Нови Логос, Српски језик 6, Дар речи, Граматика за шести разред основне школе

Дар речи 

Граматика за српски језик и књижевност за 

шести разред основне школе 

6 

Слађана Савовић Јелена Срдић Драгана Ћећез Иљукић 

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући 

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу 

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.




Слађана Савовић, Јелена Срдић, 

Драгана Ћећез Иљукић 

ДАР РЕЧИ 

Граматика српског језика 

за шести разред основне школе 





Граматика за шести разред основне школе 

мср Слађана Савовић, Јелена Срдић, мср Драгана Ћећез Иљукић 

Предметни уредник 

Др Наташа Станковић Шошо 

Извршни уредник 

Ива Башовић Јаношевић 

Рецензенти 

Проф. др Милан Стакић, Филолошки факултет у Београду 

Мр Олга Сабо, Институт за српски језик САНУ у Београду 

Јелена Милутиновић, професор српског језика у ОШ „Милош Црњански” у Београду 

Евалуатори 

Татјана Арсић, ОШ „Никола Тесла”, Винча 

Драгана Вукосав, ОШ „Никола Тесла”, Раковица 

Нада Рашић, ОШ „Кадињача”, Лозница 

Весна Станојевић, ОШ „Чегар”, Ниш 

Санела Абдијевић, ОШ „Петефи Шандор”, Нови Сад 

Лектура и коректура 

Ружица Фармаковски 

Графичко обликовање 

Мара Торбица Јовановић, Издавачка кућа „Нови Логос” 

Дизајн 

Студио Логос 

Илустрације 

Бранко Јовић, Драшко Тубић 

Фотографије 

Shutterstock images, Архива издавачке куће „Нови Логос” 

Издавач 

Нови Логос 

Маршала Бирјузова 3–5, Београд 

Тел.: 011/2636 520 

имејл: office@logos-edu.rs 

www.logos-edu.rs 

Главни уредник 

Александар Рајковић 

За издавача 

Гордана Кнежевић Орлић 

Штампа 

Службени гласник, Београд 

Тираж 

8.500 примерака 

6. измењено издање, 2023. године 

Министарство просвете Републике Србије 

одобрило је овај уџбеник за употребу у школама 

од 2019/2020. школске године решењем број: 

650-02-00088/2019-07 од 27.3.2019. год. 

CIP – Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, Београд 

ISBN 978-86-6109-805-5 

COBISS.SR-ID 130076169 

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог 

ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување 

у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који 

омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности 

издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и 

сродним правима. 




САДРЖАЈ 

Грађење речи ....................................... 6 

Подела речи према настанку .............................. 7 

Породица речи. Корен речи ...............................10 

Творбена основа. Суфикси .................................14 

Префикси ..............................................................21 

Провера знања .....................................................25 

Научили смо..........................................................27 

Гласови ................................................. 28 

Самогласници и сугласници ...............................29 

Постанак гласова ............................................29 

Подела гласова српског језика .....................30 

Подела сугласника према месту изговора ..33 

Подела речи на слогове .................................36 

Слоготворно Р ..................................................37 

Научили смо .....................................................39 

Гласовне промене ............................. 40 

Гласовне промене ................................................41 

Палатализација ...............................................41 

Сибиларизација ...............................................45 

Непостојано А ..................................................49 

Једначење сугласника по звучности .............52 

Јотовање ...........................................................56 

Једначење сугласника по месту изговора ...60 

Губљење сугласника .......................................63 

Промена Л у О .................................................67 

Провера знања ................................................71 

Научили смо .....................................................72 

Заменице ............................................. 74 

Заменице (Подсети се) ........................................75 

Именичке неличне заменице .............................76 

Придевске заменице ...........................................80 

Присвојне заменице ............................................82 

Показне заменице ...............................................85 

Односно-упитне заменице ..................................89 

Неодређене, опште и одричне заменице ..........92 

Провера знања .....................................................96 

Научили смо..........................................................99 

Глаголски облици ............................ 100 

Глаголски облици (Подсети се) ...................... 101 

Аорист ............................................................................... 103 

Имперфекат ................................................................... 108 

Плусквамперфекат ..................................................... 112 

Провера знања ............................................................. 115 

Научили смо ................................................................... 117 

Реченица ........................................... 118 

Основни појмови о реченици .......................... 119 

Предикатска реченица ..................................... 121 

Врсте независних реченица према 

комуникативној функцији ................................ 126 

Провера знања .................................................. 135 

Научили смо....................................................... 137 

Ортоепија .......................................... 138 

Правилан изговор гласова (Подсети се) ....... 139 

Разликовање дугих и кратких акцената ........ 141 

Интонација реченице (Подсети се) ................ 145 

Научили смо....................................................... 149 

Правопис ........................................... 150 

Правопис (Подсети се) ..................................... 151 

Писање заменица Ви, Ваш .............................. 153 

Писање имена васионских тела ...................... 155 

Растављање речи на крају реда ..................... 157 

Коришћење правописа ..................................... 159 

Провера знања .................................................. 162 

Научили смо....................................................... 165 

Језичка култура ............................... 166 

Вест .................................................................... 167 

Извештај ............................................................ 170 

Говорне вежбе на задату тему ....................... 172 

Аугментативи (увећанице) и деминутиви 

(умањенице) ..................................................... 175 

Лексичке вежбе ................................................ 176 

Значење речи сличног облика .................... 176 

Некњижевне речи ........................................ 178 

Поједностави изразе.................................... 180 

Синтаксичке и стилске вежбе ......................... 182 

Тражење праве речи (реч, група речи, 

реченица) ....................................................... 182 

Читалачки кутак ................................................ 185 

На време крени, за завршни испит 

се припреми ....................................................... 187 

Појмовник .......................................................... 191 

Индекс ................................................................ 195 

Решења .............................................................. 197 




Кратак водич 

кроз уџбеник 

Поштовани ученици, 

Добро дошли у шести разред! 

Драги шестаци, 

Речи су прозори кроз које 

можете видети све што пожелите. 

Посматрајте, учите и речима 

одбраните оно што сазнате. 

Срећно са дар-књигом! 

ДЕФИНИЦИЈА 

Сажето и јасно 

објашњење 

датог појма. 

Ауторкe 

НАЗИВ 

ПОГЛАВЉА 

Обележава веће 

тематске целине у 

уџбенику. 

ГРАЂЕЊЕ 

РЕЧИ 

цвет 

цветак 

расцветати се 

ИЛУСТРАЦИЈА 

Свака лекција је илустрована на 

одговарајући, креативан начин 

(цртежом, фотографијом или 

уметничком репродукцијом). 

ПОДЕЛА РЕЧИ 

ПРЕМА НАСТАНКУ 

Наведи што више речи које су настале од речи лек. Како гласи умањеница именице лист? 

Шта је заједничко следећем низу глагола: урадити, зарадити, дорадити, нарадити (се)? 

Од једне речи може настати више речи. На пример, од речи ЗУБ и ЦРН постале су 

следеће речи: 

зубат 

зубар 

зубни ЗУБ зубаст 

зубић зубина 

црнац 

црнкиња 

црнкаст ЦРН црнило 

црнети црнка 

Процес настанка нових речи назива се грађење (творба) речи. 

Речи ЗУБ и ЦРН нису настале од других речи и називају се просте речи. 

Такве речи су и: ЛЕП, ТИХ, СНЕГ, КИША, ДАН. 

Речи које су настале од других речи називају се творенице (творити = стварати). 

Творенице могу бити: 

а) изведене речи / изведенице (зубат, зубар, зубни, зубарка, зубић; црнац, 

црнкиња, црнкаст); 

б) сложене речи / сложенице (рођендан, североисток); 

в) префиксалне творенице (поцрнети, оцрнити, зацрнити). 

Речи се према настанку деле на: 

а) просте речи; 

изведене речи (изведенице), 

б) творенице: сложене речи (сложенице), 

префиксалне творенице. 

6 7 

НАСЛОВ 

ЛЕКЦИЈЕ 

Обележава веће 

делове тематских 

целина у уџбенику. 

ПОРОДИЦА РЕЧИ. КОРЕН РЕЧИ 

Све изведене и сложене речи заједно са простом речи од које су настале чине породицу 

речи. 

здрав 

оздравити 

здравље Породица 1 здравица 

здравство здравствени 

шумар 

шумарство 

шумски 

Породица 2 

пошумити 

шумица шума 

Речи које припадају истој породици 

имају један заједнички део. На пример, 

у следећој породици заједнички део 

речи је ШУМ: 

ШУМ а 

ШУМ арак 

ШУМ ица 

ШУМ ски 

по ШУМ ити 

ШУМ арство 

ДА ЛИ ЗНАШ? 

Ту ћеш 

читати о разним 

занимљивостима. 

ОЛОВКА 

Ознака за задатке који 

те воде кроз лекцију и 

помажу ти да научиш 

ново градиво. 


„Речи живе у породицама. Оне имају своје претке и своје потомке, имају своје 

сроднике – ближе и даље. И сама реч сродник има своје претке и своју родбину. 

Њени преци су глагол родити и именица род. У даљем су јој сродству: родитељ, 

родилиште, родитељски, родбина, родбински, родица, родичин, рођак, рођака, рођакин, 

рођачки, рођин, рођакати се, родити се, рођење, рађање, родан, урод, уродити, 

урођен, урођеник, пород, породити, препородити, препород, народ. Ближи су јој 

рођаци глагол сродити се, именица сродност, придеви сродан, сроднички и тако 

редом. Велика породица, нема шта!” 

1. Групиши следеће речи у две породице: 

(Милан Шипка, Занимљива граматика, прилагођено) 

учити, учионица, белац, ученик, побелети, учитељ, белкаст, Белић, изучити, белкиња. 



Најмањи заједнички део свих речи који их повезује по значењу назива се корен речи. 

Корен речи понекад се подудара са простом речи од које је настала породица речи. 

зид ЗИДар, ЗИДина, ЗИДати, оЗИДати, ЗИДни 

2. Подвуци корен следећих речи: 

а) филмаџија, филмски, филм; 

б) кућа, кућица, окућница, кућерак, скућити (се). 

ЗАПАМТИ И ОВО 

Корен речи је најмањи заједнички део речи једне породице речи, али веома је 

важно да знаш да је то само онај део који све те речи повезује по значењу. На 

пример, речи маче и мачевати (се) не могу припадати једној породици, јер имају 

најмањи заједнички део (мач) који их не повезује по значењу. Маче је младунче 

мачке, а мачевати (се) означава борити се с неким уз помоћ мача. Нема никакве 

везе у значењу међу тим речима. 

10 11 

4 


Објашњења важних језичких 

појмова о којима учиш у шестом 

разреду налазе се у том пољу. 




A. 

B. 

C. 

D. 

www.logos-edu.rs 

КУЋИЦА 

Одговори на постављена 

питања у Раној свесци! 

ЗАДАТАК/ЗАДАЦИ 

Ту се налазе задаци који ти помажу да усвојиш 

ново градиво и повежеш га са претходним. 

Mултимедијалне 

садржаје 

(аудио-записе 

и интерактивне 

тестове) у вези 

са градивом 

Српског језика и 

књижевности 6 

можеш наћи 

на веб-адреси 

www.logos-edu.rs. 

ПРАВИЛНО ЈЕ 

У том пољу наћи 

ћеш правописна 

правила. 


• Наставци за прво лице једнине аориста су -ох/-х. Не заборави да 

изговараш и пишеш глас х. 

Правилно је: 

Неправилно је: 

Ето, ја дођох! √ 

Ето, ја дођо! 

Ја бих банану, једе ми се неко воће. √ Ја би банану, једе ми се 

неко воће. 

5. Како гласи 3. л. јд. презента глагола замислити? __________________ 

Како гласи 3. л. јд. аориста глагола замислити? _______________ 

Иако се исто пишу, ови се облици различито изговарају. Изговори оба облика. 

Поред разлике у изговору (акценту), треба погледати и текст у којем се јавља 

одређени облик. Ако су се радње осталих глагола у тексту вршиле у прошлости, 

онда је у питању аорист. Уколико се радње осталих глагола дешавају у садашњости, 

онда је реч о презенту. 

Аорист је личан глаголски облик, јер разликује лица. 

Неста блага, 

неста пријатеља. 

ЗАДАЦИ 

1. Подвуци облике аориста у следећем одломку. 

„’Водим вас у село, тамо ћете ноћас заноћити. Сутра вас спроводим у начелство.’ 

Кад се одморисмо мало, а он се диже: ’Е, ајд, да пођемо да нас не ухвати мрак.’ 

Дигосмо се сви па пођосмо заједно са магаретом, и, после мало хода, чусмо 

врућ лавеж сеоских паса, а мало затим уђосмо у село.” 

(Бранислав Нушић, Хајдуци) 

ЗАДАЦИ 

1. Напиши задате облике имперфекта: 

а) 3. л. мн. глагола држати: ; 

б) 2. л. јд. глагола возити: ; 

в) 1. л. мн. глагола градити (одрични облик): ; 

г) 1. л. јд. глагола јести: . 

2. Напиши тражене облике помоћних глагола: 

а) 1. л. јд. аориста глагола ХТЕТИ: 

б) 2. л. јд. имперфекта глагола БИТИ: 

в) 3. л. јд. презента глагола ЈЕСАМ: 

г) 1. л. мн. презента глагола БИТИ: 

д) 3. л. мн. имперфекта глагола ХТЕТИ: 

ђ) 2. л. мн. футура I глагола БИТИ: 

3. У следећим стиховима из песме „Српска дјевојка” подвуци облике имперфекта, а 

затим напиши како гласе инфинитиви подвучених глагола: 

„Ја је гледах три године дана; 

Не могох јој очи сагледати; 

Црне очи, ни бијело лице, 

Већ сакупих коло ђевојака, 

.... 

Када коло на трави играше, 

Бјеше ведро, пак се наоблачи.” 

 

4. У следећој реченици подвуци прошла времена: 

Војници трчаху све брже и брже, али умор је био јачи од жеље да победе. 

5. Смисли, а затим напиши једну реченицу у којој ћеш употребити или аорист или имперфекат. 

 

 

Уради домаћи задатак (3–5) у Радној свесци на странама 137–140. 

Кључне речи: имперфекат, личан глаголски облик 

106 

111 

КЉУЧНЕ РЕЧИ 

Налазе се на крају 

сваке лекције. 

НАУЧИЛИ СМО 

Ту је систематизовано 

градиво које учиш 

у шестом резреду. 

ПОДСЕТИ СЕ 

Ту ћеш обновити градиво 

које си научио/-ла у 

претходним разредима. 


• ПРЕЗЕНТ 

(читам, читаш, чита; 

читамо, читате, читају) 

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ 

Л И Ч Н И 

• АОРИСТ 

(читах, чита, чита; 

читасмо, читасте, читаше) 

• ИМПЕРФЕКАТ 

(читах, читаше, читаше; 

читасмо, читасте, читаху) 

ВРЕМЕНА 

• ПЕРФЕКАТ 

(читао сам, читао си, читао је; 

читали смо, читали сте, читали су) 

•ФУТУР I 

(ја ћу читати, ти ћеш читати, он ће читати; 

ми ћемо читати, ви ћете читати, они ће читати) 

• ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ 

(био сам читао, био си читао, био је читао; били смо 

читали, били сте читали, били су читали) 



1. Попуни табелу. 

ПРЕЗЕНТСКА ОСНОВА ИНФИНИТИВНА ОСНОВА 

казати (0,5) 

стићи (0,5) 

пећи (0,5) 

тражити (0,5) 

(2) 

2. Линијама повежи дате глаголске облике са њиховим одговарајућим називима. 

сањати 

презент 

пловили су футур I 

уживаће 

инфинитив 

скачем 

перфекат 

нећу 


(1) 

3. Наведи три помоћна глагола у српском језику. 

(1) 

4. Напиши задате облике глагола. 

а) 1. лице множине футура I глагола читати: ; (0,5) 

б) 1. л. јд. презента глагола интересовати се: ; (0,5) 

в) 2. л. мн. перфекта глагола бринути (одричан облик): ; (0,5) 

г) 3. л. мн. презента глагола заспати: . (0,5) 

(2) 

117 

101 



са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима. 

5

ГРАЂЕЊЕ 

РЕЧИ 

цвет 

цветак 

расцветати се 

6 




ПОДЕЛА РЕЧИ 

ПРЕМА НАСТАНКУ 

Наведи што више речи које су настале од речи лек. Како гласи умањеница именице лист? 

Шта је заједничко следећем низу глагола: урадити, зарадити, дорадити, нарадити (се)? 

Од једне речи може настати више речи. На пример, од речи ЗУБ и ЦРН постале су 

следеће речи: 

зубат 

зубар 

зубни ЗУБ зубаст 

зубић 

зубина 

црнац 

црнкиња 

црнкаст ЦРН црнило 

црнети 

црнка 

Процес настанка нових речи назива се грађење (творба) речи. 

Речи ЗУБ и ЦРН нису настале од других речи и називају се просте речи. 

Такве речи су и: ЛЕП, ТИХ, СНЕГ, КИША, ДАН. 

Речи које су настале од других речи називају се творенице (творити = стварати). 

Творенице могу бити: 

а) изведене речи / изведенице (зубат, зубар, зубни, зубарка, зубић; црнац, 

црнкиња, црнкаст); 

б) сложене речи / сложенице (рођендан, североисток); 

в) префиксалне творенице (поцрнети, оцрнити, зацрнити). 


а) просте речи; 

изведене речи (изведенице), 

б) творенице: сложене речи (сложенице), 





7

1. а) Прочитај следећи текст. Подвуци творенице (изведенице и сложенице). 

„Од бео – Белић, Беловић, Белоица, Беља, Бељаковић, Бељан, Бељевић, Бељинац, 

Бељић, Бјелић, Бјелица. 

Од вран (црн) – Вранеш, Вранешевић, Вранић, Вранковић, Врањеш, Врањешевић, 

Врањић, Врањковић. 

Од гарав – Гарић, Гаровић, Гаротић, Гаротовић. 

Од жут – Жујевић, Жујић, Жујковић, Жујовић, Жутић. 

Од зелен – Зелен, Зеленак, Зеленика, Зеленко, Зеленковић, Зеленовић, Зељак, 

Зељић, Зељкић, Зељковић, Зељовић. 

Од модар (плав) – Модраковић, Модринић, Модрић. 

Од мрк – Мркић, Мркојевић, Мркоња, Мркоњић, Мркошић, Мркушић, Мркшић.” 

(З. Вавић Грос, Презимена су чувари нашег језика) 

Речи које нису настале од других речи називају се просте речи. 

Речи које су настале од других речи називају се творенице. 

Творенице су изведене речи (изведенице), сложене речи (сложенице) и 


2. а) У називима разних животиња налазе се творенице (изведене или сложене речи). 

Запази их. Уколико желиш да сазнаш нешто о следећим животињама, потражи у 

некој енциклопедији о животињама: 

црноврати ждрал, златни фазан, белоруки гибон, азијски слон, мачка риболовац, 

носорог, кљунар, снежни леопард, скочимиш, прстенорепи лемур, шарка, плавоногa 

блунa, бодљикаво прасе, мајмун дрекавац, тропрсти лењивац, белоглави орао. 

б) Усмено објасни зашто се баш тако називају те животиње (на пример, црноврати 

ждрал – има црн врат, златни фазан – златне је боје итд.). 

снежни леопард златни фазан прстенорепи лемур 

8 




ЗАДАЦИ 

1. Сагради што више речи од датих простих речи. 

ПРОСТЕ РЕЧИ 

ТВОРЕНИЦЕ 

плав 

круг 

кућа 

2. У датом низу речи подвуци ону реч која је проста (према начину постанка): 

СУНЦОБРАН, СУНАШЦЕ, СУНЧАТИ (СЕ), СУНЧЕВ, 

СУНЦЕ, СУНЧИЦА. 

3. Поред сваког низа твореница напиши од које речи су настале дате творенице: 

a) књижар, књижица, књижурина 

б) белац, белити, Белић 

в) кућни, кућица, кућерак 

4. Из следећег текста разврстај подвучене речи на просте речи и на творенице (изведене 

и сложене речи): 

Око једне трећине Земљине површине је покривено шумама, иако се број дрвећа 

драстично смањује. Највећа шума на свету налази се у Сибиру. 

ПРОСТЕ РЕЧИ 

ТВОРЕНИЦЕ 

5. Смисли, а затим писаним словима латинице напиши једну реченицу у којој ћеш употребити 

најмање једну просту реч и најмање једну твореницу насталу од те просте 

речи: 

Кључне речи: грађење речи, просте речи, творенице 




9

ПОРОДИЦА РЕЧИ. КОРЕН РЕЧИ 

Све изведене и сложене речи заједно са простом речи од које су настале чине породицу 


здрав 

оздравити 

здравље Породица 1 здравица 

здравство 

здравствени 

шумар 

шумски 

шумица 


шумарство 

пошумити 

шума 


„Речи живе у породицама. Оне имају своје претке и своје потомке, имају своје 

сроднике – ближе и даље. И сама реч сродник има своје претке и своју родбину. 

Њени преци су глагол родити и именица род. У даљем су јој сродству: родитељ, 

родилиште, родитељски, родбина, родбински, родица, родичин, рођак, рођака, рођакин, 

рођачки, рођин, рођакати се, родити се, рођење, рађање, родан, урод, уродити, 

урођен, урођеник, пород, породити, препородити, препород, народ. Ближи су јој 

рођаци глагол сродити се, именица сродност, придеви сродан, сроднички и тако 

редом. Велика породица, нема шта!” 

(Милан Шипка, Занимљива граматика, прилагођено) 

1. Групиши следеће речи у две породице: 

учити, учионица, белац, ученик, побелети, учитељ, белкаст, Белић, изучити, белкиња. 



10 




Речи које припадају истој породици 

имају један заједнички део. На пример, 

у следећој породици заједнички део 

речи је ШУМ: 

ШУМ а 

ШУМ арак 

ШУМ ица 

ШУМ ски 

по ШУМ ити 

ШУМ арство 

Најмањи заједнички део свих речи који их повезује по значењу назива се корен речи. 

Корен речи понекад се подудара са простом речи од које је на стала породица речи. 

зид 

ЗИДар, ЗИДина, ЗИДати, оЗИДати, ЗИДни 

2. Подвуци корен следећих речи: 

а) филмаџија, филмски, филм; 

б) кућа, кућица, окућница, кућерак, скућити (се). 


Корен речи је најмањи заједнички део речи једне породице речи, али веома је 

важно да знаш да је то само онај део који све те речи повезује по значењу. На 

пример, речи маче и мачевати (се) не могу припадати једној породици, јер имају 

најмањи заједнички део (мач) који их не повезује по значењу. Маче је младунче 

мачке, а мачевати (се) означава борити се с неким уз помоћ мача. Нема никакве 

везе у значењу међу тим речима. 




11


Упореди: 

Породица 1 Породица 2 

корен ЛЕТ: ЛЕТовати сЛЕТети 

ЛЕТњи поЛЕТети 

ЛЕТовање ЛЕТелица 

ЛЕТо 

ЛЕТ 

Када треба да уочиш корен неке речи, покушај 

да се сетиш што више речи које припадају истој 

породици као одређена задата реч. Онда издвој 

најмањи заједнички део. 

На пример, треба да подвучеш корен у речи КИШОВИТО. Та реч припада следећој 

породици речи: КИШа, КИШни, проКИШњавати, КИШица, КИШити итд. Обрати 

пажњу на то да је најмањи заједнички део наведених речи КИШ – то је корен тих 

речи. Он се не може делити, јер би се изгубило значење. 

Корен речи не мора увек да стоји на почетку речи. 

Запази: 

поЗЕЛЕНети, ЗЕЛЕН, ЗЕЛЕНкаст, заЗЕЛЕНети; 

оЗДРАВити, поШУМити, наГЛУВ, поЦРНети. 


„Није случајно што је нашој речи мајка (или мати) слична латинска реч mater, 

или енглеска mother /мадер/, немачка Mutter /мутер/ итд. Истраживачи су 

утврдили да је њихов заједнички корен ма настао покретима детињих усана 

којима тражи да га мајка подоји. Тада се чује ма-ма. Зато је мама (мајка, 

матер, мати), највероватније, прва реч коју сви у животу изговоримо.” 

(Милан Шипка, Занимљива граматика) 

12 




ЗАДАЦИ 

1. Подвуци просте речи: 

ципеларник, прст, радник, земља, сан, бродовласник, жут. 

2. Разврстај следеће речи у одговарајуће породице: 

рода, градоначелник, приградски, родитељ, родин, родити. 




3. Заокружи корен следећих речи: 

поветарац, школовати, златан, жутети. 

4. Напиши пет речи са кореном ЛИСТ: 

5. Заокружи слова испред парова речи које имају исти корен: 

a) омладина, млада; 

б) дрвеће, дрвен; 

в) страшан, странац; 

г) осоколити се, сок. 

Уради домаћи задатак (1–5) у Радној свесци на страни 118. 

Кључне речи: породица речи, корен речи 




13

ТВОРБЕНА ОСНОВА. 

СУФИКСИ 

1. Линијама повежи речи из леве колоне са речју од које су на стале из десне колоне: 

станар 

црнити 

станчић 

становати 

црнац 

црнкаст 

стан 

црн 

Све речи из леве колоне настале су начином творбе који се назива извођење, о којем 

ћеш више учити у наредним разредима, и то на следећи начин: 

стан- + -ар станар црн- + -ац црнац 

стан- + -чић станчић црн- + -каст црнкаст 

стан- + -ова- + (-ти) становати црн- + -и- + (-ти) црнити 

Приликом оваквог начина грађења речи (извођења), обрати пажњу на: 

а) издвојене наставке -ар, -чић, -ова-, -ац, -каст, -и-; ти наставци на крају речи називају 

се суфикси; 

б) део речи на који се додају суфикси: стан- и црн-; тај део на који се додају суфикси 

назива се творбена основа. 

Творбена основа речи није исто што и граматичка основа речи. 

ТВОРБЕНА ОСНОВА 

део речи на који се додаје суфикс 

ГРАМАТИЧКА ОСНОВА ИМЕНСКИХ РЕЧИ 

добија се одбијањем наставка за генитив једнине 

станар стан- (стан- + -ар) станар- (станара, ген. јд.) 

собица соб- (соб- + -ица) собиц- (собице, ген. јд.) 

докторка доктор- (доктор- + -ка) докторк- (докторке, ген. јд.) 

бродски брод- (брод- + -ски) бродск- (бродског, ген. јд.) 

14 




кишица 

кишни 

кишити 

кишетина 

к 

и 

ш 

а 

Извођењем настају 

изведене речи 

или изведенице. 

Уочи: 

ТВОРБЕНА ОСНОВА СУФИКС ИЗВЕДЕНА РЕЧ 

мост- -ић мостић 

стол- -ар столар 

зелен- -каст зеленкаст 

плав- -ичаст плавичаст 

школ- -ова- школовати 

црвен- -е- црвенети 

ПАЗИ! Наставак за инфинитив код глагола није 

суфикс, иако се налази на крају речи (творенице). 

Наставак за 



• Творбена основа изведенице понекад се поклапа са речју од које је 

изведеница настала, а некад не: 

зид- -ни зидни школ- -ица школица 

творбена основа 

речи од које је настала 

реч зидни 


речи од које је настала реч школица 

школица је настала од школа 




15


• Творбена основа изведенице понекад се поклапа са кореном речи, 

а некад не: 

лист- -ић листић учитељ- -ица учитељица 



корену речи корену речи корен речи учитељица је уч- 

Иако додавањем суфикса настаје нова реч, та реч је увек значењски повезана са 

речју од које је настала: 

ловац = човек који лови, иде у лов; 

црнка = жена црне косе; 

плавкаст = онај који је плав. 

2. Објасни значењску везу између изведених речи у табели на 15. страни и речи од 

којих су те изведенице настале (нпр. мостић – мали мост). 

СТОЛАР – _______________________________________________________________ 

ЗЕЛЕНКАСТ – ___________________________________________________________ 

ПЛАВИЧАСТ – ___________________________________________________________ 

ШКОЛОВАТИ – __________________________________________________________ 

ЦРВЕНЕТИ – ____________________________________________________________ 

3. Допуни низове речи још неким изведеницама које су настале помоћу датих 

суфикса: 

a) -ац, -ар, -лац, -ач, -тељ мушка лица – вршиоци радње / имаоци занимања 

ловац, чувар, слушалац, копач, сниматељ, ________________________________ 

_____________________________________________________________________; 

16 




б) -ка, -ица женска лица – вршиоци радње / имаоци занимања 

докторка, кројачица, ________________________________________________ 

___________________________________________________________________; 

в) -ина, -етина, -урина именице – увећан појам (увећанице/аугментативи) 

момчина, рибетина, књижурина, ______________________________________ 

___________________________________________________________________; 

г) -ић, -чић, -ак, -ица именице – умањен појам (умањенице/деминутиви) 

сатић, каменчић, цветак, главица, _____________________________________ 

___________________________________________________________________; 

д) -ичаст, -икав, -каст придеви – умањен појам 

беличаст, розикав, црвенкаст, ________________________________________ 

___________________________________________________________________; 

ђ) -ад збирне именице 

унучад, пилад, ______________________________________________________ 

___________________________________________________________________; 

е) -је глаголске именице (приликом настанка ових именица спојили су се 

гласови н и ј у њ, а то је гласовна промена о којој ћеш учити касније) 

читање, певање, ____________________________________________________ 

___________________________________________________________________; 

ж) -ов, -ев, -ин, -ски, -(и)ји присвојни придеви 

Марков, стричев, ____________________________________________________ 

___________________________________________________________________ 

___________________________________________________________________ 


• Називи или надимци неких животиња су, такође, изведене речи: шаруља, 

сивоња, шаров, носиља, сивуља, зекан, шарка. 

• На чему се заснива хумор у следећој шали? 

Перица: Данас сам се вратио из Суботице. 

Јовица: А када ћеш у Недељицу? 

__________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________ 




17

4. a) Промени именицу сестра по падежима. 

ЈЕДНИНА 

МНОЖИНА 

Номинатив 

Генитив 

Датив 

Акузатив 

Вокатив 

Инструментал 

Локатив 

б) Заокружи падежне наставке у претходној табели. 

Падежни облици једне речи нису изведене речи. На пример: 

путеви, путевима, зидови, зидовима, женом, женама, морима, сестрама... 

То су само облици речи пут, зид, жена, море, сестра. Те речи су просте. Делови речи -и, 

-има, -ом, -ама нису суфикси, него граматички наставци за падеже (падежни наставци). 

Kaда се падежни наставци додају граматичкој основи, мења се само облик 

једне речи. Додавањем суфикса творбеној основи добија се нова реч. 

цвет, цветом, цветови, цветова 

облици једне речи 

цветић, цвеће, цветак, цветати 

више различитих речи 

Суфикси којима се граде изведени глаголи стоје испред граматичког наставка 

за инфинитив -ти: 

стан- -ова- -ти 

црн- -и- -ти 

школ- -ова- -ти 

црвен- -е- -ти 

зид- -а- -ти 

Дакле, -ти није суфикс, већ наставак за инфинитив. 

18 




ЗАДАЦИ 

1. Попуни празна поља: 

пис- -ац писац 

______________ -ица пливачица 

бел- -ка ______________ 

______________ -че пастирче 

кум- ______ кумство 

глав- ______ главетина 

______________ ______ кућица 

______________ ______ братов 

роб- -ова- (-ти) ______________ 

______________ -а- (-ти) гласати 

______________ ___ (-ти) ноћити 

2. Подвуци суфиксе у следећим речима: 

пилад, главурда, каменчић, цветак, школски, Миланов. 

3. Линијама повежи творенице са врстом речи од које су добијене: 

петак 

жућкаст 

зидати 

упис 

цветати 

именица 

придев 

глагол 

именица 

број 




19

4. Издвој творбену основу из датих речи: 

листић 

____________ 

сестрин 

____________ 

слонче 

____________ 

стаклен 

____________ 

5. Попуни празна поља у табели. 

Изведена реч Творбена основа Суфикс Граматичка основа 

унучад 

ловац 

Нишлија 

креветац 

старица 

6. Поред примера упиши да ли је подвучени део речи суфикс или граматички 

наставак: 

а) кровови – ___________________________; 

б) шерпица – __________________________; 

в) примерима – ________________________; 

г) гласати – _____________________________. 


Кључне речи: извођење, творбена основа, суфикс, изведене 

речи / изведенице, граматички наставак 

20 




ПРЕФИКСИ 

1. Линијама повежи речи из леве колоне са начином њиховог настанка у десној колони: 

запевати у- -писати 

уписати не- -срећан 

несрећан за- -певати 

одговорити од- -говорити 

нацртати на- -цртати 

Све речи из леве колоне настале су начином творбе који се назива префиксација, 

о којој ћеш више учити у наредним разредима. 

Као што сам назив каже, у овом начину грађења речи учествују префикси 

(у-, не-, за-, од-, на- итд.). Префиксацијом настају префиксалне творенице. 

не- + -култура → некултура 

не- + - писмен → неписмен 

до- + -писати → дописати 

из- + -учити → изучити 

пра- + -човек → прачовек 

пре- + -леп → прелеп 

префикс префиксалне творенице префикс префиксалне творенице 

Префикси су творбени наставци који се додају испред творбене основе при 

грађењу нових речи. 

Уписати, ПОмирити, ПРЕДговор, ПРЕпаметан, НЕкоректно, РАЗмишљање, 

Спријатељити (се), ПРАдеда, ПРОчитати, Осредњи, ПОгледати. 

Сложенице 


Сложенице (сложене речи) могу настати и начином творбе који се назива слагање, 

и то на два начина: 

а) једноставним спајањем/срастањем двеју 

речи у једну: 

б) спајањем двеју речи или њихових основа 

помоћу спојних вокала: 

рођен- + -дан → рођендан 

Бео- + -град → Београд 

глув- + -о- + нем → глувонем 

кућ- +-е- + -власник → кућевласник 

сложенице 

спојни вокали 

сложенице 




21

Спајањем двеју или више речи у једну настају нове речи. 

Такав начин настанка нових речи назива се слагање. 

2. „Сложи нас”: 

МИСЛИТИ 

ИЗ 

МИСЛИТИ 

С 

РАСПОЛОЖЕНА 

НЕ 

ЦРТАТИ 

ДО 

ПЛИВАТИ 

ДО 

ВЕЗАТИ 

ЗА 

3. Напиши речи (префиксалне творенице) које настају на следећи начин: 

на- -писати ________________ ; у- -радити _________________; 

пре- -писати _______________ ; за- -радити ________________; 

до- -вршити ________________ ; из- -горети _______________. 

За разлику од суфикса, који се додају на крај речи (на творбену основу), на-, пре-, 

до-, у-, из-, за- у наведеним примерима додају се испред речи (творбене основе) и 

називају се префикси. Префикси су, углавном, по пореклу предлози (на-, о-, до-, 

из-, са-, у-, за-), али постоје и префикси које не препознајемо као самосталне речи: 

раз-, про-, пра-. 

Уочи: 

НАговорити, Уговорити, ДОговорити (се), ОДговорити; РАЗговорити, ПРОговорити, 

ПРАбака 

4. Како су настале следеће префиксалне творенице? 

сакупити са- -купити; заронити ________________; 

прерадити ____________; прохладан ________________; 

прадеда ______________; наглув ____________________. 

22 





• У префиксе се убраја и речца нај-, као и речца не: 

најлепши нај- -лепши непристојан не- -пристојан 

најјаснији нај- -јаснији нерад не- -рад 

• Једна сложена реч може у свом саставу да има и префикс и суфикс: 

ПОД- + -вод- + -НИ 

ПРИ- + -мор- + -ЈЕ 

префикс суфикс префикс суфикс 


„Да БУДИМИР буде миран, да ВЛАДИМИР влада мирно, а ЉУБИСЛАВ 

остане и мио и славан. 

Због своје краткоће женско лично име АНА веома често се употребљава 

код Срба. Име АНА стоји у основи других, од њега изведених имена као: 

АНИЦА, АНЕТА, АНИТА, АНКА, АНКИЦА, АНУШКА, АЊА, НАКА, НАКИЦА, 

НУШКА, НУША, и тако редом сплиће се цео венац веома лепих женских имена. 

У основи имена ЉУБИСЛАВ у првом делу крије се старо значење драг, 

мио, љубак. Веома је пуно српских имена у којима се крије ово значење: 

ЉУБОМИР, ЉУБИША, РОДОЉУБ.” 

(Михаило Шћепановић, Приче о српским именима, прилагођено) 

ЗАДАЦИ 

1. У следећем низу подвуци све сложене речи и префиксалне творенице: 

двоброј, кантица, незаменљив, препливати, појурити, 

маслинастозелен, мама, сестрић. 




23

2. Напиши како су настале следеће речи. Један пример је урађен. 

умислити 

описати 

праунук 

неважан 

у- + -мислити 

_____________________________________________________________ 

_____________________________________________________________ 

____________________________________________________________ 

3. Подвуци префиксе у следећим речима: 

прабаба, одсвирати, скупити, растерати, саслушати, превелик, најсветлији, уписати, 

непристојан. 

4. Из датих речи издвој: 

а) НЕПАЖЊА б) ПРЕДЈЕЛО 

Префикс _________ Суфикс: _________ Префикс: _________ 

в) НЕПЛИВАЧ г) ПРОЦВЕТАТИ 

Префикс _________ 

Суфикс: _________ 

Префикс: _________ 

Суфикс: _________ 

Граматички наставак за инфинитив: _________ 

5. Смисли, а затим напиши што више речи које ће у свом саставу имати префикс НАЈ-: 

_____________________________________________________________________________ 


Кључне речи: префикси, префиксалне творенице, сложенице 

24 




ПРОВЕРА ЗНАЊА 

ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ 

1. У сваком низу речи једна реч је проста. Заокружи је. 

цветови – цвећара – цветни 

зидати – зид – зидни 

прст – прстен – прстић 

главица – глава – поглавље 

(2) 

2. Разврстај следеће речи у две групе: 

РЕКА, МЛАДУНЧЕ, ОБРАШЧИЋ, ГРАНЧИЦА, РУПЕТИНА, 

МОСТ, НОЋНА, ДАН. 

а) ПРОСТЕ РЕЧИ б) ТВОРЕНИЦЕ 

(2) 




25

3. Из следећег низа издвој две речи истог корена: 

лето, летњи, летети 

. 

(1) 

4. Из датих речи издвој: 

а) НЕСПРЕТАН б) ПОДНАСЛОВ 

Префикс: _________ Суфикс: _________ Префикс: _________ 

в) ПРАИСТОРИЈСКИ г) ИЗБАЦИТИ 

Префикс: _________ 

Суфикс: _________ 

Префикс: _________ 

Суфикс: _________ 

Граматички наставак за инфинитив: _________ 

(4) 

5. Смисли, а затим напиши најмање пет речи које припадају истој породици речи: 

_____________________________________________________________________________ 

(1) 

ПОРУКА ЗА ТЕБЕ 

Одлично! 9–10 

Добро је, али подсети се мало. 7–8 

Можеш ти то боље. 5–6 

Уз наставникову помоћ савладај 

оно што ти је било тешко! 

испод 5 бодова 

26 






• просте (нису настале ни од једне друге речи): ноћ 

• творенице 

изведене речи / изведенице: ноћити, ноћни 

сложене речи / сложенице: Београд, светлозелен, југозапад 

префиксалне творенице : преноћити, заноћити 

Породица речи – све изведене и сложене речи заједно са простом речи од које су настале 

(ноћ, ноћити, преноћити, заноћити, ноћни, поноћ). 

Корен речи – најмањи заједнички део речи једне породице речи који их повезује по значењу 

(ноћ, ноћити, преноћити, заноћити, ноћни, поноћ). 

Творбена основа – део речи на који се додаје суфикс (ноћ- -ни). 

Суфикси – наставци који се додају иза творбене основе (ноћ- -ни, ноћ- -и- (-ти)). 

Префикси – наставци који се додају испред творбене основе 

(пре- ноћити, за- ноћити, по- ноћ). 

Спојни вокал – вокал који спаја две речи или њихове основе. 

НАЧИН ГРАЂЕЊА 

РЕЧИ 

ПРИМЕР 

НАСТАНАК РЕЧИ 

ВРСТА РЕЧИ ПРЕМА 

НАСТАНКУ 

лимар 

лим- -ар 

Извођење 

црнкаст црн- -каст 

школовати школ- -ова- -ти 

гласати глас- -а- -ти 

Београд Бео- -град 

Слагање 

кућевласник кућ- -е- -власник 

глувонем глув- -о- -нем 

Префиксација умислити у- -мислити 

изведене речи 

(изведенице) 

сложене речи 

(сложенице) 

префиксална 

твореница 

Т 

В 

О 

Р 

Е 

Н 

И 

Ц 

Е 




27

ГЛАСОВИ 

БРОНХИЈЕ 

ДУШНИК 

ГРКЉАН 

ГЛАСНИЦЕ 

ЖДРЕЛО 

УСНА 

ДУПЉА 

ПЛУЋА 

НОСНА 

ДУПЉА 

НЕПЦA 

УСНЕ 

ЗУБИ 

АЛВЕОЛЕ 

ЈЕЗИК 

28 




САМОГЛАСНИЦИ 

И СУГЛАСНИЦИ 

Када се изговори било који глас, чује се одређени звук. Ти звукови се међусобно 

разликују. 

Изговори нас! 

Изговори ме! 

Гласови се обично удружују и тако стварају речи. 

Глас је најмања јединица језика од које се граде слогови и речи. 

Постанак гласова 

Глас настаје радом говорних органа. Говорни 

органи су: плућа, трбушна дупља, дијафрагма, 

бронхије, душник, гркљан са гласницама (гласним 

жицама), ждрело, усна и носна дупља, 

непцa (предње и задње) са ресицом, усне, зуби, 

десни (алвеоле) и језик. 

Говорни органи: 1. дијафрагма; 2. плућа; 3. бронхије; 

4. душник; 5. гркљан; 6. ждрело; 7. усна дупља; 8. носна 

дупља; 9. гласне жице; 10. отвор гркљана; 11. поклопац 

гркљана; 12. предње непце; 13. задње непце; 14. 

ресица; 15. горњи зуби; 16. доњи зуби; 17. горња усна; 

18. доња усна; 19. десни; 20. језик. 




29

Изговори гласове О, П и Л. Док их изговараш, обрати пажњу на то шта се дешава 

са уснама и језиком. 

Док изговарамо гласове српског језика (и сваког другог језика који учимо), издишемо 

ваздух који смо претходно удахнули. Звук који настаје приликом издисаја 

ва здуха назива се глас. Издахнути ваздух креће из плућа и на свом путу кроз говорни 

канал пролази кроз бронхије и душник и доспева у гркљан, у коме се налазе гласнице 

(гласне жице). Гласнице су пар мишићних набора, који могу бити затегнути или опуштени. 

Ваздух из гркљана затим доспева у ждрело и кроз усну или носну дупљу 

излази напоље. У усној дупљи налазе се: непце (постоје предње или тврдо непце 

и задње или меко непце), зуби, усне, десни изнад горњих зуба (алвеоле) и језик 

– говорни органи који такође уче ствују у стварању гласова. 


Реч језик је једна од речи српског језика која има више од једног значења. 

Озна чава не само говорни орган, већ и систем речи којим људи изражавају 

мисли док разговарају (нпр. српски језик, енглески језик, немачки језик, руски језик 

итд.). Језиком се у свакодневном говору и књижевним делима назива и део коже 

на ципели преко кога се везују пертле. 

(Речник Матице српске, прилагођено) 

Кључне речи: глас, говорни органи 

Подела гласова српског језика 

У српском језику постоји 30 гласова. Приликом њиховог изговaрања ваздух 

понекад слободно пролази кроз усну дупљу, а понекад наилази на препреке. Препреке 

стварају говорни органи који се налазе у усној дупљи: непцa (задње и предње), зуби, 

језик, десни изнад горњих зуба (алвеоле) и усне. 

Гласови српскога језика деле се на самогласнике и сугласнике. 

30 




Самогласници (вокали) 

Ваздух слободно пролази 

кроз усну дупљу. 

А 

Е 

И 

О 

У 

Самогласници (вокали) јесу гласови приликом чијег изговора ваздух слободно 

пролази кроз усну дупљу. Притом, гласнe жице у гркљану трепере, па су самогласници 

звучни гласови. У српском језику постоји пет самогласника: А, Е, И, О, У. 


При изговору самогласника ствара се звук који се назива тон, па су 

самогласници тонови. 

Сугласници (консонанти) 

Ваздух наилази на 

препреке у усној дупљи. 

ЈЕЗИК 

УСНЕ 

ЗУБИ 

НЕПЦА 

Џ, Ч, Ц 

З, С, Ћ 

Б, Д, Ђ, Г 

П, Т, К 

Ж, Ш, Ф, Х 

Прави (шумни) сугласници јесу гласови приликом чијег изговора препреку ваздуху 

стварају различити говорни органи: језик, усне, зуби и непца. Ту препреку ваздух 

савлађује. Сугласници могу бити и звучни и безвучни гласови. 

При стварању звучних сугла сника гласне жице су затегнуте и трепере, а при стварању 

безвучних оне су опуштене и не трепере. 

Сваки звучни сугласник има свој безвучни парњак. Звучни и безвучни парњак 

имају исто место изговора. Безвучни сугласници Ф, Х и Ц немају своје звучне парове. 




31

ПОДЕЛА ПРАВИХ (ШУМНИХ) СУГЛАСНИКА ПРЕМА ЗВУЧНОСТИ 

Звучни 

сугласници 

Безвучни 


Б Г Д Ђ Ж З Џ / / / 

П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц 


При изговору сугласника ствара се звук који се назива шум, па су сугласници 

шумови. 

ЈЕЗИК 

УСНЕ 

ДЕСНИ 

НЕПЦЕ 

В, Р, Ј 

М, Л, Њ 

Љ, Н 

Ваздух наилази на препреке у усној дупљи, 

али пролази неометано. 

Сугласници приликом чијег изговора ваздух готово неометано пролази иако постоје 

препреке у говорном каналу називају се сонанти (гласници). При њиховом стварању 

гласне жице трепере, па су сонанти звучни гласови. По својој звучности и 

по слободнијем проласку ваздуха кроз усну дупљу сонанти су слични самогласницима. 

У српском језику постоји осам сонаната: В, Р, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ. 


Изговор сонанта Ј веома је сличан изговору самогласника И. Док се изговарају 

речи чији, нечији, ничији, у којима је сонант Ј између самогласника И, та два гласа 

се међусобно сливају, па се чује само чии, нечии, ничии. 

Кључне речи: самогласници (вокали), прави (шумни) сугласници, гласници 

(сонанти), звучни гласови, безвучни гласови, подела правих 

(шумних) сугласника према звучности 

32 




Подела сугласника према месту изговора 

Сугласници се разликују према месту на ком се у усној дупљи ствара препрека. 

Према месту изговора деле се на уснене, зубне, надзубне, предњонепчане и 

задњонепчане. 

Уснени сугласници 

Уснени сугласници су Б, П, М, В и Ф. 

Б, П, М 

Приликом изговора сугласника Б, П и М препреку ваздуху стварају горња и доња 

усна. Због тога се сугласници који се тако изговарају називају двоуснени. 

В, Ф 

Приликом изговора сугласника В и Ф препреку ваздуху стварају горњи зуби и 

доња усна. Због тога се такви сугласници називају уснено-зубни. 

Зубни сугласници 

Д, Т, З, С, Ц 

Зубни сугласници су Д, Т, З, С и Ц. Приликом њиховог изговора препреку ва здуху 

ствара језик са горњим и доњим зубима. 

Надзубни сугласници 

Р, Л, Н 

Надзубни сугласници су Р, Л и Н. Док се изговарају ти сугласници, препреку 

ваздуху стварају врх језика и десни (алвеоле) изнад горњих зуба. 




33

Предњонепчани сугласници 

Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш 

Предњонепчани сугласници су Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж и Ш. При изговору тих 

гласова препреку ваздуху стварају језик и предње непце. Меки предњонепчани 

сугласници су Ј, Љ, Њ, Ћ и Ђ. 

Задњонепчани сугласници 

Г, К, Х 

Задњонепчани сугласници су Г, К и Х. Приликом њиховог изговора препреку 

ва здуху стварају језик и задње непце. 


При изговору већине сугласника српског језика ваздух излази само кроз уста. 

Међутим, кад се изговарају гласови М, Н и Њ, излази делимично и кроз нос, па 

се ти сонанти називају носни (назални). 

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПРЕМА МЕСТУ ИЗГОВОРА 

УСНЕНИ 

ЗУБНИ 

НАДЗУБНИ 

ДВОУСНЕНИ 

УСНЕНО-ЗУБНИ 

Б, П, М 

В, Ф 

Д, Т, З, С, Ц 

Р, Л, Н 

ПРЕДЊОНЕПЧАНИ 

ЗАДЊОНЕПЧАНИ 

Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш 

Г, К, Х 


Прави (шумни) сугласници могу се поделити и према томе како настају у говорном 

каналу. Ако се изговарају уз „прасак”, они су експлозивни – праскави (Б, П, Д, 

Т, Г, К); ако се „сливено” изговарају, они су африкате – сливени (Ч, Џ, Ђ, Ћ, Ц); а ако 

при њиховом изговору ваздух „струји”, они су фрикативи – струјни (З, С, Ж, Ш, Ф, Х). 

34 




ЗАДАЦИ 

1. Поред имена говорних органа напиши гласове у чијем стварању они уче ствују: 

а) језик и алвеоле – ; 

б) усне (усне и зуби) – ; 

в) језик и задње непце – ; 

г) језик и зуби – ; 

д) језик и предње непце – . 

2. У пословици Ум царује, а снага кладе ваља заокружи речи које садрже само звучне 

гласове. 

3. Прочитај стихове из песме Мирославa Антићa „Плава звезда”, па одговори на захтеве 

од а) до д). 

„Иза шума, иза гора, иза река, иза мора, 

жбуња, трава, 

– опет ноћас тебе чека чудна нека звезда плава, 

звезда права.” 

а) Звучни задњонепчани сугласник у првом стиху је ________. 

б) Препиши из другог стиха двоуснени _________ и уснено-зубни сугласник _______. 

в) Препиши из трећег стиха звучне зубне сугласнике: ________ и _______. 

г) Заокружи у трећем стиху безвучне предњонепчане сугласнике. 

д) Подвуци у строфи реч која садржи само сонанте и самогласнике. 

4. Са другом или другарицом из клупе наизменично изговарај следеће гласове и тако 

гради речи: 

а) три сонанта и два самогласника; 

б) четири права сугласника и три самогласника; 

в) два сонанта, три права сугласника и три самогласника; 

г) три сонанта, два права сугласника и три самогласника. 

Напомена: Гласове сами бирате, ти и твој друг или другарица. 


Кључне речи: уснени сугласници (двоуснени и уснено-зубни), зубни 

сугласници, надзубни сугласници, предњонепчани 

сугласници, задњонепчани сугласници 




35

Подела речи на слогове 

1. Сачини имена животиња од понуђених група гласова у табели. Док тражиш такве 

именице, крећи се у сваком реду десно и лево: . 

ТОР ГА ЛИ А 

БИК ШТЕР ГУ ПАС 

МИШ ШКА КО КО 

ПА УН КУН РА 

ВА СО ТИ ГАР 

ЗАН ФА РАН ША 

Тражене именице су: _____________________________________________________ 

________________________________________________________________________. 

Свака група гласова од које си сачинио/-ла именице садржи један самогласник 

и један, два или три сугласника. Такве групе гласова називају се слогови. Сваки 

слог је једна изговорна целина. 

Носилац слога најчешће је самогласник. Реч има онолико слогова колико има 

самогласника. 

Самогласник и сâм може сачињавати слог (нпр. А у А-на, У у у-во, О у о-ко). 

2. Препиши из табеле именицу чији је један од слогова исказан само самогласником: 

Реч која се састоји од једног слога назива се једносложна реч (сан), реч са 

два слога је двосложна (сно-ви), са три – тросложна (спа-ва-ти), а са четири 

– четворосложна (спа-ва-ли-ца). 

36 




3. Разврстај именице које си издвојио/-ла у првом задатку на: 

а) једносложне – ; 

б) двосложне – ; 

в) тросложне – ; 

г) четворосложне – . 

Слог је скуп гласова (део речи или реч) или само један глас који се изговара 

одједном. Самогласници су носиоци слогова. 

Граница слога обично долази после самогласника (нпр. по-ље, ба-шта, ко-пље, 

та-чка, про-го-во-ри-ти). 

4. Подели усправним цртама на слогове следеће властите именице: 

Милош, Ивана, Дејан, Драгана, Димитрије, Теодора, Мирослав, Весна, Вукашин, 

Ирина, Милица, Стефан, Јован, Ана, Сара, Ненад. 


Граница слога унутар речи може стајати и између два права сугласника (нпр. 

док|тор, сред|ство, при|по|вет|ка) или између два сонанта (нпр. трам|вај, јав|ност, 

дрем|љив). 

Слоготворно Р 

1. Подвуци речи које садрже само самогласнике: 

прст, врт, дар, нар, крст, праг, црв, ствар, кров, круг, крв. 

2. Заокружи у речима које си подвукао/-ла носиоце слогова. 

Речи прст, врт, крст, црв и крв немају самогласнике. Који је глас заједнички свим 

тим речима? ____________ 

Речи прст, врт, крст, црв и крв садрже сонант Р, који има особине сличне самогласницима. 

Зато je Р у тим речима, попут самогласника, носилац слога и назива се 

слоготворно (самогласничко/вокално) Р. 

Сонант Р је носилац слога када се у речи налази између два сугласника (грб, 

тр-ка, тр-ча-ти, цр-ве-не-ти). 




37

3. Сачини од творбене основе глагола рвати се следеће речи: 

а) изведену именицу која означава мушкарца који се рве – _____________________; 

б) изведену именицу која означава место где се одржава такмичење у рвању – 

______________________; 

в) сложени глагол саграђен префиксом по-: ____________________. 

Речи рвати се, рвач, рвалиште и порвати се састоје се од следећих слогова: 

р-ва-ти (се), р-вач, р-ва-ли-ште, по-р-ва-ти (се). 

Сонант Р је носилац слога и када се налази на почетку речи или на почетку другог 

дела сложенице испред неког сугласника. 

Слоготворно (самогласничко/вокално) Р је носилац слога када се налази: 

а) између два сугласника (цР-теж); 

б) на почетку речи испред неког сугласника (Р-тањ); 

в) на почетку другог дела сложенице испред неког сугласника (за-Р-ђа-ти). 

ЗАДАЦИ 

1. Подвуци речи са слоготворним Р: 

радост, цртати, руковати се, зарђати, рђа, раскрсница, река, рђати. 

2. Прецртај речи које су погрешно подељене на слогове: 

бра/та/на/ц, бр/ат, бр/атац, бра/тић, ба/та. 

3. Заокружи речи које имају слогове с једним гласом: 

нацртати, уписати, пожелети, окачити, ишетати. 

4. Напиши по пример: 

а) једносложне именице – ______________; б) двосложног броја – ______________; 

в) тросложног придева – ______________; г) четворосложног глагола – ______________. 

5. Састави реченицу која садржи четири двосложне речи. 

____________________________________________________________________________ 


Кључне речи: слог, носиоци слогова, једносложна реч, двосложна реч, 

тросложна реч, четворосложна реч, слоготворно (самогласничко/вокално) 

Р 

38 





А, Е, И ,О, У 

САМОГЛАСНИЦИ 

(ВОКАЛИ) 

звучни гласови 

носиоци слогова 

ГЛАСОВИ двоуснени (Б, П, М) 

уснени уснено-зубни (В, Ф) 

зубни (Д, Т, З, С, Ц) 

надзубни (Р, Л, Н) 

меки (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ) 

предњонепчани 

тврди (Џ, Ч, Ж, Ш) 

задњонепчани (Г, К, Х) 

СУГЛАСНИЦИ 

(КОНСОНАНТИ) 

Прави (шумни) 


звучни и безвучни гласови 

(Б: П, Г : К, Д : Т, Ђ : Ћ, 

Ж : Ш, З : С, Џ : Ч, /: Ф, /: Х, /: Ц) 

Гласници 

(сонанти) 

звучни гласови (В, Р, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ) 

сонант Р – носилац слога 




39

ГЛАСОВНЕ 

ПРОМЕНЕ 

ВРАБАЦ 

ОД ВРАПЦА ДО ВРАПЦА 

ВРАПЧИЋУ, 

ВРАПЧИЋУ! 

40 




ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ 

У српском језику речи мењају облик променом по падежима (деклинацијом), 

променом по лицима (конјугацијом) или поређењем (компарацијом). Поједине речи 

или њихови делови (граматичка основа или корен), са суфиксима или префиксима, 

учествују у грађењу нових речи, изведеница и сложеница. 

Приликом промене облика речи и приликом грађења нових речи поједини гласови 

се могу променити. Понекад се на истом месту у речи смењују задњонепчани и 

предњонепчани сугласник (нпр. учениК – учениЧе), или задњонепчани и зубни сугласник 

(нпр. учениК – учениЦи), или звучни и безвучни сугласник (нпр. жаБац – жаПца), 

или зубни и предњонепчани сугласник (нпр. памеТ – памеЋу), или сонант и самогласник 

(нпр. читаЛа – читаО). У таквим случајевима реч је о гласовним променама. 

Гласовне промене у српском језику јесу: палатализација, сибиларизација, једначење 

сугласника по звучности, једначење сугласника по месту изговора, јотовање, 

губљење сугласника, непостојано А, промена Л у О. 

Палатализација 

1. Док читаш стихове из народних епских песама, посебно обрати пажњу на обојене 

речи у њима. 

а) А кад царе саслушао речи, 

мисли царе мисли свакојаке: 

„Мили боже, што ћу и како ћу? 

Коме ћу се приволети царству?” 

(Пропаст царства српскога) 

б) Насмеја се Краљевићу Марко: 

„О, јуначе, Арапине црни, 

ил’ се шалиш, ил’ од збиље бијеш?” 

(Марко Краљевић укида свадбарину) 




41

в) Проговара Муса Кесеџија: 

„Мани, Марко, јали да оманем!” 

Омахује Краљевићу Марко, 

ал’ не може ништа да учини. 

(Марко Краљевић и Муса Кесеџија) 

г) Проли сузе Косовка Девојка, 

па говори Краљевићу Марку: 

„... а у мене браћа сиромашна, 

нема блага да Арапу даду.” 

(Марко Краљевић укида свадбарину, прилагођено) 

д) Ал’ говори Бошко Југовићу: 

„Иди, сестро, на бијелу кулу; 

a ја ти се не бих повратио... 

да ми рече дружина остала: 

гле страшивца Бошка Југовића!” 

(Цар Лазар и царица Милица, прилагођено) 

2. У ком су падежу истакнуте именице боже и јуначе у наведеним стиховима? 

_________________ Напиши облик номинатива једнине тих именица. 

а) боже: _____________________, б) јуначе: _____________________ 

Када се упореде облици номинатива и вокатива једнине именица мушког рода 

бог и јунак (боГ – боЖе, јунаК – јунаЧе), види се да су задњонепчани сугласници Г и 

К из облика номинатива једнине замењени предњонепчаним сугласницима Ж и Ч 

у облику вокатива једнине. 

3. Напиши именице oко и ухо у свим падежима множине: 

а) око:____________________________________________________________ ; 

б) ухо:____________________________________________________________. 

Гласовна промена задњонепчаних сугласника К и Х у предњонепчане сугласнике Ч 

и Ш јавља се у свим падежима множине именица око и ухо. 

4. Глагол може, из наведених стихова, напиши у облику инфинитива, па одреди 

његову инфинитивну основу. 

а) Облик инфинитива глагола може: ____________________________; 

б) инфинитивна основа глагола може: ____________________________. 

42 




Задњонепчани сугласник Г из инфинитивне основе глагола моћи (моГ-) замењен 

је предњонепчаним сугласником Ж у облику презента тог глагола (моЖе). 

5. Глаголе вући, сећи и пећи наведи у облицима: 

а) првог лица једнине презента – _______________, _______________, _______________ и 

б) трећег лица множине презента – ______________, ______________, ______________. 

6. У ком лицу презента глагола вући, сећи и пећи не уочаваш промену сугла сника К у 

сугласник Ч? Подвуци свој одговор. 

• 1. лице једнине, • 2. лице једнине, • 3. лице једнине; 

• 1. лице множине, • 2. лице множине, • 3. лице множине 

Гласовна промена задњонепчаног сугласника К у предњонепчани сугласник Ч 

дешава се у свим лицима презента, осим у трећем лицу множине. 

7. У стиховима песама Марко Краљевић укида свадбарину и Цар Лазар и царица Милица 

придев сиромашна саграђен је суфиксом -ан, а именица дружина суфиксом -ина. 

Те две речи настале су од следећих именица: 

а) сиромашна – _____________________, б) дружина – _________________________. 

Када се упореде именице сиромах и друг са својим твореницама (сиромаХ – сиромаШан, 

друГ – друЖина), види се да се уместо задњонепчаних сугласника Х и Г у 

простим речима јављају предњонепчани сугласници Ш и Ж у изведеницама. 

8. Од именица мрак, човек, брига, снага, смех и страх сагради придеве суфиксима -ан 

и -ни. Сваки придев напиши у два облика, као што је започето: мрачан – мрачни. 

________________________________________________________________________ 

________________________________________________________________________ 

Гласовна промена задњонепчаних сугласника К, Г и Х у предњонепчане сугласнике 

Ч, Ж и Ш јавља се и у придевима саграђеним суфиксима -ан и -ни (нпр. мраК – мра- 

Чан, мраЧни; бриГа – бриЖан, бриЖни; смеХ – смеШан, смеШни). 




43

Палатализација је гласовна промена којом су се задњонепчани сугласници К, Г 

и Х, када су се налазили испред самогласника Е, И и (непостојаног) А, замењивали 

предњонепчаним сугласницима Ч, Ж и Ш (К Ч, Г Ж, Х Ш). 

Палатализација се вршила приликом промене речи по падежима и лицима и приликом 

грађења нових речи (твореница) и у далекој прошлости српског језика, а не 

само данас. 

Назив палатализација потиче од речи латинског порекла палатум (предње 

непце). Палаталима се зову сви предњонепчани сугласници, па тако и гласови Ч, 

Ж, Ш, који су настајали палатализацијом. 

К (јунак) 

Ч (јуначе) 

Г(брига) Е, И, А = Ж (брижан) 

(у наставку за облик и у суфиксу) 

Х (прах) 

задњонепчани 


Ш (прашина) 




Палатализација се вршила и у вокативу једнине именица мушког рода које 

су се завршавале сугласницима Ц и З (стриЦ – стриЧе, принЦ – принЧе, кнеЗ 

– кнеЖе) и у присвојним придевима саграђеним од именица са сугласником Ц у 

завршетку -ица (МилиЦа – МилиЧин, ЈовиЦа – ЈовиЧин, наставниЦа – наставниЧин). 

(Пази! Палатализације нема у присвојним придевима од именица које се завршавају 

са -ка, -га и -ха (тетКа – тетКин, драГа – драГин, снаХа – снаХин)). 

У таквим примерима, међутим, није се сугласник Ц мењао у сугласник Ч, 

нити се сугласник З мењао у сугласник Ж. Некада давно, оба гласа (Ц и Ч) 

постала су од сугласника К, док су гласови З и Ж постали од сугласника Г. 

44 




ЗАДАЦИ 

1. Подвуци у следећем низу именице код којих се у вокативу једнине јавља 

палатализација: 

Предраг, река, нога, друг, војник, момак, рука, дух. 

2. Наведене именице имају значење умањеног појма и с извршеном палатализацијом 

и без ње. Допиши облике тих именица с палатализацијом: 

• рукица и ____________________, • ногица и ____________________, 

• снахица и ____________________, • гускица и ____________________. 

3. Заокружи изведену именицу у којој уочаваш палатализацију. 

Краљевићу се мала вила веома свидје. Приђе јој и узе је за ручицу. 

4. Препиши из следеће реченице глагол у чијем се презенту вршила палатализација. 

„Да, господине”, казао је његов отац и наставио да хода за колима која су се тромо 

вукла. _______________________________ 

5. Од именица војник и књига сагради суфиксима по један придев и једну именицу с 

извршеном палатализацијом: 

• војник – придев: ____________________, именица: ____________________; 

• књига – придев: ____________________, именица: ____________________. 

Кључне речи: палатализација, задњонепчани сугласници (К, Г, Х), 

предњонепчани сугласници (Ч, Ж, Ш) 

Сибиларизација 

1.Испеци па реци! (Заокружи слова испред тачних одговора.) 

А) Мртви језици су: 

а) језици којима говори већина људи на планети; 

б) језици којима људи више не говоре; 

в) језици који никада нису постојали. 

Б) Залепио му се трбух за леђа. То значи да је он: 

а) веома дебео; 

б) веома јак; 

в) веома мршав. 




45

В) Пријатељи његових родитеља живе на високој нози. Како они живе? 

а) Живе сиромашно. 

б) Живе на десетом спрату. 

в) Живе богато, у изобиљу. 

2. У изразу мртви језици именица je употребљена у номинативу множине. Напиши ту 

именицу у номинативу једнине. _________________________ 

3. У изразу залепио му се трбух за леђа именица трбух употребљена је у номинативу 

једнине. Напиши ту именицу у номинативу множине. ___________________________ 

Када се упореде облици номинатива једнине и номинатива множине именица 

мушког рода језик и трбух (језиК – језиЦи, трбуХ – трбуСи), примећује се да се уместо 

задњонепчаних сугласника К и Х у номинативу једнине јављају зубни сугласници Ц 

и С у номинативу множине. 

4. Напиши именицу језик у осталим падежима множине. Запази у којим облицима те 

именице сугласник К није замењен сугласником Ц. 

а) генитив – _________________ , б) датив – ________________________, 

в) акузатив – ________________ , г) вокатив – _______________________, 

д) инструментал – ____________ , ђ) локатив – ______________________. 

5. a) У ком је падежу (и броју) именица нога употребљена у изразу живети на високој 

нози? 

б) Напиши исту именицу у дативу једнине. __________________________________ 

Номинатив једнине именице женског рода нога и њени облици датива и локатива 

једнине (ноГа – ноЗи, на ноЗи) разликују се јер се задњонепчани сугласник Г 

из облика номинатива једнине заменио зубним сугласником З у облицима датива 

и локатива једнине. 

Сибиларизација је гласовна промена којом су се задњонепчани сугласници К, 

Г и Х, када су се налазили испред самогласника И, замењивали зубним сугласницима 

Ц, З и С. 

46 




Сибиларизација се вршила приликом промене речи по падежима и у далекој прошлости 

српског језика, а не само данас. 


Сугласници К, Г и Х замењивали су се сугласницима Ц, З и С и у императиву и имперфекту 

– глаголским облицима о којима ћеш тек учити. Императив користимо кад 

изричемо заповест (нпр. теци, сеци, пеци), док имперфе кат налазимо у старој књижевности 

– у народним песмама и причама (нпр. тецијах, сецијах, пецијах). 

Назив сибиларизација потиче од речи латинског порекла сибилант. Сибилантима 

се називају зубни сугласници Ц, З и С, који су се добијали сибиларизацијом. 

К (војник) 

Ц (војници) 

Г (слога) И = З (слози) 

(у наставку за облик речи) 

Х (снаха) 



С (о снаси) 

зубни 



Сибиларизација се није вршила у дативу и локативу једнине неких именица које 

се завршавају на -КА, -ГА и -ХА. То су именице чије се граматичке основе завршавају 

сугласничким групама ЧК, ЋК, ЦК, ЗГ (тачКа – тачКи, воћКа – воћКи, коцКа – коцКи, 

мазГа – мазГи), затим двосложне именице са групом ТК на крају основе (тетКа – 

тетКи, мотКа – мотКи, лутКа – лутКи), именице које означавају властита имена 

(ЛенКа – ЛенКи, ДраГа – ДраГи, МиХа – МиХи), именице које означавају становнице 

(БеограђанКа – БеограђанКи, НовосађанКа – НовосађанКи, ЗајечарКа – ЗајечарКи) и 

именице страног порекла (лиГа – лиГи, шминКа – шминКи, журКа – журКи). 




47

ЗАДАЦИ 

1. У следећем низу заокружи именицу у чијој промени уочаваш сибиларизацију: 

табла, тама, теорија, трка, тиква, тканина, трава. 

2. Подвуци именице код којих у падежима множине постоји сибиларизација: 

рука, председник, орах, снага, брига, радник. 

3. Наведи које су се гласовне промене извршиле у речима: 

а) осмеси – ; 

б) уши – ; 

в) крушци – ; 

г) снази – . 

4. Напиши: 

а) три именице женског рода код којих у једнини уочаваш сибиларизацију: 

; 

б) три именице мушког рода код којих у множини запажаш сибиларизацију: 

; 

5. Заокружи именицу чији облик акузатива множине није правилно употребљен: 

момке, изузетке, дечаке, претке, додатке, орасе. 

Кључне речи: сибиларизација, задњонепчани сугласници (К, Г, Х), 

зубни сугласници (Ц, З, С) 

48 




Непостојано А 

1. а) У реченици Ловци су помогли повређеној и немоћној животињи подвучена именица 

мушког рода налази се у падежу – _____________. Номинатив једнине те именице 

гласи: _________________. 

Номинатив једнине именице ловац има самогласник А између сугласника В и Ц (ловАц), 

док номинатив множине нема тај вокал на истом месту у речи (ловци). 

б) Напиши генитив множине именице ловац: _________________________________ 

Већина именица мушког рода чија се граматичка основа завршава групом од 

два сугласника има самогласник А у номинативу једнине и генитиву множине 

између та два гласа (ловАц, ловАца). 

Час ме има, 

час ме нема! 

Номинатив једнине 

Генитив једнине 

Датив једнине 

2. a) Одреди падеж подвучене именице женског рода у реченици: 

Аја, крупна овца тешког руна и округлих очију, ојагњила је своје прво јагње. 

Подвучена именица употребљена је у падежу – . 

Генитив множине те именице гласи: . 

Када се упореде номинатив једнине и генитив множине именице овца (овца – овАца), 

уочава се да облик генитива множине има самогласник А између сугласника 

В и Ц. 

б) Препиши из наведене реченице именицу средњег рода која је у акузативу 

једнине: ________________________ 




49

Исто значење као реч јагње има именица јагањац, која у генитиву множине гласи 

јагањаца. 

Kaд се погледају номинатив множине и генитив множине именице јагањац (јагањци 

– јагањАца), види се да облик генитива множине има самогласник А између сугласника 

Њ и Ц. 

3. а) Подвучени придев у реченици Кад је завршила са добрим успехом ра зред, 

Аска је изјавила да жели да учи балетску школу употребљен је у падежу – 

_________________________. 

б) Наведи облик номинатива једнине тог придева. 

в) Напиши придев добар у женском и средњем роду једнине: 

женски род – _____________________ и средњи род – ___________________________. 

У номинативу једнине придева мушког рода добар постоји самогласник А 

између сугласника Б и Р (добАр), док се у инструменталу једнине тај вокал не налази 

(добрим). 

4. a) Наведи род и број подвученог глаголског облика у реченици: 

Првих дана јагње је ишло за мајком, као и сва остала јагњад. 

Подвучени глаголски облик употребљен је у роду – _________________ и 

броју –________________. 

б) Исти глаголски облик у мушком и женском роду једнине гласи: 

мушки род – ____________________ и женски род – __________________________. 

Када се упореде облици мушког и женског или средњег рода једнине наведеног 

облика глагола ићи (ишАо[л] – ишла, ишло), види се да облик мушког рода једнине 

има самогласник А између сугласника Ш и Л. 

Самогласник А који се појављује у појединим облицима једне речи назива се 

непостојано А. Непостојано А се налази између два сугласника (или између неког 

сугласника и самогласника О) на крају граматичке основе речи, а не на самом 

крају једне речи. 

50 





Непостојано А се појављује у предлозима СА и КА. Предлози С и К морају се употребити 

с непостојаним А уколико именица уз коју стоје почиње истим сугласником 

или сугласником који им је сличан. Правилно је само: сА сестром, сА Зорицом, 

сА Жарком, сА школом; кА кући, кА граду, кА храму. Уз именице које почињу другачијим 

сугласницима предлози С и К користе се и са непостојаним А и без њега. Дакле, 

предлозима С и К ништа не недостаје, па их је погрешно писати с апострофом. 

С’ С К’ К 

ЗАДАЦИ 

1. Подвуци речи у којима уочаваш непостојано А: 

пливач, златан, ватра, борац, сенка, срећан, брава, стигао. 

2. Заокружи непостојано А у именицама: 

д о д а т а к а, з а д а т а к а, б и т а к а, п о д а т а к а, п р и п о в е д а к а. 

3. У реченици Само му вири пјегаво лице с крупним, грахорастим очима и неколико 

прамичака жућкасте косе уочи именицу с непостојаним А и препиши је. 

То је именица: ___________________________________. 

4. а) Утврди да ли је свако а у завршетку -ан наведених придева непостојано: 

вредан, гладан, радан, мрачан, жедан, хладан, поспан. 

б) Без непостојаног А је придев ____________________. 

5. Подвуци правилно написане предлоге у низовима речи: 

а) са мном, с’ вама, са тобом, с вама, с тобом; 

б) к њему, ка њима, к’ нама, ка њему, к њима, ка нама. 

Кључне речи: непостојано А 




51

Једначење сугласника по звучности 

1. Пошто прочиташ наведену реченицу, одговори 

на постављене захтеве. 

Видите ли жапца Перу са привеском на врату како 

у бекству од таласа, а са својим претком Жиком, 

управо исплива на обалу Саве? 

а) Подвучене именице у номинативу једнине гласе: 

жапца – _________________________ ; 

привеском – _____________________ ; 

претком – _______________________ . 

Звучне сугласнике Б, З и Д у номинативу једнине именица жабац, привезак и предак 

заменили су безвучни сугласници П, С и Т у зависним падежима тих речи (акузативу 

и инструменталу): жаБац – жаПца, привеЗак – привеСком, преДак – преТком. 

б) Препиши из наведене реченице именице у чијој промени запажаш непостојано A. 

, , 

Номинатив једнине 

Зависни падеж 

Зависни падеж 

Замењени 

(основни облик) 

(облик именице без 

(облик именице са 


извршене гласовне 

извршеном гласовном 

промене) 

променом) 

жаБац ж а б ц а жаПца Б : П 

привеЗак п р и в е з к о м привеСком З : С 

преДак п р е д к о м преТком Д : Т 

52 




2. Напиши именицу од које је настала реч бекство. 

Звучни сугласник Г у простој речи бег заменио је безвучни сугласник К у изведеној 

речи бекство. 

БЕГ- -СТВО БЕКСТВО 

творбена основа суфикс изведена именица 

именице 

3. a) Сачини суфиксом -бина изведене именице од глагола наручити и поручити. 

_____________________ и ____________________ 

б) Безвучни сугласник Ч из глагола наручити и поручити замењен је звучним сугласником 

________ у именицама наруџбина и поруџбина. 

4. Напиши префикс помоћу ког је саграђен глагол испливати. 

Звучни сугласник З из префикса из- заменио је безвучни сугласник С у сложеници 

иСпливати. 

ИЗ- -ПЛИВАТИ ИСПЛИВАТИ 

префикс творбена основа глагола сложени глагол 

5. Сачини помоћу префикса раз- и из- и глагола цедити, фенирати, цепати, хладити, 

цветати, цртати и формирати глаголске сложенице, као што је започето: 

из- + -цедити = исцедити, 

, , , 

, , . 

Једначење сугласника по звучности је гласовна промена која се дешавала када 

су се у речи један до другога налазила два сугласника различите звучности: тада је 

други сугласник утицао на први и звучни сугласник је постајао безвучни, а безвучни 

сугласник одговарајући звучни. 

Једначење сугласника по звучности вршило се приликом промене речи по падежима 

или приликом грађења нових речи (твореница). 




53

Једначење сугласника по звучности бележи се само у оквиру једне речи, али не и 

између две речи. 


ЧУЈЕ СЕ: ОТ КУЋЕ, КОТ КУЋЕ, НИС КУЋУ, 

ПРЕТ КУЋОМ, УС КУЋУ. 

ПИШЕ СЕ: ОД КУЋЕ, КОД КУЋЕ, НИЗ КУЋУ, 

ПРЕД КУЋОМ, УЗ КУЋУ. 

6. Прочитај следећи текст и у подвученим речима заокружи праве сугласнике који се 

нису изједначили по звучности. 

У Зрењанину, на предшколском турниру у прескакању конопца, представила су се 

деца из неколико вртића. Иако су све време била у вођству, деца из вртића „Звоно” 

нису победила. 

7. Препиши из текста у претходном задатку: 

а) глагол у којем се по звучности нису изједначили сугласници Д и С – 

_______________________________; 

б) придев у којем се по звучности нису изједначили сугласници Д и Ш – 

_______________________________; 

в) именицу у којој се по звучности нису изједначили сугласници Ђ и С – 

_______________________________. 

У речима представити се и предшколски звучни сугласник Д није заменио његов 

безвучни парњак Т, а у примеру вођство звучни сугласник Ђ није замењен безвучним 

сугласником Ћ. 

54 





Једначење сугласника по звучности не бележи се када се звучни сугласник 

Д нађе испред безвучних сугласника С и Ш (нпр. преДСтава, оДСуство, преД- 

Седник, поДШишати, оДШетати), ни када се звучни сугласник Ђ нађе испред 

безвучног сугласника С из суфикса -ство (нпр. воЂСтво). 

Једначење сугласника по звучности не врши се ни у појединим речима 

страног порекла (нпр. драГСтор, пинГПонг, ганГСтер, МеКДоналд), као ни у 

неким сложеницама с префиксом (нпр. преДТурнир, поДТекст, поДТачка). 

ЗАДАЦИ 

1. Подвуци именице у чијој промени долази до једначења сугласника по звучности: 

ловац, ждребац, стрелац, косац, врабац, старац. 

2. Заокружи у следећем низу глаголе у којима уочаваш једначење сугласника по звучности 

кад им додаш префикс из-: 

казати, јурити, пећи, мутити, дати, трчати, пловити. 

3. Које су се гласовне промене извршиле у речима: 

а) тешка __________________________ и _____________________________; 

б) копца __________________________ и _____________________________? 

4. Упиши сугласник Д или Т на празне линије у речима: 

по___сетити, пре___седник, пре___час, о___суство, пре___школски, о___шетати, 

пре___става, по___пре___седник, по___шишати, о___сећи, гра___ски, по___смех. 

5. Напиши помоћу префикса из-, раз-, под- и од- творенице које одговарају значењима 

наведеним у табели. 

Значење речи Префикс Основна реч Твореница 

„пустити да падне оно што се 

држало у руци” 

„пасти с онога на чему је 

било причвршћено” 

„учинити нешто хладним, 

охладити” 

пустити : 

пасти : 

хладити : 

„који је под кожом” кожни : 

„попити мало” пити : 

Сугласници који 

су се сменили 

Кључне речи: једначење сугласника по звучности, звучни сугласници, 

безвучни сугласници 




55

Јотовање 

1. а) Прочитај следећи одломак и одговори на захтеве. 

„Заљубио сам се у Персу, нашу комшику. Перса је била пегава и носила је 

жуте чарапе. Док се нисам заљубио, нисам је ни виђао. 

Она је била ћерка професора који нам је предавао рачуницу. Било јој је десет 

година и учила је трећи разред основне школе. Љубав сам јој исказао на један 

необично романтичан начин: поклонио сам јој цвеће.” 

 

(Бранислав Нушић, Аутобиографија, прилагођено) 

б) Компаратив подвученог придева у тексту гласи: __________________. 

Кад се упореде позитив и компаратив придева жут (жуТ – жуЋи), запажа се да 

је сугласник Т из облика позитива замењен сугласником Ћ у облику компаратива. 

Позитив 

Граматичка 

Наставак за 

Компаратив 


придева 

основа придева 

компаратив 

придева 


жут жуТ- -Ј(и) жуЋи Т : Ћ 

в) Напиши компаративе придева брз, тврд и црн и издвој сугласнике који се у облику 

позитива и компаратива разликују: 

• брз: компаратив – _________, замењени сугласници – ____ : ____; 

• тврд: компаратив – ________, замењени сугласници – ____ : ____; 

• црн: компаратив – _________, замењени сугласници – ____ : ____. 

2. a) У ком је падежу прва подвучена именица у наведеном тексту? 

_________________________________ Облик инструментала једнине те именице 

гласи: _________________________________. 

Сугласник В из облика акузатива једнине именице љубав замењен је сугласничком 

групом ВЉ у облику инструментала једнине те именице (љубаВ – љубаВЉу). 

Акузатив 


Наставак 



једнине 

основа именице 

за облик 

једнине именице 


љубав љубаВ- -Ју љубаВЉу В : ВЉ 

б) Напиши инструментал једнине именица памет, со(л) и зоб, па издвој сугласнике 

који се у облику номинатива и инструментала разликују. 

_____________________________________________________________________ 

56 




3. a) Прво лице једнине презента подвученог глагола исказао сам гласи: 

__________________________________. 

Облик глагола исказао (сам) има сугласник З на месту на којем облик презента 

искажем има сугласник Ж (искаЗао – искаЖем). 

б) Допиши на линије облике првог лица једнине и трећег лица множине презента 

глагола викати, стругати и махати који недостају: 

• вичем – ____________, • ____________ – стружу, • ___________ – ___________. 

4. a) Свршени вид подвученог несвршеног глагола виђао гласи: . 

Облици свршеног и несвршеног вида глагола видети и виђати (виДео – виЂао) 

показују да је сугласник Д из свршеног глагола замењен сугласником Ђ у несвршеном 

глаголу. 

б) Глаголе поновити, скратити и родити напиши у несвршеном виду: 

• поновити – ____________, • скратити – ____________, • родити – ____________. 

5. a) Препиши из следеће реченице збирну именицу. 

„Љубав сам јој исказао на један необично романтичан начин: поклонио сам јој цвеће.” 

То је именица: ____________________. 

У облику једнине именице цвет сугласник Т је на оном месту на којем је у облику 

збирне именице сугласник Ћ (цвеТ – цвеЋе). 

ЦВЕТ- -ЈЕ ЦВЕЋЕ 

творбена основа суфикс твореница (збирна именица) 

именице 

б) Сачини збирне именице од речи сноп, прут и грана: 

• сноп – ______________, • прут – ______________, • грана – ______________. 




57

Јотовање је гласовна промена којом су се зубни сугласници З, С, Д и Т, надзубни 

сугласници Л и Н, задњонепчани сугласници К, Г и Х и уснени сугласници Б, П, М 

и В, када су се налазили испред сонанта Ј, замењивали предњонепчаним сугласницима 

Ж, Ш, Ђ, Ћ, Љ, Њ, Ч и сугласни чким групама БЉ, ПЉ, МЉ, ВЉ. 

Јотовање се вршило приликом промене речи по лицима и падежима, у поређењу 

речи и приликом грађења нових речи (твореница). 

З, С, Д, Т, Л, Н Ј Ж, Ш, Ђ, Ћ, Љ, Њ 

зубни и надзубни 




Б, П, М, В Ј БЉ, ПЉ, МЉ, ВЉ 

уснени сугласници 

уснени сугласник + Љ 

К, Г, Х Ј Ч, Ж, Ш 





58 





• Говорници српског језика често сонант Ј 

називају „јотом”. Има ли то значење именице 

„јота” у српском језику икакве везе 

са значењем те именице у изразу ни за 

једну јоту? Речници српског језика везују 

значење именице „јота” у наведеном изразу за десето 

слово у старом гр чком писму. Као мали, ситан знак у 

грчком алфабету, то слово је ка сније, у пренесеном 

смислу, почело у свакодневном говору да означава 

нешто веома мало, неку ситницу. Тако када се чује 

загриЖен навијач 

да неко не жели да одступи од свог убеђења 

ни за јоту, то значи да он то не жели да учини 

нимало, ни најмање, ни у којој мери. 

• Када неко с великом упорношћу тренира неки 

спорт, свира неки инструмент, чита књиге, 

игра компјутерске игрице, за њега се каже да 

је загриЖен за то што ради. Међутим, јабука 

коју неко за гризе није загрижена, већ 

загриЗена. 

загриЗена јабука 


Јотовање се није вршило у сложеницама с префиксом који се додавао речи која је 

почињала сонантом Ј (нпр. раЗЈединити, наДЈачати, иЗЈавити), као ни у неким речима 

страног порекла (нпр. коНЈугација, иНЈекција). 

ЗАДАЦИ 

1. Подвуци: 

а) именицу у чијем инструменталу једнине запажаш јотовање: 

град, глад, глас, гром, гној; 

б) придев у чијем је компаративу долазило до јотовања: 

здрав, пегав, плав, рђав, жилав. 

2. Заокружи глагол у чијем се презенту вршило јотовање: 

цртати, пливати, спавати, плесати, радити, ходати. 




59

3. Напиши примере речи с извршеним јотовањем: 

• збирну именицу (од камен) – _____________________; 

• 3. лице једнине презента глагола (од писати) – _____________________; 

• инструментал једнине именице (од маст) – _____________________; 

• несвршени глагол (од забавити) – _____________________; 

• компаратив придева (од тих) – _____________________. 

4. Уочи у следећем одломку именицу у којој се извршило јотовање и препиши је. 

„Слушао сам и чуо шум у лишћу. 

– То је гнездо сенице. Видиш ли маму која доноси храну младунцима?” 

(Анђела Нанети, Мој дека је био трешња, прилагођено) 

Јотовање се извршило у именици _________________________. 

5. Напиши по пример: компаратива придева у којем су се сменили сугласници Д и Ђ, презента 

глагола у којем су се сменили сугласници С и Ш, инструментала једнине именице 

у којој су се сменили В и ВЉ, збирне именице у којој су се сменили гласови Н и Њ. 

• компаратив придева (Д : Ђ) - _____________, • презент глагола (С : Ш) - _____________, 

• инструментал јд. им. (В : ВЉ) - ___________, • збирна именица (Н : Њ) - _____________ 

Кључне речи: јотовање, сонант Ј 

Једначење сугласника по месту изговора 

1. Прочитај одломак из приповетке и одговори на захтеве. 

Тај Ласко је необично пажљив и умиљат, подједнако се улагује и својима и туђима, али 

га не воле. Под његовом пажљивошћу и мирноћом скрива се права језуитска подмуклост. 

Нико боље од њега не уме да се прикрадe кад треба и ишчупа из земље биљку, 

да се увуче у ледењачу или да сељаку украде кокош. 

(Антон Павлович Чехов, Вањка, прилагођено) 

а) Напиши именицу подвучену у тексту у номинативу једнине. 

_______________________ 

Зубни сугласник С у номинативу једнине именице пажљивоСт сменио је предњонепчани 

сугласник Ш у инструменталу једнине исте именице (пажљивоСт – пажљивоШћу). 

б) Промену сугласника С у сугласник Ш изазвала је једна гласовна промена. Која? 

________________________________________________________________________ 

60 




Номинатив 



основа именице 

Наставак 

за облик 




сугла сници 

пажљивост пажљивост- -ју пажљивост- -ју 

С : Ш 

пажљивоСћу 

пажљивоШћу 

2. Напиши глагол од ког је настао подвучени придев у тексту: 

Када се упореде корен глагола пазити (паЗ-) и придева пажљив, који је од њега 

настао суфиксом -љив (паЖ-), види се да се уместо зубног сугласника З у глаголу 

налази предњонепчани сугласник Ж у придеву. 

ПАЗИТИ: ПАЗ- -ЉИВ ПАЖЉИВ 

корен речи суфикс твореница (придев) 

3. Препиши из последње реченице текста глагол са префиксом из- (иш-). 

_________________________ 

Звучни сугласник З из префикса из- променио се после извршене једне гласовне 

промене у безвучни сугласник С (иЗ- + чупа = иСчупа). Којом су се гласовном променом 

сменили сугласници З и С? 

________________________________________________________________________ 

После извршеног једначења сугласника по звучности зубни сугласник С замењен 

је предњонепчаним сугласником Ш (иСчупа иШчупа). 

ИЗ- + -ЧУПА = ИСЧУПА ИШЧУПА 

префикс 3. лице једнине презента 

глагола чупати 

3. лице једнине презента 

глагола са префиксом 

Једначење сугласника по месту изговора је гласовна промена која се дешавала 

када су се у речи зубни сугласници З и С налазили испред предњонепчаних сугласни ка. 

Тада се зубни сугласник З замењивао предњонепчаним сугласником Ж, а зубни сугласник 

С предњонепчаним сугласником Ш. 

Једначење сугласника по месту изговора вршило се приликом промене речи по 

падежима или приликом грађења твореница суфиксима и префиксима. 




61

З 

Ж 

Ж, Ш, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ 

С 

Ш 

зубни 





У изведеним придевима стаМбени, прехраМбени и одбраМбени извршило се 

такође једначење сугласника по месту изговора. У тим речима, сонант Н 

(из основних облика стаН, прехраНа и одбраНа) замењен је усненим со нантом 

М, јер се нашао испред усненог сугласника Б из суфикса -бени (стаН- + -бени 

= стаМбени). 


Пази! Сонант Н пише се у сложеницама једаНпут, страНпутица, ваНболнички 

испред уснених сугласника Б и П, иако се те речи изговарају као да је у њима 

забележен сонант М. 

ЗАДАЦИ 

1. Прецртај именицу у чијем инструменталу једнине не уочаваш једначење сугласника 

по месту изговора: 

болест, младост, спорост, милост, радост, раст, маст. 

2. а) Сагради суфиксом -ња именице од глагола возити, мрзети и носити. 

б) Издвој, потом, гласове који су се сменили: 

а) Возити – ________________, мрзети – ________________, носити – ________________. 

б) Замењени сугласници: ____ : ____, ____ : ____, ____ : ____. 

3. Које су се гласовне промене извршиле у следећим речима: 

а) рашчистити – ________________________ и ________________________; 

б) старошћу – ________________________ и ________________________. 

62 




4. Додај суфикс -ња или -љив основама следећих глагола, како је започето, и тако 

сагради нове речи с извршеним једначењем сугласника по месту изговора: 

• носити – нос- + -ња = ношња; 

• просити – _______________ + _______________ = _______________; 

• подносити – _______________ + _______________ = _______________; 

• пазити – _______________ + _______________ = _______________. 

5. а) Од префикса раз- и из- и наведених глагола настају творенице с извршеним 

једначењем сугласника по месту изговора. Повежи стрелицом префикс са 

одговарајућим глаголом. 

читати 

чешљати 

черупати 

раз- 

четкати 

чистити 

из- 

чешати 

ћушкати 

б) Која је гласовна промена претходила једначењу сугласника по месту изговора у 

твореницама које си сачинио/-ла? 

Кључне речи: једначење сугласника по месту изговора (З → Ж, С → Ш) 

Губљење сугласника 

Направи сам/сама свој сладолед! 

Потребни су ти следећи састојци: три јаја, двеста 

грама шећера, пет кесица ванил-ше ћера, шездесет грама 

киселе павлаке и двеста грама чоколаде. Ванил-шећер 

и чоколада су додаци. Умутиш прво јаја и шећер, затим 

у то додаш ванил-шећер, павлаку и истопљену чоколаду. 

Онда све то лагано промешаш и ставиш у замрзивач да се 

охлади. Aко желиш, можеш, на крају, топљеном чоколадом 

ишарати украсе. Тако за само сат времена настане ова 

изврсна посластица. 

1. a) Какав је према начину грађења подвучени број? ___________________________ 

Од којих се речи састоји тај број? __________________ и __________________ 

ШЕСТ ДЕСЕТ ШЕСДДЕСЕТ ШЕЗДЕСЕТ 

основни број 

основни број губљење сугласника твореница (број) 




63

б) Којом је гласовном променом настао облик шесддесет? 

___________________________________________________________________ 

в) Која се гласовна промена извршила после губљења сугласника Д из облика 

шесддесет? ________________________________________________________ 

2. a) Подвучени глагол ишарати настао је помоћу: • префикса; • суфикса. 

(Подвуци одговор.) 

ИЗ- -ШАРАТИ ИСШАРАТИ ИШШАРАТИ ИШАРАТИ 

префикс инфинитив губљење твореница 

глагола сугласника (глагол) 

б) Гласовна промена којом је настао облик ишшарати назива се ____________ 

____________________________________. 

Када се у речи један до другога нађу два иста сугласника, један од њих се губи. 

Два иста сугласника смеју се бележити у суперлативу придева који почињу 

сонантом Ј. 

ЈАК 

ЈАЧИ 

НАЈЈАЧИ 

3. Напиши суперлатив придева јасан, једноставан, јадан, једар и јужни. 

_________________________________________________________________________ 

64 




4. a) Именицу додаци, подвучену у тексту, наведи у номинативу једнине: ____________ 

ДОДАТАК: ДОДАТКИ ДОДАТЦИ ДОДАЦИ 

номинатив једнине 

губљење сугласника номинатив множине 

б) Које су гласовне промене претходиле губљењу сугласника Т из облика додатци? 

______________________________ и _______________________________ 

Сугласник Т се губи када се у речи нађе испред сугласника Ц. 

5. a) Ког је рода придев изврсна, подвучен у тексту? ____________________________ 

Напиши тај придев у номинативу једнине мушког рода. _________________ 

ИЗВРСТАН ИЗВРСТНА ИЗВРСНА 

номинатив једнине губљење сугласника номинатив једнине 

мушког рода 

женског рода 

б) Која се гласовна промена извршила пре губљења сугласника Т из облика изврстна? 

______________________________________________________________________ 

6. Придеве масна, часна, свесна, радосна и болесна наведи у мушком роду једнине: 

• масна – __________, • часна – _________, • свесна – __________, 

• радосна – _______, • болесна – __________. 

Сугласник Т се губи када се у речи нађе између сугласника С (или Ш) и Н. 

ПРСНИ СТИЛ 

ПРСТНИ НАКИТ 




65

Сугласник Т се не губи из сугласничке групе СТН у неким придевима (најчешће 

страног порекла) саграђеним суфиксом -ни (нпр. протесТни, кон трасТни, аорисТни). 

У придевима као што су позоришни, забавишни, пристанишни, који су настали од 

именица позориште, забавиште, пристаниште суфиксом -ни, изгубио се сугласник 

Т из сугласничке групе ШТН. 

ПОЗОРИШТЕ ПОЗОРИШТНИ ПОЗОРИШНИ 

номинатив једнине губљење сугласника твореница (придев) 

Губљење сугласника је гласовна промена којом нестаје један од два иста 

сугласника у непосредном додиру, као и сугласник Т када се нађе испред сугласника 

Ц или између сугласника С (или Ш) и Н. 

Губљењу сугласника најчешће претходе друге гласовне промене, као што су 

једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту изговора, 

непостојано А, сибиларизација. 

ЗАДАЦИ 

1. Подвуци именице у чијем номинативу множине уочаваш губљење сугла сника: 

задатак, састојак, примерак, изузетак, растанак, напитак, састанак. 

2. У реченици из приповетке „На бразди” Е. Пелина заокружи реч у којој уочаваш 

губљење сугласника. 

„Дубоко у њеном измученом жалосном погледу пламтео је страшан ужас.” 

3. a) Када се глаголима ширити и шити дода префикс раз-, добијају се сложени глаголи 

– ____________________________ и ___________________________, у 

којима се губи сугласник _______. 

б) Које су гласовне промене претходиле губљењу сугласника у глаголима које си 

написао/-ла у захтеву а)? 

___________________________________ и _________________________________ 

66 




4. У примерима ишетати и ишутирати изгубио се сугласник _______ после извршених 

следећих гласовних промена: _________________________________________ и 

_________________________________________________. 

5. а) Именице предак, изузетак и напитак у дативу, инструменталу и локативу 

множине гласе: _________________________, _________________________ и 

_________________________. 

Те именице су у тим падежима без сугласника _____. 

б) У којим се још падежима множине тих именица вршило губљење сугласника? 

_________________________ и _________________________ 

Кључне речи: губљење сугласника, два иста сугласника, сугласник Т 

Промена Л у О 

1. Од глагола ЧИТАТИ сачини: 

а) 3. лице једнине мушког рода перфекта – ____________________________; 

б) именицу која означава место, просторију у којој се чита – 

____________________________; 

в) именицу која означава човека који чита (синоним са читач) – 

____________________________. 

Глагол читати у 3. лицу једнине мушког рода перфекта гласи читао је. 

2. Сачини од глагола читати 3. лице једнине женског и средњег рода перфекта и 3. 

лице множине мушког, женског и средњег рода перфекта. 

а) Женски и средњи род једнине: ________________ и ________________; 

б) мушки, женски и средњи род множине: ________________________________, 

________________________________ и _______________________________. 

Облици перфекта у женском и средњем роду једнине (читаЛа је, читаЛо је) и у 

мушком, женском и средњем роду множине (читаЛи су, читаЛе су, читаЛа су) имају 

сонант Л на оном месту на којем тај глаголски облик у мушком роду једнине има 

самогласник О (читаО је). Облици са сонантом Л показују да је некада и облик мушког 

рода једнине перфекта имао Л на истом месту (читаЛ је). 




67

3. а) Напиши придеве бео и цео у облицима сва три рода једнине и множине. 

б) Заокружи облике у којима не уочаваш промену Л у О: 

• бео: једнина – _______________________, множина – _______________________, 

• цео: једнина – _______________________, множина – _______________________. 

Сонант Л je прелазиo у самогласник О када се налазиo на крају речи. 

Сонант Л није прелазио у самогласник О у неким речима страног порекла: генераЛ, 

журнаЛ, фудбаЛ, метаЛ, бокаЛ. 

Именица читаоница означава место или просторију у којој се чита. Та именица је 

настала од глагола читао/л и суфикса -ница. 

ЧИТАТИ: ЧИТАО/Л- -НИЦА ЧИТАОНИЦА 

глагол суфикс твореница (именица) 

4. Сагради суфиксом -ница именице од глагола радити, учити, скакати, чекати и вежбати: 

• радити – _____________, • учити – _____________, • скакати – _____________, 

• чекати – _____________, • вежбати – _____________. 

Именица читалац означава човека који чита. Та именица је настала од глагола 

читао/л и суфикса -ац. 

ЧИТАТИ: ЧИТАО/Л -АЦ ЧИТАЛАЦ 

глагол суфикс твореница (именица) 

5. Напиши именицу читалац у осталим падежима једнине: 

а) генитив – _________________; б) датив – _________________; 

в) акузатив – _________________; г) вокатив – _________________; 

д) инструментал – _________________; ђ) локатив – _________________. 

Номинатив и остали падежи једнине именице читалац (читаЛац – читаОца, чита- 

Оцу, читаОца, читаОче, читаОцем, (о) читаОцу) показују да је сонант Л из облика 

номинатива прешао у самогласник О у осталим падежима једнине. 

Именица читалац у генитиву множине гласи читалаца. 

68 




6. Наведи именицу читалац у осталим падежима множине: 

а) номинатив – ___________________; б) датив – __________________; 

в) акузатив – _____________________; г) вокатив – _________________; 

д) инструментал – _________________; ђ) локатив –_________________. 

У генитиву множине именице читалац сонант Л налази се на оном месту на којем 

је у осталим падежима множине вокал О (читаЛаца – читаОци, читаОцима, чита- 

Оце, читаОци, читаОцима, (о) читаОцима). 

7. Сагради суфиксом -ац именице од глагола слушати, мислити, спасити, молити 

и носити. Сваку именицу напиши прво у номинативу једнине, а затим у генитиву 

множине, како је започето: слушалац – слушалаца. 

• мислити – ______________________, ______________________; 

• спасити – ______________________, ______________________; 

• молити – 

• носити – 

______________________, ______________________; 

______________________, ______________________ 


Именице са суфиксом -ац имају самогласник О уместо сонанта Л у свим падежима, 

осим у номинативу једнине и генитиву множине (читаЛац и читаЛаца). 

8. Од глагола селити и делити сачини суфиксом -ба изведене именице: 

а) селити – _______________, б) делити – ______________. 

Сонант Л је прелазио у самогласник О када се налазио на крају слога у именицама 

са суфиксима -ница и -ба и у свим падежима именица са суфиксом -ац, осим у номинативу 

једнине и генитиву множине. 

Промена Л у О је промена сонанта Л у самогласник О кад год се Л налазило на 

кра ју речи или на крају слога. Та гласовна промена вршила се приликом промене 

речи по лицима и падежима и приликом грађења нових речи (твореница). 




69

ЗАДАЦИ 

1. Подвуци речи у чијој деклинацији запажаш промену Л у О: 

стваралац, гледалац, зналац, обожавалац, неваљалац, стрелац, преводилац. 

2. Заокружи облик глагола у којем уочаваш и непостојано А и промену Л у О. 

Је ли прошао тренутак? Или је читаву вечност путовала? Није могла да одреди. 

3. У задате реченице упиши правилне облике генитива множине именица гледалац, 

слушалац и читалац. 

а) Тај филм је у биоскопу погледало много _____________ (гледалац). 

б) Од неколико ______________ (читалац) чули смо да је тај роман одличан. 

в) Ту композицију чуло је довољно ____________ (слушалац). 

4. У којим падежима именице мисао уочаваш промену Л у О? 

То су падежи: ______________________ и ______________________. 

5. Из стихова песме „Село” Јована Дучића препиши именицу у којој је дошло до промене 

Л у О на крају слога. 

„Рибарско сеоце полегло на стену 

И сишло у затон; и кроз маглу млечну 

Једва се назире, кô кроз успомену.” 

То је именица: _______________________________. 



У српском језику постоји још једна гласовна промена која се назива асимилација 

(једначење) и сажимање самогласника. Према тој гласовној промени, 

правилно је рећи: и мојег и мог, и мојем и мом; и твојег и твог, и твојем и твом; 

и својег и свог, и својем и свом; и којег и ког, и којем и ком. Дакле, правилни су 

и дужи и краћи облици заменица мој, твој, свој и који у генитиву (акузативу) и 

дативу (локативу) једнине. Краћи облици су настали од дужих асимилацијом (једначењем) 

самогласника О и Е и сажимањем два вокала О у један дуги вокал О: 

мојег → мОЕг → мООг → мОг. 

Пази! До сажимања самогласника не долази у неким сложеницама домаћег и 

страног порекла: плавоок, поодмаћи, поочим, поостајати, зоолошки, зоологија. 

Кључне речи: промена Л у О, сонант Л, самогласник О 

70 






И ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ 

1. Ако правилно попуниш празна поља у укрштеници, 

у обојеним квадратима добићеш 

назив једне гласовне промене о којој си 

учио у овом разреду. 

1. 7. 11. 

2. 4. 

3. 5. 6. 

8. 10. 14. 

Усправно: 

1. Безвучни зубни сугласник чији је звучни парњак глас З. 

2. Падеж именице мајка у којем се врши сибиларизација. 

9. 

3. Име групе гласова којој припада сонант Н према месту 

изговора. 4. Падеж именица мушког рода у којем се врши 

палатализација. 5. Номинатив једнине именице читаоци. 

6. Инфинитив глагола шетати с префиксом из- у ком је 

извршено губљење сугласника. 7. Сонант који може бити 

12. 13. 

носилац слога. 8. Падеж множине у ком се јавља непостојано А код именица сва три рода. 9. Име 

групе гласова приликом чијег изговора гласне жице трепере. 10. Гласовна промена у речи ведрог. 

11. Зубни сугласник који нема звучни парњак. 12. Гласови З и Њ у речи пажња изједначили су се 

по месту _____________. 13. Гласовна промена у презенту глагола плакати. 14. Гласовна промена 

у речи скакаоница. 



Добро је, али подсети се још мало. 11–12 

Можеш ти то боље! 9–10 

Умеш ти то боље! 7–8 


оно што ти је било тешко. мање од 7 




71


ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА 

– вокатив једнине именица мушког рода 

(војниК – војниЧе) 

– падежи множине именица око и ухо 

(оКо – оЧи, уХо – уШи) 

– презент глагола (вући: вуК- – вуЧем) 

– изведене речи (мраК – мраЧан, праХ – праШина, 

књиГа – књиЖица) 

СИБИЛАРИЗАЦИЈА 

– падежи множине именица мушког рода 

(осмеХ – осмеСи) 

– датив једнине именица женског рода 

(ноГа – ноЗи) 

– локатив једнине именица женског рода 

(реКа – (о) реЦи) 

НЕПОСТОЈАНО А 

– номинатив једнине именица мушког рода (врабАц) 

– генитив множине именица мушког, женског и 

средњег рода (ловАца, девојАка, седАла) 

– номинатив једнине придева мушког рода (добАр) 

– неки облици глагола (пекАо) 

ЈЕДНАЧЕЊЕ 

СУГЛАСНИКА 

ПО ЗВУЧНОСТИ 

– зависни падежи именица мушког рода 

(жаБац – жаПца) 

– изведене речи (беГ – беКство) 

– сложене речи (иЗпливати – иСпливати) 

72 




ЈОТОВАЊЕ 

– компаратив придева (жуТ – жуЋи) 

– инструментал једнине именица женског рода 

(крВ – крВЉу) 

– презент глагола (пиСати – пиШем) 

– несвршени глаголи (досаДити – досаЂивати) 

– збирне именице (камеН – камеЊе) 

ЈЕДНАЧЕЊЕ 

СУГЛАСНИКА ПО 

МЕСТУ ИЗГОВОРА 

– инструментал једнине именица женског рода 

(маСт – маСћу – маШћу) 

– изведене речи (паЗљив – паЖљив) 

– сложене речи (иЗчупа – иСчупа – иШчупа) 

ГУБЉЕЊЕ 

СУГЛАСНИКА 

– сложене речи (иЗшарати – иСшарати – 

иШШарати – иШарати) 

– падежи множине именица мушког рода (изузеТак – 

изузеТки – изузеТци – изузеци) 

– придеви женског и средњег рода у једнини и придеви 

мушког, женског и средњег рода у множини 

(масТан – масна, масно, масни, масне, масна) 

ПРОМЕНА Л у О 

– неки облици глагола (писаЛа – писаО) 

– номинатив једнине придева мушког рода 

(цеЛа – цеО) 

– именице са суфиксима -ница, -ац и -ба 

(учиЛница – учиОница, мислиЛац – мислиОци, 

сеЛба – сеОба) 




73

ЗАМЕНИЦЕ 

Присвојне 

заменице 

Показне 


И 

односно-упитне 

неодређене 

опште 

Неодређене 


Односно-упитне 


М 

ЕНИЧКЕ 

Н 

ЕЛИЧНЕ 

одричне 

Опште 


Одричне 


ПРИДЕВСКЕ 


74 







а) 

1. ЈА 

2. 

3. 

1. МИ 

ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ 

ИМЕНИЧКЕ ЛИЧНЕ 

б) 

2. 

3. 

себе, се (лична заменица за свако лице) 

2. Напиши службу подвучених заменица. 

а) Кад слушаш себе, не грешиш. 

б) Ја нисам заборавила на његов рођендан. 

в) Он некога сигурно крије. 

г) Ми се њему дивимо. 

3. Напиши како гласи номинатив подвучених заменица: 

а) Погледај га, дивно црта! 

б) Не замери им, не мисле ништа лоше! 

в) Дођите ви код нас! 

г) Није јој добро. 




75

ИМЕНИЧКЕ НЕЛИЧНЕ 


Поред личних заменица, које разликују лица, постоје и неличне именичке заменице, које 

не разликују лица. Оне се деле на: односно-упитне (КО, ШТА), неодређене (НЕКО, НЕШТО), 

одричне (НИКО, НИШТА) и опште (СВАКО, СВАШТА). И, такође, мењају се по падежима. 

Односно-упитне заменице 

Овим заменицама се поставља питање КО?, 

које се односи на лица, и ШТА?, које се односи на 

ствари. То су, заправо, питања која постављамо 

да бисмо добили падеже именских речи. 

1. Подвуци упитне заменице у наведеним 

реченицама: 

Н. КО ШТА 

Г. КОГА ЧЕГА 

Д. КОМЕ ЧЕМУ 

А. КОГА ШТА 

В. / / 

И. (С) КИМ ЧИМЕ 

Л. (О) КОМЕ (О) ЧЕМУ 

а) Ко је дошао? Шта се десило? б) Од кога бежи? Од чега се боји? 

в) Коме се нада? Чему се нада? г) Кога штитиш? Шта штитиш? 

д) С ким долазиш? Чиме путујеш? ђ) О коме причаш? О чему причаш? 

Запажаш да њима обично почињу упитне реченице. 

Неодређене заменице 

Неодређене заменице упућују на неки појам 

који није познат, који је неодређен, па одатле и 

назив овој врсти заменица. Уочи: 

КО – НЕКО, ШТА – НЕШТО. 

2. Подвуци неодређене заменице у наведеним 


а) Неко је дошао. Нешто се дешава. 

б) Боји се некога. Боји се нечега. 

в) Некоме се поверио. Нечему се ипак нада. 

г) Он штити некога. Купио је нешто. 

д) С неким разговара. Нечим пише по табли. 

ђ) Прича о некоме. Ужива у нечему. 

Н. НЕКО НЕШТО 

Г. НЕКОГА НЕЧЕГА 

Д. НЕКОМЕ НЕЧЕМУ 

А. НЕКОГА НЕШТО 

В. / / 

И. (С) НЕКИМ НЕЧИМ 

Л. (О) НЕКОМЕ (О) НЕЧЕМУ 

76 





Прочитај следеће питалице и покушај да их решиш. 

а) Ко ујутру хода на четири ноге, у подне на две, а увече на три? 

(човек – када се роди, пузи на четири ноге; у младости 

хода на две; а у старости се потпомаже штапом) 

б) „Шта има више шећера у себи, шумска јагода или шећерна репа?”, одговори 

јој дечак. 

„Репа, наравно! Не бисмо је звали шећерном да није тако!”, одговори Пуфт. 

„Назив понекад није прикладан...”, пецкао га је Анул сетивши се нечега. 

„На пример?” 

„Постоји нешто што сви називамо слатким, а у себи нема ни грама шећера.” 

Анул је био сасвим у праву. О чему је реч? 

(реке и језера сви називају слатком водом, а она 

у себи не садржи ни грама шећера) 

(Урош Петровић, Загонетне приче, прилагођено) 

Обрати пажњу на издвојене заменице у питалицама под а) и под б). Усмено 

одреди врсту и подврсту издвојених заменица. 

Опште заменице 

Опште заменице упућују на појам који 

може да буде свако или свашта. Уочи: 

КО – СВАКО, ШТА – СВАШТА. 

3. Подвуци опште заменице у наведеним 


а) Свако прича свашта. 

б) Нагледао се свакога и свачега. 

в) Обраћа се свакоме. Свачему се диви. 

г) Купио је свашта. На улици видим свакога. 

д) Са сваким се рукује. Свачим се одушевљава. 

ђ) О свакоме прича. О свачему дискутују. 

Н. СВАКО СВАШТА 

Г. СВАКОГА СВАЧЕГА 

Д. СВАКОМЕ СВАЧЕМУ 

А. СВАКОГА СВАШТА 

В. / / 

И. СВАКИМ СВАЧИМ 

Л. О СВАКОМЕ О СВАЧЕМУ 




77

Одричне заменице 

Одричне заменице исказују да ниједан 

појам није означен радњом. 

Уочи: 

КО – НИКО, ШТА – НИШТА. 

Н. НИКО НИШТА 

Г. НИ ОД КОГА НИ ОД ЧЕГА 

Д. НИКОМЕ НИЧЕМУ 

А. НИКОГА НИШТА 

В. / / 

И. НИ СА КИМ НИ СА ЧИМ 

Л. НИ О КОМЕ НИ О ЧЕМУ 

Писање именичких неличних одричних заменица 

Одричне заменице у генитиву, акузативу, инструменталу и локативу уз које стоји 

предлог пишу се овако: 

Ни за кога није марио. Није осећао ни према коме ништа. 

Ни са ким није дошао. Ни у чему се не слажемо. 

Предлог се пише између НИ и упитно-односне заменице и то увек одвојено. 

4. Подвуци одричне заменице у наведеним примерима. 

а) Нико ми ништа не може! 

б) Ни од кога не бежим и ничега се не бојим. 

в) Никоме се нису обратили. Ни према чему нема пардона. 

г) Ми се не дружимо ни са ким. Ничим не маже тело. 

д) Не говори ни о коме и ни о чему. 

78 




ЗАДАЦИ 

1. Из следећег текста издвој све личне заменице и одреди у ком падежу стоје. 

„Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина. Тада му цар даде 

тридесет јаја и рече му: Понеси јаја швојој тћери и реци јој нека ми из 

шијех јаја излеже пилад, пак ћу је добро дароваши, ако ли пак не излеже, 

хоћу ше сшавиши на муке. 

Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су 

јаја варена и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути.” 

(Народна новела Дјевојка цара надмудрила) 

; ; ; 

; ; ; 

; ; . 

2. Којој врсти неличних заменица припадају следеће: 

свако – ; нешто – ; никоме – ; 

чему – ; некога – ; свачему – . 

3. Напиши номинатив следећих заменица: 

ни од чега – ; нешто – ; 

коме – ; свакога – . 

Уради задатке (1–4) у Радној свесци на странама 130–131. 

Кључне речи: именичке заменице, промена именичких заменица, личне 

именичке заменице, неличне именичке заменице 




79

ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ 

Како се деле именичке заменице? Коју службу у реченици имају именичке заменице? 

Којој врсти именичких заменица припадају: нико, свашта, неко, шта? Како 

гласи лична заменица за свако лице? Наведи неколико примера за ненаглашене 

облике личних заменица. 

1. Прочитај следећи текст и обрати пажњу на истакнуте речи. 

Моја сестра Маја и њена другарица Јована раде домаћи задатак у нашој собици. 

МАЈА: „Јована, у овој књизи пронађи занимљивости о делфинима, а у оној књизи 

наћи ћеш занимљивости о осталим врстама морских животиња.” 

ЈОВАНА: „Та књига ми је веома позната!” 

МАЈА: „Твоја је. Сећаш се да си ми је дала пре неколико недеља? Концентриши се 

на задатке. Ниједан задатак није лак.” 

ЈОВАНА: „Сваки задатак има своје решење.” 

МАЈА: „Не паметуј сад, него нађи некакав пример за морску животињу која живи у 

океанима и нађи како се храни.” 

ЈОВАНА: „Од оволиких морских животиња једна ће ваљда бити одговарајућа за 

нашу радну свеску.” 

Маја се насмеја. 

80 




Истакнуте речи у претходном тексту су заменице. Запажаш да оне немају службу 

субјекта нити објекта, па према томе нису именичке заменице. 

моја сестра, њена другарица, наша соба, ова књига 

Која врста речи најчешће има службу атрибута (лепа девојка, висок момак, паметно 

дете)? . 

Истакнуте заменице у тексту имају исту службу као придеви – службу атрибута 

– и називају се придевске заменице. У тексту постоји и једна заменица у служби 

именског дела предиката – Твоја је. Сећаш се...? 

Разликуј: 

а) именичке заменице б) придевске заменице 

субјекат објекат атрибут именски део предиката 

Неко долази. 

Гледали су га чудно. 

Његов бицикл је савршен. 

Бицикл је његов. 

Придевске заменице се, као и придеви, слажу у роду, броју и падежу са именицом 

коју ближе одређују. 

2. Одреди род, број и падеж истакнутих придевских заменица. 

Књига је моја. 

Позвали су моју маму. 

Куче је моје. 

То пише у мојој свесци. 

Придевске заменице се, према томе по чему одређују именице, деле на неколико 

врста: присвојне, показне, односно-упитне, опште, неодређене и одричне заменице. 




81

ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ 

Присвојне заменице се добијају одговором на питања ЧИЈИ?, ЧИЈА?, ЧИЈЕ?, 

односно показују коме припада оно што означава именица уз коју стоје. 

Погледај мој ранац. (ЧИЈИ ранац?) Отпутовали су у њихово село. (ЧИЈЕ село?) 

Залепила је сличице у његову свеску. (ЧИЈУ свеску?) 

Присвојне заменице се мењају по падежима и разликују род и број. 

1. Попуни празна поља у табели: 



Облик замени 

це уз им. м. р. 

Облик заменице 

уз им. ж. р. 


уз им. с. р. 


уз им. м. р. 


уз им. ж. р. 


уз им. с. р. 

мој моја моје моји моје моја 

твој 

његов 

њен 

наш 

ваш 

њихов 

твоји 

његови 

њени 

наши 

ваши 

њихови 

МОЈ ТВОЈ ЊЕГОВ, ЊЕН НАШ ВАШ ЊИХОВ 

Н. мој твој 

Г. 

Д. 

А. 

мојег(а)/ 

мога 

мојем(у)/ 

моме 

мој (Н); 

мојег(а)/ 

мог(а) (Г) 

твојег(а)/ 

твога 

твојем(у)/ 

твоме 

твој (Н); 

твојег(а)/ 

твог(а) (Г) 

његов, 

њен 

његовог(а), 

њеног(а) 

његовом(е), 

њеном(е) 

његов, њен (Н); 

његовог(а), 

њеног(а) (Г) 

наш ваш њихов 

нашег(а) вашег(а) њиховог(а) 

нашем(у) вашем(у) њиховом(е) 

наш (Н); 

нашег(а) (Г) 

ваш (Н); 

вашег(а) (Г) 

њихов (Н); 

њиховог(а) (Г) 

В. / / / / / / 

И. мојим твојим 

Л. 

мојем(у)/ 

моме 

твојем(у)/ 

твоме 

његовим, 

њеним 

његовом(е), 

њеном(е) 

нашим вашим њиховим 

нашем(у) вашем(у) њиховом(е) 

82 




Присвојне заменице, као и све придевске заменице, имају службу атрибута и 

именског дела предиката. 

Кућа је моја. 

Моја кућа се налази на крају града. 

Лопта је њихова. 

Њихова лопта је одлетела у море. 

именски део предиката 

атрибут 

Употреба присвојне заменице свој 

2. Пажљиво прочитај следеће реченице, а затим одговори 

на питања која следе (нека ти илустрација помогне). 

1. Милан је обукао његову кошуљу. 

2. Милан је обукао своју кошуљу. 

Чију је кошуљу (према првом исказу) Милан обукао – 

очеву или своју? 

Чију је кошуљу (према другом исказу) Милан обукао – 

очеву или своју? 

У другој реченици употребљена је 

при својна заменица за свако лице 

СВОЈ. Она увек упућује на то да оно 

што означава именица уз коју стоји 

припада субјекту. 

Пазим и своје 

и њено куче. 

• Марија је извела своје куче у шетњу. 

(Марија је субјекат, а куче припада 

Марији.) 

• Марија је извела њено куче 

у шетњу. (Марија је субјекат, 

а куче не припада њој, него, 

на пример, њеној другарици, 

комшиници итд.) 




83

ЗАДАЦИ 

1. Напиши тражене облике заменица: 

а) генитив присвојне заменице за мушки род 2. л. мн. 

б) инструментал присвојне заменице за мушки род 1. л. јд. 

2. Подвуци све присвојне заменице у следећем одломку. 

„Чезнем да те оставим заувек; али се не усуђујем, 

страхујући да би могла открити мој кукавичлук. 

Зато поносито дижем главу и долазим весео 

у твоје друштво. 

Непрекидне стреле из твојих очију чине да је 

мој бол вечито свеж.” 

(Рабиндранат Тагор, Градинар) 

3. Одреди падеж присвојне заменице за свако лице. 

а) Одустао је од свог плана. 

б) Диви се свом наставнику. 

в) Своје песме ником не дам. 

г) Дошао је са својом баком. 

д) Кренуо је својој кући. 

4. Смисли, а затим напиши реченицу у којој ћеш употребити најмање једну присвојну 

заменицу. 

5. Допуни реченице одговарајућим обликом присвојне заменице свој. 

а) Сваком је мука највећа. 

б) Свака птица јату лети. 

Кључне речи: придевске заменице, присвојне заменице, присвојна 

заменица свој 

84 




ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ 

Показне заменице добијају се одговором на питања КОЈИ?, КАКАВ?, КОЛИКИ?, односно 

упућују на одређену именицу, њену особину или величину. 

1. Пажљиво погледај илустрације под а), под б) и под в), а затим прочитај објашњења 

показних заменица. 

а) 

Устани и узми сам 

своју чоколаду! 

Додај ми ову чоколаду! 

Не, додај ми ту чоколаду! 

Не, ипак ћу ону чоколаду! 

Показне заменице упућују на бића или предмете које означавају именице уз које 

стоје. Тада се добијају на питања КОЈИ?, КОЈА?, КОЈЕ?. 

ЈЕДНИНА МНОЖИНА ПРЕДМЕТ ИЛИ БИЋЕ НАЛАЗЕ СЕ: 

овај, ова, ово ови, ове, ова близу онога ко говори о њима (1. лице) 

тај, та, то ти, те, та ближе ономе коме се говори о њима (2. лице) 

онај, она, оно они, оне, она далеко и од једног и од другог (3. лице) 

2. Која показна заменица иде уз коју чоколаду? Покажи на илустрацији под а). 




85

Показне заменице упућују на квалитет (особину, својство, каквоћу) бића или предмета 

које означавају именице уз које стоје. Тада се добијају одговором на питања 

КАКАВ?, КАКВА?, КАКВО?. 



ПРЕДМЕТ ИЛИ БИЋЕ 

НАЛАЗЕ СЕ: 

овакав, оваква, овакво овакви, овакве, оваква близу онога ко говори о 

њима (1. лице) 

такав, таква, такво такви, такве, таква ближе ономе коме се 

говори о њима (2. лице) 

онакав, онаква, онакво онакви, онакве, онаква далеко и од једног и од 

другог (3. лице) 

б) 

А шта кажеш на 

онакву? 

Свиђа ми се оваква 

блуза. 

Али, лепа је и таква. 

3. Која показна заменица иде уз коју мајицу? Покажи на илустрацији под б). 

С ким си, 

такав си. 

86 




Показне заменице упућују на квантитет (величину, количину и сл.) предмета 

или бића које означавају именице уз које стоје. Добијају се на питања КОЛИКИ?, 

КОЛИКА?, КОЛИКО?. 

ЈЕДНИНА МНОЖИНА ПРЕДМЕТ ИЛИ БИЋЕ НАЛАЗЕ СЕ: 

оволики, оволика, оволико 

толики, толика, толико 

онолики, онолика, онолико 

оволики, оволике, 

оволика 

толики, толике, толика 

онолики, онолике, 

онолика 

близу онога ко говори о њима 

(1. лице) 

ближе ономе коме се говори о њима 

(2. лице) 

далеко и од једног и од другог 

(3. лице) 

в) 

Купићу оволику 

јелку, мада је толика 

баш за нашу собу. 

А шта мислите о 

оноликој јелци? 

4. Која показна заменица иде уз коју јелку? Покажи на илустрацији под в). 

Показне заменице, као и све придевске заменице, имају службу атрибута и 

именског дела предиката. 

Дрво је оволико. 

Јасна је таква. 

Оволико дрво се не виђа често. 

Не познајем такву девојчицу као што је Јасна. 



Показне заменице имају деклинацију, као и род и број. 




87


Именичке личне заменице за треће лице једнине и множине женског рода гласе 

ОНА, ОНЕ. Показнe заменице женског рода којима се упућује на неки појам гласе 

такође ОНА, ОНЕ. Ове две врсте заменица поклапају се само у номинативу, док 

се у осталим падежима разликују: 

ОНА – лична заменица – ње (је), њој (јој), њу (ју, је) 

Дошла је она. Угледао сам њу. 

ОНА – показна заменица – оне, оној, ону... 

Она торта је укусна. Волим највише ону торту. 

ЗАДАЦИ 

1. a) Заокружи показну заменицу женског рода у наведеном одломку. 

„Ено је иза оне букве. Сакрила се чим сам ја повикао.” 

„Ама ко је, казуј!”, пограби га Јованче за раме. 

„Па зар већ нисам рекао да је она!”, наљути се Стриц. „Она главом!” 

„Ма, која она, слоне један?” 

„Луња, човјече! Ко ће други бити него Луња.” 

(Бранко Ћопић, Орлови рано лете) 

б) Подвуци у претходном одломку именичке личне заменице за треће лице једнине 

женског рода. 

2. Подвуци показне заменице у следећој реченици. 

„Ту, у том бурету, ја сам јој исказао љубав, и због те миле ми успомене, и 

данас ме још троне кад год прођем крај таквог бурета.” 

(Бранислав Нушић, Аутобиографија) 

3. Одреди врсту и подврсту подвучених заменица. 

Наши кумови и нас троје учествовали смо у оној хуманитарној трци, чији је циљ био 

прикупљање новца за њиховог пријатеља Јована. Њему је посвећена и ова песма. 

Молим вас, чујте! 

ЗАМЕНИЦА ВРСТА ЗАМЕНИЦЕ ПОДВРСТА ЗАМЕНИЦЕ 

Наши 

нас 

оној 

њиховог 

Њему 

ова 

вас 

88 




4. Поред сваког низа заменица (промењених по падежима) напиши којој врсти и подврсти 

припадају: 

Н. /, Г. себе, Д. себи, А. себе, се, 

В./, И. собом, Л. себи 

Н. свој, Г. свог(а), Д. свом(е), А. свој 

/ свог(а), В. /, И. својим, Л. свом(е) 

5. Уочи грешку у следећем обавештењу, а затим га напиши исправно. 

„Поштовани путници, очитајте Вашу карту!” 

 

Кључне речи: придевске заменице, показне заменице 

ОДНОСНО-УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ 

1. Обрати пажњу на подвучене речи у реченицама. 

а) Који телефон да купим брату за рођендан? 

Какво је стање код вас? 

Колики је стан у који сте се недавно преселили? 

Чији је ово ранац? 

који је одувек желела. 

б) Глорија је какав је одувек желела. 

купила рачунар 

чији је екран мањих 

димензија од претходног. 

колики јој је био потребан. 

Све подвучене речи називају се односно-упитне заменице. 

Односно-упитним заменицама упућује се на биће, предмет или појаву тако што се за 

њих пита или се њима указује на претходно именовани појам. 

Упитне су када њима почињу упитне реченице. 

Односне су када се односе на неки претходно именовани појам. 

Односно-упитне заменице имају деклинацију и разликују род и број. 

Чији суд, 

његова и правда. 

Питали ђаци учитеља: 

– Који је занат најмучнији на свету? 

– Поштена човека и књижевника. 




89

2. Попуни табелу: 

ОДНОСНО-УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ 



МУШКИ РОД ЖЕНСКИ РОД СРЕДЊИ РОД МУШКИ РОД ЖЕНСКИ РОД СРЕДЊИ РОД 

који 

чији 

какав 

колики 

који 

чији 

какви 

колики 

Следећа табела приказује деклинацију односно-упитне заменице КОЈИ. 

КОЈИ 

Н. који 

Г. којег(а)/кога 

Д. којем/коме 

А. 

који (Н); 

којег(а) (Г) 

кога 

В. / 

И. којим 

Л. којем/коме 


• Акузатив односно-упитне заменице КОЈИ једнак је генитиву ако заменица 

упућује на живо, а номинативу ако упућује на неживо. 


АКУЗАТИВ = НОМИНАТИВУ 

НЕЖИВО 

(Купио је аутомобил који је одувек желео.) 

АКУЗАТИВ = ГЕНИТИВУ 

ЖИВО 

(Купио је пса кога је одувек желео.) 

90 




ЗАДАЦИ 

1. Смисли, а затим напиши једну реченицу у којој ћеш употребити придевску односно- 

-упитну заменицу. 

 

 

2. Напиши задате облике односно-упитних заменица: 

а) генитив јд. женског рода КАКАВ: ; 

б) инструментал јд. средњег рода ЧИЈИ: ; 

в) номинатив јд. мушког рода КОЛИКИ: ; 

г) локатив јд. женског рода КАКАВ:. 


Нико није разумео о чему и о којим пропустима је она говорила, али заиста је била 

веома љута. 

ЗАМЕНИЦА ВРСТА ПОДВРСТА 

Нико 

чему 

којим 

она 

4. Одреди падеж, род и број подвучених заменица. 

а) За рођендан је од Уроша добио љубимца кога је дуго чекао. 

 

б) Колика је то срећа била, не можеш да замислиш! 

 

в) Чија је то бака? 

г) Таква прилика се не пропушта! 

5. Разврстај следеће заменице у две групе. 

КО, (С) КИМ, КОЈИ, КОЈИМ, ЧИЈИ, ЧЕГА, 

КАКАВ, ШТА, ЧЕМУ, КОЛИКИ 

Именичке неличне упитне 

 

 

Придевске односно-упитне 

 

 

Кључне речи: придевске заменице, односно-упитне заменице 




91

НЕОДРЕЂЕНЕ, ОПШТЕ 

И ОДРИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ 

1. Пажљиво прочитај заменице у облачићима и одговори на захтеве. 

опште: СВАКИ, -А, -О; -И, -Е, -А 

неодређене: НЕКОЈИ, -А, -Е; -И, -Е, -А 

(НЕКИ, -А, -О; -И, -Е, -А) 

одричне: НИКОЈИ, -А, -Е; -И, -Е, -А 

(НИЈЕДАН, -НА, -НО; -НИ, -НЕ, -НА) 

КОЈИ? 

ЧИЈИ? 

опште: СВАЧИЈИ, -А, -Е; -И, -Е, -А 

неодређене: НЕЧИЈИ, -А, -Е; -И, -Е, -А 

одричне: НИЧИЈИ, -А, -Е; -И, -Е, -А 

опште: 

неодређене: 

одричне: 

СВАКАКАВ, -ВА, -ВО; -ВИ, -ВЕ, -ВА 

НЕКАКАВ, -ВА, -ВО; -ВИ, -ВЕ, -ВА 

НИКАКАВ, -ВА, -ВО; -ВИ, -ВЕ, -ВА 

КАКАВ? 

опште: СВАКОЛИКИ, -А, -О; -И, -Е, -А 

неодређене: НЕКОЛИКИ, -А, -О; -И, -Е, -А 

одричне: НИКОЛИКИ, -А, -О; -И, -Е, -А 

КОЛИКИ? 

2. Испиши све опште заменице из облачића (у сва три рода и у оба броја): 

 

 

 

92 




Општим заменицама се упућује на било које биће, предмет или појаву: сваки 

пролазник, свачија земља, свакакав одговор. Граде се од префикса СВА- и од носно- 

-упитне заменице. 

Употребљаваш ли све наведене опште заменице? 

3. Испиши све неодређене заменице из облачића: 

 

 

 

Неодређеним заменицама се упућује на неодређена бића, предмете и појаве: 

неки човек, нечије дете, некакав проблем. 

Граде се од речце НЕ и односно-упитне заменице. 

Које неодређене заменице ретко употребљаваш? 

. Уместо њих данас се употребљавају наведени 

облици у заградама. А облик неколики се ретко може данас чути. 

4. Испиши све одричне заменице из облачића: 

 

 

 

Одричним заменицама се одриче постојање неког бића, предмета или појаве: 

ниједан колач, ничија свеска, никакав резултат. 

Граде се од префикса НИ- и односно-упитне заменице. 

Свака шала, 

пола истине. 

Што је свачије, 

то је ничије. 




93

Употребљаваш ли облик николики? И тај се облик ретко данас чује. 

Све три врсте придевских заменица имају службу атрибута и именског дела предиката: 

Испред врата стоји неки човек. 


Торта је никаква. 


Неодређене, опште и одричне заменице имају деклинацију и разликују род и број. 


У опште заменице спадају и следеће речи: икоји, ичији, икакав; ма који, ма 

чији, ма какав; било чији; који год, какав год, колики год... 

Чији год бицикл угледам, помислим да је мој. 

Било који разлог да наведе, ја јој не верујем. 

Купи ми било какав кекс, једе ми се нешто слатко. 

Ма колика да је кућа, њему не одговара. 

Писање одричних заменица 

1. Прецртај неправилно написане облике именичких неличних одричних заменица. 

а) Ни за кога / за никога неће да се заузме. 

б) Она не осећа ни према коме / нипремакоме / према никоме љубав. 

в) Ми не зависимо од никога / ни од кога / ниодкога. 

г) Ни са ким / са никим / ниским не разговара. 

Када се предлог употреби уз именичке одричне заменице, он раздваја речцу ни и 

заменицу, тј. пише се између њих. Исти је случај и са придевским одричним заменицама: 

ПРАВИЛНО 

НЕПРАВИЛНО 

Ни о једном догађају нећу да разговарам. √ О ниједном догађају нећу да разговарам. 

Не одговарам ни за чији поступак. √ 

Ни за какво излажење нећу да чујем! √ 

Не одговарам за ничији поступак. 

За никакво излажење нећу да чујем. 

94 




ЗАДАЦИ 

1. Заокружи слова испред реченица у којима је правилно написана придевска одрична 

заменица. 

а) Ни до какве приче ми није стало. 

б) До никакве приче ми није стало. 

в) Од ниједне другарице није добила поклон. 

г) Ни од једне другарице није добила поклон. 

2. Смисли три реченице у којима ћеш правилно употребити одричне заменице уз предлоге. 

а) 

б) 

в) 

3. Напиши правилно предлоге са одричним заменицама датим у заградама. 

а) (са+ниједна) тачком дневног реда није се сложио. 

б) Они не маре (за+нико). 

в) (о+ништа) нису разговарали, само су ћутали. 

4. На линије упиши заменице дате у заградама у одговарајућем падежу, роду и броју. 

а) Морамо се придржавати (сваки) захтева. 

б) (ниједан) маче није преживело. 

в) Понела је са собом (некакав) торбу. 

г) Срели смо (неки) жену. 

5. Одреди врсту подвучених придевских заменица. 

а) Свачији одговор признајемо на неки начин. , 

б) Их, он ти је некакав говорник! 

в) Кажу да је то представа каква још није виђена на овим просторима. 

г) Сваки ученик има право на своје мишљење. , 

д) Ниједна књига не сме да остане овде. 


Кључне речи: придевске заменице, неодређене, опште, одричне 




95



1. Напиши називе тражених врста заменица. 

Именичке неличне заменице 

Придевске заменице 

2. У следећем тексту заокружи све заменице. 

(2) 

Јелена Анжујска – Порекло јој није сасвим утврђено, иако је познато да је била рођака 

напуљских и француских краљева из породице Анжуја. Њен двор се налазио на самом 

рубу данашњег Косова и Метохије, у месту Брњаци, на северној страни планине 

Мокра гора. Ту се налазила њена школа, где су сиромашније девојке училе вез и 

остале послове, али и писменост и музику. Личност снажног карактера, она је дуго 

самостално владала у својој области, која се простирала од Ибра, Мокре горе и Зете, 

све до Јадранског мора. 

(2) 

3. Разврстај подвучене заменице у две групе. 

„У школи је често остављао своје тело да седи у клупи док су му се мисли 

отискивале на далека путовања. Чак и код куће, сањарење га је понекад 

уваљивало у невоље. [...] Мрзео је тај посао. Увек га је бацао у зловољно 

расположење. [...] Е сад, десило се да је баш у том ћошку била једна 

фотеља.” 

(Ијан Мекјуан, Реч-две о Питеру) 

Именичке заменице 

Придевске заменице 

(2) 

96 




4. Одреди врсту и подврсту подвучених именичких заменица. 

Неко закуца на врата. Нико није очекивао да ће овако касно неко да нас 

посети. Милица крену ка вратима, Милош јој се придружи. Отац им 

рече: „Ја ћу, сигурно је деда!” А затим упита: „Ко је?” 

Неко 

Нико 

нас 

јој 

им 

Ја 

Ко 

 

 

 

 

 

 

 

(3,5) 

5. Одреди врсту подвучених придевских заменица. 

а) Трубадури су били путујући певачи који су током средњег века певали песме о 

витезовима и витешкој љубави. 

б) Након што је потписан мир са Византијом, Стефан Немања довршава градњу 

своје задужбине – манастира Студенице. 

в) Основна карактеристика живота у пустињи је недостатак воде. Ипак, у неким пределима, 

који се зову оазе, налазе се баре и језерца. 

г) Током једног месеца највећа количина кише падне у једној индијској држави, 

где је у јулу 1861. године измерено 9299 милиметара. Те године пао је укупно 

26. 461 милиметар. 

(2) 


„Немој да се престравиш, Нела... Али, видиш... може бити да ми нећемо 

срести ни твог ни мог оца... и да су нас ови гадни људи украли. Али се 

не бој... јер ако је тако, за нама ће поћи потера. Сигурно ће нас стићи...” 

(Хенрик Сјенкјевич, Кроз пустињу и прашуму) 

ЗАМЕНИЦА ВРСТА ЗАМЕНИЦЕ ПОДВРСТА ЗАМЕНИЦЕ 

ми 

твог 

ови 

нама 

(2) 




97

7. а) Прецртај реч која не припада низу: 

ко, који, какав, колики. 

б) Образложи свој одговор под а): 

 

(1) 

8. Уочи грешку, а затим напиши правилно следећу реченицу. 

„Погледај око тебе, зар не видиш колико људи је овде?” 

 

(1) 

9. Упиши на празна места заменицу у одговарајућем падежу. 

а) Петар и Лука нису разговарали (о + ничији) бициклу. 

б) (од + никакав) жене нисмо добили то обавештење. 

в) Конобари (према + нико) нису били нељубазни. 

г) Марко и Елена (са + нико) не иду на концерт. 

(2) 


„Ја вам разносим пакете, подижем пакете, доносим вам кафу, палим 

ваше смеће, трчим у пошту, предајем телеграме, идем у библиотеку!” 

(Реј Бредбери, Маслачково вино) 

РЕЧ ИЗ ТЕКСТА ВРСТА РЕЧИ СЛУЖБА РЕЧИ 

Ја 

вам 

разносим 

пакете 

ваше 

(2,5) 



Добро је, али подсети се још мало. 14–17,5 

Можеш ти то боље! 10–13,5 


оно што ти је било тешко! мање од 10 

98 






ИМЕНИЧКЕ 

(имају службу субјекта и објекта) 

ПРИДЕВСКЕ 

(имају службу атрибута и 

именског дела предиката) 

ЛИЧНЕ 

НЕЛИЧНЕ 

а) присвојне: 

1) ја, мене/ме, мени/ми... 

2) ти, тебе/те, теби/ти... 

3) он, њега/га, њему/му... 

она, ње/је, њој/јој... 

оно, њега/га, њему/му... 

1) ми, нас, нама/нам... 

2) ви, вас, вама/вам... 

3) они, њих, њима/им... 

оне, њих, њима/им... 

она, њих, њима/им... 

Ј 

е 

д 

н 

и 

н 

а 

М 

н 

о 

ж 

и 

н 

а 

а) односно-упитне: 

ко, кога, коме... 

шта, чега, чему... 

б) неодређене: 

неко, неког(а), неком(е)... 

нешто, нечег(а), нечем(у)... 

в) опште: 

свако, сваког(а), сваком(е)... 

свашта, свачег(а), свачем(у)... 

г) одричне: нико, никог(а), 

ником(е)... 

мој, твој, његов, њен; наш, 

ваш, њихов; свој 

б) показне: 

овај, тај, онај; овакав, такав, 

онакав; оволики, толики, 

онолики 

в) односно-упитне: 

који, чији, какав, колики 

г) опште: 

сваки, свачији, свакакав, 

сваколики 

д) неодређене: 

неки, нечији, некакав, неколики 

себе, се (лична заменица за 

свако лице) 

ђ) одричне: 

ниједан, ничији, никакав, 

николики 




99

ГЛАГОЛСКИ 

ОБЛИЦИ 

ИМПЕРФЕКАТ 

ФУТУР I 

ПЛУСКВАМ- 

ПЕРФЕКАТ 


СКАКАХ 

ПРЕЗЕНТ 

АОРИСТ 

СКАКАЋУ 

БИЛА САМ СКАКАЛА 

СКАЧЕМ 

СКАКАЛА САМ 

ПОСКОЧИХ 

100 







ПРЕЗЕНТСКА ОСНОВА 

ИНФИНИТИВНА ОСНОВА 

казати (0,5) 

стићи (0,5) 

пећи (0,5) 

тражити (0,5) 

(2) 

2. Линијама повежи дате глаголске облике са њиховим одговарајућим називима. 

сањати 


пловили су футур I 

уживаће 


скачем 

перфекат 

нећу 


(1) 

3. Наведи три помоћна глагола у српском језику. 

(1) 

4. Напиши задате облике глагола. 

а) 1. лице множине футура I глагола читати: ; (0,5) 

б) 1. л. јд. презента глагола интересовати се: ; (0,5) 

в) 2. л. мн. перфекта глагола бринути (одричан облик): ; (0,5) 

г) 3. л. мн. презента глагола заспати: . (0,5) 

(2) 




101

5. Упиши на линије одговарајуће облике футура I (помоћни глагол нека буде на другом 

месту). 

а) (заволети) ти њега, видећеш! (0,5) 

б) (доћи) код тебе чим урадим домаћи задатак. (0,5) 

в) (бити) лепо време и (ићи) нас 

двојица на пецање. (0,5) 

г) Пожури, мама нас чека, (забринути се)! (0,5) 

(2) 

6. а) Подвуци облике инфинитива у следећем одломку. 

„Удруже се међед, свиња и лисица, па се договоре да ору земљу и да сију 

пшеницу. Запитају један другога шта ће радити и како ће сјеме наћи.” 

(Народна приповетка, Међед свиња и лисица) (0,5) 

б) У наведеном одломку облици инфинитива су употребљени као део 

. (0,5) 

(Напиши назив глаголског облика.) (1) 



Добро је, али подсети се мало. 5–7,5 

Можеш ти то боље. 3,5–4,5 


оно што ти је било тешко! 1–3 

102 




АОРИСТ 

1. Пажљиво прочитај следећи одломак. 

„Ускочио сам у своје одело. Сурвах се са прозора доле у двориште и скочих на 

коња који се налазио позади.” 

(Вилијем Саројан, Лето лепог белца) 

Издвој облике перфекта из одломка: . 

У одломку се налази још један глаголски облик којим се, такође, исказује прошла 

радња: сурвах се, скочих. Облици инфинитива тих глагола гласе: сурвати се, скочити. 

Како гласе њихове инфинитивне основе? 

 

Оба издвојена глаголска облика стоје у глаголском облику који се назива аорист. 

Аорист је глаголски облик којим се исказују радња, стање или збивање 

који су се извршили непосредно пре тренутка говорења. 

Аорист се гради додавањем одређених наставака на инфинитивну основу. 

а) Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на самогласник додају се 

следећи наставци: 


1. -х 

2. / 

3. / 


1. -смо 

2. -сте 

3. -ше 

испричати (исприча-ти) 


1. исприча-х испричах 

2. исприча-/ исприча 

3. исприча-/ исприча 


1. исприча-смо испричасмо 

2. исприча-сте испричасте 

3. исприча-ше испричаше 




103

2. Напиши облике аориста глагола завршити: 

 

 

б) Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на сугласник додају се следећи 

наставци: 


1. -ох 

2. -е 

3. -е 


1. -осмо 

2. -осте 

3. -оше 

-ОХ, -Е, -Е; 

-ОСМО, -ОСТЕ, -ОШЕ! 

сести (сед-ох) 


1. сед-ох седох 

2. сед-e седе 

3. сед-e седе 


1. сед-осмо седосмо 

2. сед-осте седосте 

3. сед-оше седоше 

104 




3. Напиши облике аориста глагола доћи: 

 

 

Код глагола чија се инфинитивна основа завршава задњонепчаним сугла сником 

у 2. и 3. л. јд. вршила се палатализација, тј. К и Г испред Е замењени су са Ч и Ж. 

рећи (рек-ох) 


1. рек-ох рекох 

2. реК-e реЧе 

3. реК-e реЧе 


1. рек-осмо рекосмо 

2. рек-осте рекосте 

3. рек-оше рекоше 

4. Напиши облике аориста глагола дићи: 

 

 


Гај Јулије Цезар, најславнији римски војсковођа, али и познати говорник, 

писац и политичар, чувен је по својој реченици коју је изговорио после 

једне важне битке: Дођох, видех, победих! И Цезар се изражавао у аористу! 

Аорист помоћних глагола 

Бити 

Хтети 

ЈЕДНИНА МНОЖИНА ЈЕДНИНА МНОЖИНА 

1. бих 

1. бисмо 

1. хтедох/хтех 

1. хтедосмо/хтесмо 

2. би 

2. бисте 

2. хтеде/хте 

2. хтедосте/хтесте 

3. би 

3. бише 

3. хтеде/хте 

3. хтедоше/хтеше 




105


• Наставци за прво лице једнине аориста су -ох/-х. Не заборави да 

изговараш и пишеш глас х. 


Ето, ја дођох! √ 

Ја бих банану, једе ми се неко воће. √ 


Ето, ја дођо! 

Ја би банану, једе ми се 

неко воће. 

5. Како гласи 3. л. јд. презента глагола замислити? 

Како гласи 3. л. јд. аориста глагола замислити? 

Иако се исто пишу, ови се облици различито изговарају. Изговори оба облика. 

Поред разлике у изговору (акценту), треба погледати и текст у којем се јавља 

одређени облик. Ако су се радње осталих глагола у тексту вршиле у прошлости, 

онда је у питању аорист. Уколико се радње осталих глагола дешавају у садашњости, 

онда је реч о презенту. 

Аорист је личан глаголски облик, јер разликује лица. 

ЗАДАЦИ 

Неста блага, 

неста пријатеља. 

1. Подвуци облике аориста у следећем одломку. 

„’Водим вас у село, тамо ћете ноћас заноћити. Сутра вас спроводим у начелство.’ 

Кад се одморисмо мало, а он се диже: ’Е, ајд, да пођемо да нас не ухвати мрак.’ 

Дигосмо се сви па пођосмо заједно са магаретом, и, после мало хода, чусмо 

врућ лавеж сеоских паса, а мало затим уђосмо у село.” 

(Бранислав Нушић, Хајдуци) 

106 




2. Напиши тражене облике: 

а) 1. л. јд. аориста глагола ОТВОРИТИ: ___________________ 

б) 3. л. мн. аориста глагола ИЗГОВОРИТИ: ________________ 

в) 2. л. јд. аориста глагола ЗАПЕВАТИ: ___________________ 

г) 2. л. мн. аориста глагола ПОМИСЛИТИ: _________________ 

3. Линијама повежи наведене глаголске облике са одговарајућим називом. 

УЗМЕМ 

ФУТУР I 

УЗЕХ 

ПРЕЗЕНТ 

УЗЕТИ 


УЗЕЋУ 

ИНФИНИТИВ 

УЗЕО САМ 

АОРИСТ 

4. Заокружи у следећем низу неличан глаголски облик: 

ПРЕЗЕНТ, ПЕРФЕКАТ, ФУТУР I, АОРИСТ, ИНФИНИТИВ 

5. Поред пословица напиши назив подвученог глаголског облика. 

а) Добар глас далеко иде, а зао још даље. 

б) Да је стећи к’о што рећи, сви би богати били. 

в) Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе. 

г) Два лоша убише Милоша. 

д) Ко жели да пева, увек ће наћи песму. 

Уради домаћи задатак (2. задатак) у Радној свесци на страни 136. 

Кључне речи: аорист, личан глаголски облик 




107


1. Пажљиво прочитај следећи одломак. 

„Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старине никад не ра - 

здвајаху... Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше 

отрпети и свога родитеља. Али, пазили су се. Од милости зваху један другог 

јараном.” 

(Јанко Веселиновић, Хајдук Станко) 

У наведеном одломку подвучени су глаголски облици који означавају прошлу 

радњу, тј. радњу која је дуго трајала у прошлости. Облици инфинитива тих глагола 

гласе: гледати, раздвајати, моћи, звати. 

Сви подвучени глаголи налазе се у облику имперфекта. 

Имперфекат је глаголски облик којим се исказују радња, стање или збивање 

који су се вршили и дуже трајали у прошлости. 

Имперфекат се гради на следеће начине: 

а) додавањем одређених наставака на инфинитивну основу која се завршава вокалом 

а; тада долази до сажимања самогласника: 


1. -ах 

2. -аше 

3. -аше 


1. -асмо 

2. -асте 

3. -аху 

трчати (трча-ти) 


1. трча-ах трчах 

2. трча-аше трчаше 

3. трча-аше трчаше 


1. трча-асмо трчасмо 

2. трча-асте трчасте 

3. трча-аху трчаху 

2. Напиши облике имперфекта глагола плесати: 

 

 

б) додавањем одређених наставака на окрњену презентску основу; тада долази 

до јотовања: 

108 





1. -(ј)ах 

2. -(ј)аше 

3. -(ј)аше 


1. -(ј)асмо 

2. -(ј)асте 

3. -(ј)аху 

видети (види-мо презентска основа; вид и окрњена презентска основа) 


1. вид-(ј)ах виђах 

2. вид-(ј)аше виђаше 

3. вид-(ј)аше виђаше 


1. вид-(ј)асмо виђасмо 

2. вид-(ј)асте виђасте 

3. вид-(ј)аху виђаху 

3. Напиши облике имперфекта глагола носити: 

 

 

в) додавањем одређених наставака на окрњену презентску основу која се добија 

одбацивањем вокала е; тада не долази до јотовања: 


1. -ијах 

2. -ијаше 

3. -ијаше 


1. -ијасмо 

2. -ијасте 

3. -ијаху 

плести (плете-мо презентска основа; плет е окрњена презентска основа) 


1. плет-ијах плетијах 

2. плет-ијаше плетијаше 

3. плет-ијаше плетијаше 


1. плет-ијасмо плетијасмо 

2. плет-ијасте плетијасте 

3. плет-ијаху плетијаху 

4. Напиши облике имперфекта глагола трести: 

 

 


АОРИСТ 

ЗАПЛИВАТИ (свршени глагол) 

1. запливах 1. запливасмо 

2. заплива 2. запливасте 

3. заплива 3. запливаше 


ПЛИВАТИ (несвршени глагол) 

1. пливах 1. пливасмо 

2. пливаше 2. пливасте 

3. пливаше 3. пливаху 




109

Имперфекат помоћних глагола 

Бити 

Хтети 

ЈЕДНИНА МНОЖИНА ЈЕДНИНА МНОЖИНА 

1. бејах/бех 

1. бејасмо/бесмо 

1. хоћах 

1. хоћасмо 

2. бејаше/беше 

2. бејасте/бесте 

2. хоћаше 

2. хоћасте 


3. бејаху/беху 

3. хоћаше 

3. хоћаху 

Користиш ли имперфекат у свакодневном говору? 

Имперфекат се данас ретко употребљава у говорном језику. Углавном га налазимо 

у књижевним делима. 

Како се ти 

зваше? 

Имперфекат је личан глаголски облик, јер разликује лица. 


Највише примера имперфекта са извршеном сибиларизацијом налази се у 

народним песмама и приповеткама. Такав је пример имперфекта глагола 

тећи у песми „Цар Лазар и царица Милица”: 

110 

Тада слуга поче казивати: 

„Погибе ти осам Југовића, 

ђе брат брата издати не шћеде, 

докле гође један тецијаше.” 




ЗАДАЦИ 

1. Напиши задате облике имперфекта: 

а) 3. л. мн. глагола држати: ; 

б) 2. л. јд. глагола возити: ; 

в) 1. л. мн. глагола градити (одрични облик): ; 

г) 1. л. јд. глагола јести: . 

2. Напиши тражене облике помоћних глагола: 

а) 1. л. јд. аориста глагола ХТЕТИ: 

б) 2. л. јд. имперфекта глагола БИТИ: 

в) 3. л. јд. презента глагола ЈЕСАМ: 

г) 1. л. мн. презента глагола БИТИ: 

д) 3. л. мн. имперфекта глагола ХТЕТИ: 

ђ) 2. л. мн. футура I глагола БИТИ: 

3. У следећим стиховима из песме „Српска дјевојка” подвуци облике имперфекта, а 

затим напиши како гласе инфинитиви подвучених глагола. 

„Ја је гледах три године дана; 

Не могох јој очи сагледати; 

Црне очи, ни бијело лице, 

Већ сакупих коло ђевојака, 

.... 

Када коло на трави играше, 

Бјеше ведро, пак се наоблачи.” 

 

4. У следећој реченици подвуци прошла времена. 

Војници трчаху све брже и брже, али умор је био јачи од жеље да победе. 

5. Смисли, а затим напиши једну реченицу у којој ћеш употребити или аорист или имперфекат. 

 

 


Кључне речи: имперфекат, личан глаголски облик 




111

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ 

1. Пажљиво прочитај одломак. 

„Мама је гледала разрогачених очију, али ништа није говорила. Само кад је човек 

с лицем дабра шутнуо Алфонсину, која се била приближила, она викну: Да се нисте 

усудили да је још једном дотакнете.” 

(Анђела Нанети, Мој дека је био трешња, прилагођено) 

У наведеном одломку подвучен је глаголски облик који означава прошлу радњу. 

Тај глаголски облик назива се плусквамперфекат. Њега чине перфекат глагола 

бити и радни глаголски придев глагола приближити се. 

Плусквамперфекат је глаголски облик којим се исказују радња, стање или збивање 

који су се (из)вршили у прошлости (пре неке друге прошле радње). Назива се 

и давно прошло време. 

Плусквамперфекат се гради на два начина: 

а) од перфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева глагола 

који се мења: 

шетати 

ПЕРФЕКАТ ПОМОЋНОГ 

ГЛАГОЛА БИТИ 

1. (ја) сам био 

2. (ти) си био 

3. (он) је био 

1. (ми) смо били 

2. (ви) сте били 

3. (они) су били 

РАДНИ ГЛАГОЛСКИ 

ПРИДЕВ 

шетао 

шетао 

шетао 

шетали 

шетали 

шетали 


1. (ја) сам био шетао 

2. (ти) си био шетао 

3. (он) је био шетао 

1. (ми) смо били шетали 

2. (ви) сте били шетали 

3. (они) су били шетали 

2. Напиши облике плусквамперфекта глагола играти (на претходно објашњен начин): 

 

 

 

112 




б) од имперфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева глагола 

који се мења: 

ИМПЕРФЕКАТ ПОМОЋНОГ 

ГЛАГОЛА БИТИ 

РАДНИ ГЛАГОЛСКИ 

ПРИДЕВ 


1. бејах/бех 



шетао 

шетао 

шетао 

1. бејах/бех шетао 

2. бејаше/беше шетао 

3. бејаше/беше шетао 

1. бејасмо/бесмо 

2. бејасте/бесте 

3. бејаху/беху 

шетали 

шетали 

шетали 

1. бејасмо/бесмо шетали 

2. бејасте/бесте шетали 

3. бејаху/беху шетали 

3. Напиши облике плусквамперфекта глагола играти (на претходно објашњен начин): 

 

 


Глаголски облици којима се исказују радње, стања или збивања који се врше у садашњем 

времену (презент), који су се (из)вршили у прошлом времену (аорист, имперфекат, 

плусквамперфекат, перфекат) и који ће се (из)вршити у неком будућем времену 

(футур I) називају се глаголска времена. 

Плусквамперфекат је личан глаголски облик, јер разликује лица. 

Плусквамперфекат је сложени глаголски облик, јер у његов састав улази 

помоћни глагол. 




113

ЗАДАЦИ 

1. Напиши задате облике плусквамперфекта: 

а) 1. л. јд. глагола зевати: ; 

б) 2. л. мн. глагола записати (одрични облик): ; 

в) 3. л. јд. глагола ишчекивати: ; 

г) 3. л. мн. глагола сабрати: . 

2. Подвуци облике плусквамперфекта у наведеном одломку. 

„Када сам стигао у прво село, беше запао један путник, с колима и воловима, у 

једно велико блато; ја му помогох, те одатле изиђе. У другом селу беше се човеку 

запалила кућа, те да ја не викнух, хоћаше изгорети и он и чељад му...(...) ...Најзад, 

у једном граду поделих сиротињи сав новац који сам био са собом понео.” 

(Народне приче о Светом Сави, одломак) 

3. У одломку из претходног задатка налазе се и наведени глаголски облици. Поред сваког 

глаголског облика напиши о ком је реч. 

Глаголски облик из текста 

сам стигао 

помогох 

(не) викнух 

хоћаше 

Назив глаголског облика 

4. Допуни табелу траженим подацима у вези са подвученим глаголским облицима. 

„Двадесет минута је истекло. Питер је стигао да напише само први број свог задатка. 

Сви остали су већ били завршили. Наставници није промакло да Питер зури у папир, 

не пише ништа и уздише.” 

(Ијан Мекјуан, Реч-две о Питеру) 

Пример из текста Назив глаголског облика Лице Број Род 

је истекло 

је стигао 

су били завршили 

уздише / 

5. Наведи глаголска времена: 

 


Кључне речи: плусквамперфекат, сложени глаголски облик, 

личан глаголски облик, глаголска времена 

114 






1. Подвуци глаголе у следећем тексту. 

„Истраживачки авиони се користе за добијање детаљних информација о 

атмосфери. Они имају радар и ласерску опрему који бележе тродимензионалну 

слику облака у различитим нивоима атмосфере. Неки авиони надгледају океане.” 

(Енциклопедија Хиљаду нових питања и одговора 2, Stoper book, 2002) (2) 

2. Заокружи прошла глаголска времена. 

ПРЕЗЕНТ, ПЕРФЕКАТ, ФУТУР I, АОРИСТ, ИМПЕРФЕКАТ, 


(1) 

3. Линијама повежи глаголске облике са њиховим називима: 

ПЛИВАТИ 

ПЕЊЕМ СЕ АОРИСТ 

ТРЕНИРАЛИ СУ ИМПЕРФЕКАТ 

ДОЋИ ЋУ ПРЕЗЕНТ 

СЕЋИ ИНФИНИТИВ 

ПЕВАХУ ПЕРФЕКАТ 

СРЕТОХ ФУТУР I 

САМ БИО ИЗАШАО ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ (4) 

4. а) Прецртај реч која не припада низу: 

ПИСАТИ, ПИШЕМ, ПИСАСМО, ПИСАЊЕ. 

б) Образложи свој одговор. 

(1) 

5. Напиши тражене глаголске облике: 

а) 1. л. јд. аориста глагола ПРОЋИ: 

б) 1. л. мн. имперфекта глагола ИЗГОВАРАТИ: 

в) 2. л. мн. плусквамперфекта, мушког рода, глагола ПОЛОЖИТИ: 

 

г) 3. л. јд. аориста глагола ХТЕТИ: (2) 




115

6. Допуни табелу траженим подацима у вези са подвученим глаголским облицима. 

„И ја почех да причам све што сам из његових предавања схватио и запамтио. Он 

ме није прекидао, већ ме пажљиво слушао као лекар што слуша болесника кад 

му овај прича своју историју.” 

Пример из текста Назив глаголског облика Лице Број Род 

почех / 

сам схватио 

слуша / 

(1,5) 

7. Одреди службу подвученог дела реченице. 

Ученици шестог разреда наше школе били су израдили диван пано за такмичење из 

биологије. (1) 

8. Подвуци предикате у следећим реченицама. 

а) Ми смо се непрекидно били померали ка бини. 

б) Марија, стићи ћете на време! (1) 

9. Уочи грешке, а затим правилно писаним словима латинице препиши следећу 

реченицу. 

Марко, не ћемо излазити за време одмора, али доћићемо на следећи. Не брини! 

(1) 

10. Напиши имперфекат глагола ПЛАЋАТИ. 

Једнина 

Множина 

1. 1. 

2. 2. 

3. 3. (1) 


116 

Одлично! 13,5–15,5 

Добро је, али подсети се још мало. 9,5–13 

Можеш ти то боље! 7,5–9 









Л И Ч Н И 

ВРЕМЕНА 

• ПРЕЗЕНТ 

(читам, читаш, чита; 

читамо, читате, читају) 

• АОРИСТ 

(читах, чита, чита; 

читасмо, читасте, читаше) 

• ИМПЕРФЕКАТ 

(читах, читаше, читаше; 

читасмо, читасте, читаху) 

• ПЕРФЕКАТ 

(читао сам, читао си, читао је; 

читали смо, читали сте, читали су) 

• ФУТУР I 

(ја ћу читати, ти ћеш читати, он ће читати; 

ми ћемо читати, ви ћете читати, они ће читати) 

• ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ 

(био сам читао, био си читао, био је читао; били смо 

читали, били сте читали, били су читали) 




117

РЕЧЕНИЦА 

Кад љубав стане у глагол 

Реченица је мисао цела!? 

Шта си сад хтела? 

А шта у ту реченицу стане 

и мене буде мање? 

Гледам те и није ми јасно 

како постане тесно 

кад у сопственој кожи 

и мисао се сложи. 

Један глагол и то је доста 

а тебе и тада оста. 

Глагол? Глагол стане, 

па мене је све мање! 

Волим те! 

Дај, молим те... 

О чему ти то мени? 

Образи су ти румени. 

Сањам те! 

У глаголу је мисао моја цела! 

(Д. Ћећез Иљукић) 

118 




ОСНОВНИ ПОЈМОВИ 

О РЕЧЕНИЦИ 

1. a) Подвуци све предикате у наведеном одломку. 

„У рођенданској честитки је писало: 

Не знам како да ти објасним ствари 

везане за овог тигра. Једног дана поштар 

је зазвонио на моја врата и предао ми 

пакет. Никад нисам сазнала ко ми га 

је послао.” 

(Игор Коларов, Дванаесто море) 

Срећан 

рођендан! 

б) Именуј глаголске облике које си подвукао/-ла. 

________________________________________________________________________ 

Када желиш да кажеш, напишеш или пренесеш мисао, потребно је да повежеш 

речи у реченицу. Реченица је мисао исказана речима. Оне се доводе у везу тако 

што их слажеш по одређеним правилима (нпр. придев се слаже са именицом у роду, 

броју и падежу, глагол се слаже са именицом у лицу и броју, а некада и у роду). 

На пример: 

Петров брат ме је загрлио снажно. 

ном. јд. 3. л. јд. 

м. р. м. р. 

Реченица из наведеног примера може да гласи: 

Снажно ме је загрлио Петров брат. 

Загрлио ме је снажно Петров брат. 

Али не и: Брат Петров загрлио снажно је ме. 




119

Реченица је низ речи којима се исказује порука. Тај низ повезује предикат – 

глагол у личном глаголском облику. Захваљујући предикату, дати низ речи 

сачињава предикатску реченицу. 

ЗАДАЦИ 

1. Понуђене су ти речи које треба да сложиш одређеним редом тако да порука 

Љубивоја Ршумовића са почетка једне његове збирке песама буде јасна. 

а) оно што остане у теби б) не остане 

в) вредност г) ни пребијене паре 

„Ове песме не вреде ________________________________ док их не прочиташ. Али, 

________________________ после читања (нека слика, игра, музика), то је њихова 

_______________. Ако _________________ ништа – опет ништа. Извинићеш на сметњи.” 

2. Наброј личне глаголске облике у поруци коју си сложио/-ла. 

________________________________________________________________________ 

3. Напиши одговарајући интерпункцијски знак (тачку, упитник или узвичник) на крају 

следећих реченица: 

а) Да ли су сви присутни 

б) Долазе у три сата 

в) Додај ми пертле 

г) Укључили су светло 


Кључна реч: реченица 

120 




ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦA 

1. Подвуци у следећем примеру глаголе у личном глаголском облику. 

„Тата ми је срушио кућицу саграђену од дискова и рекао да су му они потребни 

и да их не дирам... Углавном мисли да организујем ствари по кући на чудноват 

начин.” 

(Весна Алексић, Кад све прекипи, прилагођено) 

Предикатска реченица је низ речи којимa се преноси завршена порука. Гради 

се помоћу глагола у личном глаголском облику. 

Ако је глагол у реченици у једном од следећих глаголских облика, онда је то предикатска 

реченица. 

Лични глаголски облици 

1. презент 

2. аорист 

3. перфекат 

4. имперфекат 

5. плусквамперфекат 

6. футур I 

2. Заокружи све глаголе у служби глаголског предиката у следећем тексту. 

– Шта мислиш даље да радиш? 

– Не знам. Сада када идем до неког угла или сквера, до неког раскршћа, 

чешће застанем и питам се куда ћу. 

– Треба бити храбар, Милоше, и то је довољно за зрелост. У школи 

влада ред и све је превише дуго на свом месту. Напољу вас чека живот 

... томе вас нису учили ... Ако сте се мало и уплашили мене, то ће вам 

кори стити. Научили сте да мислите. 

(Синиша Павић, Вишња на Ташмајдану, филм) 




121


Ако је глагол у реченици у неличном глаголском облику (инфинитив), он није 

предикат у реченици. 


1. 2. 3. 

У реченици Растко пева, глуми и плеше у мјузиклу „На слово на слово”. 

постоје три предиката. 

(И три предикатске реченице.) 

1. 

У реченици Он је само узвикнуо: „Брзо читати!” 

постоји један предикат. 

(И само једна предикатска реченица.) 

Глагол који се налази у личном облику у реченици слаже се са субјектом (у лицу 

и броју, а у зависности од глаголског облика, и у роду). 


Ти данас сређујеш собу! 

2. лице једнине 

Глагол се слаже са субјектом у лицу и броју. 


Тадија је погледао у њу. 

3. лице једнине, 

мушки род 

Глагол се слаже са субјектом у лицу, броју и роду. 

122 




Предикатским реченицама се или преноси цела порука или су само део шире 

реченице. 

Предикатске реченице се зато деле на НЕЗАВИСНЕ и ЗАВИСНЕ. 

Независне предикатске реченице могу да стоје самостално, 

јер преносе завршену поруку. 


Јована ми је донела бицикл. 

независна 

предикатска 

реченица 

Независним реченицама преносимо завршене поруке: 

a) обавештења: 

Стигло ми је писмо. 

б) питања: 

Ко ти је писао? 

в) заповести и молбе: 

Не дирај моје писмо! 

Молим те, прочитај ми писмо! 

г) жеље: 

Нека ти је срећан пут! 

д) исказујемо задивљеност, изненађеност (емоционална реакција): 

Какав си ти срећник! 


Ако има више независних предикатских реченица, границе међу њима су испред 

везника или иза запете. 


Марко је сишао са бицикла/и дао ми je стакленац*. 

Јана је гледала,/мало причала/и отишла. 

*кликер 

Предикатске реченице се могу употребити на два начина: 

• њима се преноси завршена порука (обавештење, питање, заповест и сл.) 

• или су само део реченице, па имају одређену службу (о чему ћеш учити у вишим 

разредима) и нису довољне да саме пренесу поруку. 




123

3. Подвуци у следећем примеру реченицу чије значење не би било јасно уколико бисмо 

је написали без независне реченице. 

Јована ми је донела бицикл који ми је купила прошле недеље. 

Реченица коју си подвукао/-ла не може да стоји самостално зато што је само 

део реченице. 

Јована ми је донела бицикл... 

који ми је купила прошле недеље. зависна предикатска реченица 

Зависне предикатске реченице не могу да стоје самостално. 


Ако је зависна реченица написана иза независне, граница међу реченицама је 

испред везника зависне реченице. 

Говори гласније / да те боље чујем. 

Када је зависна реченица на почетку, одваја се запетом и граница је иза ње. 

Када сам је угледао, / потпуно сам се збунио. 

Зависне реченице су обележене помоћним речима (везницима, речцама, заменицама 

и прилозима у служби везника), о којима ћеш учити у вишим разредима. 

ЗАДАЦИ 

1. a) Подвуци глагол у личном глаголском облику у 

следећем примеру: 

Урођено задебљање на шкољки људског уха називамо 

Дарвинова квржица. 

б) Којом реченицом је објашњена Дарвинова квржица? 

зависном реченицом 

независном реченицом 

Заокружи тачан одговор. 

124 




2. a) Заокружи глаголе у личном глаголском облику. 

Мишић смејавац учествује у обликовању осмеха. Понекад га и немамо или постоји 

само с једне стране. Смешљиви мишић се највише развија код насмејаних људи. 

б) Колико има независних предикатских реченица у наведеном тексту? 

______________________________________________________________________ . 

3. Подвуци реченице које не могу да стоје самостално. 

„Престани говорити онога часа када приметиш да се сам узнемириш или пак 

онај са којим говориш. Неизречена реч је злато.” 

(Лав Толстој) 


Подвуци глаголе 

у следећим примерима. 

Напиши да ли се глагол са субјектом 

слаже у лицу/броју/роду. 

Стварно не знам 

шта ти мислиш. 

Она ме је најлепше нацртала. 

„Као ђак сам имао једног 

занимљивог професора кога 

сам имитирао, који ми је, у 

ствари, био идол.” 

(Павле Вуисић о улози 

професора Косте Вујића 

из романа Милована 

Витезовића) 

Уради домаћи задатак (3–7) у Радној свесци на странама 142. 

Кључне речи: предикатска (независна и зависна) реченица, 

лични глаголски облик 




125

ВРСТЕ НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА 

ПРЕМА КОМУНИКАТИВНОЈ 

ФУНКЦИЈИ 

1. Повежи реченицу са леве стране са одговарајућом речју (или групом речи) са 

десне стране. Уочи шта се сваком реченицом исказује. 

Препливао сам базен неколико пута. 

Шта кажеш? 

Понови, понови! 

Успешни били! 

Какви су шампиони ови ватерполисти! 

жеља 

обавештење 

емоционална реакција 

питање 

заповест 

У српском језику постоји пет врста независних предикатских реченица: обавештајне, 

упитне, заповедне, жељне и узвичне. Независне реченице имају 

одређене функције које зависе од врсте поруке коју преносе (обавештење, 

питање, заповест, забрана, молба, жеља, емоционална реакција). 

Обавештајне (изјавне) реченице 

2. Прочитај наглас следеће реченице. 

a) Доћи ћу после тренинга. 

б) Милан је отишао на пецање. 

в) Драга и Немања праве ждралове од папира. 

г) Цело поподне је падао снег. 

Доврши започету тврдњу: Када се изговарају реченице које се пишу са тачком 

на крају, 

a) глас се подиже; 

б) глас се прво подиже, па се спушта; 

в) глас се све време спушта. 

Заокружи слово испред тачног одговора. 

126 




Обавештајним реченицама се пружа информација (порука). 

У писању се обележавају тачком, а у говору се спушта глас на крају. 

Обавештајним реченицама могу се исказати и осећања. Ако говорник обавештајну 

реченицу изговори узвичном интонацијом, таква реченица се бележи са узвичником 

на крају. 

3. Изговори следеће реченице на два начина. 

Волим те. 

Јана долази. 

Волим те! 

Јана долази! 

Комуникативна функција 

обавештајних реченица: 

ОБАВЕШТЕЊЕ 

Идемо на море. 

ЕМОТИВНО ОБАВЕШТЕЊЕ 

(показују се говорникове 

емоције у вези са исказаним) 

Идемо на море! 

Кључне речи: обавештајне реченице, комуникативна функција 

(обавештење), тачка 

Упитне реченице 

4. Прочитај наглас следеће реченице. Подвуци у свакој 

оне речи по којима препознајеш да су то упитне реченице. 

а) Да ли си видео негде моју маску за роњење? 

б) Где ти је бицикл? 

в) У колико сати почиње филм? 

г) Зар ти идеш са њима на летовање? 

д) Одлазиш ли вечерас? 

ђ) Ко вечерас прави палачинке? 

5. Како се изговарају реченице са упитником на крају? 

а) Скоковитом променом тона; 

б) спуштањем гласа; 

в) дизањем гласа. 

Заокружи слово испред тачног одговора. 




127

Упитним реченицама се тражи информација. У писању се обележавају 

упитником, а у говору се подиже глас (упитна интонација). 

Обележја упитних реченица су: 

• упитне речце: да ли, ли и зар; 

• упитне заменице и прилози: ко, шта, који, чији, какав, колики; 

где, куда, камо, одакле, докле, кад, откад, 

докад, како, колико. 

При изговору упитних реченица може се нагло подићи тон на упитним заменицама 

и прилозима или упитним речцама којима почињу. 

Ако обавештајну реченицу изговориш упитном интонацијом, добићеш питање. У 

писању се увек на крају такве реченице ставља упитник, а у говору се наглашава 

важна реч. Тада реченица мења смисао. 

6. а) Изговори следеће реченице тако да једном то буде обавештење, а други пут 

питање. Изговори упитне реченице на неколико начина (сваки пут нагласи другу реч). 

• Мирише липа. 

Мирише липа? 

• Пас Лале је пратио Јовану до станице. 

Пас Лале је пратио Јовану до станице? 

Које си речи у упитним реченицама нагласио/-ла? 


У дијалогу су реченице најчешће непотпуне. Изговара се само оно што носи 

ново обавештење, јер се остали делови подразумевају из контекста (целине којој 

припада нека реч). 

На питање Када Растко долази? одговор ће у дијалогу бити кратак: У дванаест 

сати. Ако те неко послужује за доручком, питаће: Млеко или чај? 

Реченице у којима су изостављени неки делови (нарочито предикат), а разумеју 

се у контексту, називају се елиптичне реченице. 

128 





упитних реченица: 

ОПШТЕ ПИТАЊЕ (очекује 

се одговор са да или не) 

Зар не иде са вама Петра? 

Да ли стижеш на време? 

Огњан иде? 

ПОСЕБНО ПИТАЊЕ 

(тражи се информација) 

Куда идеш? 

Ко долази? 


Предикатска реченица која има облик упитне реченице може се 

употребити као учтива молба. 

На пример: Хоћеш ли ми додати шећера! 

Нико не очекује одговор, него одређену радњу (додавање шећера). 

Кључне речи: упитне реченице, комуникативна функција (питање), 

упитник, упитне речце, упитне заменице и прилози 

Заповедне (императивне) реченице 

7. Прочитај наглас следеће реченице. 

а) Нека они иду! 

б) Немој да дираш моје ствари! 

в) Да си сместа ућутала! 

Које си речи нагласио/-ла? ________________________________________________ 

Који су глаголски облици употребљени у наведеним реченицама? 

________________________________________________________________________ 

8. Објасни зашто се заповедне реченице не могу изговарати упитном интонацијом. 




129

Заповедним реченицама саговорник се подстиче (заповешћу, 

молбом и сл.) или му се забрањује да нешто уради. У писању се 

обележавају узвичником, а у говору се глас подиже. 

9. Шта означавају дате реченице? Повежи их са одговарајућим значењем. 

Да се ниси померио с места! 

Немојте да се свађате! 

Нека им неко покаже пут! 

забрана 

заповест 


У заповедним реченицама користимо: 

• везник да са презентом или перфектом; 

• речцу нека са презентом; 

• речцу немој (немојмо, немојте) са инфинитивом или спојем да + презент. 

У заповедним реченицама се употребљава глаголски облик о којем ћеш 

учити у наредним разредима. Зове се императив и њиме се заповеда. 

а) Иди! б) Не затварај врата! 

в) Додај ми лењир! г) Не гледај у мене тако! 


Заповедна предикатска реченица може се писати са тачком на крају када 

се као одговор на питање добија дозвола (за извршење неке радње). 

На пример: – Могу ли да идем вечерас на тениски меч? 

– Иди. заповедна реченица 

Комуникативна 

функција заповедних 

реченица: 

ЗАПОВЕСТ 

Нека затвори врата! 

Затвори врата! 

ЗАБРАНА 

Немој да дираш ту торту! 

130 





Познате латинске изреке исказане су заповедним реченицама. 

Carpe diem! – Искористи (ухвати/зграби) дан! 

Nota bene! – Упамти добро! 

Кључне речи: заповедне реченице, комуникативна функција (заповест, 

забрана), узвичник, глаголски облик (императив) 

Жељне реченице 

10. Изговори следеће реченице. 

а) Добро дошли! 

б) Нека најбољи победи! 

в) Срећни били! 

г) Живели! 

д) Да ти се та жеља оствари! 

Који су глаголски облици употребљени у наведеним реченицама? 

________________________________________________________________________ 

Жељним реченицама се исказује жеља да се оствари оно што оне значе. 

У писању се обележавају узвичником, а у говору се подиже глас 

(узвична интонација). 

У жељним реченицама се употребљавају крњи перфекат и речце нека/да са презентом. 

11. По чему се разликују наведене реченице, иако се завршавају истим знаком 

интерпункције? 

а) Остави ме на миру већ једном! б) Били ти сви радосни! 

Немој плакати! 

Да положиш испит! 

Комуникативна функција жељних реченица: 

ЖЕЉА 

Весели били! 

Нека сви буду весели! 




131


Ако изговориш жељну реченицу у одричном облику, шта ћеш добити? Клетву. 

Клетва је „самосталан исказ или исказ у оквиру других жанрова који се изриче 

са вером у магијску моћ речи” (Д. Ајдачић). Она је знак слабости и немоћи. 

Клетве се изговарају као излив тренутне љутње или мржње. Познато је да 

их људи изричу без жеље да се заиста некоме и деси нешто лоше, тако да 

се оне негирају већ у изрицању: 

Чудо те убило, да не да Бог! 

По народном схватању, нема свака клетва једнаку тежину, па је у том смислу 

важно ко је коме изриче. У народној књижевности познате су клетве кнеза 

Лазара, краља Вукашина итд. 

Језик клетве је најчешће сликовит. 

Кључне речи: жељне реченице, комуникативна функција (жеља), 

узвичник, крњи перфекат 

Узвичне реченице 

12. Подвуци у следећим реченицама оне речи које указују 

на говорникову емоцију (задивљеност, зачуђеност) која 

се у њима износи. 

а) Што је то био поен! 

б) Како си га само погледала! 

в) Ала си ме уплашио! 

г) Ти ли си то ту! 

13. Којом се интонацијом изговарају наведене реченице? 

Узвичним реченицама говорник исказује емотивне реакције (задивљеност 

или изненађење). У писању се обележавају узвичником, а у говору се подиже 

глас (узвична интонација). 

132 




14. По чему се узвичне реченице разликују од заповедних и жељних? 

________________________________________________________________________ 

У узвичним реченицама употребљавају се упитне заменице и прилози (што, како), 

упитна речца ли и узвична речца ала. 


узвичних реченица: 

ЕМОЦИОНАЛНА РЕАКЦИЈА (задивљеност, 

зачуђеност, згражавање) 

Како сам је загрлио! 

Што је Коста паметан! 


Узвичне реченице које имају упитни облик, али нису питања, јер се на 

њих не очекује одговор, називају се реторска питања. Њима се обично 

изражава чуђење. 

Ко то не може да уради! ( = свако то може да уради) 


Свака реченица која почиње великим словом и завршава се тачком, упитником 

или узвичником и има најмање једну независну предикатску реченицу назива се 

комуникативна реченица. 


Милица је дошла у осам сати. (једна комуникативна и једна независна предикатска 

реченица) 

Милица је дошла у пола девет и донела свима ужину. (једна комуникативна и две 

независне предикатске реченице) 

ЗАДАЦИ 

1. Подвуци све предикате у наведеним реченицама. 

а) – Хвала ти што си ме научио да гледам у даљину. 

– Немој да захваљујеш сваки час! То изазива сумњу. 

(Љубивоје Ршумовић, Видовите приче, прилагођено) 

б) – Заборавио? Е па немој да заборавиш! 

в) – Кад не знаш лекцију, а ти ћутиш као риба. Мораш да ћутиш. 

(Бранислав Нушић, Хајдуци, прилагођено) 




133

2. Напиши којим врстама независних предикатских реченица припадају следеће реченице. 

Зашто су неке животиње отровне? ___________________________________________ 

Панчићев скакавац живи у шуми црног бора и жбуња црњуше на Тари.____________ 

Ко то не разуме! ___________________________________________________________ 

Немој стално да ме грдиш!__________________________________________________ 

Нека најбољи победе! ______________________________________________________ 

Што ти волиш да измишљаш! ________________________________________________ 

3. Које комуникативне функције имају следеће независне предикатске реченице? 

Пре седамдесет пет милиона година на стотине различитих врста диносауруса тумарало 

је нашом планетом. ___________________________________________________ 

Зар су ти донели златну рибицу и мачку? _____________________________________ 

Ала смо пливали! __________________________________________________________ 

Да се нисте мрднули са места! ______________________________________________ 

Срећно путовали! __________________________________________________________ 


Кључне речи: узвичне реченице, комуникативна функција 

(емоционални став), узвичник, упитни прилози 

и заменице (како, што), речце (ала, ли) 

134 





НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ 

1. Подвуци све предикате у следећим реченицама. 

а) Човек голим оком види само 5000 звезда. 

б) У средњем веку новости су преносили трубадури, лутајући музичари који 

су путовали од једног замка до другог. 

в) Кровове зграда у будућности прекриваће соларне батерије. (3) 

2. Преброј колико има независних предикатских реченица у следећем одломку. 

„Дечак одвоји комад блата, па га длановима претвори у облу масу, коју одмах даде 

Баји. Овај је спретно обложи око врха прута и стисну је прстима. Замахну граном 

што је брже и јаче могао. Уз фијук, куглица од блата полете и изгуби се у даљини.” 

(Урош Петровић, Деца Бестрагије, прилагођено) 

Број независних предикатских реченица: ____________ (2) 

3. Именуј све глаголске облике употребљене у тексту из претходног задатка: 

________________________________________________________________________ (1) 

4. Одреди врсте независних предикатских реченица. 

а) Да ли ти смеш у авантуру са нама? _____________________________________ 

б) Све си ми лепо објаснила. _____________________________________________ 

в) Немој да вичеш! ______________________________________________________ 

г) Како ти имаш лепе очи! ________________________________________________ (2) 

5. Одреди врсте независних реченица и њихове комуникативне функције. 

а) Ко ће узети сладолед? ________________________________________________ 

б) Он хоће да прође поред мене. __________________________________________ 

в) Да сте већ једном ућутали! ____________________________________________ 

г) Нека они само заврше! ________________________________________________ (2) 

6. Одреди комуникативну функцију следећих реченица. 

а) Приђи ближе! ________________________________________________________ 

б) Сташа ми прилази! ___________________________________________________ 

в) Она ће ући полако. ___________________________________________________ 

г) Она ће ући полако? ___________________________________________________ (2) 




135

7. По чему се разликују следеће реченице? 

а) Зар ћеш и ти доћи? 

Ти ћеш доћи? 

_________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________ 

б) Живели! 

Они никада нису живели ту. 

_________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________ 

в) Да ли ћеш ићи са мном до Јелене? 

Ко те то зове? 

_________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________ (1) 

8. а) Подвуци независне реченице у следећим стиховима и одреди им врсту. 

– Кад ће нова књига? 

– Кад прочиташ стару. 

– Читао сам је. 

– Колико је трајало? 

– Четрдесет пет минута. 

– До дна речи!? Како ти халапљиво гуташ туђи живот! 

(Мирјана Булатовић, Кад ће нова књига) 

б) Заокружи зависну реченицу у наведеним стиховима. 

в) У којим стиховима нема глагола, а искази се разумеју из контекста? 

г) Такви искази су карактеристични за: 

новинарски текст; научни текст; разговор. 

Подвуци тачан одговор. 

д) У ком се књижевноуметничком тексту појављују елиптичне реченице? 

Епској песми; приповеци; лирској народној песми; комедији. 

Подвуци тачан одговор. 

ђ) Којом речју почиње узвична реченица (у стиховима)? Напиши врсту 

речи којој припада. (5) 

(1) 

(1) 


136 


Добро је, али подсети се још мало. 15–17 









Предикатска реченица 

Предикатска 

реченица 

• Има глагол 

у личном 

глаголском 

облику. 

Независне 

• Могу да стоје самостално. 

• Исказују завршену поруку. 


Чичановићи су јуче отпутовали 

на море. 

Зависне 

• Не могу да стоје самостално. 

• Не исказују завршену поруку. 


Чим су стигли са мора, Игњат ме 

је позвао. 

Независне 

предикатске 

реченице 

Обавештајне (изјавне) 

Упитне 

Заповедне 

(императивне) 

Жељне 

Узвичне 

Кад се употребљавају? 

Када се пружа ОБАВЕШТЕЊЕ: 

Меч је почео у седам сати. 

Када се поставља ПОСЕБНО (тражи 

се информација) или ОПШТЕ 

(да/не) ПИТАЊЕ: 

У колико сати полазите? 

Да ли си све појео? 

Када се ЗАХТЕВА нешто од саговорника 

путем: 

а) заповести 

Закључај врата! 

б) строге заповести/забране 

Да си одмах прекинула разговор! 

Нека не ћути! 

в) дозволе 

(– Могу ли да одем до ње?) 

– Иди. 

Када се изриче ЖЕЉА (да се нешто 

оствари или не оствари, жеље, 

клетве): 

Срећа те пратила! 

Нека најбољи оде на такмичење! 

Када се исказује ЕМОЦИОНАЛНА 

РЕАКЦИЈА (однос) према некоме 

или нечему: 

Ала си га уплашила! 

Какав је то шут био! 

Како да их препознаш? 

• имају тачку (.) на крају 

• имају упитник (?) на крају 

• упитне речце: да ли, ли, зар 

• упитне заменице и прилози: 

ко, шта, који, какав, колики; 

кад, где, куда, одакле, колико 

итд. 

• имају узвичник (!), а некад и 

тачку (.) на крају 

• императив 

• немој + да + презент/инфинитив 

• да + перфекат (за строге 

заповести и забране) 

• нека + (одрични) презент 

• имају узвичник (!) на крају 

• крњи перфекат 

• нека + презент 

• да + презент 

• имају узвичник (!) на крају 

• упитне заменице и прилози: 

што, какав; како 

• узвична речца ала 

• упитна речца ли 




137

ОРТОЕПИЈА 

Буди мајстор говора, 

ти можеш бити јак! 

Језик човеку представља мач, а говор је 

моћнији од било ког облика борбе. 

(Николас Остлер, Царства речи) 

138 





ПРАВИЛАН ИЗГОВОР 

ГЛАСОВА 

У једној реклами на радију спикерка изговара: „Зааромантични викенд...” 

На основу онога што је у наставку изговорила било је јасно да је реч о романтичном 

(маштовитом), а не o ароматичном (мирисном) викенду. Спикерка је у 

реклами продужила само један глас – глас А и ето нејасноће. 

Присети се ситуације у којој је и теби било потребно мало више времена да 

схватиш шта је нека особа хтела да ти каже, пошто је неправилно изговарала 

гласове. 

Нејасно изговорени гласови мењају значења речима. 

Прошле године си учио/-ла да се самогласник Е некада изговара отвореније 

(чује се А) него што би требало и тада добијамо друге речи. 


Један је постао јадан, гледан је остао гладан, а све зато што су више зинули 

па су и значења речима променили. 

Шта те још понекад омета да чујеш оно што неко жели да ти каже? 

Устани, исправи се и изговарај азбуку. Диши и труди се да сваки глас изговориш 

правилно. 

Тон можеш појачавати и стишавати говорећи азбуку. Почни изговарајући најтише 

А, и заврши са најгласнијим Ш и обрнуто. 

( М. Шипка, Занимљива граматика, прилагођено) 




139

1. Изговори следеће брзалице водећи рачуна о положају усана приликом изговарања 

гласа Е. 

Ено Ена Естер зове да ослушну ехо енергије из елипсоидне шкољке. 

Е-а е-о е-у е-и Е. 

Нису излапили, него су излепили постере. 

Понекад се гласови З, С и Р не изговарају правилно. 

2. Изговарај следеће брзалице у пару, наизменично. 

а) Зинуле су зунзуеле и прегризле зону зрна, па су звона одзвонила. 

Немој зуцнути, јер ћеш од зубобоље зевнути и они ће поуздан доказ имати. 

б) Сишао с неба Свети Сава, снио својој сеји седамсто седамдесет седам 

сепета сувих смокава! 

Синуло Стојану да Стојанку чека под самим мостом на месечини. 

в) Црни јарац црном трну црн врх гризе. Не гризи ми, црни јарче, црном трну црн врх. 

г) Одосмо у котлокрпа, кад котлокрп, котле крпи са својих девет котл окрпа, а 

стара им котлокрпавка котлокрпавим котловима воду носи. 

3. Пронађи три народне пословице. Научи их и изговори правилно. 

Нпр. Ако не почнеш, нећеш ни завршити. 

4. Допиши гласове (ђ, ћ, џ, ч) који недостају у следећим речима. 

__орба __уприја __ам__ија 

__уле о__арати __ин__ува 

__анарика __ускати ш__у__урити се 


Кључне речи: правилан говор (ортоепија), правилан изговор гласова 

140 




РАЗЛИКОВАЊЕ ДУГИХ 

И КРАТКИХ АКЦЕНАТА 

Већина речи српског језика има један акцентован (наглашен) слог. 

На пример: СОва, одБРАнити, НИкнути, СЛАвљеник, Очистити, КАЈсија, 

краСТАВчић, ВОден, сладоЛЕџија, пустоЛОвити, заРђати. 

Акценат је нарочито истицање јачине и висине једног слога у речи. 

Носиоци слогова у акцентованим речима су самогласници (А, Е, И, О или У) и 

вокално Р. 

1. Заокружи акцентоване слогове у следећим речима. 

лађа, брбљивица, лимунада, радост, цврчак, чоколада, цвокотати, срце 

Акценти се у српском књижевном језику разликују по дужини (трајању), па могу 

бити кратки и дуги. Зато се наглашени слогови изговарају различито (кратко или дуго). 

На пример: лАв, лААж, лОм, лООв, пУсти, пУУж, мИш, мИИр, лЕзи, лЕЕд, пРст, цРРн. 

Постоје 

2 кратка акцента и 2 дуга акцента 




141

Постоје речи које се исто пишу, али се различито изговарају. Значење речи тада 

зависи од дужине акцентованог слога. 

Речи са кратким слогом 

Речи са дугим слогом 

лук (именица, поврће) 

бара (именица, плитка стајаћа вода) 

купити (глагол, прикупљати) 

лук (именица, оружје) 

Бара (именица у генитиву, град) 

купити (глагол, платити) 

2. Изговори глагол слагати на два различита начина и допуни реченице које следе. 

Ако акцентовани слог кратко изговориш, глагол слагати значи ________. 

Када је акцентовани слог дуг, глагол слагати значи __________________. 

акцентовати – изговарати с одређеним акцентом 

(Речник српскога језика, Матица српска) 

3. Подвуци речи са дугим акцентованим слогом: 

сова, трешња, некултура, љутња, малина, љуска, мода, поглед. 

4. Подвуци речи са кратким акцентованим слогом: 

анђео, антика, набацити, крак, дриблати, нар, свитац. 

5. a) Изговарај следеће речи: кикирики, звоно, лет, дописати, претчас, заигравати, 

ведар, ласта, плод. 

б) Колико има речи са дугим слогом?________ 

6. Заокружи реч у којој је акцентовани слог кратак: 

смешан, смешити се, смешкати се, смешно. 

142 





Зашто Кинези листу бројева 4, 8, 5, 3, 9, 7, 6 памте без грешке? 

„Бројеви се памте тако што се смештају у краткорочну меморију, која је 

активна 2-3 секунде... Кинеске речи за бројеве изузетно су кратке и највећи број 

њих може се изговорити за четвртину секунде. На пример, 4 је „си”, а 7 „ки”. На 

први поглед јасно је да су „си” и „ки” много краћи од четири и седам. За изговарање 

бројева 4 и 7 нама је потребна по трећина секунде. Очигледно је да 

разлика у меморисању бројева и њиховој каснијој употреби зависи од ра злике 

у дужини њиховог изговора, јер их памтимо као звуке изговорених речи.” 

(Станислас Дехен, Разумевање бројева) 

ЗАДАЦИ 

1. Прочитај следеће речи здесна налево и прецртај ону реч чији се акценат (дуг, кратак) 

разликује у обрнутом читању: 

мир, сир, кос, тих, мирис, воз. 


Пример 

Којој врсти речи 

припадају подвучене 

речи? 

Одреди 

значење подвучених 


У којим су при мерима 

употре бљене 

речи ист ог значења? 

Она има дуг језик. 

Он има велики дуг. 

Пловидба је била дуга. 

Погледај, колика дуга! 




143

3. Која се реч међу римованим речима изговара другачије? 

ДЛАН 

ПЛАН 

СЛАН 

4. Заокружи речи са дугим наглашеним слогом: 

палма, дах, дуга, прасе, облачина, садница, целер, зраци. 

5. Одреди значење подвучених речи. 

а) Донео је силно благо. __________________________________________________ 

Благо ју је погледао. ___________________________________________________ 

б) Види, то је пловка! _____________________________________________________ 

Са пловка сам скинуо травуљину. ________________________________________ 

в) Дошла ми је кума! _____________________________________________________ 

Добио сам ауто од кума. ________________________________________________ 


Кључне речи: акценат, наглашени слог (дуг и кратак) 

144 





ИНТОНАЦИЈА РЕЧЕНИЦЕ 

Покушај да прочиташ текст који следи. 

Заављхуујћи нобниечој мћои љдксуог мгзоа, пемра иртазсжиавњима нучаинка 

са Кмбреиџа (Кембриџа), нјие вжано кјоим су роедслдоем нпиаснаа слвоа у рчеи, 

јдиено је бтино да се пвро и пслдеоње совло нлаазе на совм мстеу. Љдукси мзоак 

не чтиа савко слвоо пнаооосб, већ рчеи псмраота као цлениу. 

(blog.B92.net) 

Речи у тексту само на први поглед делују бесмислено, али свака има своје значење. 

Када си почео/-ла да читаш текст, да ли си веровао/-ла да ћеш успети да га и 

разумеш? Шта те је у првом тренутку збунило? 

Прочитај неколико стихова Тање Крагујевић из песме „Чарке са Марином”. 

„Марине кажи Ч 

Марине кажи 

Чарка варка 

Чудесан час 

Чаробна барка (...) 

Речима се ни слово 

Не сме опљачкати (...) 

Ми без њих умиремo (...) 

Реч је без слога као 

Чардак без крова 

Чаша без дна и 

Чело без сна (...)” 

Интересантно је да Марин треба да каже ч, а не Марина. Ако речи не изговориш 

правилно, можеш себе или друге да збуниш. 

Увек је важно да покушаш да схватиш у чему је смисао. 

Пошто је реченица мисао исказана речима, као што си учио/-ла у претходном 

поглављу, она се изговара са одређеним циљем: да би се пренела нека порука, 

са знало нешто, исказала жеља, молба, наредба итд. 




145

Реченицу можемо изговорити на различите начине. 

У свакој се реченици налази реч или скуп речи који се наглашава другачије од осталих 

речи. Изговарањем појединих речи мења се смисао реченице. 

1. Изговори следеће реченице тако да сваки пут истакнеш само подвучене речи. 

а) Здраво, Јоване, идем по подне на пливање. Хоћеш ли да идеш са мном? 

б) Здраво, Јоване, идем по подне на пливање. Хоћеш ли да идеш са мном? 

Реченична мелодија се мења ако се тон подигне или спусти. 

2. Изговори реченицу Ти идеш сама на пливање 

а) као обавештење, б) као питање, в) као заповест. 

После које реченице очекујеш одговор? _____________________________ 

Поред правилног дисања, за темпо казивања важне су и паузе, које се праве да 

би се означио крај реченице и да би се осмислило оно што се жели рећи. Пауза се 

прави и када се очекује реакција саговорника и важан одговор. 

Паузе у писању обележавају се знаковима интерпункције: запетом, тачком, тачком 

са запетом, са три тачке итд. 

3. Напиши запету тамо где је то потребно. 

а) Мила ја нећу доћи кад и они. 

б) Јован Петар и Алекса су отишли на утакмицу. 

в) Кажи им ти молим те! 

4. Изговори следеће реченице водећи рачуна о паузама које треба да направиш да би 

реченице биле јасне. 

а) Реци, не ћути више. 

б) Реци не и заврши са тим. 

У којој реченици је саговорник ћутолог? _____________________________ 

146 




5. а) Прочитај песму Благоја Баковића „Сунце испод кишобрана”, најбољу песму 

16. фестивала песника за децу „Булка”, и одговори на захтеве који следе. 

Сунце испод кишобрана 

Журим журим 

Да зажмурим 

И замислим како пада 

Киша преко нашег града 

А ја градом идем с Аном 

Јер под њеним кишобраном 

Јес да расте слатка трема 

Али брате кише нема 



И удахнем пуна плућа 

И замислим да је кућа 

Tај кишобран мој и Анин 

Да се њеним смехом храним 

Јесте да је скупа храна 

Ал’ је брате слатка Ана 



И замислим више нема 

Кише изнад нашег трема 

Само са мном оста Ана 

Испод нашег кишобрана 

Али брате смех са Аном 

Сунце је под кишобраном 



И да вама руком махнем 

Оног трена кад уздахнем 

Јер крећемо Ана и ја 

Пут звезданих провалија 

До којих се спуштам с Аном 

Са радосним падобраном 

Шта је сада? 

Сви журите... да жмурите. 




147

б) Усправним цртама одреди границе мисли (реченица). Оне се не морају поклапати 

са стиховима. 

в) Подвуци у реченицама које си означио/-ла речи које исказују твоја осећања. 

г) Направи паузе, краће или дуже, тамо где завршаваш мисао или када треба да 

издвојиш оно што је емотивно важно. 

д) Када песму прочиташ неколико пута, покушај да је казујеш. Правилно диши током 

говорења. 

(Треба да знаш како изгледа твоја Ана или си ти нечија Ана.) 

6. а) Прочитај песму Дејана Алексића. 

б) Пробај да је кажеш тако као да са неким разговараш. 

в) Обрати пажњу на то како изговараш одређене гласове и речи. 

г) Пренеси поруку. 

д) Ослободи се у игри речи и вежбај да говориш пред другима. 

СУМЊИВИ ИЗВЕШТАЈ О ЈЕДНОЈ НЕЗГОДИ 

Догодило се једном раку, 

Што се свакога јутра смешта 

На исто место у плићаку, 

Да су му скроз зарђала клешта! 

Ви ћете рећи: „Ма, којешта! 

Како да раку зарђају клешта?!” 

Ех, како, како... Ни ја да схватим. 

Ал’ рак у врло тешкој пози је, 

Јер није баш рачунао са тим 

Да може доћи до корозије. 

Ви ћете рећи: „То је лажтврђа! 

Само на гвожђе хвата се рђа!” 

Тачно је, тачно... Прича не штима... 

Ал’ клешта су од гвожђа – сви знају. 

Стога, и овим ваљда клештима 

Ваља да мало зарђају. 

Ви ћете рећи: „То је безвезе. 

Твоја се прича без циља везе.” 

А ја ћу на то само да додам: 

Тачно је све што кажете, али 

Можда у томе цела је згода – 

Што смо се лепо испричали. 

Дејан Алексић 


Кључне речи: интонација реченице (реченична мелодија), истицање 

појединих речи, пауза 

148 





ПРАВИЛАН ИЗГОВОР 

Правилно изговарати гласове 

Важно је за изражајан говор и изражајно читање. 

Брже се памти оно што је течно и јасно казано. 

Изговарањем појединих речи мења се смисао 

реченице. 

Интонација реченице 

Реченична мелодија се мења ако се тон подигне или 

спусти. 

Паузе у говору праве се да би се означио крај 

реченице, осмислио садржај, ослушнула реакција 

саговорника. 

Истицање јачине и висине једног слога у речи. 

Акценат 

Наглашени слогови могу бити дуги (град – 

насељено место) и кратки (град – временска 

непогода). 




149

ПРАВОПИС 

150 






1. Напиши придеве на -ски који су настали од следећих именица: 

историја ___________ ; Сарајево ___________ ; симфонија __________ ; 

телевизија _________ ; геометрија _________ ; хемија ______________ ; 

змија ______________ ; акција _____________ . 

(4 тачна захтева 0,5 бодова) 

(1) 

2. Заокружи слово испред правилно написаног датума рођења Вука Караџића: 

а) 6. XI 1787. б) 6. XI. 1787. в) 6 XI 1787. 

(1) 

3. Неправилно написане речи напиши правилно: 

немарност, незнам, непостоји, нестаје, не видљив, немирко, немам, не писмен. 

________________________________________________________________________ 

(1) 

4. а) Прецртај погрешно написане облике футура I: 

путоваћемо, стићи ћеш, доћићемо, певаћу, бринуће, крену ће. (0,5) 

б) Прецртај погрешно написане облике: 

кројио, пошо, родијо, мислио, пио, казо, рекао. (0,5) 

(1) 

5. Напиши суперлативе следећих придева: 

јасан _________________________ , занимљив ______________________, 

једноставан ___________________ , маштовит _________________________ . 

(1) 

6. Уочи неправилности у следећим реченицама и исправи их. 

Дали ће мо не достајати Марку и Филипу? ____________________________________ 

_____________________________________________________________________ (0,5) 

Хоћели сутра бити кише? 

_____________________________________________________________________ (0,5) 

(1) 




151

7. Напиши писаним словима правилно следеће реченице. 

а) ЗАВОД ЗА ТРАНСФУЗИЈУ КРВИ СРБИЈЕ ОРГАНИЗУЈЕ ДОБРОВОЉНО ДАВАЊЕ 

КРВИ НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ, ПРЕКО ПУТА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА. 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

___________________________________________________________________ (1) 

б) АСТРОНОМСКО ДРУШТВО РУЂЕР БОШКОВИЋ БАВИ СЕ И АМАТЕРСКИМ 

ПО СМАТРАЧКИМ РАДОМ. 

_____________________________________________________________________ 

___________________________________________________________________ (1) 

в) У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ ОСЛОБОДИОЦИ БЕОГРАДА ОРГАНИЗУЈЕ СЕ ТАКМИЧЕЊЕ 

ИЗ МАТЕМАТИКЕ. 

_____________________________________________________________________ 

___________________________________________________________________ (1) 

(3) 

8. Поред описа одређеног интерпункцијског знака напиши о ком је знаку реч. 

а) Пише се на крају упитних реченица: ___________________________________ (0,5) 

б) Пише се иза редних бројева и на крају обавештајних реченица: 

__________________________________________________________________ (0,5) 

в) Употребљава се када набрајање није довршено: ________________________ (0,5) 

г) Пише се на крају узвичних реченица: __________________________________ (0,5) 

(2) 

9. Упиши на линијe одговарајући интерпункцијски знак. 

Има предмета које много волим __ српски __ математику __ 

историју и физичко __ 

(1) 


152 


Добро је, али подсети се мало. 9,5–10,5 

Можеш ти то боље. 6,5–9 


оно што ти је било тешко! 1–6 




ПИСАЊЕ ЗАМЕНИЦА 

ВИ, ВАШ 

1. Прочитај следећу позивницу. 

Цењени господине Филиповићу, 

Позивамо Вас да својим присуством увеличате прославу Дана школе. Због Вашег 

преданог хуманитарног рада биће Вам уручена захвалница. 

Унапред захвална, 

Олга Зорић 

Уочаваш да су великим словима написане заменице Вас, Вашег и Вам. 

У којим падежима стоје ове заменице? У _________________, _________________ 

и _______________. 

Како гласи номинатив наведених заменица? _______________________ 

Заменице Ви, Ваш (у свим падежима) пишу се великим почетним словом 

када се обраћамо једној особи из поштовања. 

Заменице Ви, Ваш се у учтивим изразима пишу великим почетним словом: 

Ваше величанство, Ваша висости, Ваша екселенцијо, Ваша светости. 

2. Напиши позивницу наставнику/на 

ставници за 

свој концерт. Употреби 

заменице Ви, Ваш. 

(Овај задатак уради у 

свесци.) 




153


УЧТИВЕ ФОРМЕ ОБРАЋАЊА 

Како се обраћаш старијој особи? 

Коме не персираш иако је много старији од тебе? 

Пре него што одлучиш да се обратиш неком старијем, увек је важно да знаш ко 

је та особа и како треба да је ословиш. 

Ако пишеш писмо или имејл, уобичајено је писати велико слово на почетку заменица 

Ви, Ваш. 

Велико почетно слово пише се и приликом званичног обраћања високим 

државним и црквеним представницима. 

Приватно лице 

Директор 

Амбасадор 

Патријарх 

Свештеник 

Ословљавање 

Поштовани господине... 

Поштована госпођо... 

Поштована госпођице... 

Поштовани директоре... 

Ваша екселенцијо... 

Поштовани господине 

амбасадоре... 

Ваша светости... 

Поштовани оче... 

ЗАДАЦИ 

1. Напиши кратку поруку градоначелнику свог места тражећи да у парку или 

школском дворишту посади стабло, поправи терен за игру или обезбеди оно 

што је потребно ученицима ваше школе. 

2. Кога би ти од старијих одабрао/-ла да нешто у својој средини, уз њихову помоћ, 

промениш? Како би им се обратио/-ла? 


Кључне речи: заменице Ви, Ваш 

154 




ПИСАЊЕ ИМЕНА 

ВАСИОНСКИХ ТЕЛА 

У следећим реченицама подвучени су називи васионских тела. 

а) Покажи ми Великог медведа, никад га нисам видео! 

б) Последњи пут је Халејева комета била најближа Сунцу 9. фебруара 1986. 

в) Млечни пут је галаксија у којој се налази и Сунце. 

г) Млечни пут се код нас назива и Кумова слама. 

д) Учили смо о разним планетама: Урану, Јупитеру, Марсу, Венери... 

Те називе можемо сврстати у две групе: 

• једночлани називи 

васионских тела: 

Сунце, Уран, 

Јупитер, Марс, Венера 

• вишечлани називи 

васионских тела: 

Велики медвед, Халејева 

комета, Млечни пут 

Једночлани називи васионских тела пишу се великим почетним словом. 

Код вишечланих назива васионских тела прва реч пише се почетним 

великим словом, а остале речи малим словима. 




155


• Астрономија (наука која проучава појаве изван Земље и њене атмо сфере) 

једна је од најстаријих наука на свету. 

Имена небеским телима давали су народи који су их изучавали према личностима 

из разних митова и легенди. Данас имена новооткривеним небеским 

телима даје Међународна астрономска унија, која се држи правила да 

небеска тела добијају имена из грчке и римске митологије, сем када је реч о 

кометама. Оне добијају имена по проналазачима. Неки сателити носе имена 

по ликовима из књижевних дела, а честе су и комбинације слова и бројева. 

• Реч планета потиче од грчке речи која значи – луталица. 

ЗАДАЦИ 

1. Напиши правилно писаним словима имена истакнутих васионских тела. 

а) Јеси ли чуо за галаксије СОМБРЕРО и ВИРСКА ГАЛАКСИЈА? 

________________________________________________________________________ 

б) Најсветлија звезда коју можемо да видимо на небу је СИРИЈУС. 

________________________________________________________________________ 

в) Звезде се рађају, врло дуго живе и на крају умиру. Стара и огромна звезда је 

ЦРВЕНИ ДИВ. 

________________________________________________________________________ 

________________________________________________________________________ 

г) Најближа планета ЗЕМЉИ је МЕРКУР, а најудаљенији планетоид је ПЛУТОН. 

________________________________________________________________________ 


Кључне речи: имена васионских тела 

156 




РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ 

НА КРАЈУ РЕДА 

Сигурно ти се често дешава да неку реч мораш да пренесеш у други ред. Приликом 

растављања речи на крају реда пише се интерпункцијски знак цртица (-). 

Постоје одређена правила за растављање речи на крају реда. 

Реч се раставља на онолико делова колико има самогласника. 

Једносложне речи се не растављају. 

пи-та-ти, за-ми-шља-ти, цр-вен 

сат, брат, зид, број, рат 

Ако се сугласник нађе између два самогласника, 

он припада делу речи који се преноси у следећи ред. 

жи-вети, Фе-ликс, књи-га, сре-тати 

Не преноси се једно слово у нови ред. 

Неправилно је: имат-и, уредит-и, оставит-и. 

Не растављају се латинична слова lj, nj и dž приликом 

преношења речи у нови ред. 

nji-va, lju-lja-ška, o-dža-čar (неправилно је: n-jiva, ljul-jaška, od-žačar) 

При растављању сугласничких група, у новом реду треба избегавати 

оне које се тешко изговарају. 

трам-вај (неправилно је: тра-мвај 

брат-ство (неправилно је: бра-тство 

тешко се изговара -мвај) 

тешко се изговара -тство) 




157


• Када се у нови ред преноси полусложеница (српско-руски, Шар- 

-планина), пише се цртица и у новом реду: 

српско- 

-руски 

Шар- 

-планина 


Највише планине на свету су Хималаји 

у Азији. Због своје висине с разлогом су 

названи „кров света”. На планинама је веома 

хладно, снег и лед се тамо никад не топе. 


Највише планине на свету су Хималаји 

у Азији. Због своје висине с разлогом с- 

у названи „кров света”. На планинама је 

веома хладно, снег и лед се тамо никад 

не топе. 

ЗАДАЦИ 

1. Прецртај речи које нису правилно растављене на крају реда. 

прежв-рљати, Нико-ла, да-нас, zalju-biti, имат-и, и-мати, кро-мпир, bud-žet 


Кључне речи: растављање речи на крају реда 

158 




КОРИШЋЕЊЕ ПРАВОПИСА 

Све оно што си досад учио/-ла из правописа можеш 

да пронађеш у књизи Правопис српског језика (школско 

издање). Аутор тог правописа је Милорад Дешић. 

Правопис се састоји из два дела. У првом делу дата 

су правила (означена су редним бројевима 1–150, по 

тематским целинама, којих има седамнаест). 

Наслов тематске целине 




159

1. Испиши седамнаест тематских целина које су обрађене у Правопису (по гледај садржај). 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

_____________________________________________________________________ 

2. Прочитај у Правопису српског језика (школско издање) правила о писању имена 

насеља и њихових становника. Напиши редни број поглавља у којем се налазе та 

правила. ________ 

Други део Правописа чини Речник. 

160 




Уколико се реч налази и у првом делу Правописа, на крају њеног описа наводи се 

број одреднице у којој се она налази. 

3. Шта сазнајеш из описа речи ОБОЖАВАЛАЦ? 

________________________________________________________________________ 

________________________________________________________________________ 

________________________________________________________________________ 

У опису неких речи запазићеш и скраћенице. 

4. Шта значе скраћенице које се налазе уз реч ОБОЖАВАЛАЦ? 

________________________________________________________________________ 

________________________________________________________________________ 

5. Провери у Правопису српског језика (школско издање) Милорада Дешића који је 

облик следећих речи правилан, то јест неправилан: 

банци – банки; Горњи Милановац – Горњи милановац; 

Други светски рат – Други светски Рат; Свети Сава – свети Сава, 

Деда Мраз – деда мраз. 


Правописна правила о којима учиш треба да примењујеш 

не само у писању, већ и у куцању текстова/ 

порука/имејлова на рачунару или на телефону. 

Буди писмен/-а не само у школи, него и ван школе! 

Правописна и језичка култура важни су делови 

опште културе сваког од нас. 


Кључне речи: правопис, коришћење правописа 




161



1. Уочи грешке и препиши правилно писаним словима ћирилице следећи текст. 

већина астероида (малих камених тела) у сунчевом систему налази се у појасу између 

марса и јупитера. Скоро сви они безопасно лутају око сунца, а неки пролазе и веома 

близу земље. 

галилео галилеј је 1610. године први почео да посматра сатурн, преко телескопа који 

је сам направио. за разлику од других безначајних тела у сунчевом систему, комете 

су биле познате хиљадама година. кинези су забележили халејеву комету још 240. г. 

пре нове ере. 

__________________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________________ 

(10) 

2. Уочи грешке и сваку реченицу писаним словима ћирилице препиши правилно. 

а) молим Вас, драга децо, станите у колону двоје по двоје! 

__________________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________________ 

б) Докторка, ви и ваши гости увек сте добродошли! _____________________________ 

__________________________________________________________________________ 

(2) 

3. Напиши правилно: 

а) своје име и презиме и надимак ако га имаш: ________________________________ 

__________________________________________________________________________ 

б) своју адресу и место становања: ___________________________________________ 

__________________________________________________________________________ 

162 




в) назив школе коју похађаш: _________________________________________________ 

г) данашњи датум: _________________________________ 

(4) 

4. На празна места упиши одговарајуће облике заменица у загради. 

Поштовани господине Симићу, 

Захваљујем ___________(ВИ) на позиву и радо га прихватам. Одржаћу промоцију 

своје збирке песама „Облаци“, која је објављена после моје победе на Лимским вечерима 

поезије, захваљујући ________ (ВАША) подршци. Обавештавам _____ (ВИ) 

да ће промоцији присуствовати и моја породица. 

(1,5) 

5. Заокружи слова испред реченица у којима је поштовано правило о растављању 

(подели) речи на крају реда. 

а) У суботу ће бити организован излет до етно-села Бабина река и до А- 

ранђеловца. 

б) У суботу ће бити организован излет до етно-села Бабина река и до Аранђеловца. 

в) У суботу ће бити организован излет до етно-села Бабина река и до Аранђеловца. 

(2) 

6. У свакој реченици прецртај реч која није написана у складу са правописном 

нормом. 

а) У овој тачци није било речи о екскурзији. 

б) Молим те, додај Луци ову свеску! 

(1) 

7. У сваком пару заокружи правилан облик дате речи. 

Миличин – Милицин 

битки – битци 

с Игором – с’ Игором 

Новосађанци – Новосађанки 

расчерупати – рашчерупати 

врабца – врапца 

шестдесет – шездесет 

(3,5) 




163

8. Упиши на празна места заменицу у одговарајућем падежу. 

а) Они ___________________(према+ нико) немају обзира. 

б) Молим те, то _______________(од + ништа) не зависи. 

в) __________________(на + никакав) излету нису били. 

г) Они нису имали обзира ________________(према + ничији) ученику. 

(2) 

9. Уочи глаголске облике који нису написани у складу са нормом и препиши 

их правилно. 

а) Реља је бијо учествовао на турниру. __________________ 

б) Испећићемо штрудлу од вишања. ____________________ 

в) Алексин тата је радијо на аеродрому. ________________ 

г) Ви незнате кад аутобус стиже? _____________________ 

(2) 

10. Подвуци све речи које треба написати великим почетним словом. 

у републици србији, у сремским карловцима (војводина), налази се карловачка 

гимназија, једна од најстаријих српских школа. 

(2) 



Добро је, али подсети се још мало. 19,5–24,5 




164 





• Писање заменица Ви, Ваш: 

Заменице Ви, Ваш (у свим падежима) пишу се великим почетним словом када 

се обраћамо једној особи из поштовања. 

• Писање назива васионских тела: 

Једночлани називи васионских тела пишу се великим почетним словом. 

Код вишечланих назива васионских тела прва реч пише се великим 

почетним словом, а остале речи малим словима. 

• Растављање речи на крају реда: 

Једносложне речи се не растављају. 

Ако се сугласник нађе између два самогласника, он припада делу речи који 

се преноси у следећи ред. 

Не преноси се једно слово у нов ред. 

Не растављају се латинична слова lj, nj и dž приликом преношења речи 

у нов ред. 

При растављању сугласничких група треба избегавати да у једном слогу буде 

група сугласника који се тешко изговарају. 

• Писање именичких и придевских одричних заменица (уз предлоге): 

Када се предлог употреби уз именичке одричне заменице, он раздваја речцу 

ни и заменицу, то јест предлог се пише између њих. 

ни о једном, ни за кога, ни према чему, ни са ким, ни за каквом, 

ни према чијем... 




165

ЈЕЗИЧКА 

КУЛТУРА 

Спреми се да 

говориш! 

Имаш фртаљ 

времена 

за то! 

Ау, 

говорџија! 

Мислиш да 

говоркам... 

Где сад да нађем 

праву реч!? 

166 




ВЕСТ 

Вест 

Језичка култура 

Најновије вести из земље и света! 

Јесте ли чули последњу вест? 

Најновије ВЕСТИ вести У СЕДАМ. из земље и света! 

Јесте ли чули последњу вест? 

Та вест је већ стигла до њих. 

ВЕСТИ У СЕДАМ. 

Та вест је већ стигла до њих. 

Сваког дана чујеш/прочиташ неку новост (од другара, из новина, преко телевизије, 

радија, интернета...). Сваког дана То чујеш/прочиташ могу бити новости неку из новост школе, културе, (од другара, спорта из новина, и слично. преко И ти 

некоме телевизије, саопштаваш радија, новости, интернета...). на пример: То у могу колико бити сати новости почиње из неки школе, концерт, породичне како 

је било новости, на синоћној новости представи... из света забаве, културе, спорта и слично. И ти некоме 

саопштаваш новости, на пример: када почиње неки концерт, како је било на 

Када новост напише новинар, па је потом објаве у новинама, на интернету или је 

синоћној представи... 

прочитају на телевизији или радију, новост постаје вест. Вест је кратко извештавање 

Када новост напише новинар, па се она потом објави у новинама/на 

о неком догађају. Поред вести постоје још неки облици извештавања: репортажа, 

интернету или се прочита на телевизији или радију, новост постаје вест. Вест 

извештај, чланак. 

је кратко извештавање о неком догађају. Поред вести постоје још неки облици 

извештавања: репортажа, извештај, чланак. 

Вест је обавештење Вест је обавештење које је упућено које јавности је упућено преко јавности средстава преко јавног средстава информисања јавног 

(новина, телевизије, информисања радија, интернета). (новина, телевизије, радија, интернета). 

Ево примера 

Ево 

једне 

примера 

вести: 

једне вести: 

„Одбегли шимпанзо Сами је после четрдесетодневне 

шетње враћен у Зоолошки врт, у свој кавез, 

„Одбегли шимпанза Сами је после четрдесетодневне шетње враћен 

у зоолошки врт, у свој кавез, аутомобилом Вука Бојовића, директора 

зоо-врта, аутомобилом јер је могао Вука да Бојовића, угрози, како директора своју безбедност, ЗОО врта, тако 

и безбедност јер је могао људи.” да угрози, како своју безбедност, тако и 

безбедност људи.” 

(Вечерње новости, 22. фебруар, 1988, прилагођено) 

(Вечерње новости, 22. фебруар, 1988, прилагођено) 

Вест треба Вест да треба је кратка да је кратка (сажета), (сажета), актуелна актуелна и важна. и Њен важна. циљ Њен је да циљ пружи је да основну пружи 

информацију, основну тј. информацију, да одговори тј. на да питања: одговори на питања: 

КО? 

КО? 

одбегли 

одбегли 

шимпанза 

шимпанзо 

Сами 

Сами 

КАДА? после четрдесетодневне шетње 

КАДА? после четрдесетодневне шетње 

ГДЕ? у Зоолошки врт, у његов кавез 

ГДЕ? 

КАКО? 

у зоолошки 

аутомобилом 

врт, у 

Вука 

његов 

Бојовића, 

кавез 

директора Зоолошког врта 

КАКО? ЗАШТО аутомобилом јер је могао Вука да угрози Бојовића, како директора своју безбедност, зоолошког врта 

ЗАШТО јер тако је могао и безбедност да угрози других како своју људибезбедност, тако и безбедност 

других људи 

166 




167

Језичка култура 

168 

На претходно наведена питања питања одговара одговара потпуна потпуна вест, вест, али одговори али одговори на питања на 

питања ЗАШТО? ЗАШТО? или КАКО? или често КАКО? изостану. често изостану. С друге стране, С друге из стране, вести понекад из вести можеш понекад да 

можеш сазнаш да неке сазнаш друге неке податке: друге последице податке: неког последице догађаја, неког број догађаја, учесника број неког учесника скупа... 

неког скупа... 

1. Шта све можеш да сазнаш из следеће вести? 

1. Шта све можеш да сазнаш из следеће вести: 

„Научници са калифорнијског универзитета Ирвин посматрали су како музика утиче 

на дечији мозак и закључили да им она помаже да савладају дељење, разломке 

и пропорције. „Друга београдска Због комплексних регата одржаће структура се у које недељу се понављају, са почетком она развија у десет сати моторни на 

реци систем Сави мозга, у организацији развија чуло вида Рафтинг и слуха, клуба јача координацију, Алфа тим. Циљ концентрацију ове манифестације и поспешује 

је памћење. да позове Тај грађане податак и није госте новост, града али на се реке, неуромузикологија, афирмише туристичку научна дисциплина понуду и 

укаже која се на бави природне утицајем лепоте музике Београда.” на мозак, још развија.” 

(Новости, (Блиц, 16. новембар 21. јул 2010) 2018) 

Редослед одговора на на питања није није увек увек исти. исти. Он Он зависи зависи од тога од тога шта жели шта жели да се 

да нагласи: се нагласи: време, време, место, место, начин... начин... 

2. Започни вест о бегу шимпанзе Самија, али тако да је у центру пажње одговор на 

2. 

постављено 

Започни вест 

питање. 

о бегу шимпанзе Самија, али тако да је у центру пажње одговор 

на постављено питање: 

КАДА? ______________________________ 

КАДА? __________________________ 

_____________________________________ 

____________________________________ 

____________________________________ 

_____________________________________ 

ГДЕ? ___________________________ 

___________________________________ 

ГДЕ? ____________________________________ 

_____________________________________ 

Вест треба да је објективно (истинито) 

приказивање догађаја. Док 

_____________________________________ 

пише Вест вест, треба новинар објективно не износи (истинито) своје да 

лично прикаже мишљење. догађај. Док Замисли пише вест, каква новинар би 

ово 

не износи 

вест била: 

своје лично мишљење. Замисли 

каква би ово вест била: 

Јадни шимпанзо шимпанза Сами је непажњом 

чувара (да не верујеш) неприметно побегао, побегао, 

свака свака му му част... част... Али Али ипак, ипак, плашим плашим се да 

се 

му 

да 

се 

му 

нешто 

се нешто 

не догоди. 

не догоди. 

Ово је више лични став појединца него вест. 

Ово је више лични став појединца него вест. 

Такође, неко опширније и детаљније извештавање о том догађају постало би 

извештај, који је, поред вести, још један облик новинарског изражавања. 




1

ЗАДАЦИ 

1. Пронађи одговоре на постављена питања у следећој вести. 

Доротеја Добросављевић, ученица III разреда, освојила је прво место на Републичком 

такмичењу из српског језика, у Тршићу, 23. маја 2009. године. Она је имала максималних 

двадесет бодова. 

КО? ______________________________________________________________; 

КАДА? ___________________________________________________________; 

ГДЕ? _____________________________________________________________; 

КАКО? ___________________________________________________________. 

2. Напиши вест о одржавању Светосавске приредбе у твојој школи. 

___________________________________________________________________ 

___________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________ 

3. Напиши вест о отварању неке изложбе (нпр. фотографија, карикатура). Овај задатак 

уради у свесци. 

Кључне речи: вест 




169

ИЗВЕШТАЈ 

Шта је вест? На која питања треба да одговори потпуна вест? Наведи најмање три 

особине вести. 

Осим вести, и извештај је један начин новинарског изражавања. Он је дужи 

од вести. Поред одговора на питања КО?/ШТА?, КАДА?, ГДЕ?, КАКО?, ЗАШТО?, из 

извештаја сазнајемо још неке податке. 

Извештај је облик новинарског изражавања којим се јавност обавештава о неком 

догађају путем средстава јавног информисања (новина, телевизије, радија, интернета). 

Извештава се о разним важним догађајима, који су актуелни и занимљиви. 

Извештавање мора да буде објективно приказивање догађаја. 

1. Прочитај следећи извештај и одговори на питања која следе. 

„ДВОЈКОМ” КРОЗ ГРАД 

Трамвај на линији 2 јуче је испред Цркве 

Светог Марка око 15.30 часова кренуо са 

посебним гостима, али и неочекиваним 

домаћином. Писац Драган Великић у 

занимљиву вожњу повео је осам немачких 

новинара и симболично их кроз круг „двојке” 

упознао и са српском књижевношћу. 

Осам новинара, који се баве културом у 

престижним немачким медијима, у гостима 

су Београду поводом наступа Србије на Сајму 

О Београду и српским писцима говорио је Драган 

Великић ФОТО: М. МАРИЧИЋ 

књига у Лајпцигу наредне године. Како би се разумела једна земља, град и људи који у 

њему живе, најбоље је да се прво прочитају дела аутора који долазе из те земље. Не 

може се осетити оно што се налази унутар града или људи из туристичких водича. 

Београд је за мене најинтересантнији град у овом делу Европе. И знам да ми се све 

што сам прочитао од српских писаца свидело, објашњава Мирко Шваниц и додаје 

да као радио-новинар очекује да пронађе и нове гласове. С посе б ном пажњом и 

погледима пуним питања, путници су слушали водича, који се по трудио да им приближи 

делове града и улице на које су наишли или ће наићи на страницама романа. Ово је 

170 




замишљено као једна лепа шетња кроз град и књижевност, илустрација онога што 

су добили у публикацији са те кстовима и одломцима савремених српских писаца. 

Крајње одредиште било је Калемегдан, где су путници „двојке”, у друштву директора 

Сајма књига у Лајпцигу Оливера Цилеа, кренули у откривање нових тајни Београда. 

Сутра новинаре очекује упознавање града са река, а токовима Саве и Дунава водиће 

их писац Михајло Пантић. 

1. Шта си све сазнао/-ла из овог извештаја? 

КО? 

КАДА? 

ГДЕ? 

КАКО? 

ЗАШТО? 

(Блиц, 26. август 2010, прилагођено) 

Сазнајеш још и ово: 

Чиме се баве гости – новинари? ____________________________________________ 

Зашто су гости у посети Београду? __________________________________________ 

Шта је изјавио један немачки новинар? _____________________________________ 

________________________________________________________________________ 

Које је било крајње одредиште овог путовања? ______________________________ 

Куда ће новинари сутра да иду? ____________________________________________ 

Ко ће их водити? _________________________________________________________ 


1. Напиши извештај са последње екскурзије/излета на коме си био/-ла. 

(Овај задатак уради у свесци.) 

Кључне речи: извештај 




171

ГОВОРНЕ ВЕЖБЕ 

НА ЗАДАТУ ТЕМУ 

Ако само кажемо дрво, да ли ће сви помислити на исто дрво? Зашто? Од чега зависи 

оно што замишљамо? 

Због чега нам је непријатно или смо несигурни када треба нешто да кажемо? 

У којим ситуацијама нам недостаје права реч? 

Човек одувек има потребу да исприча све што је научио, открио, видео, доживео 

или осетио. Да бисмо успели да пренесемо некоме оно што смо сазнали, важно је да 

пронађемо праве речи у правом тренутку. Зато је важно да примећујемо што више 

детаља у свету око нас, да питамо и трагамо за одговорима. 

Ево једне занимљиве вежбе, која ти може помоћи да се концентришеш и опустиш 

да би брзо и лако саставио/-ла причу. 

Распоредите столице по учионици у велики круг. 

Исецкајте папир на мале цедуље, па на свакој напишите по једну реч (именицу, глагол, 

придев или прилог). Припремите мале тегле у које ћете спаковати исписане папириће. 

Ставите тегле у средину круга, а онда седите на изабране столице. Нека један 

ученик извуче седам цедуља. Започните причу тако да сваки ученик каже по 

једну реченицу. Прича треба да 

садржи речи које сте извукли и 

да оне именују покретаче радње 

или заплета. Нека свако у разреду 

каже по једну реченицу која ће се 

настављати на претходну. Слушајте 

једни друге, мерите време за које 

сте успели да испричате причу. Не 

заборавите да оставите поруку на 

њеном крају. 

Припрема за говорну вежбу 

172 

Спреми се да говориш на једну од следећих тема: 

Шта нам односи јесен? 

Кад распуст прође... 

Кад би зидови учионица причали, да ли би знали више од ђака? 

Кад би писао/-ла књигу, коме би је посветио/-ла? 




План за припрему 

1. Осмисли оно што желиш да кажеш и напиши кратак план излагања на задату тему. 

2. Обрати пажњу на оно што је теби важно. 

3. Напиши само основне идеје. 

4. Говори искрено и не жури. 

Елементи припреме за говорну вежбу 

Анализа 

теме 

Прикупљање 

грађе 

Слагање 

грађе, 

избор 

Израда 

плана 

казивања 

Шири оквир (материјал): јесен (како препознајеш да је дошла, 

шта се и да ли се нешто мења у теби, именуј своја осећања у том 

периоду). 

Ужи оквир (тежиште): описуј конкретно шуму, улицу, стабло у школском 

дворишту, дрворед на путу од куће до школе, са ким туда пролазиш, о 

чему размишљаш или разговараш, оно што доживиш када си на ветру, 

шта јесен односи својим доласком... 

Облик казивања (описивање, приповедање): Уочи што више слика 

(додај боје, реци како то изгледа); пронађи праве глаголе да и други 

доживе то о чему говориш. 

Испрати промене у природи, око себе и у себи; шта се догађа када 

јесен стигне и однесе нешто теби важно... 

Опиши јутра и вечери, употреби што више епитета. 

Опиши карактеристичне мирисе. 

Прегледај грађу. Прочитај тему још једном. Изостави сувишну грађу. 

Бирај само оно што ће исказати све што желиш да кажеш. 

Ако се сетиш још нечег, пронађи место и том детаљу. 

Размисли о плану казивања. 

Увод: Почни нечим чиме ћеш скренути пажњу на оно о чему желиш 

да говориш. 

Било је сиво, хладно, новембарско јутро. Кроз прозор се једва могао 

видети зид са друге стране улице. Тако је пљуштало... 

Разрада: Слажи своје мисли. Уопште не мораш строго да се придржаваш 

свог претходног плана. Само говори искрено и концентрисано 

тако да можеш да испратиш све што желиш да кажеш. 

Зачуло се неко звоно. Стигао је бициклом са језера главни оџачар у крају... 

Закључак: У закључку је добро исказати оно у шта верујеш, оно што 

ти примећујеш... Кажи на свој начин. 




173

Правилно 

диши док 

говориш 

Пажљиви 

слушалац 

Коментари 

Исправи се док говориш. Води рачуна да не гуташ гласове. Диши. 

Прави паузе тамо где су ти потребне. Немој се плашити. 

Саслушај друге да би и они тебе чули. 

Тако исказујете поштовање једни према другима. 

Разговарајте о ономе што сте чули или изговорили. 

Похвалите једни друге, али реците и шта бисте ви другачије рекли и 

зашто, да ли су сви говорници разговетно причали и ко се уплашио. 

Међу другарима се најбоље отклања страх и несигурност. 

ЗАДАЦИ 

1. Смисли тему на коју ти најлакше можеш да одговориш. 

2. Које су ти теме незанимљиве? Због чега? 

3. Шта памтиш од свега што сте чули у одељењу? 

4. Ко је најискреније причао? Објасни. 

5. а) Организујте расправу на одређену тему. 

б) Направите тимове и припремите се да браните своје ставове. 

Кључне речи: говорне вежбе, израда плана казивања 

174 




АУГМЕНТАТИВИ (УВЕЋАНИЦЕ) 

И ДЕМИНУТИВИ (УМАЊЕНИЦЕ) 

1. Наведи неколико именица које означавају нешто умањено: 

__________________________________________________________. 

2. Ако основама истих тих речи додаш наставке који означавају нешто увећано, 

добићеш речи: _____________________________________________________. 

3. Која врста речи се налази у основи твореница које ти наводиш? __________ 

Уочаваш да су све те речи изведене (на основу је додат наставак – суфикс). 

Именице које се налазе у њиховој основи делимично су промениле значења зато 

што су им додати различити суфикси. 

Нпр. носић, кућица, јаренце, лончина, травуљина, лажовчина итд. 

Деминутиви су именице које означавају умањени појам. 

Суфикси који се додају именицама са значењем умањеног појма: 

-ић 

зубић, лавић 

-чић 

авиончић, кључић 

-ак 

синак, цветак 

-ица 

сестрица, ручица 

-це 

дрвце, острвце 

-енце 

детенце, стакленце 

-ашце 

гнездашце, сунашце 

4. Подвуци суфиксе којима су изведени следећи деминутиви: 

листак, синчић, срдашце, собица, острвце, магаренце, дугменце. 

Аугментативи су именице са значењем увећаног појма. 

Суфикси који се додају именицама са значењем увећаног појма: 

-урда 

ножурда, главурда 

-етина 

кашикетина, торбетина 

-уштина 

баруштина, ветруштина 

-уљина 

травуљина, чорбуљина 

-урина 

брадурина, кишурина 

-ина 

волина, људина 

-чина 

лажовчина, гранчина 

-ерина 

кућерина, кључерина 

5. Подвуци суфиксе којима су изведени следећи аугментативи: 

душетина, зградурина, длачетина, будалина, мачкетина, пасуљчина. 

Кључне речи: деминутиви (умањенице), хипокористици (увећанице) 




175

ЛЕКСИЧКЕ ВЕЖБЕ 

Значење речи сличног облика 

Када желиш да сазнаш значење неке речи, потражи у школској библиотеци речник, 

на пример Речник српскога језика Матице српске. У речницима ћеш наћи и занимљиве 

и необичне речи, открићеш да једна реч може имати више значења или да су значења 

слична или различита. Уколико желиш да у свакој ситуацији имаш праву реч, трагај за 

њом. Максим Горки је говорио: „Језик мора бити једноставан и тачан, то му даје снагу 

и лепоту.” 

1. Прочитај следеће речи и одреди да ли имају исто или различито значење. 

а) новински – који се односи на новине: папир, чланак 

новинарски – који се односи на новинаре: удружење, живот 

б) љубитељ – онај који нешто посебно воли и цени (нпр. старе инструменте) 

љубимац – онај који је некоме посебно драг (миљеник) 

в) читак – који је јасно, разговетно написан (рукопис) 

читљив – који се лако чита (текст, белешке) 

Неке речи у српском језику имају сличан облик и различито значење. 

То су пароними. 

Пароними се често погрешно употребљавају као синоними, због прибли жног значења. 

176 




2. Допиши одговарајућу реч. 

Стигло их је _______________. 

_________________ је од страха. 

Фудбалери Србије су __________ у Белгији. 

десетина, десетак 

побелела, побелила 

резимирали, ремизирали 

3. Повежи речи са њиховим значењем. 

зубаст 

зубат 

папирнат 

папирни 

кожаст 

кожни 

начињен од коже 

сличан кожи (лишће) 

који има облик зуба, оштар 

који има јаке, крупне зубе 

који је од папира (кеса, салвета); који постоји само на 

папиру, нестваран 

који се односи на папир (новац) 

4. Објасни по чему се разликују речи спавачица и спаваћица. 

Уради домаћи задатак (3–8) у Радној свесци на страни 154–155. 

Кључне речи: речи сличног облика (пароними) 




177

Некњижевне речи 

Основу српског књижевног (стандардног) језика чине речи из народних говора 

(свирала, лан, стадо, вино, удица, мрежа). Многе речи су наслеђене из страних језика 

(турског, немачког, италијанског, француског, енглеског, гр чког, чешког, мађарског, 

латинског) и прилагодиле су се српском. 

У српском језику постоје и некњижевне речи. То су дијалектизми, жаргонизми 

и туђице. 

Дијалектизми су речи (и облици речи) потекле из народних говора: лебац (хлеб), 

курузи (кукурузи), шеница (пшеница), ђеца (деца). 

Жаргонизми су речи које користе млади у свакодневном разговору: фрка, чука, 

смор, цимнути. 

Речи које су преузете из страних језика, а нису се уклопиле у књижевни језик, 

називају се туђице: плајваз (оловка), Мега маркет, Свит ленд, Еурополис. 

1. Напиши шта значе подвучене речи из следећих примера. 

Види, види, имаш нову чуку. ________________________________________________ 

Када сам је угледао, чука ми је стала. _______________________________________ 

2. Повежи реч стипса са речима које могу да је замене. 

Каква си ти стипса! 

тврдица 

плашљивко 

циција 

смотанко 

шкртица 

лажов 

3. Пронађи одговарајућу реч књижевног (стандардног) језика и запиши је уместо 

некњижевних речи. 

а) Имате ли фришке кифле? 

б) Бегај одатле! 

в) Што ме ложиш? 

г) Види онога чоека! 

д) Што си таква зентара? 

ђ) Скини са чивилука ту обравницу и спакуј у њу хлеб, пршуту и сир. 

178 





• „Код нас, од осамнаестог века па надаље, сат се делио под немачким, односно 

аустријским утицајем. Зато и данас кажемо нпр. пола шест, по немачком 

halb sechs, иако су некадашњи пуристи то осуђивали као германизам и захтевали 

да се каже ’пет и по’. 

Својевремено се ишло и даље, па је за четврт сата коришћена реч фртаљ 

(од немачког Viertel, преко мађарског). Све до скора, нарочито у Војводини, 

на питање ’Колико је сати?’ могли су се чути одговори као ’Фртаљ шест’ (пет 

и четврт, тј. једна четвртина од шестог сата).” 

(Иван Клајн, Дођи у пола осамнаест, НИН, број 3114, 2010) 

• „Реч кашика, маказе и јастук примили смо од Турака. Оне се данас 

употребљавају у књижевном језику. Наши изрази су жлица (кашика) и ножице 

(маказе). Ко би данас за јастук рекао подглавник, узглавље и узглавник? У 

Речнику Матице српске сматрају се дијалекатским речима. 

У Србији је грчка реч хиљада потиснула стару словенску реч тисућа. Реч 

пасуљ потиснула је реч грах. Шаргарепа је мађарско-српска кованица: шарга 

на мађарском значи ’жут’, па шаргарепа дословно значи ’жута репа’, која је 

потиснула нашу реч мрква. 

Понекад једна реч страног порекла замени другу реч: пре стотињак година 

у Србији се употребљавала реч велосипед, преузета из француског језика. 

Данас се само говори бицикл, реч латинског порекла.” 

(Милан Шипка, Приче о речима, прилагођено) 


Кључне речи: некњижевне речи (дијалектизми, жаргонизми, туђице) 




179

Поједностави изразе 

Исправи обућареву поруку: 

ВРШИМ ПОПРАВКУ ЦИПЕЛА! 

Кратко и једноставно она гласи: 

_________________________________________ 

Језик правника је утицао на књижевни језик, нарочито у администрацији, 

а путем језика политике продро је у језик медија и постао чак 

и говорни. Језик администрације, као средство моћи, користи се у свим областима 

живота, па је постао преопширан, нејасан, компликован, неодређен, пун фраза, страних 

речи и неразумљивих израза. 


• дошло је до пуцања водоводне цеви пукла је водоводна цев; 

• наступио је период дошло је време; 

• очекују се снежне падавине падаће снег; 

• биће појаве кише 

падаће киша. 

Често се у говору употребљавају речи преузете из енглеског језика: 

адвертајзинг (рекламирање), 

бренд (марка, заштићено име или назив), 

дестинација (одредиште), 

едукација (образовање, оспособљавање), 

фешн вик (недеља моде). 

Преопширне и компликоване изразе треба упростити. 


„Молимо вас да пре преузимања вашег возила извршите плаћање.” 

Може се рећи и овако: 

Молимо да паркирање платите пре него што преузмете возило.” 

(Душка Кликовац, О номинализацији, 2008, прилагођено) 

180 





Правилан говор захтева више пажње и напора, пре свега језичку културу и 

свест о сопственом изразу који се стичу учењем, читањем дела добрих писаца 

и вежбама писања и говорења. 

(Злата Спасојевић, Говор и мишљење су дар, Политика, 2009) 

1. Препиши реченице и поједностави подвучене изразе у њима. 

а) Треба извршити плаћање последње рате за екскурзију. 

________________________________________________________________________ 

б) Домар ће обавити поправку улазних врата. 

________________________________________________________________________ 

в) Јасна води бригу о Зорановом псу. 

________________________________________________________________________ 

г) Коначно су ватерполисти Србије одиграли у Загребу на нивоу рејтинга светског 

шампиона. 

________________________________________________________________________ 

д) Јавили су да ће обуставити испоруку електричне енергије. 

________________________________________________________________________ 

ђ) Код њих је присутан страх, па се зато тако понашају. 

________________________________________________________________________ 

Уради домаћи задатак (15) у Радној свесци на страни 156. 

Кључне речи: сажимање текста, поједностављивање израза 




181

СИНТАКСИЧКЕ 

И СТИЛСКЕ ВЕЖБЕ 

Тражење праве речи 

(реч, група речи, реченица) 

Колико пута ти се десило да не можеш да нађеш праву реч у некој ситуацији? 

Како си се тада осећао/-ла? 

Пажљиво прочитај шта је рекао један писац о речима. 

Реченица на срцу 

„Касније у животу почело је да ме занима шта речи у ствари значе и како им 

се значење мења када се спајају у реченице, које се онда нижу у приповести. 

Писац Орхан Памук је у свом предавању поводом Нобелове награде у Шведској 

академији 2006. веома чулно описао рад с речима: ’За нас писце речи су основна 

грађа. Додирујемо их и опажамо њихове међусобне односе, понекад их посматрамо 

издалека, понекад као да их милујемо прстима и врхом оловке, одмеравамо 

их да бисмо их потом, реч по реч, годинама и све упорније, стрпљиво и с 

великом надом стављали на право место. Тако изграђујемо неке нове светове.’” 

(Политика, 4. септембар 2010) 

Када треба сликовито да опишеш оно што се догодило у некој ситуацији, бирај 

речи које ће верно изразити оно што си видео/-ла или доживео/-ла. Одређене ситуације 

можеш представити маштовито и живописно. 

сликовит – а. који се одликује лепотом боја и облика, живописан, као 

насликан (пејзаж); б. који је пун слика, изразит (о језику, приповедању). 

(Речник српскога језика, Матица српска) 

Ево неколико вежби које ти могу помоћи да представиш одређену ситуацију сликовито. 

182 




1. Заокружи слова испред именица којима можеш да довршиш последњу реченицу. 

У граду се асфалт топио. Нисам веровао да усред дана могу да избројим људе на 

улици. Сви су се склонили са сунца. Ушао сам у кућу. Уф, најзад, напољу је несносна 

________________________________________________________________________ . 

а) топлота б) врелина в) врућина г) жега д) јара ђ) спарина 

2. Напиши што више придева које можеш да употребиш уместо подвучених речи у 

следећим примерима. 

Она је веома осетљива. ___________________________________________________ 

Стигао је усплахирен. _____________________________________________________ 

Милан је спретан. ________________________________________________________ 

Марта је намрштена. ______________________________________________________ 

3. Прочитај следеће захтеве и заокружи оно значење које је уљез међу понуђеним 

одговорима. 

• Када за некога кажу да говори без длаке на језику, тај је: 

а) отворен, б) смео, в) бојажљив, г) не устручава се. 

• Када за некога кажу да лије крокодилске сузе, његове сузе су: 

а) лажне, б) неискрене, в) велике, г) лицемерне. 

4. Замени предикат у следећим реченицама глаголима који имају исто или слично 

значење. 

Ко је дошао? _____________________________________________________________ 

Нећу зуцнути! ____________________________________________________________ 

Отишли су чамцем према острву. ___________________________________________ 

Викали су испред зграде. __________________________________________________ 

Градили су мост. __________________________________________________________ 

Нешто је кврцнуло. _______________________________________________________ 

5. Којим прилозима (од понуђених) можеш да допуниш реченицу? 

Ана је мирна и тиха девојка која воли да седи у читаоници увек у истој фотељи. Ако 

је случајно заузета, упорно и _______________ стоји покрај ње док се не ослободи. 

а) бојажљиво б) љутито в) стрпљиво г) хировито 

Некад можеш да употребиш групу речи или реченицу да би описао/-ла одређену 

ситуацију. 




183

6. Напиши шта означавају следећи придеви: 

а) бистар (поток) __________________________________________________; 

б) бистар (дечак) __________________________________________________; 

в) обазрив ________________________________________________________; 

г) пакостан _______________________________________________________. 

7. a) Прочитај следећи текст. 

Надметали су се сунце и ветар. 

Једног дана зачух нешто веома необично. 

– Ја сам јачи од тебе! 

– Ниси, само ти се чини! 

Осећала сам како се надмећу ветар и сунце. Било ми је прво хладно, па претопло. 

Ветар је дувао, па је сунце сијало. Ја сам закопчавала јакну, па сам је скидала. Најзад 

ветар стаде, а сунце настави да сија. Пребацила сам јакну преко руке и отишла. 

Сила није увек јача. 

б) Замени подвучене речи скуповима речи или реченицама и прошири причу. 

8. Подвуци синонимне речи, скупове речи и реченице: 

а) полетео сам, трчао сам, спуштао сам се, хитао сам, журио сам, кретао сам се, 

ишао сам не чекајући; 

б) брзо, хитро, споро, журно, полако; 

в) веома брзо, истога часа, брзином ветра, као без даха, као муња, најбрже могуће; 

г) као да сам летео, као да ми није стало до ње, како сам само ја могао, као да ме 

је неко катапултирао, као мува без главе, као да нисам журио. 

Употреби речи које си подвукао/-ла да опишеш ситуацију у којој си се једном нашао/-ла. 


Кључне речи: сликовито, живописно 

184 




ЧИТАЛАЧКИ КУТАК 

Неки верују да је књига сан који можеш да понесеш са 

собом, а други да је она преносива магија. 

На шта тебе подсећа реч књига? Зашто? 

Ако не волиш да читаш, објасни зашто је то тако. 

Због чега је важно читати? 

Напиши своје прве три асоцијације. ___________________ 

________________________________________________ 

О књизи на крају књиге знатижељи у част 

Свуда око себе можеш пронаћи разлоге због којих кажу да је корисно читати. 

1. Знаћеш да поставиш права питања. 

2. Вежбаћеш концентрацију. 

3. Научићеш нешто ново. 

4. Имаћеш веће самопоуздање. 

5. Побољшаћеш своју меморију. 

6. Поднећеш лакше тужне тренутке. 

7. Разрешићеш разне недоумице. 

1. а) Прочитај две строфе песме Дејана Алексића „Знатижеља”. 

б) Размисли шта све треба да знаш да би могао/-ла да поставиш занимљиво питање. 

в) Може ли се без знања икуда стићи? Објасни. 

ЗНАТИЖЕЉА 

Као мали, питањима 

Стварао сам муке свима; 

Знатижеља никад сита – 

Све је могло да се пита. 

Како птице јато сложе? 

Да ли вода зна да дише? 

И да ли из цвета може 

Мирис да се измирише? 

(...) 




185

Не заборави да читање: 

1. покреће мисли, 

2. подстиче машту, 

3. побољшава говорну културу. 

Место за читање 

Пре него што одабереш књигу или стрип који ћеш читати, пронађи своје удобно место 

за читање. Обрати пажњу на положај тела током читања и добро осветљење у соби. 


За један минут читамо од 150 до 200 речи и то је отприлике једна страна 

књиге. Брзина читања се може увежбати тако што се не рашчитавају целе 

речи, него се само гледају и памте, као слике. Онда се оком обухвата шири 

део реченице, све док се за исто време не прочита већи број речи (до 400). 

Ако желиш да уживаш у читању, немој да журиш! 

Брзо читање је корисно у учењу и издвајању значајних података. 

Док читаш 

Можеш припремити дугуљасте цедуље које ћеш убацивати између одређених 

страна да означиш нека битна места у књизи, подвући обичном оловком занимљиве 

или непознате речи, као и сликовите описе и шаљиве дијалоге. 

ЗАДАЦИ 

1. а) Издвој одломак омиљене приче и прочитај је наглас. Размишљај о томе што читаш. 

б) Уочи разлику између читања у себи и читања наглас. 

в) Шта закључујеш? 

____________________________________________________________________________ 

____________________________________________________________________________ 

2. а) Пронађи упутство (нпр. на интернету) за прављење папирног авиона дугопругаша. 

б) Направи мапу преко које ћеш у неколико потеза објаснити другима како се он прави. 

3. а) Одабери једну песму Мирослава Антића или Душка Радовића. 

б) Илуструј сваку строфу. 

в) Ако је учиш преко свог цртежа, за колико можеш да је упамтиш? Некима је довољно 

петнаест минута. А теби? ___________________________________ 

186 




НА ВРЕМЕ КРЕНИ, 

ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ 

СЕ ПРИПРЕМИ! 

Вештина читања и разумевање прочитаног 

1. Прочитај правило о писању вишечланих географских имена. 

Великим словом пишу се географска имена – имена држава, насељених места, континената, 

географских подручја, облика рељефа, вода итд. Вишечлана имена вода 

(океана, језера, река, бара) пишу се на следећи начин: прва реч у имену великим 

почетним словом, а остале речи малим, осим ако нису властите именице. 

Прецртај властито име које није написано у складу са наведеним правилом: 

Средоземно море, Бели Дрим, Обедска Бара, Тихи океан. 

2. Прочитај следећи текст, а затим заокружи слова испред тачних тврдњи у вези са 

датим текстом. 

„Американац Семјуел Лојд (1841–1911) још као мали – а био је осмо дете у имућној 

породици у којој су сви волели шах – играо је са старијом браћом. Мада се та страст 

продужила до старости, на међународним такмичењима забележио је само један 

резултат. Играо је на турниру у Паризу, 1867. године, када се тринаест учесника 

такмичило у два круга. Ремији се нису рачунали, већ су супарници добијали по нулу, 

као да су изгубили! Време за размишљање мерили су пешчани сатови, а играчи су 

били дужни да за један час повуку по десет потеза. Ако прекораче временски оквир 

дуже од петнаест минута, плаћали су казну.” 

(Политикин забавник, „Црно-бели свет”, 3. 2. 2023, прилагођено) 

а) Американац Семјуел Лојд живео је у богатој породици. 

б) Американац Семјуел Лојд живео је у сиромашној породици. 

в) На турниру у Паризу, уколико би резултат био изједначен, рачунало се као да су 

супарници изгубили. 

г) На турниру у Паризу, уколико би резултат био изједначен, рачунало се као да 

супарници нису изгубили, одн. добијали су поен. 

3. Прочитај одломак из једне вести. Подвуци део вести у којем се налази коментар 

о изнетим чињеницама. 

У Основној школи „Фејеш Клара” обележен је, у уторак, 21. 2. 2023, међународни 

Дан матерњег језика (многи и не знају шта се обележава овог датума). Ученици су 

са својим наставницима приредили низ активности којима се промовише неговање 

језичке културе заједнице којој припадамо и поштовање вишејезичности и мултикултуралности 

као великог богатства одређене територије. Иначе, у овој школи се 

учи, поред српског језика, и мађарски језик, као матерњи, као и енглески и немачки 

језик, као страни језици. 




187

4. Прочитај следећи текст. 

„Жан Жак се родио 28. јуна 1712. године, у Женеви, у Швајцарској, где су се његови 

преци доселили из Француске. Отац Исак био је часовничар, а занат је научио од 

оца и деде. Мајка Сузана Бернар била је из угледне женевске породице. 

Кад су Исак и Сузана добили првог сина, Исак је одлучио да једно време ради у 

иностранству како би зарадио више новца за младу породицу. Зато је њихов први 

син Франсоа имао шест година када му се родио бата Жан Жак. А породице Русо 

и Бернар биле су веома блиске, што ће се показати врло важним. Брзо пошто се 

родио најмлађи Русо, Сузана је преминула. Русоови, ипак, нису остали сами – у 

кућу је дошла Исакова сестра, која се, такође, звала Сузана. Увек је помагао и ујак 

Габријел, а његова супруга била је друга Исакова сестра Тереза.” 

(Мали Политикин забавник, МАЛА ДЕЦА ВЕЛИКИ ЉУДИ – ДЕЧАК КОЈИ ЈЕ 

ВОЛЕО СЛОБОДУ, 1. 9. 2022, прилагођено) 

Ако је тврдња која се односи на наведени текст тачна, заокружи Т, а ако није, 

заокружи Н. 

a) Исакова сестра Тереза и Жан Жак су у сродству. Т Н 

б) Жан Жаков прадеда је био часовничар. Т Н 

в) Жан Жакова мајка и тетка по мајци звале су се исто: Сузана. Т Н 

5. Пажљиво погледај табелу и обрати пажњу на поделу гласова. Затим, доврши реченице 

испод табеле одговарајућим подацима из табеле. 


СУГЛАСНИЦИ 

СОНАНТИ 

ЗВУЧНИ 

БЕЗВУЧНИ 

ЗВУЧНИ 

ПРЕДЊОНЕПЧАНИ 

ПРЕДЊОНЕПЧАНИ ТВРДИ 

Ж Џ 

Ш Ч 

ПРЕДЊОНЕПЧАНИ МЕКИ 

Ђ Ћ Ј Љ Њ 

ЗАДЊОНЕПЧАНИ Г К Х 

УСНЕНИ 

ДВОУСНЕНИ 

Б 

П 

М 

УСНЕНО-ЗУБНИ 

Ф 

В 

ЗУБНИ Д З Т С Ц 

НАДЗУБНИ 

Р Л Н 

а) Безвучни предњонепчани тврди сугласници су: _____________________________. 

б) Безвучни задњонепчани гласови су: ______________________________________. 

в) Звучни уснени гласови су: _______________________________________________. 

г) Безвучни уснено-зубни сугласник је: ______________________________________. 

188 




6. Прочитај наведене одломке, а затим напиши укратко/сажето о чему се ради у 

одломцима које си прочитао/-ла (напиши један текст за сва три одломка). 

1. Египћани су користили различита писма: хијероглифи са пиктограмима били су 

намењени за верске и свете списе, хијератско писмо служило је за бележење 

докумената, док је демотичко писмо било најједноставније и најраспрострањеније. 

2. У старом Египту писари су се бавили државном администрацијом. За своје записе 

користили су листове папируса добијене сечењем и преплитањем танких листића 

са стабљике ове биљке. 

3. Сумерски свештеници усвојили су клинасто писмо како би пописивали дарове 

намењене храму. Сваки знак представљао је један предмет. 

(„Наука и изуми – све што треба да знаш о томе”, Публикум практикум, 2020) 

Објашњења непознатих речи: (стари) Египћани – цивилизација старе северне Африке, 

уз доњи ток реке Нил (данашњи Египат); Сумери – најстарија позната цивилизација 

јужне Месопотамије (данашњи Ирак); папирус – материјал за писање који се 

израђивао од самоникле мочварне биљке, трске. 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

Води рачуна о томе да реченице буду граматички и правописно правилне. 

Писано изражавање 

1. Заокружи словo испред правилно написане реченице. 

а) Ми не ћемо поћи пре четири сата. 

б) Аца је добијо нови бицикл. 

в) Ја срето комшију Ралета на улазу. 

г) Стићи ћемо вас, не брините! 

2. Заокружи словo испред правилно растављене речи. 

а) Ђорђе-вић, б) Ђорђеви-ћ, в) Ђо-рђевић. 

3. Означи правилно написану реч. 

а) председник – прецедник; б) подписати – потписати; в) станбени – стамбени; 

г) најачи – најјачи. 




189

4. Клуб за који тренираш кошарку учествовао је на хуманитарном турниру. Напиши 

вест о том догађају. Дај наслов тексту, смисли име клуба, учеснике и у које сврхе се 

турнир организовао. Води рачуна о граматичкој и правописној исправности реченице. 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

_________________________________________________________________________ 

5. Заокружи речи које треба писати великим словом. 

наша највећа низија назива се панонска низија и налази се на северу србије. ниске 

планине у србији су фрушка гора и вршачке планине. највиши врх србије је велика 

рудока на шар-планини. простране котлине налазе се у долинама река које теку кроз 

планински део србије. то су, пре свега, долине западне мораве, јужне мораве и нишаве. 

6. Подвуци све речи које нису написане у складу са правописним правилима. 

Моји родитељи нису ниочему разговарали, осим о позориштном фестивалу, на којем 

треба да се приказује изврсна престава рађена према приповетци Иве Андрића. 

Граматика 

1. Подвуци звучне гласове у следећој реченици. 

КО УЧИ, ЗНАЋЕ, А КО ЗНА, УМЕЋЕ! 

2. Издвој корен дате породице речи: ученик, учити, учитељ, учионица. 

_________________________________________________________________________ 

3. Ако је реч настала извођењем, упиши У, а ако је настала слагањем, упиши С. 

рођендан ________ наставница ________ 

југозапад ________ јужни _____________ 

4. Напиши које гласовне промене су се извршиле у подвученој речи. 

Испеци, па реци! ________________________, ________________________ 

5. Сваки квадратић представља један слог дате речи. Означи у свакој речи квадратић 

(слог) на којем се налази акценат. 

стрела □ □ цртачи □ □ □ математика □ □ □ □ □ 

весео □ □ □ развеселити □ □ □ □ □ Веселин □ □ □ 


Наша тетка је купила Јовани нови радни сто. 

Наша 

ВРСТА РЕЧИ ПОДВРСТА РЕЧИ РОД БРОЈ ПАДЕЖ 

190 

Јовани 

сто 




ПОЈМОВНИК 

A 

акценат – нарочито истицање јачине и висине једног слога у речи 

аорист – глаголски облик којим се исказују радња, стање и збивање који су се вршили 

или извршили непосредно пре тренутка говорења 

Б 

безвучни глас – глас приликом чијег изговора гласнице не трепере 

Г 

говорни органи – органи који учествују у стварању гласа 

губљење сугласника – гласовна промена приликом које се у одређеним положајима 

у речи губи удвојени сугласник или сугласник Т у склопу сугласничке групе 

Д 

двосложна реч – реч која садржи два слога 

двоуснени сугласник – сугласник приликом чијег изговора ваздуху препреку стварају 

горња и доња усна (Б, П или М) 

дијалектизми – некњижевне речи и облици речи из народног говора (различити од 

књижевних облика) 

Ж 

жаргонизми – некњижевне речи које користе млади у свакодневној комуникацији 

жељне реченице – независне предикатске реченице којима се исказује жеља да се 

оствари оно што значе 

З 

зависна реченица – предикатска реченица која не може да стоји самостално 

задњонепчани сугласник – сугласник приликом чијег изговора ваздуху препреку 

стварају језик и задње непце (К, Г или Х) 

заповедне реченице – независне предикатске реченице којима се саговорник подстиче 

или му се забрањује да нешто уради 

звучни глас – глас приликом чијег изговора гласнице трепере 

зубни сугласник – сугласник приликом чијег изговора ваздуху препреку ствара језик 

са горњим и доњим зубима (Д, Т, З, С или Ц) 

И 

изведена реч (изведеница) – реч која је настала од неке друге речи додавањем 

суфикса на творбену основу 

извештај – један облик новинарског извештавања; дужи од вести 

извођење – начин творбе (грађења) речи; додавање суфикса на творбену основу 




191

имена васионских тела – пишу се великим словом (једночлана имена васионских 

тела) или се прва реч пише великим, а остале речи малим словима (вишечлана 

имена васионских тела) 

именичке неличне заменице – упитне, неодређене, опште, одричне 

имперфекат – глаголски облик којим се исказују радња, стање и збивање који су 

се вршили и дуже трајали у прошлости 

интонација – тон говора 

Ј 

једначење сугласника по звучности – гласовна промена приликом које се једначе 

два сугласника различите звучности када се нађу у непосредном додиру 

једначење сугласника по месту изговора – гласовна промена приликом које су зубни 

сугласници З и С, када су се у речи налазили испред предњонепчаних сугласника, 

прелазили у предњонепчане сугласнике Ж и Ш 

једносложна реч – реч која садржи један слог 

јотовање – гласовна промена приликом које су зубни сугласници (Д, Т, З и С), надзубни 

сугласници (Л и Н), задњонепчани сугласници (К, Г и Х) и уснени сугласници 

(Б, П, М и В), када су се у речи налазили испред сонанта Ј, прелазили у одговарајуће 

предњонепчане сугласнике или сугласничке групе 

К 

комуникативна реченица – почиње великим словом, има најмање једну предикатску 

независну реченицу, посебну интонацију, завршава се тачком (упитником или 

узвичником) 

корен речи – најмањи заједнички део више речи који их повезује по значењу 

Л 

лични глаголски облици – они који разликују лица (презент, перфекат, футур I, 

аорист, имперфекат) 

Н 

надзубни сугласник – сугласник приликом чијег изговора ваздуху препреку стварају 

врх језика и десни изнад горњих зуба (Р, Л и Н) 

независна реченица – предикатска реченица која може да стоји самостално 

некњижевне речи – дијалектизми, жаргонизми, туђице 

неличне именичке заменице – упитне, неодређене, одричне и опште 

неодређене именичке неличне заменице – неко, нешто 

неодређене придевске заменице – њима се упућује на нека неодређена бића и 

предмете или особине 

непостојано А – гласовна промена приликом које се самогласник А појављује у 

неким облицима једне речи, а у неким не 

192 




О 

обавештајне реченице – независне предикатске реченице којима се пружа информација 

о некоме или нечему 

односно-упитне придевске заменице – најчешће се употребљавају у упитним реченицама 

(који, чији, какав, колики) 

одричне именичке заменице – нико, ништа 

одричне придевске заменице – њима се одриче неко биће, предмет или особина 

опште именичке неличне заменице – свако, свашта 

опште придевске заменице – њима се упућује на било које биће, предмет или особину 

П 

палатализација – гласовна промена приликом које су задњонепчани сугласници К, 

Г и Х, када су се у речи налазили на крају основе испред самогласника Е, И или А, 

прелазили у предњонепчане сугласнике Ч, Ж и Ш 

плусквамперфекат – глаголски облик којим се исказује радња, стање или збивање 

који су се (из)вршили у давној прошлости (пре неке друге прошле радње) 

показне придевске заменице – упућују на одређену именицу, њену особину или 

величину 

породица речи – све речи које имају заједнички корен 

предикатска реченица – има глагол у личном глаголском облику 

предњонепчани сугласник – сугласник приликом чијег изговора ваздуху препреку 

стварају језик и предње непце (Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Џ, Ч, Ж и Ш) 

префикс – додаје се испред речи 

придевске заменице – имају службу атрибута или именског дела предиката у реченици 

присвојне заменице – указују на припадност именици уз коју стоје 

промена Л у О – гласовна промена приликом које је сонант Л, када се у речи налазио 

на крају слога, прелазио у самогласник О 

прости глаголски облици – облици у чији састав не улази помоћни глагол (презент, 

аорист, имперфекат, инфинитив) 

просте речи – речи које нису настале од других речи 

С 

самогласник (вокал) – глас приликом чијег изговора ваздух слободно пролази кроз 

усну дупљу 

сибиларизација – гласовна промена приликом које су задњонепчани сугласници К, 

Г и Х, када су се у речи налазили на крају основе испред самогласника И, прелазили 

у зубне сугласнике Ц, З и С 

слагање – начин грађења речи; спајање две речи у једну (срастањем две речи у 

једну или уз помоћ спојног вокала) 

слог – део речи или реч која се изговара одједном 

слоготворно (самогласничко/вокално) Р – сонант Р који је носилац слога 

сложена реч (сложеница) – реч настала слагањем 




193

сложени глаголски облици – они у чији састав улази помоћни глагол (перфекат, плусквамперфекат, 

футур I) 

сонант – глас приликом чијег изговора ваздух пролази готово неометано иако постоје 

препреке у говорном каналу 

спојни вокал – вокал (О или Е) којим се приликом грађења речи слагањем спајају 

две речи или њихове основе 

сугласник (консонант) – глас приликом чијег изговора ваздуху препреку стварају 

различити делови говорног апарата 

суфикс – додаје се на крај речи (творбену основу) 

Т 

творба речи – процес настајања нових речи 

творбена основа – део речи који носи значење; испред творбене основе додају се 

префикси, а на творбену основу додају се суфикси 

творенице – све изведене и сложене речи 

тросложна реч – реч која садржи три слога 

туђице – некњижевне речи страног порекла 

У 

узвичне реченице – независне предикатске реченице којима говорник исказује емотивне 

реакције 

упитне неличне именичке заменице – ко, шта 

упитне реченице – независне предикатске реченице којима се тражи информација 

уснени сугласник – сугласник приликом чијег изговора ваздуху препреку стварају 

горња и доња усна или горњи зуби и доња усна (Б, П, М, В и Ф) 

уснено-зубни сугласник – сугласник приликом чијег изговора ваздуху препреку стварају 

горњи зуби и доња усна (В или Ф) 

Ч 

четворосложна реч – реч која садржи четири слога 

Ш 

школски правопис – Правопис српског језика (школско издање) Милорада Дешића 

194 




ИНДЕКС 

А 

акценат. ................. 141, 144 

аорист ........................103 

Б 

безвучни глас . ................. 31 

В 

вест . .........................167 

Г 

глаголски облици ........ 101–117 

говорни органи ................29 

грађење речи ................... 7 

граматички наставци ...........18 

губљење сугласника . ...........63 

Д 

двосложна реч . ................36 

двоуснени сугласник ...........33 

дијалектизми ................ 178 

дуги акценти . .................141 

Ж 

жаргонизми ................. 178 

жељне реченице. ..............131 

З 

задњонепчани сугласник . .......34 

заменице Ви, Ваш .............153 

заповедне реченице ...... 129, 130 

звучни глас ....................32 

зубни сугласник ................33 

И 

изведена реч (изведеница) ....8, 15 

извештај ..................... 170 

извођење . .....................14 

имена васионских тела ........155 

именичке заменице ............76 

имперфекат ................. 108 

интонација .............. 145, 148 

Ј 

једначење сугласника 

по звучности . ..................52 

једначење сугласника 

по месту изговора . .............60 

једносложна реч ...............36 

јотовање ......................56 

К 

корен речи ....................10 

Н 

надзубни сугласник ............33 

независна реченица .......... 124 

некњижевне речи ............ 178 

неличне именичке заменице .....76 

неличне заменице ..............76 

неодређене именичке, 

неодређене придевске заменице ..92 

непостојано А . ................ 49 

О 

обавештајне реченице. ........ 126 

односно-упитне придевске 

заменице ......................89 

одричне именичке 


одричне придевске заменице . ...84 

опште именичке 

неличне заменице .............. 77 

опште придевске заменице . .....84 

П 

палатализација ................ 41 

плусквамперфекат ............112 




195

показне придевске заменице . ...85 

породица речи .................10 

предикатска реченица .........121 

предњонепчани сугласник ......34 

префикс ....................... 21 

придевске заменице . ...........80 

присвојне заменице ............82 

промена Л у О ................. 67 

просте речи . .................... 7 

Р 

растављање речи .............157 

С 

самогласник (вокал) .........29, 31 

самогласничко (слоготворно) Р. .. 37 

сибиларизација ................45 

слагање ....................... 21 

слог . ..........................36 

сложена реч (сложеница) .....8, 21 

сонант ........................32 

спојни вокал ................... 21 

сугласник . ..................29, 31 

суфикс ........................14 

Т 

творба речи . .................... 7 

творбена основа ...............14 

творенице ...................... 7 

тросложна реч .................36 

туђице ...................... 178 

У 

узвичне реченице ..............132 

упитне именичке 


упитне реченице ...............127 

уснени сугласник . ..............33 

уснено-зубни сугласник .........33 

Ч 

четворосложна реч .............36 

Ш 

школски правопиc ............ 159 

196 




РЕШЕЊА 

ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ 

ПОДЕЛА РЕЧИ ПРЕМА НАСТАНКУ (стране 7–9) 

Задаци: 1. На пример: плав – плавкаст, плавојка, плавичаст; круг – кружић, кружни, 

округао; кућа – кућни, кућерак, окућница; 2. СУНЦЕ; 3. а) књига; б) бео; в) кућа; 4. 

Просте речи: једна, број, шума, свету; творенице: трећине, Земљине, дрвећа; 5. На 

пример: Ceo dan pada sneg, a deca prave Sneška Belića. 

ПОРОДИЦА РЕЧИ. КОРЕН РЕЧИ (стране 10–13) 

Задаци: 1. прст, земља, сан, жут; 2. Породица 1: рода, родин; Породица 2: родити, 

родитељ; Породица 3: градоначелник, приградски; 3. -ветар-, школ-, злат-, жут-; 4. 

На пример: листић, листати, лишће, олистати, прелистати; 5. а), б). 

ТВОРБЕНА ОСНОВА. СУФИКСИ (стране 14–20) 

Задаци: 1. пливач-, белка, пастир-, -ство, -етина, кућ- + -ица, брат- + -ов, робовати, 

глас-, ноћ- + -и-; 2. -ад, -урда, -чић, -ак, -ски, -ов; 3. петак – број, жућкаст – придев, 

зидати – именица, упис – глагол, цвет – именица; 4. лист-, сестр-, слон-, стакл-; 5. 

Творбена основа: унуч-, лов-, Ниш-, кревет-, стар-; Суфикси: -ад, -ац, -лија, -ац, -ица; 

Граматичка основа: унучад-, ловц-, Нишлиј-, кревец-, стариц-; 6. а) граматички 

наставак; б) суфикс; в) граматички наставак; г) суфикс. 

ПРЕФИКСИ (стране 21–24) 

Задаци: 1. двоброј, незаменљив, препливати, појурити, маслинастозелен; 2. о- + 

-писати; пра- + -унук; не- + -важан; 3. пра-, од-, с-, рас-, са-, пре-, нај-, у-, не-; 4. а) 

префикс: НЕ-, суфикс: -ЊА; б) префикс: ПРЕД-; в) префикс: НЕ-, суфикс: -АЧ; г) префикс: 

ПРО-, суфикс: -А-, граматички наставак за инфинитив: -ТИ; 5. На пример: најлепши, 

најбољи, најједноставнији. 

ПРОВЕРА ЗНАЊА (стране 25–26) 

1. цветови, зид, прст, глава; 2. Просте: река, мост, дан; Творенице: младунче, 

обрашчић, гранчица, рупетина, ноћна; 3. лето, летњи; 4. а) Префикс: не-, Суфикс: -ан; б) 

Префикс: под-; в) Префикс: пра-; суфикс: -ски; г) Префикс: из-, Суфикс: -и-, Граматички 

наставак за инфинитив: -ти; 5. На пример: ноћ, ноћни, ноћити, преноћити, заноћити. 


САМОГЛАСНИЦИ И СУГЛАСНИЦИ (стране 29–35) 

Задаци: 1. а) Р, Л, Н; б) Б, П, М, В, Ф; в) К, Г, Х; г) Д, Т, З, С, Ц; д) Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, 

Ч, Ж, Ш; 2. ум, а, ваља; 3. а) Г; б) Б, В; в) З, Д; г) Ћ, Ч; д) мора. 

ПОДЕЛА РЕЧИ НА СЛОГОВЕ (стране 36–38) 

Задаци: 1. цртати, зарђати, рђа, раскрсница, рђати; 2. братанац, брат, братац; 

3. уписати, окачити, ишетати; 4. а) зид, брат, врт итд.; б) један, осам, десет итд.; 




197

в) зелени, камени, јутарњи итд.; г) преписати, нацртати, отпевати итд. 5. Врати Маји 

плаву свеску, Стани поред оног стола итд. 

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ 

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА (стране 41–45) 

Задаци: 1. Предраг, друг, војник, момак, дух; 2. ручица, ножица, снашица, гушчица; 

3. ручицу; 4. вукла; 5. војник – придев: војнички, именица – војничина; књига – придев: 

књижни, именица – књижица. 

СИБИЛАРИЗАЦИЈА (стране 45–48) 

Задаци: 1. трка; 2. председник, орах, радник; 3. а) сибиларизација; б) палатализација; 

в) сибиларизација; г) сибиларизација; 4. а) брига, туга, река итд.; б) рођак, дечак, 

јунак итд.; 5. орасе. 

НЕПОСТОЈАНО А (стране 49–51) 

Задаци: 1. златан, борац, срећан, стигао; 2. У свим примерима између Т и К, а 

у именици приповедака између Д и К; 3. прамичака; 4. б) поспан; 5. а) са мном, са 

тобом, с вама, с тобом; б) к њему, ка њима, ка њему, к њима, ка нама. 

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ (стране 52–55) 

Задаци: 1. ждребац, врабац; 2. казати, пећи, трчати, пловити; 3. а) непостојано 

А и једначење сугласника по звучности; б) непостојано А и једначење сугласника по 

звучности; 4. поДсетити, преДседник, преТчас, оДсуство, преДшколски, оДшетати, 

преДстава, поТпреДседник, поДшишати, оДсећи, граДски, поДсмех. 

5. 

Значење речи Префикс Основна реч Твореница 

Сугласници који 

су се сменили 

„пустити да падне оно 

што се држало у руци” 

„пасти с онога на чему 

је било причвршћено” 

„учинити нешто хладним, 

охладити” 

ИЗ- пустити ИСПУСТИТИ З : С 

ОД- пасти ОТПАСТИ Д : Т 

РАЗ- хладити РАСХЛАДИТИ З : С 

„који је под кожом” ПОД- кожни ПОТКОЖНИ Д : Т 

„попити мало” ОД- пити ОТПИТИ Д : Т 

ЈОТОВАЊЕ (стране 56–60) 

Задаци: 1. а) глад; б) плав; 2. плесати; 3. камење, пише, машћу, забављати, тиши; 

4. лишће; 5. млађи, бришем, љубављу, прстење. 

198 

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА (стране 60–63) 

Задаци: 1. раст; 2. возити – вожња, з : ж; мрзети – мржња, з : ж; носити – ношња, 

с: ш; 3. а) једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту изговора; 

б) јотовање, једначење сугласника по месту изговора; 4. просити – прос- + -ња = 

прошња; подносити – поднос- + -љив = подношљив; пазити – паз- + -ња = пажња 




или паз- + -љив = пажљив; 5. а) из- (са читати, ћушкати, чистити, чешљати, четкати), 

раз- (са черупати, чистити, ћушкати, чешљати, чешати); б) једначење сугласника по 

звучности. 

ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА (стране 63–67) 

Задаци: 1. задатак, изузетак, напитак; 2. жалосном; 3. а) раширити, рашити, Ш; 

б) једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту изговора; 

4. Ш; једначење сугласника по звучности и једначење сугласника по месту изговора. 

5. а) прецима, изузецима, напицима; Т; б) у номинативу и вокативу. 

ПРОМЕНА Л у О (стране 67–70) 

Задаци: 1. стваралац, гледалац, обожавалац, преводилац; 2. прошао; 3. гледалаца, 

читалаца, слушалаца; 4. номинатив и акузатив једнине; 5. сеоце. 

ПРОВЕРА ЗНАЊА (страна 71) 

1. С; 2. датив; 3. надзубни; 4. вокатив; 5. читалац; 6. ишетати; 7. Р; 8. генитив; 

9. звучни; 10. непостојано А; 11. Ц; 12. изговора; 13. јотовање; 14. промена Л у О. 

Тражени појам је сибиларизација. 


ПОДСЕТИ СЕ (страна 75) 

1. а) ја, ти, он/она/оно; ми, ви, они/оне/она; 2. а) објекат; б) субјекат; в) објекат; 

г) објекат; 3. а) он; б) они/оне/она; в) ми; г) она. 

ИМЕНИЧКЕ НЕЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ (стране 76–79) 

Задаци: 1. њу – акузатив; му – датив; му – датив; јој – датив; ми – датив; је – 

акузатив; те – акузатив; она – номинатив; она – номинатив; 2. свако – општа; нешто 

– неодређена; никоме – одрична; чему – односно-упитна; некога – неодређена; свачему 

– општа; 3. ни од чега – ништа; нешто – нешто; коме – ко; свакога – свако. 

ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ (стране 82–84) 

Задаци: 1. а) вашег (а); б) мојим; 2. мој, твоје, твојих, мој; 3. а) генитив; б) датив; 

в) акузатив; г) инструментал; д) датив; 4. На пример: Узми своје ствари; 5. а) своја; 

б) своме. 

ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ (стране 85–89) 

Задаци: 1. а) Ено је иза оне букве; б) Ено је иза оне букве. Па зар већ нисам 

рекао да је она. Она главом. Ма, која она, слоне један?; 2. том, те, таквог; 3. Наши – 

придевска, присвојна; нас – именичка лична (за 1. л. мн.); оној – придевска, показна; 

њиховог – придевска, присвојна; Њему – именичка, лична (за 3. л. јд.); ова – придевска, 

показна; вас – именичка, лична (за 2. л. мн.); 4. Именичка лична за свако лице; 

придевска присвојна за свако лице; 5. Поштовани путници, очитајте своје карте! 

ОДНОСНО-УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ (стране 89–91) 

Задаци: 1. На пример: Отишли су на зимовање, које су тако дуго чекали; 

2. а) какве; б) чијим; в) колики; г) каквој; 3. Нико – именичка, нелична – одрична; чему 

– именичка, нелична – упитна; којим – придевска, односно-упитна; она – именичка, 




199

лична; 4. а) акузатив, м. р. јд.; б) номинатив, ж. р. јд.; в) номинатив, ж. р. јд.; г) ном. 

ж. р. јд.; 5. а) Именичке неличне упитне: ко, (с) ким, чега, шта, чему; б) Придевске 

односно-упитне: који, којим, чији, какав, колики. 

НЕОДРЕЂЕНЕ, ОПШТЕ И ОДРИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ (стране 92–95) 

Задаци: 1. а), г); 2. На пример: Ни са ким не жели да прича. Ни према коме нема 

обзира. Ни о коме не жели да прича. 3. а) Ни са једном; б) ни за кога; в) Ни о чему; 

4. а) сваког; б) Ниједно; в) некакву; г) неку; 5. а) општа, неодређена; б) неодређена; 

в) односно-упитна; г) општа, присвојна; д) одрична. 


1. Именичке неличне заменице: односно-упитне, одричне, опште и неодређене; 

Придевске заменице: односно-упитне, присвојне, показне, неодређене, опште и одричне. 

2. Порекло јој није сасвим утврђено, иако је познато да је била рођака напуљских и 

француских краљева из породице Анжуја. Њен двор се налазио на самом рубу данашњег 

Косова и Метохије, у месту Брњаци, на северној страни планине Мокра гора. Ту се 

налазила њена школа, где су сиромашније девојке училе вез и остале послове, али и 

писменост и музику. Личност снажног карактера, она је дуго самостално владала у 

својој области, која се простирала од Ибра, Мокре горе и Зете, све до Јадранског мора. 

3. Именичке заменице: му, га; Придевске заменице: своје, тај, том; 4. Неко – нелична, 

неодређена; нико – нелична, одрична; нас – лична; јој – лична; им – лична; ја -лична; 

Ко – нелична, односно-упитна; 5. а) односно-упитна; б) присвојна; в) неодређена; 

г) показна; 6. Ми – именичка, лична; твог – придевска, присвојна; ови – придевска, 

показна; нама – именичка, лична; 7. а) ко; б) Све остале речи су придевске заменице, 

само је КО именичка заменица; 8. Погледај око себе...; 9. а) ни о чијем; б) Ни од какве; 

в) ни према коме; г) ни са ким; 10. Ја – заменица, субјекат; вам – заменица, објекат; 

разносим – глагол, предикат; пакете – именица, објекат; ваше – заменица, атрибут. 


ПОДСЕТИ СЕ (стране 101–102) 

1. Казати – каже-, каза-; стићи – стигне-, стиг-; пећи – пече-, пек-; тражити – 

тражи-, тражи-; 2. Сањати – инфинитив, пловили су – перфекат, уживаће – футур 

I, скачем – презент, нећу – презент; 3. Јесам, хтети, бити; 4. а) ћу читати/читаћу; 

б) интересујем се; в) нисте бринули/бринуле; г) заспе; 5. а) Заволећеш; б) Доћи ћу; 

в) Биће, ићи ћемо; г) забринуће се; 6. а) радити, наћи; б) футура I. 

АОРИСТ (стране 103–107) 

Задаци: 1. се одморисмо, (се диже), дигосмо се, пођосмо, чусмо, уђосмо; 

2. а) отворих; б) изговорише; в) запева; г) помислисте; 3. Узмем – презент; узех 

– аорист; узети – инфинитив; узећу – футур I; узео сам – перфекат; 4. инфинитив; 

5. а) презент; б) инфинитив; в) футур I; г) аорист; д) футур I. 

ИМПЕРФЕКАТ (стране 108–111) 

Задаци: 1. а) држаху; б) вожаше; в) не грађасмо; г) јеђах; 2. а) хтедох; б) бејаше/ 

беше; в) јесте/је; г) будемо; д) хоћаху; ђ) бићете/ћете бити; 3. гледах, играше, бјеше, 

гледати, играти, бити; 4. трчаху, је био; 5. На пример: Управо је сретох! 

200 




ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ (стране 112–114) 

Задаци: 1. а) сам био/бејах/бех зевао; б) нисте били/не бејасте/не бесте 

записали; в) је био/бејаше/беше ишчекивао; г) су били/бејаху/беху сабрали; 

2. беше запао, беше се запалила, сам био понео; 3. сам стигао – перфекат; помогох 

– аорист; (не) викнух – аорист; хоћаше – имперфекат; 4. је истекло – перфекат, 3. 

лице једнине, средњи род; је стигао – 3. лице једнине перфекта, мушки род; су били 

завршили – плусквамперфекат, 3. лице множине, мушки род; уздише – презент, 3. 

лице једнине; 5. Имперфекат, плусквамперфекат, аорист, перфекат, презент, футур I. 


1. „Истраживачки авиони се користе за добијање детаљних информација о 

атмосфери. Они имају радар и ласерску опрему који бележе тродимензионалну 

слику облака у различитим нивоима атмосфере. Неки авиони надгледају океане.” 

2. перфекат, аорист, имперфекат, плусквамперфекат; 3. Пливати – инфинитив; 

пењем се – презент; тренирали су – перфекат; доћи ћу – футур I; сећи – инфинитив; 

певаху – имперфекат; сретох – аорист; сам био изашао – плусквамперфекат; 

4. а) писање; б) писање је именица, све остале речи су глаголи у неком глаголском облику; 

5. а) прођох; б) изговарасмо; в) сте били/бејасте/бесте положили; г) хтеде; 6. почех – 

аорист, 1. лице једнине; сам схватио – перфекат, 1. лице једнине, мушки род; слуша 

– презент, 3. лице једнине; 7. Предикат; 8. а) смо се били померали; б) стићи ћете; 

9. Marko, nećemo izlaziti za vreme odmora, ali doći ćemo na sledeći. Ne brini! 10. Плаћах, 

плаћаше, плаћаше; плаћасмо, плаћасте, плаћаху. 

РЕЧЕНИЦЕ 

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О РЕЧЕНИЦИ (стране 119–120) 

Задаци: 1. ни пребијене паре, оно што остане у теби, вредност, не остане; 

2. презент, футур први; 3. упитник, тачка, узвичник, тачка. 

ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА (стране 121–125) 

Задаци: 1. Називамо, независном; 2. а) учествује, немамо, постоји, се развија; 

б) четири; 3. када приметиш, да се сам узнемириш, или пак онај са којим говориш; 

4. не знам, мислиш (лицу, броју), је нацртала (лицу, броју, роду), сам имао (лицу, броју, 

роду), сам имитирао (лицу, броју, роду), је био (лицу, броју, роду). 

ВРСТЕ НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА ПРЕМА КОМУНИКАТИВНОЈ ФУНКЦИЈИ (стране 

126–134) 

Задаци: 1. а) си научио, гледам, захваљујеш, изазива; б) заборавио, заборавиш, 

(не) знаш, ћутиш, мораш (да) ћутиш; 2. упитна, обавештајна, узвична, заповедна, 

жељна, узвична; 3. обавештење, питање, емоционална реакција, заповест, жеља. 


1. а) види; б) су преносили, су путовали; в) прекриваће; 2. седам; 3. аорист, 

перфекат; 4. упитна, обавештајна, заповедна, узвична; 5. упитна, питање, обавештајна, 

обавештење, заповедна, заповест, жељна, жеља; 6. заповест, експресивно обавештење, 

обавештење, питање; 7. а) Друга нема обележје упитне реченице (упитну реч), али 

има исту интонацију. б) Жељна и обавештајна (разликује им се врста и комуникативна 




201

функција). в) Упитне реченице, али се на прво питање очекује само потврдан или 

одричан одговор. 8. а) Кад ће нова књига? (упитна); Читао сам је. (обавештајна); 

Колико је трајало? (упитна); Како ти халапљиво гуташ туђи живот! (узвична); Елиптичне: 

Четрдесет пет минута. До дна речи!? б) Кад прочиташ стару. в) петој и шестој 

(елиптичне); г) разговор; д) комедији; ђ) како (прилог). 

ОРТОЕПИЈА 

РАЗЛИКОВАЊЕ ДУГИХ И КРАТКИХ АКЦЕНАТА (стране 141–144) 

Задаци: 1. тих; 2. придев (много, превише говорити, брбљати), именица (бити 

задужен, позајмити новац), придев (много времена је трајала пловидба), именица 

(лук спектралних боја који се јавља на небу услед преламања Сунчевих зрака 

кроз капљице кише); први и трећи пример; 3. длан; 4. палма, дуга, прасе, садница, 

зраци; 5. а) новац, злато, сребро и друге материјалне драгоцености; нежно, умилно; 

б) врста птице (патка); предмет од лаког материјала који плута на површини воде, 

а служи као обележје места где се налази оно што је спуштено у дубину или на дно 

воде (пловак удице, сидра); в) кумова жена; онај који при црквеном обреду крштења 

држи дете и даје му име; сведок на венчању. 


ПОДСЕТИ СЕ (стране 151–152) 

1. историјски, сарајевски, симфонијски, телевизијски, геометријски, хемијски, 

змијски, акцијски; 2. а); 3. не знам, не постоји, невидљив, неписмен; 4. а) доћићемо, 

крену ће; б) пошо, родијо, казо; 5. Најјаснији, најзанимљивији, најједноставнији, 

најмаштовитији; 6. Да ли, ћемо, недостајати, хоће ли; 7. Завод за трансфузију крви 

Србије организује добровољно давање крви на Тргу републике, преко пута Народног 

позоришта. б) Астрономско друштво „Руђер Бошковић” бави се и аматерским 

посматрачким радом. в) У Основној школи „Ослободиоци Београда” организује се 

такмичење из математике. 8. а) ? б) . в) ... г) !; 9. Има предмета које много волим: 

српски, математику, историју и физичко. 

ПИСАЊЕ ВАСИОНСКИХ ТЕЛА (стране 155–156) 

Задаци: 1. а) Јеси ли чуо за галаксије Сомбреро и Вирска галаксија? б) Најсветлија 

звезда коју можемо да видимо на небу је Сиријус. в) Звезде се рађају, врло дуго 

живе и на крају умиру. Стара и огромна звезда је Црвени див. г) Најближа планета 

Земљи је Меркур, а најудаљенији планетоид је Плутон. 

РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА (стране 157–158) 

Задаци: 1. прежв-рљати; имат-и; кро-мпир; bud-žet. 


1. Већина астероида (малих камених тела) у Сунчевом систему налази се у 

појасу између Марса и Јупитера. Скоро сви они безопасно лутају око Сунца, а 

неки пролазе и веома близу Земље. Галилео Галилеј је 1610. године први почео 

да посматра Сатурн, преко телескопа који је сам направио. За разлику од других 

202 




безначајних тела у Сунчевом систему, комете су биле познате хиљадама година. 

Кинези су забележили Халејеву комету још 240. г. пре нове ере. 2. а) Молим вас, 

драга децо, станите у колону двоје по двоје! б) Докторка, Ви и Ваши гости увек сте 

добродошли! 4. Поштовани господине Симићу, Захваљујем Вам на позиву и радо 

га прихватам. Одржаћу промоцију своје збирке песама „Облаци”, која је објављена 

после моје победе на Лимским вечерима поезије, захваљујући Вашој подршци. 

Обавештавам Вас да ће промоцији присуствовати и моја породица. 5. а), б); 6. а) тачци; 

б) Луци; 7. Миличин, битки, с Игором, Новосађанки, рашчерупати, врапца, шездесет; 

8. а) ни према коме; б) ни од чега; в) Ни на каквом; г) ни према чијем; 9. а) био; б) 

Испећи ћемо; в) радио; г) не знате; 10. у републици србији, у сремским карловцима 

(војводина) налази се карловачка гимназија, једна од најстаријих српских школа. 

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА 

АУГМЕНТАТИВИ И ДЕМИНУТИВИ (страна 175) 

1. нпр. кућица, облачак... 2. нпр. кућерда, облачина... 3. (именица, придев); 4. -ак, 

-ић, -ашце, -ица, -це, -енце; 5. -етина, -урина, -етина, -ина, -етина, -чина. 

ЛЕКСИЧКЕ ВЕЖБЕ, Значење речи сличног облика (стране 176–177) 

2. десетак, Побелела, ремизирали; 3. зубаст, који има облик зуба, оштар; зубат, 

који има крупне зубе; папирнат, који је од папира; папирни, који се односи на папир; 

кожаст, сличан кожи; кожни, начињен од коже; 4. спавачица (она која воли да спава), 

спаваћица (хаљина у којој се спава). 

Некњижевне речи (страна 178) 

1. сат, срце; 2. тврдица, циција, шкртица; 3. свеже, бежи, лажеш, човека, Што си 

такав плашљивац, Што си таква плашљивица, торбу. 

Поједностави изразе (страна 181) 

1. а) Треба платити последњу рату или Треба уплатити... б) поправити; в) брине; 

г) као шампиони, као најбољи, онако како играју шампиони... д) искључити струју; 

ђ) Плаше се... 

Синтаксичке и стилске вежбе (стране 182–184) 

1. в), г), ђ); 2. нежна, пренежна, емотивна; узнемирен, узрујан, уплашен, узбуђен; 

вешт, умешан; намргођена, љута; 3. в); в).; 4. стигао, проговорити, отпловили су, 

урлали су, подизали су, је пукло.; 5. в) стрпљиво; 6. а) чист, провидан, прозиран; б) 

паметан, интелигентан; в) опрезан, обзиран, пажљив; г) завидан, злурад. 

НА ВРЕМЕ КРЕНИ, ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ СЕ 

ПРИПРЕМИ! 

Вештина читања и разумевање прочитаног (странe 187–190) 

1. Обедска Бара; 2. а), в); 3. многи и не знају шта се обележава овог датума; 4. а) Т, 

б) Т, в) Н; 5. а) Ш, Ч; б) К, Х; в) Б, М, В; г) Ф; 6. Пример прихватљивог одговора: Народи 




203

старих цивилизација користили су различита писма. Стари Египћани служили су се 

хијероглифима са пиктограмима, хијератским и демотичким писмом, у зависности 

од тога шта се писало: верски списи или нека документа. Писари су се бавили 

администрацијом, а за писање су користили листове папируса. Сумери су писали 

клинастим писмом, у којем је један знак представљао један предмет. 

Писано изражавање (странe 189–190) 

1. г); 2. а); 3. а) председник; б) потписати; в) стамбени; г) најјачи; 4. Пример 

прихватљивог одговора: 

КОШ ЗА ЖИВОТ 

Кошаркашки клуб „Баскеташ” учествовао је на хуманитарном турниру „Кош за 

живот”, који се одржао од 10. до 14. маја 2023. г., под покровитељством Општине 

Чачак. Приход са овог турнира намењен је лечењу малог Б. Ј., који треба да буде 

оперисан на једној клиници у Италији. Операција је веома захтевна и скупа, а њему 

би спасла живот. На турниру се такмичило четрнаест екипа. Победила је екипа 

КК „Младост”, екипа КК „Чубура” заузела је друго место, а треће место припало је 

КК „Рад”. Хала Спортског центра „Језеро” била је препуна. Публика је уживала у 

одличној игри кошаркаша. Скупљено је милион динара. 

5. наша највећа низија назива се панонска низија и налази се на северу србије. 

ниске планине у србији су фрушка гора и вршачке планине. највиши врх србије је 

велика рудока на шар-планини. простране котлине налазе се у долинама река које 

теку кроз планински део србије. то су, пре свега, долине западне мораве, јужне 

мораве и нишаве. 6. Моји родитељи нису ниочему разговарали, осим о позориштном 

фестивалу, на којем треба да се приказује изврсна престава рађена према приповетци 

Иве Андрића. 

Граматика (страна 190) 

1. КО УЧИ, ЗНАЋЕ, А КО ЗНА, УМЕЋЕ!; 2. уч-; 3. рођендан С, наставница И, 

југозапад С, јужни И; 4. једначење сугласника по звучности, сибиларизација; 

5. стрела = □ цртачи □ = □ математика □ □ = □ □ 

весео = □ □ развеселити □ □ = □ □ Веселин □ = □ 

6. 

ВРСТА РЕЧИ ПОДВРСТА РЕЧИ РОД БРОЈ ПАДЕЖ 

Наша заменица придевска (присвојна) женски једнина номинатив 

Јовани именица властита женски једнина датив 

сто именица заједничка мушки једнина акузатив 

204

Нови Логос, Српски језик 6, Дар речи, Граматика за шести разред основне школе

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?