234546574


9
 





    


(
) #1)
#1)$
#& #&
'

"
# #% #%$
 1#1$
!

* +,-






. 
 

/0123/4*1
 5



 




 



 
67789
1:;
-
.<-
=
> < -

%:;?->
=
> 
,@ CBIFBH%:G1DEA
&:;?->,=
> &JEA
K:;L

  , MBIBH&

N:;O ,
-
PBIBFH B &:
%
1
23456748
8 4!"#

$% &'%()*+, -+./.0/*.(, 1% + 12'%+)3% (%4)5
67 8
67 9!:
67 8""!!;;:
!
67 <;!:==!":"
!"!>
;#
67 ?"==!":@!CBKHBJ1GIDEFA
67 LMKCBB
67 L!MDKNOBF HMPMDKDEFAG
A

67 ?"=!=!"NOFA
67 QR"!">SBKBJN!
67 T!UBKBHJ B NG
1
67 9;!8V
67 W":@!ZKBX1Y[=":
!
67 \!]KDBNOFA

]
^b ^`
de de
df
M M
1 1
^a c ^_
1
 MNOGOUGAO-ZADACI:

1. Koji pravilan mnogougao ima tri puta veći unutrašnji ugao od spoljašnjeg?

2. Izračunati unutrašnji ugao pravilnog mnogougla, ako je razlika broja

dijagonala i stranica 25.

3. Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveća za 2, tada se centralni

ugao smanji za 6 . Odrediti broj dijagonala mnogougla.

4. Za koliko se povećava zbir unutrašnjih uglova mnogougla, ako se broj

stranica poveća za 5?

5. Ako se broj stranica mnogougla poveća za 11, onda se broj njegovih

dijagonala poveća za 1991. Odrediti zbir unutrašnjih uglova tog mnogougla.

6. Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveća za dva njegov se ugao

poveća za 9 . Odrediti broj stranica mnogougla.

7. Broj dijagonala konveksnog mnogougla u ravni jednak je petostrukom broju

njegovih stranica. Izračunati broj stranica mnogougla.

8. Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale?

 2345674

  ! "# #$

%& '()*)+
%& ,)-)./0 -#1/)//()02
%& 3 #)47)6)5/#471)61 )51

51 :

< ;

8 6 61
71 = 9
>?@A@B BCDEFB G CAB E ?@EDB C ?$
12&H-4I # #1JKKL 7M6M5N1JKK
O2&H-/#4I #PQKKL 71M61M51NPQKK
P2&,/#404 /0)L
7M71N6M61N5M51N1JKK
R2&,/#4  #0-004 #)
71N6M5 61N7M5 51N7M6
S2&, #0-T0#0 0)
VZWYUYVXW
VZUYWYVXU
WZUYVYWXU
Q2&[/T  ##T-L
(7N6 0N-
( N-07N6

1
 23456589

934
 346


!
"#$%&#!
'()*%&+)$%,!
-(*%&+)$%!


.64/394
6&01%)*&+)2%&%)3045465478%&%99+:&99;<;&*<
&%!7=;>)303)309))30)5+;*2)303)<)*23)30+;)*)3032
)307
A
?B
@B
FC G FD
FE

? AB @
H
IHJIH/KL.64/394
6



M3N5O9
PN)309;)$+9&*9<&&;%<&*<&%7#$%>;)$%&+)&)9;9Q+%5
9MRSTUMRMV.WXYZ[#$%>;0%$%>);)$)1<%1\]7
A

@B _E ?B
^ ehIegIef `a
_C _D
? AB @

da\ad]`1\]
ca\ac]`1\]
ba\ab]`1\]
1
2345679
643 7943 !"#

&
(
(
( ) ('
$ %
+/ -+' -+. ,*

2345670
643 794312#3 4 5
11!16 1#

&

7%&
7$&
) 8
$ %
7$%

+<: -+<; -+:; ,9



1

345676489
8 


!!"
#47$ 564 %&' $  #47$ 9
8&$ 
()*+,- ().
/)*+,,, /)
0)*+,- 0)

17273% 48564 %&5%&

; :

7 6
< 8
=>?@?

A>EBFE GDBFD GCBFC A> JIJKEHIJKDHIJKCH  A>  A>E1DLC

3727
@ >EMBDMCN
O-,,P
QO-,,P"


1
23456789







 

 

 ! "#" $%&%'(')#" +"*
 2
,4863
-4,.63./4

0"1 243"15 671 6"1 7"189

:.;-4<6<34<



  



  =>
&%'('$?@$& A2ABA2C
 # +# 2D'@EF$2@'E'$2'D')5BC


1
23456789
65 5





  


  

   


!"# $  % () *&'* 1% (+ *'* 


,848-8.
8/.069-3 3
156 6253
6 7393560613/234582
6 73




456789:;<=8=9:;>5?@A<:BCD234/E78269F626934534-39
65G3/-37232345676F808-5

F66030539
65G33
  

H  H 
JKILM JK
LM

 I   I 


H 
LM
JKH

 I  
1
 TROUGAO-ZADACI:

1. Dat je pravougli trougao. Poluprečnik opisanog kruga je R = 15cm, a

poluprečnik upisanog kruga je r = 6cm. Odrediti osnovice.

2. Poluprečnik kruga upisanog u jednokraki trougao osnovice a = 12cm је

r = 3cm . Izračunati površinu i obim trougla.

3. Uglovi trougla se odnose kao 2:3:7. Dužina najmanje stranice je a .

Odrediti poluprečnik R opisane kružnice.

4. Dužina luka izmedju dva susedna temena jednakostraničnog trougla

upisanog u krug poluprečnika r je . Odrediti površinu trougla.

5. Površina oštrouglog trougla čije dve stranice su a = 5cm i b =3cm je

P = 6cm . Odredi obim trougla.

6. Obim pravouglog trougla je O = 36cm , a poluprečnik upisanog kruga je

r= 3cm . Odrediti obim opisanog kruga.
 


34567879
7


#
'1 ' &1
"

% %1
$1 !

()*+),-./0+12134)1+)5-6)-78/9:-23;302)<;8-=-*>1?8)<;8-=34?1+)-*0---9;1*-@ABB
$C%C&C'D@ABB $1C%1C&1C'1D@ABB
E)8>2/6),)5/716)./0+12134?1+-7143:-0-F-
G/0+12134)18/),1635,18)*>)8):-?1,18/6+/0).,/3;302)<;8/1:?)*0-1*0)8/3;30)2./0+12134?)
#
"

!
G/0+12134)18/),1635,18)*>)8):-?1,18/6+/0).,/3;302)<;8/1:?)*0--9?)9--9;8/
"
#
!

1
234567859
33 63
7355
97
57872
3456
35364
53456359 7
74797
3 7333
334975
5!9477534567
5776545"78
#$%&'(')*)+,('-./734
77777656977$
1$%0('1*2./7547777656977$
3$%0('1*2+.4.5/57776565975$
&'(')*)+,('-56*57*89+(+:,'+57.6*5;:5<';1('-<*5;8('<.=*51'(')*)<*
5
>?@AB@05
C%D
7859 677
7
C%D
59755475
C%E7 376554755!335363
5347
 63
C%F5976359875G 7
C%H7I35595
5

K J
LN LM
J
OI7

2O71 6QRP1 TU RS1  TV RP1RS11

1

4O7 1  73795747975773447 3765 SRP11

1
 2345678469

 
 !"
 #$!"%$&$$$
 '$(
 )*$

- ,
./

+
01*2*&
1&
45 63* !$7$7$$8!*1*2&*



369:
 !"
 ;$!"7$
 #$%$&$$$$!$
 '$(
 )!$

1
 34 35
6 2

2
7819

8 
  
 
89
99 !"#

9$9%9%9$9&98' ()' (
*
+,-.,/0*
*
12
99939
12 499%$539969%
12 79$9%895
12 :9%9;$9
*

62 6< <

2
****************************,*=*>?*@*>A*
*

899 
899
************************BC*DEFC*G?*HC*IJKLC*MKNK*G?*HC*EJKLC*OPIFMKQ?*R*
*
*
SCNTEPEIU?E*VKWC*HI*H?DE*GTC*M?HJP?DMC*HNP?MKQC*J?P?XCXMC*YETC*HC*Z+[\]^R*
1

3454676879
548797 987457754


  




5487499875449!44957"
4544795784684

54!7 4#$ '(%&)4548# 7!4546768494494

*$4+++, 3$'(%&-. 6 3$#.
/0123454634786390:



  

<=  <;
5>?@A@BC

3$'(%&-. 6 3$#.

9DEFGH?9EI?JKDEHGIGKDGFGLN'R%&M%(P% QO%N84 7678
54M

N'(%&M%(P% QS% N84578
54M

1
 23456789
342 



  

 


"! #$# %
2&'()*+2',+-.&'*),).&)()/1"5!03 42

6789:;<#7#<=8>:9#?7>@)A,.'@B

C 96
C

DE>$<9#?7><=8>:9#?F97##%?G8=7>?;F#H:I<98;#I<=;#J
DE#7K9;$>?>$<9#?IH%>LHI99%;9=%$;>J
DM#%><=$?>$<9#?7>I#%><=$#;7>K9G#HK$9GF97>9=:H7H7>?;F>I<=;#>
DNK$9G#F97>9=:H7H;>7>?;F>I<=;#>IH%>LHI99%7>?;F#J
DE#7K9;$>IH#I<9G=>%>;9#I#%><=$>HK$9GJ
 
P

O
 

   R
QR


1

34567869457

 


!"#$
%&',0-1.0/1()* +

/
, 2(
23 -
.
2(1 96506772809652207584 :""&
231 96507752089667205284 ;"&
>12(323 <"=4 9= ?"&8

38 485869457

 

!"#$
%&'6051702
>196058@ &
>197028@
AAAAAAAAAAAAAAAAA
B1396058&
B1397028

1
 ČETVOROUGAO-ZADACI:

1. Trapez osnovica a i b podeljen je odsečkom EF koji je paralelan

osnovicama na dva dela jednakih površina. Odrediti EF.

2. U jednakom trapezu površine P=32cm i visine h = 4cm , razlika osnovica

je 6cm. Odrediti dužinu dijagonale .

3. U krugu obima O= 10π upisan je pravougaonik čije se stranice odnose kao

3:4. Odrediti površinu pravougaonika.

4. Stranica romba je a=5cm a manja dijagonala d=6cm . Odrediti površinu

upisanog kruga.

5. Kraće stranice deltoida obrazuju prav ugao. Ako je obim deltoida

, a dužina dijagonala , odrediti površinu.

6. Oko kruga poluprečnika je opisan jednakokraki trapez površine

P=15 . Izračunati dužinu dijagonale trapeza.

7. Jedna dijagonala romba je za 20% kraća od druge. Ako je visina romba

, odrediti površinu romba.
 234567896

 
 1 
 
 


 
 



  
!"#$%&$"!""#$'$()'!(*$"#+,#$%&$-

7<)8 $/0
8. 1 8. 1
9<) 2 <1 . 1$
:<8 1 0('&$
;<.8 !*('&$
5<8 1$%1!+*$1"!*%34!
6<8.1 1$%1!+*%1"!*%34!

3=>
?@A>BCA>
DECF@EG
HG
>I?G=BJG?J@
KEGLC=GM

1
 234567



9
 










 
!

"
 
#

 
 
$

 %
&
 
6

 
'

 
'
()*+,-./0!+!1

 

 

'
2

1' 

3
4
 
5


6
 






789+!:),;,*+! 
1
6 

"


1
!<#





'=0!;!>
'

  




1

 '1 
 






'=0!;,?+!1
6 
%
&

66



'
 6
1

14

5;8+!7=)@+!/,78=0,@A8.B:)C:!,:;!9!0D=!;!A=089?!E8A)9!+!7=08+7,-=0)B*,/8F

1
 23425





8 8
8 9
1 8
8 8



1





1
!
"#$%&#'$%&#&(&)$ 9
1!
 #*'+#()$%&#$ 


9
1 8
8
,-.8/01821-3456768
9&:;$%&#&%<:(*( :=<&>&:#?   
1 1

1
 234546





    
 


9 9
99! "

%#$
&
'()(*+,(-./()(#*+,(-./()(.0/.12$023(45/(  6.,206 

72)+8(*+,(-./()(023(45/( 9: 6.,206; 

;+,(-./()/+<32028,2<3(1.5-(./+8<.13=+/2 %% 
>

?@ABCDEFGAFHIJBDKLIGIDKBFMFAFN@BLOP@LQ
%RS
TFJBILDEFGAFHIJBDKLIGIDKBFUOEFAFN@BLOP@LQ
&RV
>
1
 2345423457894
3
3494237 4






$ 
%( 1 
& ($' !"#

)(%*&
$  +(%'
,
)( 1 *$' $ 
$  +( 1 ,'
)(  *$'



1
 
34565345689
5 64 45
53485









  
 


 



-  - 



 1 
!"#$%&%!'()*+*, !"#$%&%!'()*+*,
0 / .
23456789:7;9<389=83<>5?@?A9@?7B59CD8949E
1

 


1
 
34565345689
5  45
53485



 
 

 

   
1     1
 

  
  1   
  
 1 

 
 

# #  "  " #
" 


$%&

'()*+' !   
! ,-./(0/12%'3'/ 6'1
4+0/
/
(-)1-2%'
5 3'/
    

#   4+-)-5

 

1
 TROSTRANA PRIZMA-ZADACI:

1. Površina pravilne trostrane prizme je P=20√3 cm2, a osnovna ivica je 4cm.

Odrediti visinu prizme.

2. Osnova prizme je pravougli trougao čije su katete 12cm i 5cm , a visina prizme
je 4cm. Izračunati povrsinu prizme.

3. Izračunati površinu i zapreminu prave trostrane jednakoivične prizme ivice

a=8cm.

4. Dužine osnovnih ivica prave trostrane prizme odnose se kao 17:10:9, dužina
bočne ivice je 16cm, a površina 1440 cm2 . Odrediti dužine osnovnih ivica.

5. Osnova prava prizme je jednakokraki trougao osnovice 10dm, visina tog

trougla jednaka je visini prizme. Ako je zapremina prizme 720dm3 , izračunati
površinu prizme.

6. Osnova prizme je jednakokraki trougao osnovice 30cm i poluprečnik upisane

kružnice je 10cm. Izračunati zapreminu prizme ako je njena visina jednaka
visini trougla koja odgovara osnovici..

7. Osnova prizme je pravougli trougao površine 9√3cm2 sa jednim uglom od 30°.

Površina najveće bočne strane je 8cm2. Izračunati zapreminu prizme.

8. Izračunati povrsinu prizme čija je zapremina V=720cm3 a osnova je trougao sa

stranicama 25cm , 17cm , 12cm .

9. Površina osnove prave trostrane prizme jednaka je 4cm2, površine bočnih strana
su 9cm2, 10cm2 i 17 cm2. Izračunati zapreminu prizme.
 ČETVOROSTRANA PRIZMA-ZADACI:

1. Ako se ivica kocke produži za 3cm, površina joj se poveća za 198 cm2 .
Izračunati površinu i zapeminu kocke.

2. Ivice dve kocke stoje u razmeri 4:3. Kolike su im površine i zapremine ako im
se površine razlikuju za 168 cm2?

3. Odrediti površinu i zapreminu kocke u funkciji površine dijagonalnog preseka.

4. Dimenzije kvadra su tri uzastopna cela broja, a dijagonala je cm2 .

Izračunati površinu i zapreminu kvadra.

5. Izračunaj povrsinu i zapreminu kvadra čija je dužina dijagonale 20cm , a dužina

osnovnih ivica 4cm i 6cm.

6. Prava pravilna četvorostrana prizma ima visinu 16cm i površinu 370 cm2 .
Izračunati osnovnu ivicu.

7. Pravilna četvorostrana prizma ima omotač 8m2 i dijagonalu 3m . Izračunati

njenu zapreminu.

8. Osnovne ivice pravog paralelopipeda su 10 cm i 17 cm, veća dijagonala osnove

iznosi 21cm, a veća dijagonala paralelopipeda je 29cm. Izračunati površinu
paralelopipeda.

9. Osnova prave prizme je romb čije su dijagonale d1 =18cm i d2 =24cm, dok je

dijagonala bočne stranice prizme d= 39cm. Izračunati površinu prizme

10. Osnova pravog paralelopipeda je romb, a površine dijagonalnih preseka su P i

Q. Izračunati površinu omotača.
11. Osnova pravog paralelopipeda je romboid sa stranicama a=3cm i b=8cm i
uglom između njih 300. Odrediti površinu i zapreminu paralelopipeda ako je
površina njegovog omotača M=220cm2.

12. Neka je m- dužina dijagonale pravilne četvorostrane prizme koja sa bočnom

stranom prizme zaklapa ugao α. Izračunati površinu omotača te prizme.

13. Osnova prizme je trapez čije su osnove 24cm i 10cm, a kraci 13cm i 15cm.
Izračunati površinu i zapreminu prizme ako je njena visina jednaka visini
trapeza.

14. Osnova prave prizme je jednakokraki trapez ABCD sa stranicama

BC=AD=13cm, CD=11cm i AB=21cm, a površina dijagonalnog preseka iznosi
180cm2. Izračunati površinu prizme i povrsinu preseka ABC1D1.

15. Površina većeg dijagonalnog preseka pravilne šestostrane prizme iznosi 24cm2 i
obim 22cm. Izračunati površinu ii zapreminu date šestostrane prizme.

16. Površina pravilne jednakoivične prizme je P. Izračunati ivicu ako je osnova

prizme pravilan šestougao.

KOSA PRIZMA-ZADACI:

1. Kosa trostrana prizma ima osnovice 5m, 6m i 9m i bočnu ivicu 10m, koja
zaklapa sa ravni osnove ugao od 450. Izračunati zapreminu prizme.

2. Osnova kose prizme je jednakostranični trougao stranice a, jedna bočnaa strana

je normalna na ravan osnove i ima oblik romba sa manjom dijagonalom c.
Izračunati zapreminu prizme.

3. Osnova kosog paralelopipeda je romb ABCD sa stranicom a i oštrim uglom 600.

Ivica AA1 takođe je jednaka a i sa ivicama AB i AD gradi uglove od 450.
Odrediti zapreminu paralelopipeda.
•Osobine mnogougla
•Trougao
•Četvorougao
•Šestougao

Jelena Dramićanin
Mnogougao je deo ravni ograničen zatvorenom,
izlomljenom linijom , uključujući i tačke sa te linije.

Ako duž koja spaja bilo koje dve tačke na izlomljenoj

liniji ne seče nijednu stranicu mnogougla, to je
KONVEKSAN mnogougao, a ako seče NEKONVEKSAN.
•PRAVILAN MNOGOUGAO je mnogougao koji ima međusobno podudarne
stranice i unutrašnje uglove

• n -broj stranica, unutrašnjih uglova, temena i broj osa simetrije.

•Ako je broj stranica paran mnogougao je i centralno simetričan.

•Oko svakog pravilnog mnogougla se može opisati kružnica.

•Zbir svih unutrašnjih uglova :

•Jedan unutrašnji ugao:

•Zbir svih spoljašnjih uglova :

•Jedan spoljašnji ugao :

•Centralni ugao:
•Broj dijagonala iz jednog temena :

•Ukupan broj dijagonala :

•Obim mnogougla :

gde je a- dužina stranice mnogougla

•Površina mnogougla:

gde je h-visina karakterističnog trougla

 Mnogougao koji ima tri stranice zove se trougao.
 Osnovni elementi trougla su :
• Temena A,B,C
• Stranice a,b,c
• Unutrašnji uglovi α,β,γ i spoljašnji uglovi α′, β′ , γ ′
 Zbir unutrašnjih uglova u trouglu je , tj.

 Zbir spoljašnjih uglova je , tj.

 Spoljašnji i njemu susedni unutrašnji ugao su uporedni:

 Spoljašnji ugao trougla jednak je zbiru dva nesusedna unutrašnja ugla:

 Svaka stranica trougla manja je od zbira ,a veća od razlike druge dve

stranice.
 Naspram većeg ugla nalazi se veća stranica i obrnuto.
Ortocentar-H
 Nalazi se u preseku visina trougla.
 Visina je najkraće rastojanje od temena do naspramne stranice.
 Kod oštrouglog trougla je u trouglu, kod pravouglog u temenu
pravog ugla a kod tupouglog van trougla
Težište -T
 Težište trougla nalazi se u preseku težišnih duži.
 Težišna duž trougla je duž koja spaja teme sa sredinom
naspramne stranice.
 Težište deli težišnu duž u razmeri 2:1.
Centar upisane kružnice-S
 Centar upisane kružnice je tačka preseka simetrala uglova i kod
svih trouglova je u oblasti trougla.
Centar opisane kružnice-O
 Centar opisane kružnice je tačka preseka simetrala stranica.
 Kod oštrouglog trougla je u trouglu, kod pravouglog na sredini
hipotenuze i kod tupouglog van trougla.
 Prema stranicama:  Prema uglovima:
 jednakostranični  oštrougli
 jednakokraki  pravougli
 nejednakostranični  tupougli
 Obim : O=a+b+c
 Poluobim :

 Površina trougla :

r-poluprečnik upisane kružnice

R-poluprečnik opisane kružnice

 Obim : O=3•a
 Površina:

 Visina:

 Poluprečnik upisanog kruga:

 Poluprečnik upisanog kruga:

Sve četiri značajne tačke trougla nalaze se u jednoj tački.

 Onova- a , krak- b
 Obim : O= a+2b
 Površina:

 Primenom Pitagorine
teoreme dobijamo:
 Katete- a,b Hipotenuza- c
 Obim: O=a+b+c
 Površina:

 Važi Pitagorina teorema:

 Poluprečnik opisanog kruga:

 Poluprečnik upisanog kruga:

 Mnogougao koji ima četiri stranice naziva se četvorougao.

 Za svaki četvorougao važi da mu je zbir unutrašnjih i spoljašnjih

uglova isti i iznosi
  Obim:
 Površina: ili
 Poluprečnik upisanog kruga:

 Poluprečnik opisanog kruga:

 Dužina dijagonale:

 Sva četiri ugla su mu prava

 Sve stranice su jednake
 Dijagonale su jednake i međusobno se polove pod pravim uglom
 Centralno simetrična je figura
 Ima 4 ose simetrije
  Obim:
 Površina:
 Poluprečnik opisanog kruga:

 Dužina dijagonale:

 Sva četiri ugla su mu prava

 Paralelne stranice su jednake
 Dijagonale su jednake i međusobno se polove
 Centralnosimetrična figura
 Ima 2 ose simetrije
  Obim:
 Površina: ili
 Poluprečnik upisanog kruga:

 Dužina stranice preko dijagonala:

 Sve četiri stanice su jednake

 Naspramni uglovi su jednaki a uzastopni su suplementni
 Dijagonale se međusobno polove pod pravim uglom
 Centralno simetrična figura
 Ima dve ose simetrije
  Obim:

 Površina: ili

 Ne može ni da se opiše, niti da se

upiše krug.

 Paralelne stranice su jednake

 Naspramni uglovi su jednaki a uzastopni su suplementni
 Dijagonale se međusobno polove
 Centralnosimetrična figura
 Četvorougao kod koga su samo dve naspramne stranice paralelne

 Paralelne stranice su osnovice, a

druge dve kraci.

 Duž koja spaja središta krakova je

srednja linija trapeza m

 Obim: O= a+b+c+d

 Površina : ili
  Obim: O= a+b+2c
 Površina : ili

 Primena Pitagorine teoreme :

na zeleni trougao

na crveni trougao
  Obim: O= a+b+c+d
 Površina : ili

 Primena Pitagorine teoreme :

na žuti trougao
 Deltoid je trapezoid koji ima dva para
jednakih uzastopnih stranica.
 Dijagonale deltoida su među sobom
normalne.
 Simetrala deltoida je simetrala i
njegovih uglova koje obrazuju jednake
stranice
 Uglovi koje obrazuju nejednake
stranice su među sobom jednaki.
 Dijagonale su istovremeno i simetrale
uglova.

•Obim:

•Površina:
 Četvorougao u koji može da
se upiše kružnica.
 Četvorougao oko koga može
da se opiše kružnica.
 Pravilan šestougao sastoji se od
6 jedanakostraničnih trouglova.
 Obim: O=6a
 Površina:

 Mala dijagonala:
 Velika dijagonala:
 Poluprečnik upisane kružnice:

 Poluprečnik opisanog kruga:

•Obeležavanje prizme
•Površina i zapremina

Jelena Dramićanin
 Prizma je poliedar koji se sastoji iz dva n-tougla u dvema
paralelnim ravnima i n paralelograma.

•temena : A,B,..,E, F, A1, B1,..,F1

•osnovne ivice : AB,..EF,A1B1,…,E1F1

• bočne ivice : АА1,ВВ1,...,FF1
•Donja baza: АBCDEF
•Gornja baza: А1B1C1D1E1F1
•Bočne strane: АВА1В1,ВСВ1С1,...,FAF1A1

•Dijagonale osnove: d1,d2, d3

•Dijagonale prizme: D1, D2, D3
•Dijagonala bočne strane: dn
 Prava prizma je prizma čije su bočne ivice normalne na ravan
osnove, dok kod kose prizme bočne ivice nisu normalne na ravan
osnove.

 Prizma je pravilna ako u osnovi ima pravilan mnogougao,

odnosno jednakostraničan trougao, kvadrat ili pravilan šestougao

 Paralelopiped je prizma koja u osnovi ima paralelogram.

 Površina prizme:

B- površina baze (osnove)

M- površina omotača prizme
 Zapremina prizme:

H- visina prizme
Kvadar je prav paralelopiped koji u osnovama ima pravougaonike.

- površina dijagonalnog preseka

Kocka je kvadar čije su sve strane kvadrati.
 Pravilna trostrana prizma je prizma koja u osnovi ima
jednakostranični trougao.
 Pravilna četvorostrana prizma je prizma koja u osnovi ima
kvadrat.
 Pravilna šestostrana prizma je prizma koja u osnovi ima
pravilan šestougao.
d1- duža dijagonala osnove

d2- kraća dijagonala osnove

D1- duža dijagonala

D2- kraća dijagonala

dn- dijagonala bočne strane

-veći dijagonalni -manji dijagonalni -dijagonala
presek presek bočne strane