava Vojislava Šešelja 

koje nije prekršeno, uključujući i pravo na život“, da je „Šešelj u svakom 

pogledu diskriminisan i izložen najbrutalnijoj torturi, jer je bio kost u grlu 

DOSmanlijskoj vlasti“. 

„Ni do danas Šešelju nije odgovoreno na njegov zahtev za ekspeditivnim 

suđenjem, odnosno suđenjem u razumnom roku”, rekao je Krasić, 

ističući da je u analima nezabeleženo da ni posle šest godina boravka optuženika 

u pritvoru nije doneta presuda. On je istakao da su u predpretresnom 

postupku održane 34 statusne konferencije i podsetio da je suđenje 

počelo 7. novembra, da su do sada održana 132 sudska dana i saslušan 71 

svedok, a da je Tužilaštvu ostalo još šest sati i 15 minuta do kraja postupka. 

Krasić je rekao da je „Šešelj od 10. novembra do 8. decembra 2006. godine 

morao da štrajkuje glađu da bi se izborio za garantovano pravo da se 

sam brani“ 338 . 

Podsetimo, Šešelju se u Hagu sudi za zločine protiv čovečnosti i povrede 

ratnog prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, u periodu od 1991. 

do 1993. Šešelj je dobrovoljno otišao u Hag 24. februara 2003, a 25. marta 

iste godine izjasnio se da nije kriv ni po jednoj tački optužnice. Suđenje je 

počelo 27. novembra 2006, ali bez lidera radikala u sudnici, koji je 10. novembra 

počeo štrajk glađu zbog odluke suda da mu ne dozvoli da se brani 

sam, već da mu nametne branioca. Veće je 8. decembra, posle žalbe Šešelja 

na odluku da mu bude nametnut branilac, rešilo da “poništi početak 

pretresnog postupka” i da suđene ponovo počne kada Šešelj bude zdravstveno 

sposoban da potpuno učestvuje u postupku, kao optuženi koji se 

brani sam. 

338 www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=125771.


269 

Dodatne optužbe 

Šešelj je 21. januara 2009, dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala. 

Naime, Haški tribunal podigao je optužnicu protiv Šešelja za nepoštovanje 

suda, tj. za otkrivanje poverljivih detalja o identitetu i izjavama zaštićenih 

svedoka 339 . „U dokumentu se navodi da je Šešelj u jednoj od svojih nedavno 

objavljenih knjiga otkrio imena, adrese i druge detalje o trima zaštićenim 

svedocima, kao i detalje iz njihovih izjava datih Sudu. U Tribunalu 

navode da je Šešelj bio potpuno svestan zaštitnih mera koje je Sud dodelio 

pomenutim svedocima i da je svesno i namerno pokušao da opstruira 

tok suđenja“. Posebno imenovano sudsko veće saopštilo je da je optuženik 

„otkrio poverljive podatke o svedocima nakon što su oni bili pod zaštitnim 

merama, da je neka poglavlja svoje knjige naslovljavao po imenima i pseudonimima 

svedoka, a jednom od svedoka je čak objavio i ime sina i otkrio 

sadržaj njihovih iskaza. Haško tužilaštvo je od Tribunala zatražilo da Šešelj 

bude dodatno optužen za nepoštovanje suda još 10. oktobra 2008. godine. 

Kazna može biti do sedam godina zatvora, ili novčana do 100.000 eura, ili 

obe. Ovo je, inače, prvi slučaj da nekog od haških optuženka kome je suđenje 

u toku Tribunal tereti i za nepoštovanje suda 340 . 

Na pretresu 6. marta Vojislav Šešelj se pred Tribunalom izjasnio da 

nije kriv za optužbe za nepoštovanje suda 341 . Australijski sudija Kevin Parker 

pročitao je navode iz optužnice, po kojima je Šešelj svesno u svojoj 

knjizi iz novembra 2007. objavio imena, biografije i delove iskaza troje zaštićenih 

svedoka na suđenju za zločine protiv čovečnosti pred Haškim tribunalom. 

Pre izjašnjavanja da se ne oseća krivim, Šešelj je insistirao da 

se javno pročita cela optužnica, uključujući i delove koji su sakriveni od 

javnosti uključujući i naziv knjige u kojoj su objavljeni podaci o zaštićenim 

svedocima, insistirajući da sam naslov „ne otkriva nijednu poverljivu 

informaciju“. 

339 www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=01&dd=21&nav_category=64. 

340 www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=01&dd=21&nav_category=64. 


category=64&nav_id=34846.


Šešelj je rekao da će se u tom postupku sam braniti 342 . On je zatražio 

potpunu javnost ovog postupka i objavljivanje imena knjige zbog koje je 

optužen. “Ja sam za potpunu javnost ovog suđenja. Sudi mi se, a javnost 

ne zna zbog čega mi se sudi”, poručio je Šešelj. 

Inače, lider radikala, iako u Hagu odgovara za ratne zločine, vrlo često 

koristi vreme tokom pretresa da sa optuženičke klupe promoviše svoju političku 

platformu i šalje političke poruke svojim pristalicama u Srbiji. Osim 

toga, njegov politički uticaj na zbivanja u Srbiji često je i vrlo direktan, što 

se posebno videlo u procesu usaglašavanja o ratifikacji Sporazuma o stabilizaciji 

i pridruživanju sa EU u Skupštini Srbije 343 . 

Kako je 17. septembra objavila RTS, šef poslaničke grupe “Napred Srbijo” 

Tomislav Nikolić, bivši Šešeljev čovek od poverenja, “dostavio je medijima 

zapisnike sa dve sednice stručnog tima za odbranu Vojislava Šešelja, 

koji potvrđuju da je predsednik stranke iz Haga u julu zalagao da SRS glasa 

za ratifikaciju SSP ukoliko bude usvojen radikalski amnadman”. Nikolić 

je, kako navodi RTS, medijima dostavio zapisnike sa sastanka od 9. jula u 

kome je lider SRS poručio da će radikali glasati za ratifikaciju sporazuma 

ukoliko Vlada Srbije bude prihvatila amandman SRS, i zapisnik od 5. septembra 

u kome je promenio odluku. 

Inače, dilemu da li Šešelj može politički delovati iz Haga razrešio je 

Tribunal 7. septembra 344 . “Haški tribunal ne može uskratiti pravo Vojislavu 

Šešelju da se dogovara o političkom delovanju SRS u Srbiji”, kažu u Tribunalu. 

Istovremeno objašnjavaju da se ograničenja u komunikaciji između 

optuženih i “spoljnog sveta” uvode samo u slučajevima kad se sumnja da 

se u tim razgovorima planira bekstvo, ugrožava bezbednost svedoka, ometa 

suđenje ili red u pritvorskoj jedinici. “Sud se ne bavi procenama da li Šešeljevi 

razgovori utiču na političke događaje u Srbiji”, objašnjeno je za B92. 

Radikali, inače, kontakte sa svojim liderom ne kriju od javnosti, naprotiv 

– selektivno ih dnevnopolitički koriste. Zavisno od toka sudskog proce- 

342 www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=126956/FoNet. 

343 www.rtv.rs/sr/vesti/politika/pod_lupom/2008_09_17/vest_84218.jsp. 


id=317484&version=print.


271 

sa, radikali su tokom 2008. i 2009. u više navrata uspevali da u medijima 

plasiraju tezu o skorom povratku Vojislava Šešelja iz Haga 345 . 

“Kako se proces odvija u Haškom tribunalu, ostalo je svega 18 sati da 

Tužilaštvo izvede svoje dokaze protiv Vojislava Šešelja. Kako je sam Vojislav 

Šešelj najavio, svedoci Tužilaštva su dosad svedočili u njegovu korist 

pa nema potrebe da i on izvodi svoje. To će ubrzati proces u Haškom tribunalu 

i realno je očekivati da će u maju biti izrečena presuda. Kako stvari 

sada stoje, očito je da Tužilaštvo u prethodnom periodu nije uspelo da 

dokaže nijednu tačku optužnice protiv Šešelja i presuda će verovatno biti 

oslobađajuća, pa je gotovo izvesno da će Vojislav Šešelj izići iz zatvora već 

u maju”, izjavio je potpredsednik SRS Milorad Mirčić Građanskom listu. On 

je oceno da “izlaskom Vojislava Šešelja Srbija dobija čoveka koji ima sve liderske 

odlike, snagu i političku moć koja se temelji na dosta jakoj partiji”, 

te da “Vojislav Šešelj ima jasnu viziju o tome kako Srbija može izići iz ove 

političke i ekonomske krize”. 

Prekid suđenja 

Haški tribunal je, inače, 11. februara 2009. na neodređeno vreme suspendovao 

saslušanje preostalih svedoka Tužilaštva u procesu protiv Šešelja 346 . 

Odluci Sudskog veća do daljeg prekine suđenje Vojislavu Šešelju prethodio 

je zahtev Tužilaštva, čija je portparolka Olga Kavran izjavila da je „zahtev 

za prekid podnet zbog narušenog integriteta postupka”. Naime, polovinom 

januara zastupnici optužbe su tražili da proces bude prekinut zbog tvrdnji 

jednog zaštićenog svedoka da su mu Šešeljevi saradnici pretili, ali su se 

tome u sudnici usprotivili i predsedavajući sudija i optuženi Šešelj. Tužilac 

Deril Mandis je tada zahtev obrazložio tvrdnjom da je „integritet postupka 

kompromitovan”. On je podsetio sudije da su dužne da obezbede pravičan 

postupak, ne samo za optuženog već i za tužioce, te da zaštite „integritet 

345 www.građanski.co.yu/navigacija.php?vest=37312. 

346 www.blic.rs/hronika.php?id=78569.


procesa“. U trenutku donošenja odluke o prekidu, tužiocima je ostalo manje 

od sedam sati za izvođenje dokaza protiv Šešelja 347 . 

Vojislav Šešelj ocenio je da su sudije ovakvom odlukom sprečile da 

proces protiv njega bude okončan oslobađajućom presudom. „Gospodine 

sudija, vi biste u tom slučaju morali doneti oslobađajuću presudu i isplatiti 

mi odštetu za šest godina provedenih u pritvoru i sve patnje... Ali, jasno 

mi je da se s tim nikad neće pomiriti NATO, SAD, EU, makar mi pripisali da 

sam ubio Džona Kenedija i bacio atomsku bombu na Hirošimu“, rekao je 

Šešelj, obraćajući se predsedavajućem sudiji Antonetiju. Šešelj je dodao da 

su sudije, prihvatajući zahtev tužilaca za prekid suđenja, „pristale da budu 

instrument sila izvan Tribunala” 348 . 

Šešeljev pavni tim odluku o prekidu suđenja nazvao je “pravnim 

skandalom”, a beogradski advokat Toma Fila ocenio da je odluka Haškog 

suda “neoborivi dokaz panike Tužilaštva” koje “ima problem da pronađe 

dokaze protiv Šešelja i u problemu je kako da završi suđenje”. “Prekidom 

suđenja žele da dobiju na vremenu, da nađu bolje svedoke... Formalno, 

Tužilaštvo će taj prekid koristiti za raspravu o Šešeljevom objavljivanju 

imena zaštićenih svedoka i tvrdnjama da je nekim svedocima pretio. 

Dok se sud time zamlaćuje, Tužilaštvo će zajedno sa NVO pomahnitalo 

da traži dokaze protiv Šešelja”, prokomentarisao je za Press Fila 349 . U istom 

broju Pressa šef pravnog tima za odbranu Šešelja u Haškom tribunalu 

Zoran Krasić odluku o prekidu suđenja naziva „pravnim skandalom“. 

„Nikad se u istoriji nije desilo da na samom kraju prve faze dokaznog 

postupka dođe do ovakve odluke. Tužilaštvo nije projektovano da izgubi u 

postupku, a Haški tribunal nije navikao da u sudnici pobedi istina i zbog 

toga se pribegava sporednim sredstvima, čime se postupak dovodi u pitanje 

i urušava“, ocenio je Krasić i dodao kako Hag ne može da „istrpi Šešelja“ 

koji „pobeđuje u sudnici“. 

Nacionalni savet za saradnju s Haškim tribunalom izrazio je zabrinutost 

zbog ponovnog prekida suđenja, jer taj prekid „dodatno umanjuje 

i ovako poljuljano poverenje srpske javnosti u nepristrasnost Haškog 

347 www.blic.rs/hronika.php?id=78569. 

348 www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=58409&sectionId=37&view=story. 

349 www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=58409&sectionId=37&view=story.


273 

tribunala“. „Nacionalni savet je u posedu odluke sudskog veća da se suđenje 

odloži na neodređeno vreme zbog toga što je došlo do nedozvoljenog 

uticaja na važne svedoke, ali nam detaljni razlozi donošenja ovakve odluke 

nisu poznati, jer su najvažniji delovi obrazloženja ostali poverljivi i time 

dostupni samo strankama u postupku“, navedeno je u saopštenju 350 . 

Tokom unakrsnog saslušanja svedoka optužbe Andraša Ridlmajera, lider 

radikala je tvrdio kako je „laž da su snage Vojske Republike Srpske počinile 

geocid nad Muslimanaima u Srebrenici“ u leto 1995. godine 351 . „Laž 

je da je u Srebrenici ubijeno 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka... 

zato što je ekshumirano 2.500 tela, od kojih je streljano oko 1.000, a ostali 

su ubijeni u borbi“. „To je opšteprihvaćena laž koju šire neka sudska veća i 

Tužioci Tribnala i koju su prihvatili zapadni mediji...“, rekao je Šešelj. 

Lider radikala je, inače, tokom 2008. u više navrata u unakrsnim ispitivanjima 

u sudnici vrlo ofanzivno i uvredljivo komunicirao sa svedocima 

Tužilaštva, nastojeći da ospori njihove tvrdnje i ukaže na konradiktornosti 

u pisanim izjavama i izjavama pred sudskim većem, pojedine čak direktno 

optužujući da lažu. Jedan od takvih slučajeva bio je i saslušanje zaštićenog 

svedoka VS 1055, koji je svedočio da su „šešeljveci 5. juna 1992. ubili 22 civila 

nesrpske nacionalnosti u selu Lješevo, opština Ilijaš“, a da ih je „predvodio 

Vasilije Vidović zvani Vaske u uniformi sa četničkim obeležjima” 352 . 

Svedok je istakao da je Vidovića Šešelj kasnje „promovisao u četničkog vojvodu 

i postavo za svog telohranitelja“, a da ga je poslednji put video na 

televiziji, kako kao telohranitelj vadi pištolj da bi Šešelja zaštitio od mase 

koja ga je okružila. Nakon Šešeljevih reakcija, komentara i optužbi na račun 

svedoka, sudija ga je upozorio da „optužbama zastrašuje svedoka“. 

Jedna od ilustracija Šešeljevog ponašanja u sudnici je i naslov iz Politike 

6. marta 2008. „Samo flaster može da ućutka Šešelja“ 353 . 

„Lider radikala dr Vojislav Šešelj se ove nedelje u haškoj sudnicu ponašao 

kao u svom amfiteatru. Sudskom veću je objašnjavao šta bi on radio 

da je kojim slučajem na mestu sudije. Tužioce je optužio da podmeću 

350 Tanjug, 23. februara 2009. 

351 Večernje novosti, 29. maj 2008, “Genocid je laž”. 

352 Danas, 6. jun 2008, “Upozorenje Šešelju da ne zastrašuje svedoke”. 

353 www.politika.rs/rubrike/Svet/Samo-flaster-moze-da-ucutka-SHeshelja.lt.html.


dokaze kao kukavičija jaja, svedoka VS-1055 da laže, a svedočenje VS-1111 

ocenio nebitnim. Podsećajući Šešelja da se u ovom predmetu ne sudi Tužilaštvu 

nego njemu, kao i da pretresno veće nije obavezno da odgovara 

na pitanja optuženog, zastupnik tužilaštva Deril Mandis je zatražio od 

pretresnog veća „da preduzme nužne mere kako bi se okončali napadi na 

integritet sudskog veća i Tužilaštva”. Da bi se „zaustavilo ponašanje optuženog”, 

po njegovom mišljenju, mogla bi da se razmotri i mogućnost da 

mu se nametne advokat. 

Ilustracije radi, na početku unakrsnog ispitivanja svedoku VS-1055 Šešelj 

je rekao: „Ja znam zašto ste vi uzbuđeni, zato što ste lažno svedočili. 

Nemojte da pravite scene u sudnici”. Sudija Antoneti je odmah reagovao i 

rekao svedoku: “Nemojte se bojati. On postavlja pitanja. Vi na njih odgovarate. 

Za sada nema nikakvih problema.” 

Usledio je dijalog između optuženog i svedoka. Šešelj: „Ne tučem nikoga”. 

Svedok: „Tukli ste dovoljno”. Šešelj: “Dobro, onda sam dovoljno istukao. 

Neću više” 354 . 

Šešelj je, inače, u avgustu 2008, zatražio od Pretresnog veća da izda nalog 

kojim će zaštiti 17 svedoka odbrane 355 . 

Njegov pravni savetnik Zoran Krasić tvrdi da je taj zahtev usledio nakon 

što su, navodno, svedoci koji su spremni da svedoče u Šešeljevu korist 

„podvrgnuti maltretiranju haškog tužilaštva“. Nekoliko dana kasnije 

Šešelju je suđenje odloženo. Tužilac Deril Mandis podsetio je da je u julu 

Tužilaštvo zatražilo da proces ne počne „sve dok su otvorena pitanja uznemiravanja 

i zastrašivanja svedoka i dok se ne reši pitanje branioca“ 356 . 

Šešelj je ocenio da se zahtevima Tužlaštva krši njegovo „osnovno i neprikosnoveno 

pravo na odbranu“. „Bez mog prava na odbranu procesa neće 

biti. Zapravo, biće procesa, ali u mom odustvu ili posthumno, videćemo“, 

rekao je Šešelj. Nekoliko dana kasnije, radikali počinju medijsku kampanju 

u Srbiji. Članovi Šešeljevog pravnog tima tvrde da se „sprema tiha likvidacija 

Šešelja“ 357 , a potom kako je „Hag rešen da ispuni zakletvu datu 

354 www.politika.rs/rubrike/Svet/Samo-flaster-moze-da-ucutka-SHeshelja.lt.html. 

355 Kurir, 25. avgust 2008, “Šešelj traži zaštitu svedoka”. 

356 Kurir, 27. avgust 2008, “Opet odloženo suđenje Šešelju”. 

357 Pravda, 1. septembar, 2008, “Sprema se tiha likvidacvija Šešelja”.


275 

Zoran Đinđiću i Šešelja zauvek elimniše iz političkog života Srbije“ i da će 

se „Hag potruditi da se glas predsednika SRS u Srbiji više ne čuje 358 . Reagovao 

je i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribnalom 

Rasim Ljajić ocenom da Šešelj „ima pravo da se brani sam i to mu se 

ne sme uskratiti“ 359 . Nekoliko dana kasnije Šešelj iz Haga šalje pismo članovima 

Cenralne otadžbinske uprave SRS (uoči sednice na kojoj je isključen 

Tomislav Nikolić-prim.aut), u kome, između ostalog, optužuje „strane 

obaveštajne službe kako žele da unište SRS“ 360 . 

Nakon što je Apelaciono veće odbacilo zahtev Tužilaštva da proces 

bude prekinut do odluke da se Šešelju nametne branilac 361 , suđenje lideru 

SRS je nastavljeno u oktobru, ali uz nadzor komunikacije sa njegovim 

pravnim timom. Tokom saslušanja povodom proterivanja Hrvata iz Hrtkovaca, 

svedoci su ukazivali na posledice pretnji i masovna iseljavanja koja 

su usledile nakon mitinga SRS na kojem je, kako su naveli svedoci, Šešelj, 

između ostalog tražio i raskidanje mešovitih brakova. Reagovao je Šešeljev 

pravni tim u Srbiji, praveći medijsku protivtežu tvrdnjama da je „afera 

Hrtkovci smišljena kako bi lidera radikala zauvek sklonili iz političkog 

života“ 362 . 

Zanimljivo je da je Šešelju Uprava pritvora u Sheveningenu izrekla 

disciplinsku kaznu od 250 eura jer mu je u ćeliji otkriveno 500 eura, dva 

CD-a i 19 telefonskih kartica 363 . 

358 Pravda, 6-7. septembar 2008, “Šešelj se živ iz Haga neće vratiti”. 

359 Pravda, 6-7. septembar 2008. “Šešelj ima pravo da se brani sam”. 

360 Pravda, 13-14. septembar 2008, “Strane službe hoće da unište SRS”. 

361 Večernje novosti, 18. septembar 2008, “Šešelj u sudnici”. 

362 Pravda, 27. oktobar 2008, “Šešelja hoće da ućutkaju”. 

363 Beta, Press, 31. oktobar 2008, “Šešelju kazna 259 evra zbog para u ćeliji”.


Zamagljivanje suštine procesa 

U nastavku procesa dr Vesna Bosanac, bivša direktorka bolnice u Vukovaru, 

svedočila je o izvođenju 262 osobe iz bolnice, od kojih je oko 200 kasnije 

identifikovano na Ovčari. Mada prvobitno odbijajući da unakrsno 

sasluša svedoka, Šešelj je kasnje oštro reagovao i izvređao Vesnu Bosanac 

364 , na šta su tužoci podsetili da su upravo zbog takvih scena tražili da 

se Šešelju dodeli advokat. Posle protesta tužioca Derila Mandisa, predsedavajući 

sudija Žan Klod-Antoneti ukorio je Šešelja zbog neprimerenih reči 

koje je uputio svedokinji, upozoravajući ga da takvim ponašanjem pruža 

argumente u korist zahteva Tužilaštva da mu treba nametnuti branioca. 

Šešelj je odgovorio kako je „samo rekao ono što o Vesni Bosanac misli cela 

Srbija“. 

Tokom saslušanja lidera Stranke demokratske akcije (BiH) Sulejmana 

Tihića, koji je, između ostalog, tvrdio kako je Zvezdan Jovanović (osuđen za 

ubistvo Zorana Đinđića – prim. aut) tokom rata, u Bosanskom Šamcu švercovao 

automobile 365 , Šešelj je osporio tvrdnje o pljački. „Cela Srbija zna da 

Zvezdan Jovanović nije bio pljačkaš, nego izuzetan profesionalac. Da li je 

ubio Zorana Đinđića? Ja lično ne verujem... Suđenje je bilo pod sumnjivim 

okolnostima, a mnoge svari su napakovane“, rekao je Šešelj. 

Haški proces lideru SRS u 2008, obeležio je i jedan incident koji se 

može svrstati u uobičajeni arsenal Šešeljevih „klovnovskih manira“. Naime, 

nakon tvrdnji svedoka Tužilaštva Safeta Sejdića da je 1993. tokom napada 

Vojske Republike Srpske na Crnorečnu visoravan 9. novembra 1993. 

video Šešelja sa Radovanom Karadžićem, Ratkom Mladićem i Vasilijem Vidovićem 

Vasketom 366 , Šešelj je reagovao iznenadivši i sudiju Antonetija. „Ja 

sam tokom vikenda kontaktirao svog prijatelja Radovana Karadžića i on 

me je obavestio da je 9. novembra bio u Beogradu“, rekao je Šešelj. Na zahtev 

sudije da o tome saopšti više detalja, Šešelj je otišao korak dalje, tvrde- 

364 www.studio-b.rs/info/vest.php?id=31182. 

365 Pravda, 5. decembar 2008, “Šešelj: Zvezdan nije ubio Đinđića”. 

366 Pravda, 18. jun 2008, “Sejdić pretio Šešelju”, Glas javnosti 18. 

jun 2008, “Šešelj: mao sam kontakt sa Karadžićem za vikend”, 

Večernje novosti 18. juna 2008, “Kontaktirao Radovana”.


277 

ći kako je kontaktirao i sa Ratkom Mladićem, čija je poruka da „komanda 

srpske vojske nikad ne bi dozvolila da se tri tako istaknute srpske vojne i 

političke ličnosti nađu na jednom mestu“, zato što bi „jedna granata mogla 

sve da nas ubije, a to bi bila neprocenjiva šteta“. 

Ova epizoda, uz uobičajene opstrukcije, samo je jedna od ilustracija 

Šešeljvog, često posprdnog odnosa prema Tribunalu, Tužilaštvu i svedocima. 

Takav odnos zamagljuje pravnu suštinu procesa, a imajući u vidu da je 

suđenje prekinuto 11. februara 2009. godine, u času dok je Tužlaštvu ostalo 

manje od sedam sati za izvođenje dokaza, otvoren je prostor za nove 

spekulacije o ishodu „slučaja Šešelj“. Dok se radikali i Šešeljev pravni tim 

upinju da domaću javnost ubede kako je lider SRS „saterao u čorsokak“ 

Tužilaštvo i Tribunal pa nema osnova da ga Hag osudi po navodima optužnice, 

u Tribunalu objašnjavaju da to nije presedan, ali ne komentarišu 

do kad bi odluka o prekidu mogla biti na snazi.

278

279 

V 

Ekonomski i socijalni 

kontekst

280

281 

Od velikih očekivanja 

do prvih udaraca krize 

Kao i predhodna, i 2008. godina bila je u Srbiji izborna godina, što se 

ponovo ne može uočiti kao nepovoljna okolnost u kretanju osnovnih 

ekonomskih indikatora – ali samo na prvi pogled. Naime, srpska ekonomija 

ostvarila je i 2008. godine relativno visoku stopu realnog rasta bruto 

društvenog proizvoda od 6 odsto, uz relativno nisku stopu inflacije od 

6,8 odsto, što bi trebalo da znači da (po prirodi stvari) uobičajene političke 

turbulencije koje u svim državama na svetu prate prevremene predsedničke 

i parlamentarne, te redovne lokalne izbore – u Srbiji ne utiču na privredna 

kretanja i na osnovni kurs ekonomske politike. Kada se, međutim, 

dublje analiziraju tranzicioni poslovi i kada se uoči drastičan pad konjunkture 

krajem 2008. godine, onda privid „normalnog razvoja“ u Srbiji nestaje 

i otvaraju se mnoga ozbiljna pitanja, kako ona tekuće naravi, u vezi 

sa opštim siromaštvom građanstva, tako i ona oko stvarnih strateških ciljeva 

nosilaca privredne politike i njihove istinske geopolitičke orijentacije. 

U prvi spomenuti krug nedoumica spada pitanje da li recesione trendove 

koji se javljaju i 2007. i 2008. u drugoj polovini godine (naročito u 

poslednjem kvartalu) izazivaju određene greške u ekonomskoj (to jest monetarnoj) 

politici Srbije ili je isključivo reč o spoljnim uzrocima, to jest o 

udarima globalne finansijske krize koji su stigli i do Srbije? U drugi spomenuti 

krug pitanja ulaze nedoumice u vezi sa deklarativnim opredljenjem 

Srbije za „evropski put“ (to jest put pridruživanja Evropskoj uniji), uz 

istovremeni snažni zaokret ka Rusiji, pre svega na energetskom i finansijskom 

planu, ali i u pogledu orijentacije poljoprivrednog izvoza. 

Te krupne državne nedoumice i žestoku ekonomsku, pa i sve žešću 

političku krizu u Srbiji, na kraju 2008. godine, samo prividno „pokrivaju“ 

uglavnom povoljni ekonomski pokazatelji na godišnjem nivou. Dakle, uz 

spomenutu relativno visoku stopu rasta Srbija je, po podacima Ministarstva 

finansija Vlade Srbije 367 , od 2007. do 2008. godine povećala BDP sa 

367 Ovi podaci su preuzeti iz: Đuričin, Dragan, Uticaj globalne ekonomske

282 srbija 2008 : v ekonomski i socijalni kontekst 

29,12 na 33,86 milijardi evra, što je rezultiralo povećanjem BDP per capita 

sa 3.945 na 4.597 evra, dok su troškovi života porasli za 13,5 odsto (uz pad 

inflacione stope sa 10,1 odsto u 2007. na 6,8 odsto u 2.008. godini). Između 

2007. i 2008. godine izvoz je povećan sa 6,43 na 7,77 milijardi evra, a 

uvoz sa 13,51 na 15,75 milijardi evra (što rezultira samo blagim porastom 

hronično visokog trgovinskig deficita sa 7,07 milijardi evra u 2007, na 7,98 

milijardi evra u 2.008. godini). I inače visok deficit platnog bilansa je povećan 

sa minus 5,23 na minus 6,19 milijardi evra, a njegovo učešće u BDP 

se između 2007. i 2008. godine povećalo sa 17,95, na 18,27 odsto – ali sama 

stopa porasta ne može se oceniti dramatičnom – dok nivo tog deficita svakako 

jeste. Ipak, strane neto direktne investicije nastavile su porast, sa 1,60 

u 2007. na 1,93 milijardi evra u 2008. godini. 

Istina, devizne rezrve su opale sa 10,9 na 9,1 milijardi evra, a dinar 

je oslabio prema evru (sa 79,24 dinara za evro na kraju 2007. na 88,60 na 

kraju 2008. godine). Drugi zabrinjavajući trend, trend kontinuiranog rasta 

spoljnog duga, nastavljen je, pa je visina ukupnog duga povećana sa 17,79 

milijardi evra u 2007. na 21,66 milijardi evra na kraju 2008. godine (68 odsto 

BDP). Javni dug je, međutim, nastavio da smanjuje učešće u BDP-u, sa 

29,4 na 25,7 odsto. 

Pri svemu tome treba imati u vidu da je godišnji prirast ukupnog spoljnjeg 

duga Srbije, za oko 3 milijarde evra godišnje – uočen još od 2004. godine, 

pa se u tom smislu može reći da se na tom planu ni 2008. godine nije 

ništa „novo“ dogodilo *ya ;etiri godine ukupni dug je povećan za oko 12 

milijardi evra). Ništa naročito novo nije se dogodilo ni na planu „stagnacije“ 

veoma visoke stope nezaposlenosti (između 18 i 22 odsto), a i inercija 

stalnog porasta prosečne plate je nastavljena (prosečna mesečna neto plata 

je povećana sa 27.759 dinara u 2007, na 32.217 dinara u 2008. godini). 

Grubo rečeno, mada nije reč o ekonomskim pokazateljima jedne uspešne 

ekonomije, na prvi pogled na te pokazatelji stiče se pogrešan utisak 

da je Srbija tokom 2008. godine „pregurala“ relativno dobro jednu polikrize 

na privredu Srbije i odgovori ekonomske politike, u: Kopaonik 

biznis forum 2009, zbornik radova Rast u uslovima globalne recesije 

i fi nansijske krize:(ne)konvencionalne inicijative, str. 18.

Od velikih očekivanja do prvih udaraca krize 

283 

tički „tešku“ godinu. No, kraj te godine pokrenuo je veoma zabrinjavajuće 

negativne trendove. 

Dijahrona asimetrija osnovnih 

privrednih trendova u 2008. godini 

Početak 2008. godine u privrednom pogledu karakterisala je „stabilizacija“ 

relativno dinamičnog ekonomskog rasta, uprokos sve oštrijih suprotnosti 

i svađa unutar koalicione vlade premijera dr Vojislava Koštunice u kojoj 

su dve vodeće stranke, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, 

ulazile u sve žešće sukobe povodom plana reagovanja na najavljeno proglašenje 

nezavisnosti Kosova, a naročito pvoodom sve šireg angažovanja 

Evropske unije na tom području (Euleks), kao i oko raspisivanja predsedničkih 

izbora uoči očekivane kulminacije „kosovske krize“. 

Naime, po ekonomskim pokazateljima u prvom kvartalu 2008. godine 

ne može se u punoj meri zaključiti da su u januaru održani prilično neizvesni 

predsednički izbori, na kojima je ponovo tesno pobedio lider DS, 

Boris Tadić (drugi krug je okončan 3. februara), te da je cela država navodno 

bila frustrirana proglašenjem nezavisnosti Kosova (17. februara, u 

Prištini). Jer, u prvom kvartalu 2008. godine Srbija je imala međugodišnju 

stopu rasta BDP-a od 8,5 odsto i stopu rasta prerađivačke industrije 

od 3,9 odsto, pošto je zabeležen prirast ukupnih kredita od 1.333 miliona 

evra (iz domaćih izvora prirast od 719 miliona evra, a iz stranih prirast od 

614 miliona evra) 368 . Rečju, tražnja je bila visoka, ekonomska konjunktura 

stabilna, stanovništvo nije povlačilo štednju iz banaka, cene nekretnina 

u gradovima su i dalje rasle, strani ulagači su se javljali na privatizacione 

tendere, zaključen je „energetski aranžman“ sa Ruskom federacijom, očekivala 

se prodaja velikog Rudarsko-topioničarskog basena Bor i početak 

velikog koncesionog posla na izgradnji autoputa Horgoš – Požega, itd. 

Istina, nije sve baš bilo redovno i ružičasto. Inflatorna skazaljka koja 

uvek pokazuje „koliko je stvarno sati“ – već u prva dva meseca 2008. godine 

368 Proračuni Pavla Petrovića, saradnika Frena – vidi publikaciju 

Fren broj 15, objavljenu 17. februara 2009.


bila se opasno zahuktala. Posle februara, Srbija je već bila na tempu dvocifrene 

inflacije (11 odsto). Bez obzira što je guverner Narodne banke Srbije 

Radovan Jelašić podigao referentnu kamatnu stopu sa 10 na 11,8 odsto i 

javno pripretio još jačim monetarnim restrikcijama. NBS se tada, prvi put 

posle dugo vremena suočila i sa flotirajućom devalvacijom dinara (nacionalna 

valuta je prema devizama oslabila za 5,1 odsto u prva dva meseca 

2008) koju je pokušala da „gasi“ intervencijama iz (tog trenutka) relativno 

visokih deviznih rezervi od 14,4 milijardi dolara. 

Ipak, guverner Jelašić je u tom trenutku još pokazivao dosta samopouzdanja, 

pa je, na primer, u intervjuu „Vremenu“ 369 izjavio „Doista, prošle 

godine smo na deviznom tržištu intervenisali svega nekoliko puta i to preko 

organizovanih „fiksing sastanaka“ na koje smo pozvali kupce deviza da 

utvrdimo stvarnu tražnju, to jest pitali smo ih po kom kursu žele da kupe 

devizna sredstva. Od početka ove godine svaki dan smo na strani ponude 

na tržištu u proseku prodali 4,6 miliona evra – isključivo zbog toga da 

bi povećali likvidnost, jer devizni promet između banaka sada je nekoliko 

puta manji nego ranije, a i marže u tom prometu su utrostručene. 

Zbog toga mi smatramo da imamo obavezu da svakog dana na devizno 

tržište „dolijemo“ devize koje otkupljujemo od menjača, da bi se međubankarsko 

devizno tržište oživelo. Naravno da je drugi kvalitet kursa 

koji se formira pri dnevnoj razmeni 100-120 miliona evra, a druga je „tržišnost“ 

kursa kada se on fomira pri prometu od samo 10-15 miliona evra. 

Međutim, dok smo preko „fiksing sastanka“ u prvom kvartalu prošle godine 

prodali 481 milion evra, u istom periodu ove godine, pomenute dnevne 

prodaje, ukupno su iznele 276 miliona evra. 

Jednostavno rečeno, s obzirom na visoke devizne rezerve s kojima raspolažemo, 

mi u centralnoj banci možemo dugo održavati ovaj sistem „korekcije 

kursa“, ali nama nije cilj da ustoličimo devizno tržište na kome 

vlada potpuna izvesnost, jer to onda nije tržište. Logika po kojoj neko neće 

da trguje devizama, jer mu tržište ne garantuje predvidive dobitke je neodrživa: 

dobro došli u stvarnost Srbije!“ 

Guverner Jelašić, vidimo po ovom insertu, nije znao da će krajem te 

iste godine doći vreme kada će dnevno, da bi održao nivo deviznog kursa 

369 Vreme, 3. april 2008.


285 

dinara, morati intervenisati ne sa 4,3 miliona evra, nego i sa 140-150 miliona 

evra. Inače, te visoke devizne rezerve, koje je spomenuo, zapravo su 

bile posledica značajnog unosa deviznih sredstava poslovnih banaka Srbije 

u stranom većinskom vlasništvu (to jest, rezerve je punila visoka obavezna 

rezerva koju je na ta sredstva propisala NBS), a ne rezultat neke 

volšebno uspešne monetarne politike centralne banke. 

Tu mantru o finansijskoj stabilnosti Srbije, koja je zasnovana na visokim 

državnim deviznim rezervama, veoma jednostavno je razgolitio Stojan 

Stamenković, iz Ekonomskog instituta u Beogradu 370 , kada je objasnio 

da od ukupnih deviznih rezervi Srbije od 14,4 milijardi dolara – čak 10,6 

milijardi dolara čine potraživanja banaka, oko dve milijarde dolara čini depozit 

države, a da „čiste“ rezerve NBS iznose tek oko milijardu i po dolara. 

Stamenković je istovremeno naveo i podatak da je trend opadanja priliva 

stranog kapitala u Srbiju zapravo već eskalirao 2007. godine (portfolio investicije 

u Srbiji su u drugom polugođu 2006. godine prepolovljene), pa se 

za 2008. godinu, uz dalje raspirivanje političkih rizika (ciljao je, s pravom, 

na moguće prevremene parlamentarne izbore), može očekivati „milijardu 

dolara manji suficit u kapitalnom bilansu od deficita u tekućem bilansu“ – 

odnosno, da već 2008. godine državu može snaći finansijska kriza. 

Urpkos tom i sličnim upozorenjima ekonomista, politička kriza u Vladi 

Srbije se početkom marta 2008. godine toliko zaoštrila da je raspuštena 

Narodna skupština Srbije i raspisani su prevremeni parlamentarni izbori 

(za 11. maj). U sedmici nakon praktičnog pada Koštunicinog koalicionog 

kabineta (između 7. i 14. marta) indeks najlikvidnijih akcija Beogradske 

berze Belex15 opao je za gotovo rekordnih 16,85 odsto, a takozvani opšti 

indeks Belexline, koji obuhvata korpu od 100 akcija (od ukupno 1700), sa 

kojima se obavi 80 odsto transakcija na Beogradskoj berzi, uhvatio je praktično 

stabilan tempo godišnjeg gubitka od 0,14 odsto dnevno. To je, u najkraćem, 

bila ilustracija reagovanja domaćeg i stranog kapitala koji posluje 

u Srbiji na pokretanje vanrednog parlamentarnog izbornog ciklusa – sa 

neizvesnim ishodom. Pri tome treba imati na umu procenu da oko 60 odsto 

poslova na Beogradskoj berzi obavljaju domaći, a oko 40 odsto strani 

370 Danas, 6. mart 2008.


investitori – što je jednostavno značilo da se političke krize u Srbiji nisu 

bili uplašili samo stranci, nego i domaći ulagači. 

Istine radi, treba još podsetiti da je pad pokazatelja Belex15 bio primetan 

već od polovine 2007. godine, jer je ispalo da je njegov skok početkom 

te godine (od 100 odsto u prva četiri meseca) očigledno bio “naduvan”. To 

se može zaključiti i po tome što je uprkos stalnog pada vrednosti najatraktivnijih 

akcija Beogradske berze u trećem i četvrtom kvaratalu – Belex15 u 

toku 2007. godine ipak imao veoma visok godišnji porast vrednosti od 38,4 

odsto. U proleće 2008. godine, međutim, sve je bilo vraćeno unazad, pa je 

nivo Belex15 od oko 1600 poena, bio upola niži od rekordnog nivoa od 

preko 3.335 (maja 2007) sa tendencijom daljeg pada, koja je trajala sve do 

kraja 2008. godine. Ispostaviće se, kasnije, da nisu samo srpski izbori bili 

uzrok praktičnog gašenja tržišta kapitala u Beogradu, nego da su delovali 

i drugi faktori, uključujući i dolazak globalne finansijske krize i do Srbije. 

Glavna tema majskih izbora 2008. godine ispalo je pitanje da li u svetlu 

proglašene nezavisnosti Kosova treba nastaviti politiku pridruživanja 

Evropskoj uniji. U tom smislu treba shvatiti značaj okolnosti da su predsednik 

Srbije, Boris Tadić i potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, krajem 

aprila 2008. u Briselu potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 

sa EU (čije dejstvo je, međutim, odmah suspendovano do ostvarenja potpune 

saradnje sa Haškim tribunalom). Naime, možda je taj, za Demokratsku 

stranku, naizgled, rizičan potez, u stvari doprineo relativnom uspehu 

proevropskih snaga na izborima. 

Ni raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora, međutim, nije 

kardinalno paralizovalo privredu u Srbiji, mada se već u drugom kvartalu 

osetio pad ekonomske konjunkture. Dakle, u aprilu, maju i junu 2008. 

godine u Srbiji je stopa rasta BDP-a opala na 6,3 odsto – ali valja primetiti 

da je prerađivačka industrija pri tome čak pojačala aktivnost sa stopom rasta 

prema istom razdoblju predhodne godine od 4,4 odsto. To upućuje na 

zaključak da je privreda u osnovi očekivala da će nakon parlamentarnih 

izbora doći do „smirivanja“ političkih tenzija i do nastavka tranzicionih, 

reformskih promena. 

Na majskim parlamentarnim izborima 2008. godine, stranke koje su 

se nedvosmisleno izjasnile za ulazak Srbije u EU dobile su nešto preko 47,2


287 

odsto glasova, pa je relativni pobednik na izborima, Demokratska stranka 

s svojom koaliciojom Zajedno za Srbiju (ZES) bila prinuđena da radi formiranja 

većine u novom sazivu Skupštine, 11. jula, formira koalicionu vladu 

sa grupom okupljenom oko Socijalističke partije Srbije, koja se naknadno 

izjasnila za pridruživanje EU. Za novog premijera, predsednik Tadić je izabrao 

Mirka Cvetkovića, dotadašnjeg ministra finansija u predhodnoj Koštunicinoj 

vladi 371 . 

Nova vlada premijera Mirka Cvetkovića, od koje se u startu mnogo 

očekivalo, treba reći odmah, tokom 2008. godine nije uspela da ubrza proces 

pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Naprotiv, čak se može reći da je 

došlo do zastoja u tom pravcu – da li više zbog blokade Narodne skupštine 

Srbije (opstrukcije Srpske radikalne stranke koja se pocepala na dve struje) 

ili zbog same promene politike vodeće Demokratske stranke – to ostaje 

da se vidi. Kao što ostaje da se proveri i koliko je je taj zastoj u pridruživanju 

Srbije Evropskoj uniji bio posledica širenja globalne ekonomske krize 

i na samu Uniju, a koliko je, moguće, on uzrokovan promenama u vodećim 

političkim snagama u samoj Srbiji, koje su tu politiku proklamovale 

uoči izbora. 

Pošto nas u ovom delu godišnjeg izveštaja Helsinškog odbora u Beogradu 

interesuju pre svega ekonomske posledice geostrateškog pozicioniranja 

Srbije, moramo se vratiti na teren privrednih kretanja – da 

pokušamo da objasnimo zašto je nakon formiranja „proevropske vlade“ 

371 Cvetković je rođen 1950. godine u Zaječaru, gde je završio osnovu školu i gimnaziju, 

ali i nižu muzičku školu za duvačke instrumente i klavir. Potom odlazi u Beograd gde 

je završio Ekonomski fakultet, na kome je i doktorirao. Počeo je da radi u Rudarskom 

institutu u Beogradu, gde je bio deset godina. Potom prelazi u Ekonomski institut, 

gde je radio oko šest godina, da bi karijeru u narednih sedam godina nastavio 

u konsultantskoj kući CES Mecon. Od 1998-2001. godine ponovo je savetnik za 

ekonomska pitanja u Rudarskom institutu, a kasnije je kao konsultatnt za Svetsku 

banku radio u Pakistanu, Indiji i Turskoj. Od januara 2001. godine bio je na mestu 

je zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju Vlade Srbije. Potom 

je 2004-3-2004 direktor Agencije za privatizaciju. Bio je i specijalni savetnik u CEO 

Intercon Consalting/CES Mecon (2005. godine).


na čelu sa premijerom Cvetkovićem – ekonomska situacija u Srbiji krajem 

2008. godine ipak počela da se pogoršava. 

U prvom trenutku, stvari nisu izgledale loše, uprokos skupim preizbornim 

obećanjima koje je uoči izbora dala Koalicija „Zajedno za Srbiju“ 

(ZES), a koje je, bar delimično morala odmah da počne da ispunjavama 

(labav odnos prema platama u javnom sektoru, na primer) i uprkos „skupoj“ 

postizbornoj koaliciji koja je sačinjena sa grupom oko SPS-a (što je 

moralo da se „plati“ povišenje penzija radi zadovoljenja interesa izbornih 

partnera SPS-a), pa je Cvetković, još pre nego što je konačno izabran za novog 

premijera, u intervjuu Politici izjavio: „Veća zaposlenost, brži razvoj i 

bolji standard građana. Za to bi morao da se obezbedi dovoljan dotok stranog 

kapitala i dovoljan rast društvenog proizvoda, da bismo imali iz čega 

da dajemo podsticaje i subvencije i snižavamo poreze. Da bismo mogli da 

ispunimo obećanja. 

Napravili smo računicu. Ali neke od tih mera, kao što su podsticaji za 

veće zapošljavanje primenjivale bi se odmah, iz postojećih stavki i nakon 

rebalansa budžeta koji se očekuje, a većina, koja zahteva prethodne zakonske 

izmene, realizovala bi se iz budžeta za narednu godinu. 

DSS-ov program se u najvećoj meri, naizgled, poklapa sa našim. Razlika 

je što mi smatramo da je glavna podrška ostvarenju tog programa brzo 

približavanje Evropi, podizanje atraktivnosti tržišta, strana ulaganja, a oni 

su ga bazirali na strategiji privrednog razvoja koji je vlada usvojila, izbacujući 

pri tome glavni preduslov za njegovu realizaciju – a to je ulazak u 

Evropu. Bez toga njihov program je neostvariv. Nema materijalnu osnovu”. 

Nažalost, i unutrašnja politička gibanja i globalna kriza izvućiće ispod 

nogu tek stvorenoj koaliciji kroz samo nekoliko meseci tu “materijalnu 

osnovu” programa nove Vlade Srbije.” 372 

Vlada Srbije, naime, jesenju politiku 2008. godine započinje i dalje 

prilično ambiciozno, iako je predhodna “tehnička vlada” još pre izbora 

bila prinuđena da stornira koncesiju za izgradnju autoputa Horgoš-Požega 

(ukupna vrednost radova oko 1,5 milijardi evra) i privatizaciju RTB Bor 

(oko 450 miliona evra očekivanog budžetskog prihoda) zbog nemogućnosti 

koncesionara i stranih investitora da obezbede bankarske garancije u 

372 Politika, 8. maj 2008.


289 

svetu. Nakon propasti ova dva posla, sve karte su bile stavljene na projekat 

Fijat-Srbija koji je uz veliku medijsku pompu bio zaključen 29. septembra. 

Fijat u ovom poslu nije ušao u ugovorni odnos sa starom fabrikom 

„Zastava automobili“, nego je sa Vladom Srbije osnovao novo preduzeće 

u odnosu 67 prema 33 odsto osnivačkog kapitala (dakle umesto budžetkog 

prihoda, prihvaćeni su novi rashodi). Naime, italijanskoj kompaniji je 

očigledno bila potrebna ne samo direktna suvlasnička „državna garancija“ 

Srbije, da će brinuti o zajedničkom preduzeću i obezbediti sporovođenje 

osnivačkog ugovora, nego mu je očigledno odgovaralo da i sama Srbija finansijski 

učestvuje u krupnim investicijama koje su dogovorene. To je značilo 

da će u kragujevačkom poslu Fijat biti podržan sa 100 miliona evra 

novčanog uloga države u novom preduzeću, sa 50 miliona evra kredita 

tom preduzeću i sa određenim poreskim olakšicama u veličini od oko 5o 

miliona evra, dok je opština Kragujevac trebalo da „uloži“ u posao 60 hektara 

građevinskog zemljišta i da se odrekne lokalnih taksi u narednih deset 

godina. Uza sve to, Vlada Srbije se obavezala i na značajna infrastrukturna 

ulaganja od oko 300 miliona evra (okolni putevi, vodovod i druga infrastruktura, 

itd). Ovome svemu trebalo je da se pridruži i eventualni posao 

sa „Ivekom“ radi revitalizacije i „Zastavine“ fabrike kamiona (projektovana 

su ukupna početna ulaganja od 240 miliona evra, od čega bi Srbija trebalo 

da preuzme oko 60 miliona). 

Znači, ako ovlaš saberemo samo predviđene investicije Srbije u revitalizaciju 

kragujevačke auto industrije, već u nekoliko narednih godina tamo 

je iz budžeta trebalo uložiti, direktno ili indirektno, između 500 i 600 miliona 

evra, to jest milijardu dolara – od čega trećinu odmah. Na drugoj strani, 

specifikacija ugovorenih Fijatovih ulaganja u ovaj poduhvat nije bila 

srpskoj javnosti izneta precizno, osim što je objavljeno da će njegove investicije 

u izgradnju nove fabrike ukupno iznositi oko 700 miliona evra, te 

da će se u novoj fabrici proizvoditi kroz dve godine 200.000 automobila, a 

u drugoj fazi još 100.000 automobila godišnje. 

Nažalost, već krajem 2008. godine će se ispostaviti da ni Fijat nije izbegao 

teški udar recesije, koji je nakon svetske finansijske krize, zapravo, 

prvo zahvatio upravo globalnu auto industriju – i ceo posao Srbije sa Fijatom 

se srušio u zamišljenom obliku. Ministar za ekonomiju Vlade Srbije


Mlađan Dinkić, glavni promotor ovog posla, moraće zbog toga, već početkom 

2009. godine da prihvati stari model prikrivenog stimulisanog uvoza 

starih modela Fijata na srpsko tržište, to jest montaže tih modela u Zastavi, 

u tiražu ne većem od 15.000 vozila godišnje. Tako je propala glavna karta 

dinamizacije srpske industrije i pre nego što se išta dogodilo. 

Ima još pokazatelja da je Vlada Srbije premijera Mirka Cvetkovića 

nepripremljena dočekala kraj septembra 2008. godine, kada je krah 

niza najkrupnijih američkih banaka zaoštrio finansijsku krizu u globalnim 

razmerama. To se videlo i prilikom dimenzioniranja rebalansa državnog 

budžeta za 2008. godinu, a naročito prilikom izrade budžeta za 2009. 

godinu. 

Glavni antikrizni instrument Vlade Srbije, naime, trebao je da bude 

državni budžet za 2009. godinu, koji je navodno bio štedljivo projektovan, 

praktično na nivou potrošnje iz 2008. godine. Naime, rebalansirani budžet 

za 2008. godinu iznosio je, po tada tekućem kursu, oko 8 milijardi evra, a 

za 2009. godinu je projektovan budžet sa prihodima od oko 700 milijardi 

dinara (oko 8 milijardi evra po tekućem kursu), i sa rashodima od oko 750 

milijardi dinara (oko 8,5 milijardi evra, po tekućem kursu). Budžetski deficit 

od oko 50 milijardi dinara trebalo je da iznosi oko 1,5 odsto očekivanog 

bruto društvenog proizvoda, koji bi, po tadašnjoj projekciji, 2009. godine 

trebalo da poraste za oko 3 odsto 373 . 

U stvari, ovaj budžet za 2009. godine je sačinjen u saradnji sa misijom 

MMF-a, koja je, nakon dve godine pauze, ponovo bila u Beogradu početkom 

novembra 2008, i koja je glatko zaključila sporazum sa Srbijom o 

stavljanju na raspolaganje oko 520 miliona dolara mogućeg kratkoročnog 

kredita (sporazum je odobren u Vađingtonu 19. januara 2009). Vlada Srbije 

je očekivala da će ovaj sporazum sa MMF-om održati kredibilnost njene 

ekonomske politike u krugovima spoljnih investitora i omogućiti nesmetanu 

realizaciju kredita Svetske banke za izgradnju Koriidora 10 u Srbiji 

(oko 600 miliona dolara) i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj za 

izgradnju mostova preko Dunava i Save i za neke druge projekte (oko 400 

miliona evra), tokom 2009. godine. 

373 Perspektive, list Američke privredne komore u Beogradu, decembar 2008.


291 

Kako je objašnjavao premijer Cvetković (u više javnih izjava), budžet 

za 2009. godinu je pokušao da istovremeno ostvari dva cilja – da po ukupnom 

obimu ne oteža položaj privrede i stanovništva, na jednoj strani, a 

da u svojoj strukturi sadrži i značajna investiciona sredstva, kako bi javni 

sektor održao „iznad vode“ onaj niz delatnosti koje uvek „vuče“ građevinarstvo. 

Zato su u budžetu bila planirana relativno značajna investiciona 

sredstva od 43,6 milijardi dinara (blizu 500 miliona evra), što je ipak bilo 

manje od 59 milijardi dinara (oko 750 miliona evra), koliko je za investicije 

bio predviđao budžet za 2008. godinu. 

Već početkom 2009. godine će se ispostaviti da je cela koncepcija Vlade 

Srbije za borbu protiv recesionih tendencija i za održanje projektovanog 

nivoa javne potrošnje neodrživa, jer je panika zbog dolazeće recesije 

izazvala brzo povlačenje deviznih štednih uloga iz banaka, a „odbrana deviznog 

kursa dinara“ (koji je u poslednjem kvartalu 2008. godine izgubio 

oko 25 odsto vrednosti prema stranim sredstvima plaćanja) imala je za 

posledicu odliv iz deviznih rezervi NBS od oko 600 miliona evra, samo u 

poslednja dva meseca 2008. godine (ukupno, u godini, više od milijardu 

evra). Zbog toga je početkom 2009. godine u Beograd ponovo pozvana misija 

MMF-a radi daleko masivnije kreditne pomoći za održanje deviznih rezervi, 

a očekuje se podrška od 3 do 4 milijarde evra. 

U tom kontekstu, zanimljiv je pokušaj Pavla Petrovića da tačno locira 

pravce udara finansijske krize na Srbiju, to jest da objasni krucijalni razlog 

sloma domaće konjunkture u poslednjem kvartalu 2008. godine 374 . Prema 

podacima koje on navodi, kao što smo nagovestili na početku ovog teksta, 

Srbija je u prvom kvartalu prošle godine imala stopu međugodišnjeg rasta 

bruto društvenog produkta od 8,5 odsto, a u poslednjem kvartalu ta je 

stopa pala na 2,7 odsto. Međutim, kada se pogleda produkt prerađivačke 

industrije, onda je Srbija 2008. godinu počela kvartalom sa stopom rasta 

od 3,9 odsto, a završila sa stopom od minus 5 odsto, to jest završila je 2008. 

godinu sa dubokom industrijskom recesijom. 

Po Petrovićevoj oceni, glavni uzrok pada privredne aktivnosti je pad 

agregatne tražnje u poslednjem kvartalu – to jest pad domaće tražnje 

sa stope rasta od 10,7 u trećem kvartalu, na stopu rasta od 2,8 odsto u 

374 Citirani Fren br. 15, mart 2009.


poslednjem kvartalu (a ona generira 90 odsto tražnje u Srbiji, dok izvozna 

tražnja učestvuje samo sa 10 odsto). Iz ovih „suvih“ cifara proizilazi nešto 

šire razumljiva ocena da su kupci u Srbiji odjednom ostali bez kredita. To 

pokazuje i podatak, koji smo naveli na početku, da je prirast kredita u prvom 

kvartalu 2008. godine u Srbiji bio 1.333 miliona evra, a u poslednjem 

kvartalu samo 287 miliona evra. A bez kredita u Srbiji, pa ni u celom svetu, 

nema tražnje. 

Petrović je zapravo postavio hipotezu da je Narodna banka Srbije, paralelno 

sa osekom priliva kapitala iz inostranstva i bekstvom 926 miliona 

evra devizne štednje i 113 miliona evra depozita privrede iz poslovnih banaka 

(u slamarice, pre svega), tokom jeseni 2008. godine, kontrolišući depresijaciju 

dinara prema devizama (prodajom deviza, pa tako istovremeno 

i „poništavanjem“ dinara) toliko „isušila“ tražnju (to jest smanjila ukupnu 

novčanu masu) da to nije mogla kompenzirati ni država, koja je trošeći 

svoje depozite na namirenje predizbornih obećanja išla na ruku privrednoj 

aktivnosti. 

Državni „energetski aranžman“ 

sa Rusijom kao geopolitički potez 

Iako su proruske snage i tradicionalna „vera u Rusiju“ (kao „najmoćniju 

slovensku državu“ i „pravoslavnu imperiju“) u Srbiji oduvek jedan od faktora 

koji utiče na geopolitičko „pozicioniranje“, 2008. godine se otišlo korak 

dalje u omogućavanju jačanja pozicije Ruske federacije u Beogradu. U 

centru tog „zaokreta“ od nominalno evropskih ciljeva, ka jačanju veza sa 

Rusijo, našao se međudržavni „energetski aranžman“ u kojem je Rusiji zapravo 

dat „većinski paket“ akcija na celu srpsku energetiku, što je izazvalo 

značajne javne kontraverze na političkoj sceni Srbije. To energetsko prepuštanje 

Ruskoj federaciji je učinjeno, navodno, zbog ruske podrške Srbiji u 

kosovskom pitanju, to jest zbog njene pomoći u Savetu bezbednosti UN, 

da se održi Rezolucija 1244 o očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije (i 

na Kosovu), ali se verovatno radi o drugim dugoročnim i srpskim i ruskim 

opredeljenjima i ambicijama.


293 

Cela 2008. godina u Srbiji je, tako, protekla u znaku javne rasprave o 

međudržavnom energetskom aranžmanu sa Rusijom, koja je, s razlogom, 

dobila pretežno političku dimenziju. Iako je ovaj „energetski paket“, koji 

je trebalo da uveže rusko obećanje da će kontinetalni gasovod „Južni tok“ 

proći korz Srbiju, sa prodajom Naftne industrije Srbije ruskoj državnoj 

kompaniji Gaspromnjeft i izgradnjom skladišta prirodnog gasa u Banatskom 

Dvoru – pripreman nekoliko godina, on je, mada u značajnoj meri 

modifikovan, zaključen tek u 2008. godini, prvo kao međudržavni sporazum 

(25. januara 2008.), a zatim kao ugovor o prodaji NIS-a (24. decembra 

2008. godine). Ovaj sporazum zaslužuje detaljniji opis, kako njegovog ekonomskog 

konteksta, tako i konačno usvojenog rešenja koje može postati 

„model“ saradnje Ruske federacije sa Srbijom na bazi „političkog partnerstva“ 

i koji i nadalje može biti instrument političke manipulacije onih političkih 

snaga u Srbiji koje smatraju da je Rusija dobra zamene za Evropsku 

uniju. Da vidimo kako se odvijala ova priča u 2008. godini. 

Prvo, kao svojevrstan uvod, treba objasniti da, bez obzira na krupne dimenzije 

srpsko ruske trgovinske razmene (što je posledica uvoza energenata 

u Srbiju iz Rusije), Ruska federacija nije najznačajniji ekonomski 

parner Srbije, već su to ubedljivo zemlje članice Evropske unije i susedne 

zemlje okupljene u CEFTA sporazumu. Jednostavno, trgovinska razmena 

Srbije sa Rusijom u 2008. godini od oko 3 milijarde dolara u 2008. godinu 

375 , uprkos snažnom porast u odnosu na 2007. i ranije godine, zbog poskupljenja 

nafte i gasa, i dalje je oko šest puta manja od razmene Srbije 

sa zemljama Evropske unije, a nije veća ni od ukupne razmene Srbije sa 

375 Reč je o proceni autora, jer na sajtu Privredne komore Srbije najsvežiji sređeni 

podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije u Ruske federacije obuhvataju samo 

razdoblje od prvih osam meseci 2008. godine. U tom razdoblju ukupna robna 

razmena Srbije i Rusije dostigla je 2.831,2 miliona USD i beleži porast od oko 54 

odsto u odnosu na prvih osam meseci 2007. godine. Izvoz iz Srbije beleži porast 

od oko 52 odsto u odnosu na isti period prošle godine i njegova nominalna 

vrednost iznosi 385,5 miliona USD. Uvoz takođe beleži porast od oko 54 odsto i 

dostigao je 2.445,7 miliona USD. Negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom 

zabeležen je u visini od 2.060,2 miliona USD. Rusija je i dalje prvi partner Srbije 

kod uvoza sa učešćem od 15,31 odsto , a peti u izvozu sa učešćem od 4,98 odsto.


zemljama izraslim na tlu bivše SFR Jugoslavije koje čine najveći deo zone 

CEFTA sporazuma 376 . 

Kada je pak reč o finansijskoj saradnji i međusobnim investicijama, ni 

famozni energetski aranžman Srbije i Rusije (o gasovodu Južni tok i kupovini 

NIS-a) realizovan tokom 2008. godine – neće Rusiju istaći kao budućeg 

ključnog „strateškog ekonomskog partnera“ Srbije. Jer, podsetimo se, 

Rusija je između 2002. i 2008. godine na teritoriji Srbije investirala ukupno 

samo između 300 i 350 miliona dolara i nalazi se tek na 11. mestu među 

ulagačima u Srbiju. Na primer, jedna mala Slovenija u Srbiju je u istom 

razdoblju investirala oko 1,4 milijardi dolara, a jedna ne mnogo veća Austrija 

je u tom periodu na prvom mestu među zemljama ulagačima u Srbiju, 

sa investicijama od preko 2 milijarde dolara. Rusija ni sa kupovinom 

Naftne industrije Srbije za oko 600 miliona dolara (400 miliona evra) neće 

mnogo skočiti na lestvici ulagača u Srbiju, a gradnja magistralnog kraka 

gasovoda Južni tok još je praktično neizvesna, kao što je još neizvesna i 

trasa tog gasovoda preko Srbije. I na kraju, ali ne i najmanje zanimljivo je 

to – da su srpska preduzeća u Rusku federaciju dosada investirale oko 450 

miliona dolara, dakle, dosada značajno više nego ruske u Srbiju (reč je pre 

svega o investicijama Sintelona iz Bačke Palanke i Hemofarma iz Vršca). 

No, usmerimo sada pažnju na sam Međuvladin sporazuma o energetskoj 

saradnji Ruske Federacije i Republike Srbije (na 30 godina) i Protokola 

o osnovnim uslovima prodaje Naftne industrije Srbije ruskom državnom 

društvu Gaspromnjeft, koji su potpisani 25. januara u Moskvi, u prisustvu 

državnih delegacija na najvišem nivou – domaću je predvodio tadašnji 

predsednik Ruske federacije Vladimir Putin, u društvu tada još kandidata 

za njegovog naslednika Dimitrija Medevedeva, a srpsku delegaciju predvodili 

su predsednik Srbije Boris Tadić i tadašnji premijer dr Vojislav Koštunica. 

Svi prisutni su sporazum odmah ocenili kao strateški dokument i kao 

obostrano koristan. Na žalost, taj „okvirni sporazum“ je odmah objavljen, 

pa je svako mogao uočiti da je on više ličio na „energetsku kapitulaciju“ 

Srbije, nego na partnerski ugovor 377 . 

376 Vidi “Evropske sveske” br. 1, maj 2008, str. 7 i dalje 

377 Tekstove Sporazuma i Protokola komentarišemo prema prevodu koji 

je objavio novosadski Dnevnik, od 26. januara 2008. godine


295 

Naime, tada je napismeno dogovoreno da Srbija Rusiji načelno prepušta 

(još ne preciziranu) teritoriju za gasovod Južni tok, za koji se Gasprom 

ne obavezuje da će ga graditi, i gasno skladište u Banatskom Dvoru, za 

koji se Gasprom ne obavezuje da će ga puniti, i da Gaspromoj naftnoj firmi 

Gaspromnjeft prodaje većinsko vlasništvo nad NIS-om za 400 miliona 

evra – a da pri tome Vlada Srbije kao manjinski vlasnik i naftnih i gasnih 

postrojenja, na sopstvenoj teritoriji, praktično, ne može imati gotovo nikakva 

isključiva prava u kompanijama koje će biti osnovane ili prodate u 

domenu nafte i gasa na njenoj teritoriji (one u biti postaju eksteritorijalne). 

Istina, u gore spomenutom Protokolu na jednom mestu je pisalo da 

će se ugovor o prodaji NIS-a zaključiti „u najkraćem roku, a najkasnije do 

31. decembra 2008. godine“, a na drugom mestu tog dokumenta stojalo je 

da će „u slučaju uspešnog zaključenja aranžmana čiji bi rezultat mogao da 

bude kupovina od strane Gazpromnjefta, udela koji se prodaje, Gazprom 

njeft preuzeti na sebe obavezu da sprovede rekonstrukciju i modernizaciju 

tehnološkog kompleksa NIS-a sa ukupnim iznosom investicija od najmanje 

500 miliona evra u periodu od 2008. do 2012. godine“. No, kasnije 

će se, krajem 2008. godine, ispostaviti da pregovori o konačnom ugovoru 

nisu doneli nikakvo poboljšanje položaja Srbije kao manjinskog vlasnika 

u NIS-u. 

U nizu nepovoljnih odredbi ovog kremaljskog Sporazuma, kao jedno 

od najnepovoljnih rešenja istaknuto je, u odredba iz tačke 4. (alineja 3) da 

će učesnici sporazuma „razmotriti mogućnost povećanja obima isporuka 

prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju uz korišćenje gasovodnog 

sistema. Konkretni obimi, uslovi i rokovi takvih isporuka prirodnog 

gasa određuju se odgovarajućim ugovorima“. To je značilo da se Rusija 

čak nije ni načelno obavezala da će povećati snabdevanje Srbije gasom, sa 

tekućih oko 2,4 milijardi kubika gasa godišnje, ni po kojoj ceni, to jest po 

ceni u koju se Vlada Srbije ne može mešati (član 8.), što će se belodano otkriti 

početkom 2009. godine, kada će Srbija ostati potpuno bez snabdevanja 

gasom zbog spora Rusije i Ukrajine. Dakle, Srbija se borila za magistralni 

gasovod Južni tok na svojoj teritoriji, iako ona nije rezervisala nikakva ekonomska 

prava u poslovanju gasom iz tog gasovoda, niti je rezervisala bolje 

snabdevanje gasom samog srpskog tržišta, čak i ako preko njene teritorije


bude prošao krak jednog gasovoda godišnjeg kapaciteta transporta od 10 

milijardi kubika. Uza sve to, odmah je bilo jasno da će pobednike na tenderu 

za izgradnju gasovoda, ako on bude građen, i na srpskoj teritoriji 

određivati buduća Kompanija koja će biti osnovana za njegovu izgradnju i 

eksploataciju, a u kojoj će ruska strana (Gasprom ili neka njegova ćerka firma) 

imati 51 odsto vlasništva i punu kontrolu upravljanja – a Vlada Srbije 

će toj firmi „dodeliti povoljni carinski i poreski režim“ (član 11). Tome se (u 

članu 12) dodaje da će „srpska strana razmotriti mogućnost da se materijali 

, usluge i radovi neophodni za realizaciju projekta oslobode poreza na 

dodatu vrednost do dostizanja njihove isplativosti“. 

I pri svemu tome srpski političari su, kao opravdanje za ovaj „paket 

aranžman“ uporno i nadalje govorili o nekakvoj tranzitnoj zaradi Srbije 

od oko 200 miliona evra godišnje – što bi trebalo da znači da bi spomenuta 

Kompanija morala imati godišnji profit od 400 miliona evra na provozu 

gasa kroz Srbiju (49 odsto od toga bi išlo srpskoj strani), što bi, još dalje, 

trebalo da znači da će kroz Srbiju prolaziti najmanje 400-500 milijardi kubika 

gasa godišnje – što je apsolutno nerealno, u stvari fantastično, jer bi 

to bilo na nivou celokupne godišnje ruske proizvodnje (obično se naplaćuje 

oko 1 evro na provoz 1000 kubika na 100 kilometara). 

Isti ti srpski državnici stalno su isticali da je odlično što je Srbija ušla u 

ovaj posao sa partnerom koji ima i sopstveni gas i sopstvenu naftu (i sopstveni 

novac) – ali nisu komentarisali ključnu okolnost da će u svim zajedničkim 

međudržavnim preduzećima u Srbiji, ruska strana imati 51 odsto 

vlasništva – i da će zbog „manjinskog partnera“ (Srbije sa 49 odsto vlasništva) 

po prirodi stvari biti demotivisani da „nabijaju“ profit ovim zajedničkim 

društvima – na sopstvenoj sirovini. Upravo obrnuto – to što će NIS, 

na primer, koristiti sirovu naftu kojoj su oni većinski vlasnici sto odsto, 

motivisaće ih da ta sirovina bude što skuplja na ulazu u zajedničko preduzeće 

i da u njemu bude prerađena po što nižoj ceni – te u obliku derivata 

jeftino prodata ponovo nekom posredniku, u stopostotnom vlasništvu 

isporučioca sirove nafte, da bi taj posrednik te derivate dalje utržavao po 

realnoj ceni i ostvario maksimalni profit centrali u Moskvi. Uostalom, po 

svedočenju učesnika na kremaljskoj sahrani srpske energetike, sam pred-


297 

sednik Vladimir Putin je istakao da Rusija neće više dozvoliti da drugi rabe 

njihove resurse i da traži da ih sama monetizuje kod krajnjih potrošača.. 

Iako je pravna priroda pratećeg „Protokola o osnovnim uslovima kupovine 

od strane OAO „Gazpromnjeft“ akcija kompanije Naftna industrija 

Srbije A.D. Novi Sad, koje čine 51 odsto osnivačkog kapitala“ (pun naziv 

dokumenta) bila diskutabilna, odmah je bilo jasno (što će se jasno videti 

prilikom zaključenja ugovora krajem 2008. godine) da je NIS zapravo odmah 

prodat po niskoj ceni, ali i da su postavljeni loši pravni osnovi za potonji 

ugovor. 

Prvo što je privlačilo pažnju bilo je to da je u Protokolu kao neoborivo 

konstatovano da NIS „deluje kao zatvoreno akcionarsko društvo u skladu 

sa Zakonom o privrednim društvima Republike Srbije“. Dakle srpski Zakon 

o besplatnoj deobi akcija se ovde ne spominje kao zatečeni fakt, a po gore 

spomenutom zakonu o našim zatvorenim društvima vlasnička struktura 

je fiksirana (ergo, ne prihvataju se neki novi akcionari, pa makar oni bili 

i građani Srbije). Drugi je problem što se period „zadržavanja postojećih 

zahteva prema kvalitetu produkata od prerade nafte“ produžavao „do završetka 

rekonstrukcije i modernizacije“. Treći problem je što se ceo posao 

uslovljavao produženjem NIS-ovog monopola na uvoz nafte i derivata u 

Srbiju u periodu od „najmanje dve godine“ (znači, može i duže). Prostor za 

„vrdanje“ srpske strane sužen je odredbom da „ovaj protokol stupa na snagu 

od momenta potpisivanja Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i 

Vlade Republike Srbije ... i važi do trenutka potpisivanja ugovora“. Znači, 

ne može se pregovarati sa nekim drugim partnerom, već mora sa onim koji 

je je već obezbedio „plafon“ i za cenu NIS-a i za investicije u modernizacju 

njegovih postrojenja. 

Spomenuti dokumenti „energetskog aranžmana“ sa Ruskom federacijom 

u Srbiji su dobili podršku svih velikih političkih stranaka, a jedino 

su ih izložili javnoj kritici Liberalna partija Čedomira Jovanovića i G-17 

plus Mlađana Dinkića (mada je ova stranka član vladajuće koalicije). Ministar 

ekonomije i u Cvetekovićevoj vladi Dinkić čak je inicirao novu procenu 

tržišne vrednosti NIS-a, uoči završnih pregovora o prodaji kompanije, 

i taj je posao poverio konsultantskoj kući Diloit u Beogradu. Prema oceni 

ovog konsultanta, koja objavljena na sajtu Vlade Srbije 1. septembra 2008.


godine, sto odsto fer tržišne cene NIS-a na dan 30. juna 2008. godine bila 

je 2,2 milijarde evra. 

Dinkić, koji čak bio postavljen za šefa pregovaračkog tima Vlade Srbije, 

u julu 2008. godine je izjavio da je „zbog značaja odnosa Srbije sa Rusijom 

i rejtinga države odustao od zahteva da NIS ide na tender, ali da će u 

direktnim pregovorima sa Rusima insistirati da se dobije adekvatna cena 

za nacionalnu naftnu kompaniju“. On je dodao da bi „ugovor mogao biti 

izmenjen tako što bi bio prihvatljiv za obe strane, pa bi Srbija preuzela 

deo investicija u NIS, a Rusi bi povećali cenu za udeo koji kupuju“. Dinkić 

je napomenuo i to da na dan 31. decembra 2007. godine (a na taj dan 

je fiksirana imovina NIS-a, prema Protokolu, koja bi bila predmet prodaje 

Gasprom njeftu), najveći deo državne imovine koju koristi NIS nije pravno 

bio prenet na NIS – pa da i o tome treba pregovarati, jer je reč o „kredibilnom 

partneru“ 378 . 

Očekujući, valjda, da će nova Vlada Srbije odmah sa ratifikacijom pokrenuti 

i nove pregovore o naftnom delu energetskog aranžmana sa Rusojom, 

savetnik „Gaspromnjefta“ u Beogradu, Dimitrije Mališev je još 8. jula 

(a nekoliko puta i ranije) srpskoj javnosti poslao poruku da njegova firma 

očekuje brzu realizaciju energetskog aranžmana i da on smatra da predmet 

kupoprodaje mora biti sva imovina s kojom je NIS „raspolagao“ 31. 

decembra 2007. godine – dakle i naftna i gasna nalazišta u Srbiji, pored rafinerija 

i benzinskih pumpi. Pri tome je Mališev istakao da je cena od 400 

miliona evra u kešu i više od 500 miliona evra za modernizaciju rafinerija 

„sasvim dobra, što su potvrdili i nezavisni revizori, te da Srbija sigurno 

nije na gubitku“, a da narasli dugova NIS-a od oko 300 miliona evra „zahtevaju 

dodatne i detaljne razgovore sa srpskim pregovaračima“ 379 . 

Tada se u srpskoj javnosti javno postavilo i pitanje – da li će ministar 

energetike Petar Škundrić i ministarka finansija Diana Dragutinović – doista 

biti spremni da pristanu da se protivzakonito Gaspromnjeftu prodaju 

i domaći izvori nafte i gasa ili da se ruskoj strani nastavi sa naplatom mizernih 

3 odsto rudne rente, koliko se dosad NIS-u „knjižilo“ da je dužan za 

korišćenje nacionalnog bogatstva (4,6 miliona barela nafte godišnje). Reč 

378 Vreme, 17. jul 2008. 

379 Dnevnik, 15. jul 2008.


299 

je, u stvari, bila o tome – da li postoji politička volja da se iz posla izluči 

ceo novosadski „Naftagas“, koji je radio na tim nacionalnim nalazištima i 

koji je preko nerealnih cena domaće nafte držao na svojim leđima ceo NIS 

(prema fabričkom listu „Naftaš“, od 21. marta ove godine, prošle godine 

je prosečna cena nafte na svetskom tržištu iznosila 72,5 dolara po barelu, 

a Naftagas je drugim delovima NIS-a fakturisao cenu barela domaće nafte 

po ceni od 22 dolara za barel – što znači da je ovaj deo firme 2007. godine 

bio opelješen za 275 miliona dolara?). Problem je, naravno, bio u tome što 

u članu 9. Sporazuma stajalo da je predmet kupoprodaje (51 odsto akcija) 

„celokupna imovina (akcionarskog društva NIS) koja s nalazi u njegovom 

vlasništvu na dan 31. decembra 2007. godine, uključujući (ali ne ograničavajući 

se time) objekte za dobijanje, proizvodnju, preradu, transport i 

plasman nafte i derivata“. Ništa od toga, međutim, nije prihvaćeno u pregovorima 

ruske i srpske strane o konačnom ugovoru o akviziciji koji su počeli 

17. novembra u Beogradu, kao što nije prihvaćen nijedan novi predlog 

predstavnika Beograda i NIS-a, a ruski pregovarači čak nisu ni hteli da razgovaraju 

sa srpskim ministrom Dinkićem.. 

Naftno-gasni sporazum Srbije i Ruske federacije je, 23. decembra 

2008. godine u Moskvi, konkretizovan kroz ugovor o prodaji 51 odsto akcija 

NIS-a Gaspromnjeftu za 400 miliona evra, a usaglašeni su i prateći memorandum 

o završetku gasnog skladišta u Banatskom Dvoru i sporazum 

o osnovama na koje će biti postavljeno buduće zajedničko preduzeće za 

izgradnju magistralnog gasovoda Južni tok, ukoliko se do septembra iduće 

godine u Gaspromu donese odluka o ekonomičnosti njegove gradnje, a 

potpisivanju ovih dokumenata prisustvovali su predsednici država Dmitrij 

Medvedev i Boris Tadić. 

Srbija će, prema onome što su javno saopštili poslednji srpski pregovarači 

Dušan Mrakić iz Ministarstva energetike i Borko Stefanović iz Ministarstva 

inostranih poslova 380 ovim sporazumom u naredne četiri godine 

dobiti ulaganja ruske strane u modernizaciju rafinerija sirove nafte u Pančevu 

i Novom Sadu u vrednosti od 490 miliona evra, a još 60 miliona 

evra odvojeno je za ekološku sanaciju Pančeva. Uz to, ugovorene su korporativne 

(ali ne i bankarske) garancije da će novi većinski vlasnik NIS-a, 

380 Beta, 22. decembar 2008.


Gaspromnjeft platiti kaznene poene ukoliko ugovorene rekonstrukcije ne 

izvede na vreme. 

Ruska strana prihvatila je i da Srbija krajem 2010. godine (kako je 

obećala Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom) 

ukine poznatu uredbu o zabrani uvoza većine naftnih derivata na naše tržište, 

što bi trebalo da znači da će se Gaspromnjeft kroz dve godine suočiti 

sa značajnom konkurencijom na unutrašnjem tržištu Srbije, jer druge 

kompanije i privatnici već imaju oko 60 odsto prodajnih punktova za benzin 

i druge derivate. 

Na prvi pogled moglo bi se konstatovati da su dobro prošli i zaposleni 

u NIS-u kojima se četiri godine garantuje zaposlenje i očuvanje realne 

vrednosti današnje plate, a onima koji budu spremni da odu iz firme obećava 

se isplata otpremnine od 750 evra po godini staža. Sudbina besplatnih 

akcija građana Srbije u NIS-u ostala je neregulisana. 

Inače, kupovinom NIS-a Gaspromnjeft je za 400 miliona evra u većinsko 

vlasništvo dobio: godišnju proizvodnju nafte od oko 700.000 tona; 

pristup tržištu Srbije koje godišnje ukupno prihvata proizvode od oko 4 

miliona tona sirove nafte; – dve rafinerije kapaciteta od oko 7,5 miliona 

tona godišnje prerade; 497 benzinskih pumpi; tri ogromne reprezentativne 

poslovne zgrade i niz drugih u Novom Sadu i Beogradu; 16 odsto 

vlasništva “Petrohemije” u Pančevu; 43 odsto vlasništa AD “Politike”; 49 

odsto vlasništva Sportskog centra “Pinki” u Beogradu; 11 hotela i odmarališta 

u Srbiji i Crnoj Gori. 

Na gasnoj strani, dokumenti koji su potpisani ne garantuju gotovo ništa. 

Fizibiliti studija kontinentalnog gasovoda Južni tok, od koga je sve počelo, 

još nije gotova, a formiranje zajedničkog preduzeća za gasno skladište 

Banatski Dvor nije obavezno.

301 

Ekonomski i socijalni 

status na udaru 

Ministarstvo rada i socijalne politike je jedno od retkih ministarstava u 

kome nije došlo do značajnih kadrovskih promena nakon formiranja 

nove vlade. Ali je zato iz nadležnosti ovog ministarstva izuzeta oblast zapošljavanja. 

Ova, naizgled, tehnička intervencija ipak nije samo formalne 

prirode. Oblast zapošljavanja podrazumeva i finansijska sredstva, kako 

budžetska tako i od stranih investicija, donatora i kredita, a nisu zanemarljivi 

ni politički benefiti koji prate zapošljavanje makar i malog broja ljudi. 

Nadležnost nad ovim važnim sektorom je dobio Mlađan Dinkić, u okviru 

novoformiranog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Pritom 

su u Ministarstvu rada i socijalne politike ostali poslovi vezani za analizu 

stanja, predlaganje mera, izradu zakona i drugih propisa u oblasti rada, 

radnih odnosa i drugih oblika radnog angažovanja, zarada i drugih primanja 

zaposlenih, ravnopravnosti polova u oblasti rada, zasnivanje radnog 

odnosa i rada stranih državljana u Srbiji, zaštitu građana na radu u inostranstvu, 

mirnog rešavanja radnih sporova, štrajkove, komunikaciju sa 

poslodavcima i zaposlenima itd...jednom rečju, sve što je problematično i 

često nepopularno sa aspekta šire javnosti. 

Pored sektora za rad, u resornom ministarstvu su i dalje sektori za 

penzijsko i invalidsko osiguranje, zaštitu osoba sa invaliditetom, brigu o 

porodici i socijalnu zaštitu i sektor za boračko-invalidsku zaštitu. Tokom 

prethodne, kao i ranijih godina, ministarstvo je imalo “nemoguću misiju”: 

da sa malim i nedovoljnim budžetskim sredstvima očuva socijalni mir 

i obezbedi kakvu-takvu stabilnost i opstanak Vlade. Imajući u vidu složenost 

situacije u svim segmentima društva, utisak je da se socijalnoj politici 

ne posvećuje odgovarajuća pažnja. Sa pristizanjem efekata svetske ekonomske 

krize koje će najviše osetiti upravo najsiromašniji, dodatno će porasti 

tenzije u društvu, pa se prilično ignorantski odnos vladajuće većine 

prema ovom ministarstvu lako može vratiti Vladi kao bumerang.


Pored sporadičnih protesta u 2008. koji su posledica neuspelih i loših 

privatizacija, te gotovo redovnih napetosti sa sindikatima pravosuđa, prosvete 

i sl., već u drugoj polovini godine je bilo primetno povećanje broja 

štrajkova, ali i njihova radikalizacija. Mada je činjenica da je Vlada zapravo 

tek tada počela sa ozbiljnijim radom, ne sme se prenebregnuti zabrinjavajući 

rast najrazličitijih (za sada, manjih) štrajkova, a naročito, upadljiv broj 

onih koji vrlo brzo prerastaju u štrajkove glađu. Ovaj, najradikalniji vid 

protesta, jasno ukazuje na smanjenje nivoa tolerancije stanovništva, ali i 

na svojevrsnu bahatost i ostrašćenost državne administracije koja ne vidi 

kao svoju prvenstvenu ulogu socijalno, ali i politički odgovorno postupanje. 

Razočaranost građana u stranke tzv. demokratske orijentacije uočljiva 

je već nekoliko godina unazad, ali je van sumnje i sazrevanje građana 

koji često prevazilaze sopstvenu elitu, naročito u odlučujućim trenucima 

kao što su izbori. Međutim, neprestane afere i neracionalno, čak rasipničko 

ponašanje države izvor je neprestanih frustracija i dodatnog gubljenja 

entuzijazma i energije neophodne da se proces tranzicije dovede do faze u 

kojoj će njeni troškovi biti podnošljiviji za najveći deo stanovništva. Zato 

se i u nastupajućem periodu mogu očekivati pojačane tenzije i vrlo neizvesna 

politička stabilnost. 

Otpuštanje radnika zbog ekonomske krize i smanjenih mogućnosti 

za plasman robe i usluga, uz odsustvo očekivanih investicija, već je uzrokovalo 

zabrinutost širih slojeva stanovništva i nezadovoljstvo zaposlenih 

i sindikata. Koliko je Vlada nespremna i neodlučna da preduzme adekvatne 

mere koje podrazumevaju i radikalne političke poteze, videlo se krajem 

godine prilikom dramatičnih pregovora u okviru Socijalno-ekonomskog 

saveta. Zbog nemogućnosti poslodavaca (među kojima je država još uvek 

najveći) da otpočnu sa primenom proširenog dejstva Opšteg kolektivnog 

ugovora predviđenog za 1.januar 2009. godine, reprezentativni sindikati 

su najavili generalni štrajk koji je, ovog puta, bio vrlo ozbiljna pretnja 

s obzirom na druge, krajnje nepovoljne efekte krize koji su se osetili već 

u jesen. Tokom višednevnih, napetih pregovora između Unije poslodavaca, 

sindikata i Vlade, nije bilo nikakvih pomaka niti približavanja stavova. 

Ipak, uočljiva je bila nervoza, pa čak i arogancija poslodavaca koji su u potpunosti 

ignorisali stavove sindikata, a koji su bili isto toliko legitimni (ako

Ekonomski i socijalni status na udaru 

303 

ne i više), koliko i njihovi. Tako se desilo da je jednostrano otkazivanje Opšteg 

kolektivnog ugovora najpre najavila Unija sindikata, a odmah potom 

i Vlada Srbije. Time su sindikati dovedeni u mat-poziciju, ali to nije bio jedini 

razlog njihovog pristanka na kompromis koji je usledio. 

Činjenica je da ekonomska situacija realno ne dozvoljava povećanje 

troškova koji nastaju stupanjem na snagu spornih odredbi Opšteg kolektivnog 

ugovora 381 , kao što su poznate i slabosti unutar sindikalnog organizovanja. 

Međutim, utisak je da su sindikalni predstavnici ipak bili svesni 

i političkog rizika koji bi nastao raspadom Socijalno-ekonomskog saveta, 

odnosno tužbama sindikata i pozivom na štrajk koji bi lako mogao biti 

zloupotrebljen u političke svrhe. Na drugoj strani, Unija poslodavaca i pojedini 

predstavnici Vlade su u svojim javnim nastupima delovali isuviše 

unisono, pa se moglo zaključiti da je između ovih aktera još ranije došlo 

do dogovora i koncipiranja strategije prema trećem partneru u Savetu 382 . 

Iako se o sprezi i uticaju moćnih privrednika na političare često govori, 

postojanje takvih aranžmana je teško dokazati. To ne znači da ih u realnosti 

nema, kao što je evidentna i šteta od same sumnje prisutne u javnosti, 

koja opstaje mada se Vlada neprestano trudi da ostvari i prezentuje rezultate 

u borbi sa korupcijom i organizovanim kriminalom, tvrdeći da u Srbiji 

nema „nedodirljivih“ tajkuna. 

381 Pregovori oko donošenja Opšteg kolektivnog ugovora trajali su skoro četiri 

godine, a do njegovog potpisivanja je došlo tek 29.aprila 2008. Finansijske 

obaveze koje proizilaze iz čl.32 ovog ugovora podrazumevale su isplatu toplog 

obroka zaposlenima u visini od 20 odsto mesečne zarade i regresa u iznosu 100 

odsto prosečne zarade u privredi Srbije. Međutim, Socijalno-ekonomski savet se 

početkom novembra saglasio o donošenju aneksa ugovora, kojim je predviđena 

isplata toplog obroka i regresa smanjena na 15, odnosno 75 odsto i odložena do 

1.januara 2009.godine. Situacija se ubrzo iskomplikovala, kad je ustanovljeno 

da u budžetu za 2009. neće biti sredstava za ovu namenu, a pritom su efekti 

ekonomske krize postali krajnje ozbiljni po elementarni opstanak privrede. 

382 Branislav Čanak, predsednik UGS “Nezavisnost” je tim povodom izjavio da je 

“ponašanje Avramovića u jeku razgovora i saopštavanje da Unija raskida Ugovor, bilo 

više nego zabrinjavajuće, ne samo za nas, već i za njegove kolege koje sede u tom 

Savetu”, kao i “da su Avramovićeve kolege čak bile više zbunjene što samo potvrđuje da 

je on napravio ‘neki dil sa nekim’, o čemu, očito, ni njih o tome nije obavestio”. 

Izvor: Tanjug, 26.decembar 2008.


Situacija je, na kraju, prevaziđena potpisivanjem Sporazuma o odlaganju 

primene finansijskih odredbi Opšteg kolektivnog ugovora na šest meseci 

383 , s tim što će se u maju analizirati stanje kako bi se utvrdilo da li je 

moguće primeniti neke od finansijskih odredaba ili će sporazum o njihovom 

odlaganju biti produžen. 

Ekonomski pokazatelji već na samom početku 2009.godine, nažalost, 

ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam. Novo zaduživanje države kod 

Međunarodnog monetarnog fonda koje je uslovljeno uvođenjem restriktivnih 

mera štednje u budžetu, opet je aktuelizovalo odnos države prema 

građanima; najava Vlade da će uvesti “solidaran porez” u visini od šest odsto 

na sva primanja iznad 12.000,oo dinara, izazvala je ozbiljne kritike i 

nezadovoljstvo u javnosti. Očigledna nespremnost da se zaustavi neracionalno 

trošenje ogromne svote novca pre svega u državnoj administraciji i 

javnim preduzećima i ustanovama, ozbiljno iritira sve siromašnije stanovništvo 

i može ozbiljno ugroziti opstanak Vlade. 

Pored velikog otpuštanja radnika koje se očekuje tokom 2009. i minimalnih 

mogućnosti za zapošljavanje, država će morati da se nosi i sa 

evidentnom nelikvidnošću javnih preduzeća, čiju transformaciju i ekonomsku 

racionalizaciju uporno odlaže od početka reformskih procesa. 

Uz to, prethodna godina je nagovestila i ozbiljne probleme u izmirivanju 

različitih prava za najsiromašnije i socijalno ugrožene kategorije stanovništva 

(u oblasti boračko-invalidske zaštite, zaštite porodice i dece, kao i 

socijalne zaštite). Sve to je samo deo ekonomsko-socijalne problematike 

za koju se ne nazire rešenje. Ministarstvo rada i socijalne politike će se, 

sasvim sigurno, naći pred velikim izazovima i biti izloženo rastućem pritisku, 

ali bez delotvornih mehanizama i značajnijeg uticaja na kreiranje i 

raspodelu finansijskih sredstava. Ovaj deo posla će, kao i do sada, biti u 

nadležnosti rukovodstava stranaka vladajuće koalicije, dok će interesi građana 

biti predmet usaglašavanja i kalkulisanja sa partijskim interesima. 

Isticanje socijalno odgovorne uloge države među njene prioritete, i 

do sada se pokazalo kao deklarativno. Treba, međutim, napomenuti da je 

Ministarstvo rada i socijalne politike u 2008. godini uradilo značajan posao 

koji se tiče evropskih integracija i reforme socijalnog sistema. Radi se o 

383 Sporazum je potpisan od strane svih ugovornih partnera 30.januara 2009.


305 

kreiranju niza važnih dokumenata koji su definisani kao prioriteti u Nacionalnoj 

strategiji za pristupanje Evropskoj uniji, i još konkretnije, dokumenata 

koji su direktno vezani za ispunjenje uslova za liberalizaciju viznog 

režima sa EU. Nakon što je Vlada usvojila tri strateška dokumenta (Predlog 

zakona o zabrani diskriminacije, Strategiju za reintegraciju povratnika po 

osnovu Sporazuma o readmisiji i Predlog zakona o potvrđivanju Revidirane 

evropske socijalne povelje), Zakon o zabrani diskriminacije je usvojen 

u Skupštini 384 uz mnogo skandala, dok je Predlog zakona o potvrđivanju 

Revidirane evropske socijalne povelje ušao u proceduru. Gotovo da je kuriozitet 

podatak da je Vlada pomenute dokumente usvojila u izveštajnom 

roku, s obzirom na raširenu praksu neispunjavanja obaveza i nepoštovanja 

rokova. Tako je Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja 

usvojena tek 30.decembra 2008, iako je Konvenciju o pravima deteta 

UN potpisala još bivša SFRJ 1990. godine, a Nacionalni plan akcija za decu 

usvojila Vlada 2004.godine; u roku od šest meseci (do 30.juna 2009) Vlada 

bi trebalo da usvoji Akcioni plan za realizaciju Strategije. Predlog zakona o 

zaštitniku prava deteta je ušao u skupštinsku proceduru, i takođe je jedna 

od neispunjenih međunarodnih obaveza. 

Pored pomenutih, Vlada je usvojila i Nacionalnu strategiju za poboljšanje 

položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti 385 , ali još nije 

razmatran Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ovaj zakon je iz grupe 

antidiskriminatornih zakona i njime bi trebalo da se, po prvi put u Srbiji, 

ravnopravnost polova i pravo jednakih mogućnosti žena i muškaraca pretoči 

u zakonsku obavezu. 

Od važnosti su i nacrti zakona kojima se potvrđuju Konvencija UN 

o pravima osoba sa invaliditetom 386 i Opcioni protokol uz Konvenciju o 

pravima osoba sa invaliditetom. Potvrđivanje ovih dokumenata trebalo bi 

384 Zakon o zabrani diskriminacije, Sl glasnik RS br.22-09 od 26.marta 2009. 

385 Strategija za reintegraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, sklopljenog 

između Srbije i Evropske unije, usvojena je 13.februara 2009. Akcioni plan bi trebalo da 

bude usvojen do kraja aprila 2009. Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i 

unapređivanje rodne ravnopravnosti Vlada je takođe usvojila 13.februara 2009.godine. 

386 Republika Srbija je potpisala Konvenciju UN o pravima 

osoba sa invaliditetom 16.decembra 2007.godine.


da dodatno osnaži obavezu Srbije u primeni normi kako međunarodnog, 

tako i unutrašnjeg zakonodavstva, koje doprinose unapređenju položaja 

osoba sa invaliditetom 387 . Ovoj problematici je u poslednjih par godina 

posvećena velika pažnja u javnosti; najviši državni funkcioneri su obećali 

donošenje brojnih mera koje bi obezbedile pristup obrazovnom sistemu 

i zapošljavanju, kao i poboljšanje opštih životnih uslova za osobe sa invaliditetom 

i njihove porodice. Nažalost, obrazovanje je i dalje nedostupno 

najvećem broju ovih lica, a zapošljavanje se beleži samo u retkim, izuzetnim 

slučajevima. 

Ministarstvo je radilo na izradi zakona koji bi trebalo da uvede princip 

“pozitivne diskriminacije” i uvođenjem obaveze, ali i davanjem olakšica 

poslodavcima koji zaposle lice sa invaliditetom, poboljša njihov položaj 

u društvu. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom je svakako racionalnije, i 

u svakom pogledu bolje rešenje od njihovog višedecenijskog tretmana kao 

socijalnih slučajeva. U izradi zakona su učestvovali i predstavnici nekih 

udruženja osoba sa invaliditetom, ali je radna verzija ipak doživela kritike 

pa je nepoznato da li se trenutno radi na izmenama, ili je cela priča stopirana 

zbog protivljenja većih poslodavaca da u situaciji velike ekonomske 

krize moraju da zaposle ovakve radnike, koje ni inače nisu raspoloženi da 

imaju u svojim firmama. Sva je prilika da je upravo to u pitanju, imajući 

u vidu da poslodavci već uveliko koriste mogućnost oslobađanja od viška 

radnika pod izgovorom ekonomske krize, a Vlada to bez protivljenja 

prihvata. 

Na kraju, činjenica je da za osobe sa invaliditetom nisu preduzeti ni 

mnogo manji koraci, poput omogućavanja pristupa javnim institucijama i 

ustanovama; uprkos zakonske obaveze, čak ni svi objekti koji su u fazi izgradnje 

nemaju adekvatne rampe koje obezbeđuju kretanje u invalidskim 

kolicima ili uz pomoć drugih ortopedskih pomagala. O inkluzivnom obrazovanju 

u praksi nema ni govora, kako zbog nepostojanja odgovarajućih 

uslova (što je manji problem), tako i zbog odbijanja zaposlenih u prosveti, 

387 Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji usvojena je 

28.decembra 2006.godine; Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom je 

proglašen 17.aprila 2006; Zakon o povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju 

invalidnih lica postoji od 1993.godine, s tim što je poslednja izmena bila 2005.godine.


307 

kao i roditelja, da se deca sa nekom vrstom poremećaja uključe u redovno 

školovanje sa ostalom decom. 

Nerešen problem je svakako i materijalni položaj porodica koje imaju 

lice sa invaliditetom. Naime, opstanak takvog lica van institucije, u okviru 

porodice i zajednice, uslovljen je obezbeđivanjem materijalne podrške 

roditeljima od kojih bar jedan mora biti van radnog odnosa, kako bi bio 

u mogućnosti da brine o svom detetu. Nerazvijen i prevaziđen sistem socijalne 

podrške ne omogućuje gotovo nikakvu, ili nedovoljnu pomoć takvim 

porodicama i osobama sa invaliditetom. U situaciji restriktivne ekonomske 

politike, neizvesnih radnih mesta i finansijskih mogućnosti za elementarno 

preživljavanje, teško je očekivati solidarnost stanovništva, ali 

i političara, za probleme osoba sa invaliditetom. Prepoznavanje njihovih 

potreba i prava da budu ravnopravni članovi društva, verovatno će i dalje 

čekati “bolja vremena”. 

Slična situacija je i sa ostalim kategorijama socijalno ugroženih kategorija 

stanovništva-starima, decom bez roditeljskog staranja, osobama sa 

mentalnim poteškoćama...Na početku reforme socijalnog sistema ustanovljena 

je dinamika razvoja ovog važnog sektora, kako bi se transformisao u 

održiv i savremen model zaštite najosetljivijih grupa. Tako je nov Zakon o 

socijalnoj zaštiti trebalo da stupi na snagu početkom 2009.godine, nakon 

što bi prethodno bili stvoreni neophodni preduslovi za njegovu primenu. 

Nažalost, iako je Strategija razvoja socijalne zaštite u upotrebi od 2006. pošto 

je usvojena od strane Vlade Srbije, utisak je da nije stvoren, pre svega, 

politički konsensus po pitanju kreiranja nove socijalne politike države. Naime, 

transformacija socijalnog sistema koja podrazumeva, između ostalog, 

deinstitucionalizaciju i decentralizaciju, dodatnu edukaciju zaposlenih... 

zahteva prethodno finansijsko, administrativno i legislativno jačanje i osamostaljivanje 

regiona i lokalnih uprava, promene u sistemu obrazovanja, 

zdravstva, kulture, sporta i drugih oblasti, do kojih nije došlo. 

Pored objektivnih, suštinski problem je evidentan nedostatak političke 

volje uzrokovan strahom od gubitka kontrole nad finansijskim tokovima i 

partijskog uticaja, koji celu zemlju i dalje drži u nekoj vrsti predpolitičkog 

stanja i uređenja koje ne može da odgovori najboljem interesu građana, 

niti da uvaži specifičnosti koje postoje u različitim delovima Srbije. Na nov


Zakon o socijalnoj zaštiti će se, verovatno, još dugo čekati, jer je tek počeo 

rad na prvoj verziji. Međutim, to nije od ključne važnosti jer će njegova 

primena, čak i ako bude brzo donesen i bez ikakvih primedbi stručne javnosti, 

biti neizvodljiva u postojećim okolnostima. To je, inače, česta praksa 

u Srbiji, što je jedan od razloga zbog čega reforme idu sporo, a ceo proces 

deluje nekonzistentno i neodrživo. 

Teška ekonomsko-socijalna situacija i nedefinisani, često sumnjivi odnosi 

privrednika i političara, uzrok su neprimenjivanja i brojnih zakona 

u oblasti rada, dok neefikasno i korumpirano pravosuđe neretko blokira 

ostvarivanje osnovnih ljudskih prava u najrazličitijim oblastima društvenog 

života. Tako usvojeni zakoni gube smisao, a čitav sistem gubi ionako 

malo poverenje građana. Postojeći propisi o radu, zaštiti i bezbednosti na 

radnom mestu, mirnom rešavanju sporova, štrajku...stalno se unapređuju, 

ali je položaj zaposlenih i dalje problematičan i često izvan zakonskih 

okvira. Stoga će i predlozi zakona koji su u skupštinskoj proceduri ili pred 

Vladom (potvrđivanje više dokumenata Međunarodne organizacije rada, 

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakon o volontiranju, Izmene i 

dopune zakona o radu, o mirnom rešavanju radnih sporova i dr.) verovatno 

još neko vreme biti samo u funkciji formalno-pravnog usaglašavanja 

sa propisima Evropske unije. Njihovo oživljavanje kroz celovitu primenu u 

praksi moraće da sačeka konsolidovanje pravosudnog i političkog sistema. 

To su preduslovi i za funkcionisanje brojnih agencija i saveta koji bi trebalo 

da imaju kontrolnu funkciju, a koji neretko postoje samo na papiru, 

ili nisu konstituisani do kraja, ili im nedostaju elementarni uslovi za rad. 

Na brže prevazilaženje ovih nedostataka svakako bi moglo da utiče i javno 

mnjenje, čiji pritisak se pokazao kao delotvoran u nekim situacijama. No, 

bez efikasnog i nezavisnog pravosuđa, slobodnih medija i jakog civilnog 

sektora, reformski procesi će još dugo stagnirati ili se kretati usporeno, ozbiljno 

ugrožavajući krhku stabilnost kakvih-takvih demokratskih potencijala 

u zemlji.

309 

VI 

Bauk decentralizacije

310

311 

Vojvodina traži autonomiju 

Problemi sa kojima se suočava AP Vojvodina, kroz kontinuirano narušavanje 

njenog multietničkog potencijala, kulminirali su u drugoj polovini 

2008 kroz negiranje Nacrta statuta ove pokrajine. To je bio povod za 

još jedan talas kampanje protiv ideje decentralizacije odnosno autonomije 

Vojvodine. Pokrenuta je i peticija protiv tog statuta koju je potpisalo 

75 intelektulaca i akademika. Pitanje Kosova, opet aktivirana anticrnogorska 

i posebno antihrvatska propaganda obeležile su proteklu godinu. 

U tom političkom kontekstu, predlog statuta Vojvodine, čije donošenje je 

obavezujuće prema aktuelnom Ustavu Republike Srbije, dočekan je kao 

plan za stvaranje “još jedne države u državi”, kao “korak ka samostalnosti” 

pokrajine. 

Pokušaj centralizacije Srbije, započet pre dvadeset godina „jogurt revolucijom“ 

i „događanjem naroda“, okončan je u februaru 2008. godine na, 

po srpske nacionaliste, najgori način – proglašenjem nezavisnosti Kosova. 

Optužbe da se kreću putem kosovskih i crnogorskih separatista, izricane 

su i na račun vojvođanskih autonomaša. Naime, statut koji je vojvođanska 

skupština u oktobru uputila republičkom parlamentu na potvrdu u javnosti 

je ocenjivan kao pokušaj „stvaranja države u državi“ i nastavak teritorijalnog 

fragmentiranja Srbije. Otpori na koje nailaze zahtevi za većim 

stepenom autonomije ne govore samo o žilavosti centralizma, nego na veoma 

ubedljiv način delegitimišu iskrenu privrženost srbijanske političke 

klase evropskim vrednostima. Danas, dve decenije nakon što je vojvođanska 

autonomija svedena na „strogo nadziranu lokalnu samoupravu“, zahtevi 

za većim stepenom autonomije se sve više radikalizuju, pa se sada u 

javnosti mogu čuti i glasovi da više ne treba insistirati na autonomiji, jer 

nije u stanju da servisira interese Vojvodine i njenih građana. 

Početkom oktobra u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 

održana je konvencija posvećena događajima koji će u modernoj istoriji 

Vojvodine ostati zabeleženi pod nazivom “jogurt revolucija”. 388 Naime, 

388 Događaj je nazvan “jogurt revolucijom” zbog toga što su okupljeni mitingaši 

gađali pokrajinske funkcionere, kada su ovi pokušali da im se obrate, jogurtom.

312 srbija 2008 : vi bauk decentralizacije 

početkom oktobra 1988. godine oboreno je, pod pritiskom masa, ondašnje 

rukovodstvo Vojvodine, jer se protivilo promeni tada važećeg ustava. 389 Mitingu 

ispred Banovine, na kojem su tražene ostavke, predhodili su mitinzi 

i u drugim gradovima u pokrajini. 390 Na svim ovim mitinzima, tzv “događanju 

naroda”, 391 veštom režimskom manipulacijom autonomija Vojvodine 

suprotstavljana je “srpskoj slozi i jedinstvu” i “ravnopravnosti Srbije sa 

ostalim republikama bivše Jugoslavije”. Izloženi snažnom medijskom presingu 

i uveravani u to da “narod piše ustav”, mitingaši ispred Banovine su 

uzvikivali “Oj Srbijo iz tri dela sad ćeš opet biti cela”. 

Uceljivanje Srbije nije se odvijalo samo preko destabilizacije i obaranja 

lokalnih (partijskih) elita, nego i putem ustavnih promena. Nakon 

pada vojvođanskog partijskog rukovodstva, pokrajinska skupština je izglasala 

promene ustava kojima se odrekla snažnog instrumenta – prava da 

se srbijanski ustav ne može doneti bez njene saglasnosti. Ustavom Srbije 

iz 1990. godine praktično je ukinuta autonomija Vojvodine (i Kosova, gde 

je, u martu 1989. godine, uvedeno vanredno stanje). Dva dana nakon mitinga 

u Novom Sadu, slično “događanje naroda” organizovano je i u Crnoj 

Gori, a pokušaji da se ovakva “događanja” i “širenje istine” organizuju i u 

389 Tadašnji ustav je doživljavan kao prepreka i efi kasnijem rešavanju problema 

na Kosovu, ali i kao smetnja u izjednačavanju Srbije sa ostalim jugoslovenskim 

Republikama. Nakon što je na otvaranju termoelektrane Drvno (jun 1988. 

godine), Milošević izjavio da deo rukovodstva Vojvodine želi da u budućnosti 

izdvoji Vojvodinu iz Srbije, bilo je jasno da će se ustavnim promenama ići na 

redukciju vojvođanske autonomije i njeno pretvaranje u puku fasadu, a putem 

mase na smenu “foteljaša” i “birokrata, koji su svoje lične interese stavili iznad 

interesa naroda, postavši na taj način prepreka u rešavanju srpskog pitanja. 

390 Mitinzi gotovo da su zaobišli starosedelačka sela i gradove, jer su u njima 

najvećim delom učestvovali kolonisti, ljudi koji su tokom, a i nakon Drugog 

svetskog rata, došli u Vojvodinu. Snažna nacionalna svest ovih ljudi, jaki osećaj 

solidarnosti sa Srbima na Kosovu, teže prihvatanje vojvođanske multikulturalnosti 

činile su ih veoma prijemčivim na parole tipa: Jedna država – jedan ustav. 

391 “Događanju naroda” predhodila je “antibirokratska revolucija”, započeta 

8 sednicom CK SKS (1987. godine), ali je potonji naziv već iduće godine 

zamenjen sa “događanjem naroda”, kako bi se u javnosti stvorio utisak kako 

vlast, na čelu sa novim liderom, ne deluje kao stari, otuđeni centar moći, nego 

kao instrument autentične narodne volje i pravednih narodnih zahteva.


313 

ostalim jugoslovenskim republikama naišla su, u Sloveniji pre svega, na 

snažan otpor. 

U intervjuu koji je, povodom godišnjice “jogurt revolucije”, dao “Dnevniku”, 

nekadašnji visoki funkcioner Živan Berisavljević je izjavio da je preko 

ukidanja vojvođanske autonomije “obarana Jugoslavija”, a da se samo 

ukidanje autonomije odvijalo kroz tri faze. “Faza idejnog projekta odvija se 

u periodu od 1972. godine, odnosno od obračuna sa tzv. liberalima u Srbiji 

do Titove smrti, druga faza sledi nakon pobune na Kosovu. Već tada, 1981. 

godine, bilo je najavljeno otvaranje vojvođanskog pitanja, paralelno s kosovskim 

pitanjem. Tada je vojvođanskom rukovodstvu preneta jasna poruka: 

ako brzo ne pristanete na promenu ustava, mi idemo pred narod... 

I konačno, treća faza je izvođačka i ona praktično kreće od Osme sednice 

CK SKS, do tog “događanja naroda” i 6. oktobra 1988. godine”. 392 U istom 

intervju, Berisavljević se nije složio sa ocenom da je vojvođansko rukovodstvo 

brzo pokleklo pod pritiscima. Ono je, po njegovim rečima, dugi niz 

godina odolevalo pritiscima partijskih i državnih vrhova u Beogradu, ali 

je, bez podrške federalnih vlasti, pretvoreno u monetu za potkusurivanje 

i namirivanje Srbije. 

Slično mišljenje izneo je i Boško Krunić, u vreme “događanja naroda” 

čelni čovek jugoslovenskih komunista: “Napravljen je jedan truli kompromis, 

jer su svi mislili da će sužavanjem autonomija podmiriti Srbiju i Slobodana 

Miloševića i taj nezajažljivi velikosrpski unitaristički program. A 

nisu predosećali da će talas preći i na njihove obale, na šta sam lično upozoravao 

u okviru CK Jugoslavije. Rekao sam im da se to neće zaustaviti na 

Drini i Bosutu. I nije se zaustavilo!” 393 

Danas, dvadeset godina nakon “jogurt revolucije” i zahteva za uceljivanjem 

Srbije, krvavog rata i raspada Jugoslavije, Srbija je ostala bez 

jednog svog dela – Skupština Kosova usvojila je 17. februara 2008. godine 

Deklaraciju o nezavisnosti, a na zahteve za većim stepenom autonomije 

iz drugog dela, Vojvodine, odgovara se ponavljanjem optužbi za 

“separatizam”. 

392 “Preko Vojvodine srušena i Jugoslavija”. Dnevnik, 5 oktobar 2008. 

393 “Mali Minhen ugušio autonomiju”, Dnevnik, 5. oktobar 2008


“Mi ne možemo stavarati nezavisnu državu, ne samo zato što taj plan 

nema uporište, nego zato što je duboko štetan. Vojvodina nema ni svoju 

crkvu, ni svoju naciju, ni svoj jezik, ni istorijsku državnu tradiciju. I nama 

druga država ne treba, ali nam treba drugačija Srbija, decentralizovana Srbija, 

koja u sebi ima autonomnu Vojvodinu koja će s evropskom Srbijom u 

EU moći da funkcioniše u Evropi regija kao samostalni politički, privredni, 

ekonomski i kulturni subjekt”, izjavio je, na gore pomenutoj konvenciji, 

Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV). 

U citiranim Čankovim rečima naglasak je na subjektivitetu Vojvodine 

kao delu drugačije Srbije, a ne na Vojvodini kao od Srbije nezavisnom 

državnom entitetu. Ova važna distinkcija često se grubo i zlonamerno 

previđa, pa se na svaki zahtev za većim nadležnostima pokrajine uzvraća 

njihovom političkom kriminalizacijom. Tako su u pojedinim rešenjima 

sadržanim u nacrtu statuta Vojvodine kritičari prepoznali protivustavni 

dokument, “političku destabilizaciju”, “secesiju” i “perfidno stvaranje države 

u državi”. Nacrt je ocenjen kao protivustavni dokument, a Boris Tadić, 

predsednik republike, pozvan je da spreči cepanje Srbije i stvaranje nove 

države. 

Nekoliko odredbi iz nacrta najvišeg pravnog akta Vojvodine posebno 

su apostrofirane u javnosti. Pre svega određenje Vojvodine kao “autonomne 

pokrajine građanki i građana koji u njoj žive, u sastavu Republike 

Srbije, nastala na osnovu posebnih nacionalnih, istorijskih, kulturnih i 

drugih svojstava svoga područja, kao višenacionalna, višekulturna i višekonfesionalna 

demokratska evropska regija, integrisana u evropski sistem 

regiona” 394 (član 1). Zatim odredba prema kojoj je Novi Sad “glavni grad 

AP Vojvodine” (čl. 10). Kritike nisu mimoišle ni: pravo AP Vojvodine “da 

može osnivati predstavništva u regionima Evrope i Briselu radi promocije 

i unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turistič- 

394 Ovaj član je u Predlogu statuta izmenjen i glasi: “Vojvodina je autonomna pokrajina 

građanki i građana koji u njoj žive, u sastavu republike Srbije, nastala na osnovu 

posebnih nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava područja, kao 

višenacionalna, višekulturna i višekonfesionalna demokratska evropska regija”. Ovom 

članu je dodat i drugi stav koji glasi: “Vojvodina predstavlja sastavni deo jedinstvenog 

kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora Srednje Evrope”.


315 

kih kapaciteta” (čl. 16); pravo Vojvodine da donosi “pokrajinske skupštinske 

odluke koje imaju značaj zakona na teritoriji AP Vojvodine u pitanjima 

koja su zakonom određena da su od pokrajinskog značaja” (čl. 19), odredbu 

prema kojoj se primena latiničnog pisma srpskog jezika uređuje pokrajinskom 

skupštinskom odlukom (čl. 26); fakultativnu odredbu kojom se 

predviđa osnivanje Stalne mešovite delegacije sastavljene od predstavnika 

organa Reublike Srbije i organa AP Vojvodine radi zakonitog, uspešnog i 

nesmetanog obavljanja poslova u nadležnosti AP Vojvodine (čl. 28); rešenje 

kojim se, u cilju vršenja određenih poslova pokrajinske uprave, a van 

sedišta pokrajinskih organa uprave, osnivaju pokrajinski upravni okruzi u 

skladu sa Statutom i pokrajinskom skupštinskom odlukom 395 (čl. 32), akt 

o osnivanju Razvojne banke Vojvodine radi podsticanja privrednog i društvenog 

razvoja AP Vojvodine (čl. 34); osnivanje Vojvođanske akademije nauka 

i umetnosti 396 (čl. 34); formiranje Saveta nacionalnih zajednica (čl. 40). 

Kritičarima je zasmetalo i preimenovanje Izvršnog veća pokrajine u Vladu 

pokrajine. 397 

U jednoj državi ne mogu postojati dve vlade, ustvrdio je Milorad Mirčić, 

potpredsednik Srpske radikalne stranke (SRS). Po njegovom mišljenju 

“predstavništva Vojvodine u inostranstvu predstavljaju nukleus stvaranja 

ministarstva inostranih poslova, mreže ambasada i konzulata, dok je Ra- 

395 Predviđeno je osnivanje sedam upravnih okruga – na teritoriji Bačke 

u Subotici i Somboru, na teritoriji Banata u Kikindi, Vršcu, Pančevu 

i Zrenjaninu, a na teritoriji Srema u Sremskoj Mitrovici. 

396 U Predlogu statuta deo koji se odnosi na VANU je formulisan kao poseban 

član 17. gde je VANU defi nisana kao naučna i umetnička ustanova od 

posebnog značaja u AP Vojvodini, koju osniva Skupština APV pokrajinskom 

skupštinskom odlukom kojom utvrđuje njenu ulogu, delatnost i način 

ostvarivanja. Organi APV obezbeđuju uslove za njen rad. 

397 Po rečima Bojana Pajtića: “Termin izvršno veće je iz komunističkog perioda 

i zvuči isto toliko moderno kao kada bismo pokrajinsku vladu nazivali 

praviteljstvujušći sovjet”. “Vređanje Vojvođana neće proći”, Večernje novosti, 

25. august 2008. Sve dok Vojvodina nije ustrojena u skladu sa standardima 

modernih evropskih regija naziv pokrajinskih organa, po mišljenju Vojvođanskog 

kluba i nije važan, pa se Izvršno veće i pokrajinski sektretarijati mogu zvati 

i Izvršni odbor i referenti, jer su njihove nadležnosti upravo takve.


zvojna banka zapravo drugo ime za Narodnu banku Vojvodine”. 398 Mirčić 

je podsetio da je Srbija, po Ustavu, država srpskog naroda, i izrazio čuđenje 

što neko pokušava da srpski narod u Vojvodini svrsta u nacionalne 

zajednice. Rešenje po kome će polovinu članova Saveta nacionalnih zajednica 

činiti pripadnici nacionalne većine u pokrajini, Mirčić je ocenio 

kao diskriminaciju, “jer po poslednjem popisu Srba u Vojvodini ima 65 

odsto”. 399 Vojvođanska akademija nauka i umetnosti ima, smatra potpredsednik 

SRS, isti zadatak kao i Dukljanska akademija – da sa što više falsifikata, 

posebno istorijskih, obezbedi osnov za formiranje vojvođanske 

države što, nakon toga, vodi ka stvaranju posebne vojvođanske nacije i autokefalne 

vojvođanske crkve.” 400 Pokušaji Vojvodine da se osamostali neće, 

upozorio je Mirčić, proći bez internacionalizacije vojvođanskog pitanja: “A 

to će biti praćeno transferom određenih para, kako bi se stvorio efekat prividnog 

povećanja standarda u Vojvodini, što će biti povod i za medijsku 

propagandu kako bi se stekao utisak da se ljudi koji žive u Vojvodini razlikuju 

i po standardu i po drugim stvarima od onih koji žive u ostatku Srbije, 

a onda smo već korak od scenarija koji je primenjen u Crnoj Gori.” 401 

Demokratska stranka Srbije (DSS) je sačinila pravnu analizu nacrta 

statuta i zatražila izradu novog predloga, jer u postojećem mnogo detalja, 

kako je rečeno, ukazuje na uspostavljanje državnosti Vojvodine. Kao 

odredbe suprotne statutu Vojislav Koštunica, lider DSS, je naveo, pre svega, 

odredbu iz člana 1. nacrta u kome se Vojvodina određuje kao “demokratska 

evropska regija, integrisana u evropski sistem regiona”, zatim 

odredbe koje se odnose na podelu Vojvodine na geografske oblasti i Razvojnu 

banku Vojvodine. Srbija, naglasio je Koštunica, “ne može imati dva 

glavna grada. Međutim, naši statutotvorci su predvideli da Srbija bude 

izuzetak od pravila i da, osim Beograda, postoji još jedan glavni grad na 

teritoriji Vojvodine – Novi Sad.” Kao pravno moguću, predsednik DSS je 

procenio mogućnost da se Izvršno veće od sada naziva vladom Vojvodi- 

398 “Preduslovi za nezavisnu Vojvodinu”, Dnevnik, 16. septembar 2008. 

399 “U strahu od nečasnih namera”, Dnevnik, 24. septembar 2008. 

400 “Preduslovi za nezavisnu Vojvodinu”, Dnevnik, 16. septembar 2008. 

401 “U strahu od nečasnih namera”, Dnevnik, 24. septembar 2008.


317 

ne. 402 Interesantno je primetiti da je samo mesec dana ranije stranka na 

čijem je Koštunica čelu saopštila da Pajtić “pričom o zastarelosti naziva izvršno 

veće pokušava da sakrije suštinu svog plana i statuta koji predlaže, a 

to je stvaranje zasebne vojvođanske policije, preuzimanje celokupne imovine 

Republike Srbije, stvaranje zasebne mreže sudova i potpuno zasebne 

zakonodavne, sudske i izvršne vlasti”. 403 Ni Nova Srbije nije propustila priliku 

da upozori da je nacrt statuta u suprotnosti sa ustavom, ali i da skrene 

pažnju na to da se njime vraćamo na Ustav SFRJ iz 1974. godine. “Stvaranje 

funkcionalne autonomije Vojvodine, kao i dalja decentralizacija Srbije 

samo su izgovor za ostvarivanje autonomaških i separatističkih ciljeva Lige 

socijaldemokrata Vojvodine, kao i predizbornog obećanja Demokratske 

stranke”. 404 Pridružujući se kritikama koje ukazuju na suprotnost nacrta 

statuta sa ustavom Srbije, GG “Maja Gojković” je ocenila da se njime “briše 

srpski narod kao državotvorni”, a Vojvodina uvodi u “evropski sistem 

regiona koji ne postoji”. Ova GG je postavila pitanje: da li je nacrt statuta 

proizvod želje za povećanjem administracije, jer će njegova primena voditi 

stvaranju paralelnog, glomaznog aparata pokrajinske vlasti. 405 

Povodom nacrta najvišeg pravnog akta Vojvodine oglasila se grupa 

srpskih intelektualaca Otvorenim pismom predsedniku, vladi, poslanicima 

skupštine Srbije i Vojvodine, upozoravajući ih da se nacrtom statuta 

Vojvodini pridaju pojedina svojstva državnosti i suverenosti. Kao elemente 

državne suverenosti u pismu se navode: pravo Vojvodine da zaključuje 

međunarodne ugovore u oblastima iz svoje nadležnosti; pravo da osniva 

predstavništva, ne samo u regionima Evrope, nego i u Briselu, 406 što zna- 

402 “DSS protiv državnosti Vojvodine”, Dnevnik, 30. septembar 2008. 

403 “Pajtić: Izgubili su kompas”, Danas, 28. august 2008. Slobodan Samardžić, 

potpredsednik DSS, je izjavio da ga statut Vojvodine podseća na formulaciju 

autonomije u ustavu SFRJ iz 1974. godine, da Pokrajina svoje uporište traži u 

prošlosti i napreduje ka stanju iz 1974. godine. Dnevnik, 23. septembar 2008. 

404 “NS: Hože državu u državi”, Dnevnik, 20. septembar 2008 

405 “GG ‘Maja Gojković’: Brisanje srpskog naroda”, Dnevnik, 27 septembar 2008. 

406 U oktobru Srbija je s nemačkom pokrajinom Baden-Virtemberg potpisala sporazum 

o saradnji i to u predstavništvu te regije u Brisleu. Ono što je interesantno jeste da 

se na predstavništvu vijore samo zastave Baden-Virtemberga i Europske unije, ali 

ne i Nemačke, dok iznad ulaznih vrata stoji samo grb pokrajine. Da stvar po srpske


či da će Vojvodina imati svoje diplomatska predstavništva pri komandi 

Atlantskog pakta, središnjim organima EU i Vladi Belgije; treće obeležje, 

ne državnosti, nego kulturno-istorijskog, a u perspektivi i nacionalnog 

identiteta, je Vojvođanska akademija nauka i umetnosti; četvrto obeležje 

državnosti biće uzurpirana zakonodavna nadležnost Skupštine AP Vojvodine 

i, napokon, peto obeležje državnosti Vojvodine predstavlja njeno 

svojevrsno protokolarno izjednačavanje sa Republikom Srbijom u okviru 

stalne mešovite delegacije, čime se stavlja do znanja da Vojvodina nije deo 

Srbije, nego je ravna Srbiji. 

Posebnu zabrinutost potpisnika Otvorenog pisma izaziva i način na 

koji su uspostavljeni pokrajinski upravni okruzi. “Oni su tako obrazovani i 

teritorijalno razgraničeni da Mađari dobijaju svoj nacionalni okrug sa sedištem 

u Subotici. Krajnji cilj teritorijalnog zaokruženja i izdvajanja Mađarskog 

nacionalnog okruga jeste otvaranje i problematizovanje položaja 

mađarske manjine u Srbiji, da bi se pre ili posle pristupilo secesiji subotičkog 

okruga i njegovog pripajanja Mađarskoj”. Posebnu zabrinutost potpisnika 

pisma izaziva i obrazovanje saveta nacionalnih zajednica: “To je 

pokušaj da se na mala vrata uvede dvodomni sistem, zahvaljujući kojem 

će predstavnici nacionalnih manjina, prilikom donošenja važnih odluka, 

imati pravo veta u Skupštini Vojvodine. Kako nacrt novog statuta Vojvodine 

otvara dve pogubne mogućnosti – stvaranje države Vojvodine u državi 

Srbiji, i secesije subotičkog okruga, a možda i cele Vojvodine – najodlučnije 

zahtevamo da se izjasnite protiv predloga novog statuta AP Vojvodine.” 

Među 64 potpisnika ovog pisma nalaze se imena Smilje Avramov, 

Milovana Danojlića, Mihajla Markovića, Dragana Nedeljkovića, Milorada 

Ekmedžića, Vasilija Krestića, Zorana Kovačevića, Slavenka Terzića, Slobodana 

Turlakova, Miroslava Josića Višnjića, Darka Tanaskovića, Predraga 

Dragića Kijuka, Koste Čavoškog i drugih. Poslednji pomenuti potpisnik, 

akademik Kosta Čavoški je izjavio novinarima, nakon promocije svoje 

knjige “Makijaveli” u Matici srpskoj, da je svrha novog statuta Vojvodine 

da se ta pokrajina izdvoji iz Srbije, a “krajnji cilj je da se Srbija svede na 

nacionaliste bude još gora, taj isti Baden-Virtemberg je u Briselu organizovao sastanak 

Dunavske konferencije, na kojoj je nastupao u svoje ime zajedno s ostalih devet država 

koje se nalaze u slivu Dunava. “Ko se boji jake Vojvodine još”, Dnevnik, 9. oktobar 2008.


319 

pretkumanovsku Srbiju, a to znači bez Vojvodine, Raške – srpskog dela novopazarskog 

Sandžaka, i bez Kosova i Metohije, dakle na Srbiju od Beograda 

do Ristovca”. Takva separatistička nastojanja mora da spreči narod, jer i 

narod, po njegovim rečima, ima neku odgovornost, a ne samo političari. 407 

Na sve ove optužbe poslanici u pokrajinskoj skupštini odgovorili su 

tako što su, sredinom oktobra, usvojili predlog statuta. 408 “Veoma je uvredljivo 

za građane Vojvodine kada neko stalno Vojvođane za nešto sumnjiči. 

Vojvodina je svojom voljom ušla u Srbiju i Vojvodina nema nikakvu nameru 

da iz Srbije izlazi” izjavio je Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća 

Vojvodine, i dodao da se nigde “na svetu decentralizacija se ne doživljava 

kao separatizam, nego samo u jednom malom delu srpske javnosti. Ovde 

je u suštini na delu otpor prema svakoj ideji koja donosi modernizaciju 

društvu”. 409 

Treba reći da nacrt Statuta nije bio izložen samo kritici prononsiranih 

nacionalista, nego su kritike dolazile i od strane autonomaških ili aktera 

(više ili manje) naklonjenih autonomiji. Tako je, po rečima Nenada Čanka, 

postojanje statuta kao najvišeg pravnog akta već samo po sebi uvredljivo 

za Vojvodinu, jer je ona, u vremenu pre Miloševića, imala ustav. Po 

njegovom mišljenju, Vojvodina neće imati nikakve koristi od ovog statuta, 

ali će ga Liga, na čijem je čelu, ipak podržati, “zato što podržavamo sve što 

uopšte pominje Vojvodinu kao teritorijalno politički subjektivitet. Ali, to 

407 “Čavoški: Cilj statuta – izdvajanje Vojvodine iz Srbije”, Dnevnik, 6. oktobar 2008. 

408 Tekst nacrta statute prihvaćen je 16. septembra i upućen na javnu raspravu. Skupština 

Vojvodine usvojila je Predlog statute 14. oktobra. Od 120 poslanika pokrajinske 

skupštine za predlog Statuta, predlagač je Izvršno veće Vojvodine, glasalo je 89 

poslanika, a protiv 21 poslanik. Za predlog Statuta su glasali poslanici iz poslaničkih 

klubova “Za evropsku Vojvodinu”, Mađarska koalicija, “Liga socijaldemokrata 

Vojvodine – Zajedno za Vojvodinu”, Socijalistička partija Srbije – Partija ujedinjenih 

penzionera Vojvodine – Pokret Vršačka regija-evropska regija, a protiv poslanici 

iz poslaničkih klubova Srpske radikalne stranke i Demokratska stranka Srbije – 

Nova Srbija. Opozicija je na predlog statuta podnela 155 amandmana, najviše 

DSS – 68, od kojih je predlagač usvojio samo jedan, i to onaj koji je predložila 

Srspska radikalna stranka. Nova Srbija i Srpska napredna stranka najavile su da 

će obratiti Ustavnom sudu Srbije radi zaštite prava građana Vojvodine i Srbije. 

409 “Uvredljivo je Vojvođane stalno sumnjičiti”, Dnevnik, 25. oktobar 2008.


ne znači da se slažemo sa predloženim rešenjima.” 410 Oštrim saopštenjem, 

samo dan nakon što je pokrajinski parlament usvojio predlog Statuta, 

oglasila se i Socijaldemokratska partija Vojvodine ističući da je donošenje 

statuta sramotan čin pristajanja na ponižavajući položaj Vojvodine na koji 

je ona osuđena Ustavom iz 2006. godine. “Čin donošenja Statuta na osnovu 

takvog ustava je akt potvrde novog nagodbenjaštva lidera stranaka koje 

su taj ustav nametnule i vlastohlepnih lidera, čak i onih parlamentarnih 

partija koje su u Vojvodini bile na strani njegovog uspešnog bojkota”. 411 Za 

Demokratsku zajednicu vojvođanskih Mađara predlog Statuta je u celini 

neprihvatljiv, izjavio je Andraš Agošton, predsednik stranke, jer nije uvažio 

zahteve mađarskih stranaka za garantovanim mandatima. On se usprotivio 

stvaranju Saveta nacionalnih zajednica, jer u slučaju manjina institucionalna 

dvojnost ne znači ništa drugo do novu birokratsku kočnicu. 412 

Nacrtom statuta nisu bile zadovoljne ni pojedine nevladine organizacije. 

Đorđe Subotić, predsednik Vojvođanskog kluba, je ocenio da novi statut 

ne poboljšava položaj građana Vojvodine, jer se to može učiniti samo 

ustavom Srbije. Stoga bi, po njegovom mišljenju, Skupština Vojvodine morala 

doneti zaključak i reći da građani i građanke nisu na referendumu 

prihvatili ustav i da, u skladu sa Londonskom mirovnom konferencijom, 

građanima Vojvodine nisu vraćena ustavna prava. “Građani neće živeti bo- 

410 “Nije ovo put kojim Vojvodina treba da ide”. Dnevnik, 20. septembar 2008. Maja 

Sedlarević, potpredsenica Skupštine APV iz redova Lige, je bila određenija. Ona je 

za list Danas izjavila da Liga insistira na tome da Vojvodina ima pristup fondovima 

EU namenjenim regionima, da osim u Briselu imamo mogućnost da i u ostalim 

evropskim institucijama osnivamo svoja predstavništva, da se preciznije odredi 

pozicija VANU, kako bi se znalo ko je njen osnivač i ko je fi nansira, da pokrajina ima 

pravo na regionalnu policiju, da se jasno defi niše status radiodifuzne organizacije 

Vojvodine i drugo. “Suprotno interesima Vojvodine”, Danas, 7. oktobar 2008. 

411 “Novi Statut – čin pristajanja na ustavnu neravnopravnost Vojvodine”, 

saopštenje SDPV namenjeno javnosti, 15. oktobar 2008. 

412 Izjava Andraša Agoštona novosadskom Dnevniku, 1. oktobar 2008. U zahtevu koji je 

Danijel Petrović, koordinator nacionalnih saveta, uputio Izvršnom veću i Skupštini 

Vojvodine takođe se traži uvođenje garantovanih mandata za nacionalne manjine, 

kao i da se prošire kriterijumi na osnovu kojih se nabrajaju nacionalne zajednice. 

“Nacionalni saveti traže dopunu Statuta APV”, Dnevnik, 10. oktobar 2008


321 

lje, oni će i dalje biti u feudalnom odnosu Republike Srbije s budžetskim 

troškom od sedam odsto”. 413 Po mišljenju Nade Dabić, predsednice Esperance, 

Vojvodina ovim statutom ne dobija ništa – ni zakonodovnu vlast, ni 

veću ekonomsku samostalnost, ni decentralizaciju. 414 Nacrt statuta, po oceni 

Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, ne daje Vojvodini 

osetno veća ovlašćenja, a predlog da se formiraju upravni okruzi Srem, Banat 

i Bačka, ne predstavlja decentralizaciju, nego dekoncentraciju vlasti. 415 

Antal Bozoki, novosadski advokat i direktor “Argusa”, oštro je kritikovao 

predlagače zbog toga što predlog statuta nije objavljen na jezicima manjina, 

jer je time manjinama uskraćeno pravo da se informišu na maternjem 

jeziku i ravnopravno učestvuju u javnoj raspravi. 416 

Usvajanje statuta i njegova potvrda od strane republičkog parlamenta 

samo su prvi korak u zaokruživanju nadležnosti Vojvodine. I pre nego 

što je Skupština Vojvodine usvojila predlog ovog akta, u javnosti se otvorilo 

jedno pitanje a s tim u vezi je iskazana i bojazan da bi u drugom koraku 

autonomija Vojvodine mogla biti redukovana. Naime, Tamaš Korhec, 

pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine, skrenuo je 

pažnju na činjenicu da ingerencije koje je Vojvodina dobila novim Ustavom 

nisu zakonima konkretizovane, da postoji mnoštvo pravnih praznina. 

To, po njegovom mišljenju, i ne bi trebalo da predstavlja problem, jer ako 

republička skupština apsolutnom većinom potvrdi statut, to će značiti da 

će rešenja koja su definisana statutom biti pretočena u zakone. Međutim, 

eksperti za ustavno pravo, koje je tim povodom konsultovao novosadski 

“Dnevnik”, ocenili su da skupština Srbije neće imati nikakvu pravnu obavezu 

da buduće zakone usklađuje sa novim statutom Vojvodine, ali nisu 

osporavali postojanje određene političke obaveze. “U ovome trenutku niko 

413 “Nevladine organizacije nezadovoljne nacrtom statuta 

Vojvodine”, Građanski list, 22. septembar 2008. 

414 isto 

415 “Popov: Dekoncentracija vlasti”, Dnevnik, 20. septembar 2008. Kao pozitivne 

stvari u nacrtu statuta Popov je naveo unošenje i stavranje novih institucija, 

poput ombudsmana, Saveta nacionalnih zajednica i Stalne mešovite 

delegacije, kao spone između pokrajinskih i republičkih organa. 

416 isto


ne zna kakva će rešenja biti predviđena u pojedinim zakonima koji će biti 

donošeni kroz nekoliko meseci ili, čak, godina. Kako su republički zakoni 

stariji od Statuta Vojvodine, bilo bi zaista potpuno sumanuto kasnije dovoditi 

vlastitu pokrajinu u stanje nezakonitosti. Jer, ne bi nekakvim negativnim 

radnjama pokrajine njen statut bio u suprotnosti sa zakonom, nego 

upravo činjenjem Skupštine Srbije, ukoliko ona ne bude vodila računa o 

rešenjima iz statuta APV koja je predhodno sama aminovala”. 417 Pošto se 

statut pokrajine ne bi mogao u punoj meri primenjivati, čak i kada bi ga 

republička Skupština potvrdila do kraja godine, jer je za njegovu punu primenu 

potrebno zakonima, kako je već rečeno, urediti ovlašćenja pokrajine 

u 26 oblasti, dogovorom pokrajinske i republičke administracije odlučeno 

je “da se stepen autonomije definiše jednim kompleksim zakonom kojim 

će se pokriti sve oblasti u kojima su definisane ingerencije pokrajine”. 418 

Ističući da Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine 

u saradnji sa republičkim ministarstvima i Sekretarijatom za zakonodavstvo 

intenzivno priprema zakon o nadležnostima pokrajine, Tamaš Korhec 

je izjavio da predlog novog statuta Vojvodine neće biti stavljen na dnevni 

red republičkog parlamenta sve dok ne bude pripremljen i zakon o nadležnostima 

Vojvodine. 419 

417 “Skupština Srbije kroji autonomiju”, Dnevnik, 22. august 2008. 

418 Reči Tamaša Korheca u: “Uz novi statut usvojiće se i ‘kodeks’ 

o Vojvodini”. Dnevnik, 17. novembar 2008 

419 Predstavnici pokrajinske administracije činili su napore, predsednik Skupštine 

pre svega, da se predlog statuta nađe na dnevnom redu republičke skupštine 

do kraja godine. Takvo svoje uverenje i nastojanje oni su zasnivali na Ustavnom 

zakonu prema kome 31. decembra 2008 ističe opšti rok za usaglašavanje svih 

zakona, pa prema tome i statuta, sa Ustavom Srbije. Statut je ostao bez potvrde, 

jer se republički parlament našao u cajtnotu. Vremensku oskudicu Slavica Đukić 

Dejanović, predsednica srbijanskog parlamenta, objasnila je činjenicom da se, 

zbog mnoštva amandmana, odužila rasparava o zakonima, kao i raspravom o 

poverenju vladi, te predlogu budžeta. No, u javnosti su pominjani i drugi razlozi. Po 

rečima Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, sudbina statuta 

zavisi od odnosa unutar Demokratske stranke, od toga koja će struja prevagnuti 

unutar nje – provojvođanska, koja želi decentralizaciju Srbije ili ona koja teži 

centralizaciji. Danas, 25. decembar 2008. To bi, dakle, moglo značiti da se statut 

neće naći na dnevnom redu republičke skupštine sve dok se za njegovu potvrdu


323 

Vojvodina traži veći udeo u budžetu 

Pored statuta, veliku pažnju i negodovanje u vojvođanskoj javnosti izazvao 

je nacrt republičkog budžeta. Prema ustavu, budžet Vojvodine iznosi 

sedam procenata u odnosu na budžet Republike. Ministarstvo finansija 

je, međutim, predvidelo da se Vojvodina mora uklopiti u 4.85 procenata 

(35 milijardi dinara, umesto, po ustavu, predviđenih 50 milijardi). Ocenivši 

nacrt budžeta kao šokantan Ištvan Pastor, potpredsednik Pokrajinskog 

izvršnog veća, je izjavio: “ili u Ministarstvu finansija ne poznaju ustav, ili 

se preko ustavne odrebe svesno gazi, jer je neko u Beogradu procenio da 

to s Vojvođanima tako može”. Nacrt budžeta Pastor je stavio u kontekst sve 

otvorenijeg izbegavanja da se Statut Vojvodine stavi na dnevni red republičke 

skupštine. 420 

U ponuđenom nacrtu budžeta Nenad Čanak je prepoznao “nastavak 

sračunate kampanje ka obesmišljavanju autonomije Vojvodine”. 421 On je 

rekao da je “očigledno da svetska ekonomska kriza uzima svoj danak u 

Srbiji, što nije sporno. Sporno je da se time krši ustav i to na egzaktan i 

najproverljiviji način. Nikoga nismo terali da od ustava pravi karikaturu 

fiskalnog računa.” Dok je Balint Pastor, šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih 

Mađara (SVM) u republičkom parlamentu, izrazio nadu da će 

stavke u budžetu biti izmenjene pre nego dođe na sednicu Vlade, inače četiri 

poslanika SVM neće glasati za budžet, dotle je Nada Kolundžija, šefica 

ZES-a, poručila da očekuje punu odgovornost svih političkih subjekata pri 

donošenju budžeta, jer se on donosi u trenucima kada Srbija prolazi kroz 

ekonomsku krizu i poručila “Naći ćemo način da budžet bude usvojen”. 422 

Dok su jedni negodovali i upozoravali da je nacrt budžeta protivustavan, 

drugi su, poput Slobodana Vučetića, bivšeg predsednika Ustavnog 

suda, isticali da odluka Vlade nije suprotna ustavu. “Tačno je da u ustavu 

piše da budžet Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na 

budžet Republike. Ali u ustavu nigde ne piše da se ta sredstva budžeta 

ne obezbedi ono sto u ovom trenutku ne postoji – potrebna skupštinska većina. 

420 “Vojvodina zakinuta za 15 milijardi dinara”, Dnevnik, 2. decembar 2008. 

421 “Opet smo zakinuti”, Dnevnik, 3. decembar 2008. 

422 “Kolundžija: Naći ćemo način da budžet bude usvojen”, Danas, 3. decembar 2008.


Vojvodine obezbeđuju u celini iz budžeta Srbije, dakle svih sedam odsto... 

Prema tome, predviđena suma iz budžeta Srbije za Vojvodinu nije neustavna. 

To samo znači da ostatak treba da finansira Pokrajina iz sopstvenih 

prihoda koje im garantuje ustav i zakoni”. 423 “Da ne bude zabune”, poručio 

je Jovica Đukić, pokrajinski sekretar za finansije, “razliku od 15 milijardi 

dinara nikako ne mogu nadomestiti izvorni pokrajinski prihodi, jer su 

postojeći na nivou od svega 0.8 procenata budžeta, dok AP Vojvodina niti 

može, niti sme da uvede neke dodatne fiskalne namete građanima Vojvodine”. 

Ukoliko bi Vojvodina dobila manju sumu nego što to ustav predviđa, 

onda bi, po Đukićevim rečima, bilo ugroženo finansiranje nadležnosti 

pokrajine. 

Da do toga, ipak, ne bi došlo predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan 

Pajtić je, nakon razgovora sa republičkim premijerom Cvetkovićem i 

ministarkom finansija Dianom Dragutinović, izjavio da će pitanje pokrajinskog 

budžeta biti rešeno tako što će Vojvodini pripasti, ne 35, nego 67 

milijardi dinara. “Dogovorili smo se da nedostajuća sredstva u pokrajinskom 

budžetu budu pokrivena iz privatizacije NIS-a, da pored obaveznih 

50 odsto sredstava koja Vojvodini inače pripadaju po osnovu Zakona o privatizaciji, 

još 40 odsto od ove privatizacije pripadne Vojvodini. To praktično 

znači da će 90 odsto od privatizacije NIS-a ostati u Vojvodini, te da će se 

pokrajinski budžet sliti 360 miliona evra.” 424 

Međutim, po mišljenju Lige socijaldemokrata, pitanje budžeta Vojvodine 

i prodaju Naftne industrije Srbije (NIS) ne treba mešati, jer su to dve 

odvojene stvari. “Što se budžeta tiče, Srbija mora da poštuje ustav koji je 

nametnut Vojvodini mimo volje njenih građana”, a “kada je reč o NIS-u, 

pre nego što se počne računati sa tim novcem, najpre bi trebalo da vidimo 

za koju svotu će on biti prodat. Za 400 miliona ili za 2,2 milijarde evra 

na koliko je procenjen. Razlika je drastična i očekujemo da se vojvođanska 

administracija za tu razliku bori”. Ligaši su i poručili da se “stav po kojem 

vojvođanska administracija pristaje i već uveliko računa na novac od pro- 

423 isto 

424 “Pajtić: Vojvodini 90 odsto prihoda od NIS-a”, Danas, 5. decembar 2008. 

Tim povodom iz Saveza vojvođanskih Mađara je poručeno da će SVM glasati 

za budžet, jer je zadovoljan dogovorom o sredstvima za Vojvodinu.


325 

daje NIS-a za 400 miliona evra, može okarakterisati i kao pritisak na pregovarački 

tim da uđe u prodaju NIS-a i bez preciziranih obaveza ruske strane 

u vezi sa skladištem ruskog gasa Banatski dvor i gasovodom “Južni tok”. 

A to niti je u skladu sa interesima Vojvodine, niti sa državnim interesima 

Srbije”. 425 Sličan stav, da su prodaja NIS-a i vojvođanski budžet dve odvojene 

teme, iznela je Ivana Dulić-Marković, potpredsednica IV Vojvodine. 

“Pokušaj da se prodaja NIS-a poveže sa punjenjem budžeta Vojvodine je, 

u stvari, pokušaj Bojana Pajtića i Demokratske stranke, da nametnu drugu 

temu kako bi sakrili činjenicu da se NIS prodaje ispod cene”. Odgovarajući 

na pitanje zašto je Pajtić pogrešio 426 kada je tražio 90 odsto sredstava od 

prodaje NIS-a, Dulić-Marković je rekla: “U demokratskoj državi sve funkcioniše 

na osnovu ustava i zakona, a ne na osnovu dogovora dva čoveka, pa 

taman to bila i dva premijera. A Zakon o privatizaciji kaže da 50 odsto privatizacionih 

prihoda, a ne 90 odsto, treba da pripadne Vojvodini. Mislim 

da bi bilo dobro da Vojvodini, umesto pola, pripadne 90 odsto sredstava 

od prodaje NIS-a, ali promenom Zakona o privatizaciji i ne od 400 miliona 

evra, nego od 2,2 milijarde evra”. 427 

Interesi Vojvodine, odnosno Srbije, često su tokom godine pominjani 

u vezi sa energetskim sporazmom sa Rusijom. Jedni su isticali da je 

to najbolji ekonomski sporazum koji je Srbija potpisala u poslednjih 30 

godina, 428 drugi opet da je njegov karakter kriminalan. 429 Jedni su tvrdili 

da je on u direktnoj suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, 

drugi su to poricali i isticali da su ova dva dokumenta u skladu. 430 

425 “LSV: A interes Vojvodine”, Dnevnik, 5. decembar 2008. 

426 Bojan Pajtić, vojvođanski premijer, je odgovorio da dogovor koji je postigao sa 

republičkim premijerom Cvetkovićem nije protivzakonit. On je rekao da prodaja NIS-a 

ne podleže Zakonu o privatizaciji, jer se taj zakon odnosi na društvena preduzeća, a 

ne na državna kao što je NIS. Dodao je i to da Vojvodini možda ništa i ne bi pripalo od 

te privatizacije da se rukovodio pomenutim zakonom. Dnevnik, 25. decembar 2008. 

427 “U pokrajinskoj vladi svako vodi svoju politiku”, Građanski list, 27. decembar 2008. 

428 Izjava Nenada Popovića (DSS) u: “Koštunica: Vlada 

o gasu 9 maja”, Dnevnik, 6. maj 2008. 

429 Izjava Čedomira Jovanovića, šefa Liberalno demokraske partije, u: 

“Protiv LDP i vojvođanske stranke”, Dnevnik, 6. septembar 2008. 

430 isto


Jedni su poručivali da ćemo, zahvaljujući gasovodu, postati najvažniji politički 

i energetski faktor na Balkanu, 431 drugi su, opet, isticali da je u pitanju 

najveći tranzicioni skandal. 432 I dok su jedni, poput Radikala i Nove 

Srbije, izjavljivali da će za energetski sporazum sa Rusijom glasati “ponosniji 

nego ikad” i “sa dve ruke”, drugi su (LDP, SVM, LSV) poručivali da će 

glasati protiv, jer ne vide nikakvo ekonomsko opravdanje da se tako važan 

energetski resurs proda za tako malo novca. 433 

Sa 214 glasova “ZA” poslanici republičke skupštine ratifikovali su 9. 

septembra energetski sporazum sa Rusijom. To, međutim, to ne znači da 

su ratifikacijom Sporazuma otklonjene sve kontraverze koje su ga pratile. 

Pet dana nakon ratifikacije Bojan Kostreš je izjavio da LSV neće dopustiti 

pljačku građana Vojvodine kroz privatizaciju NIS-a. 434 “Procenjena vrednost 

NIS-a je 2,2 milijarde evra i za tu cenu pristajemo da bude prodat. Ako 

država želi iz nekih viših razloga da proda NIS za manje novca, tražićemo 

obeštećenje za građane Vojvodine”. U ovom slučaju država bi, naveo je Kostreš, 

Vojvodini trebalo da isplati 1,2 milijardi evra obeštećenja koliko bi 

joj pripalo da je NIS prodat po poslednjoj proceni. 435 U prvoj polovini decembra 

srpski pregovarački tim je obavestio Vladu da ruski pregovarači ne 

pristaju na potpisivanje krovnog ugovora o energetskom sporazumu Srbije 

i Rusije. Prema tom izveštaju, Rusi su tražili da se do kraja godine potpiše 

samo ugovor o prodaji NIS-a i nisu prihvatali uzajamnu povezanost tri 

projekta predviđenih Sporazumom. 436 

431 “Kroz gasovod ide partnerstvo ili tutorstvo”, Dnevnik, 6. septembar 2008. 

432 Intervju Vladimira Gligorova. “Prodaja NIS-a skandal”, Dnevnik, 4. oktobar 2008. 

433 “Prodaja NIS-a samo uz obeštećenje Vojvodine”, Dnevnik, 21. august 2008. 

434 I LSV i SVM su se protivili aranžmanu sa Rusijom, ali nisu imali ništa protiv dogovora 

dva premijera da se u vojvođanski budžet slije 90 odsto para od prodaje NIS-a. 

435 “Vojvodini 1,2 milijarde evra za NIS”, Dnevnik, 14. septembar 2008. U istim 

novinama je (24. septembra) objavljeno da je NIS prodata “Gaspromu” za 

400 miliona evra ne zato što su nam Rusi uvrtali ruku i ucenjivali nas, već 

zato što smo mi toliko tražili, a oni jednostavno prihvatili ponuđeno. 

436 Sporazum predviđa prodaju NIS-a “Gaspromu”, izgradnju podzemnog skladišta 

gasa Banatski dvor i izgradnju gasovoda “Južni tok”. Inače, prema izveštaju, ruski 

pregovarači nisu želeli da daju garancije za ispunjavanje obaveza iz ugovora o 

prodaji NIS-a, a insistirali su da se na taj ugovor ne primenjuju odredbe Zakona o


327 

Pošto nije bilo čvrstih garancija da će “Južni tok” prolaziti kroz Srbiju 

Mlađan Dinkić je sa svojim timom napustio pregovački tim. On se tim povodom 

Otvorenim pismom obratio javnosti i naveo da mu je “naša strana 

prva uskratila podršku” i da će odgovornost za ekonomske posledice nove 

pregovaračke platforme morati preuzeti neko drugi. 437 Konačno, 24. decembra, 

predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev postisali 

su u Moskvi političku izjavu koja će, prema pisanju štampe, biti neka vrsta 

krovnog energetskog sporazuma između dve zemlje. Osnovu tog aranžmana 

čini ugovor o prodaji NIS-a koji su sklopili Vlada Srbije i “Gasprom”. 438 

Uz ovaj dokument potpisan je i protokol o saradnji “Srbijagasa” i “Gasproma” 

na projektu magistralnog gasovoda “Južni tok”, kao i memorandum 

o razumevanju dve kompanije oko završetka, punjenja i buduće eksploatacije 

podzemnog skladišta u Banatskom dvoru. 439 U ovom paketu jedini 

“živi” dokument je prodaja NIS-a, ostala dva su politička akta. Imajući to 

u vidu, predsednik Tadić je izjavio da se, svakako, može staviti primedba 

zašto energetski sporazum nije praćen jasnim pravnim i finansijskim jamprivatizaciji, 

da NIS ima puni monopol na uvoz i preradu nafte i naftnih proizvoda, 

uz mogućnost da se uvozi samo gorivo koje ispunjava euro 5 standard, da se 

eventualne ekološke štete koje prouzrokuje NIS nadoknađuju iz budžeta Srbije, itd. 

437 “Nema garancija da će gasovod biti izgrađen”, Danas, 12. decembar 2008. 

Dinkić je podsetio da je Srbija prihvatila ruski predlog da se radi izgradnje 

magistralnog gasovoda i modernizacije skladišta gasa u Banatskom dvoru 

proda NIS bez tendera, direktnom pogodbom. Naveo je i to da je 11 članova 

vlade odbilo i alternativni predlog Ministarstva ekonomije da se u slučaju 

potpisivanja ugovora samo za NIS, insistira na tome da se “Gaspromu” 

odmah prenese u vlasništvo 25 odsto akcija NIS-a, uz zadržavanje većinskih 

upravljačkih prava u rukama Srbije, dok bi mu preostalih 26 odsto akcija bilo 

preneto tek nakon potpisivanja obavezujućeg ugovora o izgradnji gasovoda. 

438 Ugovorom je predviđeno da ako investitor ne ispunjava svoje obaveze Srbija ima 

pravo da ponovo postane vlasnik NIS-a. U odgovoru na pitanje Šta je “Gasprom” kupio 

i šta je Srbija prodala u jednom tekstu u Dnevniku je navedeno da ce “Gasprom” 

dobiti sve ono što se u Srbiji podrazumeva pod NIS-om. Rečju, poslovne zgrade, 

distributivnu mrežu, prodajne objekte, transportna sredstva, opremu, postrojenja, 

infrastrukturu radničkog standarda i nalazišta nafte i gasa...Najvrednije u ovom 

paketu su nalazišta nafte i gasa u Vojvodini i koncesione bušotine u Angoli. 

439 “Naftna industrija Srbije za gasovod”, Dnevnik, 25. decembar 2008.


stvima, naglasivši pri tome da je reč često bila jača od garancija i najpreciznije 

sročenih dokumenata, te da će se u budućnosti videti ko je bio “vera”, 

a ko “nevera”?! 440 

Odustajanje od Ugovora o koncesiji za 

izradnju autoputa Horgoš-Požega 

Pitanje ko je “vera”, a ko “nevera”, ko radi za dobrobit zemlje, a ko ne, pratilo 

je i dugo je vremena bilo vezano za još jedan ugovor – ugovor o koncesiji 

za izgradnju autoputa “Horgoš – Požega”. Uporna nastojanja bivšeg 

predsednika vojvođanskog parlamenta Bojana Kostreša o štetnosti ovoga 

ugovora konačno su, krajem godine, urodila plodom. Naime, 16. decembra 

“Sever – jug autoput”, koncesiono preduzeće formirano sa ciljem da 

realizuje koncesiju za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputa Horgoš 

– Požega saopštilo je da koncesionar, konzorcijum “Alpina – Por”, raskida 

ugovor o izgradnji autoputa. 

U sopštenju koncesionara je navedeno da je raskid ugovora jedina opcija, 

pošto Vlada nije pokazala spremnost da prihvati alternativne predloge. 

Prekidajući ugovor, koncesionar je predložio Vladi Srbije da započnu 

formalnu medijaciju, posredovanje koje bi trajalo 60 dana, kako bi se izbegla 

skupa međunarodna arbitraža. Na ovu odluku je reagovala Vlada poručivši 

koncesionaru da “očigledno previđa činjenicu da koncesioni ugovor 

do danas nije stupio na snagu, s obzirom na to da je finansijsko zatvaranje 

posla predviđeno kao prethodni uslov za stupanje na snagu ugovora i da 

to može da bude učinjeno do 31. decembra 2008. godine.” 441 

Pre nego što je koncesionar doneo odluku o raskidu ugovora, činjeni 

su napori da se postigne sporazumni dogovor o raskidu ugovora. Ti napori, 

međutim, nisu urodili plodom, jer je koncesionar postavljao nerealne 

zahteve koje Vlada nije mogla da prihvati. 442 Nije, međutim, jasno zašto je 

440 isto 

441 “Puče koncesija”, Dnevnik, 17. decembar 2008. 

442 Tako je u saopštenju Nacionalnog saveta za infrastrukturu navedeno da je 

koncesionar zatražio od Srbije garancije da će frekvencija saobraćaja biti veća od


329 

Vlada, kada je postalo očigledno da koncesionar nije u stanju da obezbedi 

sredstva za izgradnju autoputa, ovome nudila aranžamane koji su iritirale 

domaće putare. 443 Zašto, jednostavno, nije sačekala 31. decembar, 

automatski raskid ugovora i priliku da uzme 10 miliona evra bankarske 

garancije? Zašto je popuštala i pristajala na uslovljavanja, kada je vec 31. 

marta bilo jasno da koncesionar ne može da obezbedi potrebna sredstva? 

Raskidom ugovora bili su, pre svega, zadovoljni predstavnici Lige socijaldemokrata. 

Izražavajući zadovoljstvo što se putem koncesije iz Vojvodine 

neće u narednih 20 godina odliti 450 miliona evra, Bojan Kostreš (LSV) 

je izjavio da nije dovoljno samo da se iz tog lošeg aranžmana izađe, “nego 

se mora utvrditi i ko je odgovoran za njegovo sklapanje”. On je najavio i 

pokretanje zvanične istrage, jer je neko, po njegovom mišljenju, od insistiranja 

na ovom ugovoru neosporno imao koristi. “Ako državni organi ne 

pokrenu istragu, ne isključujem mogućnost da podnesemo krivičnu prijavu 

protiv NN lica, pa će onda morati da reaguju po službenoj dužnosti”. 444 

Bez obzira na to hoće li biti pokrenuta istraga, očito je da vlada nije 

dobro procenila ni koncesionara, ni prilike na finansijskom tržištu kada je 

produžila ugovor do 31. decembra, niti je, po mišljenju ekonomiste Milana 

Kovačevića, dobro pripremila ceo posao. Kovačević je podsetio da sa ovim 

ugovorom imamo problema od samog početka. “Sve se radilo tajanstveno, 

200 miliona evra, produžetak roka za izgradnju autoputa Horgoš – Požega za četiri 

godine, kao i produžetak koncesije sa 25 na 30 godina (“Koncesija nije u interesu 

Srbije”, Dnevnik, 17. jul 2008.). Kasnije je koncesionar, pristajući na sporazumni 

prekid ugovora, tražio da mu se nadoknade troškovi u iznosu od 35 miliona evra, 

ali je visina troškova zatim smanjena na 17, pa na 12,9 miliona evra. Očito je 

da je koncesionar smanjivao visinu nadoknade troškova što se više približavao 

31 decembar, datum do kada je trebalo da zatvori fi nansijsku konstrukciju. 

443 Prema rečima Milutina Mrkonjića, ministra infrastrukture (Dnevnik, 28 august 

2008), i Helene Alute, suvlasnice “Alpine”, Mlađan Dinkić je predložio sporazumni 

raskid ugovora i ponudio koncesionaru da za to dobije, bez tendera, deonicu 

autoputa Horgoš-Novi Sad. (Dnevnik, 11. decembar 2008) Ova ponuda je šokirala 

domaće putare, jer im se u takvom scenariju nudi položaj podizvođača. Putari 

su negodovali što se kreira model mimo zakona i što se favorizuju strane fi rme, 

umesto da im se omogući da zarade, a to mogu samo kao izvođači, a ne kao 

podizvođači radova. “Domaće neimare šokira država”, Dnevnik, 27. august 2008. 

444 “Srbiji prete sitna slova u ugovoru?”, Dnevnik, 20. decembar 2008.


a četiri aneksa ugovora nikada nisu objavljena”... “Vlada je jedno odlučila 

u koncesionom aktu, a drugi su se uslovi našli u koncesionom ugovoru, pa 

smo tako prihvatili da drugoplasirani postne prvoplasirani, da se modifikuje 

ugovor na našu štetu... Nažalost, naši propisi ne preciziraju da se kažnjavaju 

ljudi koji prave štetu...krajnje je vreme da donesemo propise koji 

će svakoga ko pravi loše poslove sankcionisati”. 445 

Šta je interes Vojvodine 

I Predlog statuta Vojvodine, i energetski sporazum sa Rusijom, i izgradnja 

autoputa često su dovođeni u vezu sa nacionalnim interesom. Interesantno 

je, međutim, primetiti da pitanje odgovornosti nikada nije smatrano 

nacionalnim interesom, a bez toga ni Vlada, ni država Srbija, ne mogu graditi 

svoj kredibilitet, kako u zemlji, tako i u širem, međunarodnom okruženju. 

Bez odgovornosti, nacionalni interes se pretvara u floskulu i utočište 

parcijalnih interesa. Šta više, produžava se život autoritarizmu i omogućuje 

predstavnicima vlasti da se bahato ponašaju i sa nipodaštavanjem odnose 

prema svojim oponentima, što je bilo više nego očigledno, recimo, u 

slučaju pomenutog autoputa. Isto tako, veća ovlašćenja, na kojima insistiraju 

autonomaši, takođe podrazumevaju i veću odgovornost, a upravo je 

to ono što, po rečima, Ivane Dulić Marković, neki (i vojvođanski) političari 

ne žele. 446 Ako je naš cilj “da dovedemo Evropu u Vojvodinu i da se poveća 

konkurentnost Vojvodine u privlačenju stranih i domaćih investicija”, 

onda je neophodno, po njenom mišljenju, da stranke koje čine pokrajinsku 

administraciju deluju kao jedan koherentan tim, a “nisam videla da 

u administraciji postoji timski duh”. 447 Umesto toga, u “Banovini postoji 

svojevrsna kohabitacija, neki suživot u kome svako živi svoj odvojen život. 

Nema prave koordinacije, ni zajedničkih akcija političkih stranaka koje 

445 “Krajnje je vreme za sankcionisanje štetočina”, Dnevnik, 19. jul 2008. 

446 “Devolucija, ne revolucija”, Dnevnik, 13. decembar 2008. 

447 “Tim koji ne zna kuda ide”. Dnevnik, 8. oktobar 2008.


331 

čine koaliciju. Svaki sekretarijat radi svoj posao u okviru svoje partije, čini 

mi se, nezavisno od ostalih”. 448 

Upozoravajući da je pokrajinskim sekretarijatima i službama potrebna 

daleko bolja koordinacija u pogledu regionalne saradnje i evropskih 

integracija, Dulić-Marković je najavila formiranje sektora za upravljanje 

projektima. Pravila za pristup EU su jasna, ali zbrku, po njenim rečima, 

prave političari koji daju nerealna obećanja i nemaju znanja o tome šta je 

to Evropska unija. 449 Podsećajući da smo “dobili izbore zahvaljujući obećanjima 

o Evropskoj uniji i decentralizaciji, o izgradnji institucija, a u praksi 

– sve se odvija suprotno”, ona je postavila pitanje: Zašto otpori decentralizaciji 

i statutu Vojvodine? Navodeći reči jednog narodnog poslanika stranke 

kojoj, inače, i sama pripada: “O statutu Vojvodine odlučuje se ovde, u 

Beogradu, u republičkom parlamentu”, i sama je ponudila odgovor na postavljeno 

pitanje. 

Treća vojvođanska konvencija 

Snažno insistiranje na pravima građana i građanki Vojvodine da odlučuju 

o svojoj sudbini obeležilo je i rad Treće vojvođanske konvencije, koja je u 

drugoj polovini decembra održana u Novom Sadu. Političko raspoloženje 

učesnika Konvencije na najbolji i najpregnatniji način iskazao je Slobodan 

Budakov rečima: “Sa Srbijom Da, pod Srbijom NE”! U svojoj Rezoluciji učesnici 

Konvencije su poručili da ne žele centralistički i unitaristički uređenu 

državu, niti uniformna institucionalna rešenja za različite sredine i subjekte; 

zaostajanje Vojvodine u razvoju, produžavanje dvodecenijske politike 

raubovanja, drastične pljačke i prodaje u bescenje vojvođanskih resursa, 

imovine i kapitala; prosjačenje pokrajinske administracije pred izvršnim 

organima Republike i ponizno veličanje onoga što joj se udeli. S druge 

strane, učesnici Konvencije su se založili bitno drugačije ustavno-pravno 

ustrojstvo Srbije i donošenje potpuno novog ustava; ustavnu potvrdu izvornog 

političkog subjektiviteta i regionalnog identiteta Vojvodine; pravo da 

448 “U pokrajinskoj vladi svako vodi svoju politiku”, Građanski list, 27. decembar 2008. 

449 isto


samostalno donosi sopstveni konstitutivni akt, da uređuje i ostvaruje zakonodavnu, 

izvršnu i sudsku vlast; da upravlja vlastitim razvojem i raspolaže 

prirodnim i svojim radom stvorenim resursima, izvornim prihodima i 

vlastitom imovinom; pravo da na osnovu pune ravnopravnosti sa Srbijom, 

kao konstitutivnim entitetom, utvrdi osnove konstituisanja i budućeg uređenja 

zajedničke složene države i preuzme svoj deo odgovornosti za njeno 

funkcionisanje, razvoj, mir, stabilnost i dogovorno rešavanje problema sa 

kojima se država Srbija danas suočava. Ukratko, učesnici Konvencije zahtevaju 

novi istorijski dogovor između Srbije i Vojvodine u cilju njihovog 

udruživanja u Republiku Srbiju kao zajedničku, celovitu, složenu i suverenu 

evropsku državu. 

Od svih pozvanih pokrajinskih funkcionera Konvenciji je prisustvovao 

Ištvan Pastor, kao predsednik Saveza vojvođanskih Mađara. Njegovo 

pojavljivanje na Konvenciji nije slučajno, jer kritike statuta i napadi na 

njegove sastavljače nisu mimoišle ni mađarsku zajednicu čije interese reprezentuje 

Savez vojvođanskih Mađara. Bez obzira na to što su politički 

predstavnici Mađara u Vojvodini, i to u više navrata, do sada odlučno odbacivali 

svaku optužbu za separatizam 450 one se, kako vidimo, opet izriču. 

Iako smisao ovih političkih optužbi nije teško dokučiti – a on nije samo 

u tome da se, izdvajanjem Mađara, oslabe autonomaške snage, nego i da 

se fabrikacijom optužbi na račun Mađara poremete međuetnički odnosi u 

Vojvodini – treba podsetiti i na ono što je rečeno na panelu koji je, pod nazivom 

Uloga mađarskih stranaka u definisanju statusa Vojvodine, Helsinški 

odbor 451 organizovao u Novom Sadu. 

Na tom je panelu rečeno, između ostalog, i sledeće: “Unutar mađarske 

političke zajednice u Vojvodini bilo je u vezi autonomije Vojvodine različitih 

shvatanja. Neki su smatrali da je autonomija Vojvodine za nas Mađare, 

450 “Nema ni govora o bilo kakvoj secesiji! Tvorci novog statuta su otišli do 

granica koje omogućava Ustav, ali se od njega ni za santimetar nisu udaljili... 

mogu reći ...da se ovde ne radi ni o otcepljenju Vojvodine, niti o otcepljenju 

nekih njenih delova”, izjavio je Balint Pastor, republički poslanik (SVM). 

“Manite se besmislenih priča o secesiji”, Dnevnik, 21. oktobar 2008. 

451 Projekat “Uloga mađarske zajednice u Srbiji” Helsinški odbor je realizovao zahvaljući 

razumevanju i podršci Ministarstva inostranih poslova Republike Mađarske


333 

za nas kao manjinsku zajednicu, drugorazredno i, u suštini, nevažno pitanje. 

Mi smo u Savezu vojvođanskih Mađara od početka zastupali stav da 

je to izuzetno značajno pitanje iz prostog razloga što smo bili ubeđeni, a u 

zadnjih sedam-osam godina se to jasno i pokazuje, da u Vojvodini postoji 

znatno veća senzibilnost kada je reč o očekivanjima i zahtevima manjinskih 

zajednica. No, naše zalaganje za autonomiju Vojvodine je bilo vezano 

i za spoznaju da je pozicija mađarske zajednice mnogo bolja na vojvođanskom, 

nego na republičkom nivou, jer u Vojvodini mađarska zajednica 

može, zbog svog procentualnog učešća u populaciji pokrajine, više uticati 

na političke prilike. Upravo zbog toga je elementarni interes mađarske 

zajednice da se na nivou Vojvodine uređuje što je moguće više pitanja, jer 

na taj način dolazimo u situaciju da svoja opredeljenja lakše pretvaramo u 

realnost. Ali, da bi se opredeljenja lakše pretočila u stvarnost, neophodno 

je pronaći, a to je jedna od karakteristika našeg, ali i ukupnog manjinskog 

politiziranja, balans između nacionalnih i opštih interesa, te obezbediti 

parlamentarnu većinu za donošenje određenih odluka. Nikada manjinska 

politika, nikada mađarska manjinska politika, ni na nivou Autonomne Pokrajine 

Vojvodine, ni na nivou Republike, neće imati snage da sama iznese 

odgovarajuće ideje, nego mora uvek tražiti partnere i podršku za ideje 

za koje se zalaže.” 

Na pomenutom panelu je, povodom delovanja mađarskih civilnih i 

političkih činilaca istaknuto da su oni “građanskoj političkoj kulturi Vojvodine 

i Srbije ponudili model legalističkog, odgovornog ponašanja i 

politike, u saglasnosti sa definicijom ustavne države i tzv. ustavnog nacionalizma. 

Bez obzira na razlike, bez obzira na različite projekte i različite 

tipove manjinskih autonomija, uvek je u srži tih inicijativa bila želja da se 

posredstvom političkog procesa i ustavnih procedura legitimno afirmišu 

interesi predstavnika ove zajednice”, te da je takvo ponašanje “ako ćemo 

se učiti na dobrim primerima tranzicije i puta ka ustavnoj državi, jedan 

od primera kako nam se valja, o pitanjima o kojima različito mislimo, politički 

takmičiti, a da se pritom temeljne vrednosti zajednice ne dovode u 

pitanje”.



Kritike izrečene povodom novog statuta Vojvodine od strane jednog dela 

političke klase i njenog ideološkog servisa nisu iznenađujuće. Imajući u 

vidu činjenicu da je godinama unazad svaki zahtev za većim ingerencijama 

Vojvodine praćen napadima, kritike su, zapravo, bile i očekivane. U ponečemu 

su sadašnje kritike nalik onima iz perioda kada se Milošević uspinjao 

ka neograničenoj vlasti. I tada, kao i danas, problem su, po mišljenju 

kritičara, (prevelike) ingerencije koje Vojvodinu pretvaraju u (para)državu. 

Razlike, i to one koje se, ponajpre, tiču konteksta su drastične. Tada je 

još uvek postojala velika, socijalistička Jugoslavija, danas država pod tim 

imenom više ne postoji na političkoj mapi Evrope. Tada je Vojvodina bila 

federalna jedinica, danas je ona “geografija, severna Srbija”. Tada je Srbija 

imala u svom sastavu dve pokrajine – Vojvodinu i Kosovo, danas samo 

jednu – Vojvodinu. Tada se „događao narod“, danas je on, bit će, zapao 

u duboki zimski san. Tada je, radi ostvarenja nacionalnih ciljeva i očuvanja 

dostojanstva srpskog naroda, novi vođa obećavao bitke – nije isključivao 

ni one oružane – danas tako nešto nije moguće. Tada je jogurta bilo 

i za bacanje, danas takva vrsta ludizma izaziva podsmeh. Tada su se autonomaši, 

pod naletom srpskog nacional-populizma povlačili, danas su 

spremni da uzvrate i zaoštre svoje zahteve. “Sa Srbijom DA, pod Srbijom 

NE!” – poručili su učesnici Treće vojvođanske konvencije. Tada protivnicima 

autonomije nisu bili potrebni – sem svetine – nikakvi argumenti, danas 

nema masa, a nema ni argumenata. Tako se, na primer, u Otvorenom 

pismu intelektualnog nacionalističkog serkla, upućenom predsedniku Republike, 

vladi i skupštinama, kao element vojvođanske državnosti navodi 

pravo Vojvodine da osnuje svoje predstavništvo u Briselu, uprkos činjenici 

da i druge pokrajine, u ovom je izveštaju pominjana nemačka pokrajina 

Baden-Virtenber, imaju svoja predstavništva u ovom političkom centru. 452 

452 Vidi fusnotu 13. Interesantno je da je ovo pismo upućeno i na adresu predsednika 

Republike Borisa Tadića koji je, po rečima svog stranačkog kolege Bojana Pajtića, 

predsednika pokrajinske vlade, učestvovao u formulisanju nekih odrebi u statutu, “pa je 

tako predložio da se statutom defi niše pravo Vojvodine da formira svoje predstavništvo 

u Briselu”. Vidi: “Saradnja DS-a i naprednjaka nije nemoguća”, Dnevnik, 25. decembar


335 

Ideološki obrazac na temelju koga je pre 20 godina obarana vojvođanska 

autonomija, funkcioniše i danas – problem je u drugima, u njihovim 

apetitima i prevelikim nadležnostima, a ne u našem vlastitom paternalizmu, 

unitarizmu i centralizmu. Mogu oni (predlagači statuta, autonomaši, 

itd) da se zaklinju u poštovanje ustava, mi (branioci suvereniteta, 

teritorijalnog integriteta i dostojanstva srpskog naroda, itd) znamo da je 

to puka ideološka mimikrija. Mogu oni insistirati na (urođenoj) vojvođanskoj 

marljivosti, ekonomičnosti i racionalnosti, mi znamo da su to rasističke 

predrasude i da je “zlatno doba” vojvođanske autonomije počivalo na 

slobodnom i jeftinom međunarodnom kapitalu. Mogu oni da insistiraju 

na autonomiji, ali mi smo ih prozreli. Mi znamo da oni nisu autonomni, 

jer preko njih deluju moćni inostrani činioci kojima je i ovakva Srbija još 

uvek dovoljno velika, pa je treba svesti, kako kaže jedan o potpisnika Otvorenog 

pisma, u granice pretkumanovske Srbije. Kao što je ranije, unutar 

Jugoslavije, bila jedna od članica “neprincipijelne koalicije”, tako je i danas 

Vojvodina, u rukama zapadnih moćnika, samo tupi instrument za rasparčavanje 

Srbije. 

Prisustvo motiva zavere 453 u kritici statuta pokrajine govori da još uvek 

funkcioniše veza sa ideološkim miljeom koji je, pomoću podaničkih me- 

2008. Treba, takođe, primetiti da Nemačka vlada nije uložila oštar demarš Srbiji, niti je 

povukla svog ambasadora iz Srbije, nakon što je Srbija s nemačkom pokrajinom Baden- 

Virtemberg potpisala sporazum o saradnji, i to u predstavništvu te pokrajine u Briselu. 

453 Najpre je Kurir (u tekstu “Kupovina pokrajine” 15. august 2008.) pisao o tome da 

je na sastanku vrhova obaveštajnih službi SAD, V Britanije i Nemačke zaključeno 

da je ekonomija ključna poluga za odvajanje Vojvodine od Srbije. U listu Pečat 

(“Vojvodina na putu ka nezavisnosti”, br 28/2008) uredništvo je potpisalo tekst 

u kome se kaže: “Kada god u Srbiji počnu da se crtaju granice, a posebno kada 

se te granice poklapaju sa stavovima zapadnih zemalja, spremaju se i kopači za 

rorove na tim istim, na početku zamišljenim, a kasnije sve stvarnijim međama”. 

Uredništvo lista smatra da “višenacionalni karakter Vojvodine garantuje i 

mogućnost mešanja stranog faktora koji će, u skladu sa svojim interesima, tražiti 

i od Vojvodine, nalik na republiku, ono što i danas traži od Srbije, personalnu, a 

zatim i teritorijalnu autonomiju za Mađare, a možda i za još neku od manjina”. Po 

mišljenju Milorada Mirčića, šefa poslaničkog kluba SRS u vojvođanskom parlamentu, 

Zapad pomaže predlagačima statuta da idu ka Vojvodini državi. Scenario je, 

kaže Mirčić, sledeći: najpre će se pitanje Vojvodine pojaviti na međunarodnoj


dija, kreiran u Miloševićevo vreme. Prisustvo nacionalizma, gubitak Kosova, 

odbojnost prema liberalnim vrednostima i duboko nepoverenje prema 

Zapadu, sve to pogoduje obnavljanju urotničkih teorija. Kao ođek nekadašnjeg 

populizma i sastavni deo konzervativizma, teorije zavere mogu jedino 

ojačati uverenje umerenih autonomaša da je potrebno što pre doneti 

novi ustav i postići novi, istorijski dogovor o formiranju političke zajednice 

u kojoj bi prava građana pokrajine i identitet Vojvodine bili u punoj 

meri respektovani. Ovakav Ustav i ponašanje republičke vlasti teraju nas, 

rečeno je na Trećoj autonomaškoj konvenciji, da tražimo radikalnija rešenja 

od onih koje smo predlagali na Prvoj i Drugoj konvenciji, rešenja koja 

će efikasnije štititi Vojvodinu i njene građane od arogancije i samovolje 

centralne vlasti. Za razliku od “kontraktualista”, oni radikalniji među autonomašima, 

“indipendentisti” smatraju da je autonomija, donošenjem 

sadašnjeg ustava, izgubila svaki smisao i da je – Vojvodina država – ono 

rešenje na kome treba insistirati. Zašto je autonomija nefunkcionalan pojam? 

– upitao se jedan od učesnika Konvencije i odgovorio: Zbog toga što 

nije u stanju da izrazi, legitimiše i servisira javni interes Vojvodine i njenih 

građana. To, po njegovom uverenju, može samo Vojvodina država. 

Ukoliko se, dakle, želi izbeći radikalizacija i sa njome povezana internacionalizacija 

“vojvođanskog pitanja”, mora se odustati od svakog daljeg 

nipodaštavanja i političke kriminalizacije vojvođanskih zahteva. Pokrajinska 

Skupština je u oktobru usvojila Predlog statuta, čvrsto uverena da 

predloženim rešenjem ostaje unutar ustavnog okvira. Inače građani Vojvodine 

su na referendumu aktueknom ustavu rekli – NE! Eventualne izmene 

Predloga statuta iz kojih bi bila isključena javnost, bilo bi dodatno podrivanje 

vojvođanske političke klase. 

političkoj sceni. Nakon toga iz Evrope će naglašeno fi nansirati Vojvodinu, kako 

bi se veštačkim putem podigao životni standard a putem medijske kampanje 

stanovništvo Vojvodine uverilo da se razlikuje od onog u užoj Srbiji i onda smo 

samo korak od – osamostaljivanja Vojvodine. (“Zapad pomaže otcepljenje!?”, 

Dnevnik, 7. oktobar 2008.) Na kraju, “proces smanjivanja i ubogaljivanja Srbije” 

će biti završen, po rečima Koste Čavoškog, njenin svođenjem na “pretkumanovsku 

Srbiju”. (“Cilj statuta – izdvajanje Srbije iz Vojvodine”, Dnevnik, 8. oktobar 2008).

Sandžak: potencijal za nestabilnost 

337 

• Podržati zahteve za izmenom postojećeg ili donošenjem novog 

ustava 

• Podržati zahteve za decentralizacijom i regionalizacijom 

• Insistirati na potrebi da se Statut AP Vojvodine i zakon o nadležnostima 

što pre nađu na dnevnom redu republiče skupštine radi 

potvrde i usvajanja 

• Prekinuti sa nepotrebnim i neproduktivnim optužbama za 

separatizam 

• Pratiti stanje međuetničkih odnosa u Pokrajini 

• Podržati napore Vojvodine za što bržim ulaskom Srbije u EU 

• Omogućavati i stvarati uslove da manjine, u meri u kojoj to mogu 

i kao svojevrsni most između Srbije i EU, doprinose evropeizaciji 

Srbije


Sandžak: potencijal 

za nestabilnost 

Unutarbošnjački sukobi u političkoj i verskoj sferi, pad s vlasti u najvećem 

sandžačkom gradu Novom Pazaru ranije vodeće Stranke demokratske 

akcije Sandžaka, ulazak u vladu Srbije dva vodeća bošnjačka političara 

Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića, lidera Stranke demokratske akcije 

i Sandžačke demokratske partije, obeležili su 2008. godinu u Sandžaku. 

Iako jedinstvo i tolerancija ni ranije nisu karakterisali bošnjačku elitu u 

Sandžaku, u prošloj godini je došlo do niza incidenata, koji su uglavnom 

povezivani sa verskim pitanjima i odnosima unutar islamske verske zajednice. 

Religija je i u ovom slučaju služila samo kao pokriće, a podele unutar 

islamske zajednice odražavaju politička razmimoilaženja među bošnjačkim 

političarima, ali su rezultat i manipulacije delova vlasti u Beogradu i 

ekonomskih interesa lokalnih tajkuna. U poređenju sa ranijim, incidenti 

u prošloj godini su ipak bili nižeg intenziteta. Tako su, posle duže vremena, 

prošlogodišnje predizborne kampanje i izbori u Sandžaku prošli prilično 

mirno, tek uz poneku verbalnu optužbu ili prelepljivanje predizbornih 

plakata. 

Bošnjaci u vladi 

Vladajuće strukture u Beogradu, koje su od petooktobarskih promena 

(2000) u zakonodavnoj sferi nesumnjivo učinile pozitivne pomake na poboljšanju 

položaja etničkih manjina, u Sandžaku su nastavile da, po svojoj 

potrebi, menjaju svoje “miljenike” među bošnjačkim političarima, favorizući 

povremeno Sulejmana Ugljanina, povremeno Rasima Ljajića. Nakon 

prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u vladi Srbije ministri su postali i 

Ugljanin i Ljajić, prvi kao ministar bez portfelja, a drugi kao ministar za 

rad, boračka i socijalna pitanja, čime su Sandžaklije prvi put na tako visokim 

položajima dobili “svoje ljude”. Ako se doda i nekoliko zamenika i pomoćnika 

ministara, kao i državnih sekretara, izlazi da Bošnjaka nikada nije

ilo toliko na vlasti, ali se položaj Sandžaka i pripadnika te nacionalnosti 

faktički ni ne pominje. Sama činjenica da na republičkom nivou ima toliko 

Bošnjaka, u Skupštini Srbije na primer, u različitim poslaničkim grupama 

ima čak osam poslanika bošnjačke nacionalnosti (najviše – četvoro je 

na listi Tadićeve koalicije “Za evropsku Srbiju” iz Ljajićeve SDP, Ugljaninova 

Bošnjačka lista ima dva, a po jednog poslanika LDP I G17 plus) na prvi 

pogled može da demantuje svaku tvrdnju o diskriminaciji ove etničke manjine 

u Srbiji. 

Na drugim nivoima, međutim, nije postignut potreban stepen učešća 

Bošnjaka u vlasti. Situacija je i dalje najlošija u pravosuđu i policiji gde još 

uvek postoji etnička disproporcija, iako zvanična politika Srbije navodno 

želi da uključi što više pripadnika manjina u državne organe. Prilikom nedavne 

posete Novom Pazaru ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić takođe 

se založio za veće angažovanje Bošnjaka u lokalnoj policiji. U Novom 

Pazaru, na primer, u policiji je angažovano 30 odsto Bošnjaka i 70 odsto 

Srba, iako u gradu Bošnjaci čine više od 80 odsto stanovništva. Problem 

u zapošljavanju Bošnjaka u policiji predstavlja i činjenica da je nekoliko 

desetina njih iz više sandžačkih opština završilo fakultet za kriminološka 

istraživanja u Sarajevu, ali te diplome MUP Srbije ne prihvata. Zbog problema 

u prijemu kriminalista koji su to zvanje stekli u Sarajevu, ministru 

Ivici Dačiću pismeno se u septembru obratio republički poslanik LDP Kenan 

Hajdarević. „Dostavljeni su mi podaci u vezi 21 kriminaliste koji su od 

2004-2007. stekli ovo zvanje i koji su podneli dokumentaciju uz prijave na 

konkurse za različite pozicije u MUP. Nijedan od ovih kandidata nije primljen 

u radni odnos i svi su od nadležnih službi MUP dobili krajnje uopšteno 

obrazloženje... Prijem kandidata iz bošnjačke zajednice doprineo bi 

poboljšanju rada policije, relaksaciji odnosa među stanovništvom i podizanju 

poverenja u rad MUP“, naveo je Hajdarević. 

Ova regija nikada nije imala poseban status niti bilo kakav oblik autonomije 

ni u vreme bivše Jugoslavije ni u teritorijalnoj podeli Srbije i Crne 

Gore. U sadašnjem Ustavu Srbije, Sandžak se ne pominje, kao što se ne 

pominju ni druge oblasti. Bošnjačke stranke odavno ne traže pokretanje 

pitanja statusa Bošnjaka i regije. Zadovoljavaju se time da Srbija bude decentralizovana 

i da garantuje manjinama opšta i manjinska ljudska prava, 

339


kao i ravnomernu zastupljenost u državnim organima, dok su ranije pominjane 

“više” teme, od različitih stepena autonomije do specijalnog statusa, 

što je sredinom devedesetih tražila sandžačka Stranka demokratske 

akcije, zaboravljene. 

Sandžak je postao deo tadašnjih monarhija Srbije i Crne Gore nakon 

Prvog balkanskog rata, 1912. godine. Pre toga je bio deo Otomanske imperije. 

Sandžak je podeljen tako da je Srbiji pripalo šest sandžačkih opština 

(Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Priboj, Prijepolje i Nova Varoš), a Crnoj Gori 

pet (Bijelo Polje, Rožaje, Plav, Pljevlja i Berane). Prema rezultatima popisa 

u Srbiji iz 2002. godine, u srbijanskom delu Sandžaka živi 235.567 stanovnika. 

Od toga Bošnjaka (ili Muslimana) 132. 350, Srba 89. 396, a ostalih 

oko pet hiljada. U celoj Republici živi 136.087 Bošnjaka i 19.503 Muslimana, 

što čini oko dva odsto stanovništva Srbije. Zanimljivo je da su Bošnjaci 

u Sandžaku gotovo listom prihvatili poziv svojih kulturnih i političkih 

organizacija i po nacionalnoj pripadnosti izjasnili se kao Bošnjaci, čiji je 

maternji jezik bosanski. U ostatku Srbije, prihvatanje termina Bošnjak i 

bosanskog jezika išlo je teže. U Beogradu se samo 1188 građana izjasnilo 

kao Bošnjaci, a 4617 kao Muslimani. U Vojvodini je odnos po Bošnjake još 

lošiji. Tamo, po rezultatima popisa, živi tek 417 Bošnjaka 3634 Muslimana. 

Sa oko dva odsto udela u populaciji Srbije, Bošnjaci ne predstavljaju 

bitnu političku snagu, ali je stanje u Crnoj Gori potpuno drugačije. Bošnjaci 

u Crnoj Gori treći su narod po brojnosti. Od ukupno 672.656 građana 

ove Republike, Crnogoraca je 273.366 ili 40,64 odsto, Srba 201.892 ili 30,01 

odsto, Bošnjaka 63.272 ili 9,41 odsto, Albanaca 47.682 ili 7,09 odsto, a Muslimana 

28.714 ili 4,27 odsto. I u Crnoj Gori se intelektualna i politička elita 

ovog naroda podelila oko termina Bošnjak, ali je većina ipak na kraju 

prihvatila. Bošnjaci u oba dela Sandžaka mirno su prihvatili nezavisnost 

Crne Gore i faktičko prerastanje Sandžaka u međudržavnu regiju. Nezavisnost 

Crne Gore nije izazvala nikakve turbulencije u samom Sandžaku, a 

isti je slučaj bio sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova. 

Jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova položaj Sandžaka 

dodatno je iskomplikovan, jer se ova regija nalazi u blizini i ovog politički 

trusnog područja. Prošlogodišnje proglašenje nezavisnosti Kosova, u delu 

srpske javnosti podgrejala je ionako prisutna antimuslimanska osećanja,


341 

iako su poslanici bošnjačke nacionalnosti podržali sve poteze, rezolucije i 

odluke Vlade Srbije oko kosovske krize, a muftija Islamske zajednice Srbije 

Muhamed Jusufspahić zvanično se usprotivio proglašenju nezavisnosti. 

U Prijepolju su održane demonstracije protiv proglašenja nezavisnosti na 

kojima su govorili i predstavnici bošnjačke SDP. U demonstracijama koje 

su, po proglašenju nezavisnosti Kosova, održane u nizu gradova Srbije, 

mogle su se čuti brojne antimuslimanske izjave i skandiranje, a na udaru 

huligana našle su se radnje čiji su vlasnici islamske veroispovesti. Policija 

je “odbranila” džamije u Beogradu i Nišu koje su huligani pokušali 

da napadnu. U nemirima nakon 17. marta 2004. godine obe bogomolje 

su zapaljene, a kasnije obnovljene. Državi je veoma stalo da spreči eventualne 

napade na Bošnjake kako ne bi pogoršala odnose sa muslimanskim 

zemljama. Srbija je, naime, zadovoljna činjenicom da Organizacija 

islamske konferencije nije zvanično priznala nezavisnost Kosova i što je 

tek desetak muslimanskih zemalja priznalo odluku Prištine, te pojedinim 

aktima, protivljenju Rezolcije UN protiv Irana i osudi knjige “Dragulj Medine” 

pokušava da dodatno “odobrovolji” muslimanske zemlje, naročito 

one koje smatra tradicionalno prijateljskim kao što su Indonezija, Egipat, 

Iran, Libija… 

Parlamentarni, predsednički i lokalni izbori 

Posmatrano na nivou celog srbijanskog dela Sandžaka, Boris Tadić, njegova 

Demokratska stranka i njihov koalicioni partner SDP Rasima Ljajića 

postigli su najbolje rezultate na izborima održanim tokom 2008. godine – 

predsedničkim, lokalnim i parlamentarnim. Na lokalnom nivou, primetni 

su lošiji rezultati Ugljaninove SDA, koji su zadržali apsolutnu vlast samo u 

Tutinu, a nisu uspeli da formiraju koalicionu vlast u preostala dva većinsko 

bošnjačka grada Sjenici i Novom Pazaru. 

Na predsedničkim izborima kandidat DS Boris Tadić pobedio je protvkandidata 

SRS Tomislava Nikolića, pre svega glasovima vojvođanskih Mađara 

i sandžačkih Bošnjaka. Birači, pripadnici manjina presudili su izbore 

i pokazali da u promenjenu i “umivenu” retoriku tadašnjeg kandidata


SRS Tomislava Nikolića ne veruju. O izborima su se, direktno i indirektno, 

izjašnjavali i verski poglavari. Vladika mileševski Filaret, tradicionalno naklonjen 

SRS, u prvom krugu izbora primio je i podržao i Velimira Ilića (NS) 

i Milutina Mrkonjića (SPS). Mada je saopštio da Islamska zajednica kojom 

rukovodi ne podržava nijednu političku opciju i nijednu političku figuru, 

muftija Muamer Zukorlić je, tokom kampanje za predsedničke i parlamentarne 

izbore, primio više visokih funkcionera DS što je indirektno shvaćeno 

kao podrška toj opciji. Na veoma dobro posećenom predizbornom 

skupu u Novom Pazaru, Tadić se založio za jedinstvenu Islamsku zajednicu 

čime je pridobio mnoge muslimane. Muftija Zukorlić se nije direktno 

izjašnjavao, već je uoči parlamentarnih izbora vernike pozvao da glasaju 

za one kandidate koje smatraju najboljima. “Bili smo u iskušenju i u prilici 

da Ugljaninu, kao glavnom rušiocu Islamske zajednice ovde u Sandžaku, 

uzvratimo istom merom, ali smo ostali odlučni i dosledni principima 

da hutbe, dersove i vazove – govori koji se u džamijama kazuju na najvećoj 

molitvi petkom (džumi) i drugim prigodama – treba držati van politike”, 

kazao je Zukorlić. On je rekao da nijednom imamu nije bilo dozvoljeno da 

tokom predizborne kampanje upućuje političke poruke, ali i primetio da, 

osim Ugljanina, sve druge bošnjačke partije u Sandžaku podržavaju jedinstvenu 

Islamsku zajednicu kojom on rukovodi i da osuđuju pokušaj njenog 

cepanja, što će biti glavni razlog zbog kojeg će “birači na predstojećim 

izborima Ugljanina kazniti”. 454 

Prema zvaničnim podacima, u šest sandžačkih opština u prvom krugu 

predsedničkih izbora, 20. januara, Boris Tadić osvojio je najviše, 39 odsto, 

glasova, ili 48.551 glas. Za kandidata SRS Tomislava Nikolića glasalo 

je 21,7 odsto izašlih birača, ili 27.041. Velimir Ilić je bio treći sa 18,1 odsto 

(22.581), a Čedomir Jovanović četvrti sa 14,9 odsto glasova (18.569). U većinsko 

srpskim opštinama (Nova Varoš, Priboj i Prijepolje) pobedio je Nikolić, 

u bošnjačkim (Novi Pazar, Sjenica i Tutin) Tadić. U Novom Pazaru 44 

odsto birača je bilo za Tadića, 21 odsto za Ilića, 16 odsto za Jovanovića i 

13 odsto za Nikolića. U Tutinu je Tadić osvojio 45 odsto, Ilić 33 odsto, Jovanović 

16, a Nikolić samo dva odsto, koliko otprilike ima Srba. Lider SDP 

Rasim Ljajić je ovaj krug predsedničkih izbora ocenio kao „poraz politike 

454 Tanjug, 7. maj 2008.


343 

lokalnih vlasti u Novom Pazaru i početak definitivnog sloma politike SDA 

u Sandžaku“. Naime, Ljajić je ne samo podržao Tadića već bio i jedan od 

najagilnijih učesnika u kampanji DS, a Ugljaninova Bošnjačka lista pozvala 

je Bošnjake da glasaju za njihovog koalicionog partnera Velimira Ilića iz 

Nove Srbije. Čak su Bošnjacima slali SMS na dan izbora i apelovali da podrže 

Ilića koji je, po njima „učinio najviše za naš narod i regiju“. 

U drugom krugu predsedničkih izbora, 3. februara 2008. godine, u 

Sandžaku je bilo 204.265 birača, a glasalo je 135.468, ili 66 odsto. Boris Tadić 

je dobio 96.212, ili 71 odsto glasova. Nikolić 37.579, ili 28 odsto. Ubedljivu 

prednost Tadiću su doneli glasači Novog Pazara, Sjenice i Tutina, gde 

je dobio ukupno 69.824 glasova. U Tutinu – 96 odsto, Novom Pazaru – 82 

odsto, a Sjenici – 78 odsto glasova. Kandidat radikala Tomislav Nikolić je u 

ove tri opštine dobio manje od 13. 000 glasova. U Prijepolju je takođe pobedio 

Tadić koji je dobio 12.000, a Nikolić 10.000 glasova. U Priboju i Novoj 

Varoši pobedio je Nikolić. 

Uoči parlamentarnih i lokalnih izbora, 11. maja 2008, pod pokroviteljstvom 

OEBS partije u Novom Pazaru potpisale su kodeks o ponašanju 

u predizbornoj kampanji. “Građani imaju pravo da sami odaberu svoje 

lidere za koje smatraju da najbolje podržavaju njihove vrednosti i da sve 

to bude odrađeno kroz otoreni demokratski process”, rekao je ambasador 

OEBS u Beogradu Hans Ola Urstad. 455 Umesto Ugljanina i Ljajića kodeks su 

potpisali generalni sekretari SDA i SDP Nermin Bejtović i Mirsad Jusufović, 

a kampanja je, u poređenju sa ranijim kada su fizički i vatreni okršaji bili 

pravilo, bila daleko korektnija i bez većih incidenata. 

Od nešto manje od 75.000 hiljada birača na lokalnim izborima u Novom 

Pazaru glasalo je 66 odsto ili 49.332. Zajednička lista DS i SDP “Za 

evropski Novi Pazar – Boris Tadić, Rasim Ljajić” osvojila je 23 mandata, 

21.443, to jest 44,7 odsto glasova. Bošnjačka lista za evropski Sandžak dr 

Sulejman Ugljanin 16.769, 35 odsto ili 18 odbornika. U lokalni parlament 

je ušla još Jedinstvena srpska lista sa 6165 glasova,12,9 odsto i šest mandata. 

Ostali su ispod cenzusa, a iznenađuje loš rezultat LDP, čiji je lider 

Čedomir Jovanović u Sandžaku postigao dobar rezultat na predsedničkim 

izborima i Stranke za Sandžak Fevzije Murića. U Tutinu je Ugljaninova 

455 Sandžak Danas, 8.april 2008.


Bošnjačka lista zadržala apsolutnu većinu i osvojila 21 odbornika od ukupno 

37. “Za evropski Tutin Boris Tadić, Rasim Ljajić” osvojio je 12 mandata, 

G17 plus tri, a Stranka za Sandžak jednog odbornika. U Priboju je najviše 

glasova osvojila koalicija SRS-DSS, zatim koalicija oko DS i Ljajićeva SDP. 

U Novoj Varoši je DS osvojila sedam, radikali šest, koalicija SPS-PUPS-Novovarošani 

i Grupa građana “Novi ljudi za Novu Varoš” po četiri, DSS tri, 

SPO dva, SDP jedno odborničko mesto. U Prijepolju je najviše glasova i 25 

mandata dobila koalicija “Složno SRS, DSS, NS”, Demokratska partija Sandžaka 

Bahrije Beganovića-Lutke – šest, koalicija oko SPS četiri, SDP i SDA 

po pet odbornika. SDP je doživela debakl zbog podela u stranci i odlaska 

lokalnog biznismena Bahrije Beganovića. U Prijepolju vlast nije formirana, 

pa su izbor ponovljeni u novembru, kada je najviše glasva osvojila 

Ljajićeva SDP, a za njima i Nikolićeva SNS. Ubedljiva pobeda je SDP donela 

18 odborničkih mesta, SNS-10, koalicija DS-SPS-G17 plus-SPO – devet, 

Demokratska partija Sandžaka osam, a po četiri mesta osvojili su koalicija 

Složno DSS-NS i Bošnjačka lista, SRS i LDP. 

U Sjenici su, zbog grešaka u radu Opštinske izborne komisije, majski 

lokalni izbori poništeni i ponovo održani 10. juna. Od nešto više od 26 

hiljada birača glasalo 12.842. Bošnjačka lista osvojila je 4518 glasova ili 

14 odbornika, Za evropsku Sjenicu SDP, DS, LDP 3618, ili 12 odbornika, 

Evropski pokret Sandžaka – Džemail Suljević 1087 i tri odbornika. Po tri 

mandata osvojili DSS i Jedinstvena srpska lista, Liga za Sjenicu i GG “Dosta 

je” po dva odbornika. 

Što se izbora za republički parlament tiče, u Novom Pazaru je najviše 

glasova dobila koalicija “Za evropsku Srbiju Boris Tadić – Rasim Ljajić” 47 

odsto glasova, ili 23.107, Ugljaninova Bošnjačka lista 29 odsto ili 14.285, 

SRS nešto manje od 10 odsto, LDP sedam odsto, DSS-NS tri odsto, SPS- 

PUPS nešto više od jedan odsto. U Priboju je lista oko DS osvojila 120 glasova 

više od SRS, 5189 Pribojaca bilo je za demokrate, a za radikale 5069. 

Koalicija DSS-NS osvojila je 2446, LDP 1470, SPS – PUPS 919, Bošnjačka lista 

samo 392 glasa. Tadićeva koalicija je i u Prijepolju bila najuspešnija sa 

osvojenih 8087 ili 36,83 odsto glasova, SRS 7232, ili 32,94 odsto, LDP 2219, 

ili 10,11 odsto, DSS 1793, ili 8,17, Bošnjačka lista 1239, ili 5,6 odsto, SPS 

– PUPS – JS 953, ili 4,3 odsto. U Tutinu su birači ostali verni Ugljaninu i


345 

njegova Bošnjačka lista osvojila je 46,83 odsto, koalicija DS-SDP 42,38 odsto, 

LDP 6,5, SRS 1,9, a DSS-NS 0,61 odsto glasova. U Novoj Varoši je 33,2 

odsto birača glasalo “Za evropsku Srbiju”, za radikale je bilo 29 odsto, koaliciju 

DSS-NS 19, SPS – PUPS – JS 10 odsto. 

(Ne)očekivane koalicije 

na lokalnom i višem nivou 

Nakon lokalnih izbora, usledili su iscrpljujući pregovori koji su u Sandžaku 

doneli na prvi pogled neobične kombinacije. U Novom Pazaru je tako 

Ljajićeva SDP formirala vlast sa Jedinstvenom srpskom listom, koju predvodi 

SRS. SDA je, s druge strane, deo koalicije u Priboju koju predvode 

takođe radikali. Izbori su pokazali da vodeće bošnjačke partije lakše sarađuju 

sa “smrtnim neprijateljima” radikalima nego sa svojim sunarodnicima 

drugačijih političkih stavova. 

U Novom Pazaru je za gradonačelnika izabran Mirsad Đerlek (SDP), 

a Milan Veselinović (SRS) za predsednika Skupštine grada. Od 47 odbornika 

vladajuću većinu čini 29, Bošnjačka lista sa 18 odbornika otšla je u 

opozciju, a Ugljanin u Beograd kao ministar bez portfelja. U Novoj Varoši 

vlast formirali DS, G7 Plus, SPS, NS-SPO i SDP. Slaviša Purić (DS) izabran 

za predsednika, Nikola Todorović (G17plus) za zamenika predsednika opštine, 

a za predsednika SO Branislav Dilparić (SPS). U Priboju većinu, 25 od 

ukupno 41 odbornika, su “namakli” DSS, SRS, SPS-PUPS i SDA. Za predsednika 

opštine izabran je radikal Lazar Rvović, njegov zmenik Dragomir 

Minić (DSS), a predsednik SO Vitomir Pjevac (SPS). 

Formiranje vlasti najteže je išlo u Prijepolju i Sjenici. U ovim opštinama 

majski izbori nisu uspeli. Zbog neregularnosti u radu Opštinske izborne 

komisije, u Sjenici su izbori ponovljeni u junu. Krajem jula u Sjenici je 

formirana vlast glasovima 21 odbornika Bošnjačke liste, Lige za Sjenicu, 

G17 plus, Gupe građana „Dosta je“ i Jedinstvene srpske liste. Esad Zornić 

izabran je za predsednika SO. Njegov zamenik iz NS Momir Kovačević, 

a predsednik opštine Nusret Nuhović (Bošnjačka lista). Sredinom decembra 

u ovom gradu je formirana nova većina, a Ugljaninova lista postala


opozicija. Većinu, 23 od ukupno 39 odbornika čine Za evropsku Sjenicu 

Tadić-Ljajić, Evropski pokret Sandžaka i Jedinstvena srpska lista (SRS-NS- 

SPS), DSS i GG “Dosta je”. Preuzimanju vlasti prethodila je tuča ispred sale 

SO. Obe strane su se obratile Ministarstvu za državnu upravu koje je presudilo 

da je sednica SO na kojoj su smenjeni funkcioneri bivše i izabrana 

nova koalicija legalna. 

Pošto prijepoljske partije nisu nakon majskih izbora mogle da se dogovore 

o formiranju većine, izbori su ponovljeni 9. novembra 2008, a u 

opštinom je vladalo privremeno veće. Prijepolje je inače, prvi grad u kome 

je, po potpisivanju sporazuma o pomirenju demokrata i socijalista, “žutocrvena” 

koalicija zajedno nastupila. Dan pre isteka zakonskog roka, 15. februara 

konstituisana je vlast u Prijepolju, a prvi put na čelu jedne opštine 

u Srbiji je predstavnik Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića. Predsednik 

opštine je Dragoljub Zindović iz SNS, a njegov zamenik je Dobro 

Lazarević iz Demokratske stranke. Članovi Opštinskog veća postali su: Mersid 

Mekić, Osman Ćatić i Mirsad Balija iz Sandžačke demokratske partije, 

Todor Bogdanović iz SNS i Sretko Radulović iz Socijalističke partije Srbije. 

Za predsednika SO je ranije izabran Ćamil Hazagić iz SDP. Izborom lokalnih 

funkcionera potvrđen je koalicioni dogovor SDP, SNS i koalicije oko DS 

koja ima 34 od ukupno 61 odbornika u SO Prijepolje. 

Sulejman Ugljanin je nerado prepustio vlast u Novom Pazaru. “Nema 

nikakve političke logike da stranke Mlađana Dinkića, Borisa Tadića i Rasima 

Ljajića uđu u savez na lokalu sa SRS i DSS da bi istisnuli nas koji smo 

presudno pomogli da se formira parlamentarna većina u Srbiji”, izjavio je 

Ugljanin 456 , koji je od predsednika G17 plus Mlađana Dinkića očekivao da 

mu pomogne da se vrati na vlast. Poziva se na sporazum G17 plus i SDA. 

Inače, druga sednica SO Novi Pazar održana je 11. jula, na dan masakra u 

Srebrenici. Dževa Memić, šefica odborničkog kluba Bošnjačke liste optužila 

je Milana Veselinovića da je to namerno učinio i saopštila da njihovi odbornici 

neće učestvovati u radu SO “dok Haški sud ne izrekne pravosnažnu 

presudu Vojislavu Šešelju zbog genocida nad Bošnjacima u Srebrenici”. Nekoliko 

meseci kasnije, vratili su se u odborničke klupe. 

456 Večernje novosti, 7. jul 2008.


347 

I na republičkom nivou su bošnjačke partije izvodile neočekivane političke 

saltove. Ugljanin koji je sa NS i DSS potpisao koalicioni sporazum 

još 2005. godine i podržavao obe vlade Vojislava Koštunice, u prvom krugu 

predsedničkih izbora podržao je koalicionog partera Velimira Ilića. To 

ga nije sprečilo da se, nakon majskih parlamentarnih izbora 2008. godine, 

Borisu Tadiću nametne kao poželjan partner, mada je Ljajićeva SDP bila 

deo koalicije „Za evropsku Srbiju“. Da bi ojačao tanku podršku vladi Mirka 

Cvetkovića, Tadić je postigao dogovor i sa Ugljaninom čija su dva poslanika 

ostali deo vladajuće koalicije. Ugljanin je dobio mesto ministra bez portfelja, 

koji se bavi ravnomernim regionalnim razvojem. 

Ugljanin je i sa liderom G17 plus Mlađanom Dinkićem 10. juna potpisao 

Sporazum o partnerstvu čiji je osnovni cilj, kako su rekli na zajedničkoj 

konferenciji za novinare u Beogradu, “zajednički rad na ubrzanju procesa 

evropskih integracija”. SDP je izrazila strahovanje da će sporazum produbiti 

podele među Bošnjacima i njihove dve najače partije. Prema Dinkićevim 

rečima, motiv da G17 plus potpiše sporazum jeste smanjenje tenzija u 

Sandžaku, ali i zajedničko učesće G17 plus i SDA na budućim parlamentarnim 

izborima. Dinkić i Ugljanin su ocenili da je reč o dugoročnoj strateškoj 

saradnji dve stranke. Dinkić je rekao da će stimulisati razgovore Ugljanina 

i Ljajića, jer kako je naveo, “ne treba ići na podele Bošnjaka”. 

Mada je ulazak Ljajića i Ugljanina u vladu Srbije pokrenuo spekulacije 

o njihovom mogućem pomirenju, to se nije desilo. Verbalno ni Ugljanin 

ni Ljajić ne žele nastavak međusobnih trvenja. Komentarišući moguće pomirenje 

vodećih sandžačkih političara i skoro okončanje njihovih sukoba, 

Ugljanin je rekao da je sukob pogrešna reč: “Nikada nisam bio u sukobu sa 

Ljajićem. Mi samo nismo politički sarađivali. Ali, funkcije na kojima smo 

danas ne dozvoljavaju naše dalje neslaganje i nesaradnju. Ne možemo da 

budemo suprotstavljeni. Radićemo kao tim i to je nužno”. 457 

Rasim Ljajić, lider Sandžačke demokratske partije smatra da do pomirenja 

sa Strankom demokratske akcije mora doći, ali postepeno. “Pomirenje 

mora da se dogodi, jer bez toga nema neophodne političke 

komunikacije i stabilnosti, ali se do njega mora ići korak po korak. Reč je 

o procesu koji prvo mora da se dogodi u srcima i glavama ljudi”, rekao je 

457 Večernje novosti, 12. jul 2008.


lider SDP. Prema Ljajiću, podela vlasti sa Ugljaninom u Novom Pazaru bila 

bi prevelik rizik koji ne bi bilo moguće objasniti biračima. “Nisam smeo 

da rizikujem jer mi to niko ne bi oprostio”, naveo je Ljajić, dodajući da bi 

takav gest izneverio veliki broj onih koji su na izborima glasali “više protiv 

Ugljanina nego za mene”. 458 

Kada je aktuelna vlast u Novom Pazaru sa priče o navodnim zloupotrebama 

tokom dugogodišnje vlasti, (nadležna komisija pominje sumu od 

čak sedam miliona eura), prešla na konkretne akcije, raskidanjem po grad 

štetne ugovore, pre svega o zakupu prostorija, došlo je do novog zahlađenja 

između SDA i SDP, pa i incidenata. Nakon jednog od njih, koji se odigrao 

početkom 2009. godine kada je Ugljanin sa grupom pristalica upao u 

kancelarije Bošnjačke liste u Domu kulture koje je grad pokušao da preuzme, 

u njihov sukob se uključio i Boris Tadić. Rezultat je sporazum koji su 

Ugljanin i Ljajić odvojeno potpisali i kojim su se obavezali da će zajedno 

raditi na razvoju Novog Pazara. 

Islamska zajednica, nastavak sukoba 

U aktuelnoj situaciji kada su vodeće bošnjačke partije postale deo političkog 

establišmenta u Beogradu, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji 

Muamer Zukorlić nametnuo se kao najozbiljniji kritičar odnosa Beograda 

prema muslimanima i Bošnjacima Sandžaka. Tokom 2008. godine dve 

islamske zajednice se nisu približile, iako je bilo više pokušaja da reše međusobne 

sporove i formiraju jedinstvenu versku organizaciju. Turska ambasada 

pokušala je da posreduje, ali Muamer Zukorlić i Adem Zilkić su 

ostali na svojim pozicijama. 

Pomak je primetan jedino u tome što je, u poređenju sa 2007. godinom, 

kada su održani odvojeni sabori dve zajednice, prošle bilo manje incidenata. 

I prošle godine je bilo sukoba oko kontrole i korišćenja verskih 

objekata i džamija u Sjenici, Prijepolju, Tutinu, kao i protesta zbog toga 

što su umesto 23 veroučitelja iz Zukorlićeve IZ nastavu deci u Sjenici i Tu- 

458 Tanjug, 21. jul 2008.


349 

tinu počeli da drže predstavnici Zilkićeve IZ, mada pojedini od njih nisu ni 

imali potrebne diplome, tvrde Zukorlićeve pristalice. 

Sabor Islamske zajednice Srbije održan je 30. januara 2007, u Beogradu. 

Na Saboru je osnovan Rijaset Islamske zajednice Srbije, a za prvog reisa 

je izabran Hamdija Jusufspahić, bivši beogradski muftija. Oktobra 2007, 

Jusufspahić odlazi u penziju, a za novog reisa izabran je Adem Zilkić, imam 

iz Tutina i nekadašnji odbornik SDA u tutinskoj Skupštini opštine. Zilkić 

je oktobra 2008, reizabran za reis ul ulemu. Objediniteljski sabor Islamske 

zajednice u Srbiji održan je 27. marta 2007, u Novom Pazaru. Usvojen 

je Ustav IZ u Srbiji, koja ima četiri muftijstva: sandžačko, preševsko, novosadsko 

i beogradsko, Muamer Zukorlić, tadašnji sandžački muftija izabran 

je za glavnog muftiju, a za vrhovnog verskog poglavara ova zajednica 

priznaje reis ul ulemu Mustafu Cerića iz Sarajeva. Tokom 2008. godine i u 

Islamskoj zajednici u Srbiji održani su izbori za Sabor, a 12. jula Muamer 

Zukorlić ponovo izabran za glavnog muftiju. Zukorlićeva IZ nastavila je da 

optužuje državu, SDA, službe bezbednosti i neimenovane lokalne tajkune 

da stoje iza „paraverske“ Zilkićeve IZ. „Zilkićevci“, pak, tvrde da je Zukorlić 

izgubio podršku muslimana. 

Zukorlićeva IZ često se sukobljavala sa bivšim Ministarstvom vera koje 

je predvodio Radomir Naumov (DSS). Zukorlić je, u govoru povodom Kurban 

bajrama, optužio državu i navedeno Ministarstvo da krše prava muslimana 

i da stoje iza formiranja „paravjerske“ IZ Adema Zilkića. „U Srbiji 

danas ima obespravljenih muslimana, ali ne čini im država nepravdu. 

Dužni smo da jasno kažemo da Mešihat u Novom Pazaru radi zadovoljenja 

nečijih političkih ambicija zloupotrebljava zakonom garantovanu automoniju 

verskih zajednica“, odgovorilo je Ministarstvo vera. „Svaki dobronameran 

i pravnoljubiv slžbenik Islamske zajednice može da posvedoči da je 

u poslednje četii godine vlada Srbije, preko nadležnog ministarstva, uspostavila 

poštenu, iskrenu i delotvornu saradnju sa Islamskom zajednicom, 

bolju nego što je ikad bila u poslednjih 60 godina“. Mešihat je odgovorio 

da Ministarstvo ovim pismom potvrđuje sve njihove optužbe. Optužbe da 

„najviši organ IZ krši verska prava muslimana više je nego cinično i podse-


ća na Miloševićevo vreme kad je branio Albance od Albanaca, Mađare od 

Mađara, Bošnjake od Bošnjaka“. 459 

Na godišnjicu Objediniteljskog sabora, 27. marta prošle godine, Islamska 

zajednica u Srbiji usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje ugrožavanje 

verskih sloboda muslimana u Srbiji. “Od predsednika Republike i predsednika 

Vlade tražimo da se zaustavi permanentno ugrožavanje prava 

muslimana i Islamske zajednice i preduzmu potrebne aktivnosti radi utvrđivanja 

odgovornosti aktera neustavnih i protivzakonitih aktivnosti prema 

Islamskoj zajednici”, piše u Deklaraciji. Na konferenciji za novinare u Beogradu 

tadašnji ministar vera Radomir Naumov (DSS) odbacio je ove optužbe. 

“Ministarstvo ne vidi kako je ugrozilo njihova prva. Možda time što 

apelujemo da prevlada razum i da nađu rešenje što pre”, istakao je ministar 

Naumov. 460 

Prethodno su, sredinom marta, optužbe o tome ko deli muslimane 

u Sandžaku razmenili Rijaset Islamske zajednice Bosne i Hercegovine i 

Ministarstvo vera Srbije. Rijaset IZ BiH, kome je predsedavao reis Mustafa 

Cerić, pozvao je i relevantne međunarodne organizacije da reaguju na 

“flagrantno kršenje ljudskih prava muslimana u Srbiji”. Rijaset je, kako je 

saopšteno, osudio “brutalne napade srbijanske policije na imame i vernike 

u Tutinu”, u nedelju 9. marta, prilikom pripremanja bine za najavljenu 

svečanost postavljanja kamena temeljca za izgradnju medrese. Rijaset 

je od vlasti u Beogradu zatražio i da, kako se navodi, poštuje svoj zakon 

o slobodi vere i pravu muslimana da svoja verska pitanja uređuju prema 

tradiciji svoje vere i prakse. U Tutinu je, inače, u nedelju 9. marta došlo 

do sukoba pripadnika dveju opcija unutar Islamske zajednice koje se međusobno 

ne priznaju. Do sukoba, čije širenje je sprečila policija, došlo je 

zbog svojatanja zemljišta u centru Tutina na kome je za ponedeljak 11. 

marta Zukorlićeva opcija najavila svečano polaganje kamena temeljca za 

medresu, čemu se usprotivila Islamska zajednica Srbije, čiji je poglavar reis-ul-ulema 

Adem Zilkić, tvrdeći da je zemljište njihovo i da je na njemu 

već postavljen temeljac za izgradnju medrese, a u gradnju do sada uloženo 

30.000 evra. 

459 Sandžak Danas, 4. januar 2008. 

460 Beta, 1. april 2008.


351 

Ministarstvo vera Srbije odgovorilo je da je muslimane u Srbiji podelio 

i dalje ih deli Rijaset Islamske zajednice u Bosni i Herecegovini. “Ministarstvo 

vera podseća javnost da je muslimane u Srbiji podelio i danas 

deli upravo onaj ko sada poziva vlasti u Beogradu da to ne čine”, kaže se u 

saopštenju. 461 Adem Zilkić je takođe optužio vrhovnog poglavara Islamske 

zajednice BiH Mustafu Cerića da je odgovoran za podele muslimana u Srbiji. 

“Cerić je kolovođa šejtanskih igara koji, gubeći uticaj na muslimane u 

Srbiji, gubi šanse da postane evropski muftija”, rekao je Zilkić. Prema Zilkiću, 

bosanski reis preko Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, kojom rukovodi 

glavni muftija Muamer Zukorlić, pokušava da dobije presudni glas 

muslimana Srbije za imenovanje na funkciju evropskog muftije. “Arapske 

zemlje forsiraju Cerića, dok se Islamska zajednica Srbije oslanja na turski 

koncept islama zbog istorijskih, kulturnih i rodbinskih veza, ali i da bismo 

izbegli svaki uticaj vehabizma”, rekao je Zilkić. 462 

U prošloj godini je bilo i verbalnih poziva na pomirenje. Reis Islamske 

zajednice Srbije Adem Zilkić pozvao je glavnog muftiju IZ u Srbiji Muamera 

Zukorlića na dogovor o prevazilaženju sukoba. Zilkić je na konferenciji 

za novinare pozvao Zukorliča da “zarad Boga i ljudi” sednu za isti sto i prevaziđu 

sukob unutar Islamske zajednice. “U Islamskoj zajednici ima mesta 

za sve vernike. Ukoliko se dogovorimo kao ljudi i braća, udovoljićemo 

Bogu, a naši vernici će to sa zadovoljstvom prihvatiti”, rekao je Zilkić, koji 

je, međutim, ocenio da je IZ, na čijem je čelu on, nosilac kontinuiteta i legitimnog 

predstavljanja muslimana u Srbiji. 463 

Promena vlasti nije donela bitne novine u odnosu države prema IZ. 

IZ u Srbiji je nastavila da se obraća najvišim državnim institucijama u nameri 

da im bude priznato da su oni jedina verska organizacija muslimana 

na ovim prostorima. Više puta su se tim povodom obraćali predsedniku 

Tadiću koji se tokom predizborne kampanje založio za jedinstvenu IZ. Nakon 

incidenta u Prijepolju kada je policija sprečila funkcionere Zukorlićeve 

IZ da uđu u prostorije Medžlisa (lokalnog odbora), Mešihat je zatražio 

od predsednika Srbije Borisa Tadića da se toj zajednici obezbede sva zako- 

461 B92, 13. mart 2008. 

462 Građanski list, 31. avgust 2008. 

463 Beta, 5. maj 2008.


nom zagarantovana prava.”Podižemo svoj glas sa sve manje nade da ćemo 

biti shvaćeni iako želimo verovati da još nisu iscrpljene sve mogućnosti da 

muslimani u Srbiji budu faktor stabilnosti”, navedeno je u pismu Tadiću, 

kojim se iskazuje i “nemerljivo nezadovoljstvo pripadnika Islamske zajednice 

zbog diskriminatorskog odnosa”. 464 

Zbog navodnog mešanja u rad Islamske zajednice aktuelne srpske vlasti 

je kritikovao i reis Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić. Cerić je, u 

čestitki povodom ponovnog izbora Muamera Zukorlića za glavnog muftiju 

u Srbiji, ocenio da su srbijanske vlasti pokušale da vrednosti te zajednice 

stave u službu politike. “Njihov pokušaj da obezvrede islamsku tradiciju 

Bošnjaka i njihovo sramno nastojanje da naše vrednosti stave u službu 

politike, koja je nebrojeno puta u zadnjih sto godina kršila osnovna ljudska 

prava Bošnjaka, kod nas izaziva osećaj stida. Ipak, ponosni smo jer vas 

nisu uspeli pokolebati na putu slobode i časti”, naveo je Cerić 465 . Poglavar 

Islamske zajednice u BiH, koga za verskog poglavara priznaju i vernici IZ 

u Srbiji, izrazio je uverenje da će Islamska zajednica u Srbiji sa sedištem u 

Novom Pazaru biti faktor mira i stabilnosti ne samo u Sandžaku i Srbiji, 

već i na celom Balkanu. 

Zbog problema sa imenovanjem veroučitelja, ali i celokupnog položaja 

IZ, Muamer Zukorlić se početkom septembra prošle godine ponovo obratio 

predsedniku Tadiću. Ocenjujući da su pojedini veroučitelji u Tutinu i 

Sjenici imenovani nezakonito, Zukorlić je od Tadića zatražio da preduzme 

potrebne mere. On je u pismu Tadiću naveo da je dva puta od Ministarstva 

za prosvetu koje, “prećutno podržava ovu pojavu”, tražio da zaštiti zakonito 

sprovođenje islamske veronauke u ovim školama. Direktori škola u 

ovim gradovima za veroučitelje su imenovali predavače koje je predložila 

suprotstavljena Islamska zajednica Srbije na čijem je čelu Adem Zilkić. “Od 

Vas očekujemo da preduzmete potrebne mere u cilju zaštite Ustavom i Zakonom 

garantovanih prava muslimana u Srbiji, a oni će, kao i do sada, biti 

faktor mira i stabilnosti ove zemlje”, napisao je tada Zukorlić. Tadić je u odgovoru 

naveo da se zalaže za dosledno poštovanje Ustava i zakona, koji jasno 

i precizno regulišu pitanja rada i delovanja verskih zajednica. “Prema 

464 Tanjug, 22. jun 2008. 

465 Danas, 7. jul 2008.


353 

zakonu crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države, slobodne 

i samostalne da uređuju svoju unutrašnju organizaciju. Ustavom 

su zajemčena individualna i kolektivna prava nacionalnih manjina, pa samim 

tim i muslimana, a oni sami treba da odlučuju o pojedinim pitanjima 

vezanim za svoju kulturu i obrazovanje, u skladu sa zakonom”, navodi se u 

Tadićevom pismu. Portparol IZ u Srbiji Sead Šaćirović je, na konferenciji za 

novinare u Novom Pazaru, rekao da se u Tadićevom pismu naziru “dvojni 

standardi i šupljine”, i da se ostavlja prostor za manipulaciju. 

“Ostavlja se prostor za manipulisanje onim snagama koje imaju za cilj 

da unište i sruše Islamsku zajednicu u Srbiji. Tadić se poziva na zakone, 

a mi smo očekivali da će on, shodno svojim ovlašćenjima, narediti ministarstvima 

da poštuju i primenjuju zakone”, rekao je Šaćirović. On je izrazio 

nadu da će predsednik Tadić pomoći u rešavanju problema nastalih u 

održavanju časova veronauke i podsetio “Tadić je tokom predizborne kampanje 

u Novom Pazaru i okolnim gradovima dao javna obećanja da će se 

zalagati za sprovođenje zakona o crkvama i verskim zajednicama, u kojem 

se navodi da Islamska zajednica može biti samo jedna i jedinstvena u ovoj 

državi”. 466 

Nezadovoljan odgovorima bivše i sadašnje vlasti, Mešihat IZ u Srbiji 

zapretio je obraćanjem međunarodnim institucijama, Komisiji za ljudska 

i manjinska prava Saveta Evrope i Međunarodnom sudu za ljudska prava 

u Strazburu. Mešihat je formirao radnu grupu čiji je zadatak da sačini 

program internacionalizacije problema kršenja verskih prava muslimana 

u Srbiji, što je muftija Zukorlić objasnio time da se državni organi već godinu 

dana oglušuju o njihove pozive da u skladu sa Ustavom i aktuelnim 

zakonima rešavaju probleme i priznaju pravo verske organizacije koju on 

predvodi. “Ministarstvo vjera je uredilo da se ta paravjerska organizacija 

tretira kao tradicionalna, što je mimo zakona, a konkretno mimo Pravilnika 

o upisu u Registar. Istovremeno, državni organi su odbacili zahtjev Crnogorske 

pravoslavne crkve da bude registrirana. To samo potvrđuje naš 

glas da su u pitanju diskriminacija i dvojni standardi i da od ustavnog 

principa o ravnopravnosti vjerskih zajednica nema ništa. Po tom pitanju 

466 Studio B, 26. septembar 2008.


učinjeno je prvo pravno i duhovno nasilje nad Islamskom zajednicom”, 

smatra Zukorlić. 467 

Komentarišu i izjavu glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera 

Zukorlića da ‘’aktuelna vlast u Beogradu ne poštuje prava islamskih 

vernika’’, reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić je ocenio da 

je to je samo ‘’očajnički potez jednog gubitnika koji nema ama baš ni jedan 

argument za ono što govori’’. „Kako to država Srbija ne poštuje prava 

islamskih vernika kad mu ta ista država svakog meseca daje 650.000 dinara 

za Medresu, kad mu ta ista država plaća profesore na Islamskom univerzitetu, 

kad mu je ta država oprostila sve dugove za Fond PIO za njegove 

službenike, kad toleriše nelegalan rad njegovog univerziteta – pita reis Zilkić 

dodajući da se ‘’ni u kom slučaju u Srbiji ne oseća građaninom drugog 

reda’’ i da Zukorlić ‘’nema nikakvih argumenata pred međunarodnom zajednicom 

za ‘’internacionalizaciju’’ verskih prava muslimana u Srbiji’’. 468 

Po ustaljenoj praksi, oba muslimanska praznika, ramazanski i kurban 

Bajram prošle godine su odvojeno obeležavale IZ koje predvode Zilkić i 

Zukorlić. IZ u Srbiji ponovo je pozvala muslimane da ne plaćaju pretplatu 

RTS zato što je državna TV “antimuslimanska”. Razlog za nezadovoljstvo 

ponovni prenos centralne svečanosti Ramazanskog bajrama iz beogradske 

Bajrakli džamije, koju vodi Zilkićeva IZ i izveštavanje o ovom prazniku. U 

više informativnih emisija ramazanski Bajram nazivan je Kurban bajramom. 

RTS se izvinio, ali i osudio Zukorlićev poziv na bojkot pretplate. 469 

U organizaciji IZ u Srbiji, iz Novog Pazara na hadž u Meku krenuo je 

171 hodočasnik. Na svečanom ispraćaju u centru grada, muftija Zukorlić 

oštro je napao i DS, “koju su bez ikakve računice podržavali muslimani 

Bošnjaci u Sandžaku”. “Ubuduće nijedna politička opcija neće moći da dobije 

blanko podršku muslimana u Sandžaku. Nikoga nećemo podržavati 

samo zato što pripada nekoj partiji, ali ćemo pratiti kako radi i narod će se 

sa njima obračunavati. Ukoliko ne žele ponovo da upiremo prstom, moraju 

biti sasvim pošteni”, poručio je Zukorlić. 470 

467 Danas, 18-19. oktobar 2008. 

468 Glas javnosti, 25. novembar 2008. 

469 Sandžak Danas, 3. oktobar 2008. 

470 Sandžak Danas, 21. novembar 2008.


355 

Vehabije 

Poslednjih godina među sandžačkim muslimanima pojavila se grupa vernika 

koja rigidnije tumači i praktikuje islam i koje javnost naziva vehabijama. 

Procene o broju vehabija ne postoje, jer to nije jasno organizovana 

i strukturisana grupa. Lokalno stanovništvo u početku je na vehabije, koje 

se ističu specifičnim izgledom i oblačenjem, dužim bradama, kraćim pantalonama, 

a žene su im “pokrivene”, gledalo u čudu i sa strahom, ali su se 

navikli. Vehabije su u pojedinim džamijama pokušavale da nametnu svoj 

način klanjanja, ali, kako im uglavnom nije uspevalo, povlačili su se. Do 

prvih ozbiljnijih incidenata je došlo tokom 2006. godine kada nisu dozvolili 

održavanje koncerta grupe “Balkanika” u Novom Pazaru i kada je, nakon 

sukoba sa imamom i vernicima u Arab džamiji u cenru grada, došlo 

do pucnjave. 

Tokom 2007. godine uhapšene su dve grupe vehabija, čiji su pripadnici 

optuženi za terorizam. Suđenje prvoj grupi uhapšenoj nakon što je policija 

16. marta 2007. godine u selu Žabren, SO Sjenica, na planini Ninaja 

pronašla kamp vehabija, u kome se nalazio propagandni materijal, naoružanje, 

hrana, počelo je januara 2008. godine. U toj grupi se nalaze: Senad 

Ramović, zvani Becan, Jasmin Smailović, zvanil Bilal, Adnan Hota, Nedžad 

Memić, Fuad Hodžić, zvani Fića, Mirsad Prentić zvani Beko, Erhan Smailović 

zvani Ekica, Senad Vejselović zvani Senko, Vahid Vejselović zvani Abdul 

Vahid, Mehmed Koljšija zvani Dino, Husein Čuljak, Aldin Pulić zvani Puljko, 

Bekto Memić, Safet Bećirović zvani Safko-Masko i Damir Berba zvani 

Abdurahman i Mesar. 

Optužnica za terorizam i nedozvoljeno držanje oružja podignuta je 

protiv: Senada Ramovića, Jasmina Smailovića, Adnana Hota, Nedžada Memića, 

Fuada Hodžića, Mirsada Prentića, Erhana Smailovića, Senada Vejselovića, 

Vahida Vejselovića, Mehmedina Koljšija, Huseina Čuklja, Aldina 

Pulića, Bekta Memića, Safeta Bećirovića i Damira Berbe. Ramović se tereti 

i za ubistvo u pokušaju. Specijalno tužilaštvo tvrdi da su optuženi planirali 

ubistvo Zukorlića, 3. marta 2007. godine, od čega su odustali jer je naišla 

policija. Osim toga, planirali su napade na zgradu policije u Novom Paza-


ru, dve novopazarske džamije, a ciljeve su imali i u Beogradu – američku 

ambasadu, zgradu “Beograđanka” i hotel “Park”. 

Suđenje je počelo sredinom januara 2008. godine. Vehabije su odbacili 

sve navode optužnice, tvrdeći da nisu teroristi, i da im “smeštaju” muftija 

Zukorlić i državna bezbednost. Suđenje ovoj grupi vehabija je u završnoj 

fazi i presuda se može očekivati u proleće 2009. Na početku suđenja, prvooptuženi 

Senad Ramović je rekao da je “optužnica zasnovana na mržnji 

prema muslimanima i islamu. Predstavljeni smo kao teroristi, kao da mi 

imamo još neku državu pored ove u kojoj živimo. Kao da smo vanzemaljci 

zato što nosimo brade i kratke pantalone. Ne priznajem ništa, mi smo 

se branili”. Senad Ramović je na prvom pojavljivanju pred Specijalnim sudom 

za sve optužio muftiju Muamera Zukorlića, nazivajući ga “agentom 

CIA”. Tvrdeći da je “optužnica takva kao da ju je napisao Zukorlić ili sam 

Buš”, Ramović je kazao da je “muftija kriv za sve ono što se u poslednje 

vreme događa u Novom Pazaru”, dodajući da se pripremao za odbranu od 

njega i njegovih sledbenika u slučaju napada. 471 

Suđenje drugoj grupi vehabija pred Specijalnim sudom u Beogradu 

počelo je 17. decembra 2008. Ovu grupu čine Adis Murić, Nedžad Bulić, 

Bajram Aslani (28) i Enes Mujanović, kojima se pripisuje da su od maja do 

septembra 2007. godine stvorili zločinačko udruženje, u cilju sticanja verske 

i političke moći na teritoriji Srbije, Makedonije i BiH. Tužilaštvo navodi 

da je grupa planirala podmetanje eksploziva i nasilje nad građanima Srbije, 

kako bi izazvala osećanje straha. Pred sud su izvedeni Murić i Mujanović, 

jer su Bulić i Aslani u bekstvu. Grupa je, prema navodima optužnice, 

prikupljala literaturu, filmove i fotografije u kojima se veličaju terorističke 

akcije širom sveta i poziva na nasilje. Osim obuke za rukovanje oružjem i 

eksplozivom, u računar su uneli program obuke za upravljanje avionima. 

Po ugledu na već izvedene slučajeve terorizma, grupa se obučavala za buduće 

terorističke akcije, a navodno je planirala podmetanje eksploziva na 

Gradskom stadionu u Novom Pazaru. 

Štab udruženja, kako piše u optužnici, bio je u zakupljenom prostoru 

u delu privatne kuće u Ulici Moše Pijade b.b. u Novom Pazaru i u jednoj 

kući u Kosovskoj Mitrovici. Murić i Mujanović su takođe odbacili navode 

471 Večernje novosti, 15. januar 2008.


357 

optužnice. „Ovo je pisao teroristički srpsko-kosovski četnik koji ispoljava 

mržnju prema muslimanima. Tužilac mi liči na američkog slugu, a ne na 

Srbina”, izjavio je Murić na početku suđenja. Drugooptuženi Mujanović je 

izjavio da navodi optužnice nisu tačni. „Dobio sam od Adisa poruku da 

odem do stadiona i vidim koliko ima policije. Otišao sam i snimio policiju 

mobilnim telefonom”, ispričao je Mujanović, tvrdeći da Murić nije mislio 

ništa ozbiljno da uradi, jer on voli da „se zeza i izmišlja”. Mujanović je porekao 

svoj iskaz iz istrage, kada je tvrdio da je Murić hteo da postavi bombu 

na stadionu, rekavši da je bio zbunjen. 472 

U suštini, ovaj krivični predmet kojim su optuženi predstavljeni kao 

državni neprijatelji, ne može se posmatrati izvan konteksta u kojem se region 

Sandžaka nalazi. Beograd pokušava da preko ovog slučaja potvrdi 

tezu da je „islamski fundamentalizam“ odgovoran za raspad Jugoslavije i 

da je konstatna pretnja stabilnosti Srbije. 

Pripadnici ehli sunet-a koji su se pojavili u Sandžaku u početku su bili 

miljenici islamske zajednice, da bi u nekom kasnijem periodu došlo do 

izvesnih nesporazuma ili neslaganja. Ta neslaganja koja imaju isključivo 

religijski karakter, kulminirala su u novembru 2006. godine kada je došlo 

do pucnjave u džamiji posle molitve, a nakon toga i ranjavanja trojice 

pripadnika ehli sunet-a ispred same džamije u Novom Pazaru. Nadležni 

državni organi su verovatno neozbiljno shvatili ceo ovaj događaj pa su počinioci 

ovog krivičnog dela koje bi trebalo tretirati kao ubistvo u pokušaju 

i to trostruko, kaznili izuzetno blago. 

Za razliku od toga, petnaestorici svedoka tog događaja, bez obzira na 

veroispovest, koji su se prijavili da svedoče na zahtev radnika Policijske 

uprave – radi se, inače, o pripadnicima ehli sunet-a – izrečene su im zatvorske 

kazne od 15 do 25 dana, zbog navodnog kršenja javnog reda i 

mira. Nesumnjivo je da ovde leže koreni svih daljih zbivanja koja dovode 

do procesuiranja krivičnog predmeta vehabija. Država je mogla sve to da 

spreči, ali iz nekih razloga nije htela ili je pak, na sve to nespretno reagovala. 

No, njena najveća greška se manifestuje upravo sada, u predmetu vehabija, 

jer je, nesmotreno ili namerno, ušla je u arbitriranje u nesporazumu 

koji je nastao u okviru islamske veroispovesti. 

472 Politika, 18. decembar 2008.


Arbitriranje je prevela na krivično-pravni teren i to „protiv ustavnog 

uređenja i vršenjem terorizma“, za šta nema valjanih dokaza. Iako su svi 

optuženi u ovom predmetu naglašeno verski opredeljeni i, u principu, miroljubivi 

ljudi, manipulacijama i radikalizacijom oni već 26. meseci leže u 

pritvoru bez valjanih zakonskih razloga. Osnovni razlozi koje sud navodi, 

jeste to što žive u neposrednoj blizini sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom 

i administrativnom linijom prema Kosovu, odnosno da navodno 

mogu pobeći, kriti se i tako dalje. Oni su još uvek u pritvoru. Očekuje se 

i eventulna izmena optužnice, a presuda se očekuje u junu 2009. godine.


359 


Izbori održani u Srbiji prošle godine u Sandžaku su protekli mirno, što 

je značajni napredak u odnosu na prošle godine, kada su fizički i obračuni 

vatrenim oružjem bili uobičajeni deo izbornog “folklore”. U tim slučajevima 

je bilo i poginulih i ranjenih, te je sama činjenica da su lokalni, 

predsednički i parlamentarni izbori u sandžačkim opštinama prošli mirno, 

veoma pozitivan pomak. Pozitivno je i to što u republičkoj vladi i organima 

ima sve više Bošnjaka, ali nije dobro to što to “običnim” građanima 

Sandžaka još ne donosi boljitak već je očigledno reč o političkoj trgovini i 

zadovoljavanju stranačkih apetita. Kada se ovome dodaju i povremeni ispadi, 

poput izjave Velimira Ilića, lidera Nove Srbije u Skupštini Srbije da 

je uvreda za Karađorđa i srpstvo to što Rasim Ljajić šalje pozivnice za proslavu 

Sretenja, vidi se da odnos prema pripadnicima manjina, čak i onima 

koji su dokazali “lojalnost” ne ide lako. 

Aktuelno Ministarstvo vera, za razliku od prethodnog, ne trudi se da 

arbitrira u sukobu između dve islamske zajednice. To jeste dobro, ali nije 

dobro što i dalje postoje dve islamske zajednice. Učešće Bošnjaka u policiji 

i pravosuđu i dalje ne odgovara etničkom sastavu opština Sandžaka i tu 

država, uprkos silnim obećanjima, nije puno učinila. Lokalne vlasti u pojedinim 

slučajevima bez ikakvih suštinskih razloga sprečavaju čak i najbezazlenije 

i potpuno zakonite poteze do kojih je stalo bošnjačkoj strani. Više 

zahteva bošnjačkih partija i LDP o uvođenju bosanskog jezika i latiničnog 

pisma u službenu upotrebu, pored srpskog i ćirilice, u Priboju i Prijepolju 

nisu prošli, mada Zakon to dozvoljava i nalaže u sredinama u kojima 

nacionalne manjine čine toliki procenat. Zanimljivo je da su se uvođenju 

bosanskog usprotivile ne samo SRS, DSS, NS već i DS. Na prošlogodišnjoj 

sednici SO Priboj većina je (SRS, DSS, NS, SPS, GG „dr Ćetković Dragan) ponovo 

odbila uvođenje bosanskog i latinice ravnopravno sa srpskim i ćirilicom. 

Lokalni odbor SDP podneo je tim povodom tužbu Ustavnom sudu, 

a poslanik LDP iz Priboja Kenan Hajdarević se obratio Ministarstvu za manjinska 

i ljudska prava. „Pitanje je da li država Srbija i njeni organi vlasti,


u ovom slučaju SO Priboj želi da poštuje zakone i Ustav Srbije. Očigledno 

ne žele“, kaže Hajdarević. 473 

Da na lokalu pojedine stranke koje se formalno zalažu za ravnopravnost 

i multietničnost suštinski blokiraju takve procese pokazuje i gradnja 

spomen obeležja Bošnjacima otetim i ubijenim iz voza Beograd – Bar u 

mestu Štrpci, 27. februara 1993. Nekoliko dana pre 15-godišnjice otmice, 

u Prijepolju je počela gradnja spomen obeležja. Odluku o gradnji usvojila 

je SO Prijepolja još 2005. godine, ali je gradnja počela tek prošle godine. 

Ubrzo su DSS, DS, NS i Socijaldemokratija zatražili obustavu gradnje jer 

su radovi počeli „bez konačne saglasnosti Opštinskog veća“. Odbornicima 

ovih partija smetaju dimenzije spomenika kao i to što se pominju imena 

stradalih iz drugih opština, a ne samo iz Prijepolja. „Gradnjom spomen 

obeležja svim nastradalim putnicima u Štrpcima pod izgovorom da žrtve 

ne treba razdvajati nalogodavci početka gradnje takvog spomen obeležja 

na određeni način indirektno odgovornost za taj zločin, sadašnjim i budućim 

generacijama prebacuju na naš grad i građane ove oštine“, navodi 

se u pismu 29 odbornika DSS, DS, NS i Socijaldemokratija u bivšem sazivu 

SO Prijepolje. 474 Sigurno je da ovakvi potezi ne bi prošli bez „zelenog svetla“ 

stranačkih centrala. 

Ekonomska kriza bi mogla da podrije relativnu stabilnost regije u 

političkoj sferi. U Sandžaku sve više građana živi na rubu egzistencije, a 

stranih investicija gotovo da i nema. U takvoj situaciji, pre svega mlađi 

Bošnjaci, podložni su uticaju ekstremnih vehabija, čiji uticaj može biti zaustavljen 

jačanjem zvanične Islamske zajednice, stabilizacijom odnosa 

među bošnjačkim partijama, poboljšanjem standarda i obrazovanja. 

473 Sandžak Danas, 29. avgust 2008. 

474 Sandžak Danas, 21. mart 2008.

361 

VII 

Nacionalne 

manjine

362

363 

Nacionalne manjine 

mera demokratije 

Odnos države prema manjinama 

U Srbiji, osam godina nakon oktobarskog prevrata, još uvek ne postoji 

koherentna i promišljena manjinska politika. Proces izgradnje manjinskog 

zakonodavstva je usporen, neki procesi, recimo u oblasti (privatizacije) 

medija, su stopirani, o nekim pitanjima, poput garantovanih mandata, 

nema ozbiljne javne debate, kasni se u realizaciji dekade Roma, odnosi 

unutar pojedinih zajednica se izvana antagonizuju. Na drugoj strani zahtevi 

za vecim stepenom vojvođanske autonomije nailaze na oštre kritike, 

što ne samo da jača uverenje pojedinih predstavnika manjina da je autonomija 

srpsko-srpsko pitanje, nego ih navodi da rešenje za svoju zajednicu 

traže po uzoru na srpsku zajednicu na Kosovu. Pošto nema političke volje 

da izradi uspešna dugoročna strategija rešavanja manjinskog pitanja, manjine 

će biti prinuđene da se, u cilju postizanja zadovoljavajućih rešenja, 

obraćaju međunarodnim forumima. 

Ako bi smo za 2008. godinu tražili neki detalj koji na dobar način ilustruje 

srbijansku politiku prema manjinama, teško bi se mogao naći bolji 

i ilustrativniji primer od broja potpisa koji manjinske stranke moraju da 

pribave, kako bi učestvovale na parlamentarnim izborima. 

Da podsetimo, u nameri da strankama nacionalnih manjina olakša 

učešće na izborima Republička izborna komisija je, za izbore koji su održani 

krajem januara 2007. godine, donela odluku kojom je smanjen broj sudski 

overenih potpisa sa deset na tri hiljade potpisa. Već tada su pojedine 

partije manjina (Demokratska stranka vojvođanskih Mađara, na primer) 

upozorile da je to učinjeno bez ikakvog pravnog osnova i suprotno Zakonu 

o izborima. Petnaest meseci kasnije, a samo nekoliko nedelja pre održavanja 

parlamentarnih izbora (u maju 2008), Ustavni sud Srbije je, na ini-

364 srbija 2008 : vii nacionalne manjine 

cijativu Srpske radikalne stranke, poništio pomenutu odluku Republičke 

izborne komisije. 

Odluka Ustavnog suda je, kao što se i moglo očekivati, izazvala različite 

reakcije. Jedni su govorili da je odluka “sramna” i da “posle ovoga nacionalne 

manjine teško da mogu Srbiju da osećaju kao svoju zemlju, jer 

je to”, kako je izjavio Rajko Đurić, predsednik Unije Roma Srbije, “velika 

uvreda za nas i zbog toga ćemo se žaliti UN, OEBS i drugim relevantnim 

međunarodnim organizacijama” 475 . “Ovo je neozbiljno”, ocenio je Riza Halimi 

iz Partije za demokratsko delovanje, dok je Skender Destani, lider Demokratske 

unije doline, izjavio da su ovakvom odlukom albanske partije 

onemogućene da “učestvuju na parlamentarnim izborima, jer nije moguće 

sakupiti deset hiljada potpisa za tri nedelje” 476 . Drugi su, opet, isticali da 

je odluka u skladu sa zakonom i da drugačiju odluku Ustavni sud nije ni 

mogao doneti. Po rečima Tamaša Korheca, pokrajinskog sekretara za upravu, 

propise i nacionalne manjine, Ustavni sud je, s pravne tačke gledišta, 

doneo ispravnu odluku. Korhec, međutim, nije propustio priliku da naglasi 

kako Skupština Srbije nije poštovala ustav i na vreme promenila izborni 

zakon, kako stranke manjina ne bi bile diskriminisane. 477 Podsećajući da 

je na ovaj način otežano učešće manjina u parlamentu, Hrvatsko-bunjevačko-šokačka 

stranka je na zgradu stranke okačila tablu sa natpisom “Tražimo 

ista prava kao Srbi u Hrvatskoj”. Posle nekoliko dana nepoznata lica 

475 “Stranke manjina zatečene”, Dnevnik, 10. april 2008. Ovakva odluka Ustavnog 

suda je iznenadila manjinske partije, ali ne sve partije i koalicije manjina. 

Lideri Mađarske koalicije, kao i Liga socijaldemokrata Vojvodine, su poručile 

da su spremne da svoju stranačku infrastrukturu stave na raspolaganje svim 

manjinskim strankama kako bi prikupile potrebne potpise, predale svoju 

kandidaturu i učestvovale na izborima. I nevladine organizacije – Centar za 

kulturnu dekontaminaciju i Građanske inicijative – organizovale su prikupljanje 

potpisa kako bi albanskim partijama omogućile izlazak na izbore. 

476 “Radikali iskoristili nemar demokratske opozicije”, Danas, 10. april 2008. 

Ambasadori SAD i Velike Britanije poručili su Albancima da izađu na izbore. “Nama 

je na razgovorima u Prištini jasno rečeno da Albanci sa juga Srbije svoja prava 

treba da ostvare kroz institucije države Srbije i zato mi nastupamo u koaliciji sa 

PDD, rekao je S. Destani. “Neizvestan poziv biračima”, Danas, 7. april 2008. 

477 “Stranke manjina zatečene”, Dnevnik, 10. april 2008.

Nacionalne manjine mera demokratije 

365 

su uklonila tablu, a iz stranke je poručeno “da nam je ovim vandalskim činom 

poslata poruka da nemamo prava tražiti pripadajuća nam prava i da 

još dugo moramo čekati da postanemo ravnopravni građani ove države, 

kojoj smo uvek bili lojalni”. 478 

Esad Džudžević, predstavnik Bošnjačke liste za evropski Sandžak, je 

izjavio da je “odluka očekivana, ali sporna”, najpre zbog toga što se izborni 

uslovi menjaju pošto su već raspisani izbori i, drugo, da se njome krši 

ustav, jer se snižava dostignuti nivo manjinskih prava. Na ovu činjenicu, a 

zapravo ustavnu odredbu, pozvala se i Vesna Rakić Vodinelić, koja je u svojoj 

analizi pomenute odluke naglasila da je najmanje “što je pri ovakvom 

stanju stvari, Ustavni sud mogao da odluči jeste da primeni normu o stečenim 

pravima i da odmeri dva suprotstavljena interesa: interes da primena 

podzakonskog akta bude obustavljena zato što on nije u skladu sa Zakonom, 

za koji opet nije izvesno da li je u skladu sa ustavom i interes da štiti 

stečena prava i pravnu sigurnost, te da ne menja pravila izborne utakmice 

usred te utakmice. Da je neposredno primenio čl. 20 st. 2 Ustava Srbije, 

sud ne bi imao pravnog osnova za izricanje privremene mere”. 479 

Ministarstvo za ljudska 

i manjinska prava 

Odlukama Republičke ustavne komisije i Ustavnog suda ne samo da su 

prekršena pravila dobro uređenog društva u kojima izvršni organi ne 

mogu preuzimati ulogu zakonodavca, a izborni se uslovi ne mogu menjati 

478 “Kome smetaju zahtevi za ravnopravnost”, Danas, 24. april 2008. 

479 “Evo ti paragraf pa zagrabi”, Danas, 15. april 2008. Vesna Rakić Vodinelić je 

podsetila da je problem u tome što se sudsko odlučivanje ne svodi samo na 

formalnologičko zaključivanje. Jer, da bi sud doneo odluku mora uzeti u obzir i 

druga pravila tumačenja – istorijsko, sistematsko, sociološko, ciljno, te da mora 

obrazložiti sve, a ne samo poneke uslove za primenu normi, što Ustavni sud nije 

učinio. Da je, na primer, posegnuo za sistematskim tumačenjem sud bi morao dati 

prednost normama neposredne primene (norme o ljudskim i manjinskim pravima), 

a ne normi posredne primene (saglasnost podzakonskog akta sa zakonom).


u godini izbora (a kamoli u toku izbora), nego je na ilustrativan način 

demonstrirano da u Srbiji, osam godina nakon oktobarskog prevrata, još 

uvek ne postoji koherentna, promišljena manjinska politika i da sistematsko 

i dugoročno rešavanje pitanja manjina ne može počivati na improvizacijama, 

ad hoc rešenjima i prilagođavanju institucionalnih rešenja 

kratkoročnim interesima političkih aktera. Da pomenuta politika ne postoji 

pokazalo se i u slučaju formiranja Ministarstva za ljudska i manjinska 

prava. Politički predstavnici manjina, ali ne samo oni, zahtevali su da 

se, prilikom disolucije Državne zajednice Srbija i Crna Gora, sačuva ministarstvo 

za ljudska i manjinska prava, ali njihovim zahtevima tada nije 

udovoljeno. 

Umesto ministarstva, formirana je Služba za ljudska i manjinska prava 

čijim funkcionisanjem manjine nisu bile zadovoljne. Prilikom skupštinske 

rasprave o Predlogu zakona o ministarstvima podnet je amandman da 

se predloženi broj ministarstava smanji sa 24 na 23 ministarstva, te da se, 

umesto posebnog ministarstva za ljudska i manjinska prava, formira Ministarstvo 

pravde, ljudskih i manjinskih prava. Predstavnik poslaničke grupe 

Za evropsku Srbiju (ZES), u čije je ime i podnet amandman, obrazložio je 

predlog principom racionalizacije i srodnošću materija koje se odnose na 

pravdu i ljudska i manjinska prava. 

Svoj stav prema ovom predlogu poslanici manjina su iskazali tako što 

su napustili sednicu, jer nisu želeli da učestvuju u daljoj raspravi. Balint 

Pastor, šef poslaničke grupe manjina, je izjavio da njihov klub nije bio 

konslutovan o ovom predlogu, da je reč o nekorektnom gestu, da ministarstvo 

za ljudska i manjinska prava treba da postoji i da na njegovom čelu ne 

treba da bude pripadnik bilo koje manjine, nego većinskog naroda. 480 “Po- 

480 “Rekao sam šefu poslaničkog kluba DS da broj ministarstava ne treba smanjivati 

tako što će se ukinuti ministarstvo za ljudska i manjinska prava... Loša je praksa 

kada se svako ministarstvo bavi manjinskim pitanjima, jer tada se, u stvari, niko 

ne bavi njima”. “Demokratska stranka će povući sporni amandman”, Građanski 

list, 2 jul 2008. Predstavnici opozicije su, takođe, kritikovali predlog, jer vlada sa 

24 ministarstva neće moći, po njihovom mišljenju, da vodi socijalno odgovornu 

politiku. “Ova vlada neće biti efi kasna i funkcionalna. S ovolikim brojem 

ministarstava ulazimo u period formiranja slabe vlade, ključne odluke će se donositi 

ne u Nemanjinoj 11, već u Predsedništvu Srbije na Andrićevom vencu”, izjavio je


367 

što računaju na naše glasove, a nisu nas konsultovali o spornom amandmanu”, 

poslanici iz redova Saveza vojvođanskih Mađara su poručili da će 

preispitati svoju podršku predlogu zakona o ministarstvima. Pošto bez podrške 

poslanika iz redova manjina pomenuti zakon ne bi mogao biti usvojen, 

predlagači su povukli sporni amandman. Pošto su mišljenja o ovom 

problemu bila podeljena i mi smo, na osnovu reakcija javnog mnenja, zaključili, 

izjavila je Nada Kolundžija, šefica ZES, da je javnost zainteresovana 

za to da postoji Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. 481 

Predlog vladajuće koalicije nije ostao ni bez reakcije predstavnika civilnog 

društva. Tako je Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) nameru 

da se poslovi vezani za ljudska i manjinska prava povere Ministarstvu 

pravde ocenio kao “višestruko štetnu”. Prvo zbog toga što Srbija nije ispunila 

svoje obaveze iz Drugog evropskog partnerstva – nije donela ni antidiskriminacioni, 

ni zakon o nacionalnim savetima. Dugi razlog je u tome 

što stanje na planu zaštite manjinskih prava nije takvo da bi se upravljanje 

eventualnom krizom u odnosima između suprotstavljenih grupa prepustilo 

jednom tromom ministarstvu koje još uvek nema kapaciteta da uspešno 

osigura prava pripadnika manjina. Po oceni CRCD, odustajanje od osnivanja 

Ministarstva za ljudska i manjinska prava znači nastavak delovanja 

Jovan Palalić iz poslaničkog kluba DSS/NS. Po mišljenju Liberalno demokratske 

partije, vlada je plod trgovine koalicionih partnera, njeno funkcionisanje će biti 

svedeno na poltiku duplog ključa i biće opterećeno velikim nepoverenjem. 

481 Nada Kolundžija je izjavila da se u ovom slučaju radilo o pojedinačnom amandmanu 

poslanika, a ne grupe poslanika predlagača. S druge strane Miloš Aligrudić, šef 

poslaničkog kluba DSS/NS, smatra da je “amandman zanimljiva stvar”, jer “podnosilac 

tog amandmana nije bilo ko, već predsednik Izvršnog odbora DS, i nemoguće je 

da taj amandman nije bio podnet u koordinaciji sa drugim funkcionerima DS, pa i 

samim Borisom Tadićem. Usled pritisaka koji je verovatno došao iz redova poslanika 

stranaka nacionalnih manjina, amandman je povučen”. “Pao ‘Markov amandman’, 

manjinama ministarstvo”, Dnevnik, 3. jul 2008. Predlaganje, a zatim povlačenje 

predloga Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije, 

je nazvao neozbiljnim činom. On je izjavio da je njegova stranka od početka 

bila protiv takvog ministarstva, kao i ministarstva vera, dijaspore i Kosova i 

Metohije, jer ne vidi nikakve razloge za njihovo postojanje. Pomenuta ministarstva 

postoje, po njegovom mišljenju, samo u pogledu potreba vladajuće koalicije.


preko uredbi i predstavlja sve drugo nego institucionalnu izgradnju države 

u pravcu dobrog upravljanja javnim poslovima. 482 

Neophodnost zakona 

o nacionalnim savetima 

Negativne posledice sa kojima se suočavamo u oblasti manjinske zaštite 

rezultat su, po rečima Svetozara Čiplića, ministra za ljudska i manjinska 

prava, činjenice što nakon raspada državne zajednice SCG, na republičkom 

nivou nije formirano nadležno ministarstvo: “Prirodno je da kada nemate 

ministarstvo kojem će određena oblast biti prva i jedina briga, onda ta 

oblast trpi”. Čiplić je naglasio da je, iz ugla njegovog ministarstva, u ovom 

trenutku ključno da se u skupštini što pre nađe predlog zakona o nacionalnim 

savetima (NS), 483 jer je nedopustivo da saveti funkcionišu u pravnoj 

praznini. 

Početkom novembra Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je upoznalo 

javnost da je radna verzija nacrta zakona o NS gotova i da će biti 

upućena nacionalnim savetima na kritičko čitanje. Savetima su ostavljene 

četiri nedelje da prouče predlog i svoje sugestije, predloge i kritike upute 

na adresu Ministarstva koje će, nakon 28. novembra, uraditi konačnu 

verziju predloga zakona. 484 Sredinom decembra, na sednici skupštinskog 

Odbora za međunacionalne odnose, ministar Čiplić je najavio da će nacrt 

predloga zakona iduće nedelje biti poslat Vladi na usvajanje i da je jedna 

od ključnih stvari u nacrtu to što nacionalni saveti gube karakter nevladinih 

organizacija i postaju društvene organizacije sa javnim ovlašćenjima, 

odnosno deo državne strukture. 

482 Saopštenje CRCD od 1. jula 2008. godine. 

483 “Prioritet je zakon o nacinalnim savetima”, Dnevnik, 9. jul 2008. 

484 U eksperstkom timu nalaze se, pored ministra Čiplića, profesorka Marijana 

Pajvančić, profesor Tibor Varadi, pokrajinski sekretar za manjine Tamaš Korhec, 

državna sekretarka Ministarstva za ljudska i manjinska prava Aniko Hajnrih Muškinja, 

savetnica u istom ministarstvu Gordana Matajia i konsultant Žarko Marković.


369 

Najviše kritika koje su do sada upućivane na adresu nacionalnih saveta 

odnosila su se na način njihovog izbora. Posredan, elektorski način 

izbora je ocenjivan kao nedemokratski, a nekim od nacionalnih saveta 

(mađarskom, na primer) nije osporavana samo legitimnost, nego i legalnost. 

Ovakav, posredan način izbora zadržan je i u nacrtu zakona, a samim 

tim je manjinama prepušteno da odluče na koji će od ova dva načina birati 

svoje NS. Ukoliko se pripadnici pojedinih manjina odluče da savete biraju 

putem neposrednih izbora, onda je za takvu vrstu izbora neophodno 

formirati poseban birački spisak. 485 Ukoliko se na poseban birački spisak 

upiše više od 5o odsto od ukupnog broja pripadnika nacionalne manjine 

prema poslednjem popisu stanovništva, umanjenog za 20 odsto, onda 

će se organizovati neposredni izbori. Odluku o raspisivanju izbora donosi 

Ministar za ljudska i manjinska prava, a neposredni izbori za sve članove 

NS održavaju se istovremeno, najkasnije 15 dana pre isteka mandata na 

koji su članovi NS izabrani. Sve poslove organizovanja i sprovođenja izbora 

obavlja Ministarstvo i organi za sprovođenje izbora, a finansijska sredstva 

potrebna za sprovođenje izbora obezbeđuju se iz republičkog budžeta. 

Predsednik NS bira se iz redova članova NS, čiji mandat traje četiri godine. 

Broj članova NS zavisi od brojnosti manjine i kreće se od 15 (u slučaju manjine 

čiji je broj, prema poslednjem popisu stanovništva manji od 10.000 

485 Koristeći javne evidencije građana Ministarstvo sačinjava inicijalnu osnovu 

posebnog biračkog spiska za nacionalne manjine koje su svoje NS formirale 

pre donošenja ovog zakona. U slučaju da manjina nije formirala svoj savet, 

Ministarstvo će pristupiti formiranju takvog spiska ako u roku od 15 dana od dana 

usvajanja ovog zakona primi zahtev podržan sudski overenim potpisima najmanje 

5 odsto pripadnika dotične manjine, prema poslednjem popisu stanovništva. Na 

inicijalnu osnovu posebnog biračkog spiska može se upisati svaki građanin ako 

je organu državne uprave koji vodi javne evidencije dao dobrovoljnu izjavu da 

pripada nekoj od nacionalnih manjina. Inače, organi državne uprave su dužni da 

Ministarstvu bez odlaganja dostave tražene podatke. Posle pripreme inicijalnog, 

Ministarstvo pristupa obrazovanju posebnog biračkog spiska nacionalnih 

manjina. Ministarstvo pismeno obaveštava svakog građanina da je privremeno 

upisan u inicijalnu osnovu posebnog biračkog spiska. Ukoliko se ne izjašnjava 

kao pripadnik nacionalne manjine ili ne želi da učestvuje u neposrednom izboru 

NS, građanin može zatražiti da se njegovo ime izbriše sa biračkog spiska. Ako to 

ne zatraži, smatra se da je pristao da u poseban birački spisak bude upisan.


lica ili nije posebno iskazan) do 35 članova (ako je broj pripadnika manjina 

veći od 100.000 lica). 

Nacionalni saveti se osnivaju radi ostvarivanja prava na samoupravu 

u kulturi, obrazovanju, informisanju i službenoj upotrebi jezika. Savet 

predstavlja manjinu i učestvuje u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima 

iz tih oblasti i osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije 

iz ovih oblasti. U oblastima od vitalnog interesa za očuvanje identiteta 

manjina NS su data znatna prava, a njihova je uloga ojačana odredbom 

prema kojoj su pojedinačni akti 486 doneti bez odgovarajućeg predloga ili 

mišljenja NS protivzakoniti, odnosno ništavni. 

Treba imati u vidu da će se Predlog zakona o nacionalnim savetima 

naći pred poslanicima republičke skupštine sedam godina nakon donošenja 

Zakona o manjinama. Ta činjenica govori da proces izgradnje manjinskog 

zakonodavstva u Srbiji teče veoma usporeno, da je opterećen 

sukobom političkih volja i različitim interesima, što, kada se pretoči u pojedina 

zakonska rešenja, pripadnike manjina dovodi u krajnje nezavidnu 

situaciju. Tako Zakon o radiodifuziji nalaže privatizaciju elektronskih medija, 

u Zakonu o javnom informisanju piše da osnivači javnog glasila ne 

mogu biti država, teritorijalna autonomija, ustanova, preduzeće ili bilo 

koje pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili se u celini 

ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, dok se u dva zakona koje 

je republička skupština kasnije usvojila – zakoni o lokalnoj samoupravi i 

glavnom gradu – lokalnim samoupravama i Beogradu omogućuje da osnivaju 

elektronske i štampane medije, što je od strane stručne javnosti ocenjeno 

kao direktan udar na medijske reforme. 

486 To se odnosi na pojedinačne akte iz čl 12 do 15 (učešće u upravljanju 

ustanovama obrazovanja i vaspitanja; nastavni planovi i programi; 

udžbenici i nastavna sredstva; druge nadležnosti o ublasti obrazovanja), 

17. (učešće u upravljanju ustanovama kulture), 18. (druge nadležnosti u 

ustanovama kulture) i članovi 20 do 22 .nacrta zakona (učešće u upravljanju 

ustanovama obaveštavanja i nadležnosti u službenoj upotrebi jezika).


371 

Privatizacija manjinskih medija 

Ne samo što se kasni sa donošenjem važnih zakona, nego se donose zakoni 

koji međusobno nisu usklađeni i sadrže protivrečne odredbe. Učestvujući 

na okruglom stolu “Mediji na manjinskim jezicima i privatizacija 

– dileme i rešenja”, Rade Veljanovski je poručio da se odredbe o medijima 

u poslednja dva gore pomenuta zakona moraju staviti van snage, jer su u 

suprotnosti sa zakonima o radiodifuziji i javnom informisanju. Učesnici 

debate su upozorili da je privatizacija medija u Srbiji stopirana i da se Srbija 

polako udaljava od evropskih procesa. Država, po mišljenju učesnika, ne 

želi da se ovaj proces privede kraju, jer u suprotnom ne bi mogla da kontroliše 

(i manjinske) medije. 487 Zbog suprotstavljenih interesa privatizacija 

je u Srbiji postala “bojno polje” na kome se sukobljavaju različiti akteri i 

interesi. Po rečima Gorana Cetinića, političke partije niko ne sprečava da 

osnuju svoje medije, pod uslovom da ih finansiraju iz svog, a ne iz džepova 

poreskih obveznika. 488 

Otpori privatizaciji nisu dolazili samo od strane države i političkih elita, 

nego i od strane pripadnika manjina, odnosno novinara, koji su isticali 

da u oštrim tržišnim ulovima manjinski mediji teško mogu opstati i da će 

njihovim gašenjem doći do redukcije već stečenih manjinskih prava. 489 Pokrajinsko 

izvršno veće je uvažilo ova upozorenja i, sa Ministarstvom za državnu 

upravu i lokalnu samoupravu, obratilo se republičkoj Vladi koja je 

krajem 2007. godine donela zaključak da se obustavi postupak privatizacije 

elektronskih medija koji svoje programe emituju na manjinskim jezicima. 

Iako su zagovornici privatizacije medija svesni činjenice da će privatizacija 

dovesti do gašenja većine manjinskih medija, kao i da tržište neće 

rešiti sve probleme, oni insistiraju na privatizaciji kao boljem rešenju u 

487 “Država mora da se odrekne medija”, Danas, 9. jul 2008. Cilj 

privatizacije je, po rečima Gorana Cetinića, medijskog konsultanta, 

isključivanje države iz vlasništva nad medijima. 

488 “Stranački interesi iznad javnih”, Danas, 13/14. septembar 2008. 

489 U više navrata je istaknuto da novi vlasnici neće biti zainteresovani za 

unapređenje kvaliteta programa, nego da, koristeći sve mogućnosti i 

ne birajući sredstva, izvlače novac i dođu u posed nekretnina.


odnosu na državno vlasništvo nad medijima. To je jasno rečeno i na skupu 

koji su Misija OEBS i Nezavisno udruženje novinara Srbije organizovali 

polovinom novembra u Subotici. Na skupu je ponovljeno da je država 

najgori vlasnik medija, ali je i istaknuto da ni transfer osnivačkih prava na 

nacionalne savete nije najsrećnije rešenje, jer ograničava profesionalnu 

slobodu medija. 490 Predstavnici nekoliko manjinskih medija koji su učestvovali 

na ovom okruglom stolu mogli su samo rezignirano da zaključe 

kako im skup nije ponudio nikakva konkretna rešenja. “Preko projekata se 

ne možemo finansirati, jer su to sporadična sredstva”, upozorila je jasminka 

Dulić iz hrvatske riječi. “Naši mediji se ne mogu prepustiti tržištu zbog 

malog broja konzumenata. Čak i predlog da država finansira 30 odsto, a da 

70 odsto potrebnih sredstava zarade mediji, nije ostvariv”. 491 

Ne dovodeći u pitanje privatizaciju, kao koncepcijsku osnovu reformi 

u oblasti medija, Ana Tomanova Makanova, pokrajinska sekretarka za informacije, 

obustavljanje privatizacije medija je objasnila činjenicom da u 

državi niko nije imao tačan plan šta i kako treba da se radi, da se u privatizaciju 

krenulo nespremno, bez jasnih pravila i strategije. “Moramo pronaći 

efikasan i odgovarajući model privatizacije. Ne može se obrisati jednim 

potezom pera sve što je bilo, jer su to civilizacijske tekovine, to je naš socijalni 

kapital i razvojni resurs koji moramo da uvažavamo i da ga koristimo 

za dalji razvoj”. 492 

490 U jednom intervjuu Ana Tomanova Makanova, pokrajinska sekretarka za 

informacije, rekla je da “nacionalni saveti imenuju samo upravne odbore i 

nadzorne odbore, raspisuju konkurs za glavnog i odgovornog urednika i direktora, 

ali se ne mešaju u uređivačku politiku. To se donekle ne odnosi na medije na 

jezicima etničkih zajednica koje imaju brojnije stanovništvo na teritoriji cele 

Srbije (ne samo Vojvodine) i koje su organizovane ne samo po etničkom već i po 

političkom principu”. “Klackalica od zakona ka praksi”, Link, novembar 2008. 

491 “Država je najgori vlasnik”, Danas, 17. novembar 2008. Jasminka Dulić, 

urednica Hrvatske riječi, istakla je da se “Mora imati u vidu da manjinski 

mediji imaju nešto drugačiju ulogu od ostalih medija. Oni treba i da 

informišu, i da edukuju, i da neguju, i da čuvaju kulturu, da se bave 

negovanjem jezika. Većina toga ne spada u komercijalne sadržaje”. 

492 “Klackalica od zakona ka praksi”, Link, novembar 2008. Ana Tomanova Makanova je 

rekla da je politika Pokrajinskog izvršnog veća da se pomaže rad medija na jezicima


373 

Dekada inkluzije Roma 

Kao i u slučaju privatizacije medija, primedbe sličnog karaktera mogle bi 

se izreći i kada je reč o Dekadi inkluzije Roma (2005 – 2015). Ovaj međunarodni 

projekat pokrenut je u februaru 2005. godine kada su premijeri 

devet zemalja centralne i istočne Evrope – Češke, Slovače, Mađarske, Hrvatske, 

Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Rumunije potpisali deklaraciju 

o poduzimanju mera za poboljšanje položaja Roma. 

Srbija, od 1. jula 2008. do kraja juna 2009. godine, predsedava Dekadom 

Roma, kada od nje ulogu predsedavajućeg preuzima Slovačka. Na samitu 

Roma Evrope, samit je održan u septembru u Briselu, Božidar Đelić, 

potpredsednik Vlade Srbije, predstavio je četiri tačke na kojima će Srbija 

insistirati tokom svog desetomesečnog predsedavanja Dekadom – unapređenje 

stanovanja, suzbijanje diskriminacije, naročito u obrazovanju, izradu 

baze podataka i stvaranju panevropske politike o romskom pitanju. 

Otvarajući samit, Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, upozorio 

je da “dramatična situacija Roma ne može biti rešena iz Brisela. Instrumenti 

za promenu su u rukama zemalja članica”. 493 

Osman Balić, koordinator Lige za Dekadu Roma, u više je navrata izrazio 

nezadovoljstvo realizacijom ovog projekta u Srbiji. Balić je izjavio da su 

“naše vlade osetile novac koji stiže zahvaljujući Dekadi Roma, tako da je u 

ministarstvima zaživela takozvana ‘džipsi industrija’”. Srbija je od 2005 do 

2008. godine dobila više od dve milijarde evra za sprovođenje Strategije 

smanjenja siromaštva, taj novac je završio po ministarstvima, ali se ne zna 

pouzdano kako je potrošen. Takođe, nije transparentan ni način trošenja 

sredstava iz Fonda za Dekadu Roma, jer ne dobijamo nikakve zvanične inmanjina. 

Drugom prilikom ona je izjavila da se iz pokrajinskog budžeta izdvajaju 

sredstva za fi nansiranje 27 novina na 10 jezika – srpskom, mađarskom, slovačkom, 

rumunskom, rusinskom, hrvatskom, romskom, bunjevačkom, makedonskom i 

ukrajinskom jeziku. U pitanju su dnevni, nedeljni, mesečni, omladinski i dečiji 

listovi. Ona je dodala da se sa lokalnim samoupravama i gradovima u Vojvodini 

traga za pravim modelom privatizacije medija, posebmo onih koji emituju 

višejezične programe. “Informisanje bez granica”, Dnevnik, 29. novembar 2008. 

493 “Sudbina Roma je u rukama država EU”, Dnevnik, 17. septembar 2008.


formacije o tome. Ne znamo da li je novac trošen na unapređenje života 

Roma, ili za seminare, kompjutere ili lične interese”. 494 

Balić se u septembru pismom obratio Borisu Tadiću, predsedniku Srbije 

i Slavici Đukić Dejanović, predsednici republičke Skupštine, u kojem 

ih upozorava da “u Srbiji od oko 29 hiljada zaposlenih u državnoj administraciji 

nema Roma. U Ministarstvu manjina, pravde, socijale, kulture, 

zdravstva i ekonomije nama zaposlenih Roma. To nije rezultat nedostatka 

obrazovanih Roma, to je rezultat diskriminacije koja se sprovodi u 

institucijama”. 

U istom pismu, Balić ističe da je do sada pokrenuto i nekoliko akcija 

koje su doprinele da se stanje u nekim oblastima popravi. To se naročito 

odnosi na stanje u obrazovanju, jer je višestruko povećan upis dece 

u osnovne škole, ali i studenata na fakultete. 495 Izražavajući nezadovoljstvo 

napretkom Dekade, Balić je zatražio od pomenutih državnih funkcionera 

da se pokrene akcija zapošljavanja Roma, pre svega u državnim 

institucijama. 

Jedan od velikih problema sa kojima se Srbija suočava su “pravno 

nevidljive osobe”. U Srbiji, po rečima ministra Čiplića, živi oko 600.000 

pravno nevidljivih ljudi, a među njima je najviše upravo Roma. “Poražavajuće 

je da toliki broj ljudi nema pravni subjektivitet, dakle ni ljudska, ni 

494 “Ne zna se kako je potrošen novac iz donacija”, Danas, 18. septembar 2008. 

495 Prilikom obeležavanja godišnjice rada Kancelarije za inkluziju Roma, Dušan 

Jovanović, direktor Kancelarije, je istakao da je prioritet njegove Kancelarije – 

obrazovanje, te da je u srednje škole upisano 156 učenika, a na fakultete 27 studenata. 

Svima njima je obezbeđen smeštaj u srednjoškolskim i studentskim domovima, 

kao i stipendije. Jovanović je podsetio da je sredstvima Pokrajine omogućeno 

samozapošljavanje Roma i da više od 60 njih učestvuje svojim projektima u ovom 

programu. Preko Fonda za kapitalna ulaganja izdvojeno je oko 300 miliona dinara 

za infrastrukturu u romskim naseljima, što je jedna od najvećih investicija u Srbiji 

vezana za rešavanje problema Roma. Kancelarija je, u cilju uključivanja Roma u 

državne institucije, uputila dopis svim lokalnim samoupravama da obezbede mesta 

za koordinatora za romska pitanja koji bi trebalo da bude spona između vlasti i 

romske populacije. Pozitivan odgovor stigao je iz Sombora, Kule, Titela, Čoke, 

Zrenjanina i Bača, ali se, po Jovanovićevim rečima, očekuju pozitivni odgovori i 

iz drugih opština. “S Romima se lakše stiže u Evropu”, Dnevnik, 31. maj 2008.


375 

politička prava”. Čiplić je ukazao da je problem u “tome što nadležni državni 

organi odbijaju da u postupku koji je atipičan i nije posebno propisan 

nekome potvrde pravni subjektivitet... Posledica svega toga je da oni koji 

su socijalno najugroženiji ne mogu ostvariti ni jedno od svojih ustavnih 

prava... kao što su ona na socijalnu i zdravstvenu zaštitu”. 496 

Šta to konkretno znači i kakve sve probleme prouzrokuje pripadnicima 

romske manjine rečito govore napisi u štampi. Romi, pošto nemaju 

svoje, koriste tuđe zdravstvene knjižice. Tako se u Novom Sadu, za kratko 

vreme, čak 11 žena porodilo na jednu zdravstvenu knjižicu. Žena iz Knjaževca, 

na primer, porodila se na knjižicu svoje snaje, pa nije mogla da prizna 

svoje dete. Nacionalni savet Roma je platio DNK analizu kako bi se 

utvrdilo da je dete njeno. 497 Slučajevi poput ovog nisu usamljeni, jer se događaju 

i u drugim gradovima. U najtežoj situaciji, “devetom krugu pakla”, 

po rečima Rajka Đurića, predsednika Unije Roma Srbije, nalaze se, osim 

Roma raseljenih sa Kosova, Romi vraćeni iz Nemačke i drugih zemalja. Budući 

da se vraćaju bez ikakvih papira, nisu u stanju ni da ostvare bilo kakvu 

pomoć. 498 

Dve nevladine organizacije, Centar za unapređenje pravnih studija i 

Praxsis, izradile su model zakona o priznavanju pravnog subjektiviteta, 

koji je podržalo i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Svetozar Čiplić 

je izjavio da će njegovo ministarstvo ovaj model zakona, kao svoj, uputiti 

Vladi, jer se njime otklanjaju nepravilnosti u pravnom poretku i poboljšava 

pravni status velikog broja ljudi. 499 

Ove, kao i neke druge akcije koje se poduzimaju da bi se popravio položaj 

Roma, nisu bile dovoljne za povoljniju ocenu od one koje je izrekao 

Sajmon Grej, šef Kancelarije Svetske banke za Srbiju. Po njegovim reči- 

496 “U Srbiji pola miliona pravno nevidljivih”, Dnevnik, 12. novembar 2008. 

497 “Jedanaest Romkinja porodilo se s istom zdravstvenom 

knjižicom”, Građanski list, 8. april 2008. 

498 isto 

499 “U Srbiji pola miliona pravno nevidljivih”, Dnevnik, 12. novembar 2008. Ekipa pravnika 

beogradske kancelarije Praxisa obišla je naselja Veliki rit i Adice pomažući stanovnicima 

ovih naselja u prikupljanju dokumenta i svega što je potrebno da bi se olakšao 

njihov upis u matične knjige rođenih. Ova akcija se sprovodi u 20 opština u Srbiji.


ma Srbija i dalje zaostaje u realizaciji Dekade za drugim zemljama u regionu. 

U izveštaju koji je sredinom godine usvojila Međunarodna radna 

grupa sa predsednikom Svetske banke na čelu, ocenjen je napredak ostvaren 

u nekoliko oblasti – obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i 

antidiskriminaciji Roma. Prema izveštaju, Mađarska je najdalje odmakla 

u većini prioriteta. Na izvesnom rastojanju iza nje se nalaze Češka i Makedonija. 

Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Slovenija imaju slične rezultate, 

dok Srbija i Crna Gora nastavljaju da zaostaju, mada su smanjile jaz prema 

drugima. Srbija je, prema izveštaju, izvesni napredak postigla u zapošljavanju 

i zdravstvenoj zaštiti Roma, 500 ali je na samom dnu lestvice u oblasti 

institucionalnog uređenja, obrazovanja, suzbijanja diskriminacije 501 i rešavanja 

stambenih problema. 502 

Imajući u vidu gore izrečene ocene, već pomenuti Osman Balić je konstatovao 

da je Dekada za inkluziju Roma još uvek daleko od svog cilja – da 

stigne do svake romske kuće. Balić je najavu republičke Vlade da usvoji 

Strategiju za integraciju Roma okarakterisao kao dobar signal, kao i izbor 

Božidara Đelića za potpredsednika Saveta za unapređenje položaja Roma. 

Balić je, međutim, upozorio da nije dovoljno samo da se povećaju sredstva 

za rešavanje romskih problema, nego se mora znati kako se ta sredstva i 

500 Ministarstvo zdravlja je u aprilu raspisalo konkurs za primanje u radni odnos 

15 medijatora romske nacionalnosti. Medijatori će biti smešteni u domovima 

zdravlja, moraju imati završenu najmanje osnovnu školu i njihov zadatak 

će biti, po rečima Vitomira Mihajlovića, predsednika Nacionalnog saveta 

Roma, da Romima obezbeđuju dokumenta i brinu o njihovm zdravlju. 

501 Diskriminacija nad pripadnicima romske manjine primenjuje se na razne 

načine. Specijalne škole su, na primer, postale romske škole. Marija 

Kordić, zamenica pokrajinskog ombudsmana za prava dece, je izjavila da 

su romska deca najčešće vaspitno zapuštena i da se neopravdano upućuju 

u specijalne škole, čime im se uskraćuje adekvatno obrazovanje. “Kako su 

specijalne škole postale romske škole”, Građanski list, 14. april 2008. 

502 Protiv namera gradskih vlasti da rasele romske porodice ispod Gazele svojevremeno 

su protestvovali žitelji Kamendina, Velikog Mokrog Luga i ulice Dr Ivan Ribar 

na Novom Beogradu. Sada su se protestima pridružili i stanovnici Ovče.


377 

na šta troše. Jer, prošle godine je, po njegovim rečima, za Dekadu izdvojeno 

12 miliona dinara, ali su te pare ‘nestale’, ne znamo ni gde, ni kako. 503 

Upisivanje Roma u javne evidencije i donošenje odgovarajućih pravnih 

propisa spadaju u lakši deo posla. Mnogo teži i zahtevniji zadatak je 

otkloniti predrasude koje prate pripadnike ove manjine. “Ne biramo komšije 

i sigurno svako od nas ima komšiju koji mu ne odgovara, ali to nije 

razlog da se protestvuje”, izjavio je Živorad Mitrović, predsednik Koordinacionog 

centra za uključenje Roma, povodom protesta stanovnika Ovče 

zbog najavljenog raseljavanja 130 romskih porodica iz nehigijenskog naselja 

ispod Gazele u njihov komšiluk. Kovačević je ove proteste ocenio kao 

neprimerene, čak rasističke. S druge strane, Jon Čizmaš, predsednik Generalne 

direkcije Zajednice Rumuna u Srbiji je izjavio: “Mi ovih dana vodimo 

žestoku borbu da sprečimo izgradnju romskog naselja u Ovči, nadomak 

Beograda. Po Ustavu i međunarodnim dokumentima zabranjeno je menjati 

nacionalnu strukturu jednog naselja. Obratili smo se svim državnim 

institucijama i gradu Beogradu, ali niti jedan zvanični odgovor nismo dobili. 

Smatramo da je to nedopustivo. Naša filijala u Ovči je organizovana, 

meštani su formirali komitet za odbranu, jer je samo Ovča sa većinskim 

rumunskim življem u toj sredini. Borča, Sebeš i Mirijevo su već asimilovani. 

Ukoliko romsko naselje bude u Ovči definitivno ćemo izgubiti naš identitet 

u opštini Palilula”. 504 

503 “Ocena čelnika Dekade ‘jedan plus’“, Danas, 30. oktobar 2008. 

504 “Neće Rome u Ovči”, Dnevnik, 18. oktobar 2008. Na položaj Rumuna u Srbiji 

osvrnuo se i Kristijan Dijakonesku, novi ministar spoljnih poslova u Vladi Rumunije. 

On je, obrazlažući svoj program pred Spoljnopilitičkom komisijom rumunskog 

parlamenta, rekao: “Prava koja se osiguravaju srpskoj manjini u Rumuniji treba da 

se promenjuju u koliko toliko sličnoj formi i u Srbiji...Vrlo jasno ćemo precizirati 

Beogradu činjenicu da treba da se prizna potreba bilateralnog pravnog okvira u 

vezi sa zaštitom manjina u obe zemlje”. Dijakonesku je, prema napisu iz Dnevnika, 

položaj rumunske zajednice u Timočkoj krajini ocenio kao posebno zabrinjavajući: 

“neprihvatljivo je što ne mogu otvoriti jednu crkvu”, kao i to da su mogući akti 

vandalizma prema rumunskim elementima. To je neprihvatljivo, naglasio je rumunski 

ministar, jer je reč o zemlji koja želi da uđe u EU. Dnevnik, 21. decembar 2008.


Problemi bošnjačke zajednice 

Na ustav, zakone i prava manjina pozivali su se i pripadnici bošnjačke zajednice 

u Priboju. Odbornička većina u skupštini ove sandžačke opštine 

nije prihvatila predlog opozicije da se izmeni statut opštine, a bosanski jezik 

i latinično pismo uvede u službenu upotrebu, ravnopravno sa srpskim 

jezikom i ćiriličnim pismom. Problemi u vezi sa uvođenjem bosankog jezika 

u službenu upotrebu u ovoj opštini traju već godinama, od donošenja 

Zakona o manjinama (2002. godine). Skupštinska većina ovakvim stavovima, 

po rečima Šefka Polimca, predsednika OO Sandžačke demokratske 

partije (SDP), iritira Bošnjake. Polimac je za Danas izjavio da nije siguran 

da, kada se bosanski jezik usvoji kao službeni, Bošnjaci neće tražiti i dvojezična 

dokumenta. 505 

Vlast u opštini Priboj drže Demokratska stranka Srbije (DSS), Srpaska 

radikalna stranka (SRS), Socijalistička partija Srbije (SPS) i Nova Srbija 

(NS). U odnosu na prošle izbore, vladajuća koalicija je ovog puta proširena, 

pa u njoj sudeluju Stranka demokratske akcije (SDA) i grupa građana 

“Dr Dragan Ćetković”. Na sednici na kojoj se glasalo za predlog opozicije, 

odbornik SDA nije glasao za stav koalicije, ali je on, po mišljenju birača, 

izneverio Bošnjake ulaskom SDA u pomenutu koaliciju. Interesantno je da 

u drugoj sandžačkoj opštini, Novom Pazaru, vlast vrši koalicija u kojoj se, 

pored SDP, takođe, nalazi i SRS. 506 Pozivajući se na ovu činjenicu lider SDA 

i nosilac Bošnjačke liste za evropski Sandžak Selejman Ugljanin je upozorio 

da će Novi Pazar, zbog koalicije sa SRS biti osuđen na izolaciju, jer ni 

EU, ni SAD, neće ulagati tamo gde su Šešeljevi radikali na vlasti. 507 Drugom 

prilikom Ugljanin je izjavio da “nema nikakve političke logike da stranke 

Mlađana Dinkića, Borisa Tadića i Rasima Ljajića uđu u savez na lokalu 

sa SRS i DSS, da bi istisnuli nas koji smo presudno pomogli da se formira 

parlamentarna većina u Srbiji”. Ocenivši da vladajuća većina u Novom Pa- 

505 “Prva tužba već otišla u Utavni sud”, Danas, 2. septembar 2008. Zahtevajući zaštitu 

prava Bošnjaka, Sandžačka demokratska partija je uputila tužbu Ustavnom sudu. 

506 Koaliciju Za evropski Novi Pazar – Boris Tadić i Rasim Ljajić, 

čini i Jedinstvena srpska lista – SRS, DSS, NS, SPS. 

507 “Ljajić: licemeran poziv”, Dnevnik, 19. august 2008.


379 

zaru ne može opstati, Ugljanin je kao jedino logično rešenje predložio da 

“dve bošnjačke liste forimraju vlast i podele funkcije na ravne časti. Ujedno 

da srpskoj listi i mi, i Ljajićeva stranka ponudimo 15 odsto mandata. To 

je recept za približavanje i politike i građana”. 508 

U SDP je Ugljaninov poziv ocenjen kao licemeran, jer im “smeta vlast 

sa radikalima u Novom Pazaru, a ne smeta im u Sjenici i Priboju”. Ponudu 

da se vlast u Novom Pazaru podeli na ravne časti Ljajić je ocenio kao preveliki 

rizik koji ne bi bilo moguće objasniti biračima. Podele u Sandžačkom 

regionu prisutne su u svim porama društva i moraju, po Ljajićevim rečima, 

prestati. Pomirenje između suprotstavljenih opcija je moguće, ali se mora 

odvijati postepeno, korak po korak. 509 “Samom činjenicom da je došlo do 

promene vlasti smanjene su tenzije, kao i činjenicom da se drugačije odnosimo 

prema političkim protivnicima”, naglasio je Ljajić i dodao da koalicija 

okupljena oko SDP-a u Novom Pazaru nije smenila neke direktore 

koje je imenovala bivša vlast Sulejmana Ugljanina, jer je građanima želela 

da pošalje poruku “da je važno kako ljudi rade, kakvi su njihovi rezultati, 

a manje kojoj političkoj stranci pripadaju i tako doprinose promeni klime 

u Sandžaku”. 510 

508 “Ugljanin: dve bošnjačke liste da formiraju vlast”, Dnevnik, 13. jul 2008. 

509 “Moguće postepeno pomirenje sa SDA”, Danas, 21. jul 2008. Na pitanje 

kako ove dve liste mogu da sarađuju na republičkoj ravni, Ljajić je 

odgovorio da se “za republičku vlast nisam pitao. Tamo gde sam se pitao, 

formirali smo vlast onako kako je najbolje za građane Sandžaka”. 

510 “Ljajić: licemeran poziv”, Dnevnik, 19. august 2008. Mirsad Đerlek, novi gradonačelnik 

Novog Pazara, izjavio je, nakon stupanja na funkciju, da je stabilizacija političkih 

prilika prvo što mora da se uradi. Nakon toga treba dovesti strane investitore, jer je 

naš glavni cilj ekonomski prosperitet regije. Umesto likovanja zbog izborne pobede 

Đerlek je ponudio nešto drugo – poziv svim stručnim ljudima iz SDA Sandžaka da 

dođu da rade svoj posao i doprinesu da Novi Pazar bude ponovo ono što je nekada 

bio. Treba reći da prilikom primopredaje vlasti Ugljanin nije dočekao Mirsada 

Đerleka koji je prilikom ulaska u kabinet zatekao samo sto i stolicu. Osim toga, 

stara vlast je novoj u nasleđe ostavila dug u iznosu od 11 miliona eura – sedam 

miliona eura opštinskog i četiri miliona duga javnim preduzećima. Nova vlast je 

zatražila od odgovarajućih službi nadležnih ministarstava – fi nansija i državne uprave 

i lokalne samouprave – da ispitaju poslovanje prethodne vlasti sa Ugljaninom 

na čelu. “Novi Pazar: Šta je sve Ugljanin radio?”, Dnevnik, 22. august 2008.


Pacifikacija političkih tenzija i kooperativniji odnos političkih aktera u 

Sandžaku su neophodni kako ovaj region ne bi potonuo u pravo socijalno 

beznađe. Podaci socioekonomskog istraživanja koje je u maju prezentiralo 

Lokalno veće Evropskog pokreta (EP) u Novom Pazaru su alarmantni. Građani 

u opšinama Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i 

Raška spadaju, po definiciji Svetske banke, u aktivno siromašno stanovništvo. 

Najviše siromašnih ima u Tutinskoj opštini 49,6 odsto i kada se uporedi 

sa podacima vezanim za Beograd dolazi se do sumorne konstatacije da 

je siromaštvo u Tutinu 11,5 puta veće. U Sandžaku više od 50.000 ljudi traži 

posao, socijalnu pomoć prima više od 12.000 osoba.U pet opština obrok 

iz narodne kuhije prima 3590 lica. a još 2600 čeka na pozitivno rešenje. 

Najgora situacija je u opštini Priboj gde 250 korisnika obeduje u narodnoj 

kuhinji, a još hiljadu lica je podnelo zahtev. U sandžačkim opštinama živi 

oko 9000 izbeglih i raseljenih lica, a do februara meseca iz zemalja EU vratilo 

se oko 38.000 ljudi. “U odnosu na period od pre devet meseci, kada 

smo mogli da govorimo o apelu za preživljavanje sada, po rečima Bisere 

Šećeragić, predsednice Lokalnog veća EP, možemo da govorimo o vapaju 

iz geta”. 511 

Albanci na jugu Srbije 

Na hitno rešavanje problema tokom godine ukazivali su i Albanci sa juga 

Srbije. “Zbog odnosa koji Vlada Srbije ima prema problemima Albanaca 

iz opština Medveđa, Bujanovac i Preševo, opravdano se postavlja pitanje 

da li ima smisla da ja budem samo dekor u Narodnoj skupštini, da budem 

fikus kojim će se aktualna vlast hvaliti u susretima s predstavnicima međunarodne 

zajednice”, izjavio je Riza Halimi, predsednik Partije za demokratsko 

delovanje. 512 Odmah nakon izbora Halimi je predsedniku Tadiću 

uputio pismo i predložio tri teme za razgovor: konstituisanje multietnickih 

opština u Bujanovcu, Medveđi i Preševu, reorganizaciju Koordinacionog 

tela (KT) i ekonomski razvoj regije. Halimi je podsetio da za sedam godi- 

511 Najviše siromšnh u Tutinu, najmanje u Novoj Varoši”, Danas, 3-4. maj 2008. 

512 “Neću da budem fi kus u srpskom parlamentu”, Dnevnik, 24. septembar 2008.


381 

na postojanja KT nijedan Albanac nije učestvovao u njegovom radu. “Sada 

imamo treću vladu u Beogradu koja na Albance gleda neozbiljno”. Jedan 

od problema koji je frustrirao Albance je bila i odluka Vlade da ne prizna 

diplome univerziteta u Prištini sa pečatom Unmika. Albanci sa juga Srbije 

školuju se na fakultetima na Kosovu, Makedoniji ili Albaniji. 513 Pošto zbog 

odluke Vlade oko 200 svršenih studenata koji su svoje školovanje okončali 

izvan Srbije nije u prilici da se zaposli, predstavnici Albanaca zahtevali su 

da se pomenuta odluka poništi: “Ukoliko se ne poništi jedan diskriminacioni 

akt koji je donela prethodna Vlada Vojislava Koštunice mi nemamo šta 

da tražimo u radu Koordinacionog tela”. 514 Kasnije je Vlada Srbije donela 

zaključak da se priznaju diplome Univerziteta u Prištini izdate na obrascu 

i sa pečatom Unmika, 515 čime su stvoreni uslovi da se Albanci sa juga Srbije 

uključe u rad KT. 516 

“Naša ideja je da Koordinaciono telo deluje kao operativno telo, uz 

zastupljenost predsednika opština Bujanovac i Preševo sa konkretnom 

odgovornošću i uz uvažavanje naših stavova”, 517 poručio je Halimi. Milan 

Marković, novi predsednik KT, očuvanje bezbednosti je definisao kao 

prioritet nove strategije za ovaj region, a potom i veću posvećenost ekonomskom 

razvoju i unapređenju integracije Albanaca u državne strukture. 

Najavljeno je i otvaranje prvih visokoškolskih ustanova za školovanje 

513 Prema napisu iz Danasa nijedan Albanac iz ove tri opštine ne studira na nekoj od 

visokoškolskih ustanova u Srbiji. “Otklonjeni nesporazumi”, Danas, 3. novembar 2008. 

514 “Sledi bojkot koordinacionog tela”, Danas, 15. septembar 2008. U dopisu ministra 

prosvete Žarka Obradovića, koji je prosleđen opštinama Bujanovac, Preševo i 

Medveđa i u kome se on poziva na mišljenje Ministarstva za Kosovu i Metohiju 

stoji da se javne isprave o stečenom obrazovanju smatraju ništavnim, imajući u 

vidu činjenicu da Unmik nema ovlašćenja za izdavanje takvih javnih isprava. 

515 “Halimi: Otklonjeni nesporazumi”, Danas, 3. novembar 2008. pomenuti 

se zaključak odnosi samo na diplome overene pečatom Unmika, ali ne i na 

diplome na kojima piše Republika Kosovo. Halimi je povodom toga rekao 

da će i u ovom slučaju “morati da se postigne kompromis, jer su diplome 

fakulteta u Prištini priznate u Evropi i svetu, pa zašto ne bi bile i u Srbiji”. 

516 Za prevazilaženje ovog problema i promeni odluke o nepriznavanju 

diploma založio se i Hans Ula Urstad, šef misije OEBS u Srbiji. 

517 “Halimi: Otklonjeni nesporazumi”, Danas, 3. novembar 2008.


Albanaca na maternjem jeziku. Marković je rekao: “Želimo da ohrabrimo i 

domaće i strane investitore da ulože u ovaj deo Srbije, jer je to jedini način 

da tri opštine ne zavise od jednokratnih donacija. Pomoći ćemo u razvoju 

stočarstva, kao jedne od najvažnijih delatnosti, ali apsolutni prioritet biće 

mladi i njihovo obrazovanje”. 518 

Međutim, prilikom skupštinske debate o budžetu potisnuti problemi 

ponovo su buknuli u veoma oštroj polemici između Halimija i Markovića. 

Halimi je za skupštinskom govornicom tvrdio da su budžetskim restrikcijama 

najviše pogođeni najnerazvijeniji, i to Preševo, Bujanovac i Medveđa. 

“Ne da tapkamo u mestu, nego idemo nazad, jer nemamo razvojnu politiku”, 

rekao je Halimi. Na ove tvrdnje oštro je reagovao ministar Marković, 

navodeći da u Srbiji postoji niz opština koje ne dobijaju ekstra novac, kao 

što ga dobijaju pomenute tri opštine. “Tim novcem ne upravlja Koordinaciono 

telo, već predsednici opština koje je sve postavio gospodin Halimi. 

Srbi, Romi i Albanci ne žive dole nikako, ali zašto sa 64 miliona evra 

žive kao da su u 19 veku? Sva odgovornost nije na Beogradu”, poručio je 

Marković i pitao da li dole iko odgovara u slučaju promašenih investicija? 

Zašto su vlasti u Preševu i Bujanovcu jednoetničke? Zašto nije napravljen 

nacionalni savet albanske manjine? Zašto nisu uključeni u rad KT? Šta je 

sa televizijom Preševo? “Od augusta mi postavljate uslove, jedan, drugi, 

treći kako bi ušli u Koordinaciono telo. Ne morate da uđete, ali neće samo 

Beograd biti odgovoran... Jednog dana ćete morati da istaknete državna 

obeležja. Ne možete dole živeti kao da niste u Republici Srbiji”! Uzvratio 

je Halimi rečima da “nije tačno da su Albanci odbili rad u Koordinacionom 

telu. To je taktiziranje da bi opravdali nerad i nemogućnost da rešite 

probleme”. 519 

518 “Eho nezavisnosti u prvom komšiluku”, Danas, 18. oktobar 2008. Po rečima Šaipa 

Kamberija, predsednika opštine Bujanovac, “sve dok se na ovo područje bude gledalo 

kao na region ‘zamrznutog konflikta’ mi nećemo moći da izađemo iz odrednice 

‘kriznog regiona’. Samo jačanjem razvojnih programa, kroz institucije države mogu 

se preduprediti bezbednosni rizici koji vrebaju sa Kosova ili Makedonije i koji mogu 

u jednom talasu porušiti međuetničko poverenje i stabilnost na ovim prostorima”. 

“Manje etničkih napetosti, manja i pomoć države”, Danas, 5-6. jul 2008. 

519 “Verbalni duel Markovića i Halimija”, Danas, 24. decembar 2008.


383 

Problemi oko dvojnog državljanstva 

Dok su Albanci ukazivali da ih država svojom politikom tera ka Prištini, 520 

Srbi u Crnoj Gori su zahtevali od crnogorske vlasti da im omogući sticanje 

državljanstva Srbije. Na ove zahteve vlast je odgovarala da su male države, 

poput Crne Gore, prinuđene da štite svoje državljanstvo i imaju, u tom 

pogledu, veoma restriktivne zakone. “Svi građani Crne Gore koji su, po rečima 

Jusufa Kalamperovića, ministra unutrašnjih poslova, “imali dvojno 

državljanstvo, dakle državljanstvo Crne Gore i bilo koje druge države na 

svijetu do 3. juna 2006. godine, tj. do dana proglašenja nezavisnosti, imaju 

prava da zadrže i crnogorsko i državljanstvo te druge države koja im ga je 

dala. Svi stanovnici Crne Gore koji su imali prebivalište u Crnoj Gori prije 

3. juna 2006, a porijeklom su iz bilo koje bivše jugoslovenske republike 

imaju pravo, bez obzira na dužinu boravka u Crnoj Gori, da apliciraju za 

crnogorsko državljanstvo, pod uslovom da donesu otpust iz državljanstva 

države kojoj su do tada pripadali”. 521 

Poput Srba iz Crne Gore, dvojno državljanstvo 522 zahtevali su i Crnogorci 

u Srbiji. “U Srbiji živi veliki broj ljudi koji su državljani Crne Gore, 

520 “Kada vas neko ignoriše, podršku morate tražiti na prvoj susednoj strani. Naš 

razgovor sa Ramušom Haradinajem nije vezan za bilo kakvu nestabilnost i eventualni 

ekstremizam Albanaca na jugu Srbije. To je loša poruke nekih medija” izjavio je Riza 

Halimi i dodao da je “Haradinaj sam predložio da se kancelarija za Preševsku dolinu 

otvori u Prištini. To je njegov predlog, a ne inicijativa nas s juga Srbije, kako su preneli 

neki mediji”. “Beograd gura Albance prema Prištini”, Danas, 23. septembar 2008. 

521 “Dva pasoša samo izuzetak”, Danas, 2. septembar 2008. 

522 Dvojno državljanstvo traže i pripadnici mađarske zajednice. Na svetskom 

kongresu Mađara, koji je u augustu održan u Budimpešti, pokrenuta je inicijativa 

za održavanje novog referenduma u Mađarskoj o davanju dvojnog državljanstva 

Mađarima izvan Mađarske. Sličan referendum održan je 2005. godine, ali tadašnji 

predlog građani Mađarske nisu podržali. Za razliku od Andraša Agoštona, lidera 

Demokraske stranke vojvođanskih Mađara, koji smatra da će Mađari, kad tad, 

dobiti dvojno državljanstvo, Ištvan Pastor, lider SVM, smatra da je “priča o 

dvojnom državljanstvu ispričana i uopšte nemam ambiciju da se bavim tim 

pitanjem”. Pastor je rekao da je mađarska zajednica životno zainteresovana da 

Srbija učini potrebne korake kako bi se što pre našla na beloj šengenskoj listi.


a koji, da bi ostvarili svoja prava, moraju da uzmu srpsko državljanstvo... 

Nakon uzimanja srpskog državljanstva, po automatizmu, gube crnogorsko, 

što oni ne žele”, izjavio je Nenad Stevović, predsednik novoformirane 

Crnogorske partije. Po njegovim rečima, ukoliko Crnogorci ne prihvate 

srpsko državljanstvo neće moći da ostvare svoja prava, izvade ličnu kartu, 

upišu akcije ili obave druge administrativne poslove. 523 Stevović, koji je i 

predsednik Udruženja Crnogoraca “Krstaš”, zatražio je od predsednika pokrajinske 

Vlade Bojana Pajtića i pokrajinskog sekretara za manjine Tamaša 

Korheca da onemoguće diskriminaciju Crnogoraca u Vojvodini. Konkurs 

koji je u Vojvodini raspisan za dodelu dotacija etničkim zajednicama Stevović 

ocenio kao uvredljiv, 524 jer su Crnogorci svrstani u grupu “ostalih” i 

poručio da je udruženje, na čijem je čelu, prinuđeno da o svemu obavesti 

ambasadu Crne Gore u Beogradu, Vladu Crne Gore, kao i predstavnike 

OEBS, Saveta Evrope i Evropsku komisiju. 

523 “Dvojno državljanstvo Crnogorcima u Srbiji”, Dnevnik, 5. jun 2008. 

524 Konkursom su rezervisana sredstva za organizacije 15 etničkih zajednica u 

Vojvodini – mađarske, hrvatske, slovačke, rumunske, rusinske, romske, bunjevačke, 

makedonske, ukrajinske, nemačke, slovenačke, bugarske, češke, aškalijske, 

jevrejske i jedan deo za ostale, među koje su svrstani Crnogorci. Stevović je 

zatražio da se organizuje novi konkurs za dodelu sredstava, da se ona dodeljuju 

srazmerno broju pripadnika manjine, a Crnogorci u konkursu direktno imenuju. 

“Vojvođanski Crnogorci traže ravnopravan status”, Danas, 15. decembar 2008.


385 

Bunjevačka manjina 

na udaru asimilacije 

Na nejednak tretman, odnosno asimilaciju, žalili su se i predstavnici još 

jedne manjine – Bunjevci. Nikola Babić, predsednik Nacionalnog saveta 

Bunjevaca, javno je protestvovao što je u tekstu pozivnice gradonačelnika 

Subotice Saše Vučinića, Dužijanca označena kao običaj bunjevačkih Hrvata. 

U svom pismu on je naveo da u Subotici žive Bunjevci i Hrvati (i jedni 

i drugi u gotovo identičnom procentu – 11 odsto), a ne bunjevački Hrvati. 

Prigovarajući gradonačelniku da se ovakvom definicijom Bunjevaca 

stvrstava na stranu onih koji negiraju Bunjevcima pravo na samobitnost i 

otvoreno podstiču asimilaciju Bunjevaca u Hrvate, Babić je od gradonačelnika 

Subotice zatražio da se sporne pozivnice povuku, a Bunjevcima uputi 

javno izvinjenje. 525 

Položaj Mađara i Hrvata 

Tokom godine svoje nezadovoljstvo iskazali su i pripadnici hrvatske i mađarske 

manjine. Povodom pripajanja hrvatskog programa Rumunskoj redakciji, 

Branko Horvat, predsednik hrvatskog nacionalnog veća i Ljerka 

Alajbeg, generalna konzulka Republike Hrvatske, sastali su se sa rukovodstvom 

RTV Vojvodine, ali nisu uspeli da nađu zadovoljavajuće rešenje ni 

kada je reč o zastupljenosti programa namenjenog Hrvatima u Vojvodini, 

525 “Gradonačelnik zagovara asimilaciju Bunjevaca”, Danas, 8. august 2008. Dan 

Dužijance, 15. august, određen je kao nacionalni praznik Bunjevaca. Treba reći da 

problemi na relaciji Hrvati – Bunjevci – država nije novijeg datuma. Na pitanje 

jesu li Bunjevci zaseban etnicitet daju se posve oprečni odgovori. Bunjevci 

zahtevaju od države da ih zaštiti od asmilacije, dok predstavnici hrvatske zajednice 

prebacuju državi da podstiče cepanje njihove zajednice, otežava očuvanje njenog 

identiteta i tako omogućuje asimilaciju. Slični problemi postoje i kada je reč 

između Rumuna i Vlaha. Tako je od strane predstavnika rumunske zajednice 

kao jedan od gorućih problema navedeno priznavanje Vlaha kao zasebne 

nacionalne manjine. Kao i u slučaju Bunjevaca, tako se i u slučaju Vlaha daju 

posve oprečni odgovori na pitanje jesu li Vlasi distinktivna etnička zajednica.


niti statusom urednika emisije na hrvatskom jeziku. Po rečima Dragana Jurakića, 

urednika programa, ponuđeno objašnjenje da je u pitanju “tehnička 

grešak” pada u vodu: “to je jasna poruka da rukovodstvo RTV namerava 

da nas ukloni sa programa”. Jurakić je poručio da je Zakon o radiodifuziji 

jasan, da Hrvati nemaju nikakvu hipoteku i ne zaslužuju polovična građanska 

prava, te da pokušaj gušenja hrvatskog informativnog programa 

neće ostati bez ođeka. 526 

Kada je o mađarskoj manjini reč, politički predstavnici ove manjine 

su izjavili da u Skupštini Srbije neće podržati predlog zakona o sedištima i 

područjima sudova i javnih tužilaštava 527 ukoliko ne budu prihvaćeni njihovi 

amandmani da se očuvaju osnovni sudovi u Bačkoj Topoli, Bečeju i 

Senti. Balint Pastor, šef poslaničkog kluba manjina, je zamerio Vladi što 

je rasprava o ovom predlogu zakona bila kratka i što SVM, kao koalicioni 

partner, nije bio konsultovan. Vladi je poručeno i da povuče zakon iz 

skupštinske procedure, jer poslanici iz redova SVM neće, prilikom glasanja, 

obezbediti potreban kvorum. “Smatramo da je predlog zakona štetan 

po interese onih koje zastupamo u ovoj skupštini... Tu mislim na vojvođanske 

Mađare, ali i na sve ostale građane u Vojvodini, pogotovo onih opština 

gde, po predlogu zakona, više ne bi postojali osnovni sudovi”. Pastor 

je naveo tri razloga u prilog postojanja sudova u gore pomenutim opštinama: 

prvi je činjenica da se radi o sudovima koji postoje više od 150 godina, 

drugi razlog je što na prostoru između Subotice i Novog Sada, kao i Kikinde 

i Sombora, ne bi bilo ni jednog osnovnog suda, što znači da bi na sredini 

Vojvodine postojala ogromna rupa, pogotovo u sredinama gde Mađari 

žive u većem broju, čime bi, po njegovim rečima, bilo otežano korišćenje 

jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima. Napokon, sredina bez 

suda ne bi se mogla nazvati gradskom sredinom, bez obzira na to koliko 

ima stanovnika. 528 Uprkos protivljenju, zakon je usvojen u Skupštini, a iz 

526 “Ko to davi program na hrvatskom”, Dnevnik, 20. novembar 2008. 

527 Predlog zakona predviđa postojanje sudova opšte nadležnosti: osnovnih, 

viših, apelacionih (biće ih 4 u najvećim gradovima), vrhovnog kasacionog 

suda (zameniće sadašnji Vrhovni sud) i sudove posebne nadležnosti 

(privredni, privredni apelacioni, prekršajni, viši prekršajni i upravni sud). 

528 “Bačka Topola, Senta i Bečej moraju imati osnovne sudove”, Danas, 22. decembar


387 

SVM je poručeno da će njegovi poslanici na proleće pokrenuti postupak 

izmene zakona. 

Nakon parlamentarnih izbora predstavnici Mađarske koalicije su poručili 

da nemaju ambiciju da personalno učestvuju u vlasti, ali da će biti 

pouzdan oslonac parlamentarne većine. 529 “Mi smo generalno bili protiv 

ulaska u vlast, kako u Srbiji, tako i u Vojvodini”, izjavio je Andraš Agošton, 

predsednik Demokratske stranke vojvođanskih Mađara (DSVM). “Na republičkom 

nivou to je i ostvareno i MK nije u Vladi, već će samo glasati za 

njene odluke za koje smatra da su u skladu sa našim programom... Za Pokrajinu 

je bilo različitih mišljenja, ali DSVM je ostao pri stavu da smrtni 

zagrljaj DS, u obliku učešća MK u pokrajinskoj vlasti može da nam nanese 

veliku štetu... Zato smo i odlučili da ne učestvujemo u tim pregovorima i 

njihovo vođenje prepustili smo SVM, pošto oni smatraju da je to celishodno”. 

Agošton je rekao da će se zalagati da MK opstane “kao jedino moguće 

rešenje, ako želimo da mađarska nacionalna manjina ima svoje mesto i težinu 

na političkoj pozornici”. 530 

Pa, ipak, odnosi u MK nisu bili lišeni izvesnih napetosti. Tako je Šandor 

Pal, lider Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, u jednom trenutku 

zamerio SVM da smatra “da svi glasovi koje je MK osvojila na izborima pripadaju 

samo njima”. Osim toga, Pal je Ištvanu Pastoru zamerio da je sam, 

bez partnera iz koalicije, ali i ikoga iz SVM, razgovarao sa Borisom Tadićem, 

te da niko ne zna šta se on dogovorio sa Tadićem i dokle će ići ustupci SVM 

prema DS. 531 Pastor je polovinom jula potpisao sporazum o međustranačkoj 

2008. Pošto je set pravodusnih zakona usvojen, Ištvan Pastor, lider SVM je rekao da 

je proevropska vlast uspela u onome što u proteklih 160 godina nije uspelo nijednom 

režimu. On je rekao da su regionalne interese izneverili i oni za koje smo mislili da 

ih zastupaju – LSV. LDP, G17 Plus i DS. Usvajanjem seta zakona samo dve opštine u 

kojima su manjine većinsko stanovništva imaju osnovne sudove – Subotica i Novi Pazar. 

529 Rekli smo da nemamo ambicije da učestvujemo u vlasti, ali smo rekli i 

da želimo da damo državne sekretare u različitim ministarstvima. Ištvan 

Pastor u “Mađarska koalicija stabilni deo većine”. Danas, 3. jul 2008. 

530 “Budućnost zavisi od ‘smrtnog zagrljaja’ DS-a”. Dnevnik, 21 jul 2008. 

531 “Lična korist ‘za dobrobit mađarske manjine’“, Dnevnik, 25. septembar 2008. Pal je bio 

vrlo oštar i kritikovao je SVM zato što saradnju u okviru koalicije shvata kao mogućnost 

istiskivanja partnera iz političkog života. “U SVM politiku shvataju kao mogućnost


saradnji sa DS, ali je demantovao spekulacije da je u tom sporazumu sadržan 

i zahtev za formiranje mađarske teritorijalne autonomije. 532 

Početkom septembra Andraš Agošton je svoje koalicione partnere 

podsetio na zajednički koncept autonomije i u pismu Ištvanu Pastoru, 

predsedniku SVM, zatražio da o tom konceptu inicira razgovor sa predstavnicima 

srpskih parlamentarnih stranaka. 533 Pastor je odgovorio da je takva 

inicijativa u ovom trenutku potpuno bespredmentna, jer nema novih povoda 

za nove strateške pregovore. 534 

Zahtev za teritorijalnom autonomijom po etničkom principu nije nov, 

kao ni oprečne reakcije koje izaziva u javnosti. 535 “Ako se u procesu impleda 

opelješe tajkunski kapital i ostvare ličnu korist, dok im mađarska manjina služi 

za tu svrhu, pri čemu ih još ubeđuju kako je to za njih veoma korisna stvar”. 

532 “Regionalizacija u sporazumu sa DS”, Dnevnik, 17. jul 2008. “Zahtev za teritorijalnu 

autonomiju nije deo sporazuma... ali je za nas veoma važno da je u sporazumu koji smo 

potpisali sa DS prihvaćeno naše viđenje pitanja regionalizacije Srbije”. Nekoliko dana 

pre potpisivanja sporazuma Balint Pastor je izjavio da ce njime biti određen i datum 

ispunjenja njihovog zahteva, čime će se Subotici, Bačkoj Topoli i Malom Iđošu u okviru 

severnobačkog okruga pripojiti Ada, Senta i Kanjiža. Balint Pastor je naglasio da su za 

vreme Slobodana Miloševića promenjene granice, a pomenute opštine prebačene u 

severnobanatski okrug sa sedištem u Kikindi. “To nije nikakvo mađarsko pitanje, niti 

je bitno samo za Mađare, već se radi o sasvim praktičnim i logičnim stvarima za sve 

koji žive na teritoriji tih opština, jer po sadašnjem stanju stvari žitelj Horgoša, umesto 

da putuje 20 km do Subotice, da bi rešio neke administrativne probleme, mora da 

ide mnogo dalje, do Kikinde. To je priča sasvim odvojena od multietničke regije na 

severu Vojvodine”. “Letnji šlagvort za teritorijalnu autonomiju”, Dnevnik, 2. jul 2008. 

533 “Zahtev za mađarsku regiju u Vojvodini”, Politika, 3. septembar 2008. 

534 “Pastor ne vidi povod za Agoštonovu inicijativu”, Dnevnik, 3. septembar 

2008. Pastor je izjavio da je za njega neprihvatljiv stil komuniciranje 

da se pismo njemu namenjeno najpre objavi u medijima. 

535 U Zajedničkom konceptu autonomije, koji su usvojili lideri tri mađarske stranke, 

predviđeno je formiranje Autonomne regije Mađara sa sedištem u Subotici. Osim 

Subotice, Autonomna regija Mađara bi obuhvatala opštine Ada, Čoka, Bačka Topola, 

Bečej, Kanjižu, Mali Iđoš, Novi Kneževac i Sentu. Autonomnoj regiji bi se, na osnovu 

mišljenja stanovništva izraženog na referendumu, mogla priključiti i naselja koja se 

graniče sa područjem regije. Nadležnosti regije bi se ustanovile putem decentralizacije 

poslova koje u ovom trenutku obavljaju državni i pokrajinski organi, čije bi vršenje na 

nivou regije bilo efi kasnije. U konceptu se ističe da nadležnosti regionalne samouprave


389 

mentacije manjinskih prava nađu viši standardi, a to je, recimo, etnička 

autonomija Srba na severu Kosova, onda, po logici stvari takva prava pripadaju 

i drugim manjinama. Mađari jedino tako, u autonomnoj regiji gde 

su većina mogu, po rečima Pal Šandora, da ostvare svoje nacionalne interese. 

U pitanju je demokratski princip i demokratski način rešavanja manjinskog 

pitanja”. 536 

Ocenivši da se radi o ekstremnom političkom stavu, Bojan Kostreš, 

predsednik Skupštine Vojvodine, je napomenuo da je tu ipak reč o stavu 

pojedinca, a ne Mađarske koalicije. Položaj Srba na Kosovu nikako ne 

može da se uporedi, po oceni Zorana Stojiljkovića, sa položajem Mađara u 

Vojvodini: “Reč je o dve potpuno neuporedive situacije”. 537 Po rečima Dejana 

Vuka Stankovića, Pal Šandor pokušava da okupi glasače koji su nacionalistički 

orijentisani, ističući da bi ovakav stav, na duže vreme, mogao 

izazvati ozbiljne probleme u Vojvodini. 538 “To je legitiman zahtev, ali ne 

vidim šta bi on mogao da donese Šandoru. Prilično sam skeptičan, rekao 

je Zoran Lučić, direktor CESID, jer se mađarska manjina razlikuje od ostalih 

po tome što ne glasa samo za svoje partije, već i za druge veće stranke, 

kao što su DS, G17 plus ili LDP”. 539 

Ideja manjinske teritorijalne autonomije, po mišljenju Miroslava Samardžića, 

politikologa, u suprotnosti je sa idejom građanske autonomije 

Vojvodine. “Stvaranjem etničkih autonomija postojanje pokrajinske autonomije 

bi bilo besmisleno”. Po njegovom mišljenju, ostvarivanje etničkih 

samouprava kroz proces regionalizacije je malo realno, “jer bi to onda vodilo 

i omogućavanju teritorijalne autonomije za Albance na jugu Srbije... 

S druge strane, to bi dovelo u neravnopravan položaj druge manjinske 

ne bi zadirale u ovlašćenja organa personalne autonomije. Regionalna samouprava 

bi izrađivala regionalni razvojni plan, i usaglašavala planove razvoja jedinica lokalne 

samouprave, koordinirala razvoj infrastrukture od regionalnog značaja, obezbeđivala 

ravnopravnu upotrebu jezika i pisma koji su u službenoj upotrebi. Obezbeđivala 

funkcionisanje zdravstvenih, obrazovnih, kulturnih ustanova, vršila pojedina ovlašćenja 

iz oblasti šumarstva, vodoprivrede, upravljanja otpadom i zaštite životne sredine, itd. 

536 “Skandalozno pređenje”, Press, 10. april 2008. 

537 isto 

538 isto 

539 isto


zajednice u Vojvodini koje nisu skoncentrisane na jednom području. Ali, 

takvo rešenje ne bi bilo dobro ni za same Mađare koji bi ostali van te samouprave 

na severu Bačke”. 540 Tomislav Žigmanov, publicista, smatra da o 

“inicijativi političkih predstavnika vojvođanskih Mađara treba razgovarati, 

a ne stavljati je pod tepih”. Po njegovom mišljenju, ovakvim modelom se 

otvara i pitanje na koji način bi se rešavala pitanja drugih manjinskih zajednica 

i kako bi oni uticali na donošenje odluka ako bi se našli u okviru 

samouprave vojvođanskih Mađara. 541 

Ne bi bilo ničeg neprirodnog, ni spornog, izjavio je Šandor Pal, ukoliko 

bi i Budimpešta lobirala u Briselu, i to ne samo za personalnu autonomiju 

vojvođanskih Mađara, već uopšte za njihovu autonomiju. Mađarska 

se time, po njegovom mišljenju, ne bi mešala u unutrašnje stvari druge 

države, jer pitanje manjina više nije ekskluzivno unutrašnje pitanje neke 

države. Ako se Srbija zalaže za očuvanje Republike Srpske ili za prava Srba 

u Crnoj Gori, zašto se onda Mađarska, upitao se on, ne bi zalagala za prava 

vojvođanskih Mađara. 542 

Intervju Kinge Genc, šefice mađarske diplomatije, koji je u decembru 

objavljen u novosadskom Dnevniku, iznenadio je političke predstavnike 

vojvođanskih Mađara, naročito njen stav u pogledu teritorijalne autonomije: 

“Mislim da nije realistično da pričamo o teritorijalnoj autonomiji za 

Mađare u Vojvodini. S jedne strane, opšte je poznato da u Vojvodini nema 

toliko mnogo Mađara i da su oni samo jedna od brojnih nacionalnih manjina 

u Pokrajini, s druge strane, Mađari ne žive u kompaktnom bloku gde 

bi, eventualno, mogli kreirati nekakvu teritorijalnu autonomiju koja bi 

obuhvatila sve Mađare i koja bi mogla biti odvojena od ostatka Vojvodine. 

U tom smislu, mnogo je bolje da svi vojvođanski Mađari, zajedno, kroz aktivno 

učešće u političkom životu, rade na poboljšanju svog položaja, ali i 

položaja cele Vojvodine i Srbije”. 543 

540 Dnevnik, 7. jul 2008. 

541 isto 

542 “Podrška matice manjinskoj autonomiji”, Dnevnik, 3. novembar 2008. 

543 “Mađarima u Vojvodini ne treba teritorijalna autonomija”, Dnevnik, 11. 

decembar 2008. U intervjuu Kinga Genc se osvrnula i na pitanje dvojnog 

državljanstva, rekavši da “nije realno pričati o dvojnom državljanstvu, već je bolje


391 

Ovakav stav šefice mađarske diplomatije nije prošao bez reakcija. 544 

Ištvan Pastor, lider SVM, je izjavio da je pomenuta ocena neprimerena i 

da predstavlja mešanje u unutrašnje stvari mađarske zajednice u Vojvodini. 

“Teritorijalna autonomija, uostalom, izjavio je Pastor, i nije predmet 

nikakvih pregovora, pošto nijedna stranka na srpskoj političkoj sceni nije 

pokazala spremnost da se o tom pitanju razgovara”. 545 “U poslednje vreme 

nije bilo političkog poteza koji je izazvao toliko interesovanje i revolt 

običnih ljudi”, ocenio je Andraš Agošton, dodajući da su se “vojvođanski 

Mađari već nekoliko puta suočili sa hladnim tušem koji dolazi iz Pešte”. 546 

U pomenutom intervjuu Kinge Genc je ocenila da manjine, ako se poštuju 

njihova prava, ako su zastupljene u izvršnim organima vlasti i utiču 

kako na sadržaj, tako i na donošenje odluka, postaju snažan faktor promocije 

države u kojoj žive. Ona je rekla da je mađarskoj strani objašnjeno 

da će zakonom o nacionalnim savetima svim manjinama, uključujući 

i mađarsku, biti garantovana prava da autonomno odlučuju, preko svojih 

predstavnika, u oblasti obrazovanja, očuvanja kulturne baštine i drugim 

područjima od značaja za očuvanje njihovog identiteta. Upravo je zakon 

o nacionalnim savetima, čije se usvajanje godinama iščekuje, bio jedan 

od razloga koji je Andraša Agoštona naveo da se obrati Katalin Sili, predsednici 

mađarskog parlamenta, i zatraži da se odloži potpisivanje mađarsko-srpskog 

sporazuma o saradnji. 547 Osim ovog, Agošton je naveo još dva 

što više raditi na viznoj liberalizaciji i približavanju Srbije članstvu u EU”. 

544 Povodom ovog intervjua regovalo je i mađarsko Ministarstvo inostranih poslova 

smatrajući da su pojedine konstatacije ministarke Genc pogrešno shvaćene. U 

saopštenju MIP se ističe da je Vlada Mađarske uvek podržavala oblike autonomije 

koje su tražile legalne organizacije Mađara van matice. “Nemamo razloga, a i 

ne želimo da stavimo pod znak pitanja zdravo rasuđivanje lokalne mađarske 

zajednice u vezi s procenom za koji oblik autonomije vide realne mogućnosti da 

bude ostvaren”. U saopštenju se dodaje da bi, na osnovu evropskih iskustava i u 

dogovoru sa većinskom zajednicom, teritorijalna autonomija mogla biti rešenje koje 

funkcioniše. “Teritorijalna autonomija ipak realna”, Dnevnik, 13. decembar 2008. 

545 “Neprimereni stavovi Kinge Genc”, Dnevnik, 12. decembar 2008. 

546 “Slučaj Kinge Genc sa autonomijom”, Vajdasag Ma, 15. decembar 2008. 

547 Sa Agoštonovim zahtevom nije se složio SVM koji smatra da 

svaki, korakom kojim se obogaćuje saradnja između dve zemlje


razlog zbog kojih pomenuti sporazum ne treba potpisati – nepostojanje 

instituta garantovanih mandata za pripadnike manjina i neplodnost preventivnih 

akcija u sprečavanju napada na pripadnike manjina. 548 

Neadekvatna reakcija države na 

incidente i netoleranciju 

Tokom godine zabeležen je niz incidenata koji su izazvali pažnju javnosti, 

ali i oprečna tumačenja o karakteru pojedinih incidenata. 

Slučaj Atila Komradi: 19. aprila nožem u stomak je uboden Atila Komradi. 

Incident se dogodio na Trgu cara Jovana Nenada u Subotici, a okružni 

javni tužilac je protiv dvojice mladića pokrenuo istragu zbog izazivanja 

nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i teškog ubistva u pokušaju. 549 

Porodica Konja: U centru Subotice napadnuta porodica Konja. Njih 

su, kada su se vraćali sa rođendanske proslave, napali nepoznati mladići i 

naneli im lakše telesne povrede. Prema rečima Roberta Konje nije postojao 

neposredan povod za napad. On je kao mogući povod za napad naveo 

činjenicu da je sa svojim sinovima razgovarao na mađarskom jeziku i da 

je to zasmetalo siležijama. Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić je osudio 

ovaj incident i nakon razgovora sa policijom izjavio da je dobio informaciju 

da incident nije bio etnički motivisan. 550 U želji da onemoguće ponavmađarska 

zajednica u Vojvodini može imati samo koristi. 

548 Dnevnik, 15. novembar 2008. Treba reći da je Andraš Agošton uputio i pismo liderima 

mađarskih stranaka predlažući im da zajednički upute dopis srbijanskom premijeru 

Cvetkoviću da Vlada Srbije zauzme zvaničan stav o pogromu koji je krajem Drugog 

svetskog rata počinjen u Bačkoj, pre svega. Šandor Pal je prihvatio inicijativu i 

predložio da 23. januar kao dan sećanja na pobijene Mađare. Po rečima Žolta Bečeija, 

poslanika u Evropskom parlamentu, rešenje ovog pitanje se može naći samo ako ga 

vojvođanski i Mađari u matici drže otvorenim i povezanim sa integracijom Srbije 

u EU. “Osovina Temerin – Segedin – Budimpešta”, Dnevnik, 15. decembar 2008. 

549 Jedan od napadača je sin Vojina Đorđevića, direktora “Si en Si” kompanije. Đorđević se 

povodom hapšenja svog sina obratio javnosti izražavajući žaljenje zbog ovog događaja 

i poželeo Komradiju brz oporavak. “Želim Atili brz oporavak”, Dnevnik, 23. april 2008. 

550 Iz policije su izjavili da ce protiv napadača biti podneta prekršajna prijava, a ako


393 

ljanje incidenata čelnici SVM su inicirali razgovor sa načelnikom subotičke 

policije Borivojem Mucaljem. U razgovoru je istaknuto da se etnička pozadina 

incidenata ne može isključiti i da je potrebna bolja saradnja mesnih 

zajednica i policije, kao i da je potrebno pronaći mere kako bi pripadnici 

manjina u većoj meri bili zastupljeni u policiji. 

Incidentima, u kojima učestvuju mladi ljudi, veoma pogoduju raširene 

predrasude. Pokrajinski pedagoški zavod već treću godinu za redom proučava 

međuetničke odnose mladih i poslednjim istraživanjem je utvrđeno 

da svaki treći učenik u Vojvodini smatra da ima bolju veru i kulturu od 

svojih komšija druge nacije, bezmalo polovina učenika je doživela nekakav 

međuetnički sukob sa svojim vršnjacima, trećina učenika misli da profesori 

ne uvažavaju jednako pripadnike raznih nacija, a svaki četvrti đak je 

uočio da njegovi predavači ističu nacionalne vrednosti svoje zajednice. 551 

Ovakvo stanje je posledica zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije i poremećenog 

sistema vrednosti, ali i tendencioznog izveštavanja medija, 552 gose 

istragom utvrdi da je bilo elemenata krivičnog dela izazivanja rasne, verske 

i nacionalne mržnje, sledi i krivična prijava. Uz dva gore pomenuta bilo je još 

nekih incidenata uperenih protiv pripadnika mađarske nacionalnosti. U maju je 

batine u Subotici dobio Laslo Torockai, lider Omladinskog pokreta 64 županije. 

Njega su, kada se spremao za put u Mađarsku, napali nepoznati mladići i naneli 

mu lakše telesne povrede. Pored Torockaja povređena su još dva mladića, od koji 

je jedan mađarski državljanin. (Građanski list, 13. maj 2008). U julu odbornici 

mađarske nacionalnosti su u skupštini opštine Kikinda bili predmet izrugivanja 

i psovki. Na zahtev dvojice odbornika da govore na mađarskom jeziku, odnosno 

nemogućnosti prevodioca da odgovori svom zadatku, reagovali su odbornici Srpske 

radikalne stranke koji su negodovali zbog upotrebe mađarskog jezika, pravdajući 

to nepostojanjem tehničkih uslova, suvišnim trošenjem novca za opremanje sale 

za simultani prevod, odnosno opstrukcijom rada Skupštine. Stevan Grbić (SPS) je 

u jednom trenutku uputio Zoltanu Čemereu psovku na mađarskom. On je kasnije 

rekao da je taj izraz čuo od svog majstora i da nikoga nije hteo da uvredi: “Ako sam 

nekoga uvredio, želim da se izvinim”. “Rugali se Mađarima”, Dnevnik, 23. jul 2008. 

551 “Tuđa glava bolje misli”, Dnevnik, 24. april 2008. Istraživanjem je 

obuhvaćeno 4310 učenika osmog razreda 59 osnovnih, te drugog i 

četvrtog 60 srednjih škola. Istraživanje je sprovedeno u školama u kojima 

postoje odeljenja sa nastavom na jezicima nacionalnih manjina. 

552 Stanje u Staroj Moravici, selu na severozapadu Bačke, bilo je predmet napisa u


vora mržnje, 553 tolerisanja nacionalističkih grupacija i odsustva sankcija 

Politici i Večernjim novostima. U tekstu u Politici (“Mađarizacija Stare Moravice”) se 

konstatuje da bi putnik namernik, ako bi se kojim slučajem našao u selu, teško mogao 

odgonetnuti gde se nalazi – da li u Srbiji ili susednoj Mađarskoj. Na ulazu u selo 

dočekaće ga, pored srpskog, i mađarski naziv sela – Bacskossuthlava, za koji se kaže da 

potiče iz perioda mađarske okupacije tokom Drugog svetskog rata. U OŠ “Stari Kovač 

Đula” nastava se izvodi na mađarskom jeziku, pa je 30 učenika srpske nacionalnosti 

prinuđeno da putuje u šest km udaljenu školu u Pečiru. Putuju autobusima redovnog 

međumesnog saobraćaja, jer ni mesna zajednica, ni opština Bačka Topola, nisu u 

stanju da im omoguće namenski prevoz. U tekstu u Večernjim novostima (“Tenzije na 

severu Bačke”) se kaže da se, sem dvojezične table na ulazu u selo i zastave Srbije na 

policijskoj stanici, po malo čemu može zaključiti da se selo nalazi u Srbiji. Ni jedna 

ulica ne nosi ime ličnosti iz srpske istorije, jer su sve razgrabili mađarski kraljevi, 

grofovi i vojskovođe. Samo pojedini nazivi ulica su bili ispisani dvojezično, ali se 

očekuju nove table “na kojima neće biti srpskog jezika”. Za srpski jezik, kaže se, da 

nema mesta ni u OŠ. Nastava je na mađarskom, a onim mađarskim učenicima koji žele 

da nauče srpski jezik prilika se pruža na kursu koji se održava u prostorijama Crvenog 

krsta. Na ove napise reagovali su Nađ Tibor, direktor OŠ, kao i Centar za ljudska prava 

iz Srbobrana., ukazujući na niz netačnih i tendencioznih stvari. U odgovoru glavnom 

uredniku Večernjih novosti, Tibor Nađ je demantovao da se u školi ne uči srpski jezik, 

jer je to zakonska obaveza. Ističući da mađarska deca ostaju dva ili tri časa duže u 

školi nego srpski đaci, on je ukazao da su pečirska i staromoravička škola udaljene 

tri, a ne šest kilometara, te da besplatan đački autobus vozi đake u i iz škole. Nađ je 

istakao da se u školi ne organizuje nastava na srpskom jeziku iz tehničkih razloga, 

jer bi razredi bili malobrojni (po 4 đaka), da nastavnici ne bi mogli da putuju na dva 

mesta, niti bi mogao da se organizuje efektivan prateći rad. Budući da je profesor 

istorije, Tibor Nađ je podsetio da naziv sela potiče iz vremena Austro-Ugarske, iz 1907 

godine, a ne iz Drugog svetskog rata. U izveštaju Centra za ljudska prava, čiji su članovi 

boravili u S. Moravici, se kaže da su u naselju, skoro bez izuzetka, svi napisi na dva 

jezika (ime jednog preduzeća je ispisano samo na srpskom jeziku). “Od 76 ulica obišli 

smo 40, a nismo našli ni jednu tablu ispisanu samo na mađarskom jeziku”. 28 ulica 

će dobiti nove nazive, a među njima su imena kralja Matijaša, Košuta Lajoša, Ištvana 

Sečenjija, Vuka Karadžića, Danila Kiša, Ivana Modričina i drugih. U izveštaju Centra se 

kaže da nekoliko zlonamernih tekstova ne formira javno mnenje, ali da članci kakvi 

su objavljeni u pomenutim listovima ne doprinose mirnom i zajedničkom životu. 

553 Na Svetski dan Roma u blizini Filozofskog fakulteta pojavila se crna zastava sa 

kukastim krstom i parolom “Smrt Romima”. Kukasti krst iscrtan je i kod Spomenika 

žrtvama racije, a u blizini su ispisani i brojevi 18 i 88 (broj 18 predstavlja prvo i osmo


395 

i zabrana ekstremističkih organizacija. 554 Stoga i ne iznenađuje što su se, 

osim pripadnika manjina i čelnika/ca nevladinih organizacija, pre svega 

onih koje se zalažu za ljudska prava, 555 na udaru našli i pojedini političari, 

a među njima, recimo, i predsednik Republike. 556 

slovo alfabeta, dakle inicijale Adolfa Hitleta, a drugi – 88 – predstavlja nacistički 

pozdrav Hajl Hitler, dakle dva slova H). Svastika je iscrtana i na vratima garderobe 

jedne srednje škole u Kikindi. Na katoličkoj crkvi u Pančevu ispisani su grafi ti “Smrt 

katolicima”, “Pravoslavlje ili smrt”, Osvetićemo Kosovo”. U Titelskoj ulici u Zrenjaninu 

na nekoliko kuća u kojima žive Romi ispisani su grafi ti “Marš” i “Odlazite Turci”. 

554 U junu, grupa nepoznatih neonacista napala je učesnike prvog zrenjaninskog 

antifašističkog festivala (ZAF). Ekstremne nacionalističke organizacije Nacionalni 

stroj i Divizija krv i čast najavile su za 11. oktobar u centru Beograda skup “Srpski 

marš”. Iz Antifašističke kampanje je poručeno da se njihovi aktivisti pojaviti istog 

dana, na istom mestu. Veliki broj NVO je zatražio da se skup neonacista zabrani. 

Istim povodom veliki broj intelektualaca obratio se pismom Borisu Tadiću, a apel je 

upućen i predsednicima Vlade, Skupštine i Vrhovnog suda, upozoravajući ih da je 

delatnost organizacija, poput pomenutih, uperena protiv države i da država mora 

da se brani. Ministarstvo unutrašnjih poslova je zabranilo oba skupa – i Marš za 

jedinstvo Srbije i protest Antifašističke kampanje. Liga socijaldemokrata je zatražila 

da se donese zakon kojim bi se zabranile neonacističke manifestacije i organizacije. 

555 Godišnji izveštaj “Samoizolacija – realnost i cilj”, poslužio je za još jedan u nizu 

napada na Sonju Biserko i Helsinški odbor. U jeku kampanje u jednim novinama 

objavljena je, po drugi put, njena privatna adresa, što je ocenjeno kao javni poziv 

na linč. Grupa koja sebe naziva “Pokret 1389” i koja je danima protestvovala 

zbog hapšenja Radovana Karadžića, svoje nezadovoljstvo je iskazala i ispred 

kancelarije HO, ostavivši na ulazu kukasti krst od kartona. Ista grupa je “posetila” 

i Centar za kulturnu dekontaminaciju i Komitet pravnika za ljudska prava, 

optužujući Biljanu Kovačević Vučo da podržava rasparčavanje srpske države. 

556 U Beogradu su se pojavili plakati na kojima je preko fotografi ja Borisa Tadića 

i Božidara Đelića, ispisano “državni neprijatelji”. Tadiću je upućeno i pismo u 

kome mu se poručuje da će kao “dokazani izdajnik srpskog naroda dobiti ono 

što mu sleduje – metak u čelo”. (Dnevnik, 6. maj 2008). Pretnje su upućene i 

Nenadu Čanku, lideru Lige socijaldemokrata Vojvodine. U video klipu se poziva 

na Čankovu likvidaciju, a klip se završava rečima “Doći ćemo Čanku na vrata i 

zaklati ga ko Miloš Murata” (Danas, 29. septembar 2008). Dragoslav Petrović, 

pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj i šef poslaničke grupe DS u 

pokrajinskom parlamentu, brutalno je napadnut krajem augusta. Njemu je 

od udaraca metalnom šipkom slomljena desna lopatica, zadobio je frakturu


Odsustvo adekvatne reakcije države na izazove sa kojima je suočena, 

pristrasnost državnih organa u sukobima pojedinih frakcija (unutar, 

recimo, islamske zajednice), podložnost institucija uticaju nekih verskih 

korporacija (Srpske pravoslavne crkve, pre svega) ili, pak, uplitanje tih korporacija 

u politički život na strani konzervativnih i centralističkih snaga, 

deluju frustrirajuće i vode tihoj internacionalizaciji pitanja kojima manjine 

daju veliki značaj. Tako je na primer, povodom predloga novog statuta 

Vojvodine došlo do zaoštravanja retorike i ponovnog izricanja optužbi da 

se iza zahteva za većim stepenom autonomije kriju separatistički motivi i 

želja za stvaranjem države u državi. 

Zainteresovanost manjina za veći stepen autonomije je razumljiva, 

budući da Vojvodina, kao etnički najpluralniji deo Srbije, poseduje veći 

stepen osetljivosti u pogledu manjinskih zahteva. Pomenuta je osetljivost 

tokom godine došla do izražaja i u predlogu statuta pokrajine, ali i u 

praktičnoj politici vojvođanske skupštine. Predlogom statuta predviđeno 

je osnivanje Saveta nacionalnih zajednica. Savet predstavlja posebno telo 

Skupštine i broji 30 članova. Polovina članova bira se iz redova poslanika 

koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacionalne zajednice 557 koja čini brojčanu 

većinu u ukupnom stanovništvu Vojvodine, a druga polovina iz redova 

poslanika koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacionalnih zajednica koje 

čine brojčanu manjinu u ukupnom stanovništvu Vojvodine. 

Prilikom rešavanja pitanja koja su u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih 

zajednica koje čine brojčanu manjinu u ukupnom stanovništvu 

Vojvodine, a naročito u oblasti kulture, obrazovanja, javnog informisanja 

i službene upotrebe jezika i pisma, obavezno se pribavlja mišljenje Saveta, 

koji svoje odluke donosi većinom glasova od ukupnog broja članova. 558 

potkolenice i ozbiljne kontuzije od udaraca u leđa. Dnevnik, 1. septembar 2008. 

557 U Predlogu statuta su pripadnici brojnih etničkih zajednica u Vojvodine 

podvedeni pod generički pojam nacionalne zajednice. 

558 Statut nije bio predmet kritike samo srpske nacionalističke desnice, kritike su 

dolazile i od političkih predstavnika manjina. Za Demokratsku stranku vojvođanskih 

Mađara, na primer, Statut je u ponuđenoj formi neprihvatljiv, jer ne sadrži princip 

srazmerne zastupljenosti, na osnovu čega bi vojvođanski Mađari u parlamentu 

dobili odgovarajući broj garantovanih poslaničkih mandata. Osim toga, Statut sadrži 

instituciju koja, po mišljenju DSVM, ima zadatak (misli se na Savet nacionalnih


397 

Napokon, treba reći da je Skupština Vojvodine u martu donela odluku da 

se formiraju zavodi za kulturu sa ciljem očuvanja, unapređenja i razvoja 

manjinskih kultura. Svoje zavode formirali su tokom godine pripadnici 

mađarske, slovačke, rusinske, rumunske i hrvatske manjine, što je važan 

korak u izgradnji institucionalne infrastrukture manjinskih zajednica. 559 

zajednica) da nacionalne savete drži u okvirima koje kontroliše pokrajinska vlada. 

DSVM je u svom saopštenju postavio i pitanje dokle se može ići u traženju kompromisa 

sa srpskom vlašću i pozvao mađarske stranke da ustanove minimum ispod kojeg 

se ne sme ići. “Nema ključnog mađarskog zahteva”, Dnevnik, 14. august 2008. 

559 U Statutu, Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata se defi niše kao ustanova za 

znanstvena, stručna, razvojna i primijenjena istraživanja u području kulture, zatim za 

menadžment u kulturi i za kulturnu produkciju hrvatske nacionalne zajednice u AP 

Vojvodini. Zavod će se baviti promidžbom, poticanjem, čuvanjem i razvijanjem kulture, 

znanosti i jezika hrvatske nacionalne zajednice u AP Vojvodini; multikulturalnosti i 

interkulturalnosti na području Vojvodine; suradnje s ustanovama i organizacijama 

u području kulture, znanosti i umjetnosti u Republici Srbiji; uspostavljanja veza i 

suradnje ustanova kulture, organizacija i pojedinaca u AP Vojvodini s međunarodnim 

ustanovama i organizacijama (Vijećem Europe, Europskom unijom, UNESKO-om, i 

dr.); normativne đelatnosti u području kulture, znanosti i umjetnosti i usklađivanje 

s europskim standardima; stručnim usavršavanjem i obrazovanjem, organiziranjem 

seminara, radionica i kampova;razvijanje turizma u kulturi; i informacijskodokumentacijske 

đelatnosti u području kulture, znanosti i umjetnosti.



Tokom 2008. godine Srbija je propustila priliku da načini nekoliko značajnih 

koraka na poboljšanju položaja nacionalnih manjina. To se pre svega 

odnosi na unapređenje manjinskog zakonodavstva. Značajni institucionalni 

pomaci, poput formiranja Ministarstva za ljudska i manjinska prava 

ili manjinskih zavoda za kulturu, ostali su u senci dugo isčekivanog zakona 

o nacionalnim savetima. U februaru Kosovo je proglasilo nezavisnost, 

što je frustriralo srpsku političku elitu i dodatno osnažilo nacionalističke 

sentimente. 

Nakon gubitka Kosova i u strahu od daljeg fragmentiranja Srbije i 

predlog novog vojvođanskog statuta pročitan je u ključu zahteva za “stvaranjem 

države u državi”. Optužbe za separatizam nisu mimoišle ni manjinske 

političke aktere koji su podržali statut. Te optužbe čine stanje 

međuetničkih odnosa vrlo rovitim, što, povezano sa snažnim osećajem 

pojedinih manjina (Vlaha, Makedonaca ili Crnogoraca) da su u verskom 

pogledu diskriminisane i ignorancije od strane političke klase, čini plodno 

tlo za internacionalizaciju. 

Neki od poteza novih vlasti u Novom Pazaru nagoveštavaju da bi se 

duboke podele u bošnjačkom društvu mogle prevazići. Te napore treba podržati 

i merama konkretne ekonomske politike, kako bi se sprečio potpuni 

kolaps sandžačke regije. 

Kao predsedavajuća Dekadom Roma, Srbija ima priliku da značajno 

doprinese poboljšanju položaja ove manjine, ali i da, smanjivanjem jaza u 

odnosu na druge zemlje Dekade, poboljša svoju poziciju. 

U približavanju Srbije evropskoj uniji, manjine i nevladine organizacije 

unutar manjina bi mogle odigrati iznimno važnu ulogu. Međutim, 

njihova uloga transmitera kulturnih obrazaca i akumuliranog eu-znanja 

u matičnim državama (Mađarskoj, na primer), potpuno je potcenjena. 

Budući da je u Srbiji civilni sektor najsnažniji promoter evropske ideje i 

evropskih vrednosti, potrebno je:


399 

• stvoriti povoljne uslove za delovanje civilnog sektora preko poreskih 

olakšica i donošenja novog zakona o udruženjima građana; 

• nastaviti sa izgradnjom manjinskog zakonodavstva donošenjem 

zakona o nacionalnim savetima, zakona protiv diskriminacije, novog 

zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, izmenom zakona o 

izboru narodnih poslanika, usklađivanjem zakona koji sadrže međusobno 

isključive odredbe; 

• otklanjanje diskriminirajućijh odredbi iz pojedinih zakonskih rešenja 

(Zakon o verskim zajednicama, na primer); 

• pojačati preventivni rad na otklanjanju incidenata sa etničkom pozadinom, 

a rad tužilaštva i sudstva učiniti efikasnijim; 

• stvarati povoljnu političku klimu za ostvarivanje prava manjina; 

• onemogućiti delovanje neonacističkih organizacija

400

401 

VIII 

Mediji

402

403 

Istrajavanje na 

nacionalnom konceptu 

U pretpostavljenoj transformaciji srbijanskog društva ka modernim, demokratskim, 

evropskim vrednostima – koja je na parlamentarnim izborima 

u proleće 2008. godine dobila prevagu nad izolacionističim, narodnjačkim 

društvenim konceptom – mediji predstavljaju jednu od najslabijih karika. 

Ideološki obrazac kreiran pre raspada SFRJ da bi opravdao potonje ratove, 

žilavo opstajava u javnom diskursu i sada, sa medijima kao najjačim saveznikom. 

Osim što bez izuzetka dominira tabloidima, na istu se matricu 

oslanjaju i, po uticaju i težini značajniji mediji, poput NIN, Večernjih novosti, 

RTS i dr. 

Pri tome, nije reč samo o nastojanju da se relativizuju i izjednače “ekstremisti” 

– neonacisti i antifašisti, nacionalisti i građanisti, radikali i liberali, 

unionisti (termin koji se koristi za one koji podržavaju put Srbije 

ka Evropskoj uniji) i izolacionisti itd – već o revitalizovanju poželjne interpretacije 

nedavne prošlosti sa jasnim ciljem oslobađanja od odgovornosti 

za nju. 

Utisku da je “govor medija” u mnogome nalik na onaj iz devedesetih 

godina prošlog veka doprinosi i činjenica da su i njegovi promoteri uglavnom 

isti: od Dobrice Ćosića, do Milorada Vučelića. Niz pripadnika tog intelektualnog, 

veoma uticajnog kruga istrajavajući na poznatim tezama ( 

secesionizam zapadnih republika je doveo do raspada Jugoslavije, međunarodna 

zajednica je u tome odigrala nečasnu ulogu, nelegalno i nelegitimno 

bomardovanje Jugoslavije 1999, takođe nelegalno i nelegitimno 

otimanje dela teritorije Srbije, proglašenjem nezavisnosti Kosova i slično) 

drži Srbiju u predmodernom ključu teritorijalne ekspanzije na račun unutrašnje 

modernizacije. 

Podržan od političke klase, uticajan u medijskoj sferi, taj intelktualni 

diskurs blokira srbijansko društvo u svakom pokušaju da iskorači iz autoritarnog, 

centralizovanog modela. O njegovoj moći i uticaju na društvene

404 srbija 2008 : viii mediji 

tokove svedoči široka medijska kampanja vođena u poslednjem kvartalu 

2008. godine povodom usvajanja Statuta Vojvodine . 

Među pozitivne pomake u medijskoj sferi tokom 2008. godine može 

se svrstati smena uredničkog tima u Politici. Međutim, uredništvo tog lista 

izabrano nakon promene republičke vlade, još nije profilisalo uređivački 

koncept suštinski različit u odnosu na onaj koga je kreirala bivša glavna i 

odgovorna urednica Ljiljana Smajlović. 

Kao pažnje vredna medijska alternativa, krajem 2008. godine pojavila 

se Borba sa novim vlasnikom i kompletno novim uređivačkim timom. Raskrinkavanjem 

fetiša državne tajne Ministarstva spoljnih poslova ( u slučaju 

Miladina Kovačevića), Borba je već početkom 2009, dospela u neprilike 

sa vladajućim strukturama, što dovodi u pitanje i njen opstanak. 

Brojni problemi u medijima, o kojima se tokom poslednjih nekoliko 

godina mnogo govorilo, eskalirali su 2008, pre svega zahvaljujući političkim 

dešavanjima. Događaji koji su uzdrmali javnost Srbije zapravo su 

pokazali da domaći mediji nisu ništa drugo nego “ogledalo društva”. Tendencije 

koje su bile očigledne tokom predsedničkih i parlamentarnih izbora, 

proglašenja nezavisnosti Kosova ili hapšenja Radovana Karadžića 

preslikavale su se u medijima, ovaj put evidentno dokazujući da u medijima 

i dalje postoji politička i ideološka ostrašćenost, da su mediji podložni 

političkim i državnim institucijama, da su “otporni” na poštovanje etičkih 

kodeksa profesije i često nesvesni posledica svog delovanja. 

Istovremeno, državne institucije koje su nadležne za medije, pre svega 

Republička radiodifuzna agencija, pokazale su tokom 2008. da rade potpuno 

u skladu s političkim nalozima. Pokušaj političara da utiču na medije, 

koji je evidentan u svim državama na svetu, u Srbiji je dobio izvitoperenu 

formu – domaći političari, pa i oni na najvišim državnim funkcijama, nastoje 

da kontrolu i uticaj na uređivačku politiku sprovedu bahatim nastupima, 

nevešto i grubo. To, s druge strane, izaziva sličnu reakciju medija: na 

bahate pokušaje kontrole, oni odgovaraju još bahatijim gestovima otpora. 

Mediji koji su u državnom ili delimično državnom vlasništvu nisu bili 

izuzetak od ovog pravila: Radio-televizija Srbije i “Politika” bili su redovna 

tema drugih medija i izvori brojnih skandala, što je takođe jedan od dobrih 

indikatora za konačnu ocenu medijske scene u Srbiji.

Istrajavanje na nacionalnom konceptu 

405 

Prilozi o “drugima” 

Uprkos brojnim apelima nevladinog sektora, profesionalnih udruženja 

i medijskih eksperata, mediji su i tokom 2008. nastavili s uobičajenom 

praksom direktnog ili indirektnog širenja nacionalne netrpeljivosti i mizantropije. 

Političke prilike pogodovale su toj praksi, posebno imajući u 

vidu proglašenje nezavisnosti Kosova, hapšenje Radovana Karadžića i tužbu 

Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Bez obzira na 

konkretnu temu o kojoj se radi, mediji su već u naslovu ili “između redova” 

primenjivali već tradicionalni obrazac označavanja onih “drugih” 

(ljudi drugačije nacionalnosti, seksualnog ili političkog opredeljenja) uobičajenim 

stereotipnim odrednicama. U tom smislu, prednjačili su tabloidi, 

pre svega izveštavajući o događajima koji suštinski nemaju nikakve 

veze s etničkom pripadnošću glavnih aktera. Kada je u julu 2008. Hrvatska 

ukinula bilateralne dozvole za međunarodni transport kroz tu zemlju 

određenom broju prevoznika, tekst u “Kuriru” uglavnom je bio u skladu 

s etičkim kodeksima i zakonima, ali naslov je glasio: “Hrvati ucenjuju” 560 . 

Tabloid “Press” u decembru piše o poreklu igračaka koje kupuju domaća 

preduzeća i u naslovu navodi kako su nam “Hrvati uzeli Deda Mraza” 561 , a 

samo dan kasnije objavljuju i tekst “Hrvati nam uzeli tržište igračaka” 562 . 

Što se tiče kosovskih Albanaca, glavni problem je i dalje njihovo imenovanje 

– tabloidi, ali i nešto “ozbiljniji” mediji uobičajeno su ih oslovljavali 

kao “Šiptare”, uz uobičajeni repertoar stereotipa i nacionalističkih formulacija 

i teorija. 

Naravno, problem nisu bili samo naslovi i samo imenovanje. Česti 

su bili i prilozi u kojima se otvoreno pozivalo na međunacionalne sukobe. 

Jedan od primera jeste tekst iz “Glasa javnosti” o najavi sukoba ruskih, 

srpskih i hrvatskih navijača povodom utakmice u okviru lige UEFA kupa u 

Zagrebu. Kako izveštava “Glas”, ruski navijači najavili su da će se sukobiti 

s hrvatskim, u čemu će im pomoći navijači klubova iz Srbije. “Navijačke 

grupe vežu iste boje crveno-bele i ista pravoslavna vera”, navodi se u tekstu 

560 www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-21-07-2008/hrvati-ucenjuju 

561 www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=52964&sectionId=33&view=story 

562 www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=53030&sectionId=33&view=story


naslovljenom sa “Hrvate na ferku” 563 Najzlokobniji primeri su oni u kojima 

se, u okviru navodno ozbiljnih tema, analiziraju već poznate teorije o 

supremaciji srpskog naroda, pisma ili tradicije u odnosu na druge narode, 

kao i ugroženosti “svega što je srpsko” uticajima “sa strane”. U tabloidu 

“Press”, na primer, objavljen je tekst o ćirilici i latinici u kojem se navodi: 

“Dok su srpska deca u Titovoj Jugoslaviji naizmenično pisala pismene zadatke 

na oba pisma, Hrvati su se mudro držali samo latinice. Za njih, realno, 

nikada nisu ni postojala dva pisma, već samo za Srbe, koji su na taj 

način ćirilicu sami potisnuli. Rezultat toga je opasnost da će Hrvati uskoro 

moći da nas optuže da se koristimo njihovim jezikom i pismom” 564 

Slična pojava primetna je i u medijima koji decenijama nose epitet 

“ozbiljnih”, a koji, u okviru analiza koje pretenduju da budu ozbiljne i 

koje su prezentovane na akademski način, zapravo promovišu modele koji 

su na mnogo prizemniji način zastupljeni u tabloidima. U uvodnom komentaru 

nedeljnika NIN od 20. novembra, navodi se: “Gledajući jadnu 

hrvatsku propagandu i sasvim ogoljeni govor mržnje, čak i najveći jugonostalgičari 

u Srbiji bi mogli da zaključe kako u tom raspadu Jugoslavije 

ipak ima nečeg dobrog” 565 . Na istom mestu, u istom nedeljniku, analizirane 

su i demonstracije povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, u kojima 

su mladi huligani divljali po ulicama Beograda. Tim povodom, u NIN-u od 

21. februara navodi se kako je “na scenu izašla generacija koja menja stereotip 

po kome u Srbiji raste generacija anacionalnih, apolitičnih devojaka 

i momaka koje samo zanimaju šengenske vize, avganistanski prah i hongkonški 

plazma ekrani”: “To je samosvest bez kompleksa koja na mufljuski 

krik Dimitrija Rupela odgovara SMS-kampanjom: ‘Srbi i svi ostali građani 

Srbije, stupite u trenutni bojkot slovenačkih i hrvatskih proizvoda…Prosledi!’. 

To je psihologija koja ne namerava da čeka da uđe u Evropsku uniju 

da bi počela da nešto radi za sebe i svoj narod. Poniženi su nula i u Uniji 

i pred vratima Unije. Nula ne učestvuje ni u sabiranju, ni u množenju. 

Samo društvenu grupu svesnu svog značenja će ceniti i druge grupe” 566 

563 www.glas-javnosti.rs/clanak/sport/glas-javnosti-26-11-2008/hrvate-na-ferku 

564 www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=36067&sectionId=63&view=story 

565 http://217.26.213.177/prenosimo/balkanska-paranoja.html 

566 NIN, 21. februar 2008


407 

Primetno je takođe da novinari ni tokom 2008. nisu odustali od „poetskog“ 

pristupa temama koje se tiču međunacionalnih odnosa. Posle pogibije 

Zorana Vujovića na mitingu „Kosovo je Srbija“, novinar „Večernjih 

novosti“ piše reportažu o njegovom domu: „Prisustvo veličanstvenom skupu 

srpske sloge u četvrtak u Beogradu, za Vujoviće je bilo iskazivanje nacionalnog 

ponosa. Kosovo je u pitanju, a oni su tamo ostavili svoju mladost, 

pretke, grob bake Ljubice (90), koju su Šiptari, 2. avgusta 1999, zadavili u 

kadi, u njenom stanu u prištinskom naselju Sunčani breg” 567 . 

Istovremeno sa svim ovim pojavama, tokom 2008. doneta je prva presuda 

za govor mržnje u medijima: 7. novembra usvojen je tužbeni zahtev 

Inicijative mladih za ljudska prava, odnosno utvrđeno je da tekst “Bojkot” 

objavljen u “Glasu javnosti” 16. marta 2006. predstavlja govor mržnje. 

Slučaj doktora Dabića 

Hapšenje Radovana Karadžića, odnosno otkrivanje njegovog “drugog 

identiteta” inspirisalo je medije da se uglavnom posvete analizi njegovog 

života u liku dr Dragana Dabića. Baš kao i tabloidi, takozvani “ozbiljni mediji” 

bili su prepuni napisa i reportaža o njegovom stanu, njegovoj navodnoj 

ljubavnici, mestima na kojima je kupovao hranu, mestima na kojima 

je držao predavanja, njegovim saradnicima i stručnim tekstovima. Jedna 

od glavnih tema svih domaćih medija bila je priča o kafani “Luda kuća” u 

kojoj je Karadžić, opet navodno, rado sedeo i slušao gusle. Hiperprodukcija 

takvih priloga učinila je da se na trenutak zaborave činjenice zbog kojih 

se Karadžić skrivao, odnosno da u prvi plan dođu izrazi divljenja spram 

načina na koji se skrivao. 

Medijski analitičari ocenili su da je u pitanju prirodna posledica 

“estradizacije medija” 568 , a čak ni prvo pojavljivanje Karadžića pred Haškim 

tribunalom nije doprinelo da se ton te estradizacije donekle promeni 

i usmeri na analizu zločina zbog kojih je on i optužen. 

567 www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=116701&search=Šiptari 

568 www.nuns.org.yu/dosije/25/02.jsp


Duša i Kosovo 

Proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara 2008, bila je prilika za medijski 

“povratak u prošlost”: retki su bili mediji koji su u danima posle 17. 

februara uspeli da se odupru stilskim figurama, govoru mržnje i šovinističkom 

diskursu koji je dominirao medijima tokom devedesetih. Iako još 

nisu obavljena validna istraživanja medijskog izveštavanja o nezavisnosti 

Kosova, vrlo je verovatno da bi i statistika pokazala da su domaći mediji 

uglavnom prenosili izuzetno “emotivne” nastupe ovdašnjih političara i 

reakcije “običnih ljudi” koji su takođe emotivno reagovali na događanja u 

Prištini. U tom smislu, prednjačili su tabloidi, ali tim povodom nije bilo 

većih protesta novinarskih udruženja ili nadležnih organa. 

Iako je način izveštavanja o nezavisnosti Kosova bio u suprotnosti 

sa medijskim zakonima i profesionalnim etičkim kodeksima, reakcija 

je izostala čak i u slučajevima indirektnog poziva na linč onih koji misle 

drugačije. 

Na naslovnoj stranici “Kurira” od 18. februara objavljena je fotografija 

deteta sa svećama u ruci, uz naslov “Ko da mi otme iz moje duše Kosovo”. 

Istovremeno, “Kurir” je “između redova” pozvao i na linč predsednice 

Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić: u tekstu naslovljenom “Kandićka 

na šiptarskoj proslavi”, navodi se da je prisustvom na svečanoj sednici 

proglašenja nezavisnosti Nataša Kandić “definitivno pokazala svoje 

pravo lice – osvedočenog srbomrsca” 569 . Već sledećeg dana, ovaj put pod naslovom 

“Izdajnik”, objavljene su reakcije domaćih političara na “izdajnički 

potez” Nataše Kandić, koje su bile sasvim u skladu s naslovom teksta 570 . 

569 www.kurir-info.rs/izdanje/20080218 

570 www.kurir-info.rs/clanak/kurir-19-02-2008/izdajnik


409 

Prebijanje, lomljenje, paljenje 

Predstavnici medija su tokom 2008. bili više puta napadnuti prilikom 

obavljanja svog posla, a neki od njih dobili su i teže telesne povrede. Tokom 

protesta povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, 17. februara, porvređeno 

je nekoliko snimatelja, novinara i fotoreportera agencije Fonet, 

TV B92, Studija B, RTS-a i lista “Večernje novosti”. Nekoliko dana kasnije, 

21. februara, posle mitinga “Kosovo je Srbija”, demonstranti su pokušali 

fizički da napadnu izveštače RTV B92, dok su holandskom fotoreporteru 

Handelsblad Dirk Jan Viseru polomljena tri rebra. Povređeni su takođe 

i novinari ruske televizije Russia Today Andrej Todorov i Andrej Pavlov. 

Istovremeno, grupa demonstranata opkolila je zgradu RTV B92 i pokušale 

da je napadnu, ali su ih policijske snage u tome sprečile. Na popularnom 

sajtu “Facebook” osnovana je grupa “Zapalimo B92”, a slični sadržaji 

pojavili su se i na drugim internet forumima. Čelnici ove kuće podneli su 

25. februara krivičnu prijavu protiv nepoznatih osoba i obavestili policiju 

o brojnim pretnjama likvidacijom upućenim novinarima i urednicima. 

Nasuprot većini drugih političara i zvaničnika, koji su osudili napade na 

novinare, portparol Demokratske stranke Srbije optužio je RTV B92 da je 

napade sama izazvala: “Zašto su na zvaničnom sajtu B92 emitovane zvanične 

izjave Kondolize Rajs i Nikoklasa Bernsa, a nisu emitovane zvanične 

izjave zvaničnika u srpkoj vladi….Pitam glavnog i odgovornog urednika 

B92 Verana Matića da li su oni registrovani u SAD kao američki medij ili su 

registrovani u državi Srbiji. S obzirom na to da koriste nacionalnu frekvenciju 

kao nacionalni resurs, postavljamo pitanje i Radiodifuznoj agenciji da 

li saglasno zakonu B92 objektivno informiše ili vrši cenzuru”, rekao je Mladenović 

agenciji Tanjug 571 . 

Slična situacija ponovila se i tokom svakodnevnih protesta povodom 

hapšenja Radovana Karadžića u julu 2008. Na protestu održanom 23. jula 

napadnuti su snimatelji Foneta, TV B92 i novosadske TV Apolo, kao i novinari 

agencije Srna i RTV BN iz Banjaluke. Već sledećeg dana, snimatelju 

571 B92, 23. februar 2008 www.b92.net/info/vesti/index. 

php?yyyy=2008&mm=02&dd=23&nav_category=11&nav_id=286179


TV B92 Bošku Brankoviću polomljena je noga i razbijena kamera, a policija 

nije reagovala. Nekoliko dana kasnije, 29. jula, saopšteno je da su 

uhapšena trojica napadača na Brankovića, a TV B92 angažovala je privatno 

obezbeđenje koje je predstavnike te medijske kuće ubuduće pratilo na 

mitinzima visokog rizika. 

Zbog svih tih događaja, 28. jula održan je sastanak urednika i predstavnika 

novinarskih udruženja, na kojem je od državnih organa zatraženo 

da preduzmu sve, kako bi se obezbedili uslovi za nesmetani rad medija 572 . 

Istovremeno, međutim, urednici i drugi predstavnici medija nisu se saglasili 

u vezi s predlogom da novinari budu tretirani kao službena lica, kao ni 

s predlogom da se bojkotuju skupovi desničarskih organizacija 573 . 

Hapšenje Radovana Karadžića i događaji koji su usledili bili su razlog 

i sukoba političara s medijima. Tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne 

stranke Tomislav Nikolić optužio je 22. jula Radio-televiziju Srbije 

da nekorektno izveštava o hapšenju Karadžića i da bi zbog toga mogla da 

bude zapaljena, odnosno da završi kao Bastilja. Na ovu izjavu reagovao je 

jedino kolegijum RTS-a 574 . 

U toku protesta na beogradskim ulicama, pristalice Radovana Karadžića 

i članovi organizacija “Obraz” i “1389” u više su navrata ulazili u 

prostorije agencije Beta zahtevajući da se objavljuju njihova saopštenja i 

optužujući novinare agencije da doprinose “medijskom mraku”. 

572 www.nuns.org.yu/vesti/view.jsp?articleId=9544 

573 www.nuns.org.yu/vesti/view.jsp?articleId=9586 

574 B92, 25. jul 2008. www.b92.net/info/vesti/index. 



411 

Izbori jedni, izbori drugi 

Ukoliko je uopšte postojala, svaka iluzija o političkoj neopredeljenosti medija 

nestala je u vreme predizbornih kampanja najpre za predsedničke, a 

zatim i za parlamentarne izbore. Prema istraživanju Nezavisnog udruženja 

novinara i beogradskog Medija centra, urađenog na reprezentativnom 

uzorku, “televizije su se trudile da u informativnim programa kandidati 

budu ravnomerno zastupljeni, ali je zato Boris Tadić dobio puno medijske 

pažnje u svojim predsedničkim pojavljivanjima. Tomislav Nikolić je to nadoknađivao 

iznajmljivanjem terminina pa je, na primer na TV Košava, bio dva 

puta više nego Boris Tadić, dok je na TV B92 Boris Tadić bio zastupljeniji za 

oko trećinu vremena” 575 . Prema istom istraživanju, štampani mediji bili su 

još pristrasniji, podele još očiglednije, “pa se recimo afirmativni tretman 

Borisa Tadića u jednim, gotovo potpuno podudarao sa pozitivnim tretmanom 

Tomislava Nikolića u drugim novinama”. 

Sličan trend zabeležen je i tokom kampanje za parlamentarne izbore. 

Istraživači NUNS-a i Medija centra utvrdili su da u dnevniku “Pravda” 

primat ima Srpska radikalna stranka, da u tom listu nije bilo priloga o aktivnostima 

Liberalno demokratske partije, da je “Kurir” pokrenuo najviše 

afera usmerenih na listu Za evropsku Srbiju,... 576 Jedino odstupanje u ovoj 

“ravnoteži pristrasnosti” i ono što je predizbornu kampanju označilo kao 

“prljavu” bilo je izveštavanje o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 

29. aprila. U delu medija, taj čin bio je označen kao “predaja 

Kosova” i “izdaja” koju su sproveli predstavnici liste Za evropsku Srbiju 577 . 

575 Istraživanje je dostupno na www.mediacenter.org.yu/ 

576 Isto 

577 www.kurir-info.rs/izdanje/20080430


Tabloidizacija “Politike” 

Već poslovična konstatacija o “tabloidizaciji medija” vrlo je konkretno dokazana 

u martu 2008. Pošto je desničarski orijentisan dnevnik “Pravda” 

objavio da se imovina pokojnog gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića 

procenjuje na više miliona evra, tabloid “Kurir” nastavio je i dodatno 

hiperbolisao tu priču, da bi je do kraja razradila “Politika” – dnevnik 

koji se ponosi svojom ozbiljnošću i odgovornošću. Dok je “Pravda” Bogdanovićevu 

imovinu procenila na približno dvadeset miliona evra, “Kurir” 

je povećao na 42 miliona, ali se istovremeno i ogradio: “Da li je imovina 

koju je iza sebe ostavio gradonačelnik zaista tolika, nemoguće je zaključiti 

iz dokumenata koje objavljujemo...Da bi se otkrila istina i razvejale sumnje 

i kontroverze koje su pratile karijeru pokojnog gradonačelnika, apelujemo 

na državne organe da u interesu javnosti obelodane kolika je imovina ostala 

iza Nenada Bogdanovića“ 578 . “Politika”, međutim, nije učinila ni toliko. 

Iako nije bilo nikakvih konkretnih dokaza za navode koje objavljuje, ona 

se uglavnom bavila spekulacijama i onim što su tabloidi prethodno već 

objavili. 

Usledio je sukob između predsednika Srbije i uredništva “Politike” 

koji će tokom godine samo eskalirati. Posle objavljivanja teksta o Bogdanoviću, 

“Politici” se otvorenim pismom obratio Boris Tadić koji je zatražio 

da se “nadležnim organima hitno dostave sva saznanja na osnovu 

kojih je pisan tekst” 579 . To pismo objavljeno je na naslovnoj strani, uz odgovor 

glavne i odgovorne urednice Ljiljane Smajlović. Smajlović je u svom 

tekstu ocenila da je reč o “pokušaju mešanja vlasti u uređivačku politiku” 

i izrazila nadu da novinare “intervencija s vrha državne i političke vlasti 

neće zaplašiti” 580 . Prepiska se nastavila u sličnom tonu, tvrdnje o Bogdanovićevoj 

imovini nikada nisu dokazane, ali je “tajming” objavljenog teksta 

upućivao na zaključke o pravim motivima za “tabloidizaciju”. Naime, 

priča o navodnoj imovini bivšeg gradonačelnika (inače člana Demokrat- 

578 www.kurir-info.rs/clanak/kurir-24-03-2008/gde-su-milioni 

579 www.politika.rs/rubrike/Politika/Pismo-Borisa-Tadica- 

Politici-i-odgovor-glavnog-urednika.sr.html 

580 isto


413 

ske stranke) pojavila se u jeku kampanje za lokalne izbore, a samim tim i 

za novog beogradskog gradonačelnika. U tom smislu, ona je protumačena 

kao otvoreni rat “Politike” protiv Demokratske stranke i njenog kandidata. 

Međutim, tim tumačenjem pomenuti rat nije završen. U intervjuu s 

Borisom Tadićem objavljenim 14. aprila čitaoci su imali priliku da pročitaju 

ne samo Tadićeve odgovore na postavljena pitanja, već i upadice 

njegovog medijskog savetnika Nebojše Krstića 581 . Otvoreni sukob između 

novinara, predsednika Srbije i Krtića, počeo je u delu intervjua posvećenom 

prepisci povodom teksta o Bogdanoviću, a među medijskim analitičarima 

ocenjen je kao svojevrsna “osveta” rukovodstva “Politike” zbog 

Tadićevog navodnog “pritiska na medije” 582 

Odbor i politika 

Iako Zakon o javnom informisanju propisuje da svi štampani mediji moraju 

da budu privatizovani, Vlada Srbije nije odustala od svog vlasničkog 

i upravljačkog udela u „Politici“. Nezadovoljstvo vladajućih stranaka izveštavanjem 

„Politike“, kao i namera da se politički utiče na taj problem, postali 

su očigledni 1. jula 2008, kada je Skupština akcionara izabrala nove 

članove Upravnog odbora „Politike“ A.D. Upravni odbor ima 15 mesta, ali 

ih je od 2007. bilo svega devet: Vlada nije žurila da imenuje preostalih šest. 

Malo posle okončanja izbora za republički parlament, već tokom juna 

2008, počele su nezvanične najave da će UO uskoro biti popunjen ljudima 

koji su bliski Demokratskoj stranci kao stranci pobednici izbora 583 To 

se zapravo i dogodilo kada je na predlog Vlade prihvaćeno da novi članovi 

UO budu Sonja Liht, Goran Marković, Slobodan Marković, Branimir Dimitrijević, 

Slobodan Bogunović i Zoran Stojiljković. Dotadašnji članovi UO, 

inače ljudi uglavnom bliski Demokratskoj stranci Srbije i drugim desničarski 

orijentisanim partijama, zadržali su svoje pozicije u UO. U pitanju su 

581 http://www.mc.rs/code/navigate.asp?Id=6&eventId=40631 

582 Vreme broj 902, 17. april 2008. www.vreme.com/cms/view.php?id=617092 

583 http://www.alo.co.yu/vesti/3920/Demokratska_stranka_preuzima_medije


Emir Kusturica, Matija Bećković, Predrag Mihajlović, Miroslav Pešić, Mladen 

Serventi, Vladislav Cvetković i Zoran Vacić 584 . 

Iako UO ne može direktno da utiče na uređivačku politiku najuticajnijeg 

domaćeg dnevnog lista, njegovi članovi indirektno ipak donose odluku 

o imenovanju glavnog i odgovornog urednika. Naime, UO postavlja 

generalnog direktora „Politike“ A.D, koji onda predlaže generalnog direktora 

preduzeća „Politika Novine i magazini“, a ovaj zatim predlaže glavnog 

i odgovornog urednika „Politike“. Zbog svega toga, najava imenovanja preostalih 

šest članova UO protumačena je kao pokušaj DS da promeni dotadašnji 

način izveštavanja „Politike“, odnosno smeni glavnu i odgovornu 

urednicu Ljiljanu Smajlović koja je u javnosti ranije označena kao „kadar“ 

Demokratske stranke Srbije 585 . 

Ovakvo tumačenje potvrđeno je 23. septembra, kada je UO, pozivajući 

se na odluku rukovodstva preduzeća „Politika Novine i magazini“, pokrenuo 

mehanizme za smenu glavnog i odgovornog urednika. Tom prilikom, 

saopšteno je da će se, pre donošenja konačne odluke o kandidatima, uzeti 

u obzir i stav redakcije. Istovremeno, međutim, naglašeno je da završnu 

reč imaju rukovodstvo „Politika Novine i magazini“, odnosno generalni 

direktor Srđan Janićijević. Pošto su neki članovi UO istakli da o inicijativi 

za smenu urednika ništa nisu znali, a direktor Janićijević nije eksplicitno 

potvrdio da će se novi urednik birati putem konkursa, u javnosti je 

ostao utisak da čitava procedura nije onoliko transparentna koliko bi trebalo 

da bude 586 . Napetoj atmosferi doprinelo je i medijsko prepucavanje 

između glavnih aktera. Glavna i odgovorna urednica Ljiljana Smajlović je 

na stranicama „Politike“ 26. septembra objavila pismo u kojem navodi da 

„redakcija...nije uspela da otkrije ko je, i kada, pokrenuo sada već famoznu 

inicijativu za smenu glavnog urednika“, indirektno optužujući vladajuće 

stranke za pokušaj preuzimanje kontrole u „Politici“ 587 . 

584 http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Izabran-Upravni-odbor-Politike.sr.html 

585 www.danas.rs/vesti/hronika/mediji_na_udaru_ 

demokratske_politike.3.html?news_id=95960 

586 www.naslovi.net/2008-09-23/mondo/konkurs-za-glodura-politike/833582 

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Pod-tachkom-razno.sr.html 

587 www.danas.rs/vesti/hronika/janicijevic_ostavljam_pozitivne_rezultate_


415 

Pošto je na sednici održanoj 30. septembra Smajlovićeva smenjena, a 

Srđan Janićijević podneo ostavku, međusobne optužbe još su se više zaoštrile 

588 , a predsednik Aktiva novinara Ljubodrag Stojadinović je dobio i otkaz 

zbog informacija koje je tom prilikom saopštio medijima. 

Pošto je raspisan konkurs i odlučeno da 16 kandidata ispunjava uslove 

za mesto glavnog i odgovornog urednika, ali i pošto je redakcija dala 

svoje mišljenje, na telefonskoj sednici Skupštine osnivača „Politika Novine 

i magazini“ održanoj 7. novembra odlučeno je da novi urednik bude Dragan 

Bujošević. 

Direktorov servis 

Uprkos brojnih primedbi nevladinog sektora i novinarskih udruženja na 

rad Radio-televizije Srbije i njegovog direktora Aleksandra Tijanića, tokom 

2008. nije došlo do promena u strukturi i uređivačkoj politici javnog servisa. 

Izveštavanje RTS-a o bitnim političkim događajima nije okarakterisano 

kao bitno objektivnije od izveštavanja drugih medija, na programu RTS-a 

i dalje su zastupljeni sadržaji nedopustivi za javni servis, a rekordnu gledanost 

ova televizija beleži uglavnom zahvaljujući emitovanju domaćih TV 

serija spornog kvaliteta. 

Kao i tokom prethodne godine, najviše je primedbi bilo na ponašanje 

direktora Aleksandra Tijanića. Prvi veći skandal u kojem je bio akter dogodio 

se posle emitovanja dokumentarnog filma “Atentat na Đinđića – medijska 

pozadina”, 12. marta 2008. Pozivajući se na izjave sagovornika u tom 

filmu, Tijanić je 16. marta podneo zahtev za pokretanje postupka protiv 

Vladimira Bebe Popovića i NN ministara koji su 2003. bili članovi Vlade, 

funkcionera tadašnjeg MUP-a i DB-a zbog “neprijavljivanja pripremanja i 

nesprečavanja krivičnog dela organizovanja ubistva, višestrukih pokušaja 

ubistva i ubistva dr Zorana Đinđića” 589 . Dva dana kasnije, 13 nevladismajlovic_smena_politicka_bez_obrazlozenja_.3.html?news_id=141104 

588 www.danas.rs/vesti/hronika/krsenje_pravila_ili_osveta_ 

neprijatelju.3.html?news_id=141236 

589 Blic, 17. mart 2008 www.blic.rs/politika.php?id=34255


nih organizacija uputilo je RRA pritužbu na rad informativnog programa 

RTS-a, sa zahtevom za razrešenje Aleksandra Tijanića: u tom dokumentu 

navedeno je da Tijanić zloupotrebljava svoju funkciju kako bi “promovisao 

argumente osuđenih za ubistvo premijera Srbije” 590 . Tijanić im odgovara 

otvorenim pismom, a priča se nastavlja optužbama i kontraoptužbama i u 

sledećih nekoliko dana 591 . Konačno, 24. marta, UO RTS odbacuje zahtev za 

smenu, ističući da on ni na koji način nije zloupotrebio službeni položaj 592 

Novi zahtev za smenu Tijanića podnet je već 29. aprila, pošto je član 

LDP-a Robert Tomaš posvedočio da ga je Tijanić fizički napao posle kraćeg 

verbalnog duela u blizini beogradske Autokomande, a Tijanić rekao da je 

Tamaš prvi nasrnuo na njega i da je morao da se brani. Nevladine organizacije 

reagovale su pošto je to bio drugi sličan nastup Aleksandra Tijanića 

u svega mesec dana (27. marta takođe je udario jednog člana LDP-a). U 

saopštenju koje je potpisalo 16 organizacija navedeno je da je Tijanićevo 

“siledžijsko ponašanje postalo deo njegovih dnevnih aktivnosti”, da on “zloupotrebljava 

instituciju javnog servisa koju finansiraju građani” i da je od 

te medijske kuće napravio “partijski bilten i vernog poslušnika premijera 

Vojislava Koštunice” 593 . Međutim, umesto smene, ili bar rasprave o smeni, 

stigla je pohvala. Tadašnji premijer Vojislav Koštunica stao je u Tijanićevu 

zaštitu i konstatovao: “Tijanić je, pored toga što je direktor RTS, i novinar, 

a novinari se u obavljanju svoje profesije po pravilu štite. Ne vidim zašto taj 

princip, koji važi za sve druge, ne bi važio i za Tijanića. Mora da važi i za 

njega” 594 

Ni posle smene vlasti pozicija Aleksandra Tijanića nije se promenila. 

590 www.danas.co.yu/20080319/hronika1.html#3 

591 www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=32445 

592 http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=91313 

593 www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=04&dd=29&nav_id=296294 

594 Blic, 29. april 2008 www.blic.rs/politika.php?id=39770


417 

Od oglasa, do smene 

Neposredno pošto je formirana nova republička Vlada, 3. jula 2008, u 

dnevnom listu “Politika” objavljen je javni poziv Saveta Republičke radiodifuzne 

agencije (RRA) za predlaganje kandidata za nove članove UO 

Radio-televizije Srbije. Pošto je članovima UO RTS-a preostalo još tri godine 

do kraja mandata, ovaj poziv (baš kao i popunjavanje UO “Politike”) 

protumačen je različitim političkim interesima 595 . U međuvremenu, ustanovljeno 

je da je prilikom raspisivanja javnog poziva bilo proceduralnih 

grešaka, odnosno da su za poziv, od ukupno 9 članova Saveta RRA, znali 

samo jedan ili dvojica . Usledila je krivična prijava RTS protiv lica koja su 

objavila javni poziv, kao i najava prijave RRA protiv RTS zbog navodnog 

“nesavesnog rada” i “60 miliona evra štete nanete RTS-u nastale zbog nenaplaćivanja 

pretplate” 596 . 

Zahvaljujući hiperprodukciji saopštenja s obe strane i medijskih spekulacija 

o odnosima između RRA i RTS, javnost je ostala uskraćena za pravu 

istinu o ovom problemu. Umesto toga, glavna tema postali su odnosi 

unutar Saveta RRA, što je eksaliralo intervjuom člana Saveta Svetozara Stojanovića 

objavljenom u “Politici”, u kojem je pozvao predsednika Saveta 

Nenada Cekića, ali i predsednika UO RTS, da se “malo odmore” 597 . Bez 

ikakvog objašnjenja, javni poziv za nove članove UO RTS povučen je 13. 

jula, da bi već 29. jula, opet bez ikakvog objašnjenja, bilo saopšteno da su 

Nenad Cekić i Aleksandar Vasić smenjeni s pozicija predsednika i zamenika 

predsednika Saveta. Za novog predsednika izabran je episkop jegarski 

Porfirije. Iako je 5. avgusta član Saveta Goran Karadžić izjavio da su Cekić i 

Vasić smenjeni upravo zbog javnog poziva 598 , sve ostalo i dalje je nejasno, 

a otvorena su pitanja o političkim uticajima na RRA, pravoj moći rukovodstva 

RTS-a, kao i (imajući u vidu izbor episkopa Porfirija na mesto predsed- 

595 www.naslovi.net/2008-07-10/rts/javni-servis-ali-ciji/737874 

596 “Vreme” broj 914, 10. jul 2008 www.vreme.com/cms/view.php?id=648720 

597 www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Stojanovic-Neka-se-odmore-i-Cekic-i-Stipchevic.sr.html 

598 RTV B92, 5. avgust 2008. www.b92.net/info/vesti/index. 



nika tela koje upravlja elektronskim medijima) povećanom uticaju crkve 

na medijsku sferu. 

Vlasništvo i vlasnici 

Iako je još 2007. formirana radna grupa za izradu zakona o sprečavanju 

medijske koncentracije i transparentnosti medijskog vlasništva, takav dokument 

još nije usvojen, a nacrti zakona izazvali su burne rasprave između 

medijskih eksperata i vlasnika 599 . U međuvremenu, prisutne su spekulacije 

o pravim vlasnicima različitih medija, koje zbog netransparentnosti medijskog 

vlasništva nikako ne mogu biti dokazane – iz istih razloga, ni novinari 

tim problemom ne mogu da se bave na pravi način, zato što bi svako 

istraživanje u tom pravcu dovelo do tužbi i krivičnih prijava. 

Analiza vlasništva koju je sprovelo Nezavisno udruženje novinara Srbije 

pokazalo je, međutim, da je “od ukupno dvadeset posmatranih medija 

u Srbiji (radio i TV stanice s nacionalnim pokrivanjem, dnevni listovi), 

čak njih 12 je u vlasništvu domaćih biznismena, od kojih se za većinu njih 

može tvrditi da su u pitanju srpski tajkuni, tj. ljudi koji su do “prvog miliona” 

došli zahvaljujući bliskosti s Miloševićevim režimom” 600 . Slična vlasnička 

struktura verovatno nije zastupljena samo u ispitanim medijima, 

ali to je, kao što je već navedeno, praktično nemoguće utvrditi. Zakonom 

o radiodifuziji i Zakonom o javnom informisanju predviđeno je da mediji 

istaknu osnovne podatke o osnivačima, ali ne postoje odredbe koje bi ih 

obavezale da istovremeno navedu precizno poreklo i vlasništvo kapitala 

koji stoji iza njih. Podaci Agencije za privredne registre upućuju zainteresovane 

na imena vlasnika ili pravnih lica – osnivača medija, ali se iza tih 

osoba ili kompanija često nalazi kapital čije pravo poreklo i pravi vlasnici 

nisu poznati. 

599 www.anem.rs/admin/article/download/files/Zakon%20o%20 

medijskoj%20koncentraciji%20SR.pdf?id=92 

600 www.nuns.org.yu/dosije/22/03.jsp


419 

(Ne)poverenje i novi mediji 

Prema istraživanju koje je sprovela agencija Stratedžik marketing za potrebe 

IREX Pro Media i USAID-a, više od trećine građana nema poverenja u 

medije, a 73 odsto punoletnih građana veruje da su mediji u Srbiji izloženi 

nekoj vrsti cenzure 601 . U nezavisnost medija veruje 18 odsto ispitanika, a 

većina onih koji su uvereni u postojanje kontrole medija, smatra da je najveći 

uticaj političkih stranaka i ljudi koji finansiraju medije. Isto istraživanje 

pokazuje da se građani najčešće informišu putem RTS-a (65 odsto), TV 

B92 (59 odsto) i TV Pink (51 odsto). Što se štampanih medija tiče, ispitanici 

se najčešće informišu čitajući dnevnik “Blic” (36 odsto) i “Večernje novosti” 

(26 odsto). Iako se, prema ovom istraživanju, građani najčešće informišu 

gledajući programe RTS-a, javni servis nije istovremeno i medijska kuća 

kojoj se najviše veruje: najveći stepen poverenja uživa TV B92 (75 odsto) i 

TV Pink (74 odsto), dok je RTS tek na trećem mestu (54 odsto). Iako spadaju 

u najtiražnija domaća izdanja, tabloidi “Press” i “Kurir”, sudeći po ovoj 

analizi, istovremeno su i izdanja kojima se malo veruje: čak 19 odsto ispitanika 

smatra da “Kurir” namerno dezinformiše javnost (na toj listi, slede 

ga B92, RTS, TV Pink i “Press”). 

Uprkos činjenici da građani ne veruju medijima i da su mnogi od njih 

na rubu opstanka, tokom 2008. osnovano je i nekoliko novih, koji su u 

delu javnosti protumačeni kao otvoreni povratak u prošlost. Najtiražniji 

i najuticajniji među njima svakako je nedeljnik “Pečat”. Iako se zvanično 

navodi kako je u pitanju “levo orijentisan” nedeljnik 602 , “Pečat” je postao 

glasilo “tvrde struje” socijalista iz devedesetih, Srpske radikalne stranke i 

svih desničarski i nacionalistički orijentisanih političkih faktora. Inače, direktor 

ovog izdanja je Milorad Vučelić (jedan od najbližih saradnika Slobodana 

Miloševića), a glavni i odgovorni urednik je Aleksandar Vulin (jedan 

od najbližih saradnika Mirjane Marković). 

601 www.nuns.org.yu/dosije/25/03.jpg 

602 www.pecatmagazin.com



Uticaj državnih institucija na medije trebalo bi da bude rezultat zakona i 

pravila rada tih institucija, a ne aktuelne političke situacije i odnosa političkih 

snaga. Samovolja čelnika Saveta Republičke radiodifuzne agencije 

trebalo bi da bude kontrolisana od strane drugih članova RRA. Nadležni 

organi trebalo bi da ispitaju mogućnost većeg uticaja crkvenih krugova na 

odluke Saveta, imajući u vidu da se na čelu tog tela trenutno nalazi sveštenik, 

odnosno lice koje je delegirala Srpska pravoslavna crkva. 

Kao i tokom prethodnih godina, evidentna je potreba za formiranjem 

Saveta za štampu, odnosno tela koje bi trebalo da nadgleda poštovanje 

medijskih zakona i etičkih standarda profesije. Postojanje Kodeksa novinara 

Srbije, kao i preporuka i smernica Kodeksa novinara Srbije (koje su 

objavljene tokom 2008) pomoglo bi uspešnom radu Saveta i na taj način 

doprinelo uređenju domaće medijske scene. Savet za štampu, kad i ako 

bude formiran, trebalo bi da primenjuje određene kaznene mere protiv 

onih koji ne poštuju zakone i etičke standarde. 

Set medijskih zakona i zakona koji indirektno utiču na medije, trebalo 

bi uskladiti s praksom, doraditi i (u slučaju nekih zakona) konačno usvojiti. 

Zakoni o koncentraciji medijskog vlasništva i transparentnosti medijskog 

vlasništva, na primer, neophodni su za svakodnevno funkcionisanje 

medija, ali je isto tako neophodna izmena dokumenata koji uređuju funkcionisanje 

javnog servisa i medija u kojima država (i dalje) ima određeni 

procenat vlasništva. 

Novinarska udruženja trebalo bi da svoje članove aktivnije štite od 

mogućih političkih i ekonomskih uticaja. Takođe, udruženja bi trebalo da 

dodatno edukuje svoje članove o njihovim pravima i obavezama. 

Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo bi da aktivnije učestvuje u 

zaštiti novinara koji su, u situaciji visoke političke napetosti, često ugroženi 

tokom obavljanja svojih redovnih zaduženja. Istovremeno, političke 

stranke koje organizuju različite demonstracije, trebalo bi da se smatraju 

zakonski odgovornim ukoliko novinari budu fizički napadnuti od strane 

njihovih pristalica.


421 

Nevladine i druge organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava 

trebalo bi da aktivnije reaguju na prisustvo govora mržnje i na diskriminaciju 

različitih manjinskih grupa u medijima. Prva presuda za govor mržnje 

govori u prilog tezi da je neophodno podnositi krivične prijave protiv onih 

medija koji se tom praksom svakodnevno bave. Veći broj sličnih presuda 

doprinele bi većoj disciplini medija i poštovanju etičkih kodeksa profesije.

422

423 

IX 

Odnos sa 

susedima

424

425 

Srbija i susedi 

Dobrosusedski odnosi su jedan od glavnih uslova Evropske unije za članstvo 

u njoj. Tako je EU postala glavni promoter dobrosusedskih odnosa I na 

Balkanu, pogotovo kada je reč o standardima u odnosu na manjine. S obzirom 

na iskustvo iz poslednje decenije XX veka, regionalna dinamika bi bila 

mnogo usporenija bez aktivne uloge EU. Osim toga, perspektiva članstva u 

EU važan je motivacioni faktor za sve zemlje u regionu. Jedino je Srbija, zbog 

nedostatka političkog konsenzusa, sporije reagovala na evropski izazov. 

Srbija još nije definisala granice sa gotovo nijednim susedom, bivšim 

republikama Jugoslavije: na primer, sa Hrvatskom na Dunavu, kao i više 

spornih tačaka sa BiH. Sa Makedonijom je potpisan sporazum o graničnoj 

liniji (2001), ali do demarkacije nikada nije došlo. Kosovo se tretira kao Srbija, 

a gubitak Crne Gore još uvek predstavlja veliku frustraciju. 

Srpska pravoslavna crkva ima veliki uticaj na odnose među državama 

u regionu, jer faktički deluje u sadejstvu sa državom. SPC ne priznaje autokefalnost 

Crnogorske pravoslavne crkve, kao što de facto ne priznaje ni 

postojanje crnogorske države. Beograd je razbio Islamsku zajednicu u Srbiji 

kako bi onemogućio njeno vezivanje za Sarajevo. Odnosi SPC sa Katoličkom 

crkvom takođe deluju na međudržavne odnose. SPC katoličanstvo 

tretira kao otpadničkom, odnosno jeretičkom crkvom. Animozitet prema 

katoličanstvu oduvek je bio jak i prelamao se preko odnosa prema Vatikanu 

koji se permanentno percipira kao antisrpki. 

Etnonacionalizam i nerešena pitanja granica svedoče o tome da su novonastale 

države još u fazi izgradnje nacionalnih država (nationbuilding 

process). Srbija je u tom smislu na začelju. Sve dok se ti procesi ne završe i 

dok se ne definiše kohezivna politika Zapada, pre svega, EU, ali i SAD, koja 

bi se suprotstavila negativnim trendovima, stabilnost i integracija regiona 

nije moguća. 

Globalna kriza je približila zemlje u regionu zbog suočavanja sa sličnim 

problemima i sve češće se mogu čuti konstruktivniji tonovi. Negativni 

stereotipi jednih o drugima mnogu se prevaziđi samo kroz obrazovanje i 

menjanje kulturne matrice.

426 srbija 2008 : ix odnos sa susedima 

Hrvatska: partner ili konkurent 

Odnosi Srbije i Hrvatski verovatno imaju najkompleksniju dinamiku u regionu. 

Iako su tokom mandata Vojislava Koštunice i naročito, tokom 2008, 

odnosi dve zemlje dospeli na najniži nivo od vremena demokratskih promena 

u Srbiji, stvari se polako pomeraju sa mrtve tačke, što poseta hrvatskog 

premijera Ive Sanadera Beogradu u martu 2009, možda najbolje 

potvrđuje. 

Ipak, stoji ocena, koju je izneo hrvatski predsenik Stjepan Mesić, da su 

odnosi dve države prazni, bez suštinskog dijaloga, i to posebno na njavišem 

državnom nivou. Mesić je na regionalnoj konferenciji Igmanske inicijative 

u Zagrebu reako: „Ne mogu poreći da su svi kanali komunikacije i 

dalje otvoreni, ali oni su prazni” 603 . 

Prema njegovim rečima, istina je da se održavaju redovni, rutinski 

kontakti između Zagreba i Beograda, ali nedostaje diskusija o međusobnim 

odnosima i o situaciji u regionu „A to je više nego potrebno, pogotovo 

danas, kada atmosfera u regionu podseća na rane devedesete godine prošlog 

stoljeća...ne mogu zatvarati oči prema onome što se dešava u našem 

neposrednom susjedstvu, niti mogu umanjivati značaj tih događanja. Ono 

što čujem i što vidim nije dobro ni za Bosnu i Hercegovinu ni za regiju”. 604 

Hronološki posmatrano, 2008. ostaće upamćena kao najveći izazov u 

odnosima dve zemlje u poslednjih osam godina i to iz više razloga. Najpre, 

proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru 2008, a potom i priznanje 

hrvatske vlade Republike Kosovo, nekoliko nedelja kasnije opteretili su i 

ovako teške međusobne odnose. Drugi kamen spoticanja u 2008. godini 

bila je u tužba koju je Hrvatska 1999. godine podnela protiv Srbije zbog 

povrede Konvencije iz 1948. o sprječavanju i kažnjavanju zločina genocida 

počinjenih na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine. 

Neposredno pre izjašnjavanja Međunarodnog suda pravde u Hagu o 

nadležnosti, u Srbiji je vođena ozbiljna kampanja koja je imala za cilj još 

jednom da podseti građane Srbije na rat u kome “Srbija nije učestvovala”. 

603 Konferencija je održana 8. novembar 2008. 

604 Isto.


427 

Nažalost, u dobrom delu medija u Srbiji nastavljeno je sa objavljivanjem 

tekstova koji imaju za cilj proizvodnju emocija koje doprinose jačanju etničke 

distance prema građanima Hrvatske. Reč je o velikom broju tekstova 

koji su nabijeni nacionalističkom agresijom, a čiji naslovi možda najbolje 

govore o negativnoj konotaciji na kojoj se uporno insistira 605 . Povratak 

tužbe Hrvatske protiv Srbije u javni život obe zemlje imala je za posledicu 

podgrevanje atmosfere kako Srbiji, tako i u Hrvatskoj. U Srbiji se insistiralo 

na pitanju, od odgovornosti režima Ante Pavelića za sve srpske žrtve za 

vreme Drugog svetskog rata, sve do novije istorije, a u Hrvatskoj na odgovornosti 

Slobodana Miloševića. 

605 “Nastavak rata drugim sredstvima”, Pečat, 4. decembra 2008. 

“Tko je ambasador Korać ili Tonči”, Grom, 18. februara 2008. 

“Sprečiti ulazak Hrvatske u EU”, Pravda, 13. januar 2008. 

“Neistine HDZ-og podrepaša Puhovskog”, Pravda, 12. decembra 2008. 

“Genocid ne zastareva”, Pravda, 16. decembra 2008. 

“Za 50 godina nestalo čak 1.500.000 Srba”, Pravda, 13.decembar 2008. 

“Pakleni plan neofašista iz HDZ”, Pravda, 11. decembar 2008. 

“Sprdnja sa genocidom”, Pravda, 8.decembar 2008. 

“Hrvati nam uzeli tržište igračaka”, Press, 8.decembar 2008. 

“Milanović se poklonio ustašama”, Pečat, 30-2008. 

“Zabranjena ćirilica”, Pravda, 6. decembar 2008. 

“Rukomet na srpskim leševima”, Press, 7. decembar 2008. 

“Ubićemo Vučića”, Pravda, 6. decembar 2008. 

“Hrvati hteli da javno priznamo genocid”, Pravda, 3.decembar 2008. 

“Zatiranje Srba u Hrvatskoj”, Glas javnosti, 22. novembar 2008. 

“Tužbe protiv Hrvatske zbog genocida nas Srbima”, Danas, 23. novembar 2008. 

“Genocid Hrvata uz pomoć Vatikana, Nemačke i SAD”, Glas javnosti, 21. novembar 

2008. 

“U Hag i Pavelića”, Glas javnosti, 21. novembar 2008. 

“Srbima prete smrću”, Novosti, 11.novembar 2008. 

“Pola Hrvata hvali ustaše”, Press, 16. juli 2008. 

“Ubij Srbina”, Kurir, 2. juni 2008. 

“Linč povratnika”, Kurir, 2. juni 2008. 

“Jeremić: opet bih rekao da je to etničko čišćenje”, Blic, 29.maj 2008. 

“Srbija za pomirenje, Hrvati zaoštravaju”, Glas javnosti, 29. maj 2008.


Uzavrela medijska kampanja 

Posebno se opasnom po odnose dve zemlje pokazala agresivna spoljna politika 

Beograda 606 . Srbija je 19. marta, neposredno nakon što je Sanaderova 

vlada priznala Kosovo, povukla ambasadora Srbije u Zagrebu, Radivoja 

Cvetićanina. Srbija je sedam meseci bila bez ambasadora u Zagrebu da bi 

ga, konačno, 5. novembra 2008. godine Vuk Jeremić posalo nazad.5 

U centru Beograda, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, održan je 21. 

februara koncert pod nazivom “Kosovo je Srbija”. Jedan deo učesnika nakon 

mitinga organizovano je napao nekolicinu diplomatskih predstavništava 

u Beogradu (ali i veći broj radnji i drugih objekata u samom centru ), 

među kojima i ambasadu Hrvatske. Najviše je stradalo konzularno odeljenje 

američke ambasade koje je potpuno demolirano, a zatim i zapaljeno. 

Hrvatsku, slovenačku i američku ambasadu predstavnici MUP Srbije nisu 

zaštitili prilikom napada ‘huligana’ što je predstavljalo akt teške povrede 

Bečke konvencije. 

Napad na hrvatsku ambasadu u Beogradu bio je posledica uzavrele 

medijske kampanje, na čijoj su meti posebno bile bivše jugoslovenske 

republike. Medijska kampanja nije vođena samo protiv Hrvatske ili Slovenije. 

Iz Beograda su u jednom delu medija napadani čak i Srbi u Hrvatskoj, 

konkretno njihovi politički predstavnici, zbog toga što su i nakon 

priznanja nezavisnosti Kosova od strane Zagreba, ostali u izvršnoj vlasti 

Hrvatske. Tako je dnevni list Kurir u izdanju od 28. marta u članku pod naslovom 

“Ustaša 607 ” doneo i informaciju da je Milorad Pupovac ustaša, koji 

je plaćen od strane kosovskih Albanaca za svoj “antisrpski angažman”. U 

istom članku koji potpisuje J. Jovanović prenosi se i stav Marka Jakšića, visokog 

funkcionera DSS da je Pupovac na platnom spisku Agima Čekua 608 . 

U istom članku Kurir prenosi i stav Dragana Todorovića iz SRS: “Milorad 

606 Ministar spoljnih poslava Srbije Vuk Jeremić u periodu uoči proglašenja 

nezavisnosti Kosova posebno agresivne poruke slao je zemljama regiona. 

Jermić je u više navrata „obećao“ loše odnose zemljama u okruženju. 

„Upozorenje susedima“, Večerenje novosti, 20.mart, 28. avgust 2008. 

607 “Ustaša“, Kurir, 28. marta 2008. 

608 Ibid.


429 

Pupovac je politička prostitutka i izdajnik u službi ustaške vlasti...” 609 . SSDS 

je, inače, ponudio ostavku Slobodana Uzelca premijeru Hrvatske u znak 

protesta zbog priznanja nezavisnosti Kosova, ali je Sanader ostavku istog 

dana odbio. 

Samo dva meseca kasnije, čim su se strasti u medijma i na političkoj 

sceni smirile, Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, pravi još jedan 

u nizu diplomatskih incidenata, ovog puta u Zagrebu 610 . Naime, Jeremić 

je na sastanku u Zagrebu u okviru Jadransko-jonske inicijative optužio 

Hrvatsku za etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj 1995. godine. Ova izjava, 

koja ni za trenutak nije dotakla kontekst sukoba u Hrvatskoj, izazvala je 

pravu lavinu reakcija u Zagrebu, i dodatno zakomplikovala i onako oštećene 

odnose Zagreba i Beograda. Nediplomatsko ponašanje prvog čoveka 

srpske diplomatije, osim što šteti odnosima dve zemlje, otežava i položaj 

Srba u Hrvatskoj, i to posebno položaj njihovih političkih predstavnika. 

Nekoliko dana nakon Jeremićevog izleta u istoriju i nacionalizam, na Hrvatskoj 

televizji u emisiji “Otvoreno 611 ” Milorad Pupovac, jedan od lidera 

SSDS, potpuno se distancirao od Jermićevog ponašanja na Jadransko-jonskoj 

konferenciji: “Nekome je odgovaralo da ekumenske poruke izaslanika 

Svetog sinoda SPC vladike Lavrentija, da reči predsednika Mesića, da reči 

izaslanika predsednika Tadića gospodina Pajtića, ne dobiju prostora. Nekome 

je trebalo da ono što je rečeno kasnije bude pretvoreno i povezano 

sa tim skupom. To što je rečeno kasnije, međutim, ne pripada nama, to 

nisu naše reči” 612 . 

Samo nekoliko dana kasnije Jeremićevoj inicijativi, praktično sinhronizovano, 

pridružio se i premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Naime, 

i on je u Zagrebu optužio Hrvatsku za etničko čišćenje Srba, pozivajući je 

da povuče tužbu protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. 

Na ovom mestu treba ukazati na posebno emotivan pristup Vuka Jeremića 

u odnosu na Hrvatsku, ali i na druge zemlje regiona. U političkoj 

igri dobar/loš policajac, Jeremić je, očito, zadužen da umesto predsednika 

609 Ibid. 

610 Konferencija je održana 27. maja 2008. 

611 Otvoreno, HTV, 3. juna 2008. 

612 „Pupopvac: nekome je odgovaralo da napravi incident“, Politika, 4. april 2008.


Republike Srbije projektuje najtvrđe nacionalističke stavove, pre svega, u 

srbijanskoj, ali i međunarodnoj javnosti. I ma da bi regionalna saradnja 

morala biti kamen temeljac spoljne politike zemlje koja se nada članstvu 

u EU, Jeremić je u poslednje dve godine uradio sve što je bilo moguće (pa 

i više) da regionalnu saradnju Srbije potpuno obesmisli. 

U većini dnevnih tabloida ministar Jeremić (u poslednjih 18 meseci) 

slavi se kao nova, perspektivna zvezda srbijanskog političkog univerzuma. 

Njegovo ponašanje ima i simpatije “oca nacije” Dobrice Ćosića koji ga je u 

nekoliko navrata javno pohvalio. 613 Neke agencije za proučavanje javnog 

mnjenja konstatovale su astronomski uspon V. Jeremića u poslednje dve 

godine, pa se tako on smatra drugim političarem u Srbiji po popularnosti. 

Jeremić je u poslednjih godinu dana, po procenama nekih domaćih 

(pa čak i onih koju su najblaže rečeno naklonjeni DS 614 ), ali i stranih medija 

615 odigrao izuzetno destruktivnu ulogu u regionu, ali i u odnosima Srbije 

sa EU 616 . Osim poslovične fiksacije na pitanje Kosova, Jeremić je posebnu 

pažnju posvetio odnosima sa Hrvatskom. U periodu januar – septembar 

2008. godine slao je agresivne poruke, što u velikoj meri odražava stanje 

duha jednog dela političke elite, kao i nekih neformalnih krugova. Osim 

toga, Jeremić nastoji da na novom talasu nacionalizma (uslovljenog proglašenjem 

nezavisnosti Kosova) osvoji simpatije u javnosti Srbije. 

613 Poslednja Ćosićeva javna podrška Jeremiću stigla je 24. marta 2009. godine 

tokom promocije knjige „Vreme zmija“. Tokom promocije knjige od učesnika 

skupa mogla se čuti tvrda antievropska pozicija. Videti u: Borba, 25. mart 2009. 

614 „Jeremić nervira Evropu“, Blic, 11.novembar 2008. 

615 „Srbija se svađa sa ostatkom sveta“, DPA, 9. novembar 2008. 

616 Prema pisanju nekih medija, o neozbiljnosti ministra spoljnih poslova bilo je i govora 

na nekim neformalnim sastancima u Briselu. Jeremić je u tako uspeo ne samo da 

izazove polemiku u Briselu, već se neretko dešava i to da predstavnici diplomatskog 

kora u Beogradu nailaze na ozbiljne probleme u saradnji sa MIP Srbije. Reč je o tome 

da su oštre primedbe na rad Jeremića imale i Srbiji tradicionalno naklonjene zemlje.


431 

Aleksandar Vučić, drugi put 

među Srbima u Hrvatskoj 

Jedan od posebno indikativnih događaja u prošloj godini jeste i poseta zamenika 

Predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića nekim 

delovima Hrvatske početkom decembra meseca 2008. (u toku samo jednog 

dana posetio je nekoliko mesta u Severnoj Dalmaciji i Lici). Vučićeva 

poseta Hrvatskoj predstavlja borbu za uticaj nad Srbima u Hrvatskoj, ali 

je to ujedno i dobra prilika da se položaj Srba, kao i njihovim političkim 

predstavnicima dodatno oteža. Tako se Šešelj i Nikolić, odnosno, Vučić u 

danima raspada SRS bore za uticaj nad ljudima čiji su život uništili svojom 

politikom devedesetih godina. Ljudi koje su srpski radikali (između ostalih) 

početkom devedesetih podigli na ustanak, poslali u rat i konsekvetno 

učestvovali u njihovom etničkom čišćenju morali su na nekoliko sati gledati 

čoveka (koga “niti je ko zvao niti je ko dočekao” 617 ) tokom njegove sramotne 

posete Srbima u Hrvatskoj. Vučić je na pitanje o zločinu 618 u mestu 

Škabrnja koji se odigrao 18 novembra 1991. godine odgovorio: “Mislim da 

je Škabrnja mjesto pokraj Benkovca. Već su me pitali za nekakve zločine 

tamo. Nikad za to nisam čuo” 619 . 

Osim ove posete, koja je na kratko podsetila na događanja iz devedesetih, 

u javnosti se ponovo pojavio nekadašnji lider Republike Srpske 

Krajine, Borislav Mikelić, bliski saradnik Slobodana Miloševića, jedan od 

najodgovornijih ljudi za ratna dejstva na teritoriji Hrvatske, ali i jednan 

od najvećih švercera tokom ratova devedesetih. Mikelić se preko tabloida 

javio sa svojom “istinom” o događajima devedesetih godina (jedna od 

Mikelićevih tvrdnji je da je za samo pedeset godina iz Hrvatske “nestalo” 

čak 1.500.000 Srba, što je nastavak “rata brojkama” u javnosti u Srbiji). Mikelić, 

kao i Dobrica Ćosić, percipira Vuka Jeremića kao jedinu svetlu tač- 

617 „Monopol na „nejač“, Vreme, 4.decembar 2008. 

618 Jedan od najvećih ratnih zločina u ratu u Hrvatskoj. U zajedničkoj akciji JNA i 

paravojnih jedinica ubijeno je na desetine civila u tom malom mestu u blizini Zadra. 

619 “Vučić je čuo za Škabrnju, ali ne i za zločine u njoj”, Zadarski list, 29.mart .2009.


ku 620 . Pohvale Jeremiću su brojne ali suština, po Mikelićevim rečima, je u 

tome što je: “...Vuk Jeremić tako hrabar i diplomatski odgovoran u odbrani 

dostojanstva krajiških Srba i odbrani interesa naše matične države” 621 . 

(Op)tužbom na tužbu 

Prihvatanje Međunarodnog suda pravde u Hagu (MSP) hrvatske tužbe protiv 

Srbije za agresiju i genocid, ponovo je uzburkalo antihrvatske strasti. 

Nakon što je iste večeri (8. novembra) ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić 

obznanio da će Srbija uzvratiti istom merom – kontratužbom protiv 

Hrvatske za genocid (tokom vojnih operacija “Bljesak” i “Oluja”, 1995. 

godine), usledila je medijska kampanja koja je u mnogome podsećala na 

sopstvene uzore iz devedesetih godina prošlog veka. Utisak je da se samo 

čekalo na povod kako bi se srpskoj javnosti ponovo nametnula percepcija 

Hrvatske kao arhineprijatelja srpskog naroda, koja je “de iure antifašistička 

a de facto obnovljena NDH” 622 , sa obnavljanjem poznatih stereotipa 

i predrasuda sa kojima se vešto manipulisao u pripremanju rata i tokom 

njegovog trajanja. 

Bez obzira na to što je šef srpske diplomatije prilikom najave kontratužbe 

posredstvom RTS, tvrdio da je Hrvatska uzvratila tužbom na “ruku 

pomirenja koju joj je Srbija pružila u više navrata”, u analizi aktuelnih srpsko-hrvatskih 

odnosa teško bi se pronašli dokazi za to. 

Takođe, na “ruku pomirenja” nije ličio ni nastup Vuka Jeremića u Zagrebu 

početkom juna 2008. godine, kada je na skupštini Srpskog nacionalnog 

vijeća izjavio da je “hrvatska država nastala kao posledica etničkog 

čišćenja nad Srbima.” (Podržavajući taj stav srpskog šefa diplomatije, premijer 

Republike Srpske Milorad Dodik je istom prilikom pozvao Srbe iz 

Hrvatske da se “presele u Srpsku kako bi rešili probleme koje ne mogu u 

Hrvatskoj”). 

620 „Neistine HDZ-ovog podrepaša Puhovskog“, Pravda, 12. decembar 

2008; „Genocid ne zastareva“, Pravda, 16.decembar 2008. 

621 Ibid. 

622 Svetozar Livada, Pečat, 5. decembar 2008.


433 

Uslovno rečeno, Jeremićeva “ruka pomirenja” mogla bi da se odnosi 

na predlog Beograda Zagrebu da odustane od tužbe pred Međunarodnim 

sudom pravde i pristane na vansudsko poravnanje. Iako se o toj ponudi i 

naročito, njenom sadržaju koji je išao diskretnim diplomatskim kanalima 

u javnosti malo zna, može se pretpostaviti da je Srbija na taj način želela 

da izbegne ponovno otvaranje pred međunarodnom pravnom instancom 

hronologije zbivanja od pre 20 godina, njihovih ključnih aktera, kao i konkretnih 

drastičnih slučajeva ratnog pohoda na Hrvatsku, poput Vukovara, 

Ovčare, Dubrovnika, Zadra... 

Međutim, kad se to nije dogodilo i kontratužba je spremna. Kako tvrdi 

glavni pravni zastpnik Srbije Tibor Varadi “naš tim je osam godina radio 

i na pripremi odgovora na hrvatsku tužbu i na protivtužbi” 623 . Tu svojevrsnu 

spremnost pokazao je i šef diplomatije Vuk Jeremić, obznanjujući kontratužbu 

na RTS: “... Možda je ovo i najbolji način. Neka se utvrdi istina. 

Neka se konačno pred sudom pravde i pred sudom istorije uspostavi istina. 

Šta se događalo u toku operacije ‘’Oluja’’. Učinićemo sve da naš slučaj 

bude adekvatno predstavljen i predstavićemo ga u kontekstu celog istorijskog 

događanja na ovim prostorima. Sagledaćemo sva događanja u toku 

20. veka, događanja u toku Drugog svetskog rata, u toku Nezavisne države 

Hrvatske” – rekao je Jeremić 624 , da bi, gostujući na TV Pink dan kasnije 

dodao i da je “Srbija umorna od izvinjavanja i od toga da se samo u nju 

upire prstom”. 625 

Hrvatski premijer Ivo Sanader je na to izjavio: “Nemamo razloga da se 

bojimo protivtužbe, jer rat se nije vodio u Srbiji nego u Hrvatskoj”, dodajući 

da: “nisu hrvatski vojnici išli u Srbiju, nego su srpski vojnici dolazili u 

Hrvatsku i nije razoren Novi Sad, nego Vukovar”. “Bilo bi dobro da se Srbija 

suoči s prošlošću, za koju nije odgovorna sadašnja vlada nego Miloševićeva 

velikosrpska politika”. (citat) 

Srpski nacionalisti svaku državu Hrvatsku, pa i današnju, doživljavaju 

isključivo kao ustašku. To je stereotip o Hrvatskoj sa kojima je i počeo 

rat devedesetih. U srbijanskoj javnosti se minimizira činjenica da hrvatska 

623 Press, 19. novembar 2008. 

624 Politika,19. novembar 2008. 

625 Danas, 20. novembar 2008.


država ne propušta priliku da se javno distancira od NDH i zločina nad Srbima, 

Jevrejima i Romima., te da insistira na antifašizmu kao vrednosti na 

koju se oslanja moderna Hrvatska. Iako je u hrvatskom društvu i u 2008. 

godini zabeležena ozbiljna unutrašnja tenzija kada je reč o odnosu 626 prema 

Drugom svetskom ratu u , neupitna je činjenica da na nivou najvažnijih 

institucija u Hrvatskoj postoji konsenzus oko antifašističkih temelja 

moderne države Hrvatske. 

Odnos prema bivšoj 

zajedničkoj državi 

Aktuelna medijska kampanja temelji se na dva ključna elementa koja inače, 

sa jedne strane, kristališu odnos prema hrvatskoj državi i, “izvorni greh” 

(Hrvatske) prema srpskom narodu, sa druge. Drugim rečima, na delu je, u 

poslednje vreme naglašeno nastojanje dela srpske akademske elite da se 

interpretacija događaja koji su doveli do raspada Jugoslavije cementira na 

stavu da su do njega doveli separatizmi drugih naroda, podržani od strane 

ključnih evropskih aktera (Nemačke, Vatikana, EU...) i Amerike. Status 

stalne žrtve Srbije i srpskog naroda u političkim odnosima sa susednom 

zemljom i narodom dodatno je pojačan ustaškim zločinima i genocidom 

tokom Drugog svetskog rata. 

Nedeljnik Pečat , čiji je glavni urednik Milorad Vučelić, glavni i odgovorni 

urednik Televizije Srbije u vreme Slobodana Miloševića i ratova u 

Hrvatskoj i Bosni, u broju od 28. novembra srpsko-hrvatskim odnosima 

posvećuje blok-temu (na ukupno 20 stranica) pod zajedničkim naslovom 

“Balkan ponovo bure baruta”. Blok otvara tekst pod naslovom “Hrvatska 

je nelegalna država”, kojim je naslovljen opširan intervjua sa italijanskim 

profesorom međunarodnog prava Aldom Bernardijem. Istini za volju treba 

626 U 2008. godini najozbiljniji problem za evropsku Hrvatsku ostaje pevač 

Marko Perković – Tompson. Na žalost koncerti ovog ultradesničara ostaju 

izuzetno posećeni. Tokom ovih koncerta vrlo česta pojava ostaje pojavljivanje, 

pre svega, mladih ljudi sa simbolima ustaške NDH. Takođe, u Hrvatskoj 

odnos prema Perkoviću predmet je stalne polemike u javnosti.


435 

reći da prof. Baldini nigde eksplicitno ne spominje Hrvatsku kao “nelegalnu 

državu”, iako u svojoj interpretaciji polazi od teza da “ako su prava svih 

delova jednaka, pravo na secesiju ne postoji”, a, po njemu, “u bivšoj Jugoslaviji 

bilo je jednakosti u pravima svih njenih naroda”, pa iz toga sledi 

obaveza federalnih vlasti da brane integritet i jedinstvo zemlje: “Kad jedna 

država na kraju zakorači putem raslojavanja, uništenja, prestanka postojanja, 

i kada vaskrsnu nove države, tada ne postoji nikakvo pravo za održavanjem 

unutrašnjih granica. Ne postoji bilo kakav generalni princip u 

kojem novi entiteti imaju pravo na stare unutrašnje granice... “ tvrdi takođe, 

prof. Bernardi. 627 

Aktuelnu raspravu nije propustio ni akademik Dobrica Ćosić. Po njemu, 

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (stvorena 1918), nije imala integracijsku 

energiju da trajno reši nacionalno i državno pitanje srpskog i 

nijednog jugoslovenskog naroda. “Takva Jugoslavija bila je temeljna pretpostavka 

za stvaranje samostalnih država Hrvata, Slovenaca, Makedonaca, 

Crnogoraca, a uslovila je velike, egzistencijalne nesreće srpskog naroda na 

kraju 20. veka”, konstatuje Ćosić i zaključuje da je Jugoslavija trajala dok su 

za njeno postojanje bile zainteresovane velike sile. Odnosno, Ćosićeva teza 

je da su im ( za razgradnju zajedničke države) jugoslovenski separatizmi 

bili samo izgovor, a srpski režim ideološki razlog za novu prekompoziciju 

Balkana i uslov za zalet američkog imperijalizma u evro-azijske prostore, 

zalet omogućen ishodom hladnog rata i propašću Sovjetskog Saveza. 628 

Obnavljanju rasprave o Jugoslaviji kao “istorijskom promašaju” srpskog 

naroda, a na kome je Hrvatska profitirala, pogodovala je i činjenica 

da se početkom decembra navršilo 90 godina od formiranja Kraljevine 

SHS. Takođe i objavljivanje spomenute knjige istoričara D. Živojinovića, 

“Nevoljni ratnici”, što je bio povod za razgovore i intervjue sa njim. U opširnom 

intervjuu za nedeljnik Standard, od 5. decembra 2008, i akademik 

Živojinović poseže za istim ključem koga inače koristi deo uticajne intelektualne 

elite u Beogradu, po kome, ta država nije bila u interesu srpskog 

naroda, već na njegovu štetu: “... ta ideja i ta politika bila (je) krajnje ne- 

627 Pečat, 28. novembar 2008. 

628 Reč na promociji knjige akademika Dragoljuba Živojinovića 

“Nevoljni ratnici”, Večernje novosti, 26. novembar 2008.


osnovana. Jer, srpski narod i srpska vojska nisu bili za taj pravac vođenja 

politike. Njih je interesovao njihov narod, a ne Hrvati i Slovenci”. Istom 

prilikom Živojinović tvrdi da je kralj Aleksandar “radio u korist Hrvata”, 

čija je želja uvek bila da imaju svoju sopstvenu državu. Osvrćući se na jugoslovensku 

državu i njeno postojanje akademik na kraju zaključuje da se 

nakon svega pokazalo, “... da su svi oni koji su tvrdili da će ta zajednička 

jugoslovenska država biti nešto bolje, bili zapravo u zabludi. Te katastrofalne 

posledice je platila Srbija, u prvom ratu, između dva rata, u Drugom 

svetskom ratu i sad, devedesetih godina. Što znači da je rađena greška za 

greškom i da je račun stizao jedan za drugim na tu osnovnu pogrešku.” 629 

Jubileju bivše države temu broja posvetila je i Politika (30. novembra 

2008), kroz čije se tekstove više autora prepoznaje ista matrica tumačenja 

stvaranja i raspada Jugoslavije, uz dodatak još nekih “aktera”. Na primer, 

publicista Aleksa Đilas (u tekstu “Kominterna i Kraljevina Srba, Hrvata 

i Slovenaca”), poziva se na Kominternu koja je, po njemu, novu državu 

smatrala naslednicom Austrougarske, odnosno, novom “tamnicom naroda”, 

i takođe, nekom vrstom srpske “mini imperije”. Zbog toga je Kominterna 

prirodno tražila saveznike među nesrpskim nacijama koje se osećaju 

ugnjentenim i podržavala ostvarenje njihovih nacionalnih prava, uključujući 

i pravo na otcepljenje i stvaranje samostalnih država. Po Đilasu, zbog 

svoje masovne baze i revolucionarno-separatističkog potencijala, hrvatski 

nacionalizam je u tom kontekstu bio veoma važan saveznik. 

Priznajući da je u okviru nove države Srbija okupila najveći deo Srba 

i teritorijalno se proširila (Vojvodina), Svetlana Vasović Mekina (tekst “Od 

Države Slovenaca, Hrvata i Srba do ujedinjenja”), podseća da prilikom njenog 

osnivanja, nije završila mučno razgraničenje sa “bratskim narodima” 

na severu i zapadu. Što će reći, da je proširenje zemlje bilo skromnije od 

onoga koje bi Srbija postigla da je ostala samostalna država, “dok su Slovenci 

i Hrvati, čiji su se pripadnici borili na strani pobeđenog carstva, dobili 

šansu da uđu u novu državu na štitu pobednika”. Sve u svemu, te 

“neodređene unutrašnje međe” postale su izvor novih sukoba sve do raspada 

SFRJ, kada Srbija ostaje i “bez bezbednog pristupa moru”, zaključuje 

Vasović Mekina. 

629 Standard, 5. decembar 2008.


437 

Istoričarka Mira Radojević ( tekst “Vreme kad su nam granice bile 

tesne”) u relativno objektivnijem vrednovanju istorijskog značaja Jugoslavije, 

na kraju ipak zastupa široko prihvaćenu tezu da su Hrvati još u 

“nacionalnom zanosu”, a Srbi tek treba da traže snagu da i “pored bolnih 

poraza iz bliske prošlosti” izvrše duhovnu i političku obnovu. Po njoj, 

to otežava normalizaciju srpsko-hrvatskih odnosa, pogotovo kada je reč o 

“nacionalnoj nivelaciji i integraciji”. 

Tužba je dobrodošla 

Bez obzira na činjenicu da je prihvatanje Međunarodnog suda pravde 

(MSP) hrvatske tužbe dočekano kao svojevrsni šok (srpska strana je osporavala 

nadležnost Suda jer 1999. godine, kada je tužba podignuta Srbija, 

odnosno Savezna Republika Jugoslavija nije bila članica OUN), utisak je da 

je neprijatno iznenađenje brzo ustupilo mesto entuzijazmu sa posve drugačijim 

predznakom. Naime, sudski proces u Hagu i naročito, kontratužba 

Srbije vide se kao idealna prilika da se pred najvišom međunarodnom 

pravnom instancom (konačno) prezentiraju dokazi, ne samo o nedavnim 

vojnim operacijama “Bljesak” i “Oluja” (1995) već i o “prapočetku zločina”, 

čiji su vinovnici Hrvati koji su “nad Srbima vršili genocid u 19. veku, u Prvom 

i Drugom svetskom ratu kao i u ratu 1991. do 1995. godine”. 630 

“Genocid nad Srbima u Hrvatskoj traje tokom čitavog 20. veka, a mržnja 

inicirana iz Vatikana, izbila je na ‘površinu’‚ još 1895. godine u Zagrebu, 

samo zato što su Srbi istakli svoju crvenu zastavu u čast dočeka cara 

Franje Josifa”, ističe istoričar dr Nikola Žutić. Još dodaje: “Zahvalni smo 

Hrvatskoj na njenoj nebuloznoj tužbi Međunarodnom sudu pravde, jer je 

time omogućila da istina o srpskim stradanjima tokom 20. veka postane 

poznata u širokim evropskim razmerama. Dakle, danke Kroacija” 631 . 

“Tvrdim da su u Hrvatskoj molili boga da se Sud oglasi nenadležnim, 

jer nemaju nikakve dokaze protiv Srbije, jer nemaju nikakv dokaz protiv 

630 Milorad Buha, predsednik vlade Republike Srpske 

Krajine u egzilu, Kurir, 26. novembar 2008. 

631 Večernje novosti, 23. novembar 2008.


Srbije ...I zbog toga smatram da Srbija ne bi trebala da ide ni na kakvo 

sudsko poravnanje, već da pusti da proces teče, da se dokaže da Hrvatska 

nije u pravu, a da Srbija koja nije kriva, kao lažno optužena, oklevetana 

država, jednog dana traži neku satisfakciju. Verujte, Hrvatsko je ova odluka 

u Hagu pala teže nego nama, jer oni ne znaju šta će sada” – izjavio je 

Branislav Ristivojević, profesor međunarodnog prava Pravnog fakulteta u 

Novom Sadu. 632 

Uz napomenu da su u Srbiji stvorene “čitave ekipe srbomrzaca koji iz 

dana u dan defiluju našim medijima i pričaju nam samo o našim krivicama”, 

najutijacjniji autoritet za srpsko-hrvatske odnose Srpske akademije 

nauka i umetnosti Vasilije Krestić takođe žali što se Srbija nija prva setila: 

“Umesto da smo mi ranije podneli tužbu protiv države koja je na ovim našim 

prostorima počinila najstravičniji genocid i najveće etničko čišćenje, 

dočekali smo da nas tuže oni koji nikad neće moći da operu ruke od nedužnih 

srpskih žrtava”. 633 

Poplava slično intoniranih tekstova i komentara poznatih intelektualaca 

i pravnih stručnjaka nije ostala bez ođeka među medijskim konzumentima. 

Rasprava na aktuelnu temu srpsko-hrvatskih odnosa gostovala 

je i u rubrikama pisama čitalaca dnevnih i nedeljnih novina, čija se suština 

može rezimirati stavom jednog od njih, objavljenog u NIN, 4. decembra 

2008: “Hrvatska je tužbom za genocid Međunarodnom sudu pravde pružila 

šansu Srbiji da više ne ćuti o zločinima nad srpskim narodom. Prestankom 

ove tišine, otvoreno je pitanje jednog od najvećih zločina 20. veka. 

Treba očekivati da će se više uvažavati pravna merila i moralne vrednosti i 

da će nestati hipokrizija, cinizam i manipulisanje srpskim žrtvama. Srpsko 

ćutanje nema sumnje nanaelo je velik štetu ugledu Srbije...” 

632 Press, 19. novembar 2008. 

633 Pečat, 28. novembar 2008.


439 

Može li drugačije 

Zaoštravanje odnosa Srbije i Hrvatske koje je eskaliralo krajem 2008. godine 

samo je indikator više da i aktuelna, proevropska vlada formirana 

nakon majskih izbora pokazuje nedostatak kapaciteta i potencijala da na 

drugačijim osnovama uspostavlja odnose poverenja u najbližem okruženju. 

To prvenstveno važi za zemlje sa kojima je Srbija do pre dvadesetak 

godina činila zajedničku državu (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna 

Gora). Kada je reč o Hrvatskoj svako zatezanje odnosa na relaciji Beograd- 

Zagreb, osim odraza na regionalnu stabilnost, najviše šteti srpskoj manjinskoj 

zajednici u Hrvatskoj. Uz malobrojne racionalne apele koji su tokom 

kampanje dolazili iz nevladinog sektora (Helsinški odbor), na toj liniji je 

i inicijativa Milorada Pupovca predsednika Srpskog nacionalnog vijeća u 

Hrvatskoj, koji je u jeku verbalnog rata između zvaničnika, predložio osnivanje 

saveta pomirenja između Srbije i Hrvatske. Prema njegovim rečima, 

Savet bi poslužio kao podloga racionalizaciji i rukovođen činjenicama i 

neusmeravan političkim ograničenjima pristupio bi događajima iz devedesetih 

godina. Pupovčeva zamisao je da bi takav savet činili ugledni pojedinci 

iz obe zemlje, predstavnici parlamenata i obe crkve, Rimokatoličke 

i Pravoslavne. 634 

Ova inicijativa o kojoj je nekoliko dana u medijima bilo dosta reči, kao 

da je nakon toga i zaboravljena. Gotovo sasvim bez ođeka ostala je i izjava 

hrvatskog premijera Ive Sanadara da je voljan da dođe u Beograd, kako bi 

se na taj način nesporazumi između Hrvatske i Srbije počeli prevazilaziti. 

Ma da je inicijativa dobila deklarativnu podršku, nije ostvariva, jer u 

Srbiji 635 , ali i u Hrvatskoj 636 nije bilo dovoljno jasne političke podrške. 

634 Politika, 25. novembar 2008. 

635 DS je ovu inicijativno javno podržao. Ostatak vladajuće koalicije 

nije se posebno izjašnjavao o ovom predlogu. Opozicija u sastavu: 

NS, DSS i SRS blanko je odbila ovu inicijativu kao lažnu. 

636 Tako je Vladimir Šeks, potpredsednik Hrvatskoj sabora izjavio da 

je posredi „zanimljiva ali teško ostvariva ideja, jer su međusobni 

odnosi dve zemlje zahladneli“, Jutarnji list, 25.11.2008.


Umesto ozbiljne podrške formiranju saveta, Srbija je poslala drugačiju 

vrstu poruke Hrvatskoj. Naime u decembru 2008. godine Srbiju je u redovnom 

postupku, nakon isteka mandata napustio Hrvatski ambasador 

Tonči Stančić. I pored konstruktivne uloge ovog ambasadora u poslenjih 

nekoliko godina, nekolicina visokih funkcionera Srbije odbilo je da primi 

ambasadora Tončića u oproštajnu posetu. Posebno zanimljivo, ali i nerazumljivo 

bilo je odbijanje gradonačelnika Beograda Dragan Đilasa da primi 

odlazećeg ambasadora. 

Iako se i u političkom korpusu Srbije mogu zapaziti znaci nastojanja 

da se “lopta spusti na zemlju”, za sada se ne ide dalje od apela da se, kada 

je reč o interpretaciji rata devedesetih godina prošlog veka – što je zapravo 

suština spora – to jednostavno “ostavi istoriji i istraživačima”. Kako 

još dodaje predsednik Političkog saveta Demokratske stranke D. Mićunović 

“Problem svake nacije je što umanjuje greške koje su počinili njeni predstavnici 

ili ih relativizira u smislu – to su činili i drugi, prema tome svi 

smo u tome jednaki”. 637 Srpaka politička elita „ostavljajući rat devedesetih 

istoriji“ manifestuje nespremnsot ne samo da prihvati odgovornost, nego 

i novu realnost na Balkanu. 

Srbi u Hrvatskoj 

Jedan od ključnih elemenata odnosa Srbije i Hrvatske jeste i položaj srpske 

zajednice u Hrvatskoj. Trinaest godina nakon završetka oružanih sukoba 

Srbi se, konačno, u potpunosti vraćaju u politički život Hrvatske. 

Nakon parlamentarnih izbora u Hrvatskoj u decembru 2007. godine, 

i nakon okončanja pregovora o formiranju nove-stare vlade Ive Sanadera, 

srpska zajednica u Hrvatskoj dobija i potpredsedničko mesto u novoformiranoj 

vladi. Potpredsedničko mesto u novom kabinetu Ive Sanadera dobija 

i dr Slobodan Uzelac iz Samostalne srpske demokratske stranke. SSDS time 

postaje deo parlamentarne većine, a Uzelac koji je odavno u politici 638 po- 

637 Dragoljub Mićunović u Mostu Radija Slobodna Evropa, Danas, 29-30. novembar 2008. 

638 Slobodana Uzelca, psihologa, pamte po obavljanju funkcije 

poslednjeg predsednika Gradskog komiteta SK Hrvatske.


441 

staje zadužen za oblasti regionalnog razvoja, obnovu i povratak. Ovim je 

postupkom priznata realnost života u Hrvatskoj. Dok za najveći deo elite 

u Hrvatskoj ovakav razvoj događaja predstavlja logičnu posledicu normalizacije 

odnosa, ulazak Srba u izvršnu vlast u Hrvatskoj, u Srbiji se ova 

činjenica ili prećutkuje ili direktno osuđuje. Hrvatski predsednik je povodom 

ulaska Uzelca u vladu konstatovao da je: “Srbima mesto u Hrvatskoj 

vlasti. I u zakodonavnoj i u izvršnoj i u sudskoj. Srbi su pridoneli izgradnji 

hrvatske kulture i nauke, pa i hrvatske političke misli. Zapravo šteta je što 

nijedna vlada do ove nije pozvala srpske predstavnike da uđu u vlast 639 ”. 

Uprkos navdenim faktima koji ilustruju anemičnost odnosa dve zemlje 

na najvišem nivou, 2008. godina beleži nekoliko dodatnih pomaka 

na drugim nivoima saradnje, pre svega u ekonomiji i kulturi. Kada je reč o 

ekonomiji treća poseta premijera Hrvatske, Ive Sanadera Beogradu, svedoči 

o tome da je globalna finansijska i ekonomska, a možda i socijalna kriza 

stigla i do Srbije i Hrvatske, te da u uslovima svetske krize postoji velika 

potreba da se ekonomije dve zemlje dodatno približe. 

U 2008. godini turisti iz Srbije beleže prvi veliki povratak od 1991. godine. 

Prema zvaničnim podacima u 2008. godini Hrvatsku je posetilo oko 

27.000 turista. Od tog broja 10.000 turista posetilo je Dalmaciju, a ostatak 

od 17.000 Istru. Prema proceni Poslovnog udruženje turističkih agencija u 

2009. godini turisti iz Srbije mogli bi ozbiljno da se vrate na hrvatsko primorije. 

Povratak srpskih turista beleži rast od 14 odsto, što predstavlja izuzetno 

visoku stopu rasta udela srpskih turista u Hrvatskoj. 

Kultura je, naročito pozorište, bila je prva linija saradnje Hrvatske i Srbije 

nakon rata. U toku 2008. godine pokazalo se da oblast kulture ostaje, 

pored ekonomije, jedna od retkih oblasti u kojoj je saradnja između dve 

zemlje svakodnevna. Samo u prošloj godini prikazana su dva filma u hrvatsko-srpskoj 

koprodukciji. Filmovi “Nije kraj” Vinka Brešana i “Turneja” 

Gorana Markovića su filmovi u kojima igraju srpski i hrvatski umetnici, a 

oba govore o ratovima devedesetih. Samo u novembru 2008. u Beogradu 

su gostovali teatri “Gavela” i “Kerempuh”, dok je najavljeno da će na sceni 

JDP uskoro gostovati i glumci Zagrebačkog kazališta mladih. 

639 “Srbi na svome“, Večernje novosti. 20. februar 2008.



Po svemu sudeći i u političkim elitama polako dolazi do saznanja da je 

evropsku budućnost dve zemlje nemoguće zaokružiti bez dobre regionalne 

saradnje. Srbija i Hrvatska u tom smislu imaju posebnu odgovornosti 

pre svega zbog njihove važne uloge u Bosni i Hercegovini. Očito je da su 

Hrvatska i Srbija, posle svih godina haosa i rata prirodno okrenute jedna 

prema drugoj i da će saradnja, pre svega, na kulturnom i ekonomskom 

planu biti u stalnom usponu.

443 

Bosna i Hercegovina: 

stalne pretnzije na RS 

Bosna i Hercegovina u poslednjih 18 meseci prolazi kroz najteži i najnesigurniji 

period od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i, po oceni mnogih 

analitičara, 640 na ivici je kolapsa. Nefunkcionalnost BiH kao države je, nakon 

nezavisnosti Kosova, ponovo u fokusu SAD i EU. Profesor Ivo Banac 

upozorava da BiH polako, ali ustrajno klizi u nove pođele i sukobe, jer se, 

kada nema političkih i diplomatskih rješenja, nude ona nasilna. 641 

Nezavisnost Kosova je označila kraj druge Jugoslavije, a Bosna je poslednja 

tačka koju treba stabilizovati, kako bi se balkansko pitanje napokon 

zatvorilo. To podrazumeva reviziju Dejtonskog sporazuma i, shodno 

tome, drugačije unutrašnje uređenje Bosne. Nakon dolaska nove administracije, 

Bosna je neočekivano stavljena na listu prioriteta nove američke 

administracije, mada ne među prvima. Brojni eksperti su početkom 2009. 

godine u svojim izveštajima počeli da ukazuju na neodrživost situacije u 

Bosni i mogućnost obnavljanja sukoba. 

Samo u SAD je doneta rezolucija “o duhu razmišljanja u Kongresu”, u 

Predstavničkom domu; objavljeno je niz članaka i komentara u vodećim 

američkim medijima; bošnjačka dijaspora u SAD pojačala je aktivnosti u 

Kongresu i Stejt departmentu, a došlo je i do niza poseta bošnjačkih političara 

SAD. Sve to je prethodilo dolasku nove administracije. U Kongresu 

je odžan i hearing 2. aprila 2009. godine, kojom je prilikom skrenuta pažnja 

da je Milorad Dodik „iskoristio činjenicu da je međunarodna zajedniuca 

zanemarila Bosnu i nedostatke Dejtonskog sporazuma da što više 

osmaostalio RS“. Isto tako je skrenuta pažnja na to da je Dodik „eksploatisao 

strah Evrope od muslimanskog terorizma kako bi izbegao bilo kakav 

640 Alen Little, novinar, tvrdi da „kriza ključa u Bosni, nakon što međunarodna zajednica 

nije uspjela da rekonstruiše Bosnu i Hercegovinu tako da ona obavi reforme koje se 

traže, bilo da je riječ o ekonomiji koja je devastirana ili o demokratskim procesima 

koji su blokirani.“ On tvrdi da je to „rezultat pođele koja postoji između dva u 

velikoj mjeri nezavisna entiteta.“, Radio Slobodna Evropa, 23. oktobar 2008. 

641 Dnevni avaz, 1. februar 2009.


napor na konstitucionalnoj reformi BiH”. Istaknuto je takođe, da je neophodna 

nova američka inicijativa radi stabilizacije celog regiona, posebno 

Bosne, Kosova i Srbije. Prednost je data Bosni, s time da američka administracija 

treba da završi dejtonski proces tako što će pokrenuti novi plan 

reintegracije BiH, ali ne na etničkom principu. Podvučeno je da etnička teritorijalizacija 

deluje protiv jedinstva kompleksnih društava. 642 

Tako je Danijel Server, direktor Balkanskog programa Amričkog instituta 

za mir, za Avaz izjavio: „Ako promene Ustava Bosne i Hercegovine ne 

budu ozbiljno pokrenute, međunarodna zajednica mora razmotriti održavanje 

novog Dejtona. Jedina tema tog skupa treba biti upravo ovo pitanje. 

Nikakve pođele, otcjepljenja i slične gluposti“. 643 Morton Abramovic i 

Server, u zajedničkom članku predlažu obnovu i evropskog posredovanja 

i američke inicijativnosti na provođenju ustavnih reformi. Za početak EU 

i Sjedinjene Države Amerike treba jasno da kažu da trenutna ustavna situacija 

u BiH nije prihvatljiva i da se mora mijenjati. Ukoliko to ne dadne 

rezultata, treba sazvati novu Dejtonsku konferenciju, sa originalnim 

učesnicima, Hrvatskom, Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i njena dva entiteta, 

kao i sa EU, Britanijom, Francuskom, Njemačkom i Rusijom. Nakon 

konsultacija sa svim učesnicima Sjedinjene Države i EU bi trebale pripremiti 

nacrt novog ustava koji bi udovoljavao evropskim standardima. 644 

Ponašanje Milorada Dodika 

Milorad Dodik, premijer RS, je svojom radikalnom retorikom skrenuo pažnju 

međunarodne zajednice na stanje u BiH. On je konačno otvoreno pokazao 

svoje prave namere − Republiku Srpsku treba izdvojiti iz državnog 

uređenja BiH, a RS mora imati pravo na samoopredeljenje, referendum 

i otcepljenje. Iza Dodikove radikalizacije krije se dugogodišnja strategija 

Beograda. Bio je podržan od strane političara, medija i akademske elite. 

642 http://www.rferl.org/content/Helsinki_Commission_Urged_To_ 

Renew_US_Engagement_In_Western_Balkans/1602962.html. 

643 Dnevni avaz, 13. mart 2009. 

644 Wall Street Journal Europe, 7. januar 2009.

Bosna i Hercegovina: stalne pretnzije na RS 

445 

(Ovde dati neke njegove karakteristične izjave) Dodikova pozicija učvršćena 

je i ekonomskim povezivanjem Srbije sa RS 645 . Zapravo, jedan od većih 

investitora u privredi BiH jeste Srbija, koja je najveći deo uloženog kapitala 

u BiH usmerila na Republiku Srpsku. Kupovina telekomunikacionog 

sistema RS od strane Telekoma Srbije predstavlja ne samo akt netržišnog 

poslovanja, već i proširenje sfere uticaja Srbije u RS. Beograd strateški već 

godinama RS potpuno ekonomski i kulturno integriše u Srbiju. Najnoviji 

u nizu poteza je najava formiranja zajedničkog preduzeća iz oblasti energetike 

– elektroprivrede Srbije i Republike Srpske. Njegov prioritet bio bi 

izgradnja hidrocentrale na Drini. Prema prvim proračunima, u ovaj projeklat 

Srbija treba da uloži oko 200 miliona eura. Međutim, ekonomska kriza 

trenutno zaustavlja ovakve projekte u oblasti ekonomije i to na duže vreme. 

Treba dodati da je i Rusija ušla u RS preko energije i da zajedno sa Srbijom 

taj prostor drži za eventualno konfrontiranje sa EU. 

Prvi put nakon rata, neki analitičari ali i strani mediji 646 , počeli su diskretno 

da govore i o novom naoružavanju etničkih grupa u Bosni i Hercegovini. 

Dodatnim istraživanjem, ispostavilo se da ovo znači naoružavanje 

raznih privatnih agencija za obezbeđivanje, lovačkih društava i sličnih 

delatnosti. 

Tokom 2008. godine, u Bosni i Hercegovini su se odigrala tri događaja 

koja za ovu zemlju imaju istorijski značaj. Prvi u nizu je hapšenje Radovana 

Kradžića u Beogradu u julu. Iako se odigralo na teritoriji Srbije, njegovo 

hapšenje je posebno važan događaj za BiH iz najmanje dva razloga. 

Najpre, Karadžiću se trenutno sudi u Hagu za ratne zločine i genocid i to 

ne samo u Srebrenici nego i u još 11 opština u Bosni. Osim toga, u Hagu 

se sudi i generalu Momčilu Perišiću, koji je, prema optužnici, kao načelnik 

Generalštaba Vojske Jugoslavije, osnovao takozvani kadrovski centar, koji 

je bio zadužen za finansijsku i logističku pomoć Vojsci Republike Srpske i 

645 Prema podacima Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Srbija 

je do sada u BiH uložila nešto više od 782 miliona eura. Kapital iz Srbije učestvuje 

sa 23,8odsto u ukupnom stranom kapitalu u BiH. Sve velike srpske kompanije, 

verovatno po nalogu/pritisku vlade, otvaraju svoja ekonomska predstavništva, ali i 

fabrike u RS. Tako se kao vrlo značajno ulaganje tretira i ulaganje Hemofarma. 

646 “A tearing sound”, The Econmist, 4. april 2009.


upotpunjavanje njihove komande visokim oficirima. Time je, stoji u optužnici, 

Perišić od sredine 1993, do kraja 1995. godine doprinosio počinjenju 

zločina u opsadi Sarajeva, raketiranju Zagreba i padu Srebrenice. Oba suđenja 

(Karadžiću i Perišiću) imaju važnu ulogu u rasvetljavanju uloge Beograda 

u planiranju i sprovođenju genocida u Bosni. 

Drugi događaj jeste potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 

između EU i BiH. Sporazum je potpisan 16. juna 2008. godine u 

Luksembergu, a paralelno sa SSP, potpisan je i Privremeni trgovinski sporazum, 

čime je − kako se navodi u zaključcima šefova država i vlada EU 

− “učinjen važan korak BiH na putu ka EU” 647 . Potpisivanje ovog sporazuma 

omogućeno je nakon reforme nekih segmenata zajedničke države: 

“reforme” 648 policije, javne uprave i javnog RTV servisa. 

Treći događaj je odlazak Miroslava Lajčeka sa mesta šefa Kancalarije 

visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR 649 ). Lajček nije uspeo da 

nametne neka rešenja i nije koristio Bonske ovlašćenja koja su mu bila na 

raspolaganju. Novi visoki predstavnik Valentin Incko izabran je uz punu 

podršku SAD, čiji je uslov bio korišćenje Bonskih ovlašćenja, što podrazumeva 

nametanje određenih rešenja, ukoliko se lokalni akteri ne mogu dogovoriti. 

On je poslednji visoki predstavnik, jer će biti zamenjen novom 

institucijom, po ovlašćenjima znatno slabijom, a to je kancelarija predstavnika 

Evropske unije. 

647 http://www.voanews.com/Serbian/archive/2008-06/2008- 

06-16-voa9.cfm?moddate=2008-06-16. 

648 Reforma policije pretvorila se u farsu, jer bi nakon njenog završetka, BiH imala 

verovatno najkomplikovaniju bezbednosnu strukturu u Evropi. Ovim će, pored 

postojeće tri, biti osnovane još četiri paralalne bezbednosne ustanove na državnom 

nivou, sa posebnim ovlašćenjima, komandom i budžetom. Posebno je zanimljivo 

da ovom reformom policija RS ni u jednom segmentu nije dovedena u pitanje, 

čime se BiH još više udaljava od države sa zajedničkim instrumentima vlasti. 

649 Od potpisivanja Dejtonskog sporazuma u BiH je boravilo ukupno 

šest visokih predstavnika: Karl Bilt, Karlos Vestendorf, Volfgan 

Petrič, Pedi Ešdaun, Kristijan Švarc Šiling i Miroslav Lajček.


447 

Srbija i BiH 

Bosna je talac beogradske politike, jer se preko RS još uvek opstruiše integracija 

Bosne kao funkcionalne države. Iako Bosna 650 nije priznala Kosovo, 

što su inače, učinile sve ostale susedne zemlje, odnosi između Sarajeva i 

Beogradu su u stalnoj napetosti. Proglašenje nezavisnosti Kosova radikalizovalo 

je ponašanje Milorada Dodika i otvorilo pitanje statusa RS. Dodik 

je, naime, u jednom trenutku izašao sa zahtevom da se i RS dozvoli referendum 

o samoopredeljenju, što implicira da će elite u Srbiji i RS intezivirati 

pitanje samoopredeljenja Republike Srpske. Rezolucija Skupštine RS 

iz februara 2008. godine, u kojoj se prvi put eksplicitno navodi mogućnost 

referenduma 651 , najavljuje početak nove ozbiljne krize u BiH, ali i u regionu. 

Reakcije na stav političara RS bile su oštre, kako među drugim političarima 

u BiH, tako i u međunarodnoj zajednici. Dodiku je jasno stavljeno do 

znanja da samoopredeljenje RS, nije opcija o kojoj se može razgovarati 652 . 

Ratno nasleđe i interpretacija rata opterećuje odnose dva važna suseda, 

zvanični Beograd i Sarajevo održavaju samo formalne odnose. Međutim, 

odnosi Srbije i RS su na sasvim drugom koloseku i više liče na odnose 

dve suverene države, što je omogućeno Sporazumom o specijalnim vezama 

(ali i njegovim mnogobrojnim modifikacijama, kroz set posebnih ugovora 

653 između dve zemlj/entiteta). 

Pokušaj da se nađe rešenje unutar Bosne kao što je Prudski sporazum 

između vodećih političkih stranaka (Milorada Dodika, Sulejmana Tihića i 

650 Političari u Federaciji BiH u periodu proglašenja nezavisnosti trudili su 

se da održe stabilnost u zemlji, odnosno da ne dozvole da se kriza prelije 

na BiH. Tako je Haris Silajdžić rekao: “Očigledno je da ceo region ulazi u 

osetljivo razdoblje i postoje političke grupe i pojedinci koji su spremni 

da atmosferu napetosti prenesu i u BiH”, Detaljnije u: http://www.b92.net/ 

info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=15&nav_id=285020. 

651 “Nezavisnost Kosova dodatno jača RS”, Danas, 21. februar 2008, “Pominjanje 

referenduma razlog za zabrinutost”, Danas, 25. februar 2008. 

652 “Pominjanje referenduma razlog za zabrinutost?”; Danas, 25. februar 2008. 

653 U poslednjih nekoliko godina Srbija i RS potpisali su nekoliko ugovora, koji 

dodatno osnažuju Sporazum o specijalnim vezama. Reč je o ugovorima/protokolima 

o robnim rezervarama, sporazum o razumevanju u oblasti energetike.


Dragana Čovića) nije naišao na punu podršku bosanske javnosti. U suštini, 

pravi sadržaj prudskog sporazuma nikada i nije obelodanjen, a iz izjava 

trojice lidera moglo se zaključiti da je, između ostalog, bilo govora i o stvaranju 

trećeg entiteta sa sedištem u Mostaru, te podeli državne imovine čiji 

bi nosiociu bili entiteti. Upravo je zbog toga bilo i najviše negativnih komentara. 

Nastavak tzv. prudskog procesa je brzo doveden u pitanje nakon 

što je premijer RS Milorad Dodik odbio da dođe na sastanak sa čelnicima 

SDA i HDZ, u Mostaru. Još uvek je upitno da li će ovaj sporazum biti samo 

jedan u nizu propalih dogovora lidera parlamentarnih stranaka. Istovremeno, 

taj proces je dobio podršku međunarodne zajednice. Visoki predstavnik, 

Valentin Inzko je takođe, potvrdio da: 

„Ja isto podržavam sve što ova tri naroda dobrovoljno učine, kao što 

je prudski proces. Bilo bi dobro da se druge stranke pridruže. Nije to jedan 

uslov za zatvaranje OHR-a ili za transformaciju OHR-a, međutim bio bi 

znak zrelosti.“ 654 

Evropski parlament je doneo rezoluciju o BiH kojom se traži stvaranje 

funkcionalne države i institucija, kako bi se ubrzao proces integracije u EU. 

Očigledno je da je i neuspeh ovih pregovora takođe uticao da se problem 

Bosne ponovo internacionalizuje. 

Lokalni izbori u BiH 

Na lokalnim izborima u BiH u oktobru 2008, ponovo je dominirala nacionalistička 

retorika, što je posledica još uvek nedovršenog procesa stvaranja 

bosanske države, kao i otpora RS i Beograda da suštinski priznaju Bosnu 

kao jedinstvenu državu. Srbi u Bosni u poziciji su da bez ikakvih prepreka 

grade paralelnu državu. Dodikova strategija, prema mišljenju Ričarda 

Holbruka i Pedija Ešdauna, dugoročno posmatrano vrlo je jasna: „dovesti 

svoj srpski entitet – Republiku Srpsku – u poziciju da se otcepi čim se ukažu 

takve mogućnosti“ 655 . U zajedničkom tekstu, Ešdaun i Holbruk ističu da 

je EU napravila ozbiljan propust, jer nije na vreme podržala svog predstav- 

654 http://www.slobodnaevropa.org/content/dodik/1565408.html. 

655 Detaljnije u: „Silajdžić i Dodik u srcu krize“, Danas, 23. oktobar 2008.


449 

nika u BiH, kao i da je u ključnim momentima po BiH umanjila i narušila 

ovlašćenja svog predstavnika. Oni su istakli da se međunarodna zajednica 

hitno mora umešati u porbleme u BiH, ako ne želi da “svi zajedno budemo 

vraćeni u još jednu bosansku krizu”. Oni podsećaju da je Milorad Dodik, 

nekadašni miljenik međunarodne zajednice, jednostavno usvojio plan i 

program SDS u RS, što je u njegovom slučaju bilo lako, jer Dodik nije opterećen 

nasleđem devedesetih. 

Još uvek nije moguć dogovor oko najvažnijih pitanja značajnih za budućnost 

države, od ekonomije i privatizacije, preko ključnih zakona, do 

popisa stanovništva 656 . Republika Srpska je organizovana kao veoma centralizovan 

entitet, dok je federacija koja obuhvata Bošnjake i Hrvate visoko 

decentralizovana i kantonizovana, što blokira funkcionisanje čitavog sistema. 

Sistem je inače, opterećen ogromnom birokratijom, jer kada se saberu 

funkcioneri na svim nivoima vlasti, može se zaključiti da BiH ima najveću 

klasu profesionalnih birokrata/političara u Evropi 657 . 

656 Oko sprovođenja popisa pregovori traju gotovo deset godina. Dogvor 

je nemoguć jer RS insitira da se u popisu ispitanici izjasne i o etničkoj i 

religijskoj pripadnosti. Rezultati popisa bili bi važni jer se u ovom trenutku 

funkcionisanje države vrši po etničkom ključu, i to po popisu uz 1991. godine, 

čiji se rezultati, zbog posledica rata, smatraju savim nepouzdanim. 

657 Bosna i Hercegovina ima nekoliko nivoa političkih struktura ispod državnog nivoa. 

Najvažnija od ovih podela je organizacija države po entitetima (Republika Srpska (RS) 

i Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH)). Federacija Bosne i Hercegovine raspolaže 

sa 51 odsto površine Bosne i Hercegovine, a Republika Srpska sa 49 odsto. Entiteti su 

nastali Dejtonskim sporazumom 1995. godine, kao rezultat kompromisa predstavnika 

tri konstitutivna naroda. Ratna razaranja (1992—1995) su dovela do velikih promena 

u etničkoj strukturi zemlje, najviše zbog etničkog čišćenja lokalnog stanovništva (u RS 

bošnjačkog i hrvatskog, a u FBiH srpskog). 

Od 1996. godine ovlašćenja vlada oba entiteta se u odnosu na državni nivo značajno 

smanjuju. Treći nivo političke podele u Federaciji BiH su kantoni. Federacija Bosne i 

Hercegovine se sastoji od deset kantona. Svi oni imaju svoju kantonalnu vladu, koja 

se nalazi pod zakonom Federacije. Neki kantoni su etnički mešoviti i imaju specijalne 

sisteme, kako bi se očuvala prava svih naroda. 

Zadnji nivo političke podele Bosne i Hercegovine su opštine. Zemlja se sastoji od 141 

opštine, od kojih su 79 u Federaciji Bosne i Hercegovine, a 62 u Republici Srpskoj, 

dok je grad Brčko zasebna administrativna jedinica – distrikt. I opštine takođe imaju


Proces transformacije Kancelarije specijalnog predstavnika se odigrava 

prerano i prebrzo. U RS se smatra da ova promena ide u prilog Republike 

Srpske, jer se od Kancelarije specijalnog predstavnika Evropske unije 

očekuju manje intervencije u političkom životu u BiH. Ovu promenu posebno 

pozdravlja premijer RS Milorad Dodik, koji smatra da će Kancelarija 

specijalnog predstavnika EU omogućiti entitetima da preuzmu punu vlast 

u svoje ruke 658 . 

Republika Srpska, između genocida, 

organizovanog kriminala i samoopredeljenja 

U prošloj godini informacije o organizovanom kriminalu u Republici Srpskoj 

ponovo postaju aktualne. Tako, nakon mnogo godina povezivanja RS 

sa ratnim zločinima i genocidom u Srebrenici, mediji i javnost u regionu 

ovog puta stavljaju akcenat na RS kao centar organizovanog kriminala 

na teritoriji bivše Jugoslavije. Mnogi mediji i analitičari povezuju neka 

od najvećih krivičnih dela iz oblasti privrednog kriminala sa imenom premijera 

Republike Srpske. Optužbe 659 : od asfaltiranja puteva u Srebrenici 

svoju vladu i službe, i uglavnom su obrazovane oko najznačajnijeg grada ili mesta 

u području. Svaki kanton sastoji se od nekoliko opština. Opštine se dele na mesne 

zajednice. 

Osim entiteta, kantona i opština, Bosna i Hercegovina takođe ima i svoja 

četiri tzv. službena grada. To su: Banja Luka, Mostar, Sarajevo, i Istočno 

Sarajevo. Grad Banja Luka i grad Mostar se nalaze u opštinama istog imena, 

dok se Sarajevo i Sarajevo Republike Srpske (Istočno Sarajevo) sastoje od 

nekoliko opština. Gradovi takođe imaju svoju vladu, čija moć je između 

vlade opština i vlade kantona (ili vlade entiteta u Republici Srpskoj). 

658 Detaljnije u: „Podrška novoj strategiji Evropske unije 

u BiH“, Politika, 12. novembar 2008. 

659 Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) podnela je prijavu protiv premijera RS Milorada 

Dodika i još nekoliko osoba zbog sumnje da su oštetili budžete RS i BiH za 145 miliona 

konvertibilnih maraka (KM) u februaru 2009. Isti izvor je naveo da je SIPA sprovela 

istragu u vezi sa određenim građevinskim projektima u RS i utvrdila da su Vlada i 

određene entitetske institucije počinile nezakonite radnje u realizaciji tih projekata. 

U krivičnoj prijavi dostavljenoj Tužilaštvu BiH se navodi da je “učinjeno više krivičnih


451 

i kupovine vile u Beogradu, do raznih spornih privatizacija vođenih pod 

njegovom vlašću 660 . Međutim, jedna od najozbiljnijih optužbi došla je od 

strane američkog diplomate, zamenika šefa OHR – Rafija Gregorijana 661 . 

On je optužio Dodika da se u njegovom neposrednom okruženju nalaze 

ljudi koji su poznati kriminalci i organizatori mreže sakrivanja haškog optuženika 

Ratka Mladića. Rafi Gregorijan je izjavio da je reč o ljudima koji 

su bliski 410. Obaveštajnom centru RS, koji je 2003. godine trasformiran 

zbog nelegalnog prisluškivanja 662 . Uz sve ove indicije koje se povezuju sa 

imenom Milorada Dodika, premijer RS je 2008. godinu obeležio jednom 

od najozbiljnihih šovinističkih izjava u Bosni u poslednjih deset godina. 

On je u decembru 2008. godine rekao da je za RS neprihvatljivo da joj sude 

sudije muslimani, čime je počinio jedan od najprimitivnijih napada na 

celu jednu etničku zajednicu u BiH 663 . 

Neadekvatno tretiranje nedavne prošlosti i izostanak napora lokalnih 

i međunarodnih aktera u izgradnji bosanskog identiteta, Bosna de facto 

ima tri slabo povezana entiteta bez vezivnog tkiva na ekonomskom i kulturnom 

planu. 

dela organizovanog kriminala, pranja novca, kao i zloupotreba službenog položaja i 

ovlašćenja”, čime su budžeti RS i BiH oštećeni za 145 miliona KM. SIPA je pre nekoliko 

meseci, po nalogu Suda BiH, od Vlade RS zatržila dokumentaciju koja s odnosi na 

izgradnju nove vladine zgrade, autoputa Banjaluka-Gradiška i još nekih građevinskih 

projekata. 

660 „Dodikove malverzacije“, Pečat, 5. septembar 2008. 

661 Protiv R. Gregorijana permijer RS podneo je tužbu 

za „zaločinačko udruživanje“ protiv RS. 

662 „Gregorian optužio Dodika“, Dnevni avaz“, 25. novembar 2008. 

663 Detaljnije u: „Novi ispad Milorada Dodika“, www.b92.net/info/vesti/index.php.


Zaključak/preporuke 

Nakon 13-godišnjeg napora, zbog slabe ustavne strukture države, zamora i 

zasićenosti međunarodne zajednice u BiH, ali i nesposobnosti EU da insistira 

na uslovima koje je sama postavila, u poslednje dve godine u BiH su 

poništeni napor i rezultati da se stvori funkcionalna država. Međunarodna 

zajednica dopustila je Dodiku da nastavi sa procesom slabljenja zajedničke 

države, što BiH dodatno udaljava od evropske perspektive. Jedina ispravna 

srednjoročna strategija za BiH je primena Bonskih ovlašćenja u dužem 

periodu, ali i redefinisanje položaja RS u BiH. Dugoročno, biće neophodna 

ozbiljna revizija Dejtonskog sporazuma, koji predstavlja kamen spoticanja 

za proces zaokruživanja zajedničke države. 

Rešavanje problema BiH zavisi i od konstruktive uloge Srbije. Uticaj 

koji Srbija ima na političare u Bosni može biti od presudnog značaja na razvoj 

događaja. Posebno, ako Srbija želi da ubrza svoj put u Evropsku uniju, 

biće veoma važno kako se ponaša u odnosu na Bosnu.

453 

Kosovo – država u nastajanju 

Vlada Vojislava Koštunice nije očekivala da će do priznanja Kosova doći 

tako brzo. Srpski pregovarački tim koji je učestvovao na bečkim pregovorima 

o kosovskom statusu nije se ozbiljno angažovao, niti je izlazio sa ozbiljnim 

predlozima sa nadom da će održati status quo. Neuspeh ove strategije 

završio se sazivanjem prevremenih izbora. Vojislav Koštunica je procenio 

da na gubljenju Kosova može mobilisati emocije građana Srbije i tako, zajedno 

sa radikalima, pobediti na vanrednim izborima. Međutim, građani 

Srbije većinski su glasali za koaliciju okupljenu oko Demokratske stranke, 

Za evropsku Srbiju. Kosovo kao tema je za Koštunicu bila važna, jer je i preko 

nje artikulisao pretenzije prema Republici Srpskoj. Indikativno je da su 

građani i ovaj put pokazali daleko veće razumevanje za političku realnost 

u poređenju sa najvišim državnim funkcionerima. 

Proglašenje nezavisnosti Srbija je dočekala u dubokoj unutrašnjoj političkoj 

krizi. Vladajuća koalicija je već bila podeljena oko nekih ključnih 

pitanja, kao što je, na primer, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa 

EU, koga je Koštunica odbio da potpiše krajem 2007, ali i odnos prema Kosovu. 

Postalo je jasno da druga vlada Vojislava Koštunice neće opstati do 

kraja mandata. Već tada se javila ideja o pravnom izlasku iz postojeće situacije 

obraćanjem Međunarodnom sudu pravde u Hagu 664 . Predsednik 

Republike Boris Tadić na kraju se i odlučio za ovakav način “borbe” za 

Kosovo, koji su mnogi protumačili kao izlaznu strategiju DS sa Kosova. Sa 

druge strane, narodnjački blok imao je sasvim drugi pristup pitanju Kosova. 

Tako je Andreja Mladenović, portparol DSS naglasio je da će Srbija 

664 Među prvima u srpsku javnost ovu ideju iznosi Tomas Flajner, pravni savetnik 

srpskog državnog tima u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije. On je 

izneo stanovište da je uveren “da je jednostrano proglašenje i priznanje nezavisnosti 

Kosova pravno nasilje nad Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti” i da je, s njegove 

tačke gledišta, najbolje da Beograd podnese tužbu Sudu u Hagu. Prema njegovom 

mišljenju, “postoje tri mogućnosti pred Srbijom u slučaju da neke države jednostrano 

priznaju nezavisnost Kosova – tužba Međunarodnim sudu pravde, arbitraža i pregovori”. 

“Znam stručnjake koji tvrde da bi Srbija u tom procesu pobedila, kao i one koji 

tvrde da bi mogla samo da izgubi, a ja verujem da su joj šanse za uspeh 80 odsto”.


u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova “sigurno reagovati kao što bi i 

svaka država reagovala kada bi joj se oduzimao deo teritorije” 665 . Dalje, on 

je istakao da “je to pravo koje nam omogućava povelja UN kao i Rezolucija 

1244 i mi ćemo sigurno reagovati u skladu sa tim, kao svaka međunarodno 

priznata država poštujući svoj integritet i suverenitet” 666 . Poručio je da 

će institucije Srbije reagovati u skladu sa Akcionim planom. Lider DSS u 

tom periodu počeo je češće da se pojavljuje u javnom životu Srbije, najčešće 

bombastičnim, besmislenim izjavama (o Kosovu kao delu DNK srpskog 

naroda, ili o Kosovu kao duši Srbije). Tako je neposredno pre proglašenja 

nezavisnosti rekao: “Svi, međutim, moraju znati da ta lažna država za Srbiju 

nikada neće postojati i da će Kosovo i Metohija uvek biti Srbija. Kosovo 

nema cenu i Srbija ne prihvata nikakve ponude za nadoknadu” 667 . 

Međutim, čak i u periodu neposredno pre i nakon proglašenja nezavisnosti 

Kosova, najuži krug oko Vojislava Koštunice ozbiljno je razmatrao 

ideju funkcionalne podele Kosova. Ova ideja najpreciznije je razrađena u 

Akcionom planu Vlade Republike Srbije. Vladin akcioni plan dugo je vremena 

smatran za najstrože čuvanu tajnu u Srbiji. Tako je tadašnji ministar 

za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samardžić povodom optužbi da drži u tajnosti 

dokument o funkcionalnoj podeli Kosova izjavio: “Ne možemo ovakvu 

operativnu politiku države oko Kosova i Metohije, konkretno oko ovog 

sporazuma koji smo dali kao inicijativu, voditi na trgu sa velikim brojem 

ljudi ili stalno za svaki korak pitati sve članove Vlade da li se s tim slažu” 668 . 

Samardžić je dodao, “vlada će svakako biti upoznata sa njim u hodu” 669 . 

Istakao je i da “ stalno iznošenje pitanja sporazuma u javnosti deluje kao 

da ga neko minira, i kao da neko iznutra želi zapravo da omalovaži i trivijalizuje 

značaj ovakvog jednog sporazuma” 670 . 

Problem predstavlja činjenica da sa dokumentom koji je Samardžić 

predao Ujedinjenim nacijama u Njujorku nije bila upoznata ni Vlada Sr- 

665 “Kosovo: Pripreme za nezavisnost”, B92, 11. februar 2008. 

666 Ibid. 

667 “Srbija neće priznati nezavisnost”, B92, 9. februar 2008. 

668 “Sam svoj majstor”, Gazeta, 25. mart 2008. 

669 ibid. 

670 ibid.


455 

bije niti Srbi sa Kosova, odnosno da ni na jednoj sednici Vlade nije bilo 

rasprave o tome 671 . Sa druge strane Samardžić u tom periodu uporno tvrdi 

da je sporni dokument deo Akcionog plana, a može se naslutiti da su jedino 

Vuk Jeremić i ministar za Kosovo bili upoznati sa planom 672 . 

Držanje Akcionog plana Vlade Srbije u tajnosti izazvalo je negodovanje 

članova vlade – Dragana Šutanovca i Mlađana Dinkića, kao i Gorana 

Bogdanovića, tadašnjeg predsednika pokrajinskog odbora DS i ministra za 

KiM koji “ne vide razlog da se taj plan ne obelodani” 673 . Ni predsednik Srbije 

Boris Tadić nije bio upoznat sa predlogom pre nego što ga je Samardžić 

predstavio UN 674 . 

Nakon što su objavljeni obrisi Samardžićeve ideje, bilo je više različitih 

tumačenja, od kojih je Goran Svilanović, funkcioner Saveta za regionalnu 

saradnju, rekao da se “zaista otvara tema podele, ali podele koja 

nije teritorijalizovana nego personalizovana” 675 . Svilanović je Samardžićevu 

ideju uporedio sa idejom “neteritorijalne federacije” i naveo primer 

Makedonije 676 . Sa druge strane, Oliver Ivanović je naveo da se Samardžićev 

plan značajno razlikuje od onoga što je on prelagao u Koordinacionom 

telu za Kosovo 677 . 

Sukobi unutar vladajuće koalicije su nastavili da se produbljuju. Predsednik 

Tadić je ocenio da je u zemlji nastao “opasan politički momenat” 

koji je posledica iznošenja Samardžićevog plana u UN o “funkcionalnom 

razdvajanju Srba i Albanaca” 678 na Kosovu. Tadić je ocenio da ovaj predlog 

de facto “vodi podeli Kosova” 679 , a da o tome mogu samo da odluče građa- 

671 “ Mogu da potvrdim da na zasedanjima Vlade nije bilo rasprave o predlogu 

sporazuma sa Unmik-om, ali ne znam je li van sednica bilo razgovora o toj 

temi”, izjavio je šef vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje 

Mihajlović, “Predlog Samardžića, Koštunice ili vlade”, Glas, 26. mart 2008. 

672 “Predlog Samardžića, Koštunice ili vlade”, Glas, 26. mart 2008. 

673 “Gde je Akcioni plan?”, Kurir, 26. mart 2008. 

674 “Beograd optužen da deli Kosovo”, Politika, 26. mart 2008. 

675 Ibid. 

676 Ibid. 

677 “Srbi neće iz enklava”, Gazeta, 27. mart 2008. 

678 “Tadić: Samardžić deli Kosovo”, Politika, 31. mart 2008. 

679 Ibid.


ni Srbije. Demanti je stigao sa druge strane, budući da je ministar Samardžić 

izjavio da se nikada nije zalagao za podelu Kosova, te da mu se takav 

stav “podmeću” 680 . Optužio je Borisa Tadića: “To što Boris Tadić ne poznaje 

razliku između funkcionalnog odvajanja Srba i Albanaca, s jedne, i podele 

Kosova, s druge strane, njegov je lični problem. Ali ne treba zbog toga da 

unosi smutnju u državnu politiku Srbije na KiM, niti da obmanjuje javnost 

o onome što kao ministar za KiM radim poslednjih dana i nedelja” 681 . 

Goran Bogdanović, predsednik pokrajinskog odbora DS, kritikovao je 

ponašanje ministra Samardžića rekavši da je sadržaj njegovog predloga saznao 

iz medija i dodao: “Nisam imao prilike da vidim taj dokument, niti 

da mi ga Samardžić objasni. Ministar nije konsultovao ni Vladu, ni predsednika, 

ni Srbe na Kosmetu. Sa ljudima iz DS ne sastaje se ni kada dođe 

u pokrajinu, tako da je izbegao i sastanak s predsednikom opštine u Kosovskoj 

Mitrovici” 682 . Bogdanović je, takođe, okarakterisao politiku koju 

vodi Samardžić kao “jednopartijsku”, kao i da ona vodi trvenju u srpskoj 

zajednici 683 . 

Ovo je ilustrativan opis odnosa u vladajućoj koaliciju u periodu pre 

proglašenja nezavisnosti. Odsustvo zajedničke strategije, otvorene partijske 

podele, ali i nedostatak zajedničke izlazne strategije, doveli su do nepoželjnog 

razvoja događaja u Srbiji na sam dan proglašenja nezavisnosti, 

kao i nekoliko dana kasnije. Rušenje glavnog grada Srbije od strane DSS, 

Nove Srbije, SRS, ultradesničara i profašitičkih organizacija, napadi na diplomatska 

predstavništva u Beogradu bili su logični razvoj događaja u sveopštem 

metežu i opštoj društvenoj psihozi tih dana. Sledeći korak bio je 

pad Vlade Vojislava Koštunice, do čega je došlo samo dve nedelje kasnije, 

kada je Koštunica podneo ostavku. 

Međutim, kada je reč o funkcionalnoj podeli i nakon odlaska Vojislava 

Koštunice sa vlasti, ova strategija ostaje u igri. Zapravo, podela Kosova 

ostaje trajno opredeljenje Beograda. Dogovorom sa međunarodnom zajednicom 

oko plana of šest tačaka, predsednik Republike Boris Tadić je 

680 Ibid. 

681 ibid. 

682 “Razdvojeni a nepodeljeni”, Novosti, 1. april 2008. 

683 “Goran Bogdanović optužuje Samardžića”, Glas, 1. april 2008.


457 

postigao veći “uspeh” oko podele Kosova u odnosu na Koštunicu. Demokratska 

stranka i njen lider na ovaj način održavaju stratergiju Srbije prema 

Kosovu na sličan način kao i Koštunica, ali uz jasno distanciranje od 

politike produbljivanja sukoba i primene sile. Na duže staze ovakva politika 

neće biti uspešna, jer su prilike na Kosovu i dalje nestabilne, pa u 

takvom političkom i društvenom okruženju može dovesti samo do novih 

neizvesnosti za sve građane na Kosovu. 

Proglašenje nezavisnosti 

Na vanrednoj svečanoj sednici kosovskog parlamenta u Prištini, 17. februara 

2008, usvojena je Deklaracija o nezavisnosti Kosova. Za Deklaraciju o 

samoproglašenju izjasnilo se svih 109 poslanika parlamenta. Sednicu kosovskog 

parlamenta koja je počela u 15 časova, direktno su prenosile globalne 

tv mreže CNN i BBC. 

Poslanicima se prvi obratio kosovski premijer Hašim Tači, koji je u 

svom govoru istakao da će Kosovo biti država svih naroda sa jednakim pravima 

684 . Sednica je imala dve tačke dnevnog reda – proglašenje nezavisnosti 

i usvajanje državnih simbola. 

Članovi ustavne komisije potpisali su Predlog ustava Kosova u kome 

se ono određuje kao nezavisna i suverena država. “Ustav Kosova se sastoji 

iz 40 poglavlja i 160 članova i kao takav određuje Kosovo kao parlamentarnu 

republiku, osnažuje ulogu predsednika Kosova, koji će biti i vrhovni 

komandant bezbednosnih snaga Kosova. U tekstu predloga navodi se da 

predsednik Republike Kosovo predstavlja jedinstvo naroda” 685 . Ustav Koso- 

684 U svom govoru, on je izjavio: “Ovaj dan smo dugo čekali. Mnogi ljudi su dugo 

čekali da nezavisnost postane realnost. Sećamo se i poštujemo imena svih koji su 

dali svoj život za ostvarenje ovog sna i njhihova dela i sećanja na njih uvek će živeti 

u našim srcima. Pozdravljam sve one koji su s nama, kao i sve koji nas gledaju. 

Bićemo ujedinjena nacija s veoma jasnom evropskom vizijom. Naša nada i vera 

nikad nisu bili jači, stanovnici Kosova nikada nisu bili više ujedinjeni, naši snovi su 

bezgranični. Danas je ceo svet s nama i postaćemo ravnopravni članovi demokratskog 

sveta”, rekao je Tači. Izvor: “Kosovo proglasilo nezavisnost”. B92, 17. februar 2008. 

685 “Potpisan predlog ustava Kosova”, Politika, 8. april 2008.


vo definiše kao sekularnu državu, neutralnu prema verskim uverenjima 

svojih građana. Ustav kao zvanične jezike navodi srpski i albanski, i predviđa 

jedinstvenu valutu na Kosovu, ali nije navedeno koju. 

Ustav definiše da je u Skupštini, koja ima 120 mesta, 10 rezervisano 

za Srbe nezavisno od rezultata na izborima, a dodatnih 10 je predviđeno 

za predstavnike ostalih zajednica. Predviđeno je da u vladi Srbi imaju 

najmanje jedno ministarsko mesto kao i najmanje dva mesta zamenika 

ministara 686 . 

Predlog ustava, kao što je predviđeno Ahtisarijevim planom, odobrio 

je međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt 687 . Ustav je u 

Skupštini Kosova usvojen 9. aprila 2008, glasovima 103 prisutna poslanika 

od ukupno 120 688 . 

Nezavisnosno Kosovo, odmah je priznalo nekoliko desetina najmoćnijih 

zemalja na svetu predvođenih SAD, Nemačkom, Francuskom i Velikom 

Britanijom. U periodu neposredno nakon proglašenja nezavisnosti, 

zemlje koje su priznale nezavisnost poslale su svoje ambasadore u Prištinu, 

čime je Kosovo, uz Ustav, prateće zakone i institucije dobilo konture 

nezavisnosti. 

Reakcije na nezavisnost 

Reakcije na proglašenje nezavisnoti kretale su se od ozbiljnih incidenata 

na granici sa Kosovom, preko robusne diplomatske akcije (povlačenje 

ambasadora iz zemalja koje su priznale Kosovo, oštre diplomatske note ka 

EU i SAD, potpuni prekid komunikacije sa EU), do administrativnih mera 

koje su praktično, protiv intersa Srba na Kosovu. Takođe, u Skupštini Srbije 

usvojena je Deklaracija kojom se poništava nezavisnost Kosova 689 . 

686 “Prištini vojska, policija i obaveštajna služba”, Blic, 10. april 2008. 

687 “Zvanični su albanski i srpski”, Danas, 10. april 2008. 

688 Ibid. 

689 Za prihvatanje predloga Vlade Srbije, na vanrednoj sednici 18. februara 2008, 

glasalo je 225 poslanika. Nije bilo bilo uzdržanih ni poslanika koji su glasali 

protiv, ali su poslanici LDP odbili da uzmu učešće u glasanju. Skupština Srbije 

potvrdila je da je Kosovo neotuđivi deo jedinstvenog i nedeljivog ustavnog


459 

Osim toga, vladajuća struktura organizovala je „miran“ protest na ulicama 

Beograda pod nazivom „Kosovo je Srbija“ koji se nekoliko sati nakon 

„inspirativnog govora“ nekih značajnih „kulturnih poslenika” i političara 

pretvorio u divljanje 690 na ulicama Beograda. 

Skupu se prvi obratio Vojislav Koštunica 691 , a nakon njega govorili su 

i Milorad Dodik 692 , i rektori Prištinskog i Beogradskog univerziteta Zdravko 

Vitošević i Branko Kovačević, kao i predsednici srpskih stranaka u Crnoj 

Gori – Andrija Mandić i Predrag Popović. Domaćoj i svetskoj javnosti obratili 

su se i režiser Emir Kusturica, košarkaš Dejan Bodiroga, a video-linkom 

se obratio i teniser Novak Đoković, koji se nalazio van zemlje. 

Mimo nekih očekivanja reakcija Rusije je bila slaba čak i na deklarativnoj 

ravni, jer se Rusija, kao i uvek, bavila svojim regionalnim kalkulacijama 

(Gruzija), a ne svojom slovenskom braćom udaljenom 1710.99 

km. Vašington post je takođe komentarisao da je ruska reakcija mlaka u 

i državnopravnog poretka Srbije na osnovu Ustava Srbije i Povelje UN. 

690 Na Terazijama i na Slaviji demolirani su restorani MekDonaldsa, demonstranti 

su napali policiju na najmanje deset lokacija u Beogradu. Napadnuto je sedište 

LDP. Napadnute su novinarske ekipe B92, Studia B, FoNeta, hrvatskog RTL, 

Palme plus i RTS. Povređeno je najmanje 50 osoba, i policajaca i civila. Oko 

30 demonstranata je provalilo u ambasadu Slovenije i demoliralo je i spalilo 

zastave. Celom događaju je prisustvovala policija, koja nije reagovala. Policija 

je, pred američkom ambasadom, potiskivala demonstrante duž Ulice kneza 

Miloša, ali tek nakon što su demonstranti, bez otpora policije, uspeli da potpuno 

demoliraju konzularno odeljenje američke ambasade. Tokom demoliranja i 

paljenja američkog konzulata život je izgubio i jedan mladić – učesnik protesta. 

691 “Ima li nekog među nama ko nije sa Kosova? Ima li nekog među nama ko 

misli da Kosovo nije njegovo?”, počeo je svoj govor Koštunica. Premijer Srbije 

je rekao da “silnici žele da se odreknemo srpstva, porekla, Kosova, predaka 

i istorije.” “Ako priznamo da nismo Srbi, obećavaju da će nam, kao narodu 

bez pamćenja i bez porekla, biti bolje“. “Koji smo to Božji, ljudski ili evropski 

zakon prekršili? Koji to dogovor nismo poštovali?”, zapitao se Koštunica. 

692 On je na mitingu ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu poručio “da voli Srbiju 

koja je dostojanstvena i koja zna šta hoće”. “A ova Srbija želi da Kosovo ostane u Srbiji”. 

“Republika Srpska zna svoj put. Ona voli Srbiju. Samo stabilna i jaka Srbija 

pomaže Republici Srpskoj i samo jaka Republika Srpska pomaže Srbiji. Srbija 

je naša otadžbina, iako živimo u Bosni i Hercegovini”, naglasio je Dodik.


odnosu na proglašenje nezavisnosti Kosova: “I Putinova relativno mlaka 

javna reakcija na proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara, kao i momentalno 

priznavanje od strane Zapada” tumači se težnjom Rusije da se 

vrati na svetsku političku scenu kao globalni partner 693 . 

Napad kao najbolja odbrana 

Nekoliko hiljada osoba u organizovanoj akciji, uz blagoslov Ministarstva 

za KiM 694 , napalo je 19. februara dva granična prelaza sa Kosovom, odnosno 

dva administrativna punkta – Jarinje i Brnjak (kod Zubinog Potoka). 

Tokom ove akcije, prelaz Jarinje je zapaljen, a prelaz Brnjak je miniran vojnim 

eksplozivom i dignut u vazduh. Tom prilikom zapaljeno je nekoliko 

vozila Unmik i kosovske policije. Takođe, građani su prilikom „mirnog protesta“ 

napali i nekoliko novinara beogradskih redakcija, kom prilikom su 

neki novinari i pretučeni. 

Diplomatija 

Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova Srbije, je aktivirao brojne resurse 

kada je reč o spoljnjoj politici. Od lobiranja među nesvrstanima, preko 

ucenjivanja zemalja u regionu (posebno Makedonije i Crne Gore), do 

oštrih protesta u UN i u drugim međunarodnim organizacijama. Pojedinačno 

najveći uspeh srpske diplomatije jeste “pobeda” u Generalnoj 

skupštini UN. Naime, nakon intezivne diplomatske akcije, Srbija je dobila 

svojih pet minuta pred Međunarodnim sudom pravde, od koga će se dobiti 

693 “Putin će ipak prihvatiti Kosovo”, B92, 24. februar 2008. 

694 Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da akcija Srba 

na dva kontrolna punkta na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak nije 

bila inicirana iz Beograda, ali da je ona u skladu sa politikom Vlade Srbije o 

preuzimanju carinske politike. Samardžić je, za Poligraf TV B92, rekao da je 

uništvanje policijskih punktova direktna reakcija stanovništva severno od Ibra 

koje ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Dodao je “Mislim 

da je to legitmno. Možda nije lepo, ali jeste legitimno”. Izvor: www.b92.net


461 

neobavezujuće mišljenje o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti 

Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Ovakav razvoj događaja 

predstavlja nešto konstruktivniji odnos Borisa Tadića prema Kosovu 

u odnosu na Vojislava Koštunicu. Mnogi su prebacivanje problema nezavisnosti 

na pravni teren videli kao izlaz za Tadića i Srbiju iz ove situacije. 

Prebacivanje Kosova na pravni teren neće uticati na novostvorenu realnost 

na Kosovu, ali može značiti odlaganje priznanja nekih zemalja. Očekuje se 

da će to trajati dve do tri godine, što će omogućiti i Srbiji i Kosovu da na 

miru sprovode reforme. 

Bojkot institucija 

Nakon proglašenja nezavisnosti, neuravnoteženost politike prema Kosovu 

vlade u Beogradu dobila je puni zamah. Još jedna u nizu mera vlasti u Beogradu 

(definisana u akcionom planu za KiM) jeste i naredba kosovskim 

Srbima da napuste radna mesta u kosovskim institucijama. Slobodan Samardžić 

je više puta istakao da će svi kosovski Srbi, lojalni državi dobijati 

nadoknadu od po 200 eura, ili u iznosu plate koju su primali u kosovskim 

institucijama, ističući da ove garancije posebno važe za zaposlene u kosovskoj 

policiji i za čuvare zatvora 695 . U svetlu izbora koji su tek predstojali, 

ovakav predlog Ministarstva za KiM izazvao je strepnju i nesigurnost kod 

onih kojima se savetovalo da se stave na raspolaganje ovom ministarstvu. 

Posebno su bili uplašeni Srbi u enklavama, jer su se u tom periodu, nakon 

nekoliko godina mirne integracije u kosovsko društvo, našli na udaru 

srpskih institucija na Kosovu. Od njih se očekivalo da napuste svoja radna 

mesta po svaku cenu 696 . Ovakvo ponašanje dovelo je i do spontanog protesta 

lokalnih Srba na Kosovu. Tako Slađan Milenković, stanovnik Lapljeg 

695 “Za 25.000 Srba po 200 evra iz Beograda?”, Blic, 30. mart 2008. 

696 Tokom boravka na Kosovu u maju 2008. godine predstavnici Helsinškog 

odbora otrkrili su da je u jednoj enklavi u blizini Prištine, Srbima zaposlenim 

u lokalnoj vatrogasnoj jedinici naređeno od strane Ministarstva za KiM da 

odbiju donaciju goriva koju im je nudila vlada u Prištini. Na ovaj način 

besmislenim naredbama profesor evropskih integracija na Fakultetu političkih 

nauka Samardžić ugrozio je bezbednost oko 5.000 ljudi na Kosovu.


Sela kod Prištine navodi: “Plašim se da će poziv na bojkot kosovskih institucija 

stvoriti nesagledive posledice po sve nas. Šta ukoliko nova vlada odbije 

da sprovodi oluku Koštuničinog kabineta”? 697 

Ishod ove štetne politike koju je Vlada Srbije sprovodila na Kosovu 

jesu krajnje zaoštrene socijalne razlike između tamošnjih stanovnika. Sa 

jedne strane, oni koji su pristali da bojkotuju institucije u kojima su radili 

oslanjaju se na pomoć Beograda, dok istovremeno ima mnogo onih koji 

nemaju gotovo nikakva primanja. Predlog o bojkotu predstavlja kratkovidu 

i sebičnu politiku koju ne interesuje održivo rešenje za ekonomski opstanak 

Srba na Kosovu. 

Ministar Dinkić je, komentarišući isplaćivanje po 200 eura za bojkot 

kosovskih institucija, izjavio da takva davanja nisu moguća bez rebalansa 

budžeta, do kog može doći tek nakon formiranja nove vlade 698 . 

U Gračanici su suspendovani radnici KPD Lipljan blokirali zgradu Koordinacionog 

centra, zahtevajući od Srbije da reši njihove socijalne probleme 

do kojih je došlo zbog napuštanja kosovskih institucija po nalogu 

srpskih vlasti nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 699 . Boban Petrović, 

predstavnika radnika KDP i član kriznog štaba izjavio je da “svi zaposleni 

koji su nakon proglašenja nezavisnosti napustili kosovske institucije ostaju 

zaboravljeni” 700 . Radnicima je ministar Samardžić obećao nadoknadu u 

iznosu plate koju su imali u KPD, kao i uplatu socijalnog i penzionog osiguranja 

701 . Nakon napuštanja radnih mesta, radnici su suspendovani, a 

ministar je opovrgao svoja ranija obećanja i najavio jednokratnu pomoć u 

iznosu od 11.000 dinara i to samo za radnike KPD Lipljan 702 . 

Tadašnji ministar finansija Srbije, aktuelni premijer Mirko Cvetković, 

izjavio je da će, na osnovu odluke Vlade Srbije, zaposleni u kosovskim institucijama 

koji su nakon proglašenja nezavisnosti dali otkaz dobiti za- 

697 Ibid. 

698 “Nema isplate bez nove vlade”, Blic, 30. mart 2008. 

699 “Zahtev da ih preuzme Srbija”, Danas, 2. april 2008. 

700 “Čuvari iz Lipljana prozivaju Slobodana Samardžića”, Kurir, 2. april 2008. 

701 Ibid. 

702 Ibid.


463 

poslenje u odgovarajućim državnim organima u Srbiji 703 . Cvetković je, pominjući 

i takozvane “duple plate” za deo onih koji žive na Kosovu naveo 

da će budžet od pola milijarde eura biti dovoljan za srpsko i drugo nealbansko 

stanovništvo na Kosovu 704 . 

Srbi na Kosovu još uvek se plaše da će biti šikanirani od svojih sunarodnika 

ako ne napuste radna mesta. Pošto naknade ni dva meseca kasnije 

nisu bile isplaćene, ljudi su bili zbunjeni, uplašeni i besni zbog situacije u 

koju ih je zvanični Beograd doveo. Naime, deo njih bi se mogao vratiti na 

posao, ali se boji da bi taj čin predstavljao priznavanje nezavisnosti. Ministar 

Samardžić optužen je i da “deli narod. Gordana Arsić, načelnik Kosovskog 

okruga tvrdi da su na „severu Kosova policajci dobili plate i iz Prištine 

i iz Srbije, a južno od Ibra, gde je narod najugroženiji, niko ništa” 705 . 

U ovom trenutku procenjuje se da je broj onih koji su napustili institucije 

oko 2000 706 ljudi, a njihova budućnost (posebno u kontekstu novonastale 

ekonomske krize) sasvim je neizvesna i godinu dana nakon 

proglašenja nezavisnosti. 

Osim dodatnog raslojavanja kosovskih Srba na one koji nemaju izvore 

prihoda i na one koji imaju duple plate, javlja se problem zloupotrebe, 

budući da među onima koji su na platnom spisku Republike Srbije ima 

ljudi koji su prijavljeni da žive na Kosovu, a tamo, zapravo, idu samo da bi 

pokupili novac. Trn u oku mnogim Srbima na Kosovu je oko 3500 lica zaposlenih 

u opštinama i njihova prosečna zarada od 75.000 dinara. Samo 

u opštini Priština na platnim spiskovima se nalazi pedesetak lica koja ne 

žive na Kosovu 707 . 

Goran Rakić, bivši radnik Ministarstva za povratak u Vladi Kosova dodaje: 

“Dobili smo spiskove radnika. Njihove plate kreću se od 85.000 do 

135.000 dinara, u zavisnosti od izmišljenih funkcija savetnika za politička 

pitanja, zaštitu čovekove okoline, sport i omladinu ili savetnika i načelnika 

703 “Očekuju ispunjenje obećanja”, Danas, 3. april 2008. 

704 Ibid. 

705 “Srbi dali otkaze, Beograd oteže sa isplatom zarada”, Blic, 10. april 2008. 

706 “Cvetković: Budžet dovoljan za kosmetske Srbe”, 3. april 2008. 

707 “Odselili se sa Kosova, zadržali plate”, Blic, 6. april 2008.


za informisanje, zaštitu spomenika kulture, pa do konzervatora” 708 .Mirko 

Cvetković, tadašnji ministar finansija protivio se tome da oni iz severnog 

dela Kosova primaju dvostruke plate, jer je smatrao da su tamo uslovi života 

kao u Srbiji 709 , ali ni tada, ali ni danas kao premijer, nije bio u stanju 

da reši ovu vrstu socijalnih problema između Srba na Kosovu. SLS – Srpska 

liberalna stranka je jedina politička grupacija Srba koja učestvuje u radu 

kosovskih institucija nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, ali, bez obzira 

na dobre odnose sa međunarodnom zajednicom SLS ostaje i dalje prilično 

udaljena od Srba na Kosovu. 

Izbori na Kosovu – izazov 

Prvi test za stbilnost na Kosovu bili su izbori u maju 2008. godine. Srbija 

je odlučila da po svaku cenu sprovede lokalne i parlamentarne izbore, na 

sada već, teritoriji suverene države. 

Predsednik Srbije Boris Tadić je izjavio: “Prvi je princip da se održe 

izbori na celoj teritoriji Srbije, a to znači i na teritoriji Kosova, i da održavanje 

izbora ne dovede u pitanje Rezoluciju 1244 i naš odnos sa međunarodnim 

institucijama Unmik-om i KFOR-om, jer je on presudno važan za 

postojanje države Srbije na Kosovu” 710 . 

Međutim, održavanje izbora bilo je povod i za nesuglasice unutar 

same Demokratske stranke. Naime, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić 

je izjavio da “ne vidi razlog zašto se izbori ne bi održali na celoj teritoriji 

Srbije” 711 , te da je “od vrhunske važnosti da se demokratski proces ispoštuje 

do kraja i da se izbori odviju na celoj teritoriji naše zemlje” 712 . Sa druge 

strane, njegov stranački kolega Dragan Šutanovac rekao je: “Ako neko misli 

da može da sprovodi izbore tako što će se glasati po kućama, to neće biti 

izbori kakve želi DS, jer to nije demokratski način” 713 . Republička izborna 

708 Ibid. 

709 Ibid. 

710 “Tadić: Izbori i na Kosovu”, Politika, 2. april 2008. 

711 Ibid. 

712 Ibid. 

713 “Samo Beograd može da spreči lokalne izbore na Kosovu”, Gazeta, 2. april 2008.


465 

komisija donela je odluku o sprovođenju spornih lokalnih izbora na Kosovu 

i Metohiji, dok je, prema Unmik, održavanje lokalnih izbora Srbije na 

Kosovu u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, te da bi se rezultati ovih izbora 

mogli smatrati nelegitimnim 714 . Joakim Riker, šef Unmik, izjavio je: “Samo 

Unmik može da održava izbore na Kosovu i drugi izbori neće imati nikakvu 

vrednost” 715 . Sa druge strane, stav Unmik stav povodom parlamentarnih 

izbora bio je da ih neće niti podržavati niti ometati 716 . 

Lokalni izbori na Kosovu ipak su održani, ali se postavlja pitanje šta je 

njima postignuto. Naime, šef Unmik Joakim Riker izjavio je da su “srpski 

lokalni izbori koji su održani na Kosovu istovremeno sa parlamentarnim 

izborima, nelegalni i bez vrednosti” 717 , te da nelegalni izbori ne mogu da 

imaju legalne posledice” 718 . “Njihovi rezultati neće biti priznati. Unmik će 

nastaviti da sarađuje isključivo s legalnim opštinskim vlastima na celokupnom 

Kosovu i legitimnim predstavnicima tih opština” 719 . Problem je nastao 

nakon održavanja izbora, kada je u Beogradu počelo previranje oko 

formiranje koalicija, pa razmatranje formiranja paralelnih institucija na 

Kosovu jednostavno nije došlo na red 720 . 

Samardžić je održavanje lokalnih izbora na Kosovu okarakterisao 

na sledeći način: “...lokalni izbori na Kosovu održani su na demokratski, 

miran i uzoran način. Srbi s Kosova će konačno dobiti svoju lokalnu 

samoupravu” 721 . Kako je on naveo, prema nezvaničnim rezultatima RIK, 

lokalni izbori održani su u 25 opština, glasalo je 57 odsto birača na području 

KiM, dok je u Srbiji glasalo 35 odsto birača na 141 biračkom mestu. 

U 15 opština većinu su osvojili radikali, u šest opština DSS, dok su u dvema 

opštinama jednak broj glasova imali radikali i SPS 722 . 

714 “Prištini vojska, policija i obaveštajna služba”, Blic, 10. april 2008. 

715 “Riker: Srbija ne može da organizuje lokalne izbore na Kosovu”, Politika, 11. april 2008. 

716 “Unmik ne da lokalne izbore na Kosovu i Metohiji”, Glas, 10. april 2008. 

717 “Veliki broj raseljenih nije glasao”, Danas, 12. maj 2008. 

718 Ibid. 

719 Ibid. 

720 “Unmik-ovi i srpski Srbi”, Glas, 16. maj 2008. 

721 “Samardžić: Srbi se neće deliti”, Danas, 20. maj 2008. 

722 Ibid.


Godinu dana kasnije 

Rukovodstvo Srbije je nastavilo da deklarativno ponavlja da Srbija nikada 

neće priznati nezavisnost Kosova, kao i da se za Kosovo unutar granica Srbije 

bori diplomatskim i mirnim sredstvima 723 . 

Na inicijativu Srbije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija zatražila 

je u oktobru 2008. godine od Međunarodnog suda pravde savetodavno 

mišljenje o pravnoj osnovanosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Boris 

Tadić, predsednik Srbije je, u razgovoru sa predstavnicima pravnog tima 

koji Srbiju zastupa pred tim sudom, istakao da “Kosovo nije država, godinu 

dana posle jednostrano nelegalno proglašene nezavisnosti, i da Srbija 

nikada neće priznati nezavisnost Pokrajine” 724 . Istakao je: “Mi ostajemo 

čvrsto opredeljeni da svoja legitimna prava, na svojoj teritoriji, branimo 

pravnim i diplomatskim sredstvima, a ne silom. Poštujući međunarodno 

pravo, vlastite legitimne interese, svoj integritet na Kosovu, Srbija će braniti 

na pravnom terenu, pred Međunarodnim sudom pravde” 725 . 

Premijer Mirko Cvetković naveo je, u pisanoj izjavi, da Vlada nikada 

neće priznati protivpravne akte privremenog rukovodstva kosovskih Albanaca, 

niti njihove namere stvaranja virtuelne države na teritoriji Srbije 726 . 

Dodao je i da se dijalog sa Albancima mora voditi u skladu sa Ustavom 

Srbije i u interesu dugoročnog mira i stabilnosti i boljeg života građana 

Kosova 727 . Oslanjanje Srbije na odluku Međunarodnog suda pravde predstavlja 

mač sa dve oštrice, prema oceni Stivena Majera, profesora na Nacionalnom 

univerzitetu odbrane u Vašingtonu: “Ako Srbija izgubi taj proces, 

723 “Iskoristićemo sva legalna i diplomatska sredstva u smislu odbrane teritorijalnog 

integriteta i suvereniteta naše zemlje. Nastavićemo našu borbu za teritorijalni 

integritet i suverenitet, ali bez pribegavanja nasilju, kao i sve evropske demokratije” 

izjavio je Boris Tadić u razgovoru sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Frank- 

Valterom Štajnmajerom. Izvor: “Srbija neće priznati nezavisnost”, B92, 9. februar 2008. 

724 “Tadić: Polažemo nade u sud”, B92, 17. februar 2009. 

725 Ibid. 

726 Ibid. 

727 Ibid.


467 

neće imati izbora osim da prizna Kosovo. Ako se sud izjasni u korist Srbije, 

Albanci će jednostavno ignorisati takvu odluku” 728 . 

Godinu dana nakon proglašenja nezavisnosti nešto je lakše analizirati 

neke od “argumenata” koje je politička elita u Srbiji koristila kada je reč o 

Kosovu. Jedan od takvih argumenata bio je onaj o nestabilnosti u regionu. 

Ovde sa na prvom mestu mislilo na Makedoniju, ali i na Bosnu i Hercegovinu. 

Godinu dana kasnije, Makedonija je uspešno sprovela parlamentarne i 

predsedničke izbore, i time dodatno učvrstila svoj kurs ka EU. Bosna i Hercegovina, 

sa druge strane, zaista jeste u 2008. godini ušla u fazu ozbiljne nestabilnosti, 

ali se takav razvoj događaja svakako može pripisati, pre svega, ulozi 

zvaničnog Beograda u BiH. Reč je o strateškom opredeljenju da se preko Republike 

Srpske napravi neka vrste kompenzacije za Kosovo 729 . 

Eulex i plan od šest tačaka 

Raspoređivanje Eulex na teritoriji Kosova zvanično je počelo 9. decembra 

2008. Misija je počela sa manje od 1500 pripadnika, dok pun angažman 

obuhvata oko 2000 policajaca, carinika, istražitelja i sudija, koji imaju za 

cilj osnaživanje policije, carinske službe i sudstva Kosova. 

“Ključni elemenat naše misije je jačanje kosovske policije – nadgledanje, 

podrška i saveti, sve do nivoa lokalnih policijskih stanica” 730 . Eulex 731 

je najveća civilna misija u okviru Evropske bezbednosti i odbrane. Osnovni 

cilj ove misije jeste pružanje pomoći kosovskim vlastima u sferi prava, a 

posebno u oblasti policije, pravosuđa i carine. Reč je o tehničkoj misiji koja 

728 “Tadić: Polažemo nade u sud”, www.vesti.rs 17. februar 2009. 

729 Ovu ideju politički je aktivirao krug oko SANU predvođen Dobricom 

Ćosićem. Ćosićeva strategija se u poslednjih nekoliko godina u nekim se 

tehničkim elementima izmenila. Reč je o priznanju realnosti da je, pre 

svega, politika Vojislava Koštinice postala neodrživa, te da se moraju tražiti 

nove strategije u rešavanju srpskog nacionalnog pitanja. Rešavanje srpskog 

pitanja uvek je bilo rešavanje pitanja teritorija, odnosno crtanja mapa. 

730 “Kosovo: Počelo raspoređivanje Euleksa“, Glas Amerike na 

srpskom (www.voanews.com), 9. decembar 2008. 

731 The European Union Rule of Law Mission in Kosovo (Misija 

vladavine prava Evropske unije koja deluje na Kosovu).


bi trebalo da nadgleda i savetuje, zadržavajući ograničenu izvršnu vlast. 

Eulex je po komandnoj odgovornosti pod upravom Brisela, a potpada pod 

opšta pravila Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija 732 . 

Unmik 733 je pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 

raspoređen na teritoriji Kosova prema Rezoluciji 1244, koja je doneta 

10. juna 1999. Osnovna misija Unmik podrazumeva izgradnju mira, demokratije, 

stabilnosti i samoupravljanja 734 . 

Unmik je jedinstvena operacija koja obuhvata četiri principa pod pokroviteljstvom 

Ujedinjenih nacija. Prvi princip, čije odredbe je sprovodio 

UNHCR (Kancelarija visokog predstavnika za izbeglice) obuhvatao je humanitarnu 

pomoć i njegovo dejstvo okončano je krajem juna 2000. godine. 

Ostali principi su: civilna administracija, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih 

nacija, demokratizacija i izgradnja institucija, koju je vodila OEBS (Organizacija 

za evropsku bezbednost i saradnju), rekonstrukcija i ekonomski 

razvoj, kojim upravlja Evropska unija. 

Pored ovih dveju institucija, na Kosovu postoji i treći međunarodni 

subjekt – Međunarodna kancelarija (International Civilian Office – ICO) , 

koju podržavaju najznačajnije zemlje Zapada koje su priznale nezavisnost 

Kosova i koja radi na osnovu plana Martija Ahtisarija. 

Funkciju Unmik preuzima Eulex, a jedno od osnovnih pitanja jeste 

da li se to čini na osnovu Plana od šest tačaka za Kosovo i Metohiju, ili na 

osnovu zakona koji su donele prištinske vlasti. Srpska strana prihvata dolazak 

EulexA uz uslov da se primeni pomenuti plan. Prve tri tačke plana – 

pravosuđe, policija i carine – prebačene su u nadležnost Eulex. Ostale tri 

tačke su saobraćaj, obezbeđivanje granica i zaštita kulturne baštine. 

Princip šest tačaka, očito je forma rđavog kompromisa između Srbije 

i međunarodne zajednice. Razlozi zbog kojih nikome na Kosovu ovakvo 

“rešenje” ne odgovara su brojni. Princip/plan od šest tačaka pre svega 

predstavlja osnovu za neku vrstu podele Kosova, što je rešenje od kojeg 

se međunarodna zajednica do poslednjeg trenutka uspešno distancirala. 

732 www.eulex-kosovo.eu 

733 United Nations Interim Administration Mission in Kosovo (Misija 

prelazne administracije Ujedinjenih nacija koja deluje na Kosovu). 

734 www.un.org.


469 

Podela sama po sebi predstavlja bi izvor novih nestabilnosti, kako na kratak 

rok, tako i na duže staze. Albanska većina ostvarila je konsenzus u 

pogledu jedinstvenosti Kosova i tog će se stava, i to po svaku cenu, svakako 

držati. Srbima na Kosovu, sa druge strane, (kojih na Kosovu ima 

oko120.000) ovaj kompromis takođe ne odgovara. Preciznije, jedini akteri 

među Srbima koji će imati koristi od policijske i carniske nezavisnosti jeste 

mali broj Srba i to onaj naradikalniji deo okupljen oko Zajednice srpskih 

opština Kosova i Metohije, ali i kriminalci koji preko severnog dela Kosova 

svaki dan švercuju velike količine akcizne robe. Plan od šest tačaka može se 

pokazati najopasnijim za većinu Srba na Kosovu koji žive u velikom broju 

enklava južno od reke Ibar. Da bi Beograd prihvatio prenos ovlašćenja sa 

Unmik na Eulex, potrebno je da se prenesu i ovlašćenja u oblasti policije, 

carina i pravosuđa, a upravo je to tačka kojoj se protive kosovski Albanci, 

jer to potpuno zadire u nezavisnost Kosova. 

Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, je u svom izveštaju u novembru 

2008, potvrdio neophodnost sprovođenja Plana od šest tačaka za Kosovo 

i Metohiju. Beograd se zalaže za sprovođenje tog plana koji bi trebalo da 

“poboljša uslove života za Srbe na Kosovu”. Ovaj plan predviđa veća ovlašćenja 

za Srbe u sredinama u kojima su oni većina, dok Priština kaže da je 

taj „dokument mrtav”, jer se njime narušava suverenitet Kosova 735 . 

Dok se zvanični Beograd zalaže za sprovođenje Ban Ki Munovog plana, 

prištinske vlasti ovaj plan odbacuju, uz obrazloženje da nije usvojen. 

Prema rečima Memljija Krasnićija, portparola vlade Kosova, “plan od šest 

tačaka ne postoji i ne može imati nikakvu budućnost”. 

Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo, rekao je da “ne postoji pravni 

osnov da dođe do zamene Unmik bilo kime i čime, a EU misija je nelegalna. 

Zbog toga UN imaju veliki problem, jer bi njihova misija propala i to bi bila 

veoma teska situacija, ne samo za tu misiju UN, već za ideju i praksu međunarodnih 

mirovnih misija širom sveta, što bi legitimitet UN dovelo u pitanje” 736 . 

On je ocenio da je Međunarodna upravljačka grupa “pravno nepostojeća” i 

da ne može da odlučuje o bitnim pitanjima za srpsku pokrajinu 737 . 

735 “Teme vezane za plan od šest tačaka”, www.vesti.rs 15. mart 2009. 

736 „Samardžić: Nema pravnog osnova da Euleks zameni Unmik”, Press, 19. april 2008. 

737 Ibid.


Srbija–Crna Gora: 

stare pretenzije 

Srbija i dalje u potpunosti ne prihvata crnogorsku nezavisnost. Na delu su 

stare pretenzije prema susednoj državi i stalni pokušaji da se iz Beograda 

odredi šta crnogorska država (ne)sme da uradi. Priznavanje Kosova poslužilo 

je za novi talas kampanje protiv Crtne Gore. Nakon što je vlada u 

Podgorici priznala Kosovo ambasadorka Crne Gore u Beogradu Anka Vojvodić 

je proterana, a tom činu sledila je žestoka anticrnogorska kampanja. 

Najpre u parlamentu, gde su poslanici opozicionih stranaka (izuzev Liberalno-demokratske 

partije). tražili da se Crnoj Gori uvedu sankcije, zabrani 

ulazak crnogorskim funkcionerima u Srbiju i zapleni njihova navodna 

imovina. Vladajuća koalicija, a prvenstveno Demokratska stranka na ove 

apsurdne zahteve nije reagovala. 

U anticrnogorskoj kampanji prednjačili su i beogradski mediji koji su 

na udarnim mestima i u udarnim terminima objavljivali nacionalističke 

poruke crnogorske opozicije i srpskih političara. Posebno je praćen miting 

koji su u Podgorici organizovale prosrpske stranke protiv priznanja Kosova. 

Ovaj protest, kao i slični skupovi u drugim gradovima, su u osnovi bili 

pokušaj destabilizacije Crne Gore. Pretekst tih napisa bilo je očekivanje da 

će opozicija izdejstvovati smenu vlasti u Crnoj Gori što srpski nacionalistički 

krugovi stalno priželjkuju. 

Pogoršanje odnosa sa Crnom Gorom, osim proterivanja ambasadora, 

ogleda se i u bezuspešnom pokušaju da se Crnoj Gori nametnu rešenja za 

određivanju dvojnog državljanstva. U pregovorima koje dve države vode 

mesecima o dvojnom državljanstvu, Srbija ne poštuje osnovni stav Crne 

Gore da je to „mala populacija koja se mora čuvati“, te da se sporazumom 

regulišu samo posledice postojećeg dvojnog državljanstva. 

Prema crnogorskom Ustavu, dvojno državljanstvo biće izuzetak i moći 

će da ga zadrže samo oni koji su ga imali do 3. juna 2006, kada je proglašena 

nezavisnost Crne Gore. Prema Ustavu Crne Gore, svi građani koji imaju 

prebivalište i glasali su u Crnoj Gori, a nemaju crnogorsko državljantsvo,

471 

moraće da se opredele da li će uzeti crnogorsko državljanstvo ili će ostati 

bez biračkog prava. 

Srbija insistira na tome da je za veliki broj crnogorskih državljana, 

koji žive u Srbiji, pitanje dvojnog državljanstva od vitalnog interesa. Insistiranje 

na ovom pristupu datira još iz vremena Vojislava Koštunice, odnosno 

vremena pre referenduma o nezavisnosti kada je Beograd pokušao da 

crnogorske državljane koji žive u Srbiji „ubaci“ u crnogorske biračke spiskove. 

Taj pokušaj nije, a male su šanse da uspe i sada. Crna Gora je inače 

postigla sporazum o dvojnom državljanstvu sa Bosnom i Hercegovinom, a 

uskoro će i sa Hrvatskom. 

Srpski nacionalistički krugovi i dalje ne priznaju crnogorsku državu ni 

crnogorski narod. Oni ne samo da direktno podržavaju prosrpsku opoziciju 

u Crnoj Gori, već je i instruišu i logistički pom 

ažu. SPC i dalje ima primat u negiranju crnogorske nezavisnosti. U 

tom pogledu najaktivniji je mitropolit Amfilohije, koji je učestvovao na 

protestu u Podgorici protiv priznanja Kosova. Pretenzije srpskih kleronacionalističkih 

snaga ogledaju se i u formiranju Srpskog narodnog veća u 

Crnoj Gori. Veće je osnovano kako bi se i na taj način „dokazala“ i učvrstila 

teza o ugroženosti Srba i srpstva u Crnoj Gori koje treba „braniti od aktuelnog 

režima“. 

Priznanje nezavisnosti Kosova 

Crna Gora je priznala nezavisno Kosovo 8. oktobra 2008, kada i Makedonija. 

Crnogorska vlada je taj čin obrazložila uvažavanjem sopstvenih državnih 

interesa, kao i činjenicom da je Kosovo priznala većina zemalja EU, 

SAD i druge države. Ranko Krivokapić, predsednik crnogorskog parlamenta, 

je izjavio da je iluzija da je moguće Kosovo vratiti u sastav Srbije: “Zašto 

ne završiti statusna pitanja, zašto Srbiju držati u poziciji 19.veka? Nezavisnost 

Kosova je realnost a priznavanje je interes Crne Gore što je dobro za 

Srbiju koja živi u zabludi da se tu nešto može izmeniti“. Milan Roćen, ministar 

inostranih poslova Crne Gore, je konstatovao: “Ako želimo u društvo 

EU i NATO, logično je da poštujemo njihove odluke i stavove“.


Srbija je proglasila je crnogorsku ambasadorku Anku Vojvodić za personu 

non grata i proterala je iz Beograda. Tim povodom šef srpske diplomatije 

Vuk Jeremić je naglasio da su to mere „protiv režima u Podgorici a 

ne protiv građana Crne Gore“. On je ranije izjavio da bi crnogorsko priznanje 

Kosova predstavljalo „zabijanje noža u leđa ne samo Srbiji već i njenim 

diplomatskim naporima da mirnim i pravnim putem razreši dileme oko 

budućeg statusa južne srpske pokrajine“. Nakon priznanja Jeremić je tvrdio 

da je Crna Gora pokazala da nije u punom smislu suverena država jer 

ne vodi samostalnu spoljnu politiku, te da je zvanična Podgorica povukla 

potez priznanja Kosova pod pritiskom EU i SAD. Tu tezu je oberučke prihvatila 

crnogorska opozicija. 

Tvrdnju o pritiscima na Crnu Goru da prizna Kosovo izneo je i predsednik 

Srbije Boris Tadić, jer je, po njemu, ovim potezom vlada Crne Gore 

dovela u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Tadić je rekao 

da je time učinjena „velika šteta i za građane Srbije i za građane Crne Gore 

koji imaju toliko toga zajedničkog“ i izrazio uverenje da se „građani Crne 

Gore ne slažu sa odlukom vlade“. U intervjuu za TV Crne Gore predsednik 

Srbije je otišao korak dalje sledećim rečima: “Crna Gora se direktno umešala 

u unutrašnje stvari Srbije. To je isto kao kad bi Srbija sada priznala 

nezavisnost Boke Kotorske i to bi bilo mešanje u unutrašnje stvari druge 

države relativizujući njene granice“. 738 

Crnogorski premijer Milo Đukanović je odgovorio na optužbe da „niko 

nije vršio pritisak na Crnu Goru da prizna Kosovo, već je njena odluka motivisana 

učvršćenjem partnerskih odnosa sa EU i NATO“. 

U srpskom parlamentu, Vjerica Radeta (SRS) je predložila uvođenje 

sankcija protiv Crne Gore, dok je Dragan Đormaz (DSS) zatražio zabranu 

dolaska crnogorskih funkcionera u Srbiju i prekid svih odnosa sa Crnom 

Gorom. Zatraženo je i da se zabrani Crnogorcima da kupuju imovinu u Srbiji. 

Portparol DSS Andrija Mladenović optužio je Crnu Goru da radi na 

razbijanju Srbije. Zatraženo je i ukidanje aviosaobraćaja sa Crnom Gorom 

kao i bojkot letovanja na crnogorsakom primorju. Vojislav Koštunica je 

izjavio da Crnu Goru treba tužiti Međunarodnom sudu pravde. 

738 Izjava za RTCG, Politika, 23. novembar 2008.

Srbija–Crna Gora: stare pretenzije 

473 

U anticrnogorskoj kampanji su učestvovali beogradski mediji koji su 

davali veliki prostor crnogorskim opozicionim političarima, naročito Nebojši 

Medojeviću čelniku Pokreta za promene. On tvrdi za Politiku da „Đukanović 

otplaćuje dugove albanskoj mafiji“. Večernje novosti su objavile 

tekst u kome se tvrdi da će se Pljevlja otcepiti ako Đukanović ne povuče 

odluku o priznanju. Glas javnosti objavljuje da je šest većinskih srpskih 

opština izrazilo neslaganje sa odlukom vlade da prizna lažnu „državu 

Kosovo“ (Herceg Novi, Andrijevica, Pljevlja, Plužine, Mojkovac i Žabljak). 

Ovaj list objavio je i anketu prema kojoj gotovo polovina građana smatra 

da je „sramni čin priznanja normalan potez marionetske vlade koja ispunjava 

sve zahteve Brisela i Vašingtona“. 

I naslovi sličnih tekstova u Kuriru, Pravdi, Presu, Nedeljnom telegrafu 

su indikativni: “Izdaja“; „Sramota“; „A zemljotres, luka, pruga...“; “Prvi crnogorski 

šamar Srbiji“; „Kako kazniti Crnu Goru“; „Ujeli nas oni koje smo 

hranili“; “Milo gori i od Turaka!“; „Heroinska nezavisnost“. List Pečat otvara 

pitanje vojne imovine uz tvrdnju da, nakon raspada SCG i stvaranja nezavisne 

Crne Gore Srbiji nikada nije vraćena njena vojna imovina. Veliki 

publicitet u beogradskoj štampi dobio je protest u Podgorici protiv priznanja 

Kosova koji su organizovali Srpska lista, Socijalistička narodna partija, 

Narodna stranka i Demokratska srpska stranka. Na protestu su učestvovali 

i Nebojša Medojević, čelnik Pokreta za promene i mitropolit Amfilohije. 

Politika izveštaj o protestu najavljuje na prvoj strani kao temu dana uz naslov: 

“Policija i vojska nadziru proteste.” 739 Večernje novosti posebno ističu 

zahteve demonstranata – da vlada povuče odluku o priznanju, da raspiše 

referendum o tom pitanju, ili da vrati mandat i raspiše vanredne parlamentarne 

izbore. 740 List Pravda je objavio intervju sa Simom Spasićem, 

predsednikom Udruženja porodica ubijenih i kidnapovanih Srba na KiM 

u kome on, uz ostalo, tvrdi da će tužiti crnogorsku policiju zbog maltretiranja 

na mitingu. 741 

Mitropolit Amfilohije je na protestu rekao da priznanje Kosova nije 

pitanje politike nego obraza: “Da li je nacionalni interes Crne Gore da za- 

739 Politika, 14. oktobar 2008. 

740 Večernje novosti, 14. oktobar 2008. 

741 Pravda, 15. oktobar 2008.


rije nož u leđa svoga brata? Nije bilo sramnijeg čina u istoriji Crne Gore“. 

Beogradska štampa je objavila seriju intervjua sa Andrijom Mandićem, 

čelnikom Srpske liste, grupacije koja okuplja najradikalnije srpske stranke, 

koji je štrajkovao glađu u znak protesta protiv odluke vlade. 

Osim Mandića, čest gost u beogradskim medijima je i Nebojša Medojević. 

To je naročito bio slučaj tokom predsedničke izborne kampanje u 

martu 2008, kada su se obojica kandidovali. U Medojevićevoj kampanji je 

sve vreme učestvovao Zoran Lutovac, srpski ambasador u Podgorici što je 

izazvalo oštre reakcije u tamošnjoj javnosti. 

Srpska pravoslavna crkva 

Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori stalno se upliće u državne poslove 

i politiku. Mitropolit Amfilohije ne propušta priliku da kaže kako u Srbiji i 

Crnoj Gori živi jedan narod, srpski. On ne priznaje crnogorski narod, jezik 

i kulturu, ni Crnogorsku pravoslavnu crkvu. U antireferendumskoj kampanji 

okupio je sve srpske stranke koje su bile, a i danas su protiv crnogorske 

nezavisnosti. 

U pismu predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću i premijeru Milu 

Đukanoviću Amfilohije je zatražio da ne priznaju nezavisno Kosovo: “Užasnuti 

smo dugoročnim nasiljem, nepravdama i zločinima, pitamo se da li 

je moguće da Crna Gora prizna jednu takvu fantomsku državu na kostima, 

nesreći, izgonu, zločinu vršenim nad našim narodom“. On takođe piše da 

je Crna Gora od svojih istorijskih početaka „bila i ostala organski vezana za 

prostor Kosova i Metohije“. 742 

Srpska pravoslavna crkva ne priznaje Crnogorsku pravoslavnu crkvu 

koja ima sve više vernika i pristalica u Crnoj Gori. Crnogorsku pravoslavnu 

crkvu ne priznaje ni država Srbija, jer je Ministarstvo vera Srbije odbilo da 

upiše Crnogorsku pravoslavnu crkvu u registar crkava. Tim povodom predsednik 

Odbora za afirmaciju Crnogorske pravoslavne crkve Stevo Vučinić je 

izjavio da će Crnogorska pravoslavna crkva zatražiti od predsednika Crne 

Gore Filipa Vujanovića i vlade kao i od međunarodnih organizacija za ljud- 

742 Politika, 3. oktobar 2008.

Srbija–Crna Gora: stare pretenzije 

475 

ska i verska prava pomoć u obezbeđivanju prava na slobodu veroispovesti 

Crnogoraca u Srbiji. Vučinić kaže da je odluka Ministarstva utemeljena na 

“falsifikatu”, jer Crnogorska pravoslavna crkva nije nevladina organizacija, 

već crkva koja je priložila svoj ustav i statut o crkvenom odnosno religioznom 

delovanju. Prema njegovim rečima, povedena je kampanja kojom je 

stvorena pogrešna slika o Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi u koju su uključene 

i neke crnogorske partije koje tvrde da je Crnogorska pravoslavna 

crkva nevladina organizacija. Vučinić tvrdi da protiv Crnogorske pravoslavne 

crkve rat vodi i predsednik Srbije koji se smatra predsednikom svih 

građana. 743 

Podeljena opozicija 

Prosrpske stranke u Crnoj Gori doživele su trostruki poraz – na referendumu 

na kome je izglasana nezavisnost 21. maja 2006, potom na parlamentarnim 

izborima kada ih je vladajuća koalicija ubedljivo pobedila 10. 

septembra iste godine, kao i na predsedničkim izborima 2008, na kojima 

je pobedio kandidat vladajuće koalicije Filip Vujanović. Uprkos direktnoj 

podršci SPC i zvaničnog Beograda poraz opozicije je bio dramatičan. Crnogorska 

opozicija je svojevrsni presedan, jer ne priznaje državu Crnu Goru. 

Ona koristi svaku priliku da pokrenu pitanje navodne neravnopravnosti 

srpskog naroda. 

Osnivanje Srpskog narodnog veća u Crnoj Gori, koje treba da „zaštiti 

Srbe i srpski narod “pokazatelj je još jedne u nizu aktivnosti kleronacionalističkih 

snaga u Crnoj Gori i Srbiji. Veće je, međutim, podelilo opoziciju 

na one koji smatraju da se Srbi najuspešnije mogu braniti kao nacionalna 

manjina, i druge koji misle da Srbi ne mogu biti nacionalna manjina, 

jer su konstitutivni narod u Crnoj Gori pa se jedino tako „sprečava asimilacija 

Srba u Crnoj Gori“. Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog narodnog 

veća, tvrdi da status manjine Srbima omogućava vraćanje srpskog 

jezika u škole (srpski jezik niko nije „proterao“ iz škola, samo je podveden 

pod maternji jezik, a uveden je crnogorski), vraćanje srpskih programa 

743 Danas, 11. januar 2008.


istorije i zastupljenost u državnim institucijama. On traži i da Srbi osnuju 

svoje medije, jer se u protivnom “nastavlja agonija srpskog naroda u 

Crnoj Gori, njegova asimilacija i nestajanje pred agresivnim crnogorskim 

nacionalizmom“. 

Nasuprot ovome, Predrag Popović, predsednik Narodne stranke smatra 

da se ne sme pristati na status nacionalne manjine jer bi to značilo da 

su Srbi došljaci i da imaju maticu negde drugo. On kaže da, kada je stvarana 

Crna Gora, osim Srba nije ni bilo drugog konstitutivnog naroda, a tek 

u komunističko vreme otvorene su tobožnje dileme. Popović ističe da svoj 

konstitutivni status Srbi moraju da brane odbranom sopstvenih institucija, 

srpskog jezika, Mitropolije crnogorsko-primorske i očuvanjem bratskih 

veza sa Srbijom. 744 

Zaključak 

Stavljanjem Kosova u vrh spoljnopolitičkih prioriteta, Srbija je pogoršala 

svoje odnose sa svim susedima pa i sa Crnom Gorom, ali je usporila i dalju 

evropeizaciju, modernizaciju i demokratizaciju društva. 

Ukoliko s opredeli za evropsku opciju, Srbija će morati popraviti svoje 

odnopse sa regionom jer je to preduslov za kandidaturu za članstvu u EU. 

744 Večernje novosti, 18. februar 2008.

477 

Makedonija: u senci 

velikih suseda 

Od proglašenja nezavisnosti 1991. godine do danas Makedonija je imala 

komplikovane odnose sa svim svojim susedima. Pitanje imena države, 

uticaja Srpske pravoslavne crkve, ali i međuetničke tenzije u samoj Makedoniji, 

uslovili su da se Makedonija i dalje bori za definisanje osnovnih državnih 

pitanja. Opterećena dešavanjima u regionu, konkretno na Kosovu, 

Makedonija je u prilici da joj se problemi u okruženju neprekidno prelivaju 

unutar granica zemlje, što proces evropskih integracija čini dodatno 

otežanim. 

Makedonsko-srpski odnosi u 2008. godini opterećeni su uglavnom pitanjem 

nezavisnosti Kosova. Prošle godine Srbija je Makedoniji, kao i Crnoj 

Gori, kroz diplomatske kanale slala preteće tonove, i to pre svega kroz 

izjave i javna upozorenja ministra spoljnih poslova Jeremića 745 . Po proglašenju 

nezavisnosti Kosova, Makedonija se najpre uzdržala od reakcija u 

strahu od nove destabilizacije, i to posebno u svojoj vladi. Nikola Gruevski, 

premijer i lider vladajućeg VMRO-DPMNE, izjavio je: “Makedonija će biti 

pažljiva u donošenju odluka posle proglašenja kosovske nezavisnosti. Pažljivo 

pratimo stanje na Kosovu, kao i stanje u Srbiji. Imamo multietničko 

stanovništvo u Makedoniji i, saglasno s državnim i nacionalnim interesima 

zemlje, donosićemo sve buduće odluke”. Makedonija se našla između 

težnji da prizna nezavisnost, što bi bilo u skladu sa očekivanjima Evopske 

unije i SAD, i želje da održi dobre odnose sa zvaničnim Beogradom. 

I konačno, Makedonija je osam meseci nakon proglašenja nezavisnosti 

priznala Republiku Kosovo, što je, zapravo, dovelo do velikog olakšanja 

i u Makedoniji i na Kosovu. 

Tako je Makedonija je postala 50. zemlja u svetu koja je priznala Kosovo. 

Parlament je 9. oktobra 2008. doneo odluku o priznanju. Samo 

dan kasnije, Srbija je proglasila makedonskog ambasadora u Beogradu 

za personu non gratu, a srpski ambasador u Skoplju uputio je protestnu 

745 “Jeremić upozorava Makedoniju”, www.b92.net, 27. septembar 2008.


notu makedonskom ministarstvu inostranih poslova. I, mada Makedonija 

željno iščekuje prijem u NATO i otpočinjanje pregovora o pristupanju 

Evropskoj uniji, na ovom polju u 2008. godini nije bilo mnogo uspeha. 

Negativna ocena u EU komisije u godišnjem izveštaju, trajna blokada integracija 

Makedonije od strane Grčke, ali i odsustvo suštinske podrške EU, 

dovelo je do toga da Makedonija izgubi još jednu važnu godinu. 

Kriza 

U već nestabilnoj poziciji, Makedonija je utonula u još dublju krizu kada 

je ključni partner vladajuće koalicije i lider Demokratske partije Albanaca 

(DPA) Menduh Tači najavio da će napustiti tu koaliciju, i to u trenutku 

kada je premijer Gruevski bio u poseti Briselu. Tačijev komentar bio je da 

on ne želi da bude učesnik “opasne političke igre koja može naštetiti državi 

Makedoniji u ovim, za nju istorijskim trenucima” 746 . Tači je od Gruevskog 

zatražio hitno usvajanje zakona o resocijalizaciji boraca paravojne 

organizacije ONA, ozvaničenje službenog statusa albanskog jezika, hitno 

priznavanje Kosova, veću zastupljenost Albanaca u državnoj administraciji, 

jednak tretman albanske i makedonske zastave i obustavljanje sudskih 

procesa za četiri haška slučaja u kojima su optuženi Albanci. Pre nego što 

će saopštiti da napušta koaliciju, Tači je razgovarao sa američkim diplomatama 

i sa predstavnicima EU, što se pokazalo kao praksa u slučajevima velikih 

političkih zaokreta 747 . Tači je od Džilijan Milovanović, ambasadorke 

SAD u Makedoniji dobio podršku za zahteve u pogledu donošenja zakona 

za socijalno zbrinjavanje boraca paravojne ONA i ozvaničenje albanskog 

jezika na celoj teritoriji Republike Makedonije. Ovo unutrašnje političko 

razjedinjavanje stavilo je dodatni pritisak na premijera, budući da su Tačijevi 

zahtevi upućeni uoči sastanka NATO u Bukureštu od kog Makedonija 

ima velika očekivanja. 

U prvoj polovini marta 2008. godine Demokratska partija Albanaca 

istupila je iz vladajuće koalicije. Izlazak iz koalicije praćen je zahtevom 

746 “Albanci izazvali krizu u Makedoniji”, Politika, 14. mart, 2008. 

747 Ibid.

Makedonija: u senci velikih suseda 

479 

DPA da svi Albanci napuste institucije kojima rukovodi premijer Gruevski. 

S druge strane, portparol makedonske vlade izjavio je da Vlada normalno 

funkcioniše nakon istupanja ministara iz DPA-a. 

Zaokret je usledio kada je, dve nedelje nakon istupanja iz Vlade, predstavnik 

DPA Menduh Tači doneo odluku o povratku u Vladu Makedonije. 

Ova odluka je rezultat sastanka Tačija i Gruevskog, na kome je dogovoreno 

formiranje radnih grupa koje će se pobrinuti za donošenje novog zakona 

o upotrebi jezika. Premijer je takođe obećao socijalno zbrinjavanje boraca 

ONA, odustajanje od haškog procesa i veću zastupljenost Albanaca u državnim 

institucijama. 

Ime 

Pitanje prava Makedonije na to ime i dalje predstavlja spornu tačku u 

njenim odnosima sa susednom Grčkom. U Ohridu su, uz posredovanje 

izaslanika Ujedinjenih nacija Metjua Nimica, 21. januara počeli pregovori 

između Skoplja i Atine o nazivu. Makedonski ministar spoljnih poslova 

Antonio Milošoski je na početku pregovora izneo predlog o potpisivanju 

deklaracije o prijateljstvu i dobrosusedstvu. Deklaracija predviđa “formiranje 

zajedničke obrazovno-istorijske komisije u kojoj bi članovi bili istoričari, 

eksperti, predstavnici nevladinih organizacija, gde bi se razmenjivala 

mišljenja, te bi se dve susedne zemlje upoznale sa činjenicama koje smatraju 

problematičnim” 748 . Međutim, kako prenosi makedonska štampa, državni 

vrh je izjavio da “nema odstupanja od ustavnog imena zemlje” 749 . 

Metju Nimic je na sastanku u Njujorku dao predlog imena za Republiku 

Makedoniju, što je proces koji traje već 17 godina praktično vratio na 

početak. Naime, Nimic je, među mnogim predloženim nazivima, odabrao 

Republika Makedonija – Skoplje, naziv koji je bio u opticaju još 1992. godine 

kada je spor oko imena počeo. Nimicov predlog podrazumeva da se u 

komunikaciji može upotrebljavati isto ime napisano ćirilicom. 

748 “Milošoski predložio potpisivanje deklaracije o 

dobrosusedstvu”, Danas, 22. januar 2008. 

749 Ibid.


Prva reakcija Dore Bakojani, šefa grčke diplomatije, je bila da je novi 

predlog Nimica “daleko od ciljeva Grčke” 750 . 

Problem imena Makedoniju je ozbiljno potresao uoči samita NATO u 

Bukureštu. Oko ovog pitanja postoji veliko neslaganje između predsednika 

Branka Crvenkovskog i premijera Nikole Gruevskog. Naime, Crvenkovski 

se izjasnio za kompromisno ime zarad stupanja u NATO, dok Gruevski 

smatra da o tom pitanju moraju odlučiti građani na referendumu. 

Grčka je na samitu NATO u Bukureštu ostala pri odluci da vetom spreči 

ulazak Makedonije. Negativan ishod samo je doveo do produživanja političke 

nestabilnosti u Makedoniji, praćene međusobnim optuživanjem između 

vodećih političkih partija. 

Pritisci oko priznavanja nezavisnosti Kosova, izostanak kompromisnog 

rešenja o imenu zemlje i neuspeh Makedonije da stupi u NATO slomili 

su ionako nestabilnu Vladu, što je dovelo do raspisivanja vanrednih 

izbora u Makedoniji. 

Početak kampanje za prevremene parlamentarne izbore obeležili su 

oružani sukobi. Najpre je ubijen član Demokratske partije Albanaca (DPA), 

a dva dana kasnije pucano je u konvoj opozicionog lidera Unije za integraciju 

(DUI) Alija Ahmetija 751 , što je pokazalo da na unutrašnjem planu u 

Makedoniji i dalje vlada prilična nestabilnost. 

Ni sami izbori nisu protekli mirno – na glasačkim mestima u Skoplju i 

u njegovoj okolini jedno lice je poginulo, a 15 osoba je povređeno u obračunima 

između pristalica zavađenih albanskih partija. Ovi incidenti predstavljaju 

veliki korak unazad za demokratske procese u Makedoniji, kao i 

za njeno približavanje Evropskoj uniji. 

Na izborima je pobedila koalicija “Za bolju Makedoniju”, na čelu sa 

strankom VMRO-DPMNE koju predvodi Nikola Gruevski, osvojivši 48,21 752 

odsto glasova. 

750 “Konačan predlog: Republika Makedonija – Skoplje”, Politika, 28. mart 2008. 

751 “Krvavi start kampanje”, Press, 16. maj, 2008. 

752 “Gruevski će zvati Albance da uđu u vladu”, Blic, 4. jun, 2008.

Makedonija: u senci velikih suseda 

481 

Evropski put u senci političkih zbivanja 

Makedonija se u 2008. godini suočila sa još jednim razočaranjem kada je 

dobila negativnu ocenu od Evropske komisije. U izveštaju komisije navodi 

se da Makedonija ne ispunjava političke kriterijume za početak pregovora 

o članstvu u Evropskoj uniji. Dva osnovna razloga za negativnu ocenu jesu 

loše organizovani vanredni parlamentarni izbori i činjenica da političari 

ne razumeju “suštinu političkog dijaloga i konsenzusa bez odijuma na ideološke 

različitosti” 753 . Prilagođavanje zakonskih normi evropskim standardima 

ostalo je u senci burnih političkih zbivanja. 

I pored negativne opšte ocene, komisija je navela da je Makedonija u 

prethodnoj godini postigla napredak u ekonomiji, kao i u borbi protiv korupcije 

i kriminala. Uočljiv je i napredak u reformi pravosuđa, policije i u 

viznoj liberalizaciji. U izveštaju se takođe navodi da, uprkos svetskoj krizi, 

makedonska privreda beleži solidan rast, kao i da postoje konkretne naznake 

o uspostavljanju tržišne ekonomije. 

Uprkos tome što Makedonija već četiri godine ne uspeva da otpočne 

pregovore za prijem u članstvo EU, komesar Evropske unije za proširenje 

Oli Ren najavio je mogućnost ukidanja viza za građane Makedonije do kraja 

2009. godine. 

I konačno, Makedonija je početkom aprila 2009. godine uspela da održi 

predsedničke izbore bez incidenata. Na izborima je ubedljivo pobedio 

kandidat VMRO-DPMNE Đorđe Ivanovo. 

Uprkos postojanju vidljive političke nestabilnosti, Makedonija će imati 

otvorenu podršku EU, kako za reforme države i društva, tako i za članstvo 

u EU. U narednim godinama Makedoniji predstoji rešavanje nekoliko 

pitanja, od kojih je najveće pitanje naziva države, ali se od EU očekuje daleko 

veći angažman u procesu pronalaženja suštinskog rešenja i to pre 

svega kroz pritisak na Grčku. Srbija i Makedonija vrlo lako mogu izgraditi 

dugoročno stabilne odnose, ali će to zavisti od Srbije i Srpske pravoslavne 

crkve. Dokle god SPC bude imala značajan uticaj na političke strukture u 

Beogradu, odnosi dveju zemalja neće moći značajno da se poprave. 

753 “Do viđenja dogodine”, Danas, 10. novembar, 2008.


Slovenija: teret otvorenih pitanja 

U poređenju sa drugim republikama bivše SFRJ, Republika Slovenija je 

primer zemlje koja je u procesu evroatlantskih integracija imala ubedljivo 

najviše uspeha. 

Punopravno članstvo u NATO i EU, stabilna tržišna privreda, odnosno, 

potpuna demokratska konsolidacija zemlje posle raspada SFRJ čini Sloveniju 

uspelim primerom postkomunističke tranzicije, na Balkanu posebno. 754 

Štaviše, u poređenju sa drugim novopridošlim članicama EU iz istočnog bloka, 

Slovenija beleži još jedan uspeh – ulazak u evro zonu 1. januara 2007. 

godine. To potvrđuje da je ova država, prva među članicama EU 755 iz istočnog 

bloka dovoljno konsolidovala svoju ekonomiju, pa je bila u stanju da 

„izdrži“ taj zahtevni proces uvođenja eura umesto nacionalne valute. Slovenija 

je uspešno predsedavala EU tokom prvih šest meseci 2008. godine, što 

je za nju takođe bio veliki test, i to iz dva razloga. Najpre, praksa je pokazala 

da je predsedavanje EU uvek veliki izazov za one članice EU koje se smatraju 

malim i manje uticajnim. Dodatno, u slučaju slovenačkog predsedavanja, 

poseban izazov bilo je proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine. 

Proglašenje nezavisnosti Kosova stavilo je na veliko iskušenje odnose 

Srbije i Slovenije, što je kulminiralo i napadom na diplomatsko predstavništvo 

Slovenije u Beogradu 17. februara 2008. godine. Zapravo obračun sa 

Slovenijom započet je deset dana pre proglašenja nezavisnosti Kosova kada 

je bačena bomba 756 na trgovinski centar Merkator na Novom Beogradu 757 . 

Odnosi sa Slovenijom posle proglašenja nezavisnosti Kosova, odnosno, 

nakon slovenačkog priznavanja Republike Kosovo, zaoštreni su na 

isti način kao i sa svim zemljama u regionu: povlačenjem ambasadora iz 

754 Naravno, uprkos geografi ji, država Slovenija i njeni predstavnici 

smatraju (kao i Rumunija!?) da oni ne pripadaju Balkanskom 

poluostrvu, preciznije, oni smatraju da nisu Balkanci. 

755 U međuvremenu je još samo Slovačka zamenila svoju nacionalnu 

valutu eurom.Trenutno 16 članica EU koristi euro. 

756 Eksplozivna naprava sastojala se od 200 grama plastičnog ekploziva. www.b92.net. 

757 Trgovinski centar nalazi se na 100 metara od policijske stanice Novi Beograd.

Slovenija: teret otvorenih pitanja 

483 

Srbije, upućivanjem protestne note zvaničnoj Ljubljani i „upozorenja“ ministra 

spoljnih poslova Jeremića. 

Nažalost, opštoj histeriji protiv zemalja u okruženju priključila se i Politika, 

pod uređivačkom kontrolom DSS i Vojislava Koštunice. Istražne radnje 758 

dopisnice tog lista iz Ljubljane – Svetlane Vasović Mekine 759 dovele su do neverovatnog 

otkrića: da je Slovenija, kao predsedavajuća EU, sa SAD, odnosno 

zemljama EU dogovarala strategiju oko proglašenja nezavisnosti Kosova 760 . 

Odnose Srbije i Slovenije opterećuje nekoliko otvorenih pitanja. Na 

prvom mestu je pitanje „izbrisanih“, koji od raspada SFRJ predstavlja priličan 

problem i za Sloveniju i za Srbiju. Ovaj problem se bliži rešenju, jer 

je posle formiranja nove vlade Slovenije u više navrata jasno stavljeno do 

znanja da će nova vlada poštovati odluku Ustavnog suda Slovenije, što će 

omogućiti rešenje problema građana Slovenije kojima je zbog nacionalne 

pripadnosti uskrćeno pravo na normalnan život i rad u toj državi. 

Sledeći problem koji se pojavio tokom 2008. godine jeste odluka Vlade 

Srbije, tačnije Agencije za privatizaciju, o prodaji nekoliko slovenačkih preduzeća 

u Srbiji, odnosno imovine tih preduzeća (reč je o pravu na imovinu 

iz perioda SFRJ, koja je inače predmet dogovora o sukcesiji). Da bi sporna 

odluka Agencije za privatizaciju bila povučena bila je neophodna diplomatska 

ofanziva Slovenije. Usledile su četiri protesne note MIP Slovenije, 

758 Naravno, „ekskluzivna“ vest S. Vasović-Mekine iz Ljubljane 

je informacija slovenačkog dnevnog lista Dnevnik . 

759 Posle promena u uređivačkoj koncepciji dnevnih novina Politika (nakon 

smene Lj. Smajlović), Mekina, više ne šalje svoje „analitičke“ komentare iz 

Ljubljane. U ovom trenutku Mekina je u u statusu običnog dopisnika. 

760 Podsetimo, iz dokumenta do kojeg je došla dopisnica Politike iz Ljubljane Svetlana 

Vasović-Mekina, vidi se da se Mitja Drobnič, u prisustvu slovenačkog ambasadora 

u SAD, sreo s predstavnicima Američkog saveta za nacionalnu bezbednost 

Danijelom Fridom, pomoćnikom američke ministarke spoljnih poslova Kondolize 

Rajs, njegovom zamenicom Rozmari di Karlo i zamenicom direktora Američke 

bezbedonosne agencije Džudit Ensli. Ovaj dokument svedoči o tome kako američki 

Stejt department forsira evropske zemlje da što pre priznaju nezavisnost Kosova i 

podstiče Sloveniju da to prva učini. Uoči slovenačkog preuzimanja predsedavanja 

Evropskom unijom, Bušova administracija je vrhu slovenačke diplomatije predstavila 

taktiku i dala uputstva o koracima potrebnim za proglašenje nezavisnosti Kosova.


Samuel Žbogar, kao i nekoliko poziva najvišim funkcionerima Srbije, što je 

na kraju dovelo do obustavljanja spornih privatizacija. 

Međutim, uprkos navedenim problemima, u 2008. godini, Slovenija 

ostaje solidan partner Srbije kada je reč o evropskim integracijama. Tako je 

novi slovenački ministar spoljnih poslova u decembru 2008. godine izjavio 

da će Slovenija biti jedna od zemalja koja će lobirati za odmrzavanje Sporazuma 

o stabilizaciji i pridruživanju 761 koji je parafiran između Srbije i EU. 

Slovenija je zapadni Balkan uvrstila u najviše prioritete tokom svog predsedavanja 

i čini se da je zaista i prethodna i nova vlada u Ljubljani uradila 

veliki posao za ovaj deo regiona. 

Međutim, 2008. godina ostaće upamćena po kulminaciji sukoba Slovenije 

i Hrvatske oko pograničnih pitanja. Spor između dve zemalje traje 

već duže vreme 762 . I mada ovaj sukob nije nov, ponašanje Slovenije u 

2008. godini predstavlja posebno neprijatno iznenađenje u regionu. Reč je 

o tome da je blokada Hrvatske u jednom delu pregovora za članstvo u EU 

od strane Slovenije, predstavlja loš signal za region u celini. Slovenija je 

iskoristila svoje pravo da blokira otvaranje tj. zatvaranje nekoliko poglavlja 

koje je Hrvatska otvorila ili je trebalo da otvori. Iskoristivši svoje pravo 

blokade pregovora Hrvatske, Slovenija je pokazala da joj je balkanizacija 763 

odnosa itekako bliska, i time je poslala negativan signal Zapadnom Balkanu. 

Sukob Slovenije i Hrvatske, odnosno prelivanje pograničnih problema 

na polje evropskih integracija, može postati princip za rešavanje svih otvorenih 

pitanja u regionu. Ponašanje Slovenije očito je postalo „problem“ 

Brisela, pa se očekuje da se sukob Slovenije i Hrvatske nekako reši, a da to 

ne uslovi hrvatsko članstvo u EU. 

Slovenija i Srbija u narednom periodu razvijaće odnose pre svega, u 

oblasti ekonomije. Strateška saradnja dve zemlje je moguća, a Slovenija se 

može pokazati kao dodatno važan saveznik Srbije kada je reč o evro-atlantskim 

integracijama. 

761 “Intervencija kod Holandije“, Blic, 11. decembar 2008. 

762 Detaljnije u „Samoizolacija realnost i cilj“, Izveštaj HO za 2007. godinu. 

763 Ovde se blakanizacija shvata u širem smislu: kao stanje 

rascepkanosti i zaoštrenosti sukoba interesa u jednom regionu 

sa slabim izgledom da dođe do sporazumnog rešenja.

485 

X 

Odnosi 

sa svetom

486

487 

Sporna evropska orijentacija 

Vadajuća politička klasa Srbije je tokom 2008. godine pokazala nesposobnost 

da proevropsku orijentaciju učini dominatnom spoljnopolitičkom 

opcijom. U tom smislu, može se reći da je izneverila podršku i očekivanja 

građana koji su joj upravo zbog tog kursa, kako na predsedničkim, tako i 

na vanrednim parlamentarnim izborima u prvim mesecima 2008. godine 

dali prednost u odnosu na narodnjačko-konzervativni blok. Koaliciona 

vlada (grupacija Za evropsku Srbiju okupljena oko Demokratske stranke 

i koalcija okupljena oko SPS), formirana nakon izbora nekonzistentnom 

spoljnopolitičkom orijentacijom, uprkos malim pomacima, nije učinila suštinski 

iskorak prema evroatlanskim integracijama. Pre bi se moglo govoriti 

o blokadi ovog procesa. 

Zapostavljanje evropskog puta povratno je delovalo na raspoloženje 

građana i dovelo do drastičnog opadanja evroentuzijazma među njima. U 

drugoj polovini 2009. za nepunih šest meseci broj građana Srbije koji podržavaju 

priključivaje Srbije Evropskoj uniji (EU) opao je za šest procenata 

– sa 67 odsto u maju, na 61 odsto u decembru; na osnovu istih istraživanja 

pokazuje se da bi 13 odsto građana glasalo protiv priključenja EU. Milica 

Delević, šefica Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, je prilikom 

predstavljanja rezultata ovog istraživanja iyjavila: “Pad podrške izražava 

razočarenje, jer su građani mislili da ćemo ići brže ka EU”. Prema njenim 

rečima istom prilikom, odgovornost za to što se u maju činilo da će putovanje 

u Evropu biti brže, a što se nije ostvarilo, građani “raspoređuju između 

nas i EU” 764 . 

Činjenica da građani za zastoj pođednaki deo krivice pripisuju Evropskoj 

uniji, prvenstveno je posledica indukovanih poruka predstavnika 

vlasti, opozicionih čelnika i širokog kruga analitičara i komentatora, zasnovanih 

na tezi da “Brisel prema Srbiji vodi ucenjivačku politiku”, stalnim 

ispostavljanjem “novih uslova”. Naime, aktuelno usporavanje Srbije 

na evropskom putu mnogo je više rezultat spleta kontroverzi unutrašnjeg 

razvoja i posledično, spoljnopolitičkog delovanja. Ravnopravnost dva 

764 “Opada podrška evropskim integracijama”, Politika, 22. januar 2009.

488 srbija 2008 : x odnosi sa svetom 

prioritetna cilja na međunarodnom planu, “očuvanje ustavnog poretka” 

(eufemizam za osporavanje proglašene nezavisnosti Kosova) i “evropske 

integracije”, koja je u praksi, nesporno dinamičnu aktivnost Ministarstva 

spoljnih poslova svelo na lobiranje protiv nezavisnosti Kosova. U krajnjem 

ishodu to je dovelo do toga da su “i Kosovo i Evropa dalje nego prethodne 

godine”. 765 

Oslanjanje na Rusiju kao glavnog partnera, kada je reč o Srbiji, u međuvremenu 

je pretrpelo značajna osporavanja. Naime, Rusiju je, kao i ceo 

svet, ozbiljno pogodila globalna ekonomska kriza. To je i osnovni razlog za 

balansiraniji nastup Moskve prema zapadnim partnerima u odnosu na robusno 

diplomatsko delovanje na međunarodnoj sceni tokom 2007, i prve 

polovine 2008. godine, u čemu je “zaštitnička” pozicija prema Srbiji imala 

značajno mesto. Vredi svakako zabeležiti i izjavu predsednika Rusije Dimitirja 

Medvedeva koji je, nakon ruske vojne intervencije u Gruziji, precizirao 

tezu o “privilegovanim interesima” Rusije u drugim zemljama. Po svemu 

sudeći, on je među te zemlje svrstao i Srbiju, jer, po njemu, privilegovani 

interes važi za “države s kojima nas tradicionalno povezuju prijateljski srdačni 

odnosi, istorijski posebni odnosi”, dodajući da se to odnosi na “one 

koje se graniče sa Rusijom, ali ne samo one.” 766 

Poražavajući rezultat spoljnopolitičke orijentacije Srbije tokom 2008. 

godine je pogoršavanje odnosa praktično sa svim susedima, a naročito 

sa bivšim republikama jugoslovenske federacije. Zbog tužbe i kontratužbe 

pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, gotovo do pucanja zaoštreni 

su odnosi sa Hrvatskom, dok su sa Makedonijom i Crnom Gorom, nakon 

što su u oktobru 2008, priznale Republiku Kosovo, proterivanjem njihovih 

ambasadora iz Beograda, odnosi dovedeni u ozbiljnu krizu. 

Kao legat vlade Vojislava Koštunice, na čiji je predlog Skupština Srbije 

usvojila rezoluciju o (vojnoj) neutralnosti, saradnja sa NATO je marginalizovana. 

Članstvo u Partnerstvu za mir nije osporeno, ali se u javnom 

diskursu više uopšte ne govori o “evroatlanskim”, već samo o “evropskim” 

integracijama, kada je reč o strateškoj orijentaciji Srbije. Jasno je da to nije 

samo terminološka, već suštinska razlika u odnosu na opredeljenje koje 

765 Nikola Samardžić, “Dno ispod dna”, Danas, 3. mart 2009. 

766 “Srbija u ruskoj sferi uticaja”, Politika, 2. septembar 2008.


489 

su zagovarale prve dve demokratske vlade u Srbiji – Zorana Đinđića i Zorana 

Živkovića. 

Odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama, iako se u zvaničnim izjavama 

ističe potreba njihovog svestranijeg poboljšanja i uspona, dva ozbiljna 

incidenta tokom 2008. godine dodatno su ih opteretila. To najpre važi 

za demoliranje i paljenje Američke ambasade u Beogradu tokom februarskih 

(21. februara) demonstracija zbog nezavisnosti Kosova. Drugi incident, 

koji se preneo i u 2009. godinu, odnosi se na nezakonito izdavanje 

dokumenata Konzulata Srbije u Njujorku studentu Miladinu Kovačeviću 767 

koji je sa njima napustio SAD. To je urađeno iako su se pred sudskim organima 

te zemlje i Kovačević i država Srbija obavezali da će se Kovačević pojaviti 

pred američkim sudom. 

Ipak, strah od društveno-ekonomskih posledica svetske krize delovao 

je otrežnjujuće i na političku klasu Srbije. Krajem 2008, i početkom 2009. 

godine primetno je postepeno reafirmisanje evropske opcije. Taj evrozaokret 

ne bi trebalo dovoditi u pitanje, bez obzira što sama njegova iskrenost 

može biti upitna. Srbija je od Evropske unije od 2000. godine dobila, bilo 

kao bespovratna sredstva, bilo kao povoljne kredite sredstva u ukupnom 

iznosu od nešto više od 3,6 milijarde eura. Takvu pomoć i podršku Srbija i 

u budućnosti može očekivati samo od Brisela. 768 Tome u prilog govori i činjenica 

da je krajem 2008. godine (u novembru) reaktiviran vladin Savet 

za evropske integracije koji je formiran pre pet godina, ali u međuvremenu 

nije održao nijednu sednicu. 

767 Miladin Kovačević je u tuči američkog studenta bacio u komu 

768 Podaci Kancelarije za evropske integracije i Ministarstva za 

fi nansije Vlade Srbije, prema Danasu, 4-5 oktobar 2008.


Srbija i Evropska unija 

Nakon pobede lidera Demokratske stranke Borisa Tadića nad predsednikom 

Srpske radikalne stranke Tomislavom Nikolićem na izborima za 

predsednika Republike (januar-februar 2008), antizapadna kampanja nastavljena 

je nesmanjenom žestinom. Vlada Vojislava Koštunice, predvodnika 

nacionalističko-konzervativnog bloka, pod čijom su kontrolom bili 

najuticajniji mediji (Politika i RTS) je, raspisivanjem vanrednih parlamentarnih 

izbora za 11. maj učinila očajnički napor da, manipulišući sa “otimanjem 

Kosova” diskredituje proevropsku orientaciju i Srbiju dodatno 

pomeri prema Rusiji i Istoku. 769 Konzervativno-narodnjački blok je proglašenje 

nezavisnosti “lažne”, odnosno “NATO države” Kosova, koristio kao 

glavni argument u kampanji za predsedničke i parlamentarne izbore nadajuči 

se da će ta naglašena “patriotska “ retorika dovesti do “patriotske 

renesanse” (Slobodan Antonić) biračkog tela. 

Međutim, u predizbornoj kampanji dominirala je još jedna tema na 

kojoj se lomila spoljnopolitička (i ukupna) budućnost Srbije, a to je (ne) 

potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom 

unijom. Lobiranje funkcionera EU, u prvom redu Havijera Solane, među 

zemljama članicama da se SSP potpiše pre izbora, srbijanski vodeći mediji 

su, osim kritičkih zamerki zbog “mešanja u unutrašnje stvari”, taj predlog 

komentarisali sa nipodaštavanjem i sarkazmom. Posebno se špekuliše da 

li bi potpisivanje pomoglo pobedi Tadića, pa se ističe: “...Pokušavajući da 

dešifruje mehanizam rasuđivanja prosečnog srpskog birača, strane diplomate 

u Beogradu raspituju se na sve strane da li bi potpisivanje Sporazuma 

o stabilizaciji i pridruživanju sa EU pomoglo pobedi Tadićevog bloka i 

da li je kasno da se ta šargarepa još jednom okači na štap...” 770 . Kroz medije 

se takođe stalno provlačila i teza da otvorena podrška Brisela koaliciji 

769 Ozbiljni incidenti u Beogradu, demoliranje ambasada, povlačenje ambasadora 

Srbije iz zemalja koje su priznale Kosovo i dr. obuhvaćeno je godišnjim 

Izveštajem Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji za 2007. 

770 Dragana Matović, “Kako Brisel voli Srbe”, Politika, 10. april, 2008.


491 

za Evropsku Srbiju koju je predvodila Demokratska stranka, zapravo jača 

konzervativni blok na čelu sa Srpskom radikalnom strankom. 

U završnici predizborne kampanje briselski zvaničnici su ipak uspeli 

da smekšaju stav najtvrđeg oponenta potpisivanja SSP pre izručenja Hagu 

Ratka Mladića, Holandije. Predsednik Srbije Boris Tadić je, nakon toga, u 

Luksemburgu 29. aprila stavio potpis na taj važan dokument (u prvomajskom 

trobroju Politika je izveštaj sa tog događaja naslovila sa “Sporazum 

sa EU potpisan, Srbija podeljena”). 

Potpisivanje SSP, bez obzira na to što je odmah “zamrznut” do ispunjenja 

pune saradnje sa Hagom, kao i obećavajući poslovni aranžman za 

kragujevačku “Zastavu” sa torinskim Fijatom, takođe sklopljen neposredno 

uoči izbora, ključno su doprineli uspehu proevropskog bloka. U atmosferi 

koja je u mnogome podsećala na referendumsku, koalicija Za evropsku 

Srbiju ubedljivo je porazila najozbiljnijeg konkurenta, Srpsku radikalnu 

stranku, a Demokratska stranka je prvi put od osnivanja postala pojedinačno 

najjača stranka u Srbiji. Nakon što je i Socijalistička partija Srbije 

odlučila da se, bar formalno distancira od sopstvene prošlosti, u junu je 

formirana proevropska vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem kao premijerom. 

Prvi potezi njegovog kabineta delovali su ohrabrujuće. U nastupnom 

govoru pred novoizabranim sastavom Skupštine Srbije, 7. jula 2008. godine, 

Cvetković je rangirajući prioritete svog kabineta na prvo mesto stavio 

približavanje Evropskoj uniji. Indikativno je da je u tom ekspozeu “nepriznavanje 

nezavisnosti Kosova”, nevedeno na trećem mestu prioritetne liste, 

jer su se na drugom mestu našle “ekonomske i druge reforme”. 771 

Nova Vlada je tokom leta donela nekoliko odluka koje su joj u svetu 

donele poene kao stvarno proevropskoj vladi. Donela je odluku o vraćanju 

ambasadora u prestonice iz kojih su bili povučeni nakon priznavanja 

Kosova od strane tih zemalja. Zatim, 21. jula objavljeno je i senzacionalno 

hapšenje Radovana Karadžića, ratnog predsednika Republike Srpske i, uz 

Ratka Mladića najtraženijeg haškog begunca. 

Međutim, ubrzo zatim došlo je do oseke početnog poleta, a proevropski 

kurs zbog koga je aktuelna vlada dobila mandat postajao je sve 

amorfniji. Pod očiglednim pritiskom još uvek jakog konzervativnog bloka, 

771 Večernje novosti, “Evropa pre svega”, 8. juli 2008.


uticajnog u značajnim segmentima društva i naročito, u medijima, kao i 

zbog kolebljivosti da istraje na sopstvenim prioritetima, na izborima jasno 

profilisana orijentacija prema što bržem prikljućivanju evropskim tokovima, 

zapala je u ozbiljnu krizu. Na spoljnopolitičkom planu to se prvenstveno 

ogledalo kroz diplomatsku aktivnost koja se isključivo fokusirala na 

“odbranu Kosova” kroz inicijativu da se u Ujedinjenim nacijama obezbedi 

podrška za deklaraciju kojom će se od Međunarodnog suda pravde tražiti 

(neobavezujuće) mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. 

Ta akcija koja je na redovnom jesenskom zasedanju Generalne skupštine 

UN završila kao uspešna, jer je većinom glasova zemalja – članica dobijena 

podrška za ovu inicijativu, objektivno je Srbiju konfrontiralo se većinom 

zemalja članica Evropske unije. Kako je tim povodom rekao bivši šef 

jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović došlo je do toga da “evropska 

vlada počne da vodi antievropsku politiku i.... da u Evropi bude lider antievropske 

i antiameričke politike”. 772 

U međuvremenu se na unutrašnjepolitičkom terenu sve izrazitije ispoljavala 

institucionalna kriza. Ona se najočiglednije prelamala kroz blokadu 

rada Skupštine Srbije, za šta je vlast optušivala opoziciju, a opozicija, 

Vladu i vladajuću koaliciju. Takođe, diplomatska akcija početkom septembra, 

kada su srpski zvaničnici u Briselu lobirali za odmrzavanje SSP, računajući 

da je hapšenje Radovana Karadžića dovoljan argument za pozitivnu 

ocenu o saradnji sa Hagom, do toga nije došlo zbog protivljenja Holandije 

i Belgije. To, kao i permanentno diskreditovanje SSP od konzervativnog 

bloka (u toj kampanji nisu prednjačili, tada još uvek jedinstveni 

radikali, već narodnjaci okupljeni oko Vojislava Koštunice) dovelo je do 

toga da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom u 

Skupštini Srbije bude usvojen 9. septembra sa skromnom većinom glasova 

– 140 od ukupno 250 poslanika. Osim parlamentarne većine koju čine 

poslanici Koalicije Za evropsku Srbiju, za SSP glasali su i poslanici opozicione 

LDP. Naglašavajući istorijski značaj tog trenutka, potpredsednik Vlade 

zadužen za evopske integracije, Božidar Đelić, je tom prilikom izrazio 

i žaljenje zbog toga “što nismo uspeli da postignemo konsenzus o evrop- 

772 Emisija “Prelistavanje”, Radio B92, 3. avgust 2008.


493 

skim pitanjima” 773 .Odsustvo konsenzusa “o evropskim pitanjima” delovalo 

je još drastičnije u poređenju sa glasanjem za energetski sporazum sa 

Rusijom, istog dana u Skupštini, koji je usvojen sa 74 glasa više (214) od 

broja glasova za evropski dokument. 

I u poslednjem tromesečju diplomatska aktivnost je bila fokusirana 

na “odbranu Kosova”, što je volens-nolens podrazumevalo zapravo svojevrsni 

tihi rat sa Evropskom unijom. Srbijanski zvaničnici, uz bezrezervnu 

podršku opozicije (sa izuzetkom LDP) protivili su se raspoređivanju Misije 

Evropske unije na Kosovu, Eulex, predviđene inače, Planom Martija Ahtisarija. 

Kompromisno rešenje, kome se protive zvaničnici Kosova, pronađeno 

je krajem godine, kada je pod okriljem UN usaglašen Sporazum od 6 

tačaka. Iako je na osnovu njega Misija Eulex raspoređena na teritoriji celog 

Kosova, mnogi detalji tog dokumenta, ne samo da su ostali nepoznati, 

nego, kako izgleda, još uvek nisu ni razrađeni. 

Institucionalna blokada, prvenstveno na relaciji Vlada – Skupština 

dovela je do poražavajućeg ishoda kada je reč o usvajanju zakonskih propisa 

neophodnih za uspešnu realizaciju “mape puta” prema EU. Dugotrajna 

blokada Skupštine Srbije, najpre zbog hapšenja i izručenja Radovana 

Karadžića Haškom tribunalu, a potom još izrazitija nakon rascepa u najvećoj 

opozicionoj stranci, Srpskoj radikalnoj, ostavljala je utisak da odgovornost 

za to prvenststveno snose poslanici republičkog parlamenta, u prvom 

redu, opozicioni (tu je ocenu prihvatila i Komisija EU u redovnom godišnjem 

izveštaju o Srbiji). Međutim, imajući u vidu činjenicu da je za rad i 

vlade i parlamenta najodgovornija vladajuća većina, može se zakljućiti da 

je za zastoju u izradi “evropske” legislative, odgovornost ravnomernije raspoređena, 

odnosno da za to najveću odgovornost ipak snosi kabinet Mirka 

Cvetkovića. 

U verbalnom međusobnom optuživanju za sporost u donošenju zakona 

i propisa u skladu sa evropskom agendom gotovo je nemoguće utvrditi 

tačan broj usvojenih, predloženih i nepripremljenih zakona, inače, planiranih 

da prođu parlamentarnu proceduru tokom 2008. godine. Na primer, 

potpredsednik Vlade Božidar Đelić je, podnoseći (u februaru 2009) resornom 

skupštinskom odboru izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa 

773 Večernje novosti, 10. septembar 2008.


integracija od jula do decembra 2008, naveo da je taj plan predviđao usvajanje 

64 zakona sa evropske agende; prema njegovim rečima, Vlada je od 

tog broja utvrdila 49 predloga, a Narodna skupština Srbije usvojila samo 

17, što znači da je plan usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom realizovan 

sa samo 29 odsto. 774 Istom prilikom Đelić je izrazio uverenje da će 

izmenjeni Poslovnik u radu Skupštine doprineti njenom “kapacitetu za ispunjavanje 

evropske zakonodavne agende”. Međutim, poslanik LDP Ivan 

Andrić je na toj sednici rekao da se ne slaže sa navodima “da je parlament 

mesto gde stvari stoje, to je vladina manipulacija, kojom skida odgovornost 

sa sebe.” Dodao je takođe, da “ako je prosek usvajanja zakona 29 odsto 

godišnje, nema ni govora da svi evropski zakoni budu doneti do 2012, 

po mojoj računici to će se desiti 2020.” 775 Uzimajući tu situaciju u obzir, optimizam 

vicepremijera Đelića da će republički parlament tokom 2009. godine 

usvojiti 155 evropskih zakona, 12, deluje nerealno i voluntaristički. 

Sam Božidar Đelić je nedugo pre toga izjavio da je Srbija u 2009, trebalo 

da usvoji 57 zakona, da je Vlada izradila 43 predloga, a da je skupština 

usvojila 17. Validnost podataka sa kojima vlada barata u javnosti može 

se dovesti u sumnju i na osnovu drugih kotradiktornosti. U opširnoj analizi 

koju je u avgustu sačinila i objavila Politika precizirano je da je od 13 

zakona koji su trebali biti usvojeni tokom jula, Vlada dostavila samo 6 

predloga, da su od 19 zakona, planiranih da budu usvojeni u septembru, 

parlamentu upućena samo dva, a od najavljenih 17 koji su trebali da budu 

usvojeni u decembru u tom trenutku nije bio upućen nijedan, a 11 ih je 

bilo tek u početnoj fazi izrade. 776 (Uzgred rečeno, prema ovim podacima 

Srbija je tokom 2008, trebalo da dobije ukupno 49 evropskih zakona, čiji 

se broj naknadno “peo” najpre na 57, a onda na 64). 

Slična konfuzija postoji i kada je reč o zakonima, pratećim propisima 

i konkretnim radnjama neophodnim da Srbija dođe na šengensku “belu 

listu”. Iako je (kao i sve prethodne) i aktuelna vlada građanima Srbije obećavala 

ukidanje viza za putovanja u inostranstvo, najpre do kraja 2008, 

pa onda do polovine, pa kraja 2009, svi su izgledi da će i to obećanje biti 

774 “Za evropsku agendu jedan zakon dnevno”, Politika, 26. februar 2009. 

775 Isto 

776 Isto


495 

preneto kao cilj za 2010. godinu. U javnosti se najviše govorilo o uvođenju 

novih pasoša, kao da je samo od toga zavisilo ukidanje vize. A, da je i 

to bilo tačno, građani Srbije bi ipak ostalni na “crnoj listi”. Naime, umesto 

u proleće zamena “starih” pasoša za “nove” počela je tek u avgstu 2008, 

sa mnogo problema, prvenstveno zbog tehničko-tehnološke nestručnosti 

operativnih službenika. To je u policijskim stanicama stvaralo ogromne 

gužve, a na nove putne dokumente čekalo se mesecima. Krajem decembra 

Skupština je usvojila propis kojim je produžen rok važnosti starim pasošima 

do kraja 2009. godine. 

Tek početkom 2009. godine u Beogradu je boravila prva ekspertska misija 

Evropske komisije sa zadatkom da detaljnije analizira proces stupanja 

Srbije na belu šengensku listu. Tada je, zahvaljujući većoj zainteresovanosti 

medija za ovu temu, postalo znatno transparentnije sve ono što Srbija 

mora još da uradi (zakoni, strategije, ratifikacija mrđunarodnih konvencija) 

na “šengenskoj mapi puta”. Naime, iako su u oktobru 2008, u republičkom 

parlamentu izglasani propisi o zaštiti podataka o ličnosti, o zaštiti 

državne granice, o strancima, o oduzimanju imovine stečene kriminalom 

i o osnivanju agencije za borbu protiv korupcije još uvek nisu doneta tri 

važna zakonska propisa – o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, 

o sprečavanju diskiminacije (predlog ovog zakona, Vlada Srbije je 

početkom marta 2009, povukla iz skupštinske procedure samo nekoliko 

dana uoči usvajanja i to na zahtev predstavnika verskih zajednica, što je u 

javnosti podiglo veliku prašinu) i o međunarodnoj pravnoj pomoći; takođe, 

i četiri neophodne strategije – za reintegraciju povratnika po osnovu 

sporazuma o readmisiji, za borbu protiv organizovanog kriminala, za borbu 

protiv droga i za suzbijanje ilegalnih migracija (prema navodima medija, 

za neke od ovih strategija još nisu urađeni ni nacrti); konačno, treba 

ratifikovati i konvencije Saveta Evrope sa odgovarajućim protokolima koje 

se odnose na sprečavanje i suzbijanje terorizma, trgovinu ljudima, visokotehnološki 

kriminal i zaplenu imovine i – naravno – završiti proces zamene 

putnih isprava novim biometrijskim. 777 

Odlazeći iz Beograda, članovi ekspertskog tima Evropske komisije protokolarno 

su izjavili da je Srbija napredovala na putu ka “belom šenge- 

777 “Zakone nema ko ni da usvoji ni da predloži”, Politika, 6. avgust 2008


nu”, ali da je ostalo da se još dosta uradi. 778 Uprkos optimizmu državnog 

sekretara Ministarstva pravde, Slobodana Homena istom prilikom, da je 

Srbija ispunila 90 odsto obaveza iz mape puta 779 , izjave drugih zvaničnika 

i upućenih, zvuče znatno realnije. Tako, savetnica vicepremijera za evropske 

integracije, Ksenija Milivojević tvrdi da Srbija na belu šengensku listu 

neće stići pre početka 2010. godine; prema rečima Sanje Mrvaljević iz Kancelarije 

za evropske integracije Vlade Srbije “na političku odluku Saveta 

ministara EU o liberalizaciji viznog režima uticaće i izgradnja institucija u 

našoj zemlji” (agencije za borbu protiv korupcije, direkcije za upravljanje 

imovinom i niza drugih) 780 . 

Kao gest dobre volje prema EU, Skupština Srbije je sa svije strane, 

krajem 2008. godine donela odluku o jednostranoj primeni Sporazuma o 

stabilizaciji i pridruživanju, odnosno prelaznom trgovinskom sporazumu, 

koji je 1. februara 2009. godine stupio na snagu. Odluka je doneta uprkos 

žestokom otporu opozicije, jer će zbog njegove primene budžet Srbije imati 

manje prihode (prema proceni, između 150 i 200 miliona eura na godišnjem 

nivou ). 

Evropska unija i Srbija 

U 2008. godini Evropska unija se suočila sa više izazova koji su na ozbiljan 

test stavili njenu sopstvenu organizaciju i način funkcionisanja. Među 

njima se po značaju izdvajaju fijasko sa planiranim potpisivanjem Lisabonskog 

ugovora i, možda još više, globalna ekonomska kriza. Iako će, po 

svemu sudeći, kriza sa “evropskim ustavom”, nastala nakon referendumskog 

odbijanja Irske da ga prihvati, biti prevaziđena u 2009, (ponavljanjem 

referenduma u Irskoj), nepopravljiva šteta je već, kako se čini, učinjena. 

Jer, u globalnu ekonomsku krizu EU je ušla bez efikasnih mehanizama zaštite 

od nepredvidivih potresa. Joška Fišer, bivši čef nemačke diplomatije, 

situaciju vidi veoma pesimistično: “Situacija... u Evropi... izaziva sve veće 

778 Prema Danasu, 22. januara 2009. 

779 Politika, 7. februara 2009. 

780 Isto


497 

bojazni, budući da globalna ekonosma kriza nemilosrdno razotkriva mane 

i ograničenja Evropske unije. Nesumnjivo, ono što je Evropa izgubila, u 

mnogome zahvaljujući odbacivanju reformskog sporazuma, sada je očigledno: 

izgubila je veru u sebe i svoju budućnost”. 781 

Ekonomske teškoće sa kojima su se krajem 2008. godine suočile sve 

zemlje EU pojedinačno, kao i najznačajnija evropska organizacija kao celina 

mogu imati dalekosežne “unutrašnje” i “spoljne” efekte. Pokazalo se 

naime, da se novoprimljene članice EU, poput baltičkih zemalja, Bugarske 

i Mađarske, na primer, mnogo teže nose sa rastućim ekonomskim i finansijskim 

problemima, u odnosu na razvijenije, tradicionalne članice, poput 

Nemačke, Francuske, ili Velike Britanije. Uz neke ranije nesporazume 

koji su proizlazili iz činjenice da su u poslednjem talasu proširenja, kada 

su primljene Rumunija i Bugarska, iako one nisu zadovoljavale sve neophodne 

institucionalne i druge standarde, nošenje sa teretom globalne krize 

proizvodi dodatne unutrašnje tenzije. Nekadašnje komunističke zemlje 

iz sovjetske sfere uticaja u prevazilaženju aktuelnih teškoća očekuju veću 

solidarnost i razumevanje od “starih” članice i u tom smislu, ako pomoć i 

podrška izostanu, iskazuju strahovanje od moguće nove “gvozdene zavese”, 

koja bi u ovom slučaju bila spuštena sa zapadne strane. 

U toj složenoj situaciji, zemljama koje pretenduju na članstvo kao da 

je postavljena još jedna prepreka. Sada to najkonkretnije oseća Hrvatska 

koja je među zemljama Zapadnog Balkana objektivno najbliža prijemu 

(prema prethodnoj agendi mogla je da računa na članstvo već 2010. godine), 

ali će to, kako izgleda, svaka na svoj način osetiti i ostali potencijalni 

kandidati. 

Primerice, prema tvrdnjama upućenih u procese evropskih integracija, 

“raspoloženje prema Srbiji poslednjih meseci unutar EU se iz nekog razloga 

promenilo” 782 . To je u izvesnom smislu postalo i očigledno povodom 

kandidature za članstvo koju bi Srbija u određenom trenutku trebalo da 

podnese. Tokom 2008. godine u više navrata se činilo da Brisel ohrabruje 

Beograd na taj korak. Tako je i prilikom predstavljanja Izveštaja Evropske 

komisije, početkom novembra, komesar za proširenje Oli Ren najavio da 

781 Danas, 3. mart 2009. 

782 Blic, 25. januara 2009.


Srbija “može dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u 2009. 

godini”. 783 , što se moglo naslutiti i iz samog izveštaja. 

Međutim, kada su krajem godine ovdašnji zvaničnici ( Božidar Đelić, 

Vuk Jeremić, Ivica Dčić) javnosti počeli da upućuju optimističke poruke da 

će već u prvom kvartalu 2009. godine Srbija Briselu podneti kandidaturu 

za članstvo, iz evropske prestonice stigao je savet da se to ne čini. Komesar 

za proširenje Oli Ren koji je početkom februara izjavio da Srbija ne 

bi trebalo da podnosi kandidaturu pre nego što i EU odmrzne SSP, nije 

promenio mišljenje tokom boravka u Beogradu, 12. februara, sugerišući 

predsedniku Srbije Borisu Tadiću uzdržavanje od prijavljivanja na briselski 

šalter. Tadić je na to uzvratio: “Za Srbiju je najvažnije da proces integracija 

traje što kraće. Nas ne zanimaju uvek brzi prolazni ciljevi, nas zanima konačni 

cilj i zato ćemo uzeti u razmatranje ovu realističnu analizu komesara 

Rena i doneti odliku o datumu podnošenja kandidature” 784 . 

Odnosi na relaciji Brisel – Beograd su i inače, tokom 2008. godine išli 

uzlazno-silaznom, krivudavom linijom. Nakon neočekivanog uzleta uoči 

parlamentarnih izbora i spektakularnog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji 

i pridruživanju u Luksemburgu, kao i formiranja proevropske vlade, 

što je EU podržala i pozdravila, sledilo je prvo razočarenje. Šef diplomatije 

Vuk Jeremić počeo je sa lobiranjem za prikupljanje dovoljnog broja glasova 

za Generalnu skupštinu UN, kako bi Međunarodni sud pravde u Hagu 

bio obavezan na razmatranje (ne)legalnosti nezavisnosti Kosova. Šef francuske 

diplomatije, koja je u drugoj polovini 2008. godine predsedavala EU, 

Bernar Kušner je početkom avugusta zatražio da Srbija odustane od te inicijative. 

Iako kasnije Evropska unija nije javno komentarisala diplomatsku 

akciju Srbije, nije teško pretpostaviti da njome nije bila zadovoljna, jer su 

22, od 27 članica Unije Kosovo priznale već u prvoj polovini 2008. Mada 

Srbija nije ispunila ni glavni “haški uslov”, izručenje Ratka Mladića Haškom 

tribunalu, verovatno je jedan od razloga što u septembru, uprkos velikim 

očekivanjima Beograda, Evropska unija nije odmrzla primenu SSP i 

takva nekooperativnost ovdašnjih vlasti. 

783 “Evropa gubi samopouzdanje”, Danas, 3. mart 2009. 

784 Danas, 5. mart 2009.


499 

Za sve zemlje potencijalne kandidate za pridruživanje EU, pa tako 

i za Srbiju, najznačajnije ocene briselskih zvaničnika o uspehu na tom 

putu tradicionalno se izriču početkom novembra, kada Evropska komisija 

objavljuje redovni godišnji izveštaj. Još pre nego što je 5. novembra 2008, 

zvanično predstavljen u Briselu u srbijanskim medijima se špekulisalo da 

će izveštaj po Srbiju biti negativan. U osnovi, to se pokazalo tačnim, iako 

su diplomatskim umećem formulacije u njemu balansirane. Svejedno, nije 

se moglo prikriti da je Srbija na evropskom putu tokom 2008. godine učinila 

veoma mali napredak, pogotovo u ključnim sektorima koji se “boduju” 

kada je reč o ispunjavanju neophodnih standarda – razvoj demokratije, 

vladavina prava, korupcija, borba protiv organizovanog kriminala. Jedine 

iskrene pohvale upućene su institucijama koje su praktično tek na početku 

i koje se izgrađuju uz velike otpore i objektivne prepreke, kao što su zaštitnik 

prava građana (ombudsman), poverenik za informacije, Savet za borbu 

protiv korupcije. 

Konstatuje se da su odnosi EU i Srbije poremećeni priznavanjem nezavisnosti 

Kosova. EU osuđuje nerede i napade do kojih je u Beogradu došlo 

u februaru, i traži se da se slični incidenti u budućnosti spreče. Problemi u 

vezi sa Kosovom često se spominju u izveštaju. Pozitivno je ocenjeno to što 

će se Srbija protiv nezavisnosti boriti isključivo nenasilnim sredstvima, ali 

joj se zamera što obeshrabruje kosovske Srbe da participiraju u tamošnjim 

organima vlasti i drugim institucijama. 

Ozbiljna zamerka izrečena je i na račun Ustava, posebno zbog toga što 

što nije uvaženo mišljenje Venecijanske komisije. Reč je u prvom redu o 

regulativi po kojoj su poslanički mandati vlasništvo političkih partija, što 

je u suprotnosti sa evropskim kriterijumima. Iako se na pozitivan način 

vrednuje dobar ukupni administrativni kapacitet, primetno je razočarenje 

što upravo zbog toga, Srbija nije učinila više. 

Izveštaj Evropske komisije irazito je loše ocenio suzbijanje korupcije i 

organizovanog kriminala. Konkretno, konstatuje se da je, kada je o organizovanom 

kriminalu reč, pravni okvir nedovršen zbog odlaganja primene 

Zakonika o krivičnom postupku i odsustva nacionalne strategije i akcionog 

plana. Zbog kratkotrajnog mandata tužioca bitno je umanjena efikasnost 

Specijalnog suda za organizovani kriminal; takođe, Srbija na tom polju


nedovoljno sarađuje sa inostranim službama, pogotovo kada je reč o finasijskom 

kriminalu i pranju novca. 

U izveštaju je takođe, registrovan i povećan broj pretnji i napada na 

nevladine organizacije, naročito na branioce ljudskih prava zbog njihovog 

različitog viđenja nekih problema, na primer, kada je reč o Kosovu. Ti incidenti, 

konstatuje se, nisu do kraja i potpuno istraženi. 

Ministar spoljnih poslova 

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije dostavilo je medijima, u oktobru 

2008. listing putovanja šefa diplomatije Vuka Jeremića iz koga se vidi da je 

za nepuna tri meseca Jeremić prešao 96.299 kilometara. 785 Tokom tih gotovo 

100.000 kilometara dugih putovanja širom planete ministar se sastao sa 

više od 90 državnih delegacija. Impresivna “mapa putovanja” prvog čoveka 

spoljne politike, zavidne lične enrgije, svedoči ipak, najviše o jednostranosti 

diplomatske orijentacije na koju je Jeremić fokusiran. Praktično od 

prvog dana ponovnog imenovanja na funkciju šefa diplomatije (na istom 

mestu je bio i u drugoj vladi Vojislava Koštunice), njegova osnovna preokupacija 

bilo je dokazivanje “nelegalnosti” osamostaljivanja Kosova i blokiranje 

njegovog priznavanja od što većeg broja zemalja. 

Mada je jedan od prvih poteza novoformirane vlade bio vraćanje ambasadora 

u zemlje iz koji su bili povučeni zbog priznavanja Kosova, Jeremić 

je i tu odluku prokomentarisao kao dokaz lojalnosti “južnoj srpskoj 

pokrajini”: “Razlog što smo odlučili da vratimo ambsadore u zemlje članice 

EU... jeste upravo taj da ne pošaljemo svetu signal da odustajemo od 

borbe za Kosovo”. 786 

Koliko je sa tom izjavom bio iskren pokazalo se ubrzo potom, kada je 

odlučeno da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o usklađenosti 

odluke kosovskog parlamenta o nezavisnosti sa međunarodnim 

pravom. Kako je za to bila neophodna rezolucija UN, Jeremić je svetskom 

turnejom, uglavnom po zemljama Azije i Afrike, sa kojima je nekadašnja 

785 Politika, 6. novembra 2008. 

786 Politika, 13. februar 2009.


501 

SFRJ kroz pokret nesvtrstanosti negovala bliske odnose, dobio ono što je 

želeo: većinom glasova – 77 za, 6 protiv i 74 uzdržanih – Generalna skupština 

UN je 8. oktobra 2008, zatražila od Međunarodnog suda pravde da 

razmotri kosovski presedan. Nije poznato na koje je eventualne kompromise 

morao da pristane, iako se može naslutiti na osnovu jednog, koji je 

obelodanjen posredstvom novosadskog “Dnevnika”. List je, naime, saznao 

da je 21. novembra, Srbija u Ujedinjenim nacijama glasala protiv rezolucije 

o stanju ljudskih prava u Iranu (u Iranu se primenjuje šerijatsko pravo, 

surovo čak i prema maloletnicima – od 32 smrtne kazne koliko je u svetu 

izvršeno 2005. godine, 26 ih je izvršeno u Iranu). Funkcioner EU, koji je 

želeo da ostane anoniman, rekao je: “... ne možemo da pređemo tek tako 

preko činjenice da Srbija u UN glasa o jednoj tako važnoj stvari kao što je 

pitanje ljudskih prava, protiv EU. Za nas je jedino objašnjenje da je Srbija 

svojim glasom vraćala dug Iranu zbog glasanja prilikom odlučivanja ...o 

zahtevu za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti... 

nezavisnosti Kosova. Ali ako je Beograd spreman da zbog Kosova bude 

na strani onih koji gaze ljudska prava, onda ne vidimo kako Srbija može 

da pomiri takvu politiku sa proklamovanim evropskim težnjama...” 787 . 

Samouveren i arogantan u nastupima na domaćoj sceni, zbog “uspeha” 

koje u “odbrani ustavnog poretka” postiže na strani – zbog čega istina, 

ima veoma visok rejting među ovdašnjim političarima (na drugom mestu, 

iza Borisa Tadića) – takav je i u razgovorima sa stranim partnerima. Posredstvom 

medija saznalo se u više navrata za nezadovoljstvo evropskih 

zvaničnika njegovim ponašanjem, ponekad na ivici diplomatskog incidenta 

i skandala. 

Jedan od takvih dogodio se prilikom boravka šefa misije Unmik Lamberta 

Canijerija Beogradu, 19. februara 2009. Na sastanak na kome se trebalo 

razgovarati o misiji EULEKS na Kosovu došao je i zvaničnik EU Peter 

Serensen, koji je samo nekoliko dana kasnije postavljen za šefa kancelarije 

EU u Beogradu. Prema pisanju Politike, 788 Jeremić se Serensenu obratio 

pitanjem – “Šta ćete vi ovde”, odbijajući da uopšte razgovara sa njim. 

Ministarstvo spoljnih poslova je zbog toga uputilo izvinjenje Canijeriju, 

787 Danas, 22. oktobar 2008. 

788 Politika, 22. juli 2008.


a Evropska unija je “nesporazum”, kako ga je nazvala, pristala da izgladi, 

nakon što se navodno Vuk Jeremić lično, telefonom izvinio nekolicini 

evropskih ministara. 789 

S “pogledom s visoka” Vuk Jeremić se obratio i Stalnom savetu OEBS 

na sastanku u Beču, početkom septembra prilikom rasprave o ruskoj agresiji 

na Gruziju i potonjem ruskom priznavanju otcepljenih Abhazije i Južne 

Osetije (u avgustu):”Nije mi drago što moram da zaključim da se već dogodilo 

nešto od onoga što sam vam u februaru predstavio kao verovatne posledice 

jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova”. Jeremić je još dodao 

da je i ranije govorio o “presedanu koji bi mogao da nastane iz toga što su 

kosovski Albanci na bedan način odbacili evropske principe 21. veka...” Politika 

je ovaj izveštaj iz Beča naslovila sa “Jeremić: Lepo sam vam rekao” 790 . 

Zbog kontroverznog, često nediplomatskog ponašanja Vuka Jeremića, 

fokusiranog na ostavljanje utiska u domaćoj javnosti o odlučnoj i principijelnoj 

spoljnoj politici, koja navodno donosi rezultat – upečatljivo je reprezentuje 

njegova čuvena izjava “što je dosta – dosta je” (izgovorena i na 

Jeremićevom omiljenoj jeziku komunikacije, engleskom, “enough is enough”), 

kojom je evropskim zvaničnicima “poručio” da se Srbija više ne može 

ucenjivati, nagađa se o njegovoj poziciji u Vladi, i generalno, na političkoj 

sceni Srbije. Dok ga neki smatraju “najsnažnijom paradigmom Tadićeve 

politike” 791 , mnogo je raširenije uverenje da Jeremić uživa podršku formalnog 

i, još uticajnijeg neformalnog nacionalističko-konzervativnog bloka, 

čiji je miljenik. Sa ovim delom srpske elite Jeremić deli bliskost osećanja 

prema Rusiji, nepoverenja prema NATO i mrzovolju prema Evropskoj uniji. 

Jeremić je više puta izjavljhivao svoju odanost Moskvi, kao, na primer, 

“Bez obzira ko dođe na vlast, u Srbiji će uvek postojati kontinuitet kada je 

reč o dva prioriteta – jedan je Kosovo, a drugi je Rusija” 792 , ili, “ odnosi Srbije 

sa Ruskom Federacijom su odnosi koji traju vekovima, oni su izuzetno 

789 Politka, 24. februar 2009. 

790 Vreme, 26. februara 2009. 

791 Željko Cvijanović, Standard, 12. decembar 2008. 

792 Vuk Jeremić, na novogodišnjem prijemu u Ruskoj 

ambasadi, prema RTS, 22. decembra 2009.


503 

bliski, partnerski i bratski, imaju dimenziju koju neki drugi nemaju, kao 

što je na primer, duhovna veza” 793 . 

Odgovarajući na pitanje zbog čega Srbija nema dobru komunikaciju 

sa NATO kao što ju je imala pre godinu dana, šef diplomatije kaže: “Ono 

što je za posledicu imalo gubitak našeg poverenja je uloga koju je NATO 

odigrao u stvaranju, obučavanju i formiranju takozvanih Kosovskih bezbednosnih 

snaga”. 794 Svojevrsni evroskepticizam Vuk Jeremić je izrazio i u 

intervjuu nemačkom “Šternu” tvrdnjom da je “članstvo Srbije stavljeno na 

led”, uz zamerku da “od hapšenja Radovana Karadžića nije Srbiji upućen 

apsolutno nikakav pozitivan signal”. 795 

Antievropski lobi 

Narasli evroentuzijazam do koga je došlo nakon majskih izbora i formiranja 

proevropskog kabineta Mirka Cvetkovića brzo je poćeo da se topi. 

Kolebljivost vladajuće većine da raspoloženje građana kanališe u smeru 

postizanja širokog društveno-političkog konsenzusa na evropskom kursu 

(Srbija je jedina zemlje u Istočnoj Evropi gde takav konsenzus nije postignut) 

prepustila je, već osvojeni prostor javnog delovanja evroskepticima i 

otvorenim protivnicima evroatlanske integracije Srbije. 

Tokom godina dok je Vojislav Koštunica sa premijerskog mesta dominirao 

javnom scenom, trudeći se da Srbiju što dublje ukopa u njene 

“istočne korene”, konstituisala se komentatorsko-analitička grupa, okupljena 

prvenstveno oko Nove srpske političke misli, koja se samoprofilisala 

u nezaobilaznog tumača srpskog nacionalnog interesa, kako na unutrašnjem 

tako i na međunarodnom planu. Predstavnici ovog kruga kao samostalni 

autori, ili kao sagovornici medijskih poslenika u širokom rasponu 

od radija, preko praktično svih televizija, do štampanih medija, sa aurom 

sveznajućih autoriteta, u mnogome doprinose stvaranju antievropskog 

raspoloženja. Uz medije gde su se već davno etablirali, kao “provereni 

793 NIN, 18. decembra 2008. 

794 Blic, 8. februara 2009. 

795 Prema Danasu, 5. decembra 2008.


kolumnisti”, pripadnici ovog kruga dobili su 2008. godine još jedan reprezentativan 

nedeljnik antievrospke, odnosno, naglašeno proruske orijentacije, 

Pečat. Glavni i odgovorni urednik Pečata, u kome se zagovornici 

evropske opcije nazivaju evroulizicama, je dugogodišnji prijatelj i saradnik 

Slobodana Miloševića Milorad Vučelić, koji je u Miloševićevo vreme, tokom 

ratnih godina bio prvi čovek Radio televizije Srbije. 

Osim “evroulizica”, pripadnici ovog neformalnog kruga imaju čitav 

arsenal omalovažavajućih termina za svoje “evropske protivnike”, koje 

prvenstveno nalaze u redovima nevladinih organizacija; nazivaju ih “unionistima”, 

“evroreformistima”, “evronacionalistima”, „građanistima”. U 

brojnim člancima u svojim glasilima „evroulizice“ predstavljaju kao “veliki 

društveni problem”. Kaše se da: “Postoji jedna glasna grupa ljudi koja 

misli da budućnost Srbije jedino može da se izgradi u Evropskoj uniji, pa 

makar ta unija bila nedemokratska i nasilnička. Uz to, ti ljudi smatraju da 

Srbija, pa čak i pojedinci, ne bi trebalo da ljute one zemlje Evropske unije 

koje arogantno misle da im je sve dopušteno; čak i to da gaze međunarodno 

pravo (reč je o Kosovu), pokazujući tako da ‘sila Boga ne moli’” 796 

U jednoj od svojih nebrojenih kolumni prvo “žensko pero” ovog bloka 

Mirjana Bobić Mojsilović piše:”...Danas se ovde smatra neviđenom hrabrošću 

– misliti svojom glavom i misliti glasno. Zar smo se za to borili – šerpama, 

loncima, pištaljkama, zar posle komunizma, pa onda Miloševića i 

dvadeset godina agonije stižemo u tačku u kojoj svako od nas može biti 

proglašen desničarom i srpskim nacionalistom ako sa oduševljenjem ne 

pristane da bude u stadu koje je žigosano žutim zvezdicama i koje čuvaju i 

vode samozvani tumači evrpskih vrednosti”. 797 

Teze i analize kojima se poštapaju, kao što se vidi, retko kad imaju 

novi prizvuk, čak i onda kad bi ih neki događaj mogao posebno inspirisati. 

Jedan od takvih svakako je referendum u Irskoj (12. juna 2008), kada su 

Irci odbili da prihvate “evropski ustav”. Osim jednodušne podrške irskoj 

“hrabrosti”, među sledbenicima antievropske škole mišljenja, to je samo 

obnovilo njihovu izlizanu tezu o raspadu najznačajnije evropske nadnacionalne 

organizacije pre nego što Srbija dopre do nje što i, u svakom sluča- 

796 Obrad Kesić, “Prijatelji nepravde”, Politika 7. april 2008. 

797 Mirjana Bobić Mojsilović, “Zona sumraka”, Politika, 1. oktobra 2008.


505 

ju, kao trenutak kada srpsku (proevropsku) elitu treba ozbiljno priupitati 

“kuda nas vodi i šta nas tamo čeka. I nije li njen zadatak da kaže tačnu 

cenu koju Srbija mora da plati kako bi ostavrila svoj san o boljem životu... 

“ Sve to sa naglaskom na pitanju – “ako su se Francuzi, Holanđani i Irci 

uplašili evrobirokratije, da li je moguće da Srbi nemaju baš nikakav razlog 

za strah.” 798 

Kriza u kojoj su se krajem 2008, našle evropske zemlje na talasu nepovoljnih 

globalnih ekonomskih tokova, dodatno su osnažili njihovu 

poznatu “argumentaciju” o (bliskoj) propasti novog svetskog poretka utemeljenog 

na liberalizmu, a time i za izlišnost same težnje da se Srbija nađe 

“u tom društvu”. Osim što je i tako tamo ne žele, pogotovo zato što “... će 

ova ekonomska kriza... dati konačan odgovor na dilemu o stvarnim kapacitetima 

Evropske unije, to jest videće se da li njena sadašnja organizacija 

predstavlja adekvatnu formu za odgovor na krupne ekonomske izazove (za 

političke očigledno nije) ili su nacionalne države još uvek najbolja i najvitalnija 

struktura za suočavanje sa izazovima savremenosti” 799 . Odnosno, 

kako isti autor samog sebe pita, “... da li će i kada jednom Srbi shvatiti da 

im je gruba srpska košulja ipak bliža od evropskog kaputa”? 800 

Odnosi Srbije i SAD 

Odnose Srbije sa SAD permanentno opterećjuje njena pogrešna percepcija 

američke uloge u vezi sa raspadom Jugoslavije. Beograd optužuje SAD za 

pristrasnost u tumačnju uzroka ratova na teriotoriji bivše Jugoslavije. To 

prvenstveno važi za navodno uzimanje strane islamskih nacija, Bošnjaka i 

Albanaca, koje je “krunisano” očuvanjem jedinstvene države Bosne i Hercegovine 

i nezavisnošću Kosova. 

Kao najznačajniju članicu NATO, Srbija SAD smatra odgovornom za 

NATO intervenciju 1999. godine. Takva interpretacija Beograda američkog 

798 Llobodan Antonić, “Pouke irskog ‘ne’, 19. juni 2008. 

799 Đorđe Vukadinović, “Oskudacija”, Politika 12. januara 2009. 

800 Đorđe Vukadinović, “Pometnja u čokoladnom carstvu”, Politika 3. mart 2009.


učešća u jugoslovenskoj krizi, instrumentalizovana od strane političke klase 

i elite, što je rezultiralo frustracijom koja se ispoljava kroz stalno denunciranje 

američke politike kao neprijateljske prema Srbima. 

Demoliranje američke ambasade povodom nezavisnosti Kosova u februaru 

2008. godine ionako loše odnose Beograda i Vašingtona spustila na najnižu 

tačku. Takođe, nedugo zatim i bekstvo studenta Miladina Kovačevića 

optuženog pred američkim pravosudnim organima za tešku telesnu povredu 

američkog studenta, u Srbiji je dodatno podiglo tenziju između dve zemlje. 

Globalna kriza i teškoće sa kojima se Srbija dramatično suočava iznuđuju 

pragmatičnije ponašanje političke klase. Tako se zagovara poboljšanje 

odnosa poboljšanje odnosa sa SAD. Ilustracije radi, zbog očekivane pomoći 

od 60 miliona dolara (od američke vlade) Srbija je se nagodila oko slučaja 

Kovačević sa američkim pravosudnim organima i porodicom pretučenog 

studenta, plativši million dolara za odštetu. 

Po svemu sudeći, nova američka administracija vodiće aktivniju politiku 

i prema Zapadnom Balkanu. Apelujući na EU da ne zaboravi Zapadni 

Balkan, ameriočki predsednik Barak Obama je prilikom svoje evropske 

turneje, rekao sledeće: “SAD su i dalje čvrsto rešene da proces uključivanja 

Balkana u transatlantske integracije privedu uspešnom kraju. Mi sasvim 

sigurno ne želimo da odustanemo od svojih ciljeva u tom regionu“. 801 U 

tom smislu biće fokusirana na očuvanje BiH kao jedinstvene i funkcionalne 

države (revizija Dejtonskog sporazuma) i konsolidaciju Kosova države u 

nastajanju. U nastojanju da zatvori balansku krizu, Amerika će imati istu 

strategiju, što za političku klasu u Srbiji biti izazov. Međutim, zbog sopstvene 

ekonomske i bezbednosne stabilnosti (vojna saradnja sa SAD je ionako 

već dinamična), Srbija je u velikoj meri je upućena na konstruktivne odnose 

sa SAD i evroatlantskim integracijama. 

801 Politika, 6. april 2009.


507 


Nakon šest godina (od ubistva premijera Zorana Đinđića) lutanja na evropskom 

putu, tokom kojih je bilo više koraka koji su vukli nazad od onih koji 

su išli napred, nije pesimistički zaključiti da je Srbija propustila momentum 

za približavanje EU. Objektivno, pre pet godina taj proces bi bio mnogo 

lakši. Pogotovo će 2009. godina u tom smislu, biti složena i teška za 

samu Uniju. Polovinom godine održavaju se izbori za Evropski parlament 

što podrazumeva i smenu briselske administracije; u novembru će u Irskoj 

biti ponovljen referendum o Lisabonskom ugovoru; u međuvremenu 

mnogo će energije biti angažovano na kratkoročnom i dugoročnom saniranju 

posledica globalne ekonomske krize. 

Uprkos svemu bilo bi važno da Evropska unija ne zapostavi, ekonomski 

i politički fragilan prostor Balkana i naročito Srbiju kao ključni faktor 

regionalne (ne)stabilnosti. Evropska politika treba da uvažava tu kompleksnost 

i da, shodno tome, što pre suoči Srbiju sa činjenicom da njene teritorijalne 

aspiracije više nisu moguće. 

EU u sadašnjoj situaciji treba bez uslovljavanja da omogući Srbiji, kao 

i i Bosni i Hercegovini i Kosovu što brži prijem u EU. Pri tome, kada je o 

Srbiji reč, EU se osim na vladu, mora što više oslanjati i na građane koji su 

jasno pokazali da svoju budućnost vide u Evropi. 

Nesposobnost Srbije da proevropsku orijentaciju učini dominantnom 

neminovno vodi do zaključka da je Srbiji potrebna pomoć EU. Sadašnja 

materijalna pomoć iz Brisela održava Srbiju na egzistencijalnom minimumu 

i pothranjuje njene regionalne pretenzije. 

Status kandidata zaustavio bi u Srbiji negativne trendove. U postizanju 

unutrašnjeg konsenzusa, neophodno je da, osim političke elite učestvuju 

i lokalne samouprave i građani.


NATO da ili ne 

Početkom aprila u Srbiji je (ne)očekivano otvorena rasprava o odnosima 

sa najznačajnijom vojno – političkom alijansom, NATO paktom. Praktično, 

samo nekoliko dana nakon što je antikampanja protiv te organizacije 

bila na vrhuncu – povodom 10-godišnjice NATO operacije “Udružena 

moć” (Allied force),u tadašnjoj SR Jugoslaviji, za koju se u Srbiji patetično 

i, u svakom slučaju, netačno tvrdi da je nosila kodno ime “Milosrdni anđeo”, 

u javnosti su počeli dobijati prostor razumniji tonovi koji apeluju na 

preispitivanje samoproklamovane vojne neutralnosti zemlje. Indikativan 

pomak u racionalizaciji debate o jednom od najvažnijih strateških opredeljenja 

Srbije treba posmatrati u kontekstu aktuelnih zbivanja u samoj zemlji 

i, možda još više, u bližem i širem okruženju. 

Najpre, globalna ekonomsko-finansijska kriza koja je ključnim akterima 

na međunarodnoj sceni nametnula potrebu da zajedničkim naporom 

traže izlaz, po svemu sudeći, uticaće na redefinisanje ukupnih odnosa 

među njima. Male zemlje, poput Srbije i njoj slične i same pogođene krizom, 

takođe će biti prinuđene da strateško pozicioniranje prilagode novim 

okolnostima. Ono će u mnogome biti podređeno novoj dinamici koja 

se upravo uspostavlja (samit G20 u Londonu) na globalnoj sceni. Takođe, 

početkom aprila severnoatlanskoj alijansi pridružile su se kao punopravne 

članice Hrvatska i Albanija. Odnosno, Srbija se sada nalazi u gotovo 

potpunom okruženju NATO zemalja, što njenu poziciju neutralnosti “bez 

sadržaja” čini anahronom i besmislenom. Konačno, na talasu svetske ekonomske 

krize u potpunosti je ogoljena neuspešna ekonomska i društvena 

tranzicija u Srbiji. U realnom strahu od potencijalnog bankrota, Beograd je 

prinuđen da se ponovo okrene evropskim i američkim fondovima. To podrazumeva 

i promenu retorike prema Briselu, ne samo kao središtu Evropske 

unije već i kao glavne NATO kancelarije.


509 

Antikampanja 

Još tokom drugog mandata premijera Vojislava Koštunice, primetna distanca 

prema evropskim integracijama, očitovala su u naglašenom zahlađenju 

prema severnoatlanskom vojnom savezu. Iz vokabulara je neosetno 

eliminisano opredeljenje za “evroatlanske”, nadomešteno sa “evropske”, 

integracije, u Skupštini Srbije usvojena je rezolucija o vojnoj neutralnosti 

(u decembru 2007), a iako je zemlja još u decembru 2006. godine, na 

predlog tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša primljena u Partnerstvo 

za mir, kancelarija Srbije u briselskom sedištu organizacije još 

nije otvorena. 802 1 U međuvremenu je permanentno alijansa diskreditovana 

kao lider antisrpskog raspoloženja na Zapadu. Osim što je to uvek bilo 

povezivano sa intervencijom iz 1999. godine, NATO i zemlje članice saveza 

pojedinačno našle su se na meti srpske političke klase i intelektualne elite 

povodom proglašenja nezavisnosti Kosova i naročito, nakon što su se 

pojedine armije NATO zemalja uključile u pružanje pomoći povodom formiranja 

Kosovskih bezbednosnih snaga. Vuk Jeremić, ministar inostranih 

poslova, nedavno je konstatova: “Ono što je za posledicu imalo gubitak 

našeg poverenja je uloga koju je NATO odigrao u stvaranju, obučavanju i 

formiranju takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga”. 803 

Takođe, u poslednjih nešto više od godinu dana Srbija se, ne samo 

na ekonomskom planu, primetno nagnula prema Istoku, odnosno prema 

Rusiji. U taj, po nekima veoma važan odnos, nikako se ne bi uklopilo 

učlanjenje Srbije u NATO: “Članstvo u NATO-u jeste obaveza da se stupi 

u rat ako je napadnuta bilo koja država ćlanica. Hoće li neko u Srbiji da 

ide u rat protiv Rusije ako, ne daj bože, Rusija napadne Litvaniju (...) Niko 

ne kaže da bi ulazak Srbije u NATO u Moskvi bio prepoznat kao ‘neprija- 

802 Iako je primljena u Partnerstvo za mir pre više od dve godine, Srbija se još nije uselila 

u zgradu NATO u Briselu. Zvanično obrazloženje za to je da je reč o nedostajućim 

sredstvima, a sa tim u vezi predsednik Atlanskog saveza Vladan Živulović u autorskom 

tekstu u Danasu, 4-5. april, 2009, iznosi sledeći bizaran detalj: navodno se čeka 

da nam se ustupe hrvatske ili albanske prostorije, pošto se one sele u deo zgrade 

gde su članice, a mi čemo ostvariti želju da budemo pored ruske kancelarije. 

803 “NATO je izgubio naše poverenje, Blic, 8. februar 2009.


teljski korak’. Ili je to poslednja srpska tajna”, piše jedan od najvatrenijih 

medijskih protivnika pridruživanja Srbije evroatlanskih integracijama, Miroslav 

Lazanski. 804 

Paralelno – antinato, a proruski – raspoloženje kulminiralo je u povodom 

10. godišnjice 24. marta 1999. godine, dana kada je počela NATO 

intervencija. Obeležavanju tog datuma prisustvovala je brojna svita iz Moskve, 

raznorodnog sastava, od penzionisanih generala i takođe, penzionisanih 

poslanika Dume, preko aktivnih predstavnika Putinove “Jedinstvene 

Rusije” u ruskom parlamentu, poput predsednika Spoljnopolitičkog komiteta 

Dume, Konstantina Kosačova, do istaknutih umetnika, poput reditelja 

Nikite Mihalkova. “Na mitingu na Trgu Republike puštane su rodoljubive 

i ruske pesme”, egzaltirano izveštava Kurir, sa protestnog skupa održanog 

24. marta u centru Beograda 805 . U detaljnom opisu tog događaja list navodi 

da su mitingu prisustvovali i na njemu govorili brojni gosti iz Rusije, a 

da je bilo i slogana poput “Srbija, Rusija, ne treba nam Unija. General Leonid 

Ivašov odao je priznanje srpskom narodu za borbu “borbu protiv zapadnog 

fašizma” i poručio da su “Srbi i Rusi kad su zajedno nepobedivi”. 806 

Maksim Miščenko, poslanik Jedinstvene Rusije u Dumi koji je takođe, 

bio među gosima na obeležavanju 10-godišnjice intervencije, u opširnom 

intervjuu koga je dao Pravdi iznosi uverenje da “srpski narod nikad neće 

da oprosti i zaboravi zločine koje je NATO počinio Srbiji”. “Bombardovanje 

Srbije je bio pritisak na sve slovenske zemlje i taj se pritisak, nažalost, nastavlja 

i danas. Srbija je trn u oku Zapadu, jer ne želi da se pokori novom 

svetskom poretku i tako izgubi svoju veru i identitet. On takođe, tvrdi da je 

Rusija najveća prepreka američkom ekspanzionizmu i njenom geopolitičkom 

pokoravanju planete: “Rusija je Zapadu i Americi potrebna zbog rasursa 

koje imamo i zato oko nas učlanjuje zemlje u NATO... Dobrim delom 

ste upravo zbog toga bombardovani, a vaše odbijanje da pristupite NATO 

paktu kažnjava se otimanjem Kosova”. 807 

804 “Poslednja srpska tajna”, Politika, 1. novembar 2008. 

805 Kurir, 25. mart 2009. 

806 Isto 

807 Pravda, 26. mart 2009.


511 

U opširnom tekstu “Država ili marionetska tvorevina”, Pečat, između 

ostalog, komentariše najavu predsednika Republike Borisa Tadića da 

će Srbija razmotriti učlanjenje u NATO i tim povodom piše: “Pošto je kroz 

potpisivanje SSP i legalizaciju Eulex od strane sadašnje vlasti amnestirana 

uloga EU u razbijanju Srbije, sada polako na dnevni red dolazi opravdanje 

agresije NATO na Srbiju i svega što je proizašlo iz agresije. Jer, ako 

bi Srbija postala članica NATO to bi faktički značilo da je Srbija samu sebe 

bombardovala. Ima li uopšte bolje i originalnije amnestije za izvršeni zločin 

nad Srbijom!”. 808 

Na dvodnevnoj međunarodnoj konferenciji “Da se ne zaboravi” kojoj 

je, među ostalima prisustvovao i brat Slobodana Miloševića, Borislav, koji 

živi u Moskvi, govorio je i potpredsednik vlade i ministar policije Ivica Dačić, 

koji je tom prilikom rekao:” Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 

i priznanje takvog proglašenja je nastavak bombardovanja, pritisaka 

i agresije mirnim putem”. 809 

Obeležavanje 10-godišnjice “rata protiv NATO”, bilo je i povod za brojne 

medijske ankete na temu potencijalnog članstva Srbije u alijansi. Odazivajući 

se pozivu Pravde da iznese svoje mišljenje, nekadašnji ideolog 

Socijalističke partije Srbije, sada član Srpske napredne stranke, Mihailo 

Marković kaže da je on “protiv svake saradnje s NATO”. Isto mišljenje deli i 

njegov novi partijski šef Tomislav Nikolić koji je i protiv NATO i protiv bilo 

kog vojnog saveza. U istoj anketi i Dragan Šormaz iz DSS je rekao: “Srbija 

treba da bude vojno neutralna ne samo zbog toga što su nas bombardovali, 

za šta se nisu pokajali niti nam nadoknadili štetu, nego nam novu štetu 

nanose nasilnim otimanjem Kosova”. 810 

U anketi na istu temu u Kuriru, zamenik predsednika Srpske radikalne 

stranke Dragan Todorović kaže: “Ulazak u NATO je za nas nezamisliv. 

Sve žrtve koje su pale u odbrani od NATO agresije bi takvim postupkom 

bile obesmišljene i poražene”. 811 

808 Pečat, 3. april 2009. 

809 Pravda, 24. mart 2009. 

810 Isto 

811 Kurir, 25. mart 2009.


Racionalniji tonovi 

U spomenutim anketama, osim političara mediji su se obraćali i običnim 

građanima. Iako većina deli stavove elite, ipak su se neki među njima izjsnili 

za članstvo u NATO, kao racionalnu opciju. Rezerve prema “vojnoj 

neutralnosti” smelije su počeli da iznose i pojedini vojni stučnjaci i analitičari. 

Komentarišući obeležavanje 10-godišnjice NATO intervencije, vojni 

analitičar Aleksandar Radić kaže da 10 godina nakon rata Srbija u odnosima 

sa NATO “zna šta neće, ali ne i šta hoće, zbog čega istovremeno ‘koketira’ 

sa tim savezom i proglašava vojnu neutralnost”. Po njegovom mišljenju 

politika mora da “prelomi da li želi da ide ka Zapadu i da onda to učini punom 

voljom a ne u ovim polukoracima. Trenutno stanje je konfuzno, bez 

jasne strateške vizije i neodrživo”. 812 

Predsednik relevantne nevladine organizacije Atlanski savet Srbije 

Vladimir Živulović se početkom aprila oglasio u više medija. Uz tvrdnju 

da je nakon prijema u NATO Hrvatske i Albanije, neutralna Srbija postaje 

vojna “crna rupa” na Balkanu, pošto su i Makedonija, Crna Gora i BiH “na 

pragu” Alijanse: “Hrvatska je pre EU morala prvo u NATO, baš kao i Bugari, 

Rumuni, Mađari, Litvanci, Estonci”, naglašava Živulović i tvrdi da je vojna 

neutralnost Srbije neostvariva, naročito pošto je “za ozbiljno sprovođenje 

spoljne politike potrebna i ozbiljna i moćna vojska”. 813 U autorskom tekstu 

za list Danas, pod naslovom “Srbija šalje različite signale koji zbunjuju 

strance”, Živulović podseća da “sem Načertanija nismo imali pokušaj formulisanja 

nacionalnih interesa, a da oni budu isključivo u korist Srbije, a 

nikako da služe ruskim ili zapadnim interesima. Upravo iz sukoba ove dve 

strujesrpska spoljna politika deluje pomalo smušeno. U poslednje vreme, 

ne samo iz ove vlade, šalju se različiti signali koji samo zbunjuju strance”, 

piše između ostalog Živulović i to ilustruje na sledeći način: “Srbija je ušla 

u NATO program Partnerstvo za mir ali je odmah zatim stala sa svim aktivnostima. 

Posle toga je proglasila vojnu neutralnost. Zatim je na sav glas 

krenula ka Evropskoj uniji stavljajući potpuno po strani NATO i Partner- 

812 Pravda, 24. mart 2009. 

813 “Srbija u NATO obruču”, Press, 6. april 2009.


513 

stvo za mir. Potom je zaključila ugovor sa Rusijom o gasovodu koji treba da 

prođe preko njene teritorije ka EU kojim je (jedino u Srbiji) data koncesija 

Rusima da na našoj teritoriji upravlja gasovodom. Kako EU ovo da tumači, 

kako NATO da nam uputi poziv jednog dana za članstvo, kada mi kalkulišemo 

i sa Partnerstvom za mir”. 814 

Vojni komentator Politike, Ljubodrag Stojadinović, u tekstui „Rovita 

neutralnost Srbije“ tvrdi da je „Srbija proglasila vojnu neutralnost u času 

kada nema dobro definisane granice, ni teritoriju, kada se prostor kida 

kao posledica preventivne upotrebe koalicione sile. I kada se na delu države 

koji smatramo svojim ne nalazi nijedan element te države. U takvim 

okolnostima status neutralnosti jeste vojno-politički protivrečan, u sukobu 

je sa svakom logikom i ne moće se održati bez dobre definicije stanja 

stvari”. 815 

Predsednik Foruma za demokratiju, general Ninoslav Krsitić rezonuje 

na sličan način: “Ne znam kako mislimo u EU ako se deklarišemo kao 

neutralni. Sve države članice EU su prvo ušle u NATO, pa tek onda u Uniju. 

Ionako je naša neutralnost mrtvo slovo na papiru. Kako smo neutralni 

kada ‘u srcu’ Srbije imate Bondstil? Kako smo neutralni, a potpisnici smo 

programa Partnerstva za mir? Potpisali smo i sporazume o NATO letovima 

nad SCG i o prelasku NATO trupa kopnenim koridorom?!” 816 

Ministar odbrane Dragan Šutanovac, sa pozicije na kojoj se nalazi u 

javnost plasira veoma balansirane i vešto nijansirane formulacije. Braneći 

“neutralnost”, on je ipak u intervjuu za Danas, diskretno podsetio da se “hrvatski 

kreditni rejting povećao ja jedan stepen kada su dobili poziv za pridruživanje 

Alijansi”. 817 U emisiji “Kažiprst” Radija B92 nekoliko dana kasnije, 

izjavio je da je kreditni rejting Hrvatske, stalnim članstvom u NATO, povećan 

za tri stepena. Istom prilikom je nagovestio da i “ljutnja” na NATO, zbog 

bombardovanja pre 10 godina ne može da traje beskrajno, pitajući se figurativno, 

koliko treba da se “vraćamo unazad – možda do 1941, ili 1389...” 818 

814 Danas, 4-5. april 2009. 

815 Politika, 3. april 2009. 

816 Press, 6. april 2009. 

817 Danas, 4-5. april 2009. 

818 “Kažiprst”, Radio B92, 6. april 2009.


Očigledno je da u aktuelnoj vladi ne misle svi isto o neutralnosti Srbije. 

To pokazuje i izjava ministra za dijasporu Srđana Srećkovića (SPO) 

kojom se založio za inteziviranje saradnje u okviru Partnerstva za mir, tvrdeći 

da je ulaskom Hrvatske i Albanije u NATO, Srbija “došla u opasnost da 

izgubi liderski potencijal u regionu. Ne smemo biti zarobljenici prošlosti, 

bez obzira na to koliko je ona teška i na nepravde koje su nam učinjene”. 

Osvrćući se na pozitivnu poruku sa samita NATO u Strazburu odakle je Srbiji 

poručeno da je dobrodošla kada se na to odluči, Srećković je rekao da 

je “poruka sa NATO samita ohrabrujuća”. 819 

Zaključak 

Nakon naglašenog oponiranja i opstruiranja približavanja Srbije severnoatlanskom 

paktu, koje je trajalo više od dve godine, prisustvo drugačijih 

glasova na javnoj sceni, značajni su indikator. Iako je možda prerano 

za definitivnije zaključke, utisak je, da je na ovaj način otvoren još jedan 

tabu, kada je reč o geopolitičkoj i strateškoj orijentaciji Srbije. Osim što je 

ova rasprava do sada bila “zatvorena”, treba podsetiti na činjenicu da je otklon 

prema evroatlanskim integracijama imao i konkretne posledice. Najznačajnija 

među njima je svakako smenjivanje, u decembru 2008. godine, 

načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala Zdravka Ponoša, koji je slovio 

za zagovornika bliskijih odnosa sa NATO. Takođe, u međuvremenu je 

podrška građana članstvu Srbije u severnoatlanskom savezu, koja je uvek 

bila niža nego članstvu u EU, drastično opala: sa 38 odsto u 2007, na 29,32, 

početkom 2009 (prema istraživanju Stratedžik marketinga). 820 19 Prema nekim 

drugim anketama procenat građana Srbije koji je za članstvo u NATO 

je još niži. Na primer, u anketi sajta lista Danas koja je trajala od 9. do 25. 

marta 2009, ubedljiva većina posetilaca izjasnila se protiv – od 2773 posetilaca 

sajta njih 2252, ili 81,21 odsto je bilo protiv, dok se za pridruživanje 

savezu izjasnio samo 521 posetilac, ili 18,79 odsto. 821 

819 Večernje novosti, 6. april 2009. 

820 Blic, 7. april 2009. 

821 Danas, 4-5. april 2009.

515 

Sve bliže orbiti Moskve 

Tokom 2008, Rusija je na neugodan način testirala NATO i Evropsku uniju. 

Najpre u aprilu, u Bukureštu, na samitu lidera pakta uoči jubilarnog 

(2009.), gde Ukrajina i Gruzija, inicijativom Nemačke i Francuske nisu propuštene 

na stepenik bliže članstvu u paktu (MAP), na čemu se insistiralo iz 

Vašingtona. A onda i u avgustu, kratkotrajnim ratom Gruzije i Rusije povodom 

gruzijskih Abhazije i Južne Osetije, poraznim za Tbilisi, koji se uzdao 

u značaj sopstvenog političkog savezništva sa SAD. 

Prvi događaj je ukazao da NATO pakt, u jednom važnom pitanju kao 

što je dalje proširivanje te organizacije na istok – nije više jedinstven. Osim 

toga, i da na zapadu Evrope postoje članice (Nemačka, Francuska, Italija...), 

koje nisu spremne da svoje vrlo značajne ekonomske poslove i sve bolje 

političke veze s Rusijom podrede ekspanziji alijanse prema ruskim granicama. 

Izražena je bojazan da bi to moglo iritirati Rusiju i time ugroziti 

njihove važnije nacionalne interese. 822 Drugim događajem, ratom u Južnoj 

Abhaziji, utisak o teškoćama NATO da o ovim stvarima ubuduće govori 

jednim složnim glasom, samo je potvrđen. 

Nesumnjivo, zanemarivanje prethodno podstaknutih očekivanja 

Ukrajine i Gruzije da će stvar njihovog priključenja NATO paktu odmicati 

brže (na šta su obe zemlje ohrabrivane samo godinu dana ranije), ukazalo 

je na uspeh ruske politike prema tzv. staroj Evropi, pozivanoj iz Moskve 

da raspozna separatni značaj sopstvenih ekskluzivno dobrih odnosa s Rusijom, 

na račun solidarnosti s novoprispelim članicama NATO pakta i EU 

na istoku. 

Glavna preokupacija Evrope je i dalje ruski gas. Prva je za njim posegnula 

Nemačka, dogovorom o gasovodu dnom Baltika. Međutim, preostali 

deo vodećih Evropljana nije zaostajao, neraspoložen da gubi vreme 

čekanjem na formulisanje neke prethodno usaglašene zajedničke politike 

o energetskoj saradnji s Rusijom. Pomisao na sporazum o energiji sa EU, 

kao celinom, iritirala je Moskvu. Sporazum da – ali sa svakim pojedinačno 

822 German vested interests rankled by US view on european 

energy security, Eurasia Daily Monitor, Sept. 24, 2008.


i pre svega sa zemljama “stare Evrope”, sugerisao je svojim opštim političkim 

ponašanjem Putin. Kremlj je od početka kritikovao zapadnu eventualnu 

osetljivost na prigovore Poljske i drugih “antiruskih ksenofoba” (kako 

se o njima izražavao Sergej Jastrežembski, Putinov predstavnik u EU). 

U takvim okolnostima, rat Rusije i Gruzije zatekao je Evropu “ošamućenu 

gasom”. Naknadna, de facto aneksija Abhazije i Južne Osetije, ruskim 

priznavanjem njihove “nezavisnosti”, “pasošizacijom” građanstva i ubrzanim 

vojnim utvrđivanjem u otcepljenim autonomijama, uplašila je Baltik i 

Poljsku. Čula se primedba da je njima potreban NATO koji će priskočiti “na 

prvi poziv”, umesto da okleva i iščekuje. Poljska je već pre krize na Kavkazu 

primetila da njen status u EU i NATO paktu “nije ravnopravan”, tvrdeći 

da ga “Rusija dovodi u pitanje” još od dana pridruživanja, a i drugi, uključujući 

Nemačku! 823 Međutim, posle kratkog protestnog zastoja, Brisel se u 

odnosima s Moskvom relativno brzo vratio “poslovima kao i obično”, zaokupljen 

(već početkom 2009) širom rehabilitacijom veza s Rusijom. 

Naspram ovako promenjenog raspoloženja, ili možda naprslina na fasadi 

deklarisane interesne sprege članica EU, Moskva je odlučnije nego 

prethodnih godina podsetila da se Rusija nije odrekla prava da interveniše 

“u zoni ruskih bezbednosnih interesa”. U slučaju potrebe i vojnom silom, 

ako je to uslov da bi se “zaštitili njeni građani i saveznici”. 824 

Razume se, već i pominjanjem sfere uticaja, aktuelizovano je pitanje 

pripadnosti “zoni ruskih interesa”. Pogotovo što je novi predsednik RF 

Medvedev, već juna 2008. zatražio da Rusija, SAD, EU i nečlanice EU, dođu 

za pregovarački sto i dogovore se o novoj arhitekturi evropske bezbednosti 

– čime je jasno račeno da Moskva više ne pristaje na poredak stvari, uspostavljen 

okončanjem hladnog rata. 825 Postavlja se pitanje da li je “zona ruskih 

interesa” sav bivši SSSR i da li su to samo bivše sovjetske republike u 

centralnoj Aziji. Ili, pak, Rusija možda planira i još ambicioznije, uzimajući 

u obzir i Balkan. Recimo Srbiju? 

823 Poland’s status still “not equal,” foreign minister says, IHT, August 14, 2007 

824 Jurij Balujevski, načelnik Generalštaba ruske vojske otvoreno je zapretio 

da bi Moskva mogla da upotrebi nuklearno oružje kao preventivni udar u 

slučaju velike opasnosti za nju i njene saveznike. Pres, 20. januar 2008. 

825 Medvedev Opts for Soft Sell In Berlin, Moscow Times, June 6. 2008


517 

Neodlučnost Srbije 

Ovaj delikatan trenutak Evrope zatekao je Srbiju neopredeljenu, raspolućenog 

političkog stremljenja u pravcima i “za” i “protiv” pripadnosti EU – 

te tako i u opasnosti da je bilo kakvi eventualni pregovori o nekoj novoj 

arhitekturi bezbednosti Evrope zateknu sa statusom “još definitivno neoformljene 

teritorije”. Uz rizik i da se nađe “u paketu” na diplomatskom 

stolu, eventualno spremljenom za neko međusobno interesno poravnavanje 

onih koji odlučuju. Razume se, ukoliko dijalog EU, SAD i Rusije, zaista 

pođe prethodno neočekivanim smerom. 

Stanje ovako produžene srpske neizvesnosti u odnosu na sopstvenu 

budućnost odstupa od izborno izražene volje velike većine građana Srbije 

– ako bi se o tome rasuđivalo na osnovu poverenja birača poklonjenog Borisu 

Tadiću, a kasnije i Demokratskoj stranci, s obzirom da su i predsednička 

i skupštinska izborna kampanja (na početku i sredinom 2008) vođene 

uz slogan o “Srbiji, čvrsto unutar EU”. Međutim, nedostaju učinci. Ono što 

bi moglo opravdavati zaključak da je put zemlje ka zapadnim integracijama, 

Evropskoj uniji i NATO paktu utrt koracima Beograda da se ostvari deklarisani 

cilj. Naprotiv, u javnosti je tokom čitave 2008. potenciran utisak 

produžene neopredeljenosti, ili čak, opredeljenosti protiv EU – ukoliko bi 

“cena za članstvo bila Kosovo”. Njegova nezavisnost od Srbije. 

“Ministar Vuk Jeremić je potpuno preusmerio Srbiju ka Rusiji i izneverio 

sve birače koji su glasali za demokratski program”, izjavila je Rada 

Trajković, srpska politička ličnost u pokrajini – govoreći da bi “ministar 

spoljnih poslova trebalo da prikazuje Srbiju kao faktor stabilnosti u regionu, 

a on, naprotiv, kandiduje teme koje nas vuku ka izolaciji i praktično ne 

potencira vrednosti koje ceni EU”. 826 

Srpska “evropska tema” zapostavljala bi se brzo posle glasanja, potisnuta 

prečim pitanjima integriteta države, što je podrazumevalo poziv da 

se pažnja društva usredsredi i zadrži pre svega na “borbi za Kosovo” – ili, 

drugim rečima, da se pretoči u pokušaj aktivnog produženog osporavanja 

tada već predstojeće nezavisnosti te pokrajine. Takva konfiguracija poli- 

826 Ruža Ćirković: Marketing je go, NIN, 18. decembar 2008.


tičkih prioriteta utvrđena je još prethodne 2007, tokom mandata koalicione 

vlade Vojislava Koštunice (DSS-DS), ali pokazalo se, nova vlada tzv. 

proevropskih snaga uz DS, ili nije imala volje ili se nije osećala dovoljno 

snažnom, da bi u preuzetom rasporedu ciljeva izmenila redosled. 

Sam ministar Vuk Jeremić je podsetio da su “prioriteti Srbije jasno 

definisani”, navodeći ih po važnosti i ne dovodeći u pitanje redosled: “odbrana 

ustavnog poretka, ubrazanje evropskih integracija i postizanje harmoničnih 

odnosa u regionu”. Govoreći o procesima ostvarivanja svakog od 

tih prioriteta pojedinačno, on je brigu o tome da se procesi “ne ukrste” i 

eventualno ugroze srpski evropski cilj prebacio na svoje međunarodne sagovornike 

– međutim, podsetivši da je “prvi (prioritet) čak zacrtan i u ustavu”. 

Govoreći o Srbiji i NATO paktu, šef diplomatije Beograda je izjavio da 

je “politika ove zemlje vojna neutralnost, što ne znači da nismo spremni 

da sarađujemo...”. 827 

Na ovako izabranom političkom frontu ( s “Kosovom” kao prioritetom 

svih prioriteta ), EU nije mogla biti Srbiji saveznik – imajući na umu da je 

najveći broj njenih članica (i to, najuticajnijih), već bio nagovestio, a posle 

samoproglašenja Kosova nezavisnim, ubrzo i priznao novu državu. Taj 

saveznik mogla je biti Rusija. Beograd je Moskvi nudio priliku za “povratak 

Rusije uticajem na Balkan”, i ona nije to previdela, obećavajući da će 

nastojati da se proces priznavanja nezavisnosti Kosova bar oteža ako ne i 

spreči, ruskim diplomatskim aktivnostima unutar UN. Ruski ambasador 

u Beogradu je izjavio:”Mi apsolutno polazimo od toga da je pitanje Kosova, 

pitanje koje treba da rešava Savet bezbednosti. Mi smatramo da bi u 

slučaju jednostranog proglašenja i priznanja nezavisnosti Kosova, trebalo 

sazvati sednicu Saveta bezbednosti i poništiti tu odluku. Mi radimo na 

tome da se pregovarački proces nastavi”. 828 

Poziv Srbije Rusiji da joj pomogne kroz SB UN doneo je Moskvi priliku 

za sopstvenu međunarodnu satisfakciju, posle njenog gorkog osećaja 

da je devedesetih godina nepravedno istisnuta s terena odlučivanja o Balkanu. 

U tadašnjoj kritičnoj fazi, Zapad bi, kako ističe Jonatan Ajl, “pridobi- 

827 I Evropa se približava Rusiji,NIN, intervju, 18.decembar 2008. 

828 Rusija bi tražila poništenje nezavisnosti, Politika, 16. januar 2008.


519 

jao Ruse da se slože sa zajedničkom pozicijom, a onda bi smesta posle toga 

preskako Moskvu, držeći da će se Rusija jednostavno prikloniti zahtevima 

NATO”. 829 U odnosu na Jeljcina, Putin je sada u Kremlju bio u povoljnijoj 

poziciji. Opskrbljen prihodima od nafte, on je objavio da se, “Rusija ustala 

s kolena”, vraća na scenu kao faktor “koji se mora pitati” u odlučivanju, jer 

vreme unipolarnog sveta je isteklo. 

Apeli Beograda Rusiji, ponudili su Moskvi mogućnost da javno ospori 

Vašingtonu pravo da odluke kao što je ta o Kosovu donosi mimo mehanizma 

Ujedinjenih nacija. Boreći se za srpski teritorijalni integritet, Moskva je 

pribavila potencijalno popularan slučaj, oko kojeg je mogla bez prepreka 

tražiti i okupljati širi krug svetskih istomišljenika, a da iza sebe uvek ima 

čvrst oslonac UN. Nije se činilo verovatnim da će Rusija sprečiti Zapad u 

već obelodanjenoj nameri, ali široko otvorena vrata Beograda jesu je propuštala 

nazad na Balkan, u jednom već izgubljen prostor interesa negiran 

evropskim opcijama Bugarske, Albanije i većine jugoslovenskih bivših 

subjekata. 

Vladimir Putin je podsetio da su “Balkan i Crno more uvek bili zona 

naših posebnih interesa” i “prirodno je da se ponovo rastuća Rusija tu 

vraća”. 830 U pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom Tadićevog 

rođendana, u vrlo važnom trenutku uoči srpskih predsedničkih izbora, 

Putin precizira da je Srbija čak glavna stanica tog obećanog povratka: “... 

Srbija je bila i jeste ključni partner Rusije na Balkanu”. Putin u tom pismu 

hvali “vidljivo povećani intenzitet našeg političkog dijaloga, koji za osobinu 

ima visok stepen poverenja i podudaranje pristupa ključnim pitanjima 

međunarodnog dnevnog reda”. 831 

Putinov navod je tačan. Tokom 2008, Srbija je punim diplomatskim 

kapacitetom podvukla svoj ključni spoljno-politički oslonac na Rusiju, a 

ako je reč i o raspoloženju značajnog dela formalno opozicionih političkih 

snaga – još je i poručila da bi sebe rado videla pod “kišobranom Moskve”. 

Tomislav Nikolić, predsednik SNS je tada izjavio: “Rusija je Srbiji potrebna 

i kao garant i kao zaštitnik i kao glavni izvor sirovina, energenata, ruda i 

829 Jonathan Eyal: Russia in the Balkans, Gardian, June 15, 1999 

830 Moscow Turns Its Attention To The Balkans, RFE/RL, June 27, 2007 

831 Politika, Tanjug, 15. januar 2008.


kao glavno tržište”. Nikolićev stav je da bi Srbija “u spoljnoj politici trebalo 

da bude okrenuta Ruskoj Federaciji, Kini, Indiji, Brazilu i arapskim zemljama, 

ali i prema Evropskoj uniji”. 832 

Šta više, bivši vodeći lider Šešeljevih radikala (SRS), hrabro je tvrdio 

da to što on govori nije daleko od pameti ni predsedniku Tadiću, kod koga 

Nikolić zapaža “javnu evuluciju” u stavovima. “Trenutno on je više na strani 

EU, ali će ga život naučiti da treba više da se okrene Rusiji. Vidi se već 

Tadićeva javna evolucija” (... ) “u smislu da je prešao put od slogana ‘Evropa 

nema alternativu’ do nastupa Vuka Jeremića, koji čak naiđu i na osudu 

zapadnih diplomata”( ... ) “To je Tadićeva evolucija, od čoveka koji prihvata 

sve što se traži da bi Srbija ušla u EU ( ... ) do čoveka koji kaže da o nezavisnosti 

Kosova i Metohije nema razgovora.” 833 

Vuk Jeremić, ministar spoljnih polsova je takođe potvrdio da “bez obzira 

ko dođe na vlast, u Srbiji će uvek postojati kontinuitet kada je reč o dva 

prioriteta – jedan je Kosovo i drugi Rusija”. 834 

Rusija: Balkan u funkciji 

konfrontacije sa EU i SAD 

U postkomunističkoj Rusiji je došlo do ideološke praznine koja zjapi snagom 

kosmičke crne rupe, i nastoji se popuniti zakrpama pravoslavlja i ksenofobičnog 

nacionalizma 835 . “Kosovo” je objašnjeno dužnošću priskakanja 

Rusije u pomoć pravoslavnoj braći Srbima, koji su tobože zbog slovenskog 

porekla i vere pod pritiskom Zapada. Dele sudbinu s kojom se hrve sama 

Rusija. 

Uz pomoć “Kosova”, Rusija je u trenutku najveće ratne raspetosti Amerike 

ulučila priliku da, kao advokat “pogažene međunarodne pravde” negira 

vodeću poziciju SAD u svetu, a da joj se ne može argumentima lako 

protivurečiti, s obzirom da sebe afirmiše kao zaštitnika, a ne narušitelja 

832 Nikolić: Okrenuti se i Rusiji i Evropi, Politika, 17. decembar. 2008. 

833 Isto 

834 Izjava na prijemu u ruskoj ambasadi u Beogradu, RTS, 22. decembra 2008. 

835 The Orthodox Church And The Kremlin’s New Mission, RFERL, April 10. 2006


521 

zakona. Ali, Beograd se obreo u krajnje protivurečnoj situaciji. Doveo je 

sebe uz bok Moskvi – a to znači, de facto, obreo se politički sučeljen sa 

Evropskom unijom, bez ozbira što je Srbija kod nje kandidovana za jednu 

od EU članica. 

U pismu Tadiću, Putin je nabrojaomnogo više od same teme Kosova. 

Na primer, “podudaranje (ruskog i srpskog) pristupa ključnim pitanjima 

međunarodnog dnevnog reda”. U Beogradu nije bilo energije za insistiranje 

da se iz te i sličnih novoproizašlih dilema eventualno izađe na čistac 

pravim odgovorima. Naprotiv, u javnosti je s punim uverenja ukazivano 

na skoro presudan značaj “Putinove podrške” pojedinim političarima, uz 

otvorenu sugestiju da u Srbiji “Putinova podrška” itekako donosi poene u 

međupartijskom ringu. Bez obzira što bi to moglo asocirati i na nešto drugo 

– da Srbija klizi ka okolnostima kada će se možda sve manje moći računati 

s nekom vlašću otvoreno protiv volje Moskve. 

Putinovo pismo Tadiću imalo je veliki ođek u javnosti, visoko “rusificiranoj” 

tokom Koštuničinog premijerskog mandata, kada su premijer i tadašnja 

opozicija SRS i SPS odnose Srbije sa Evropskom unijom i Rusijom, 

suprostavili jedne drugima, svodeći ih na “prijateljstvo ili-ili”. Iz Moskve, 

ovoj neformalnoj koaliciji političkih modifikatora srpskog “oktobra 2000.”, 

itekako je uzvraćano vrlo podsticajnom ruskom pažnjom. No, utoliko je 

više “rođendansko pismo” Kremlja tobožnjem zapadnjaku Tadiću (na samom 

početku 2008) iznenadilo aktere domaće politike, motivišući nagađanja 

da Moskva možda nije više zadovoljna nečim ili nekim u Beogradu. 

Dnevi list Glas javnosti je postavio pitanje šta predstavlja čestitka Putina 

Tadiću, “podršku kandidatu ili poruku Srbiji?” 836 . Beogradski dnevni list 

Pravda špekuliše pak da je čestitka Tadiću “upozorenje” da je “Putin izgubio 

strpljenje u ‘saradnji’ sa (Koštuničinom) vladom Srbije” i najava promene 

“partnera u srpskoj režimskoj koaliciji”. Tumačila je takođe, da je to 

upozorenje Koštunici “zbog otezanja s prodajom NIS” Gaspromu. 837 . 

Tako, pominjanjem NIS, u javnosti je još početkom 2008, ukazano na 

“eksplozivni potencijal” tzv. gasnog aranžmana s Rusijom. Punom snagom, 

taj potencijal će se izraziti u poslednjem kvartalu, još jednom ini- 

836 Glas javnosti, 16. januar 2008. 

837 Pravda, 16. januar 2008.


cirajući pitanje “s kim je Srbija”, uz koju stranu projektuje viziju svoje budućnosti, 

uz EU ili uz Rusiju!? Govorilo se o gasu, ali mislilo se šire, na bliskost 

kojoj je “gas” simbol. 

Svojversna potka ovakvom zaključku su primeri pisanja nacionalistički 

inspirisane štampe, inače generatora srpske društvene atmosfere sa 

obeležjem poznate “miloševićevske”. Rusko verbalno zaoštravanje odnosa 

sa SAD, ođekivalo je s njenih stranica glasnije nego s ruskih. “Ruski brodovi 

konkurišu Šestoj floti” (Glas, povodom nekoliko lađa Severne flote, 

odaslatih na kratko u Atlantik pa u Mediteran). “Rusi dolaze!” (Nedeljni 

telegraf). “Rusija kroji mapu” (Politika, u najavi sednice SB UN povodom 

Kosova ). “Rusi prete nuklearnom” (Globus, o tobožnjem nuklearnom 

odgovoru Moskve “ukoliko se ugrozi interes Rusije i njenih saveznika”). 

“Atomska bomba zbog Kosova” (Press). “Nuklearni udar u slučaju velike 

pretnje” (Glas). “Treći svetski rat?!”(Kurir, povodom upozorenja predstavnika 

Moskve pri NATO paktu, da NATO i ne pokuša da se na Kosovu “bavi 

politikom”)... 

Događaji ili izjave, koje nije propustila da zapazi ni sva ostala svetska 

štampa, ne bi se više ni prepoznavali, kada bi ih se na ovaj način dokopala 

srpska. Razlog je to što su takvi događaji pribavljali povod starom, dobro 

poznatom i posle 2000. godine ponovo osnaženom nacionalističkom političkom 

segmentu, da propagandnom dogradnjom pokuša i uveri javnost 

da na sceni nije usamljen – da na svojoj strani, protiv Zapada ima i “ponovo 

probuđenu veliku Rusiju”.


523 

Rusija bez obećanja 

Moskva se držala formalno neutralno u odnosu na pitanje pristupa Srbije 

EU, praveći se da poštuje opredeljenost biračkog tela zemlje 838 . Kada je to 

bilo potrebno, Rusija nije propuštala da kaže da je evropski izbor stvar srpskih 

građana. Na isti način, kao što je i, govoreći o Kosovu uvek ponavljala 

da je njena pomoć Srbiji, isključivo u meri i u granicama o kojima odlučuje 

sama Srbija: “Rusi ne mogu biti veći Srbi od Srba”). 839 Kremlj je bio svestan 

proevropskog raspoloženja većine Srba, nije želeo, a nije bilo ni potrebe 

da, nečim što bi ličilo na pritisak rizikuje gubitak simpatija. Nije bilo opasnosti 

da će Srbija brzo i lako preći evropski prag, s obzirom da su u procesu 

priključivanja, Beograd i Brisel obostrano sebi postavili dve vrlo teško 

savladive prepreke. Beograd – svojim ozvaničenim stavom da je u slučaju 

bilo kakve dileme: Kosovo ili članstvo u EU, srpski izbor Kosovo. A EU – 

uslovljavanjem srpskog pristupa hapšenjem i izručenjem Ratka Mladića. 

Pitanje Ratka Mladića je zastor od “evropskog materijala”, dobrodošao 

da se pred srpskim EU pristalicama prekrije otpor elite takvom konačnom 

opredeljenju. Reč je o ponavljanom insistiranju Brisela da se, pre nego što 

bi se u procesu srpskog pridruživanja krenulo napred, prvo “do kraja izvrše 

obaveze Srbije prema Haškom tribunalu” – da se uhvate i privedu sudu 

“preostali optuženi”, pre svega Ratko Mladić. Insistiranje na isporučivanju 

Ratka Mladića u formi preduslova pridruživanju, omogućilo je dve stvari. 

Prvo, da se “nemogućnošću” da se on pronađe i uhapsi vrlo lako prikrije 

tapkanje u mestu na proevropskom pravcu. I, drugo, da Ratko Mladić sve 

vreme ostane neuhvatljiv, pošto je generalova “neuhvatlhjivost” najbolja 

garancija da se Srbija neće pridružiti. 

Ipak, na nivou nižih ovlašćenja, ili pak, posredstvom ličnosti koje su 

bile na državnim funkcijama, a sada su angažovane u različitim institutima 

i institucijama, Moskva nije škrtarila u ohrabrivanju srpskih nacionalističkih 

opredeljenja. Evo, na primer, radikalno drugačijeg jezika kojim Balkan, 

Srbiju i srpsko opredeljenje za EU, “bez dlake na jeziku” objašnjava Dmitri 

838 Poštujemo odluke Srbije, A.Aleksejev, Pravda, 5. februar 2008. 

839 Rampa za Kosovo, A. Aleksejev, Večernje novosti, 8. februar 2008.


Rogozin, predstavnik Rusije pri NATO paktu, u Briselu:”(Dakle), čokolada 

po imenu Evropska unija je u rukama Zapada samo mamac, u zamenu 

za koji se Srbima nudi beščašće. Zapad traži od Srba u Srbiji i u BiH da se 

pre svega odreknu svojih večitih vrednosti.”(..) Zapad “se plaši naglog jačanja 

Rusije”. Moskva se vraća na Balkan, jer je to “prirodna potreba Rusije”, 

i u tome ima “i dve olakšavajuće okolnosti”, od kojih je najvažnija da 

su “znatno poboljšani odnosi Beograda i Moskve”, čemu je “doprinela čvrsta 

pozicija Rusije u SB UN po pitanju statusa Kosova i Metohije.” Moskva 

“otvoreno naziva sebe saveznikom Beograda, kojih i nema baš puno”, “a 

takva pozicija vuče za sobom i određene mogućnosti za rusku ekonomiju 

na Balkanu, pre svega – u Srbiji.” Dalje, “visoko pozicionirani diplomata 

u ruskom Ministrstvu spoljnih poslova” razjašnjava šta bi takve “određene 

mogućnosti” eventualno podrazumevale:”...Očekujemo da srpske vlasti 

omoguće poslovanje našim poslovnim ljudima pod uslovima koji važe za 

vaše biznismene. Takođe, mislimo da bi ruski investitori uz vašu pomoć 

mogli da učestvuju i u privatizaciji kompanija u pokrajini Kosovo...Sve su 

to konkretne mere kojima se jača srpska pozicija, a jaka Srbija je naš strateški 

interes...” 840 

Rogozin kaže – njegovi “sagovornici sa Zapada” su sada “svedoci kako 

ruski meda sa urlanjem izlazi iz svog brloga, i to sve njih jako disciplinuje 

(... ) Zato oni i pokušavaju što pre da uvedu preostale države u svoju ‘štalu”. 

Upitan, da li bi Srbija mogla računati “na realnu pomoć od Rusije, a ne 

samo na diplomatsku retoriku”, Rogozin kaže: “Pre svega nas još niko nije 

molio ni za jednu drugu vrstu pomoći, osim one koju mi sada pružamo 

Srbiji. Oni koji su od nas tražili diplomatsku podršku, radili su to maltene 

krišom. Interesantno je i ponašanje aktuelnih srpskih političara koji redovno 

idu u Vašington i Brisel sa rečima ‘pa mi želimo biti deo slobodnog 

zapadnog sveta, mi ne smemo da prihvatimo nezavisnost Kosova jer će nas 

to koštati glave, u dvorištu su nam radikali sa zastavom Šešelja, koji će nas 

onda oterati sa vlasti’. Političari na Zapadu polako su počeli da shvataju da 

će se već u naredno vreme suočiti sa sasvim drugom realnošću, kada će se 

sa srpske strane pregovaračkog stola nalaziti politička snaga, koja će uživati 

realnu podršku srpskog društva i birača. U tom slučaju takozvane ‘demo- 

840 Nova ruska ponuda Srbiji, Pres, 8. mart 2008.


525 

kratske snage’ Srbije polako će se pretvoriti u svojevrsni politički ‘džet-set’, 

čiji će glavni zadatak biti kafenisanje po ambasadama, ali bez ikakvog političkog 

uticaja u zemlji (...) ...Nacionalna srpska opozicija ima ozbiljnu šansu 

da već u naredno vreme postane glavni politički igrač u Srbiji.” 841 

Predstavnik Rusije pri NATO stvara utisak da je njegova glavna misija 

dejstvo prema Srbiji, bezmalo više nego zamrli kontakt sa zapadnim paktom. 

Rogozin jednostavno vrca stimulativnim idejama: “Pošto je Zapad 

priznao Kosovo, onda Republika Srpska, ali i bilo ko drugi u sličnoj situaciji, 

može da iskoristi to pravo koje je stvoreno presedanom oko Kosova. 

To što u Briselu pričaju da je Kosovo jedinstven slučaj i da nije presedan 

ne vredi ništa, to je prazna priča. Kosovo je sada model za bosanske Srbe.” 

O Srbiji i NATO, izjavio je: “Posle bombardovanja Srbije ne vidim kako bi 

ona mogla da postane član NATO. Poznajem Srbe i to ne može da bude 

njihov cilj.” 842 

Kontrastno u odnosu na taktičnu suzdžanost šefa diplomatije Rusije 

Lavrova, određeniji je i u kritici srpskog stremljenja članstvu u EU: “Što se 

tiče EU, ona vodi ciničnu politiku prema Srbiji. Istina je da Srbija ima ekonomske 

probleme, ali uz pomoć Rusije to bi moglo da se sredi. Ima mnogo 

prednosti u neutralnosti zemlje, ili ako je ona izvan EU i NATO. Primer 

Švajcarske je dobar, ali i drugih zemalja koje nisu članice NATO, poput Austrije, 

Finske, Švedske.” Neverovatna podudarnost sa “neutralnošću”, koju 

će kasnije hvaliti i srpska spoljna politika ( ministar Jeremić )! 

Ne, Rogozin nije bio sam i jedini s takvim ruskim porukama, u kojima 

je Srbima objašnjavano ko je ko u njihovoj zemlji. “Nema sumnje, Tadić 

nije Đinđić, on nije izdajnik”, saopštio je Srbima Mihajil Leontjev. 843 Dok 

Aleksandar Bocan-Harčenko, ruski predstavnik za Balkan ima već i ideju 

više. Ruski diplomata nije isključio “mogućnost da Srbi, nakon eventualnog 

priznanja nezavisnosti Kosova, otkažu gostoprimstvo snagama NATO i 

EU, navodeći da može doći do novog talasa izbeglica, i novih ekcesa, kako 

na jugu Srbije gde žive Albanci, tako i u Makedoniji”. 844 Valerij Aleksejev, 

841 Srbima nude beščašće, Pravda, intervju D. Rogozina, 14.januar, 2008. 

842 Srbima nude beščašće, Pravda, 14. januar 2008. 

843 “Rusija da podrži Tomislava Nikolića, Glas javnosti, 27. januar 2008. 

844 Danas, Beta, 29. januar, 2008.


predsednik Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda, hrabrio 

je podsećanjem da su se “Jevreji dve hiljade godina spremali za povratak 

u Jerusalim. I vratili su se. Ako nacija uzme na sebe jedan takav zadatak, 

onda ga je moguće postići”. 845 

Uprkos trudu srpske nacionalističke štampe, koja je prenosila slična 

ohrabrenja, njen učinak nije uvek dobijao pohvale ovakvih ruskih saveznika: 

“U nekim situacijama, ruski mediji daleko su radikalniji od srpskih 

i nije im baš najjasnije zašto se Srbija unapred odrekla vojnog rešenja kosovskog 

problema”. 846 Zamerka je i šira: “...Na pitanje da li treba pomoći 

Srbiji da zadrži Kosovo, 80 posto građana Rusije odgovorilo je potvrdno. U 

Srbiji verovatno isto takvo istraživanje ne bi dalo sličan rezultat.” 847 Srbiji 

se sugeriše da diplomatska borba za Kosovo ne mora biti kraj njenog napora. 

O tome, šta bi se sve pod tim moglo podrazumevati, najodređenije se 

(u većem broju izjava štampi) izjasnio general Leonid Ivašov, bivši načelnik 

ruskog Generalštaba, od nedavno ruski akademski geostrateg. Upitan, šta 

Srbima preostaje, Ivašov poručuje: “Uporna i duga borba, sve dok Evropa 

ne spozna da je sama ušla u istorijsku i geopolitičku zamku, zbog toga što 

je bila tupa, plašljiva i bezvoljna. Neka braća Srbi sačuvaju duh, gordosot i 

nadu. Rusija već dobija na snazi, na braniku stoji Belorusija, progledavaju 

Bugari, a izgleda da će doći i kraj Americi.” 848 

Ipak, instruktorski jasan bio je tek jedan drugi ruski geostrateg – Aleksandar 

Dugin, pozvan da kao predavač gostuje na Pravnom fakultetu u Beogradu. 

On je izjavio: “Došlo je vreme da Srbija treći put istorijski istupi. 

Da pozove rusku armiju da dođe u Srbiju za odbranu srpskog naroda (...) 

Srbi sada imaju mogućnost da istupe kao okidač u evroazijskom procesu 

(...) Ako sada dignete ruke od Rusije i pokorite se pred EU, kako predlaže 

Tadić, ove sve strašne žrtve i stradanja velikog srpskog naroda, sve će to 

biti precrtano”. Dugin dalje ističe: “Na jednoj strani je evroatlantizam, a na 

drugoj evroazijska Rusija sa Srbijom, kao najavangardnijom zemljom na 

845 Intervju posle konferencije u Banjaluci, NIN, 6. mart, 2008. 

846 Lj. Milinčić: “Kosovo važnije od predsedničkih izbora”, Pečat , januar, 2008. 

847 Isto 

848 General Leonid Ivašov, predsednik Ruske akademije geopolitičkih problema 

“Sudar dva sveta”, Večernje novosti, intervju, 24. februar, 2008.


527 

pravoslavnom Zapadu (... ) Ključevi ruske politike su u Srbiji, i mi moramo 

da stvorimo alternativu evroatlanstkoj Evropi”(... ) “Rusija je spremna 

na svaki način da pomogne Srbiji. I politički i diplomatski i ekonomski, pa 

ako treba i vojno! Međutim, preduslov za tu našu pomoć jeste odluka vaših 

vlasti i jedinstven poziv upućen Moskvi (...) Nelogično je očekivati od Rusije 

da brani Kosovo konkretnije i odlučnije od Srbije.”, rekao je u nekoliko 

izjava različitim srpskim listovima. 849 

Zaključno pitanje nije da li je Srbija danas bliže Evropi ili bliže Rusiji. 

Pitanje je – zbog čega Srbija, uprkos svim svojim prošlim tragičnim iskustvima, 

još jedanput sebe nudi za teren sređivanja računa velikih sila? Na 

primer, time što će dopustiti da eventualno posluži kao balkanska Južna 

Osetija, kojom bi Rusija u nekom trenutku svojih spoljnopolitičkih potreba 

iskušavala čvrstinu Evrope, u čije jedinstvo ne veruje? Međutim, to nije 

pitanje Srbiji. Srbija se već osam godina izjašnjava, i posle svih izbornih 

proba i isprobanih koalicija, deluje nemoćno i paralisano. Ne prvi put u 

istoriji, više je svedok nego akter opredeljenja koje u ime naroda čini “dosuđena 

mu” nacionalna elita. 

849 Aleksandar Dugin na skupu na Pravnom fakultetu “Rusija i Balkan – 

pitanje saradnje i bezbednosti”, Glas javnosti,19. marta 2008

528

529 

Dodatak 

Helsinški Odbor u 2008.

530

531 

Šta smo ostvarili 

u 2008. godini 

U postavljanju prioriteta za 2008. godinu pošli smo od činjenice da svako 

ozbiljno bavljenje ljudskim pravima u Srbiji podrazumeva kontinuirano 

praćenje i analiziranje događaja, tendencija i faktora koji određuju 

reformski potencijal zemlje, mogućnosti za njenu demokratsku tranziciju 

i “standardizaciju” javnog života, domete tranzicione pravde, spremnost 

političke elite da zemlju povede putem evroatlantskih integracija, i dominantnu 

klimu u društvu, uključujući tu i odnos prema svemu što je “drugo 

i drugačije” (u nacionalnom, političkom, verskom, itd. smislu). U tom kontekstu 

je naš Odbor tokom 2008. godine sarađivao sa raznim donatorskim 

organizacijama na tematskim projektima koji su odražavali našu ukupnu 

misiju i strategiju. 

Kao prvo – logički, mada ne i hronološki – napisali smo godišnji 

izveštaj za prethodnu godinu, koji je objavljen pod nazivom “Srbija u 

2007 – Samoizolacija: i realnost i cilj”. Uz podršku Švedskog helsinškog 

komiteta, u izveštaju smo, na preko 500 strana, dali prikaz sveukupne 

političke, društvene i ekonomske scene Srbije u 2007. U tom kontekstu 

smo istakli da poruke poput one da Srbija može biti partner EU “samo kao 

cela” ozbiljno dovode u pitanje opredeljenost elite za evropske integracije, 

dok optužbe protiv SAD i NATO da rade na fragmentaciji Srbije i stvaraju 

“lažnu državu”, protivljenje misiji EU na Kosovu, povlačenje ambasadora 

iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, pohvale upućene policiji 

nakon skandaloznog mitinga u Beogradu bez snažne i jasne osude nasilja 

i plačke na beogradskim ulicama opasno prete da polarizuju društvo. Tek 

nakon više meseci, u jesen 2008, ovaj je izveštaj – uobičajen već osam godina 

– poslužio kao izgovor za nezapamćenu, gotovo dvomesečnu kampanju 

diskreditacije Helsinškog odbora za njegove predsednice Sonje Biserko. 

Ova kampanja govora mržnje imala je i svoj “fizički” epilog 30. septembra 

2008. kada je grupa od stotinak ljudi – mahom sledbenika organizacije

532 srbija 2008 : dodatak helsinški odbor u 2008. 

pod nazivom 1389 – pokušala da upadne u kancelariju Helsinškog odbora, 

ali i simboličku kulminaciju 6. oktobra kada je u tabloidu Kurir osvanulo 

“otvoreno pismo” Milorada Ulemeka Legije, osuđenog za ubistvo premijera 

Zorana Đinđića i druge zločine, koji se time “uključio u polemiku” i 

stao u odbranu svoje “Crkve, vojske i svega što voli, ceni i poštuje…svega 

za šta je spreman da položi i svoj život”. 

U 2008. okončali smo osamnaestomesečni projekat “Jačanje multietničkog 

identiteta Vojvodine” koji je realizovan uz podršku EU – Delegacije 

Evropske komisije u Srbiji. Prilagođen potrebama mlađih generacija, 

projekat je imao za cilj da promoviše interkulturalno i međuetničko razumevanje, 

ojača ulogu civilnog društva u sprečavanju konflikata i afirmiše 

proaktivnu manjinsku politiku u izrazito etnički mešovitoj pokrajini kakva 

je Vojvodina. Takođe, želeli smo da ovaj projekat na najbolji mogući način 

iskoristi potencijal Vojvodine kao “najviše evropski orijentisanog” dela Srbije 

i multietničke ljudske resurse pokrajine radi bržeg uključivanja zemlje 

u Evropu. U tom kontekstu pomogli smo da se oformi prvi multietnički 

“think tank” koji je – na četiri okrugla stola – pokušao da sugeriše jedan 

novi etno-kulturalni pristup različitosti, odnosno da predloži adekvatnija 

politička rešenja i reformske strategije za pokrajinu. Ovo nastojanje rezultiralo 

je i edicijom pod nazivom “Multietnički identitet Vojvodine: izazovi u 

2007-2008”. 

Od februara 2008. i uz podršku Instituta za otvoreno društvo angažovani 

smo na osamnaestomesečnom projektu koji se realizuje pod zajedničkim 

nazivom “Institucije socijalne zaštite u Srbiji: podrška reformskoj 

strategiji”. Ovaj složeni projekat obuhvata istraživanje i monitoring 15 institucija 

socijalne zaštite za smeštaj lica sa potrebama dugotrajne zaštite 

i nege: odraslih i dece sa raznim oblicima mentalnih poremećaja, dece 

bez roditeljskog staranja i/ili sa poremećajima u socijalnom ponašanju, 

osoba sa invaliditetom i starijih lica/gerijatrijskih pacijenata. Ovakva vrsta 

obuhvatnog terenskog rada – koju po prvi put sprovode timovi nezavisnih 

stručnjaka – trebalo bi istovremeno da odigra ulogu glasa civilnog 

društva protiv prekomerne ili neadekvatne institucionalizacije i nepoštovanja 

međunarodnih standarda u oblasti institucionalizacije sa jedne, a za 

veće oslanjanje na razne vrste pomoći ovim licima, koje se mogu pružiti u

Šta smo ostvarili u 2008. godini 

533 

okviru društvene zajednice sa druge. Projekat se realizuje u tri faze od kojih 

se svaka bavi jednom od pomenutih grupa institucionalizovanih lica i 

rezultira faktografskim, komparativnim izveštajima sa detaljnim preporukama 

nadležnim organima i odgovarajućim institucijama. Ovi izveštaji će 

biti prezentovani javnosti na tri konferencije za novinare, odnosno panel 

diskusije. 

Naša višegodišnja preokupacija položajem srpske zajednice na Kosovu, 

posebno srpskog stanovništva južno od Ibra, uobličena je i kroz 

osmomesečni projekat “Srpsko-srpski dijalog u srpskim enklavama na 

Kosovu”, koji je pomogao Fond Rockefeller Brothers. Naši timovi u kojima 

su bile i istaknute javne ličnosti boravili su u gotovo svim srpskim enklavama 

na Kosovu, razgovarali sa stanovništvom i nastojali da ohrabre 

lokalne Srbe da svoja ljudska, socijalno-ekonomska i politička prava ostvaruju 

kroz kosovske institucije umesto da ostaju na marginama kosovskog 

društva i budu instrumentalizovani za teritorijalne pretenzije zvaničnog 

Beograda. Sa druge strane, projekat je nastojao da senzibiliše kosovsku 

javnost o stvarnim problemima i strahovima sa kojima se suočava srpsko 

stanovništvo u enklavama, kao i o potrebi uspostavljanja najviših standarda 

zaštite manjina kao preduslova održivog društva. Rezultate projekta 

smo predstavili javnosti 15. septembra 2008. u Prištini i zabeležili u ediciji 

“Zaboravljeni svet: enklave na Kosovu”. 

“Omladinski” projekat “Priprema budućih lidera” koji je realizovan 

uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju bio je logičan nastavak sličnog 

programa obuke za grupe mladih iz različitih etničkih zajedinica u 

Vojvodini. Projekat je rezultirao još jednim nukleusom od 57 potencijalnih, 

reformskih lidera u izrazito višenacionalnoj sredini kakva je Vojvodina, 

mladih ljudi koji su savladali veštine mirnog prevladavanja sukoba, 

naučili kako da prepoznaju prepreke na putu Srbije ka EU i modernizaciji, 

razgovarali o karakteristikama “vizionarskog” liderstva, istorijskoj pozadini 

kosovskog pitanja i činjenicama vezanim za genocid u Srebrenici 1995 

i – konačno, ali ne najmanje važno – učvrstili saradnju sa vršnjacima u 

Srebrenici i time stvorili pretpostavke za širenje regionalne dimenzije ovakvih 

programa.


U 2008. smo uz podršku Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu 

započeli i rad na izdavačkom projektu pod zajedničkim naslovom 

“Otpor evropskoj opciji”. Nadamo se da će ovih sedam izdanja, koliko 

je planirano projektom, poslužiti kao korisan izvor istorijskih podataka 

i faktografske građe istraživačima ovdašnje scene, mlađoj generaciji građana 

Srbije i političarima koji treba zemlju da uvedu u Evropu. Dugoročni 

cilj projekta jeste da podstakne kritičko preispitivanje i javnu debatu o 

korenima politike Srbije u poslednje dve decenije i doprinese formulisanju 

novog načina razmišljanja o budućnosti zemlje. Do sada smo javnosti 

predstavili “Etiku feminizma” Ksenije Anastasijević, “Čaršiju” Tomislava 

Ognjenovića, “Srpsku seljanku u prvoj polovini 20. veka” Momčila Isića i, 

sasvim nedavno, knjigu “Kakva ili kolika država” Olge Popović-Obradović. 

Povodom životnog i radnog jubileja dugodogišnjeg prijatelja i saradnika 

našeg Odbora, istoričarke dr Latinke Perović, objavili smo knjigu 

“Snaga lične odgovornosti”. Zahvaljujući podršci Fondacije “Heinrich Boell” 

štampali smo i drugo izdanje ove knjige koja je izazvala veliko interesovanje 

javnosti, kao i drugo izdanje dela Tomislava Ognjenovića. 

Ono što smo pre svega želeli da postignemo projektom “Jačanje identiteta 

Sandžaka” koji je realizovan uz podršku Ambasade SAD u Beogradu 

bilo je da pomognemo da se pokrene proces prevazilaženja animoziteta i 

nepoverenja u okviru same bošnjačke zajednice u Sandžaku, kao i između 

dve najveće etničke zajednice (Srba i Bošnjaka), koji će istovremeno osnažiti 

multietnički identitet regiona i njegovo oslanjanje na sopstvene snage, 

i potstaći ukupan potencijal za napredak. U tom cilju organizovali smo 

dvodnevnu konferenciju u Novom Pazaru (20-21. juni 2008) koja se, kroz 

sedam sesija, bavila specifičnim i urgentnim problemima regiona, okupila 

oko 60 ličnosti iz političkog, verskog i intelektualnog života Sandžaka, kao 

i predstavnike nevladinog sektora i mlade ljude. Transkript konferencije, 

zajedno sa osnovnim zaključcima i preporukama – sadržanim u uvodnoj 

analizi – objavljen je u knjizi “Sandžak: identitet u procepu starog i novog”. 

Kao što to već ukazuje sam naziv – “Uloga mađarske zajednice u Srbiji” 

– osnovni cilj projekta bio je da ukaže na ulogu i preokupacije najveće 

i najbolje organizavane manjinske zajednice u zemlji, kao i da mobiliše 

političke lidere, inteligenciju i druge istaknute ličnosti iz mađarske i srpske

Šta smo ostvarili u 2008. godini 

535 

zajednice u Vojvodini da udruže napore, znanje i ideje radi što bržeg uključenja 

Srbije u evropske integracije. Uz pomoć Ambasade Republike Mađarske 

u Beogradu, organizovali smo tri panela u Novom Sadu. Razgovori su, 

sa jedne strane, pokazali da i u okviru same mađarske zajednice postoje 

različita mišljenja o pitanju autonomije i mogućnosti zajednice da ubrza 

integraciju Srbije u EU. Sa druge strane, još jednom su potvrdili potrebu za 

većom komunikacijom dveju zajednica – srpske i mađarske – u oblastima 

preduzetništva i kulture, a ne samo na nivou političkih saveza. 

Od sredine 2008. godine naš Odbor ostvaruje aktivnosti i putem svoje 

kancelarije na Kosovu, i to zahvaljujući podršci Fonda za otvoreno društvo, 

Kosovo, i ambasada Norveške i Nemačke u Prištini. Od tada pa do kraja godine 

mahom smo bili angažovani na programu čiji bi naziv u slobodnom 

prevodu mogao glasiti “Lobiranje i pomoć za stanovništvo u enklavama”. 

Slično prethodnom projektu rada sa Srbima u enklavama na Kosovu, 

i ovaj program je koncipiran tako da im pomogne u prevazilaženju strahova 

od “spoljnog sveta”, komunikaciji i saradnji sa albanskim susedima i 

rešavanju neodložnih, životnih problema (povratak imovine, sloboda kretanja, 

bezbednost, nezaposlenost, zdravstvena zaštita, pristup fondovima, 

itd) kroz kosovske i međunarodne institucije. Program istovremeno treba 

da senzibiliše kosovske vlasti, Unmik i Eulex o koracima koji se moraju 

preduzeti u cilju funkcionisanja manjinske politike prema srpskim zajednicama 

u enklavama. Program se realizuje kroz terenski rad, neformalne 

razgovore sa Srbima u enklavama, javne debate u Prištini, eksurzije koje 

se mahom organizuju za decu i žene iz enklava, aktivnosti za jačanje kapaciteta 

civilnog sektora, itd. 

Tokom cele 2008. godine radili smo na dugoročnom, regionalnom 

programu “Škole ljudskih prava za mlade”, koji se već tradicionalno realizuje 

uz podršku Norveškog helsinškog komiteta. Naš Odbor već godinama 

nastoji da osposobi što je moguće više mladih ljudi da prevladaju 

prošlost, prevaziđu etničke stereotipe i izrastu u moderne lidere. Program 

treninga za mlade u 2008 – kao i prethodnih godina – obuhvatao je, stoga, 

ne samo racionalno preispitivanje politika koje su dovele do rata i ratnih 

zločina počinjenih “u ime nacije” i koncepata koji još uvek stoje na putu 

demokratske legitimacije Srbije, već obuku o tranzicionim politikama i


savremenim međunarodnim normama i tendencijama. Samo tokom 2008. 

organizavali smo 4 desetodnevne “škole” za 160 mladih polaznika iz svih 

krajeva Srbije. 

Na kraju, ali ne najmanje važno, u 2008. smo nastavili sa izdavanjem 

našeg dvomesečnika “Helsinška povelja”, takođe zahvaljući podršci Norveškog 

helsinškog komiteta. U broju 115-116 (januar-februar 2008) Povelja 

je tematizovala proglašenja nezavisnosti Kosova i reakciju zvaničnog 

Beograda, dok je naredni dvobroj (117-118) koji je koincidirao sa 5. godišnjicom 

ubistva premijera Zorana Đinđića uglavom bio posvećen sećanju 

na njega i njegovo delo. Broj 119-120 Povelje (maj-juni 2008) pod nazivom 

“Građani porazili elitu” se logično fokusirao na ishod majskih parlamentarnih 

izbora, broj 121-122 (juli-avgust 2008) na hapšenje Radovana 

Karadžića, jednog od dvojice najozloglašenijih begunaca od haške pravde, 

peti dvobroj u 2008. (123-124, septembar-oktobar) izašao je iz štampe 

pod naslovom “U senci svetske finansijske krize” baveći se najaktuelnijom 

međunarodnom temom, ali i specifičnim problemima Srbije, dok je 

poslednji broj u prošloj kalendarskoj godini, br. 125-126 (novembar-decembar), 

objavio više tekstova sa referencama na događaj od globalnog 

značaja, kakav je bio izbor američkog predsednika Baraka Obame. Svi dvobroji 

Helsinške povelje integralno su dostupni na našem veb sajtu, zajedno 

sa prosečno 7 tekstova po svakom dvobroju na engleskom jeziku.

ljudska prava, demokratija i â nasilje - Helsinki Committee for ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

ljudska prava, demokratija i â nasilje - Helsinki Committee for ...